USTANAK VATA TEJLORA

Poetak seljakog ustanka. 1381 g. izbio je u istonoj Engleskoj ustanak. Seljaci su najurili poreznike i kraljevske inovnike. Neke od njih su pobili. Ustanicima su pristupali sve novi i novi odredi seljaka, koji su bili naoruani lukovima, tojagama, sekirama, kosama i vilama. Ustanak je poeo kao protest protiv tekih poreza, ali se uskoro okrenuo protiv svih ugnjetaa naroda i, najvie, protiv feudalaca. Naroitu mrnju seljaka izazvali su crkveni feudalci episkopi i opati.U mnogim mestima istone Engleske obrazovani su seljaki odredi. Oni su unitavali vlastelinska imanja i manastire, odvodili. stoku, odnosili pokuanstvo i spaljivali dokumente u kojima su bile zapisane seljake obaveze. Seljacima je esto priticala u pomo i gradska sirotinja.Najveom organizovanou odlikovao se ustanak u grofovijama oko Londona u Eseksu i Kentu. Kentski seljaci oslobodili su iz tamnice Dona Bula i uinili ga jednim od svojih voa. Don je propovedao nepomirljivu klasnu mrnju prema narodnim ugnjetaima. On je pozivao da se poubijaju svi seniori i njihovi pomagai kraljevske sudije. Govorio je da e stvari u Engleskoj krenuti nabolje tek onda kada sva dobra postanu zajednika, kad ne bude ni vilana ni plemia i kada svi budu jednaki. Glavni vo ustanka bio je zanatlija, zidar Vat Tejlor. Po njegovom imenu ustanak iz 1381 g. obino se zove ustanak Vata Tejlora. Seljaci-ustanici u Londonu. Seljaci iz Eseksa i Kenta poli su na London u dva velika odreda. Londonski pretsednik optine naredio je da se zatvore gradske kapije, ali gradska sirotinja nije dozvolila da se to uini. I meu londonskim stareinama, koje su se birale izmeu bogatih trgovaca, bilo je nezadovoljnih politikom kralja i njegovih savetnika. Nezadovoljstvo buroazije bilo je izazvano ravim voenjem rata, koji je potpuno unitio englesku spoljnu trgovinu. Neki od stareina naredili su strai da propusti seljake, mislei da e iskoristiti seljaki ustanak da bi zaplaili kralja i njegove savetnike. S razvijenim zastavama, ne nailazei na otpor, seljaci su uli u grad. Poeli su da pale i rue kue najomraenijih lica u narodu. Gonili su i ubijali kraljevske sudije koje su smatrali za krivce ugnjetavanja naroda. Seljaci su provaljivali tamnice i putali zatvorenike na slobodu.Seljaci-ustanici su opkolili londonski zamak Tauer, u kome se tada nalazio kralj Riard II i traili da on izae da s njima pregovara. im je kralj iziao iz Tauera, seljaci su prodrli u zamak i pobili nekoliko velmoa koji su se tamo zatekli, a meu njima i kenteberiskog arhiepiskopa. Zahtjev seljaka. Do sastanka s kraljem dolo je u Majlendu. Seljaci su kralju izneli svoje zahteve, koji su dobili naziv majlendski program. Majlendski program traio je ukidanje kmetovskog sistema, ukidanje kuluka i uvoenje jednoobrazne niske novane rente (4 penija po akru), slobodnu trgovinu po svim gradovima i mestacima Engleske i amnestiju za ustanike. Kralj je bio prinuen da pristane na sve seljake zahteve. Jedan deo seljaka poverovao je kraljevim obeanjima, napustio London i uputio se kuama. Ali su mnogi ustanici, osobito siromasi, bili nezadovoljni. Njima je bila potrebna zemlja i ukidanje surovih zakona protiv radnika. Niega od svega toga nije bilo u kraljevim obeanjima. Znatan deo seljaka, zajedno s Vatom Tejlorom i Donom Bulom, ostao je u Londonu. Oni su traili da se ponovo sastanu s kraljem. U to vreme poela je gradska sirotinja u Londonu da se razraunava sa svojim poniavateljima i ugnjetaima. U poetku se narodni gnev sruio na strance Flamance i Italijane. Flamanci su u Londonu bili uglavnom iz redova bogatih suknara koji su se iselili za vreme dogaaja u vezi sa Stogodinjim ratom. Oni su u Engleskoj otvarali velika preduzea u kojima su eksploatisali radnike i sitne majstore. Italijani su bili uglavnom zelenai. Ali su nasilja

poela da zahvataju i engleske trgovce. Engleski bogatai su se uplaili i poeli da kupe oruane snage protiv seljaka-ustanika i gradske sirotinje.Kralj je bio primoran da se ponovo sastane sa seljacima. U odredu s kojim se kralj sastao u Smitfildu preovlaivali su ljudi iz Kenta, koji se od drugih istonih grofovija razlikovao po tome to u njemu gotovo nije ni bilo kmetova. Ali je slobodno seljatvo te grofovije jako patilo od oskudice u zemlji. Kentski odred je uglavnom zastupao interese seljake sirotinje.Smitfildski zahtevi znatno se razlikuju od majlendskih. Seljaci su traili da se ukinu svi zakoni sem vinesterskog (taj zakon, izdat za vreme Edvarda I, garantovao je linu i imovinsku bezbednost), da se oduzmu zemlje episkopima, manastirima i svetenicima i da se podele parohijanima. Zahtevali su da se ukinu sve privilegije seniora i da se stalei izjednae. Insistirali su na tome da se seljacima vrate optinska prava koja su prisvojili seniori. Meu tim zahtevima nalazi se i ukidanje kmetovskog (feudalnog) prava. To je jedina taka u kojoj su ponovili majlendski program.Ali, londonska buroazija i feudalci ve su se bili pripremili za otpor. U vreme kraljevih pregovora sa seljacima londonski pretsednik optine izdajniki je ubio Vata Tejlora. Veliki oruani odred sastavljen od ritera i bogatih graana dojurio je kralju u pomo. Seljaci, nemajui vie svoga voa, ustezali su se da stupe u borbu. Davali su im svakojaka obeanja, obeavali su im da ih nee goniti zbog uestvovanja u ustanku i privoleli ih da se raziu kuama. Uguivanje ustanka. Seljaci su se razili u ubeenju da su svi njihovi zahtevi prihvaeni. Reili su da vie nee kuluiti i smatrali se slobodnim ljudima. Ali u meuvremenu su po grofovijama bila, u ime kralja, razaslata nareenja da se svi riteri sakupe u Londonu. Riterski odredi dali su se u poteru za seljacima, koji su se delom ve bili razili kuama, i bez muke ih unitili. Odmah zatim su poslate kraljevske sudije u sve ustanike oblasti i ovi su se s virepo razraunavali sa ustanicima. Mnotvo seljaka bilo je poveano. Po reima letopisca, irom cele zemlje bila su podignuta veala, ali na njima nije bilo dovoljno mesta za sve osuene. Ljudi su u masama beali iz sela kud su ih oi vodile. Na trgu u Londonu bio je postavljen panj na kome su otsecali glave gradskoj sirotinji koja je uestvovala u ustanku.Svirepa smrtna kazna stigla je voe ustanka, meu njima i Dona Bula. Kralj je razaslao naredbu da seljaci bez pogovora moraju sluati seniore i ispunja vati sve one obaveze koje su imali pre ustanka.Tako je uguen seljaki ustanak. On je bio uperen protiv feudalizma i teio je da ukine ustanovu kmetstva. Seljaci su eleli da postanu slobodni posednici zemlje i da vuku korist od trgovine poljoprivrednim proizvodima. Oni su pretrpeli poraz. O optim uzrocima poraza srednjovekovnih ustanaka ve je govoreno u vezi sa akerijem (vidi gl. XIX). Seljaci, rasuti po celoj zemlji, vezani za uske lokalne interese, nisu umeli da se ujedine i da rade organizovano. Veliki deo ustanika nije uestvovao u pohodu na London, ve se ograniio samo na borbu sa seniorima po svojim grofovijama. Sem toga, ve je meu samim seljatvom poelo raslojavanje. Interesi bogatih seljaka i sirotinje nisu se podudarali. Stoga ni u Londonu seljaci nisu dejstvovali zajedno. Jedan je deo napustio London posle prvog sastanka s kraljem, ostavivi siromahe na cedilu. Klasna svest seljaka jo je bila slaba. Oni su mrzeli feudalce, a isto tako i kraljevske savetnike, jer su ih smatrali uzronicima tekih poreza. Ali su oni verovali da e se kralj za njih zauzeti i s poverenjem su gledali na njegova laljiva obeanja. Sve je to dovelo do sloma seljakog ustanka.Ipak je ustanak Vata Tejlora zadao snaan udarac feudalizmu. Feudalni posednici sada su se bojali da seljake teraju na kuluk i da im poveavaju obaveze. Tokom XV veka gotovo svi seljaci su prevedeni na novane dabine. Pritom su mnogi od njih otkupljivali slobodu, tako da je krajem XV veka u Engleskoj ostalo vrlo malo kmetova.