Hristove Ocigledne Pouke

Elen G.
Vajt: Hristove oigledne pouke
HRISTOVE OIGLEDNE POUKE

>Ko je Uitelj kao ON<? -Jov 36, 22.
Pouavanje u parabolama priama prenosnog znaenja U Hristovim poukama pruenim kroz prie prenosnog znaenja ogleda se ono isto naelo kojim se On rukovodio u celokupnoj svojoj misiji na svetu. Da bi nas upoznao sa svojim boanskim ivotom i karakterom, uzeo je nau prirodu i iveo meu ljudima. Boanstvo je bilo otkriveno u ljudskoj prirodi, nevidljiva slava u vidljivom ljudskom obliku. Poto ljudi nepoznato mogu da naue samo posredstvom poznatog, nebeski pojmovi prikazivani su kroz zemaljske; Bog se otkrio u obliku oveka. Tako je isto i u Hristovim poukama: nepoznato se prikazuje kroz poznato, boanske istine predoavaju se posredstvom zemaljskih pojmova koji su ljudima dobro poznati. Sve ovo u priama govori Isus ljudima kaze jevanelist, da se zbude to je rekao prorok govorei: otvoriu u priama usta svoja, kazau sakriveno od postanja svijeta (Mat.13, 34. 35). Isus se sluio primerima iz prirode i ivotna iskustva svojih slualaca povezivao je sa istinama pisane Boje Rei. Vodei tako misli slualaca od prirodnog ka duhovnome, Hristove parabole predstavljaju karike u lancu istine, koji vezuju oveka sa Bogom, a zemlju sa nebom. U poukama uzetim iz prirode, Hristos je govorio o onome to je u poetku sazdao sopstvenom rukom i to ima svojstva i mo od Njega primljenu. Sve to je stvoreno, u svom prvobitnom savrenstvu, bilo je izraz Boje zamisli. Za Adama i Evu u njihovom rajskom domu priroda je bila ispunjena saznanjem o Bogu, krcata boanskim poukama. Mudrost je govorila njihovom oku, i oni su je primali u svoje srce, jer su razgovarali s Bogom u delima Njegovih ruku. im je sveti par prestupio zakon Svevinjega, svetlost lica Bojeg iezla je sa lica prirode. Zemlja je kroz greh postala nagrena i zaprljana. Ali ak i u svom poremeenom i izoblienom stanju, zadrala je ona jo mnogo od svoje prirodne lepote. Oigledne pouke koje Bog eli da prui kroz prirodu nisu izbrisane; pravilno shvaena, priroda jo uvek govori o svom Tvorcu. U danima Hristovim ove pouke su bile izgubljenje iz vida. Ljudi vie uopte nisu prepoznavali Boga u Njegovim delima. Greh ljudskog roda bacio je neprovidni veo na divno lice prirode stvorene Bojom rukom; i tako su Boja dela u prirodi, umesto da pokazuju Boga, postala barijera koja Ga zaklanja od ljudi. Za takve ljude Biblija kae da Vema potovae i posluie tvar nego tvorca. Na ovaj nain neznaboci zaludjee u svojim mislima, i potamnje nerazumno srce njihovo (Rimlj. 1, 25.21). Tako su i u Izrailju ljudska uenja zauzela mesto boanske Rei. Ne samo priroda nego i rtvena sluba, pa ak i sami Sveti spisi sve to je bilo dato da ljudima otkrije Boga bilo je pretvoreno u sredstva kojima je On u stvari prikrivan. Hristos je nastojao da otkloni sve ono to je na bilo koji nain zamraivalo istinu. On je doao da mrani veo, koji je grehom baen na lice prirode, otkloni otvarajui pogledu ljudskom duhovnu slavu i lepotu koja treba da zrai sa svih Bojih tvorevina. Njegove rei davale su poukama sadrinu u prirodi i u Svetim spisima novu svetlost, inei ih potpuno novim otkrivenjem. Isus je brao divne ljiljane i davao ih deci i mladima; i dok su oni gledali u Njegovo mladalako lice ozareno zracima duevnog spokojstva i blagonaklonosti Njegova Oca, On im je davao pouku: Pogledajte na ljiljanje u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kaem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obue se kao jedan od njih. A zatim je usledilo divno obeanje i vana pouka: A kad travu po polju, koja danas jeste, a sjutra se u pe baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas, malovjerni? U besedi izgovorenoj na Gori, ove rei nisu bile upuene samo deci i mladima, nego i svima okupljenima u velikom mnotvu gde je bilo ljudi i ena optereenih ivotnim brigama i potekoama, razoaranjem i tugom. Isus je nastavio: Ne brinite se dakle govorei: ta emo jesti,
Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke
ili, ta emo piti, ili, im emo se odjenuti? Jer sve ovo neznaboci itu; a zna i otac va nebeski da vama treba sve ovo. Zatim je pruio svoje ruke prema sakupljenom mnotvu i rekao: Nego itite najprije carstva Boijega, i pravde Njegove, a ovo e vam se sve dodati (Mat. 6, 28-33). Na ovaj nain Isus je protumaio poruku koju je sam dao u ljiljanima i travi u poju. On i danas eli da mi ovu poruku itamo na svakom ljiljanu i na svakoj travci. Njegove rei su pune obeanja, i one jaaju nae pouzdanje u Boga. Hristovo uenje i poimanje istine je tako dalekoseno i duboko da je svaku pojavu ili promenu u prirodi mogao iskoristiti da bi prikazao neku znaajnu istinu. Prizori i pojave na kojima se nae oi i danas zadravaju povezani su sa nekom duhovnom istinom, tako da se parabole Velikog Uitelja mogu razabrati iz same prirode. U poetku svoje javne slube Hristos je narodu govorio jednostavnim jezikom, tako da je svaki Njegov slualac mogao lako i da shvati istine koje zaista mogu umudriti na spasenje. Meutim, u srcima mnogih istina nije uhvatila dubok koren, te je opet brzo iezla. Zato im govorim u priama (prenosnog znaenja), kae On, jer gledajui ne vide, i ujui ne uju niti razumiju. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i uima teko uju, i oi su svoje zatvorili (Mat. 13, 13-15). Hristos je eleo da ljude podstakne na istraivanje. On je nastojao da bezbrine probudi i da im u srca utisne istinu. Nain prouavanja posredstvom pria sa prenosnim znaenjem bio je veoma popularan i cenjen ne samo kod Jevreja, nego i kod drugih naroda. Uspeniji i delotvorniji metod pouavanja ni Hristos nije mogao upotrebiti. Da su Njegovi sluaoci eznuli za spoznajom onoga to je boansko, oni bi razumeli Njegove rei, jer je On uvek bio spreman da ih iskrenom istraivau razjasni. Narodu koji nije bio spreman da primi, pa ak ni da shvati izloene istine, Hristos je esto ponavljao svoje pouke; i to je bio jedan od razloga to im je govorio u parabolama. Povezujui svoje pouke sa prirodom, svakodnevnim doivljajima i prizorima iz ivota privukao je panju slualaca i time delovao na njihova srca. Kada su kasnije posmatrali predmete i pojave kojima je Hristos ilustrovao svoje pouke, seali su se rei boanskog Uitelja, a srca su im bila otvorena za prijem Svetog Duha, i znaenje Spasiteljevih rei postojalo im je sve jasnije. Razumeli su sve ono to im je ranije bilo tajanstveno, i sve ono to u poetku nisu mogli da shvate postalo je oevidno. Isus je traio prilaz do svaijeg srca. Sluei se razliitim ilustracijama, On je uspevao ne samo da istinu prikae u njenim razliitim fazama, ve i da apeluje na srca razliitih slualaca. Slikama uzetim iz njihovog svakodnevnog ivota probudio je njihovo interesovanje. Nijedan od onih koji su sluali Spasitelja nije se u Njegovom prisustvu mogao oseati zaboravljenim ili zanemarenim. Najnii i najgreniji uli su u Njegovim poukama glas pun milosra, ljubavi i nenosti. Isus je imao jo jedan razlog da govori u parabolama. U mnotvu koje se oko Njega sakupljalo, bilo je svetenika i rabina, knjievnika i stareina, irodovaca i poglavara, licemera i astoljubivih ljudi koji su, vie od svega drugog, budno pazili kako bi podigli bilo kakvu optubu protiv Njega. Njihovi pijuni pratili su Ga dan za danom, na svakom koraku ne bi li uhvatili neku re iz Njegovih usta koja bi im dala povoda da osude i zauvek uutkaju Onoga koji je kako su oni strahovali mogao privui k sebi itav svet. Spasitelj je poznavao karakter ovih ljudi, i zato je prikazivao istinu na takav nain da oni u tome nisu mogli nai ba nita zbog ega bi Ga mogli izvesti pred Sinedrion. Hristos je u svojim parabolama esto korio licemerstvo i bezbonost onih koji su zauzimali visoke drutvene i crkvene poloaje. Iznosio je istinu slikovitim reima koje su imale veoma otro dejstvo. Da je ove istine iznosio u otvorenim optubama i igosanju njihovih greha oni Ga ne bi dalje ni sluali i ubrzo bi uinili kraj Njegovoj misiji. Ali On je, izbegavajui zamke, iznosio slikovito samo istinu i to tako jasno da nikakvoj sumnji nije bilo mesta; a za one koji su bili iskrena srca Njegove pouke bile su od neprocenjive koristi. Preko svih tvorevina Bojih u svetu prirode, On je upuivao svoje sluaoce na Boju premudrost i Njegovu beskrajnu milost i dobrotu. Kroz prirodu i ivotna iskustva pouavao je ljude o Bogu. Jer to se na njemu ne moe vidjeti, od postanja svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorenjima, i njegova vjena sila i Boanstvo (Rimlj. 1, 20). U Spasiteljevom pouavanju posredstvom pria prenosnog znaenja moemo videti ta u stvari predstavlja istinsko vie obrazovanje. Hristos je mogao ljudima otkriti najdublje istine znanosti i nauke, mogao je obelodaniti tajne koje zahtevaju vekovne napore istraivanja i naunog rada. Mogao je na podruju nauke dati takve nagovetaje koji bi predstavljali podstrek za nauna
istraivanja i pronalaenja sve do kraja sveta; ali On to nije uinio. Hristos nije kazao nita da bi zadovoljio ljudsku radoznalost ili slavoljublje i pruio priliku za postizanje svetske veliini. U svakoj svojoj pouci, Hristos je misli ljudi dovodio u vezu sa velikim mislima Beskonanoga. On nije upuivao ljude da prouavaju ljudske teorije o Bogu, o Njegovoj Rei ili delima, nego ih je uio da Ga posmatraju, kako se otkriva u svojim delima, u svojoj Rei, i u svom provienju. Hristos se nije zadravao na apstraktnim teorijama nego je iznosio ono to je bitno za razvoj karaktera i to poveava ovekovu sposobnost da upozna Boga i da ini dobro. Govorio je o istinama kojima se treba rukovoditi u svakodnevnom ivotu i koje e poloiti temelj za veni ivot. Hristos je bio taj koji je jo Mojsiju dao uputstva za odgoj Izrailja. U pogledu Gospodnjih zapovesti i uredaba On je rekao: napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sjedi u kui svojoj i kad ide putem, kad lijee i kad ustaje. I vei ih sebi na ruku, za znak, i neka ti budu kako poeonik meu oima. I napii ih na dovratnicima od kue svoje i na vratima svojim (V Mojs. 6, 79). U svojim poukama, Isus je pokazao kako se ova zapovest moe ispuniti, - kako se zakon i naela carstva Bojega mogu prikazati tako da otkriju svu svoju lepotu i dragocenost. Kad je sinove Izrailjeve pripremao da budu Njegovi naroiti predstavnici pred drugim narodima, Gospod im je dao dom u prirodi, - izmeu brda i dolina. U svom porodinom ivotu kao i u bogosluenju, oni su stalni biil u dodiru sa prirodom i reju Bojom. Tako je i Hristos svoje uenike pouavao na jezeru, na padini gore, u poljima i umarcima gde su mogli da posmatraju dela prirode kojima je On ilustrovao svoje pouke. I poto su se na taj nain uili od Isusa, oni su steeno znanje mogli kasnije praktino da upotrebe kao Njegovi saradnici. Tako treba i mi da upoznamo Tvorca kroz Njegova dela. Knjiga prirode predstavlja veliki udbenik koji, zajedno sa Svetim Pismom, treba koristiti pri upoznavanju drugih sa Bojim karakterom i vraanju izgubljene ovce u Njegovo stado. Dok ovek na takav nain prouava dela Boja, Sveti Duh munjevito deluje na njegove misli i osvedoava ga. Ovo nije ubeenje koje se postie logikim razmiljanjem, ve shvatanje dubljeg znaenja i primanje duhovnih istina pisane Boje Rei srcem, ukoliko srce nije suvie pomraeno da upozna Boga, oko suvie zamagljeno da Ga vidi a uho suve gluvo da uje njegov glas. U ovim poukama uzetim direktno iz prirode, lei jednostavnost i istota, to im daje najveu vrednost. Pouke koje se mogu nai na tom izvoru potrebne su svakome. Priroda u svojoj lepoti odvraa duu od greha i zemaljskih uivanja, i vodi je istoti, miru i Bogu. Misli studenata i onih koji trae istinu esto su isuvie obuzete ljudskim teorijama i nagaanjima, lano nazvanim razumom i filozofijom. Takvima je naroito potreban neposredan dodir sa prirodom. Njima treba predoiti na sva stvorena dela u prirodi i hrianstvo imaju jednog istog Boga; da izmeu prirodnog i duhovnog postoji savreni sklad, i da sve to njihove ruke mogu dodirnuti, a oi videti moe da predstavlja odreenu pouku u izgradnji karaktera. Na taj nain oni bi ojaali svoje duhove snage, razvili svoj karakter i oplemenili svoj ivot. Hristova namera kad je svoje pouke davao u vidu pria sa prenosnim znaenjem bila je istovetna sa provobitnom namenom subote. U suboti, kao danu odmora, Bog je ljudima dao spomen svoje stvaralake moi, da Ga upoznaju po Njegovim delima. Subota nas upuuje da, posmatrajui stvorena dela u svetu prirode, slavimo njihovog Tvorca. elei da mi upravo to shvatimo, Hristos je svoje pouke povezao sa lepotama prirode. Na sveti dan od odmora, vie nego svakog drugog dana, moramo prouavati poruke koje je Bog za nas napisao u prirodi. Hristove parabole moramo prouavati tamo gde ih je On i izgovorio, u poljima i umarcima, pod otvorenim nebom, okruen zelenilom i cveem. Pribliivi se tako srcu prirode, osetiemo stvarnije i prisutnost Hristovu, i uti Njegov glas kako govori naem srcu o svom miru i ljubavi. Meutim, Hristos svoje pouke nije povezivao samo sa danom poinka, nego i sa ostalim radnim danima u sedmici. On daje mudrost i onome koji upravlja plugom i seje seme. U oranju i sejanju, u gajenju useva i etvi, On nam prua prikladnu ilustraciju o svom delu milosti u naem srcu. On eli da mi u svakom korisnom poslu i u svakom ivotnom pozivu naemo pouku o boanskoj istini. Tada nam nai svakodnevni poslovi nee toliko obuzeti misli i panju da zaboravimo na Boga; nego e nas, naprotiv, stalno podseati na naeg Tvorca i Iskupitelja. Pomisao na Boga provlaie se kao zlatna nit kroz sve brige i poslove svakodnevnog ivota. I za nas e slava i uzvienost Njegovog lica uvek odsjajivati na licu prirode. Na taj nain emo dobijati uvek nove pouke o boanskim istinama i dorasti do uzora Njegove istote. Tako emo biti naueni od Gospoda (Is. 54, 13) i na to smo pozvani u onome i ostanimo pred Gospodom (I Kor. 7, 24).
IZIE SIJA DA SIJE Seja i seme
Ovo poglavlje se zasniva na: Jev. po Mat. 13, 1-9. 18-23; Marku 4, 1-20; Luki 8, 4-15.
Parabolom o sejau, Hristos ilustruje predstavu o nebeskom carstvu i delu Velikog Domaina za svoj narod. Kao to seja izlazi u polje da seje, tako je On doao na ovu zemlju da poseje seme nebeske istine. I same Njegove pouke date u parabolama predstavljaju seme u kojemu se nalazi najdragocenija poruka Njegove milosti. Parabola o sejau, zbog svoje jednostavnosti, ne ceni se kao to bi trebalo. Od prirodnog semena baenog u zemlju, Hristos eli da nae misli usmeri na seme Jevanelja ijom se setvom ovek ponovo dovodi do vernosti prema Bogu. Vladar neba dao nam je parabolu o siunom semenu, jer isti zakoni koji vladaju setvom zemljaskog semena, vladaju i setvom semena istine. Na obali Galilejskog mora sabralo se mnotvo naroda da vidi i uje Isusa. Masa radoznalih u ijoj sredini su mnogi bolesnici leali na svojim nosilima nestrpljivo je ekala da svoje potrebe iznese pred Njega. Njemu je Bogom bilo dano pravo da lei patnje i bolesti grenog oveanstva. Stoga je on zapovedao bolestima da ieznu i irio oko sebe ivot, zdravlje i mir. Poto se mnotvo stalno poveavalo, narod se tiskao neposredno oko Hrista sve dok nije sasvim ponestalo mesta za novo pristigle. On je zato, doviknuvi nekoliko rei ljudima koji su bili u amcu, uao u barku kojom je trebalo da se preveze na drugu stranu jezera, i naredivi uenicima da amac malo odmaknu od obale, nastavio da iz amca govori mnotvu okupljenom na obali. Pored mora prostirala se lepa ravnica Genizaret, iznad koje su se uzdizali okolni breuljci. Na obroncima breuljaka, kao i u ravnici, mogli su se videti sejai i eteoci koji su se bavili sejanjem semena i etvom ranog ita. Posmatrajui prizor, Hristos nastavi: - Gle, izie sija da sije. I kad sijae, jedna zrna padoe kraj puta, i dooe ptice i pozobie ih. A druga padoe na kamenita mjesta, gdje ne bijae mnogo zemlje, i odmah iznikoe; jer ne bijae u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenue, i budui da nemahu ila posahnue. A druga padoe u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoe na zemlju dobru, i donoahu rod, jedno po sto, a jedno po ezdeset, a jedno po trideset. Ljudi onog vremena nisu razumeli Hristovu misiju. Put i nain Njegovog dolaska nisu bili u skladu sa njihovim oekivanjima. Gospod Isus predstavljao je osnovu celokupnog jevrejskog verskog ureenja, ija je uzviena Bogom odreena sluba imala za cilj pouavanje naroda da e u odreeno vreme doi Onaj na koga su sve te ceremonije ukazivale. Meutim, Jevreji su uzdiui samo forme i ceremonije izgubili iz vida ono na to su sve te formalnosti u stvari ukazivale. Tradicije, pravila i odredbe koje su ljudi propisali sakrili su od njih upravo one pouke koje je Bog hteo da ima na taj nain prui. Ova pravila i tradicije postali su im samo prepreka za pravilno shvatanje i praktinu primenu istinske vere. I kad se pojavila stvarnost, u linosti Isusa Hrista, oni ne prepoznae u Njemu ispunjenje svih svoijh simbola sutinu senki i nagovetaja. Drei se vrsto jos uvek beskorisnih simbola i ceremonija, odbacili su stvarnosti i traili znak, iako je Sin Boji ve doao. Na vest: Pokajte se, jer se priblii carstvo nebesko (Mat. 3, 2), oni su traili udo. Hristovo jevanelje za njih je postalo kamen spoticanja, jer su traili znak, a ne spasenje. Oekivali su da e se Mesija dokazati silnim osvajakim podvizima, podiui svoju vladavinu na ruevinama zemaljskih carstava. Na takva njihova oekivanja Hristos je odgovorio parabolom o sejau. Carstvo Boje nee pobediti ni snagom oruja, ni posredovanjem sile, nego usaivanjem novih naela u srca ljudska. Koji sije dobro sjeme ono je sin ovjeij (Mat. 13, 37). Hristos je doao ne kao car, nego kao seja; ne da rui zemaljska carstva, nego da seje seme; ne da uputi svoje sledbenike na zemaljske pobede i nacionalnu veliinu, nego na etvu u kojoj se sakuplja posle strpljivog rada, posle prividnih gubitaka i razoaranja. Fariseji su oevidno shvatili znaenje Hristove parabole, ali im je njeno naravouenije nije bilo dobrodolo. Pravili su se kao da je nisu razumeli. Za masu okupljenih je namera koju je novi
Uitelj uvio u ovu parabolu jo uvek predstavljala veliku tajnu, ona je njihova srca bolno taknula i njihove astoljubive elje gorko izneverila. ak ni Hristovi uenici nisu razumeli priu, ali ona je pobudila njihovu radoznalost. Pristupili su Isusu nasamo i zatraili posebno objanjenje. Hristos je upravo i eleo da izazove ovo pitanje, da bi im mogao dati opirnije tumaenje i odreenu pouku. On im je objasnio parabolu, kao to e rado uiniti jasnim svoje rei svakome ko Ga zamoli iskrenim srcem. Oni koji Re Boju prouavaju sa eljom da im Sveti Duh rasvetli um nee nikada ostati u tami u pogledu znaenja proitanih rei. Ko hoe Njegovu volju tvoriti razumjee je li ova nauka od Boga, ili ja sam od sebe govorim (Jovan 7, 17). Svi oni koji dolaze Hristu radi jasnije spoznaje istine, primie je. On e im otkriti tajne carstva nebeskog, a te tajne moe da shvati samo srce koje ezne za spoznajom istine. Nebeska svetlost zablistae u hramu due osvetljavajui, poput zapaljene svetiljke, stazu i drugima. Na istoku su u to vreme ivotne prilike bile tako nesreene i nesigurne, a opasnost od nasilja tako velika, da su ljudi najveim delom stanovali u gradovima ograenim zidovima; i ratari su u cilju obavljanja poljskih radova samo danju izlazili izvan gradskih bedema. Tako je i Hristos, nebeski seja, izaao da seje. On je napustio svoj nebeski dom, mesto bezbednosti i mira, ostavio slavu koju je imao kod Oca jo pre postanja sveta i svoj poloaj na prestolu svemira. Doao je da palom svetu, kao ovek koji zna ta je patnja, sam bez igde ikoga, izloen iskuenjima , u bolu i suzama seje seme ivota i da ga zatim zalije sopstvenom krvlju. Na isti nain moraju i Njegove sluga izai da seju. Kad je Avram bio pozvan da seje seme istine, bilo mu je nareeno: Izai iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati (I Mojs. 12, 11). I izie ne znajui kuda ide (Jevr. 11, 8). Tako je apostolu Pavlu, dok se molio u jerusalimskom hramu, dola boanska poruka: Idi, jer u ja daleko da te poaljem meu neznaboce (Djela 22, 21). Tako i svi oni koji su pozvani da se ujedine sa Hristom, moraju napustiti sve, da bi ili za Njim. Sve stare veze moraju raskinuti, svi ivotni planovi i sve zemaljske nade napustiti. Seme se mora sejati u trudu i suzama, u samoi i portvovanju. Sija rije sije. Hristos je doao da svet zaseje semenom istine. Od samog pada prvih ljudi u greh, sotona nije prestao da seje seme zablude. Svoju prvu pobedu nad ovekom on je zadobio posluivi se laju, na isti nain on i sada radi da bi unitio carstvo Boje na zemlji i da bi zadrao ljude pod svojom vlau. Hristos je, meutim, kao seja iz jednog daleko uzvienijeg sveta, doao da seje seme istine. On, koji je delio savete sa Ocem i koji je boravio u najtajnijoj svetinji Venoga, doneo je ljudima ista naela istine. Isina koja je svetu otkrivena otkako je ovek pao dolazila je samo preko Hrista. Preko Njega je i neraspadljivo seme: Rijeju ivoga Boga, koja ostaje dovijeka (I Petr.1, 23), stiglo do ljudi. Jo u onom prvom obeanju, upuenom palom ljudskom rodu odmah posle greha u Edemskom vrtu, sejao je Hristos seme Jevanelja. Meutim, parabola o sejau odnosi se naroito na Njegov lini rad meu ljudima i na delo koje je on time utemeljio. Re Boja predstavlja seme. Svako seme ima u sebi klicu ivota, u kojoj je, tako rei, zatvoren i skriven ivot same biljke. Na isti nain nalazi se ivot i u Rei Bojoj. Rijei koje vam ja rekoh, (naglasio je Hristos,) Duh su i ivot su (Jovan 6, 63). Ko moje rijei slua i vjeruje onome koji je mene poslao, ima ivot vjeni (Jovan 5, 24). U svakoj zapovesti i u svakom obeanju Rei Boje nalazi se sila, pa i sam boanski ivot kojima se date zapovesti mogu i izvriti i obeanja ostvariti. Ko verom prihvata Re, prima i sam ivot i karakter Boji. Svako zrno semena donosi rod prema svojoj vrsti. Seme posejano kako treba i pod povoljnim uslovima, razvie u biljci ivot koji je skriven ve postojao u samom semenu. Tako e isto i nepropadljivo seme Rei Boje kad se verom prima u duu, obrazovati karakter i ivot slian karakteru i ivotu Boijemu. Uitelji Izrailja nisu sejali seme Rei Boje. Delo Hristovo, kao uitelja isine, bilo je u oitoj suprotnosti sa rabinima onoga vremena. Oni su se zadrali samo na tradicijama, na ljudskim teorijama i pekulacijama. esto su umesto samu Boju Re, isticali ono to su o njoj rekli ili napisali ljudi. Njihovo uenje nije imalo snagu da oivi duu. Meutim, predmet Hristovog pouavanja i propovedanja bilo je upravo Re Boja; a onima koji su hteli da Ga zbune pitanjima, odgovarao je kratko i jasno: Pisano je. ta kae pismo? Kako ita? U svakoj prilici kada bi probudio interesovanje kod prijatelja i neprijatelja, posejao je seme Rei Boje. On koji je sam Put, Istina i ivot, koji je svojim ivotom predstavljao ivu Re, upuuje na pisma proroka i dodaje: I ona svjedoe za mene. I, poevi od Mojsija i od sviju proroka kazivae im ta je za njega u svemu pismu (Jovan 5, 39; Luka 24, 27).
Hristove sluge i danas treba da vre isto ovo delo. U naem vremenu, kao i u prolosti, bitne istine Rei Boje ostavljaju se po strani, a umesto njih primaju se ljudske teorije i pekulacije. Mnogi takozvani propovednici Jevanelja ne primaju celu Bibliju kao Re nadahnua. Jedan mudrac odbacuje ovaj deo, a drugi opet neki drugi deo stavlja u pitanje. Oni sopstveni sud uzdiu iznad Rei Boje; i tako Sveti spisi koje oni propovedaju poivaju na njihovom linom autoritetu, i time se unitava vera u boansko poreklo Svetog Pisma. Na taj nain se svuda seje seme bezverja, jer se ljudi zbune i vie ne znaju ta da veruju. Mnogo toga ljudi veruju i prihvataju bez ikakve osnove. Tako su i rabini za vreme Hrista mnogim delovima Svetog spisa davali nejasan, tajanstven i izvetaen smisao. Poto je jasno uenje Rei Boje osuivalo nain njihovog postupanja, oni su nastojali da umanje i unite mo tih rei. Isto to se ini i danas. Re Boja prikazuje se kao neto tajanstveno i nerazumljivo da bi se time opravdalo prestupanje Njegovog zakona. Hristos je u svoje vreme osudio takvu praksu. On je Re Boju propovedao tako da je svi razumeju. Upuivao je na Svete spise kao na neosporan autoritet, i mi treba da uinimo isto tako. Bibliju treba isticati kao Re Venoga Boga, kao kraj svake prepreke i temelj svake vere. Bibliji se zakida njena mo, i posledice toga vide se u opadanju i iezavanju duhovnog ivota. U propovedima koje danas odjekuju sa mnogih propovedaonica nema one boanske sile koja budi savest i dui daje ivot. Sluaoci ne mogu rei: Ne gorae li nae srce u nama kad nam govorae putem i kad nam kazivae Pismo? (Luka 24, 32). Mnogi vapiju za ivim Bogom i eznu za boanskom prisutnou. Filozofske teorije i literaturni eseji, ma kako sjajni ne mogu zadovoljiti srce. Ljudske tvrdnje i pronalasci nemaju nikakve vrednosti. Narodu se mora progovoriti Re Boja. Neka oni koji su sluali samo tradicije, ljudske teorije i pravila uju glas Onoga ija Re moe da obnovi duu i pripremi za veni ivot. Omiljene Hristove teme bile su Boja oinska ljubav i obilje Njegove milosti. Rado se zadravao i na objanjavanju svetosti Njegovog karaktera i zakona, a sebe je prikazivao ljudima kao Put, Istinu i ivot. To treba da budu teme i Hristovih propovednika. Iznosite istinu onakvu kakva je ona u Isusu. Razjasnite svojim sluaocima zahteve zakona i Jevanelja. Govorite ljudima o Hristovom ivotu samoodricanja i portvovanosti, o Njegovom ponienju i smrti, o Njegovom vaskrsenju i vaznesenju na nebo, o Njegovom posredovanju za nas pred Bojim prestolom i o Njegovom obeanju: Opet u doi, i uzeu vas k sebi (Jovan 14, 3). Umesto da raspravljate o varljivim teorijama ili da pokuavate uutkati neprijatelje Hristovog Jevanelja, sledite Hristov primer. Dozvolite da iste istine iz Boje riznice plamte u ivotu. Propovijedajte Rije (II Tim. 4, 2). Sijte pokraj svake vode, I u vrijeme i u nevrijeme (Is. 32, 20). A u koga je rije moja, neka govori rije moju istinito; ta e pljeva sa penicom? govori Gospod (Jer. 23, 28). Sve su rijei Boje isteNe dodaji nita rjeima Njegovijem, da te ne ukori, i ne nae se laa (Prie 30, 5.6). Sija rije sije. Ovde se istie veliko naelo koje treba da bude temelj svakog vaspitnog poduhvata. Sjeme je rije Boija. Meutim, u mnogim kolama dananjeg vremena, Re Boja se stavlja na stranu. Misli su potpuno obuzete drugim predmetima. Prouavanje pisaca koji ne veruju u Sveto Pismo zauzima znaajno mesto u sadanjem sistemu vaspitanja i obrazovanja. kolski udbenici puni su skeptikih misli i izreka. ak i nauna istraivanja vode u zabludu, jer se njihova otkria pogreno tumae i izopauju. Re Boja se uporeuje sa navodnim tvrenjima nauke, te se smatra nesigurnom ili sumnjivom. Tako se u misli i due mladih seje seme sumnje koje u vreme iskuenja iznikne i donese svoj rod. Kad se izgubi vera u Re Boju, tada dua ostaje bez voe i bez ikakve zatite. U takvom sluaju mladi obino odlaze na stranputicu koja ih udaljuje od Boga i venog ivota. Sve vea i sve masovnija bezbonost naeg vremena moe se u najveoj meri pripisati upravo ovom uzroku. Kad se Re Boja potiskuje u drugi plan samim tim se gubi i njena snaga koja ograniava zle strasti neobraenog srca. Ljudi na taj nain seju u telo, i od tela e ponjeti izopaenost. U svemu tome uveliko lei uzrok duhovne slabosti i nesposobnosti. Odvraajui se od Rei Boje da bi se hranio spisima nenadahnutih ljudi, duh zakrlja i oslabi, jer nije u doticaju sa dubokim i dalekosenim naelima vene istine. Razum se prilagoava onome na emu se najvie zadrava, i bavei se prolaznim ovozemaljskim stvarima, on postaje slab, njegova mo se ograniava i vremenom postaje sasvim nesposoban za zdravo rasuivanje. Takvo obrazovanje ne vredi nita. Glavni zadatak svakog uitelja treba da bude usmeravanje mladih na velike istine Nadahnua, jer samo Sveto pismo daje vaspitanje korisno i za ovaj i za budui ivot.
Neka niko ne misli da bi se na ovaj nain spreilo izuavanje nauke ili smanjio stepen obrazovanja. Znanje o Bogu je visoko kao nebo a opseno i iroko kao vasiona. Nita toliko ne oplemenjuje i ne oivljava duh kao prouavanje velikih tema koje se tiu naeg venog ivota. Kad bi mladi teili da shvate i proniknu u te Bogom dane istine to bi proirilo i ojaalo njihovu mo poimanja. Svaki uenik, koji je i tvorac rijei, nai e veliko polje za razmiljanje osiguravajui time sebi neprolazno znanje. Obrazovanje koje se moe postii istraivanjem Svetog pisma, predstavlja, ne samo teorijsko, ve i iskustveno saznanje o planu spasenja. Takvo obrazovanje e ponovo uspostaviti lik Boji u oveku. Ojaae i osnaiti um za borbu protiv iskuenja, a uenika osposobiti da bude saradnik Hristov u Njegovoj misiji milosti za izgubljeni svet. Uinie ga lanom nebeske porodice i pripremiti za uestvovanje u nasleu svetih u videlu. Meutim, uitelj boanske istine moe nam pruiti samo ono to je i sam nauio iz linog iskustva. Seja seje svoje seme. Hristos je pouavao istini, jer je i sam bio istina. Njegove sopstvene misli, Njegov karakter i Njegova ivotna iskustva utelovljeni su u Njegovoj nauci. Tako treba da bude i sa Njegovim slugama. Oni koji ele da drugima propovedaju Boju Re moraju iz linog iskustva znati ta znai da im je Hristos postao mudrost, pravda, posveenje i izbavljenje. Kad Re Boju iznose drugima, nikad je ne smeju prikazati kao neto to se samo smatra ili pretpostavlja da je tako; ve zajedno sa apostolom treba da kau odluno: Jer vam ne pokazasmo sile i dolaska Gospoda naeg Isusa Hrista po pripovjetkama mudro izmiljenijem, nego smo sami vidjeli slavu Njegovu (II Petr. 1, 16). Svaki koji propoveda Hrista treba da bude u stanju da zajedno sa ljubljenim Jovanom kae: I ivot se javi, i vidjesmo, i svjedoimo, i javljamo vam ivot vjeni, koji bjee u Oca i javi se nama (I Jov. 1, 2).
Zemljite pored puta U paraboli o sejau prikazuje se prvenstveno kako samo zemljite deluje na razvoj semena koje je posejano. Ovom priom Isus je praktino rekao svojim sluaocima: Nije dobro da se postavljate kako kritiari mojeg dela, ili da se odajete razoaranju zbog toga to ono ne odgovara vaim idejama. Za vas je mnogo vanije pitanje: Kako primate moju poruku? Od toga da li ete je primiti, ili pak odbaciti zavisi vaa vena sudbina. Objanjavajui znaenje koje ima padanje semena pored puta, Hristos je rekao: Svakome koji slua rije o carstvu i ne razumije, dolazi neastivi i krade posijano u srcu njegovom, to je oko puta posijano. Seme palo pokraj puta predstavlja Re Boju koja pada na srce nepaljivog sluaoca. Srce koje je postalo iroka saobraajnica za telesna uivanja, grehe i sklonosti ovog sveta, slino je tvrdo utrvenom putu, ugaenom nogama ljudi i ivotinja. Obuzeto samoljubivim eljama i grenim poputanjem strastima, srce odrveni od prevare grehovne (Jevr. 3, 13). Duhovne sposobnosti se paraliu. Ovakvi ljudi sluaju re, ali je ne razumeju. Oni uopte i ne shvataju da se ta re i na njih odnosi! Oni ne uviaju ni svoju potrebu ni opasnost koja im preti. Hristovu ljubav oni i ne primeuju, a poruku Njegove milosti proputaju da proe pored njih kao neto to ih se uopte ne tie. Kao to su ptice spremne da pokupe seme koje je palo kraj puta, tako i sotona jedva eka da iz due iupa seme boanske istine. On strahuje da bi Boja Re nepaljive mogla probuditi i delovati i na one koji su tvrda srca. Sotona i njegovi aneli dolaze i na skupove gde se propoveda Jevanelje i dok nebeski aneli nastoje da Re Boju utisnu u srca slualaca, neprijatelj budno pazi da Re uini nedelotvornom. Sa revnou koja dolikuje samo njegovoj pakosti, on pokuava da osujeti delovanje Bojeg Duha. Dok Hristos svojom ljubavlju privlai duu, sotona odmah nastoji da panju onog ko je pokrenut da trai Spasitelja odvrati na kritiku, podstie na sumnju i neverovanje. Govornikov jeziki stil i nain njegovog nastupa moda ne pogoduju sluaocima i oni se zadravaju na ovim nedostacima. Tako istina ne ostavlja dubok i trajan utisak ba na one kojima je toliko potrebna i koju im sam Bog u svojoj milosti alje. Sotona ima mnogo pomonika. Mnogi koji tvrde da su hriani u stvari pomau kuau da iz srca drugih iupa posejano seme istine. Drugi opet sluaju propoved Boje Rei, ali je kod kue kritikuju. Oni o propovedi sude tako kao da raspravljaju i daju miljenje o predavanju nekog lektora na univerzitetu ili politikog govornika. Poruku koju bi morali smatrati kao Re Boju, primaju s
omalovaavanjem ili podrugljivim primedbama. Zabavljaju se na raun propovednika, slobodno raspravljaju o njegovom karakteru i pobudama, kritikuju postupke i ponaanje ostalih lanova. Stroge osude, ogovaranja pa ak i klevete izgovaraju pred neobraenima; a to esto ine i roditelji pred svojom decom. Na taj nain se unitava potovanje ne samo prema propovedniku nego i prema poruci koju on prenosi, i mnogi izlaganje Rei Boje sluaju sa omalovaavanjem. Tako se u porodicama takozvanih hriana mnogi mladi vaspitavaju da budu nevernici. Roditelji se posle pitaju zato se njihova deca tako malo interesuju za Jevanelje i zato su uvek spremna da posumnjaju u biblijske istine. ude se to uticaji vere i morala tako teko dopiru do njihovih srca. Oni ne vide da je njihov sopstveni primer otvrdno srce njihove dece. Dobro seme ovde nije nalo tle na kome bi uhvatilo koren, jer ga je ugrabio sotona i bacio u stranu. Seme koje je palo na kamenito mesto A na kamenu posijano to je koji slua rije i odmah s radosti primi je, ali nema korijena u sebi ; nego je nepostojan, pa kad doe do nevolje ili ga potjeraju rijei radi, odmah udari natrag. Seme koje je palo na kamenito tlo nema dovoljno zemlje. Biljka izraste brzo, ali joj koren ne moe da prodre kroz kamen i da bi doao do hrane neophodne za njen razvoj i uzrast. Na takvom tlu biljka brzo ugine. Mnogi od onih koji ispovedaju veru mogu se uporediti sa kamenitim tlom. Kao to se ispod tankog sloja zemlje krije neplodna stena, tako se i ispod dobrih elja i tenji krije sebinost prirodnog srca. Ljubav prema sopstvenom ja nije pobeena. Takvi ne uviaju svu teinu i odvratnost greha, i srce im se nije skruilo pod oseanjem sopstvene krivice. Oni se lako mogu ubediti, mogu izgledati ak i obraeni, ali vera kod njih uvek ostaje samo povrna. Ne odustaju ljudi od vere zato to su je prebrzo prihvatili ili to su joj se obradovali ne razmiljajui. Matej je odmah, im je uo poziv Spasitelja, ustao, ostavio sve, i poao za Njim. Bog eli da mi Njegovu Re prihvatimo odmah, im dopre do naeg srca, i dobro je da je primimo s radou. Jer e tako biti vea radost na nebu za jednoga grjenika koji se kaje (Luka 15, 7). Dua koja je primila Hrista ispunjena je radou. Ali oni o kojima je u paraboli reeno da primaju Re odmah i to s radou, nisu proraunali ta e ih to kotati. Oni ne uzimaju u obzir ta Re Boja od njih trai. Ne prilagoavaju njenim naelima svoje ivotne navike, i ne potinjavaju se potpuno njenoj kontroli. Koren prodire duboko u zemlju, i skriven od naih oiju, omoguava ivot biljki. Tako se dogaa i sa hrianinom. Nevidljivo sjedinjavanje due sa Hristom, posredstvom vere, hrani na duhovni ivot. Ali oni sluaoci kod kojih seme pada na kamenito tlo, uzdaju se vie u sebe nego u Hrista. Oni se oslanjaju na svoja dobra dela i dobre namere, i oseaju se jaki u sopstvenoj pravednosti, ali nisu jaki u Gospodu i sili Njegove moi. Takvi ljudi nemaju korijena u sebi, jer nisu povezani s Hristom. arko letnje sunce koje zdravu biljku jaa i potpomae njeno sazrevanje, onu koja nema dubokog korena uniti. Tako biva i sa onim koji Nema korijena u sebi, nego je nepostojan (u veri), i kad doe do nevolje, ili ga potjeraju rijei radi, odmah udari natrag. Mnogi prihvataju Jevanelje ne zato da bi se oslobodili od greha, ve da bi izbegli patnje i nevolje. Takvi se raduju neko vreme. Misle da e ih vera osloboditi potekoa i iskuenja. I dok im u ivotu sve ide glatko, oni mogu izgledati dosledni hriani. Ali u vatrenoj probi iskuenja oni malaksavaju, i nisu spremni da podnesu ukor, prezir i sramotu Hrista radi. Kad Re Boja ukae na neki njihov omiljeni greh, ili kad od njih zahteva samoodricanje i rtve, oni se oseaju uvreenima. Napori koji se oekuju od njih radi temeljite promene u njihovom ivotu ine im se preveliki. Kad vide neugodnosti i potekoe koje bi morali podneti, oni zaborave na vene vrednosti. Slino sedamdesetorici koji su napustili Isusa, i ovi su spremni da kau: Ovo je tvrda besjeda! Ko je moe sluati? (Jovan 6, 60). Mnogo je i takvih koji tvrde da slue Bogu, iako Ga nisu upoznali kroz lina iskustva. Njihova elja da tvore volju Njegovu zasniva se ponajvie na njihovim linim sklonostima, a ne na dubokom osvedoenju steenom pod uticajem Svetog Duha. Njihov ivot nije u skladu sa Bojim zakonom. Oni tvrde da priznaju Hrista kao svoga Spasitelja, ali ne veruju da e im On dati snagu da svoje grehe savladaju. Oni ne odravaju linu vezu sa ivim Spasiteljem, i njihov karakter otkriva nasleene i steene mane. Priznati silu Svetoga Duha na uopten nain jedno je, a prihvatiti Njegovo delo kao Onoga koji kara i poziva na pokajanje je neto sasvim drugo. Mnogi oseaju da su odvojeni od Boga, i
svesni su da robuju grehu i sopstvenom ja. Oni ulau izvesne napore da bi se popravili i reformisali, ali ne raspinju svoje ja, ne predaju se potpuno u Hristove ruke i ne trae od Boga pomo da bi mogli vriti Njegovu volju. Oni ne pristaju da budu oblikovani prema boanskom liku. Uopteno uzevi, priznaju da nisu savreni, ali se svojih greha ne odriu svakog ponaosob. Sa svakim ravim postupkom, ponovo jaa njihova stara grena priroda. Za takve due jedina je nada da sami na sebi iskuse istinitost rei koje je Hristos uputio Nikodimu: Valja vam se nanovo roditi,ako se ko nanovo ne rodi ne moe vidjeti carstva Boijega (Jovan 3, 7. 3). Istinsku posveenost predstavlja potpuno predanje u slubi Bogu. To je neizbeni uslov za pravi hrianski ivot. Hristos trai samo potpunu predanost i nepodeljenu slubu. On zahteva srce, razum, duu i snagu. Sopstvenom ja ne treba ugaati. Ko ivi samo za sebe nije pravi hrianin. Ljubav treba da bude princip svakog naeg postupka. Ona je osnovno naelo Boje vladavine na nebu i na zemlji, i ona mora biti temelj hrianskog karaktera. Samo ljubav moe hrianina uiniti istrajnim i postojanim; samo ga ona moe osposobiti da opstane u svakoj probi i iskuenju. Ali ljubav se ispoljava u rtvi. Plan spasenja je i zasnovan na rtvi na rtvi koja je po svojoj veliini, dubini i irini zaista neizmerna i neshvatljiva. Hristos je sve rtvovao za nas, a ko primi Hrista mora biti spreman da rtvuje sve radi svoga Iskupitelja. Misao koja nas podstie da Njega uzdiemo i slavimo, treba da je iznad i ispred svega drugog. Ako zaista ljubimo Isusa, onda emo voleti i da ivimo za Njega, da Mu prinosimo rtvu hvale i blagodarnosti i da radimo za Njega. Svaki napor bie nam lak i neznatan. Njega radi mi emo rado podnositi patnje, napore i rtve. Zajedno s Njim i mi emo oseati duboku enju za spasavanjem ljudi. Biemo u tenji da spasavamo due isto onako uporni kao to je i On bio. To je prava Hristova religija, a sve drugo je zabluda. Sama teorija o istini, kao i tvrenje da smo Njegovi uenici, nee spasti nijednu duu. Mi ne pripadamo Hristu ako nismo potpuno Njegovi. Upravo ravnodunost u hrianskom ivotu ini ljude slabima u njihovom nastojanju i nepostojanima u njihovim eljama. Pokuavajui da slui u isto vreme i svoje ja i Hristu, ovek se poistoveuje sa sluaocem koji je predstavljen semenom na kamenu posejanom, i kad naiu iskuenja on nee izdrati. Posijano u trnju A posijano u trnju, to je koji sluaju rije, no briga ovoga svijeta i prevara bogatstva zague rije, i bez roda ostane. Seme Jevanelja esto padne u trnje i ubitaan korov; i ako ne doe do moralnog preobraaja u srcu, ako se ne napuste sve navike i praksa preanjeg grenog ivota, i ako se dua ne oslobodi sotonskih osobina, posejano seme mora da se ugui. Trnje raste i buja do same etve i unitava penicu. Darovi Boje milosti mogu se razvijati samo u onom srcu koje je uvek spremno za dragoceno seme istine. Trnje greha moe da raste na bilo kakvoj zemlji, nije ga uopte potrebno obraivati. Ali darovi Boje milosti se moraju briljivo negovati i uvati. Trnje i kupina stalno i neprekidno rastu, zato se mora uporno raditi na njihovom unitenju. Ako srce nije stalno pod Bojom kontrolom i ako Sveti Duh ne radi neprekidno na ienju i oplemenjivanju karaktera, u ivotu se pojavljuju stare navike. Ljudi mogu tvrditi da veruju u Jevanelje, ali ako ih Jevanelje nije stvarno preporodilo i posvetilo, samo ispovedanje nije ni od kakve koristi. Ukoliko oni ne pobede greh, greh e pobediti njih. Trnje greha koje je samo poseeno, a nije iupano iz korena, naglo raste sve dok potpuno ne prekrili duu. Hristos je naznaio opasnosti koje prete i mogu da ugroze duu. Prema onome to je zabeleio Marko, to su brige ovoga sveta, obmane bogatstvom, i ostale strasti. Luka isto tako pominje: brige, bogatstvo, obilje i slasti i zadovoljstva ovoga sveta. Sve su ovo opasnosti koje prete da ugue re i ometaju rast duhovnog semena. Dua obuzeta ovim prestaje da prima hranu od Hrista, te duhovni ivot u srcu odumire. Brige ovoga svijeta. Nijeda drutvena klasa nije osloboena iskuenja ovozemaljskih briga. Siromane titi naporan i teki rad, oskudica i strahovanje od nematine, tereta i potekoa;
10
a bogatima mnoge i teke brige zadaje njihova stalna bojazan da im bogatstvo ne propadne. Mnogi od Hristovih sledbenika zaboravljaju pouku koju im, prema Hristovim reima, prua cvee u polju. Oni oigledno nemaju dovoljno poverenja u Hrista koji se stalno brine za njih. Hristos ne moe da ponese teret njihovih briga poto oni to i ne prebacuju na Njega. Stoga njihove ivotne brige, umesto da ih priblie Spasitelju nagonei ih da od Njega trae pomo i utehu, esto postaju sredstvo koje ih od Njega odvaja. Mnogima koji bi mogli biti plodni u slubi Bojoj sticanje bogatstva postaje ivotni cilj. Sve svoje snage oni ulau u poslovne poduhvate, i tako se oseaju primoranim da zanemare duhovnu stanu ivota. Na taj nain sami sebe udaljuju od Boga. Biblija nama nalae: Ne budite u poslu lijeni (Rimlj. 12, 1). Mi treba da radimo da bismo mogli pruiti pomo onima kojima je ona potrebna. Hriani su duni da rade, da savesno vre svoj ivotni poziv; sve to oni mogu postii a da pri tom ne uine nikakav greh. Ali mnogi su toliko zauzeti svojim poslovima da im ne ostaje vremena za molitvu, ili prouavanje Biblije, nemaju vremena da trae Boga i da Mu slue. Ponekad njihova dua ezne za nebom i svetou, ali nemaju vremena da se odvrate od svetovne buke i da sluaju velianstveni i autoritativni glas Duha Bojeg. Vene interese smatraju sporednim, a ovozemaljske i prolazne stavljaju na prvo mesto. Pod takvim okolnostima seme Rei Boje ne moe doneti nikakav rod, jer se ivot due upotrebljava samo zato da hrani trnje svetovnosti. Mnogi opet, koji pred oima imaju drugi cilj, padaju u iste zablude. Oni rade za dobro drugih, njihove dunosti su teke i odgovornosti velike, pa im velike obaveze ne ostavljaju vremena za istraivanje Boje Rei. Oni zanemaruju stalno odravanje veze sa Bogom kroz molitvu i prouavanje Njegove Rei. Zaboravljaju isto tako da je Hristos naroito naglasio: Bez mene ne moete initi nita (Jovan 15, 5). Oni lutaju bez Hrista, ivot im nije proet Njegovom milou, te se karakterne crte sopstvenog ja sve vie ispoljavaju u njihovom ivotu. Njihov rad za druge uprljan je eljom za prvenstvom, grubim i neprivlanim osobinama njihovog nepotinjenog srca. Tu i lei glavni uzrok neuspeha i skuenosti u radu hriana. Prevara bogatstva. Ljubav prema bogatstvu ima opojnu i varljivu mo. Oni koji poseduju ovozemaljsko bogatstvo isuvie esto zaboravljaju da im je Bog dao snagu i tela i uma kojom su stekli to bogatstvo. Oni govore u srcu svom: Moja snaga i sile moje ruke, dobavila mi je ovo blago (V Mojs. 8, 17). Njihovo bogatstvo, umesto da u njima probudi zahvalnost prema Bogu, navodi ih da uzdiu samo sebe. Tako oni gube oseanje stalne zavisnosti od Boga i svoje dunosti prema blinjemu. Umesto da bogatstvo smatraju dobijenim talantima koje bi morali upotrebiti na slavu Bogu i uzdizanje oveanstva, oni ga upotrebljavaju kao sredstvo za sopstvena zadovoljstva. Tako se, umesto boanskih svojstava, putem bogatstva u ljudima razvijaju sotonske osobine. I na taj nain seme Rei Boje biva ugueno trnjem. Slasti ovoga ivota. U svakoj zabavi, ako ona slui samo zato da ovek zadovolji samog sebe, lei opasnost. Sve navike zadovoljavanja koje slabe telesnu snagu, mute razum, ili pak umrtvljuju duhovnu mo opaanja i shvatanja, jesu tjelesne elje, koje vojuju na duu (I Pet. 2, 11). I ostale slasti. To su ivotna zadovoljstva koja sama po sebi nisu grena, osim kada se, umesto Bojem carstvu, ustupa njima prvo mesto.
Dobra zemlja predstavlja srca mladih
U mladosti, dok je duh sposoban za nagli razvoj i pun sveine, snage i poleta, nalazi se u velikom iskuenju da postane slavoljubiv i sklon da slui samo sebi. Ako svetovni planovi uspeju, lako se moe krenuti linijom na kojoj se savest umrtvljuje, a pravilno procenjivanje i vrednovanje onoga to predstavlja istinsku veliinu i plemenitost karaktera praktino onemoguuje. Ako su jo i okolnosti povoljne za ovakav razvoj, on se odvija u pravcu izriito zabranjenom u Rei Bojoj. U tom periodu kad se u ivotu jednog mladog bia formira njegova linost, na roditeljima poiva veoma velika odgovornost. Oni bi pre svega, morali nastojati da mlade okrue zdravim uticajima uticajima koji e im omoguiti da steknu pravilnu sliku o ivotu i o njegovom stvarnom uspehu. Nasuprot ovome, mnogi roditelji postavljaju sebi za prvi zadatak da svojoj deci osiguraju ovozemljasko blagostanje. Kad im trae drutvo i sve to je u vezi s njima, sraunato je tako da
11
poslui tom cilju. Mnogi roditelji trae svoj dom u nekom velikom gradu, i tako svoju decu uvode u moderna drutva, izlaui ih na taj nain uticajima koji podstiu na svetovnost i oholost. U takvoj atmosferi um i dua zakrljaju a plemeniti i uzvieniji ciljevi ivota gube se iz vida. Prednost koja se deci prua da postanu sinovi i keri Boje daje se u zamenu za prolazni ovozemljaski dobitak. Mnogi roditelji pokuavaju da svoju decu usree zadovoljavajui njihovu ljubav i sklonost ka zabavama. Doputaju im da uestvuju u sportskim i raznim drugim priredbama za zabavu i igru, i daju im novac koji deca lakomisleno i raskalano troe na samozadovoljavanje. elja za zadovoljstvima, to joj se vie poputa, postaje sve jaa. Interesovanje mladih za zabave i razonodu postaje sve izrazitije i na kraju im postaje jedini i glavni cilj u ivotu. Bespolienje i samoivost takvima toliko pree u naviku, da je gotovo nemogue da oni ikada postanu postojani hriani. ak i sama crkva, koja bi morala biti stub i tvrava istine, esto podstie sebinu ljubav prema zadovoljstvima i uivanju. Kako mnoge crkve dolaze do novca namenjenog za verske svrhe? - Organizuju bazare, veere, koncerte namenjene u dobrotvorne svrhe, pa ak i lutrije i sline izmiljotine. Mesta namenjena za bogosluenje esto se obeauju naslaivanjem jelom i piem, kupovanjem, prodavanjem i prireivanjem zabava. Na taj nain se duno potovanje prema bogosluenju i domu Bojem umanjuje u dui mladih. Barijere samoobuzdavanja postaju sve slabije i slabije, a sebinost, poputanje apetitu i ljubav prema raskoi i razmetanju sve se vie neguju i jaaju. Naroito u velikim gradovima vlada prava trka za raznim zabavama i uivanjem. Mnogi roditelji koji su grad izabrali za dom svoje dece, mislei da e im tako moi pruiti vee preimustvo, doivljavaju gorko razoaranje i kaju se zbog svoje uasne zablude, ali prekasno. Gradovi naeg vremena postaju sve vie slini Sodomu i Gomoru. Sve uestaliji praznici samo podstiu besposlienje. Uzbudljivi sportovi, pozorita, konjske trke, igre, none pijanke i pirovanja rasplamsavaju strasti u najveoj meri. Omladina se preputa bujici popularnog uivanja. Oni koji vole zabavu samo radi uivanja otvaraju vrata itavoj poplavi iskuenja. Drutvena veselja, besmisleno smejanje i druenje sa razvratnicima sve to omamljujue deluje na duh. Mladi se zavode iz jedne raskalanosti u drugu, dok ne izgube ne samo elju nego i sposobnost za voenje korisnog ivota. Njihovih verskih tenji i sklonosti nestaje, duhovni ivot se pomrauje, a sve plemenite snage due, kao i sve to ljude vee sa duhovnim svetom, unitava se i smanjuje. Mnogi, dodue, uviaju svoju ludost, kaju se i Bog im oprata, ali je njihova dua ve ranjena, i to ih dovodi u doivotnu opasnost. Sposobnost rasuivanja, koje bi uvek moralo biti bistro i dovoljno osetljivo da se uoi razlika izmeu dobra i zla, oslabljena je esto u tolikoj meri da se ne uje odmah upozoravajui glas Svetoga Duha, i ne uoavaju lukavo postavljene zamke sotonine. Na taj nain ljudi u vreme opasnosti isuvie esto padaju u napast, bivaju zavedeni i udaljeni od Boga. Kraj njihovog ivota, punog odavanja grenim zadovoljstvima, predstavlja propast i za ovaj i za onaj svet. Brige, bogatstva i zadovoljstva sve su to sredstva kojima se sotona koristi u borbi koja odluuje venu sudbinu ljudske due. Zato nam se upuuje opomena: Ne ljubite svijeta ni to je na svijetu. Ako ko ljubi svijet nema ljubavi oine u njemu. Jer sve to je na svijetu, tjelesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od oca, nego je od ovoga svijeta (I Jov. 2, 15. 16). Onaj koji srca ljudi ita kao otvorenu knjigu kae: Ali se uvajte da kako vaa srca ne oteaju deranjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta i da vam ovaj dan ne doe iznenada (Luka 21, 34). A apostol Pavle nadahnut Svetim Duhom pie: A koji hoe da se obogate oni padaju u napasti i zamke i mnoge lude kodljive elje koje potapaju ovjeka u propast i pogibao. Jer je korijen sviju zala srebroljublje kojemu neki predavi se zaoe od vjere i na sebe navukoe muke velike (I Tim. 6, 9. 10). Pripremanje tla Parabolom o sejau Hristos eli da prikae kako razliiti rezultati setve zavise od zemljita u koje se seme seje. Seja i seme su u svakom od etiri navedena primera prikazani pozitivno. Time Hristos prua pouku da ukoliko Re Boja u naem srcu i ivotu nije izvrila svoje delo uzrok treba da traimo samo kod sebe. Rezultat nije izvan nae kontrole. Svakako, mi ne moemo menjati sami sebe, ali imamo mogunost da biramo; na nama je da odredimo ta elimo da postanemo. Sluaoci koji su uporeeni sa kako put ugaenim, kamenitim ili trnovitim zemljitem,
12
ne moraju da ostanu takvi. Boji Duh stalno nastoji da razbije maijsku mo zaluenosti koja dri ljude privezane za prolazne ovozemaljske interese, i da u njima probudi elju za neprolaznim blagom. Ali opirui se delovanju Duha, ljudi tako postaju nepaljivi prema Bojoj Rei i potpuno je zanemaruju. Oni su, dakle, sami krivi to im je srce postalo tako tvrdo da dobro seme ne moe u njemu da uhvati koren, i to su dopustili da u njemu uzraste korov zla koji gui razvoj dobrog semena. Stoga batu srca treba najpre obraditi. Tle se mora preorati dubokim kajanjem zbog uinjenih greha. Otrovne sotonske biljke moraju se iskoreniti. Tle koje je jedanput zaraslo u trnje, moe se ponovo pretvoriti u obradljivo samo marljivim radom. Rave sklonosti nepreporoenog srca mogu se savladati samo usrdnim naporima samo u ime Hristovo, i samo Njegovom snagom. Preko svojih proroka, Gospod i nama nareuje: Orite sebi krevinu, i ne sijte u trnje (Jer. 4, 3). Sijte pravdu i njeete milost (Osija 10, 12). To delo Gospod eli da uini za nas, i poziva nas da s Njim saraujemo u tome. Zadatak onoga koji seje Rei Boje sastoji se i u pripremi srca za prijem Jevanelja. U ispovedanju Jevanelja suvie se dre propovedi, a premalo stvarno deluje na srce. Potrebno je lino zalaganje za due izgubljenih. Sa ovakvim oseanjima kakva je posedovao Hristos treba i mi da pristupimo svakom oveku nastojei najusrdnije da ga zainteresujemo za tako veliko i znaajno pitanje kako to je veni ivot. Ljudska srca mogu biti tako tvrda kako utrven put, da izgleda beskorisno i pokuati da im se pria o Spasitelju. Ali dok logika moda nee uspeti da ubedi i svi argumenti ostanu nemoni, Hristova ljubav, otkrivena u linoj slubi, moe da omeka njihova srca tako da seme istine ipak uhvati koren. Na taj nain i seja moe neto da uradi da seme ne bi bilo ugueno trnjem ili pak da ne bi propalo zbog nedostatka zemlje na kamenitom tlu. Odmah u poetku hrianskog ivota svaki vernik treba da naui osnovna naela hrianstva. On se mora pouiti da za njegovo lino spasenje nije dovoljno samo Hristova rtva, ve se i on lino mora potruditi da svoj ivot i karakter uini slinima ivotu i karakteru Hristovom. Moraju uiti da ponose terete i da se odriu uroenih sklonosti. Potrebno je da upoznaju blagoslov koji lei u radu za Hrista, sledei Njegov primer u samoodricanju i podnosei sve tekoe, kao dobri vojnici. Uite se da svoju ljubav posvetite Hristu i da sve svoje brige prebacite na Njega. Uite se da nalazite radost u pridobijanju dua za Hrista; i u svojoj ljubavi i interesovanju za izgubljene, zaboraviete potpuno na sebe. Svetska uivanja izgubie za vas svoju mo, a zemaljski problemi nee moi da vas obeshrabre . Radnik istine uinie svoje delo. On e uzorati krevinu, a trnje i korov bie ne samo saseeni, nego i iz korena iupani. Na dobroj zemlji
Seja ne mora uvek doiveti razoaranje. O semenu koje je palo na dobru zemlju, Spasitelj kae: A posijano na dobroj zemlji to je koji slua rije i razumije, koji dakle i rod raa i donosi jedan po sto, a jedan po ezdeset, a jedan po trideset. A koje je na dobroj zemlji, to su oni koji rije sluaju, i u dobrom i istom srcu dre, i rod donose u trpljenju. Dobro i isto srce o kojem se u ovoj paraboli govori nije srce bez greha, jer se Jevanelje mora propovedati izgubljenima. Hristos je rekao: Nijesam doao da dozovem pravednike no grjenike na pokajanje (Marko 2, 17). ista i iskrena srca je onaj koga Sveti Duh moe da osvedoi i ubedi. On uvia svoju krivicu i osea potrebu za Bojom milou i ljubavlju, te iskreno eli da upozna istinu i da po njoj ivi. Dobro srce je srce koje veruje, srce koje ima poverenja u Re Boju. Bez vere nije mogue ni primiti Boju Re. Jer onaj koji hoe da doe k Bogu, valja da vjeruje da ima Bog, i da plaa onima koji ga trae (Jev. 11, 16). A posijano na dobroj zemlji, to je koji slua rije i razumije. Fariseji su u danima Hristovim zatvarali svoje oi da ne vide i ui svoje da ne uju. Zato istina nije mogla da dopre do njihovog srca i morali su da snose posledice svog hotiminog neznanja i zaslepljenosti koju su sami sebi nametnuli. Ali Hristos svoje uenike pouava da svoje srce i um nikad ne zatvaraju pred poukom i da uvek budu spremni da veruju. On je izrekao blagoslov svima koji sluaju i gledaju oima vere. Sluaoci koji su uporeeni sa dobrom zemljom ne primaju re kao rije oveiju, nego kao to zaista jest: rije Boju (I Sol. 2, 13). Pravi uenik je samo onaj koji nauku Svetog Pisma prima
13
tako kao da mu lino govori glas Boji. On Re Boju uzima sa strahopotovanjem, jer je ona za njega iva stvarnost pred kojom otvara svoju duu i srce i prihvata je. Takvi sluaoci bili su Kornilije i njegovi prijatelji, koji su apostolu Petru rekli: Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da ujemo sve to je tebi od Boga zapovijeeno (Djela 10, 37). Spoznaja istine ne zavisi toliko od moi shvatanja koliko od istote namere, jednostavnosti i usrdnosti vere koja se u potpunosti oslanja na Boga. Onima koji u poniznosti i smernosti srca trae boansko vostvo, aneli Boji prilaze veoma blizu, a Sveti Duh im otvara bogate riznice istine. Sluaoci uporeeni sa dobrom zemljom su oni koji, kad uju Re, primaju je u svoje srce, te sotona sa svim svojim paklenim silama nije u stanju da im je otme. Nije dovoljno Re Boju samo itati ili je samo sluati. Ko eli da mu Sveto Pismo bude od neke koristi, treba duboko i u duhu pobonosti da razmilja o istinama koje ita ili slua. Uz molitvu i najusrdniju panju on mora nastojati da spozna znaenje rei koje kazuju istinu, i duboko da se napoji duhom tih svetih boanskih izreka. Bog eli da se bavimo uzvienim i istim mislima. On eli da duboko razmiljamo o Njegovoj ljubavi i milosti, prouavajui Njegovo udesno delo u velikom planu iskupljenja. Tako e naa predstava o istini biti uvek sve jasnija, a elja za istotom srca i bistrinom misli sve vea i svetlija. Dua koja boravi u istoj atmosferi svetih misli bie preobraena odravanjem stalne veze s Bogom kroz prouavanje Njegove svete Rei. I rod donosi. Oni koji se, uvi Re Boju, dre njenih pouka, donee i plod u poslunosti. Boja Re, primljena u duu, otkrie se u dobrim delima. Rezultati toga videe se u Hristu slinom karakteru u ivotu dotinoga. Hristos o samom sebi kae: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Ps. 40, 8). Jer ne traim volje svoje nego volju oca koji me je poslao (Jovan 5, 30). A ljubljeni uenik naglaava: Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao to je on hodio (I Jov. 2, 6). Boja Re esto dolazi u sukob sa ovekovim nasleenim i steenim crtama karaktera kao i sa njegovim ivotnim navikama. Ali sluaoci uporeeni sa dobrom zemljom, primivi Re Boju, prihvataju i sve njene uslove i zahteve. Svoje ivotne navike, obiaje i praksu oni dovode u pokornost Rei Bojoj. U njihovim oima zapovesti smrtnih i grenih ljudi postaju potpuno bezvredne, kad ih uporede sa Reju beskrajnog Boga. Svim srcem i samo jednim ciljem oni tee za venim ivotom; i pokoravaju se istini bez obzira na bilo kakve gubitke, progonstva pa ak i samu smrt. I rod donose u trpljenju. Oni koji prime Re Boju nisu nipoto osloboeni od iskuenja i tekoa. Meutim, kad navale nevolje pravi hriani nee izgubiti svoj mir, pasti u oajanje i klonuti duhom. Iako ne moemo sagledati definitivni izlaz iz postojeih tekoa, niti pak shvatiti nameru Bojeg provienja, mi neemo izgubiti poverenje u Boga. Seajui se toliko Njegove milosti i ljubavi prema nama, prebaciemo na Njega sve svoje brige i strpljivo ekati spasenje Njegovo. U borbi i tekoama jaa ovekov duhovni ivot. U iskuenjima se razvija vrstina karaktera i stiu dragocene duhovne vrline. Savreni rod vere, krotosti i ljubavi esto najbolje sazreva ba u senci i tami olujnih oblaka. Gle teak eka plemenitog roda iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dad rani i pozni (Jakov 5, 7). Tako mora i hrianin strpljivo da eka da se u njegovom ivotu pokae rod Rei Boje. Na nae molitve za darove Svetoga Duha, Bog esto odgovara na taj nain to nas dovodi u okolnosti pod kojima se ti darovi najbolje razvijaju, ali mi ne shvatamo Njegovu nameru, zato se tome udimo i postajemo potiteni. Meutim, ovi darovi milosti mogu se razviti samo ako prolazimo kroz neminovni proces razvoja i raanja plodova. Nae je da primamo Re Boju, da je vrsto drimo i da se potpuno potinimo njenoj kontroli, i njena svrha u nama bie ostvarena. Ko me ljubi, kae Hristos, taj e drati moju rije; i Otac moj imae ljubav k njemu, i k njemu emo doi i u njega emo se nastaniti (Jovan 14, 23). Sila jednog jaeg i savrenijeg uma vladae vaom voljom, jer ete odravati ivu vezu sa izvorom beskrajne snage. U ivotu pobonosti i vere predaemo se potpuno u pokornost Hristu Isusu. Uobiajeni ivot pun samoljublja i sebinosti prestaje, jer Hristos ivi u nama. U naoj prirodi otkrie se Njegov karakter. Na taj nain emo rodove Duha Svetoga donositi po trideset, po ezdeset i po sto.
14
RASTENJE BOJOM SILOM Zemlja sama od sebe najprije donese travu potom klas
Ovo poglavlje se zasniva na Jev. po Marku 4, 26 29.
Parabola o sejau podstakla je mnoga pitanja i raspravljanja. Neki od slualaca zakljuili su iz toga da Hristos ne namerava osnovati zemaljsko carstvo i mnogi su bili radoznali i zbunjeni. Videvi njihovu zbunjenost, Hristos se posluio i drugim ilustracijama nastojei jo uvek da njihove misli sa nade na ovozemaljsko carstvo usmeri na delo milosti Boje u dui i srcu oveka. I govorae im tako je carstvo Boije kao ovjek kad baci sjeme u zemlju; i spava i ustaje nou i danju; i sjeme nie i raste, da ne zna on, jer zemlja sama od sebe najprije donese travu, potom klas, pa onda ispuni penicu u klasu. A kad sazri rod, odmah poalje srp; jer nasta etva. Domain koji alje spr; jer nasta etva, ne moe biti niko drugi nego Hristos. Sam On je taj to e u poslednji veliki dan ponjeti ito zemaljsko. Dok seja, u ovom sluaju, predstavlja one koji ovde rade umesto Hrista. Za seme se u prii kae da nie i raste, da ne zna on, to se ne bi ni u kom sluaju moglo rei za Sina Bojeg. Hristos nikad ne drema niti spava, ve budno dan i no bdije nad svojim nasleem. Njemu nije nepoznato kako seme nie i raste. Parabola o semenu pokazuje da Bog deluje u prirodi. Seme ima u sebi klicu ivota odreenu zakonitost koju je sam Bog to usadio. Ipak, samo po sebi seme nema snage da proklija i da se razvije u biljku. I ovek mora sa svoje strane uiniti neto, da bi se iz semena razvila biljka. Njegovo je da pripremi i obradi zemljite i da seme poseje. Ali postoji granica iza koje ovek ne moe da uini nita. Nikakvom svojom snagom ni mudrou ovek nije u stanju da iz, naizgled, mrtvog semena izvede ivu biljku. Kad uini sve to je u granicama njegove moi, ovek jo uvek mora da zavisi od Onoga koji je setvu i etvu povezao svojom svemonom silom. U semenu se nalazi ivot a u zemlji snaga; ali ako uz to ne bi dan i no delovala beskrajna boanska mo, seme nikad ne bi donelo etvu. Pljuskovi kie moraju doi da natope edno polje, sunce mora dati toplotu, prenosei elektricitet na seme sahranjeno u zemlju. Jedino Tvorac, koji je stavio ivot u seme, moe ga pokrenuti da raste. Svako zrno semena i svaka biljka rastu i razvijaju se zahvaljujui samo Bojoj sili. Jer kao to iz zemlje raste bilje i u vrtu nie to se posije, tako e Gospod Bog uiniti da nikne pravda i pohvala pred svijem narodima (Is. 61, 11). U duhovnoj setvi vae isti zakoni kao i u prirodnoj. Uitelj istine mora uloiti trud da bi pripremio tle srca; on mora da poseje seme; ali sila koja jedina moe dati ivot, dolazi samo od Boga. Postoji granica iza koje svaki ljudski napor ostaje uzaludan. Iako mi propovedamo re, ipak ne moemo dati onu silu koja oivljava duu i ini da nikne pravda i pohvala. U propovedanju Rei Boje mora da deluje sila koja prevazilazi svaku ljudsku mo. Samo posredstvom boanskog Duha Re postaje iva i dovoljno jaka da pripremi duu za veni ivot. To je sutina onog to je Hristos nastojao da utisne u misli svojih uenika. On ih je uio kako oni sami po sebi nemaju nita to bi njihov rad inilo uspenim, ve samo udesno delovanje boanske sile Njegovu Re ini uspenom i delotvornom. Posao sejaa predstavlja delo vere. Tajnu ivota koja se nalazi u klici i razvoju biljke, on ne moe da shvati, ali on ima puno poverenja u Boga i sve ono ime On omoguuje i podstie klijanje, rast i bujanje biljke. Kad baca seme u zemlju, seja kao da rasipa dragoceno ito koje bi moglo predstavljati hleb njegovoj porodici. Ali on se odrie trenutne koristi samo zato da bi mu se ona uveano vratila. On baca seme, ali se nada da e ga mnogostruko ponjeti u bogatoj etvi. Na isti nain moraju raditi i Hristove sluge oekujui da e posejano seme doneti i svoju etvu. Dobro seme moe, nezapaeno, dugo vremena leati u hladnom i sebinom srcu svetovnog oveka, ne dajui nikakav znak da je uhvatilo korena. Ali kasnije, kad duu dodirne dah Svetoga Duha, seme nikne i konano donose rod na slavu Boju. U svom ivotnom delu mi ne znamo ta e doneti vie uspeha, ovo ili ono (Prop. 11, 6). To nije pitanje koje mi treba da reavamo. Na nama je da savesno vrimo svoju dunost, a rezultate prepustimo Bogu. Izjutra sij sjeme svoje i uvee nemoj da ti poivaju ruke (Prop. 11, 6). Dokle bude zemlje, kae Bog u svom velikom zavetu, nee nestajati sjetve ni etve (I Mojs. 8, 22). Verujui u ovo boansko obeanje, ratar ore, obrauje zemlju i seje. Sa isto tako nepokolebljivim pouzdanjem, moramo i mi
15
sejati duhovno seme, potpuno sigurni u Njegova obeanja: Tako e biti rije moja kad izie iz mojih usta; nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti to mi drago, i sreno e svriti na to je poaljem (Is. 55, 11). Ide i plae koji nosi sjeme da sije; poi e s pjesmom nosei snopove svoje (Ps. 126, 6). Klijanje semena predstavlja poetak duhovnog ivota, a razvoj biljke je jedna divna slika hrianskog rastenja i napredovanja u veri. A kako je u prirodi, isto je tako i u carstvu milosti; bez rastenja nema ivota. Biljka mora ili da raste ili da ugine. Kao to je rastenje biljke neujno i neprimetno, ali traje neprekidno, isto je tako i sa razvojem hrianskog ivota. Na ivot moe biti savren u svakom stepenu svog prirodnog razvoja; pa ipak da bi se Boja namera u nama zaista ostvarila, moramo neprekidno napredovati. Posveenje je delo celog ivota. Ukoliko se umnoavaju pruene prilike i mogunosti, utoliko se proiruje i nae iskustvo, i poveava nae znanje. Na taj nain emo postati dovoljno jaki da snosimo odgovornosti, a naa zrelost bie srazmerna naim preimustvima. Biljka raste primajui sve ono to je Bog predvideo za odravanje njenog ivota. Ona puta svoj koren duboko u zemlju. Napaja se i hrani sunevim zracima, rosom i kiom. ivotvorna svojstva, neophodna za razvoj i opstanak, ona prima i iz zemlje i iz vazduha. Na isti nain i hrianin mora da raste, prihvatajui saradnju svih Bogom danih pokretakih sila. Kad se osetimo bespomonim moramo iskoristiti svaku priliku koja nam se prua kako bismo doli do novog iskustva. Kao to biljka puta koren u zemlju, tako i mi moramo biti duboko ukorenjeni u Hristu. Kao to biljka prima zrake sunca, rosu i kiu, tako i mi svoje srce moramo otvoriti uticaju Svetog Duha. Ovo delo treba da se vri ne silom ni krepou, nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama (Zah. 4, 6). Ako su nae misli upravljene samo na Hrista, onda e nam On doi kao dad, kao dad rani i pozni koji natapa zemlju (Osija, 6, 3). On e nam granuti kao Sunce pravde i zdravlje e biti na zracima Njegovim. Bie nam kao rosa Izrailju, a mi emo procvetati kao ljiljan i pustiti ile svoje kao drveta livanskaraati kao ito i cvetati kao vinova loza (Osija 14, 5. 7). Oslanjajui se na Hrista, kao svog linog Spasitelja, razvijaemo se u svemu onome emu je glava sam On. Penica najpre razvija travu, zatim klas, a potom ispuni penicu u klasu. Cilj ratara, dok seje seme i neguje biljku u razvoju, je samo da proizvodi penicu. On oekuje hleb za gladne i seme za buduu etvu. Isto tako i boanski Seja oekuje etvu kao nagradu za svoj trud i sve svoje rtve. Hristos eli da se Njegov karakter ponovo rodi i ivi u srcu ljudskome. On to i postie preko onih koji veruju u Njega. Svrha hrianskog ivota je raanje roda reprodukovanje Hristovog karaktera u vernicima, da bi ga oni opet razvijali u drugima. Biljka ne klija, ne raste i ne donosi plod sama za sebe nego da daje sjemena da se sije i hljeba da se jede (Is. 55, 10). Tako isto ni ovek ne treba da ivi samo za sebe. Hrianin je na ovom svetu kao Hristov predstavnik u cilju spasavanja drugih. U ivotu usredsreenom samo na sebe ne moe biti ni rastenja ni raanja roda. Ako si primio Hrista kao linog Spasitelja, u nastojanju da pomogne drugima, zaboravie potpuno na sebe. Govorie samo o Hristovoj ljubavi i o Njegovoj neuporedivoj dobroti, ispunjavajui svaku dunost koja se od tebe oekuje. Oseae u srcu pravi teret odgovornosti za due i svim sredstvima koja ti stoje na raspolaganju teiti da spasava izgubljene. Tako kako primi Hristov duh duh nesebine ljubavi i zalaganja za druge tako e i rasti i donositi rod. Vrline Duha sazree u tvome karakteru. Tvoja vera e rasti, ubeenje jaati, a ljubav e se usavravati. Sve vie i vie odravae se u tebi Hristov isti, plemeniti i dragi lik. A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera, krotost, uzdranje (6 Gal. 5, 22. 23). Ovi plodovi ne mogu propasti nikada, nego e svaki prema svojoj vrsti doneti etvu za ivot veni. A kad sazri plod odmah poalje srp; jer nasta etva. Hristos eljno oekuje da bude otkriven u svojoj Zajednici. Kada se Hristov karakter bude u potpunosti ispoljio u pripadnicima Njegovog naroda, tada e On doi da ih prizna i zatrai kao svoju svojinu. Prednost je svakog hrianina ne samo da oekuje dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista ekajui i elei da bude skorije dolazak Boijega dana (II Petr. 3, 12). nego i da ga ubrza. Kad bi svi oni koji ispovedaju Njegovo ime, donosili i rod na Njegovu slavu, kako bi brzo itav svet bio zasejan semenom Jevanelja! Poslednja velika etva ubrzo bi sazrela i Hristos bi doao da sabere dragocenu penicu.
16
KUKOLJ
Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mateju 13, 24- 30, 37 43.
Drugu priu kaza im govorei: carstvo je nebesko kao ovek koji posija dobro sjeme u polju svojemu. A kad ljudi pospae, doe njegov neprijatelj i posija kukolj po penici, pa otide. A kad nie usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Hristos kae: njiva je svijet. Ovde e, meutim, misli na Hristovu Zajednicu na ovom Svetu. U ovoj paraboli opisuju se oni koji pripadaju carstvu Bojem, Njegovom delu za spasavanje ljudi, a to delo se vri preko Zajednice. Istina, Duh Sveti je prisutan po celom svetu i deluje svuda na srca ljudi, ali Zajednica predstavlja mesto gde treba da rastemo i dozrevamo da bismo mogli biti sabrani u Boju itnicu. Koji sije dobro sjeme ono je sin oveija dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla. Dobro seme predstavlja one koji su preporoeni Reju Bojom istinom. Kukolj, naprotiv, predstavlja one koji su plod ili utelovljenje zablude i lanih naela. Neprijatelj, koji ga je posijao, jest avo. Ni Bog, ni Njegovi aneli nisu nikada sejali seme kukolja. Kukolj uvek seje samo sotona, neprijatelj i Boga i ljudi. Na istoku ljudi su esto iz osvete po skoro zasejanoj njivi svog neprijatelja znali da razbacuju seme neke tetne biljke koja je dok raste veoma slina penici. I poto je nicala i rasla zajedno sa penicom, bila je tetna za sam usev, a vlasniku njive zadavala muku i gubitak. Tako i sotona, iz neprijateljstva prema Hristu, seje svoje zlo seme meu dobra zrna carstva nebeskog; i onda plod takvom semena pripisuje Sinu Bojem. Dovodei u Zajednicu takve koji formalno nose Hristovo ime, ali se odriu Njegovog karaktera, neastivi nastoji da obeasti Boga, delo spasenja lano predstavi i due izloi opasnosti. Za sluge Hristove veoma je bolno kad u Zajednici vide pomeane prave i lane vernike. Oni eznu da uine neto kako bi oistili Zajednicu. Kao i sluge onoga domaina u paraboli, spremni su da poupaju kukolj; ali Hristos kae: Ne; da ne bi upajui kukolj poupali zajedno s njime i penicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do etve. Hristos je jasno uio da se oni koji uporno ostaju u otvorenom grehu moraju iskljuiti iz Zajednice, ali On nam nije prepustio da sudimo o karakteru i pobudama. On isuvie dobro poznaje nau prirodu da bi nam poverio jedno takvo delo. Ako bismo pokuali da one za koje pretpostavljamo da su lani hriani iskorenimo iz Zajednice, sigurno bismo pogreili. esto smatramo beznadnim ba one due koje Hristos privlai sebi. Postupajui s tim duama prema svom nesavrenom rasuivanju, mogli bismo u njima ugasiti i poslednju iskru nade. Mnogi opet, koji se smatraju hrianima, na posletku e se pronai lakima. U nebu e biti mnogo onih za koje su njihovi suparniki nastrojeni susedi pretpostavljali da nikad tamo nee doi. ovek sudi po onome to se spolja vidi, ali Bog vidi srce. Zato kukolj i penica moraju da rastu zajedno sve do etve, a etva je svretak vremena milosti i proveravanja. U Spasiteljevim reima lei jo jedna pouka, pouka o udesnom strpljenju i nenoj ljubavi. Kao to se koren kukolja gusto preplie sa ilama ita, isto tako i lana braa u Zajednici mogu biti usko vezana sa pravim uenicima. Pravi karakter ovih vajnih vernika ne vidi se sasvim jasno. Meutim, kada bi se oni iskljuili iz Zajednice, to bi moglo da postane kamen spoticanja za druge koji bi inae ostali postojani. Pouka koja se izlae u ovoj paraboli ilustruje postupak samog Tvorca sa ljudima i anelima. Sotona je obmanjiva. Kad je on sagreio u nebu, ak ni aneli koji su ostali potpuno odani Bogu nisu u potpunosti prepoznali njegov karakter. To je bio razlog to ga Bog nije odmah unitio. Da je buntovnik bio odmah uniten, svetim anelima ne bi bila pruena mogunost da sagledaju svu dubinu ljubavi i pravde Boje. Sumnja u Boju dobrotu postala bi zlo seme koje bi donelo gorak plod greha i nesree. Stoga je zaetnik zla bio poteen da bi u potpunosti otkrio svoj karakter. Tokom dugih vekova Bog je s bolom gledao kako neastivi razvija svoje delo. I on je radije podneo neizmernu rtvu na Golgoti nego da iko bude zaveden lanim prikazivanjem sotona. Jer kukolj nije mogao biti poupan, a da se pri tom ne izloi opasnosti opstanak i same penice. I zar ne bi trebalo da i mi budemo isto tako strpljivi prema naim blinjima kao to je Gospodar neba i zemlje strpljiv prema sotoni?
17
Svet nema pravo da sumnja u istinitost hrianstva zato to u Zajednici nema nedostojnih lanova, niti pak hriani treba da budu obeshrabreni zbog prisustva te lane brae. Kako se to pokazalo u prvoj hrianskoj crkvi? Istinskim uenicima pridruili su se i Anija i Safira. Simon vraar bio je krten. Dimas, koji je napustio Pavla, jo uvek je bio smatran za vernika. Juda Iskraiotski ubrajao se meu apostole. Spasitelj ne eli da se izgubi ijedna dua. Njegovo iskustvo sa Judom zabeleno je da bi nam pokazalo Njegovo veliko strpljenje prema izopaenoj ljudskoj prirodi; i On i nama nalae da snosimo jedan drugoga kao to nam je On to linim primerom pokazao. On je rekao da e se laa braa nalaziti u Zajednici sve do svretka vremena. Uprkos Hristovoj opomeni, ljudi su ipak pokuavali da iskorene kukolj. Da bi kanjavala one za koje se pretpostavljalo da su prestupnici, crkva se ak sluila i dravnom vlau. Oni koji su tvrdili da rade po odobrenju Hristovom, muili su, zatvarali i ubijali one koji se na neki nain ne bi sloili sa utvrenim uenjem crkve. Meutim, na takve postupke, ljude nije navodio Hristov Duh, nego samo duh sotonski. Takvim se metodima slui samo sotona da bi doveo svet pod svoju dominaciju. Postupajui na takav nain sa takozvanim jereticima, crkva je svetu dala pogrean pojam i o samom Bogu. Ne osuivati druge i proklinjati ih, ve biti smeran ne pouzdavajui se suvie u samog sebe to je pouka koja nam se prua u ovoj paraboli. Nije sve to se seje na njivi dobra penica. injenica da su ljudi lanovi Zajednice ne predstavlja dokaz da su oni zaista hriani. Kukolj, dok je biljka jo mlada i dok ne isklasa, vrlo je slian penici; ali kad se polje zauti i dozri za etvu, razlika izmeu bezvrednog, kukolja i penice postaje veoma upadljiva, jer se penica pognula pod teretom punih i zrelih klasova. Grenici koji se prikazuju pobonima, meaju se neko vreme sa pravim sledbenicima Hristovim, i to to oni izgledaju kao hriani, moe da obmane mnoge, jer je i sraunato upravo na to, ali o velikoj etvi nee biti nikakve slinosti izmeu dobra i zla. Tada e se oni koji su stupili u lanstvo Zajednice, ali s Hristom nikada nisu bili povezani, jasno pokazati. Kukolju je doputeno da nikne i izraste meu penicom i da uiva iste blagodati suneve toplote i kie, ali u vreme etve tada ete se obratiti i vidjeti razliku izmeu pravednih i bezbonih, izmeu onoga koji slui Bogu i izmeu onoga, koji mu ne slui (Mal. 3, 18). Hristos e sam odluiti ko je dostojan da bude u nebeskoj porodici. On e suditi svakome po njegovim reima i delima. Ispovedanje vere samo na reima nema nikakve teine na merilima; samo karakter odluuje sudbinu. Spasitelj nije predskazao neko vreme kad e sav kukolj postati penica. Penica i kukolj rastu zajedno sve do etve, do kraja sveta. Tada e kukolj biti svezan u snopove da bi bio spaljen, a penica e biti sabrana u Boje itnice. Tada e se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega. Tada e Sin ovjeji poslati anele svoje, i sabrae iz carstva Njegova sve sablazni i koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu; ondje e biti pla i krgut zuba.
KAO ZRNO GORUiNO
Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mateju 13, 31. 32; Marko 4, 30 32; Luka 13, 18. 19.
U mnotvu koje je slualo Hristove pouke bilo je mnogo fariseja. Primetivi prezrivo kako je meu Hristovim sluaocima mali broj onih koji Ga priznaju kao Mesiju, oni su se u dui pitali: kako ovaj nenametljivi Uitelj moe uzdii Izrailj do univerzalne dominacije svetom. Kako e On bez bogatstva, moi i ugleda uspeti da osnuje novo carstvo? itajui njihove misli, Hristos im je odgovorio: Kakvo emo kazati da je carsto Boije? Ili u kakvoj emo ga prii iskazati? U zemaljskoj vlasti nije bilo niega ime bi se carstvo Boje moglo uporediti. Nijedno graansko drutvo nije moglo posluiti kao podesan simbol. Ono je kao zrno goruino, ree On, koje kad se posije u
18
zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji; a kad se posije, uzraste i bude vee od svega povra, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu ptice nebeske ivljeti. Klica koja se nalazi u semenu raste i razvija se prema zakonima ivota koji je sam Bog usadio u nju. Razvoj semena ne zavisi od ljudske moi. Tako je i sa Hristovim carstvom. Ono predstavlja jedno potpuno novo stvaranje. Naela njegovog razvoja potpuno su suprotna onima koja vladaju u carstvima ovoga sveta. Zemaljske vlasti gospodare zahvaljujui upotrebi sile, i svoju dominaciju odravaju silom oruja i rata. Ali osniva novog carstva je Knez mira. Carstva ovoga sveta, Re Boja prikazuje simbolima grabljivih divljih zveri, ali Hristos je jagnje Boije koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). U Njegovoj vladavini nije predviena nikakva primena grube sile da bi se vrio pritisak na svet. Jevreji su oekivali da e se carstvo Boje uspostavljati na isti nain kao i carstvo ovoga sveta. Za uspostavljanje pravde oni su pribegavali spoljim merama. Oni su kovali planove i pronalazili razne metode. Ali Hristos je, umesto toga, u srcu ljudi usaivao jedno naelo. Sejui istinu i pravdu, On je iskorenjivao zabludu i greh. Dok je Hristos iznosio ovu parabolu nadaleko i nairoko su se mogle videti stabljike goruice, koje su se uzdizale iznad trave i ita, treperei svojim granama na blagom povetarcu. Ptiice su skakutale s grane na granu pevajui u gustom liu. Meutim, seme iz kojeg je ova velika biljka nikla spada meu najmanje izmeu sviju semena. Iz njega je najpre izrasla nena klica; ali iako tako nena ona je bila puna ivotne snage. Biljka je rasla i bujala sve dok nije dostigla do svoje sadanje visine. Tako je i carstvo Hristovo u svom poetku izgledalo skromno i beznaajno. U poreenju sa carstvima ovog sveta, izgledalo je zaista najmanje od svih. Vlastodrcima ovoga sveta Hristova tvrdnja da je On car bila je smena. Pa ipak u nepobitnim istinama Jevanelja koje su poverene Hristovim sledbenicima, ovo carstvo poseduje boanski ivot. I kako se samo brzo ono razvilo, kako je naglo rasprostranjen njegov uticaj! Kada je Isus izlagao ovu istinu u to vreme novo carstvo predstavljala je samo nekolicina galilejskih seljaka. Njihovo siromatvo i neznatan broj isticani su svaki put i kao uzrok to ljudi nisu bili voljni da se pridrue tim jednostavnim i neukim ribarima koji su sledili Isusa. Ali je zrnu goruiinom bilo namenjeno da raste i da svoje grane rairi po svemu svetu. Dok su zemaljska carstva, ija je slava u ono vreme zapanjivala srca ljudi, prola i nestala, carstvo Hristovo stoji jo i danas kao mona i dalekosena sila. Tako je i delo milosti u srcu neznatno u svom poetku. Progovori se jedna re, jedan zraak obasja duu, prihvati se jedan uticaj: to je u stvari samo poetak novoga ivota; i ko moe izmeriti rezultate toga? U paraboli o goruiinom zrnu ilustruje se se ne samo rastenje Hristovog carstva, nego se i svaki stupanj njegovog razvoja prikazanog u prii stalno ponavlja. Gospod je za svoju Zajednicu u svakom pokoljenju imao naroitu istinu i naroiti zadatak. Istina koja je sakrivena od mudraca i razumnih ljudi ovoga sveta, bla je otkrivena smernima koji su bili bezazleni kao deca. Ona je traila samoportvovanje, jer je morala da vodi mnoge borbe i da izvojevuje mnoge pobede. Od samog poetka njeni pobornici bili su malobrojni. Veliki ljudi ovog sveta i crkva koja se prilagodila svetu protivili su se istini i prezirali je. Pogledajte samo Jovana Krstitelja, Hristovog preteu, kako stoji usamljen ukoravajui oholost i formalizam jevrejskog naroda! Pogledajte one koji su prvi doneli Jevanelje u Evropu! Kako je neznatna i beznadena izgledala misija Pavla i Sile, ove dvojice skromnih izraivaa atora, kad su se sa svojim saradnicima u Troadi ukrcali za Filibu! Pogledajte ostarelog Pavla u lancima, kako propoveda Hrista na dvoru Cezarevom! Bacite samo jedan pogled na malobrojnu zajednicu sainjenu veim delom od robova i seljaka, kako se hvata u kotac sa neznabotvom carskog Rima. Pogledajte Martina Lutera kako se odupire monoj katolikoj crkvi koja predstavlja remek delo svetovne politike. Posmatrajte ga kako se, nasuprot caru i papi, vrsto dri svete Boje Rei, izjavljujui: Ovde stojim i drugaije ne mogu. Bog neka mi pomogne! Amin. Pogledajte Dona Vesleja, kako istie Hrista i Njegovu pravdu usred formalizma, ulnosti i neverovanja! Posmatrajte oveka kome su nesrea i patnje neznaboakog sveta toliko leale na srcu, da je molio za preimustvo da i njima odnese poruku Hristove ljubavi! A sada ujte odgovor verske zatucanosti: Sedi, mladi ovee; ako Bog eli da obrati neznaboce, On e to uiniti bez tvoje ili moje pomoi. Velike verske voe u ovom pokolenju na sav glas glorifikuju one koji su sejali seme istine u prolim vekovima i podiu im spomenike. Ali zar se danas mnogi ne odvraaju od toga dela bacajui pod noge ono to je iz toga semena izniklo? Ponavlja se jo uvek onaj prastari uzvik iz dana Hristovih: Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovoga ne znamo otkuda je (Jovan 9, 29).
19
Isto kao to je bilo u proteklim vekovima, naroite istine za ovo vreme ne nalaze se kod crkvenih poglavara ve kod ljudi i ena koji se ne oseaju isuvie mudrima da bi mogli verovati u Boju Re. Jer pogledajte zvanje svoje, brao, da nema ni mnogo premudrijeh po tijelu, ni mnogo silnijeh, ni mnogo plemenitijeh, nego to je ludo pred svijetom, ono izabra Bog da posrami premudre i to je slabo pred svijetom, ono izabra Bog da posrami jako, i to je neplemenito pred svijetom i uniteno izabra Bog i to nije, da uniti ono to jeste (I Kor. 1, 26 28); da vjera vaa ne bude u mudrosti ljudskoj, nego u sili Bojoj (I Kor. 2, 5). I u ovom poslednjem narataju parabola o semenu goruiinom treba da dostigne znaajno i trijumfalno ispunjenje. Malo goruiino seme postae jedno veliko stablo. Poslednja poruka opomene i milosti objavie se svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu (Otkr. 14, 6 14), da sabere iz neznaboaca narod k imenu svojemu (Djela 15, 14). I zemlja e se rasvijetliti od slave njegove (Otkr. 18, 1).
OSTALE POUKE IZ PARABOLE O SEJANJU SEMENA Sejanje semena i razvoj biljke sadre i druge dragocene pouke prikladne za pouavanje dece u porodici i koli. Na taj nain e deca i mladi, shvativi delovanje boanske sile u prirodi, biti u stanju da verom prihvate i ono to je za oko nevidljivo. Kad shvate udesno Boje delo u snabdevanju svoje velike porodice svim ovozemaljskim potrebama, kao i nau saradnju s Njim u tome, oni e u svom svakodnevnom ivotu imati jasniju predstavu o Bojoj sili i vie poverenja u Njega. Bog je stvorio seme, isto tako kao i zemlju, samo reju svojom. Reju svojom on je semenu dao silu da raste i da se umnoava . U poetku, On ree: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje to nosi sjeme, po svojim vrstama i drvo rodno, koje raa rod po svojim vrstama, i kojima e biti sjeme njegovo na zemlji. I bi tako I vidje Bog, da je dobro (I Mojs. 1, 11.12). To je dakle ta Re koja jo i danas daje silu semenu da nie i raste. Svako zrno semena ija se klica na sunevoj svetlosti razvija u zelenu travku, svedoi o udesnoj sili ivotvorne rei izgovorene glasom Onoga koji jednostavno ree i postade; On zapovijedi, i pokaza se (Psalam 33, 9). Svoje uenike Hristos je uio da se mole: Hljeb na potrebni daj nam danas, a pokazujui na cvee dao im je svoje sigurno obeanje: A kad travu po poljuBog tako odijeva; a kamoli vas (Mat. 6, 11. 30). Hristos ne prestaje da odgovara na ovu molitvu i ispunjava dato obeanje. Nevidljivom silom On neprestano deluje obezbeujui ljudima svakodnevnu hranu i odeu. Na Gospod se slui mnogim sredstvima da prividno baeno seme preraste u ivu biljku. On nam u izobilju i na vreme daje sve to je potrebno da bi etva bila kakva se samo poeleti moe, kao to itamo u divnim stihovima psalmiste: Nadgleda zemlju i zaliva je Obilno je obogaava, potok je Boji pun vode, Sprema za njih ito, jer si tako uredio. Brazde njezine napaja, ravni grude njezine, Kinim kapljama razmekava je, blagosilja je da raa. Ti vjenava godinu, kojoj dobro ini; Stope su tvoje pune plodnosti. Ps. 65, 9 11. Priroda pod Bojom kontrolom Sve u materijalnom svetu nalazi se pod Bojom kontrolom. Priroda se pokorava odreenim zakonima. Sve izraava i sprovodi Tvorevu volju. Oblaci i sunev sjaj, rosa i kia, vetar i oluja, sve je to pod Njegovim nadzorom i sve se bezuslovno pokorava Njegovoj zapovesti. Pokoravajui se boanskom zakonu, nena klica ita izbija iz zemlje i donese najprije travu, potom klas, pa onda ispuni penicu u klasu (Marko 4, 28). Sve ovo Gospod razvija u svoje vreme, jer se prirodne pojave ne protive Njegovom delovanju. I zar onda ovek, stvoren po obiaju Bojem i obdaren razumom i sposobnou govora, da ne ceni Boje darove i bude nepokoran Njegovoj volji? Zar da bia obdarena razumom jedina unose zabunu i poremeaj u na svet?
20
Saradnja s Bogom U svemu to slui opstanku i ivotnim potrebama oveka vidi se sadejstvo boanskih i ljudskih napora. Ne moe biti etve ako ljudska ruka ne da svoj doprinos u sejanju semena; niti bi se seme moglo umnoiti bez sredstava koja je predvideo Bog, dajui suneve zrake, pljuskove kie, rosu i oblake. Tako je i u svakoj grani delatnosti, uenja i znanosti. A isto je tako i u duhovnom ivotu, u formiranju karaktera i u svakoj grani hrianskog delovanja. Mi moramo uiniti svoje, ali ako se naoj snazi ne pridrui boanska sila, nai napori e ostati uzaludni. Kad god ovek neto postigne, bilo u zemaljskom ili duhovnom pogledu, uvek treba da ima na umu da je to ostvareno samo zahvaljujui saradnji sa tvorcem. Za nas je naroito vano da shvatimo svoju potpunu zavisnost od Boga. Suvie poverenja imamo u ljude i previe se oslanjamo na ljudske pronalaske. Dok se, meutim, premalo uzdamo u silu koju je Bog voljan da nam podari. Mi smo Bogu pomagai (I Kor. 3, 9). Neupredivo je manji udeo koji ovek doprinosi, ali povezan sa Hristovom boanskom silom, ovek moe uiniti sve snagom koju mu On daje. Pouavanje deteta Nain na koji se biljka postepeno razvija iz semena prvo trava, potom klas, pa onda ispunjava penicu u klasu predstavlja oiglednu pouku u vaspitanju dece. Onaj koji je ispriao ovu priu u njegovom prenosnom znaenju stvorio je siuno zrno, dao mu ivotvorna svojstva i uspostavio zakone koji vladaju njegovim razvojem. Istine koje moemo nauiti iz ove parabole, bile su iva stvarnost i u Njegovom linom ivotu. U svom ivotu na zemlji, On je i u fizikom i u duhovnom pogledu bio potinjen boanskom redu razvoja, ilustrovanom u ivotu biljke; i to je Njegova elja za svako dete. Iako je bio Velianstvo neba i Car slave, rodio se u Vitlejemu, kao svako novoroene i za izvesno vreme bio bespomono dete povereno brizi svoje majke. U svom detinjstvu ponaao se kao posluno dete, govorio je i postupao u skladu sa mudrou deaka, a ne oveka, potovao je svoje roditelje i ispunjavao njihove elje, uvek spreman da pomogne, opet u skladu sa sposobnostima svog uzrasta. Meutim, u svakom stupnju svog razvoja, On je bio savren u jednostavnom, prirodnom dostojanstvu bezgrenog ivota. Sveti zapisi o Njegovom detinjstvu kau: A dijete rastijae i jaae u duhu, i punjae se premudrosti, i blagodat Boja bjee na Njemu. A o godinama Njegove mladosti zabeleno je: napredovae u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi (Luka 2, 40. 52). Ovde se ukazuje na zadatak roditelja i uitelja. Oni se moraju zalagati da sklonosti dece i mladih usmeravaju tako da u svakom stepenu svog razvoja predstavljaju prirodnu lepotu koja odgovara njihovom uzrastu, razvijajui se prirodno, kao biljke u bati. Deca koja sauvaju neizvetaenost i sasvim prirodno ponaanje najprivlanija su. Nije mudno poklanjati deci naroitu panju i ponavljati pred njima neke njihove mudre izreke. Nipoto ne treba podsticati u njima tatinu hvalei njihov izgled, njihove rei ili postupke. Ne treba ih ni odevati na skupocen i razmetljiv nain. To u njima samo podstie oholost i budi zavist u srcima njihovih drugova. Maliane treba vaspitavati u skladu sa jednostavnou detinjstva. Treba ih privikavait na male ali korisne dunosti, da bi nalazili zadovoljstva u iskustvima koja prirodno odgovaraju njihovom uzrastu. Detinjstvo odgovara onom delu prie gde se ito prikazuje jo kao trava pre klasanja a tada ono ima svoju naroitu lepotu. Nije preporuljivo deci nametati preranu zrelost, ve ih treba, to je mogue due, drati u sveini i radosti detinjstva. I mada deca mogu da budu hriani, stiui iskustva koja prirodno odgovaraju njihovim godinama. To je sve to Bog oekuje od njih. Ona treba da budu upuena u duhovni ivot, a roditelji treba da im prue svaku mogunost da svoj karakter formiraju tako da u Hristovom karakteru bude slian.
21
Seme donosi odgovarajuu etvu Po zakonima koje je sam Bog postavio u prirodi, uloeni trud neizbeno daje rezultate. etva pokazuje kakva je bila setva. Lenjivca osuuje delo njegovo. etva svedoi protiv njega. Tako je i u duhovom pogledu. Vernost svakog radnika meri se rezultatima njegovog rada. Karakter njegovog ivotnog dela, bio on vredan ili lenj, pokazae konano etva; na taj nain e se odluiti i njegova sudbina za venost. Svako posejano seme donosi odgovarajuu etvu. Tako je i u ljudskom ivotu. Svi mi treba da sejemo seme milosra, dubokog saoseanja i ljubavi, jer emo ponjeti ono to smo posejali. Svako delo sebinosti, samoljublja, precenjivanja samog sebe i ugaanja sopstvenim sklonostima donee neizbeno i odgovarajuu etvu. Onaj ko ivi samo za sebe, seje u telo i od tela e ponjeti izopaenost. Bog ne unitava nikoga. Svaki onaj koji propadne sam je unitio sebe. Svako ko gui u sebi glas savesti, seje seme neverstva, a to e doneti neizbenu etvu. Faraon je u svoje vreme, odbacivi prvu opomenu upuenu na Boga, posejao seme tvrdoglave upornosti, i to je i ponjeo. Bog ga nije primorao na neverovanje. Seme neverovanja koje je sam posejao, donelo je i odgovarajuu etvu. U svom tvrdoglavom i nerazumnom opiranju on je ostao uporan sve dok na svojoj opustoenoj zemlji nije ugledao hladno i mrtvo telo svog prvenca i svih prvoroenih u svojoj kui kao i u svim porodicama svoga carstva; sve dok se pretei talasi razdvojenog Crvenog mora nisu sklopili nad svekolikim mnotvom njegovih konja, kola i ratnika. Njegova istorija na stravian nain ilustruje istinitost rei: ta ovek posije, ono e i ponjeti (Gal. 6, 7). Kad bi ljudi ovo u potpunosti shvatili mnogo bi bolje pazili kakvo seme seju. Poto posejano seme donosi etvu, da bi se na taj nain dobijeno ito ponovo sejalo, etva se stalno umnoava. Ovaj zakon dolazi do izraaja isto tako i u naem odnosu prema drugima. Svaki postupak i svaka re predstavljaju seme koje neizbeno donosi svoj plod. Svaki postupak obazrivosti, dobrote, poslunosti ili samoodricanja raa u drugima sklonost da postupe slino, a preko njih se to isto prenosi dalje. Na isti nain i svako delo koje proistie iz zavisti, zlobe, ili svae, predstavlja seme koje izrasta u korijen gorine (Jev. 12, 15) kojom se mnogi opogane. A ovi mnogi opet e otrovati jo mnogo vei broj drugih. Na taj nain seje se seme dobra ili zla za sada i za venost. Pokraj svake vode Parabola o sejanju semena sadri i pouku velikodunosti, kako u duhovnim tako i u ovozemaljskim stvarima. Gospod kae: Blago vama koji sijete pokraj svake vode (Is. 32, 20). Ovo pak velim: koji tedi kad sije, isto e i ponjeti (II Kor. 9, 6). Sejati pokraj svake vode znai darove primljene od Boga stalno davati drugima. To znai davati kad god je u pitanju delo Boje ili pruanje pomoi onima kojima je ona potrebna. Time neemo osiromaiti. Ko blagoslov sije, blagoslov e i ponjeti. Seja umnoava svoje seme upravo rasipajui ga. Tako je i sa onima koji su verni u deljenju darova primljenih od Boga. Deljenjem oni svoje blagoslove u stvari umnoavaju. Bog takvima obeava obilje da mogu stalno davati. Dajite, i dae vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae vam u naruje vae (Luka 6, 38). Meutim, pouka o sejanju i etvi obuhvata jo neto i vie. Kad mi od Boga dobijene ovozemaljske blagoslove delimo sa drugima, oevidni dokaz nae ljubavi i u srcu primaoca budi zahvalnost prema Bogu. Tle njegovog srca postaje spremno da primi seme duhovne istine. A Onaj, koji sejau daje seme, omoguie semenu da nikne i donese rod za ivot veni. Simbol Hristove portvovanosti i smrti
Bacanjem semena u zemlju, Hristos je prikazao svoju veliku rtvu prinesenu za nae spasenje. Ako zrno penino, padnuvi na zemlju ne umre, kae On, onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi (Jovan 12, 24). Tako su rezultati Hristove smrti pravi plodovi za carstvo Boje. U skladu sa zakonima biljnog carstva, i plod Hristove smrti jeste ivot.
22
Svi koji ele da kao Hristovi saradnici, donesu plod moraju najpre pasti u zemlju i umreti. Njihov ivot mora da bude poloen u brazdu potreba ovoga sveta; samoljublju i svim linim interesima mora se umreti. Zakon samoportvovanja je zakon samoodranja. Seme praktino sahranjeno u zemlju donosi plodove, a plodovi, ponovo posejani, umnoavaju se i daju novu etvu. Ratar svoje ito uva upravo rasipajui ga prilikom sejanja. Tako je i u ljudskom ivotu; davati znai iveti. ivot koji e zaista biti sauvan je ivot dragovoljne posveenosti u slubi Bogu i ljudima. Oni koji Hrista radi rtvuju svoj ivot na ovom svetu, sauvae ga za veni ivot. Posejano u zemlju umire da bi niklo u novi ivot. Time nam se prua pouka o vaskrsenju. Svi koji ljube Boga ivee ponovo u raju nebeskom. O ljudskom telu, sahranjenom u grob da tamo istruhne, Bog je rekao: Sije se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost. Sije se u sramoti, a ustaje u slavi; sije u slabosti, a ustaje u sili (I Kor. 15, 42. 43). Praktine pouke Ovo su samo neke od mnogobrojnih pouka koje se mogu izvui iz ivopisne parabole o sejau i semenu. Kad roditelji i uitelji pokuavaju da ove pouke predoe deci, to treba da uine na praktian nain. Deca sama treba da pripremaju zemljite i seju seme. I dok oni rade, roditelji ili uitelji mogu im pruiti objanjenje kako je srce, kao i vrt, neizbeno zasejano dobrim ili ravim semenom, koje e pokazati dobar ili rav plod. I kao to se vrt mora pripremiti za sejanje prirodnog semena, tako se i ljudsko srce mora pripremiti za primanje semena istine. Dok seme pada u zemlju, deci se moe pruiti praktina pouka o Hristovoj smrti, a kada biljke niknu iz zemlje moe im se objasniti istina o vaskrsenju. Za vreme dok biljka raste, moe im se stalno prikazivati slinost izmeu prirodnog i duhovnog sejanja. Na slian nain moe se pouavati i kolska omladina. Mlade treba uiti da obrauju zemlju. Bilo bi dobro kada bi svaka kola imala neto obradivog zemljita. Takvo zemljite trebalo bi smatrati udbenikom iz kojeg deca Boja mogu da crpe znanje za vaspitanje i prosveivanje due. Obraivanje zemlje, naroito melioracija tla (poboljanje navodnjavanjem, odvodnjavanjem, trebljenjem korova, gnojenjem i dr.) prua mogunost da se uvek naui neto novo. Onaj ko se nastani na neobraenom zemljitu ne moe odmah oekivati etvu. Pre svega, valja ozbiljno, marljivo, istrajno raditi da se zemljite pripremi za setvu. Tako je i sa duhovnim radom kojim se deluje na ljudsko srce. Ko eli da u obraivanju ovog tla bude uspean, mora na taj posao polaziti sa Reju Bojom u sopstvenom srcu. Tada e videti da je tvrdo tle srca odmeklo i slomilo se samo zahvaljujui potinjavajuem uticaju Svetog Duha. Ako se ne uloe ozbiljni i odgovarajui napori u obraivanju tla, nema ni etve. Isti je sluaj i sa tlom srca. Duh Boji mora delovati na srce da bi ga oistio i oplemenio, i tek tada ono moe doneti rod na slavu Boju. Zemlja nee pruiti obilje svoga bogatstva onome ko je obrauje plahovito, povrno i bez ljubavi. Zemljitu se svakodnevno mora posvetiti mnogo panje. Ono se mora esto duboko poorati i oistiti od svakog korova koji oduzima hranu korisnim biljkama. Tako onaj koji ore i seje, s pravom oekuje i etvu; i na svoje radno polje nikad ne treba da gleda s tugom i bez nade. Na onima koji na takav nain obrauju zemlju crpei iz prirode i duhovne pouke, poivae Boji blagoslov. Dok obrauje zemlju, radnik malo zna kakva se sve bogatstva otvaraju pred njim. Iako ne prezire uputstva onih koji imaju dugogodinje iskustvo, i obavetenja koja mu mogu pruiti razumni ljudi, on ipak mora da ui sam za sebe. To predstavlja znaajan deo njegovog ivotnog vaspitanja. Obraivanje tla pokazae se kao dobro sredstvo za obrazovanje i vaspitavanje due. Onaj koji jedini moe uiniti da seme nikne iz zemlje, bdije nad njim i daje mu snagu da se razvija, raste i dozreva jeste sam na Tvorac, Car vasione, koji jo veu brigu i interesovanje posveuje svojoj deci. Dok ljudi na zemlji seju seme da bi se njegovim plodom odravao ovozemaljski ivot, boanski Seja usauje u duu spasonosno seme koje rod svoj donosi za veni ivot.
KAO KVASAC
23
Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mat. 13, 33; Luka 13, 20. 21.
I mnogi od obrazovanih i uticajnih ljudi dolazili su da uju proroka iz Galileje. Neki od njih su sa naroitim interesovanjem posmatrali mnotvo okupljeno oko Hrista dok je pouavao pored jezera. U toj masi sveta bili su zastupljeni svi slojevi drutva: siromani, neobrazovani, prosjaci u krpama, upropaeni raspusnim ivotom, trgovci i dokoni ljudi, uzvieni i prezreni, bogati i siromani svi su se tiskali da nau zgodno mesto sa kojeg bi bolje mogli da uju Hristove rei. Posmatrajui netremice ovaj udan skup, oni obrazovani ljudi pomislie u sebi: Zar se carstvo Boje sastoji od ovakvih kako to su ovi? Spasitelj je opet odgovorio jednom priom prenosnog znaenja. Carstvo je nebesko kao kvacac koji uze ena i metne u tri kopanje brana dok sve ne ukisne. Jevreji su kvasac ponekad uzimali kao simbol greha. Za vreme Pashe vernicima je bilo nareeno da iz svojih kua odstrane svaki trag kvasca, kao to je trebalo i da se iz srca odbaci svaki greh. Svoje uenike Hristos je jednom prilikom upozorio: uvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje (Luka 12, 1), a apostol Pavle govori o kvascu pakosti i lukavstva (I Kor. 5, 8). Meutim, u ovoj Spasiteljevoj paraboli simbolom kvasca prikazano je carstvo nebesko. U ovom sluaju On je ilustracija ivotvorne i preobraavajue sile Boje milosti. Niko nije toliko zao, niko nije pao tako duboko da bi bio van domaaja ove sile. U sve one koji se pokoravaju Duhu Svetome, bie usaeno novo naelo ivota, izgubljeno Boje oblije na ovaj nain bie ponovo uspostavljeno u njima. Meutim, ovek se ne moe preobraziti samim svojim pristankom i voljom. U njemu samom nema sile kojom se ovakva promena moe ostvariti. Kvasac neto to je sasvim spoljno i strano mora se dodati branu i izmeati s njim da bi u samom branu dolo do eljene promene. Tako i grenik mora primiti Boju milost silu koja se ne nalazi u njemu samome da bi se udostojio za carstvo slave. Nikakvo obrazovanje ni vaspitanje koje moe da prui ovaj svet, nije u stanju da izopaeno dete greha preobrazi u dete neba. Obnavljajua sila mora da doe od Boga. Takvu promenu moe izdejstvovati samo sila Duha Svetoga. Svi koji ele da budu spaseni, veliki i mali, bogati ili siromani, moraju da se potine uticaju ove sile. Kao to kvasac spolja stavljen kad se pomea sa branom deluje iznutra, tako i milost Boja u obnovljenom srcu deluje neprekidno i potpuno preobraava ivot. Samo spoljna promena nije dovoljna da nas dovede u sklad sa Bogom. Mnogi pokuavaju da se reformiu odbacujui ovu ili onu ravu naviku i nadaju se da e na taj nain postati hriani. Meutim, oni ne poinju sa pravog mesta. Poeti treba upravo od srca. Ispovedanje vere ili posedovanje istine u dui to su dva sasvim razliita pojma. Samo poznavanje istine nije dovoljno; jer mi moemo poznavati istinu, a da pri tom nismo promenili svoje misli i oseanja. Srce se mora obratiti i posvetiti. ovek koji pokuava da Boje zapovesti dri samo iz oseanja dunosti zato to se to od njega zahteva nee nikad osetiti onu radost koja proizilazi iz poslunosti; u stvari, on i nije posluan. Tamo gde se Boji zahtevi smatraju samo teretom, jer se protive ljudskim sklonostima, nema hrianskog ivota. Prava poslunost je delovanje u skladu sa onim to postoji iznutra, u srcu i u dui. Dovijeka je, Gospode, rije tvoja utvrena na nebesima. Od koljena do koljena istina tvoja; ti si postavio zemlju, i stoji. Po tvojoj naredbi sve stoji sad; jer sve slui tebi. Da nije zakon tvoj bio utjeha moja, poginuo bih u nevolji svojoj. Zapovijesti tvojih neu zaboraviti dovijeka, jer me njima oivljava. Ja sam tvoj, pomozi mi jer traim zapovijesti tvoje. Bezbonici gledaju da me ubiju; a ja razmiljam o tvojim otkrivenjima. Svemu savrenome vidjeh kraj; ali je zapovijest tvoja veoma iroka. (Ps. 119, 89 96). Ovakva poslunost potie iz ljubavi prema pravdi i ljubavi prema zakonu Bojem. Sutina svake pravednosti je odanost prema naem Izbavitelju. To e nas uvek navoditi da postupimo pravino zato to je to pravo, - a to je pravo i Bogu je drago. Velika istina o obraanju srca silom Svetog Duha prikazana je u Hristovim reima upuenim Nikodimu: Zaista, zaista ti kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe vidjeti carstva Boijega. to je roeno od tijela, tijelo je; a to je roeno od Duha, duh je. Ne udi se to ti rekoh: valja vam se
24
nanovo roditi. Duh die gde hoe i glas njegov uje, a ne zna otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki ovek koji je roen od Duha (Jovan 3, 3 8). Nadahnut Svetim Duhom, apostol Pavle pie: Bog koji je bogat u milosti za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama i nas koji bijasmo mrtvi od grijeha oivlje s Hristom. I s Njim vaskrse i pokaza se na nebesima u Isusu Hristu. Da pokae vjekovima koji idu, preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom nad nama i Isusu Hristu. Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru i to nije od vas, to je dar Boji (Efes. 2, 4 8). Kvasac skriven u branu deluje nevidljivo dok ne ukisne sve. Tako i kvasac istine deluje tajno, mirno, ali stalno, dok se dua ne preobrazi. Prirodne sklonosti menjaju se i potiskuju, a u duu se usauju nove misli, nova oseanja, nove pobude i tenje. Kao novo merilo karaktera sada slui ivot Hristov. Nae misli i celo bie menjaju se i nae delovanje je usmereno sada u drugom pravcu. oveku se u tom sluaju ne daju neke nove sposobnosti nego se postojee posveuju i oplemenjuju. Savest se budi i karakterne osobine tako razvijaju da ovek postaje zaista sposoban da slui Bogu. esto se uje pitanje: zato se u reima, ivotu i karakteru mnogih koji tvrde da veruju u Boju Re ne vidi nikakva reforma ni promena na bolje? Zato ima toliko njih koji ne mogu da podnesu nikakvo suprotstavljanje njihovim planovima i namerama, koji ispoljavaju neprijatnu ud i potpuno neposveen temperamenat, i ije su rei tako grube, zapovednike i plahovite? U njihovom ivotu vide se ista samoivost, ugaanje svojim eljama, isti temperamenat i nepromiljene i plahovite rei kao i kod svetovnih ljudi. Kod njih se vidi isto toliko naglaena oholost, isto poputanje prirodnim sklonostima i toliko izopaen karakter kao da im je istina potpuno nepoznata. Uzrok, u stvari, lei u injenici da oni nisu nikada ni bili stvarno obraeni. Kvasac istine oni nisu skrili u svom srcu, niti su mu ikada pruili priliku da vri u njima svoje delo. Svoje nasleene ili steene sklonosti prema zlu oni nikada nisu potinili njegovoj preobraavajuoj sili. Njihov ivot otkriva potpunu odsutnost Hristove milosti i neverovanje u Njegovu mo koja moe da proemni i oplemeni karakter. Kako e mladi oistiti put svoj? Vladajui se po tvojim rijeima. Svijem srcem svojim traim tebe, nedaj mi da zaem od zapovijesti tvojih. U srce svoje zatvorio sam rije tvoju, da ti ne grijeim. Ustima svojim javljam sve sudove usta tvojih. Na putu otkrivenja tvojih radujem se kako za veliko bogatstvo. O zapovijestima tvojim razmiljam, i pazim na putove tvoje. Naredbama tvojim tjeim se, ne zaboravljam rijei tvoje (Ps. 119, 9 16). Tako dakle vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje rijeju Boijom (Rimlj. 10, 17). Sveti spisi predstavljaju veliku pokretaku snagu za preobraaj karaktera. Hristos se molio Ocu: Osveti ih istinom svojom: rije je tvoja istina (Jovan 17, 17). Re Boja, ako se prouava i slua, moe snano da deluje na srca potiskujui sve nesvete osobine. Sveti Duh dolazi da nas osvedoi o naoj grenosti, a vera koja se budi u srcu deluje kroz Hristovu ljubav i ini nas Njemu slinima u telu, dui i duhu. Tek tada nas Bog moe upotrebiti da Njegovu volju vrimo. Sila koja nam je spolja dana deluje iznutra, nagonei nas da istinu koju smo primili prenosimo i na druge. Istine otkrivene u Rei Bojoj zadovoljavaju ovekovu najveu potrebu obraenje due verom. Ne treba misliti da su ova velika naela toliko sveta i ista da ih ne bismo mogli primenjivati u svakodnevnom ivotu. To su istine koje seu do neba i obuhvataju celu venost, ali je njihov ivotni uticaj ipak nerazdvojno povezan sa ljudskim iskustvima. One treba da proimaju sve od najveih do najmanjih stvari svakodnevnog ivota. Pokai mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga se drim do kraja. Urazumi me, i drau se zakona tvojega, i uvati ga svijem srcem. Postavi me na stazu zapovijesti svojih, jer mi je ona omiljela. Privij srce moje k otkrivenjima svojim, a ne k lakomstvu. Odvati oi moje da ne gledaju nitavila, putem svojim oivi me. Ispuni sluzi svojemu rije svoju da te se boji.
25
Ukloni rug moj, kojega se plaim; jer su sudovi tvoji blagi (Ps. 119, 33 39). Kvasac istine, primljen u srce, regulie elje, preiava misli, ublauje narav, oplemenjuje sklonosti, oivljuje sposobnosti uma i energije due, i unosi u duu vie ljubavi i saoseanja. oveka koji se rukovodi ovim naelima svet smatra misterioznim. Samoiv ovek, koji voli novac, ivi samo zato da bi stekao bogatstva i asti i uivao u slastima i zadovljstvima ovog sveta. Neprolazni svet i ivot s one strane groba, on potpuno gubi iz svojih rauna. Ali Hristovi sledbenici nee dopustiti da im misli budu obuzete prolaznim stvarima. Oni rade za Hristovu stvar, odriu se sami sebe da bi potpomagali veliko delo spasavanja dua koje su u ovom svetu bez Hrista i bez nade. Takve ljude koji, umesto ovozemaljskog, imaju pred oima veno i neprolazno, svet ne moe da shvati. Kad Hristova ljubav sa svojom spasonosnom silom osvoji srce ona stvara potpuno nove pobude, a onoga ko je poseduje uzdie iznad izopaenog uticaja ovog sveta. Re Boja treba da ima posveujui efekat na nae druenje sa svakim lanom ljudske porodice. Kvasac istine ne podstie duh suparnitva, slavoljublja ni elju za prvenstvom. Prava ljubav, nebeskog porekla, nije ni sebina ni promenljiva. Ona ne zavisi od ljudske hvale. Srce onoga koji primi milost Boju prepuno je ljubavi prema Bogu i svima onima za koje je Hristos umro. Takav ovek se ne bori ni za kakvu linu slavu i ne tei za priznanjem. Rije je tvoja iak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj. Zakleh se da u uvati naredbe pravde tvoje, i izvriu. Prisvojih otkrivenja tvoja za navijek; jer su radost srcu mojemu. Privolio sam srce svoje da tvori naredbe tvoje navijek, do kraja. Psalam 119, 105. 106. 111. 112. On ne ljubi druge zato to oni njega ljube, i to mu se dopadaju, ili pak to cene njegove zasluge, nego zato to su oni Hristova iskupljena svojina. Ako se njegove pobude, rei ili postupci pogreno shvate i ak lano predstave, on se ne vrea, ve mirno produuje svojim putem. On je ljubazan i promiljen, skroman u miljenju o sebi, ali pun nade oslanjajui se uvek na milost i ljubav Boju. Apostol nas bodri i opominje: Nego po svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu ivljenju. Jer je pisano: budite sveti jer sam ja svet (I Petr. 1, 15. 16). Milost Hristova treba da kontrolie na temperamenat i ton naeg glasa. Njeno delovanje otkrie se u hrianskoj utivosti, nenom obziru brata prema bratu, u blagim i ohrabrujuim reima. U takvoj kui aneli rado borave. ivot odie prijatnim mirisom skladnog razumevanja, koji se uzdie k Bogu kao sveti miris tamjana. Ljubav se otkriva u dobroti, krotosti, velikodunosti i dugom strpljenju. Dranje i itavo bie oveka dobijaju drugi izgled. Prisustvo Hristovo u srcu odraava se i na licu onih koji Ga ljube i dre Njegove zapovesti. Istina im se ita na licu koje izraava slatki nebeski mir. Plemenitost, uzvieniju od svake ljudske ljubavi oni ispoljavaju i neznajui, jer im je prela u svakodnevnu naviku. Kvasac istine ostvaruje promenu u celom oveku. On grube i neuljudne ini plemenitima i ljubaznima, a sebine dareljivima. Neisti bivaju oieni, oprani u krvi Jagnjetovoj. Svojom ivotvornom silom on sve snage duha, due i tela dovodi u sklad sa boanskim ivotom. ovek sa svojom ljudskom prirodom postaje uesnik u boanskoj prirodi. Hristos biva slavljen lepotom i savenou karaktera. Kada do ovakve promene doe, aneli zanosno pevaju, a Bog i Hristos raduju se duama uoblienim prema obliju Bojem.
SAKRIVENO BLAGO
Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 13, 44
Jo je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje naavi ovjek sakri i od radosti zato otide i sve to ima prodade i kupi polje ono. U stara vremena bilo je uobiajeno da ljudi svoje blago sakrivaju zakopavanjem u zemlju. Razbojnitva i krae su esta pojava. I kad god bi dolo do neke promene u vlasti, oni koji su imali velika imanja bili su izloeni tekom oporezivanju i plaanju raznih dabina. Osim toga, zemlja je bila u stalnoj opasnosti od upada pljakakih hordi. Zbog svega toga bogatai su nastojali da svoje blago sauvaju na taj nain to su ga najee zakopavali u zemlju, na najsigurnije mesto. Meutim, esto se deavalo da se mesto gde je blago zakopano potpuno zaboravi. Deavalo se i
26
to da vlasnik umre ne poverivi nikom svoju tajnu; ili pak da zatoenitvom ili izgnanstvom takoe bude zauvek odvojen od svog bogatstva. Njegovo blago, za koje se toliko muio, padalo bi, u tom sluaju, u ruke nekom srenom nalazau. U Hristovo vreme nije bilo nimalo neobino da se, pri preoravanju nekog zaputenog zemljita, otkrije stari novac i ornamenti od srebra i zlata. Jedan ovek je tako iznajmio komad zemlje da ga obrauje; i dok je, preoravajui zemljite, iao za plugom i svojim volovima obelodanio je sahranjena blaga. Otkrivi ovu riznicu, ovek je shvatio da se srea nalazi na njegovom domaku. On paljivo ponovo zakopa zlato i vrati se kui da rasproda sve to ima, da bi mogao kupiti polje koje je predstavljalo pravu riznicu bogatstva. Njegovoj porodici i susedima inilo se da se on ponaa kao nenormalan ovek. Posmatrajui pomenuto polje, oni nisu mogli da vide nikakvu vrednost u tom zaputenom zemljitu. Ali ovek koji je otkrio blago dobro je znao ta radi. im polje postane njegovo vlasnitvo, pretraie paljivo svaki njegov deo da pronae blago koje je sebi na ovaj nain osigurao. Ova parabola ilustruje vrednost nebeskog blaga i napore koje ovek mora uloiti da bi ga za sebe obezbedio. ovek koji je naao blago sakriveno u polju bio je spreman da se odvoji od svega to je posedovao i da neumorno radi, da bi sakriveno bogatstvo postalo njegova svojina. Tako i za onoga ko je naao nebesko blago nikakav napor nee biti preteak, nijedna rtva prevelika, da bi doao do neprocenjivog bogatstva istine. Polje prikazano u paraboli, na kome se nalazi pravo bogatstvo, predstavljaju spisi Svetog pisma, riznica blaga je samo Jevanelje. Cela zemlja nije tako isprepletana ilama zlatne rude ni toliko puna dragocenosti kao Re Boja. Kako je blago sakriveno Za blago Jevanelja kae se da je sakriveno. Oni koji su mudri u sopstvenim oima i naduveni uenjima prazne filozofije, lepotu, silu i tajnu plana iskupljenja obino i ne primeuju. Mnogi imaju oi, ali ne vide; imaju ui ali ne uju; imaju snagu razuma, ali sakriveno blago uopte ne primeuju. ovek je u prolazu mogao da gazi upravo po tlu ispod kojeg se nalazilo skriveno blago. U najveem siromatvu i oskudici mogao je sesti da se odmori pod nekim drvetom, i ne nasluujui kakvo se blago nalazi ispod njegovih ila. Upravo tako bilo je i sa Jevrejima. Istina je jevrejskom narodu bila poverena kao prava riznica zlata. Njihovo versko ureenje koje je nosilo peat neba, uspostavio je sam Hristos. U slikama i simbolima imali su oni zastrte velike istine o iskupljenju. Pa ipak kad je Hristos doao, nisu Ga priznali kao Onoga na koga su svi simboli ukazivali. Oni su Re Boju imali u svojim rukama, ali tradicije prenoene s pokolenja na pokolenje i ljudska tumaenja Svetih spisa sakrili su od njih istinu kakva je ona u Isusu. Duhovni znaaj Svetih spisa bio je za njih potpuno izgubljen. Riznica svekolikog znanja ostajala je pred njima otvorena, ali je oni u svome neznanju nisu videli. Bog svoju istinu nikada ne sakriva od ljudi. Sopstvenim nainom postupanja s njom oni su je uinili nejasnom i sebi i drugima. Hristos je jevrejskom narodu pruio dovoljno dokaza da je On Mesija, ali je Njegovo uenje trailo odlunu promenu u njihovom ivotu. Oni su uvideli da bi, ako prihvate Hrista, morali napustiti svoja uobiajena pravila i tradicije, i potpuno izmeniti svoj sebini i nepoboni ivot. Prihvatanje nepromenjive i vene istine zahtevalo je rtvu. Meutim, nespremni na rtvu, oni ne prihvatie ni najuverljiviji dokaz koji im je sam Bog mogao dati da bi prihvatili veru u Hrista. Oni su tvrdili da veruju u spise Starog zaveta, a ipak su odbijali da prihvate upravo u njima sadrano svedoanstvo koje se odnosi na ivot i karakter Hristov. Budui osvedoeni, oni su prosto strahovali da se ne obrate i da ne budu prisiljeni da odbace svoje unapred stvoreno miljenje. Blago Jevanelja Onoga koji predstavlja Put, Istinu i ivot oni su imali meu sobom, ali su odbacili najvei dar koji im je nebo moglo dati. Ali opet i od knezova mnogi ga vjerovae; tako itamo, nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izngnani iz zbornice (Jovan 12, 42). Oni su bili potpuno osvedoeni i verovali su da je Isus Sin Boji, ali priznati Ga kao takvog nije odgovaralo njihovim slavoljubivim tenjama. Njima je nedostajala vera koja im je jedina mogla obezbediti nebesko blago. Oni su eznuli samo za blagom ovoga sveta. I danas ljudi svim srcem eznu za blagom koje prua ovaj svet. Srce im je obuzeto sebinim i astoljubivim mislima. Da bi stekli bogatstvo ovog sveta, ast, ugled i mo, oni ljudska
27
pravila, tradicije i izmiljotine uzdiu iznad zahteva i zapovesti Bojih. Blaga Boje Rei za njih su sakrivena. A tjelesni ovjek ne razumije, to je od Duha Boijega, jer mu se ini ludost i ne moe da razumije, jer treba duhovno da se razgleda (I Kor. 2, 14). Ako li je pak pokriveno Jevanelje nae u onima je pokriveno koji ginu, u kojima je bog svijeta ovoga oslijepio razume nevjernika, da im ne zasvijetli vidjelo Jevanelja slave Hristove, koji je oblije Boga, koji se ne vidi (I Kor. 4, 3. 4).
Vrednost blaga
Spasitelj je video da su ljudi toliko obuzeti sticanjem ovozemaljske dobiti da usled toga potpuno gube iz vida vene stvarnosti. U nastojanju da razotkrije ovo zlo i da stane na put ovoj zaluujuoj opseni koja paralizuje duu, Spasitelj je podigao svoj glas i povikao: Jer kakva je korist ovjeku ako sav svijet zadobije a dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovjek za duu svoju? (Mat. 16, 26). Da bi palom ljudskom rodu prikazao ovaj plemenitiji i bolji svet, koji je bio potpuno izgubljen iz vida, Hristos je ukazao na vene stvarnosti. Svoje sluaoce on je poveo do praga beskonanosti, preplavljenog neopisivom slavom Bojom i pokazao im blago koje se tamo nalazi. Vrednost tog blaga vea je od zlata i srebra i nikakva bogatstva ovog sveta ne mogu se uporeivati s tim. Bezdana veli: nije u meni: I more veli: nije kod mene. Ne moe se dati isto zlatu za nju, Ne moe se cijeniti zlatom Ofirskim, Ni dragim onihom ni safirom. Ne moe se iznednaiti s njom ni zlato ni kristal, Niti se moe promijeniti za zaklade zlatne. Od korala i bisera nema spomena, Jer je vrijednost mudrosti vea nego dragom kamenju Jov 28, 14 18. Takvo je blago koje se moe nai u Svetim spisima. Bibilija je veliki Bogom dani udbenik i na najvei vaspita. U njoj se nalazi temelj svake prave znanosti. Istraivanjem Rei Boje moe se pronai svaka grana ljudske spoznaje. A, iznad svega drugog, ona sadri nauku koja nadviuje sve ostale nauku spasenja. Biblija je rudnik neizmernog i nedokuivog blaga Hristovog. Istinsko vie obrazovanje stie se prouavanjem Rei Boje i pokoravanjem njenim poukama. Ali ako se Re Boja stavlja u stranu radi knjiga koje nas ne vode Bogu i carstvu nebeskom, stie se obrazovanje koje nije dostojno da se naziva tim imenom. U prirodi ima divnih istina. Zemlja, more i nebeski svod puni su istina iz kojih se moemo mnogo emu pouiti. Priroda podie svoj glas uei nas nebeskoj mudrosti i venoj istini, ali pali ovek nije spreman da to shvati. Greh je pomraio njegovu mo shvatanja, tako da on nije u stanju da sebi razjasni prirodu a da je ne stavi iznad Boga. U misli onih koji odbacuju Re Boju nije mogue utisnuti pravilne pouke o tome. Uenje o prirodi oni toliko izopauju da se njihov um potpuno odvraa od Tvorca. Mnogi ljudsku mudrost uzdiu iznad mudrosti boanskog Uitelja, a Bibliju kao boanski udbenik smatraju staromodnom, zastarelom i nezanimljivom. Ali oni iji je um oivljen Duhom Svetim ne gledaju tako na Bibliju. Oni uviaju neprocenjivost ovog blaga i spremni su da prodaju
28
sve to imaju da bi se domogli polja u koje je takvo blago zakopano. Umesto knjiga koje sadre nagaanja i tate misli takozvanih znamenitih i velikih pisaca, oni biraju Re Onoga koji je najvei od svih autora i uitelja za koje je svet ikada znao, i koji je za nas i ivot svoj dao, da bismo kroz Njega dobili veni ivot. Posledice zanemarivanja blaga Sotona deluje na misli ljudi navodei ih da veruju kako e postii udesno znanje ako se odvoje od Boga. Na tako zavodljiv nain on je i Adama i Evu naveo da posumnjaju u Re Boju i da poveruju onome koji ih je navodio na neposlunost. Svojim varljivim zakljucima on jo i danas ini isto ono to je uinio u Edemu. Uitelji koji u svoj vaspitni program unose misli bezvernih pisaca usauju u duh mladih ideje koje e ih navesti da posumnjaju u Boga i da prestupaju Njegov zakon. Takvi uitelji nisu svesni onoga to ine i ne shvataju posledice svoga delovanja. Student moe sa uspehom da savlada svaki stepen svog predvienog kolovanja. On moe da upotrebi svoje snage da bi stekao odreeno znanje. Ali ako mu nedostaje znanje o Bogu i ako se ne pokorava zakonima koji vladaju njegovim biem, unitie samoga sebe. Odajui se izopaenim navikama, on gubi potovanje prema samom sebi, postaje nesposoban da vlada sobom, i ne moe pravilno da rasuuje ni o onome to se najvie tie njega samoga. On se nemarno i nerazumno odnosi prema zakonima koji vladaju i telom i umom. Ravim navikama on sam od sebe stvara ruevinu. Prava srea njemu je posve tua jer je, zanemarivi da ivi po naelima zdravlja i istote, dozvolio da njime zagospodare navike koje unitavaju njegov mir. Godine napornih studija praktino su izgubljene, jer je unitio samog sebe. Takav student zloupotrebljava svoje i umne i fizike snage, a od hrama svojega tela ini ruevinu. On je izgubljen i za ovaj i za budui ivot. Ponadao se da e stiui zemaljsko znanje stei i blago, ali je zanemarivi Bibliju izgubio ono blago koje je vrednije od svega drugog. U potrazi za sakrivenim blagom Re Boja treba da bude predmet naeg stalnog prouavanja. Dubokim istinama koje se u njoj nalaze moramo pouavati i svoju decu. Re Boja predstavlja zaista neiscrpno blago, ali ljudi ne uspevaju da to blago pronau, jer ga i ne trae iako im se nalazi na dohvatu ruke. Mnogi su daleko od istine, zadovoljavajui se pretpostavkama i povrnim radom i smatrajui da su time postigli sve to je bitno i neophodno. Oni kazivanje drugih prihvataju kao istinu, jer su isuvie lenji da bi ozbiljno i marljivo traili ono to se u paraboli prikazuje kao sakriveno blago. Ali ljudski pronalasci nisu samo nepouzdani nego i opasni, jer stavljaju oveka tamo gde treba da se kae: Ovako veli Gospod. Hristos je istina. Njegove rei su istina i one uvek imaju daleko dublje znaenje nego to se to povrno uzeto moe videti. Sve Hristove rei imaju vrednost koja daleko prevazilazi njihovu prividnu jednostavnost i skromnost. Um prosvetljen uticajem Svetog Duha shvatie pravu vrednost ovih rei, i prepoznati dragocene bisere istine, ak i onda ako su skriveni kao zakopano blago. Ljudske teorije i pekulacije ne mogu nikada dovesti do razumevanja Rei Boje. Oni koji pretpostavljaju da znaju ta je filozofija, svoja objanjenja i rasprave smatraju neophodnim da bi se otkljuala riznica znanja i spreilo unoenje sujeverja u Zajednicu. Ali se esto ba takvim raspravama i objanjenjima unose lane teorije i jeresi. Ljudi ulau oajnike napore da bi objasnili ono to im se u Svetim spisima ini zapletenim i nejasnim, ali svojim naporima oni esto jo vie pomrae ono to su pokuali objasniti. Svetenici i fariseji su mislili da kao uitelji inje zaista mnogo kad Rei Bojoj dodaju svoja lina tumaenja. Ali Hristos je rekao o njima: Zato li se vi varate, to ne znate Pisma ni sile Boje (Marko 12, 24). Krivica koju im je On pripisao bila je u tome to su uili naukama i zapovijestima ljudskim (Mat. 7, 7). Mada su se smatrali uiteljima Bojih otkrivenja, pretpostavljajui da razumeju Boju Re, nisu tu Re praktino primenjivali u svom svakodnevnom ivotu. Sotona im je toliko zaslepio oi da nisu videli znaenje Boje Rei.
29
Mnogi i danas ine to isto. Mnoge verske zajednice snose krivicu za isti greh. Postoji opasnost, velika opasnost, da verouitelji za koje se danas pretpostavlja da su veoma mudri ponove iskustvo jevrejskih uitelja. Oni pogreno tumae boanska otkrivenja, i na taj nain due koje oni vode imajui pogrenu predstavu o istini bivaju zbunjene i ostaju u duhovnom mraku. Svete spise Boje Rei ne treba da itamo pri nejasnoj i jedva primetnoj svetlosti tradicija ili ljudskih pekulacija. Nastojanje da se Re Boja objasni tradicijama ili nekim ljudskim matanjem slino je pokuaju da se zapaljenom bakljom uvea svetlost i sjaj sunca. Svetoj Bojoj Rei nije potrebno jedva primetno treperenje zemaljske baklje da bi se na taj nain mogla uoiti njena uzvienost i slava. Ona sama predstavlja blistavu svetlost otkrivenje slave Boje; i pored takve svetlosti paliti bilo kakvu svetiljku potpuno je izlino i nerazumno. Ali zato ipak pri prouavanju i istraivanju Rei Boje treba ulagati najusrdnije napore. Jasno poznavanje istine nikada ne moe biti nagrada za lenjost. ak ni zemaljske blagodati ne mogu se postii bez ozbiljnog, strpljivog i ustrajnog napora. Da bi ovek imao uspeha u svojim poslovima, mora imati volju da radi i veru da eka rezultate svoga truda. Isto tako i mi ne moemo oekivati da emo duhovno saznanje postii bez usrdnih i ozbiljnih napora. Oni koji ele da nau blago istine moraju kopati sami za sebe kao to kopa rudar da bi naao blago sakriveno u zemlji. Posao koji se obavlja polovino i nezainteresovano nee biti ni od kakve koristi. Bitno je i za mlade i za starije ne samo da Re Boju itaju, ve i da je prouavaju usrdno i iskreno, molei se i traei istinu kao sakriveno blago. Oni koji ovako rade bie nagraeni, jer e Hristos izotriti i oiveti njihovu mo razumevanja. Nae spasenje zavisi od spoznavanja istine sadrane u Svetim spisima. Bog eli da mi tu istinu posedujemo. Istraujte, o istraujte dragocenu Bibliju svim srcem oseajui pri tom pravu glad due. Ispitujte Re Boju kao to rudar ispituje i pretrauje zemlju da bi naao zlatnu ilu. Ne odustajte od istraivanja sve dok ne utvrdite kakav je u stvari va odnos prema Bogu i ta je Njegova volja za vas. Hristos je rekao: I to god zaitete u oca i u ime moje, ono u vam uiniti, da se proslavi otac u sinu, i ako to zaitete u ime moje, ja u uiniti (Jov. 14, 13. 14). Poboni i talentovani ljudi uspevaju da svoj pogled ponekad bace na vene vrednosti, ali ih esto ne shvataju jer vidljive stvari zamrauju slavu nevidljivih. Ko eli da u traenju sakrivenog blaga ima uspeha, mora imati vie ciljeve nego to su stvari ovoga sveta. Svu svoju ljubav i nastojanje i sve svoje sposobnosti on mora skoncentrisati na istraivanje. Neposlunost je zatvorila vrata ogromnom znanju koje su ljudi mogli da dobiju iz Boje Rei. Razumevanje znai poslunost prema Bojim zapovestima. Svete spise ne treba prilagoavati predrasudama i nepoverljivosti ljudi. Sveto pismo mogu razumeti samo oni koji u poniznosti trae istinu da bi joj se mogli pokoravati. Postavlja li pitanje: ta mi treba initi da se spasem? Mora, pre no to pone sa istraivanjem, odbaciti sve svoje predrasude kao i sve uroene ili steene ideje. Ako Svete spise pretrauje samo zato da bi opravdao svoje ve usvojene nazore i miljenja, onda nee nikada spoznati istinu. Istrauj da bi doznao ta kae Gospod. Ako se, u toku istraivanja, osvedoi da tvoji dosadanji nazori nisu u skladu, nemoj istinu pogrenim tumaenjem prilagoavati svom linom verovanju, nego primi pruenu svetlost. Otvori svoje srce i duu da bi mogao spoznati udesnu lepotu Rei Boje. Veru u Hrista, kao Iskupitelja sveta, moe da prihvati samo srce koje se nalazi pod kontrolom prosveenog uma koji je u stanju da raspozna nebesko blago i zna da ga ceni. Pokajanje i preobraaj karaktera ine sastavni deo takve vere. Imati veru, znai pronai i prihvatiti blago Jevanelja zajedno sa svim obavezama koje iz toga proistiu. Zaista, zaista ti kaem, naglaava Hristos, ako se ko nanovo ne rodi, ne moe vidjeti carsta Boijega (Jovan 3, 3). On ga moe sebi predstaviti i zamiljati, ali bez oka vere to blago se zaista ne moe videti. Hristos je dao svoj ivot da bi nama osigurao to neprocenjivo blago; ali bez potpunog preporoda verom u Njegovu krv nijedna izgubljena i na propast osuena dua ne moe dobiti oprotaj greha ni pravo na pomenuto blago. Nama je, da bismo shvatili istine sadrane u Rei Bojoj, neophodno prosvetljenje Svetim Duhom. Mi ne moemo ni u prirodnom svetu videti svu lepotu i privlanost stvari koje su nam inae prijatne, sve dok sunce ne razagna tamu i ne pokae nam te stvari u njihovoj pravoj svetlosti. Tako se ni blago sadrano u Rei Bojoj ne moe ceniti dok ga ne obasjaju zraci Sunca pravde. Duh Sveti koji je po dobroti i milosti Beskrajne ljubavi poslan s neba, otkriva boansku istinu svakoj pojedinoj dui koja se u veri potpuno predaje Hristu. Njegovom silom bitne istine od kojih zavisi spasenje due, usauju se u srce i misli, i ivotni put ine tako jasnim da niko ne mora da
30
luta. Dok prouavamo Svete spise, moramo se moliti da nam sveti Boji Duh rasvetli Njegovu Re, da bismo mogli videti i ceniti njena blaga.
Nagrada za istraivanje
Neka niko ne misli da nema vie znanja koje bi trebalo da stekne. Dubina ljudskog razuma moe se izmeriti, dela pisaca mogu se nadmaiti, ali ni najvii, najdublji i najslobodoumniji polet mate ne moe dosegnuti Boga. Iznad svega to um smrtnika moe da shvati nalazi se beskonanost. Mi smo videli samo treperavi zraak boanske slave nedokuivog znanja i mudrosti. Radili smo, tako rei, samo na povrini rudnika, dok ruda bogata zlatom, kao nagrada za onog ko je spreman da kopa do nje, lei duboko ispod povrine. Rudarsko okno se mora sputati sve dublje i dublje u rudnik, i rezultat e biti velelepno bogatstvo. Pravilnom primenom vere boansko saznanje postaje ljudsko saznanje. Nijedan istraiva koji u Hristovom duhu istrauje Svete spise nee ostati nenagraen. Ako je ovek spreman da bude pouavan kao malo dete, ako se potpuno potini Bogu, onda e u Njegovoj Rei zaista nai istinu. Kad bi ljudi bili posluni, oni bi shvatili plan boanske vladavine, i njihovim oima bio bi otvoren nebeski svet u svoj svojoj slavi i lepoti. Ljudi bi kopanjem i istraivanjem u rudniku istine oplemenili svoju prirodu i postali sasvim druga bia. Tajna iskupljenja, Hristovo otelovljenje i Njegova rtva pomirenja, ne bi im bili, kao sada, neodreeni i magloviti pojmovi, Oni bi sve to ne samo bolje razumeli, nego i daleko vie cenili. U svojoj molitvi Ocu, Hristos je svetu ostavio pouku koju bi trebalo utisnuti u srcu i u duu: A ovo je ivot vjeni, kae On, da poznaju Tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17, 3). To je pravo obrazovanje, obrazovanje koje nam daje snagu. Linim iskustvom steeno saznanje o Bogu i Isusu Hristu, koga je On poslao, preobraava oveka ponovo u oblije Boje. To mu daje snagu da vlada sobom i sposobnost da sve svoje nagone i niske strasti potini kontroli uma. Takvo saznanje ini oveka zaista detetom Bojim i naslednikom neba. Ono ga dovodi u skladnu zajednicu sa Beskonanim i otvara pred njim riznice neizmernog blaga vasione. To je znanje koje se postie istraivanjem Rei Boje, a to blago moe da nae svaka dua koja je spremna napustiti sve drugo da bi to postigla. Ako prizove mudrost i k razumu podigne glas svoj, ako ga ustrai kao srebro i kao sakriveno blago, ako dobro ustrai tada e razumjeti strah Gospodnji i poznanje Boje nai e (Prie 2, 3 5).
SKUPOCENO ZRNO BISERA
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 45. 46.
Blagoslove spasonosne ljubavi Boje na Spasitelj je uporedio sa dragocenim biserom. Svoju pouku On je ilustrovao parabolom o trgovcu koji trai pravi biser, koji kad nae jedno mnogocijeno zrno bisera, otide i prodade sve to imae i kupi ga. Dragoceno zrno bisera predstavlja samog Hrista. U Njemu je otelovljena sva slava Njegovog Oca puna Boanstva. On je sjaj Oeve slave, izraz Njegovog lika. Uzviene osobine Boje ispoljene su u Njegovom karakteru. Svaka stranica Svetih spisa blista Njegovom svetlou. Hristova pravda, poput istog belog bisera, nema na sebi nikakve mane ni mrlje. Nema ljudske ruke koja bi mogla da pobolja tako velike i dragocene darove Boje kao to je biser. Ti darovi su besprekorni. Meutim, u Hristu,
31
je sve blago premudrosti i razuma sakriveno (Kol. 2, 3). On nam posta premudrost od Boga i pravda i osveenje i izbavljenje (I Kor. 1, 30). Sve to moe da zadovolji potrebe i tenje ljudske due, i za ovaj svet i za onaj koji e doi, nalazi se u Hristu. Na Iskupitelj predstavlja tako dragocen biser da sve drugo kad se uporedi s Njim gubi vrednost. Hristos je svojima doao i svoji Ga ne primie I vidjelo (od Boga poslano) svijetli u tami (ovoga sveta) i tama ga ne obuze (Jovan 1, 11. 5). Ali svi ipak nisu bili nezainteresovani i ravnoduni prema Daru koji je nebo poslalo ljudima. Trgovac u prii prikazuje one koji iskreno tee za istinom. U raznim narodima sveta bilo je ozbiljnih i misaonih ljudi koji su u pisanim delima, znanosti i religijama neznaboakih naroda tragali za neim to bi im moglo posluiti kao duhovno blago. Pa i meu samim Jevrejima bilo je takvih koji su eznuli za onim to dotada nisu imali. Nezadovoljni formalnom religijom, eznuli su za neim duhovnijim i uzvienijim. U ove izmeu Jevreja, - pored ostalih, spadaju uenici koje je Isus izabrao; a izmeu neznaboaca; rimski kapetan Kornelije i dvoranin iz Etiopije. Oni su enjivo i uz najusurnije molitve traili svetlost koju samo nebo moe dati; i kad im je Hristos bio otkriven radosno su Ga primili. U paraboli biser se ne prikazuje kao dar. Trgovac ga je kupio, s tim to je prethodno morao da rasproda sve to je imao. Mnogi se zato pitaju ta bi ovo trebalo da znai, poto je Hristos u Svetim spisima prikazan kao dar. On zaista predstavlja dar, ali samo za one koji Mu za uzvrat predaju sebe, svoje telo, duu i duh, i to bez ikakve rezerve. Mi moramo sebe dati Hristu i iveti ivotom dobrovoljne poslunosti Njegovim zahtevima. Sve to jesmo, svi talenti i sposobnosti koje imamo sve to pripada Gospodu i treba da bude posveeno Njegovoj slubi. Kad se na taj nain potpuno predamo Njemu, Hristos, zajedno sa svim blagom koje samo nebo moe dati, daje nam sebe. Na taj nain mi zaista stiemo dragoceni biser. Spasenje je za nas Boji dar, a ipak je ovde prikazano kao neto to treba kupiti i platiti. Na tritu kojim upravlja boanska milost, u Svetim spisima Boje Rei, dragoceni biser prikazan je kao neto to se moe kupiti bez novca i bez cene. Na tom tritu nebeska dobra moe da dobije svako. Riznica dragulja istina otvorena je za sve. Gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, kae Gospod, i niko ih ne moe zatvoriti. Na tim vratima nema straara s maem. Glasovi i iznutra i s vrata odzvanjaju jednoglasno: Doi! Glas Spasitelja usrdno i ljupko poziva: Savjetujem te da kupi u mene zlata eenog u ognju, da se obogati (Otkr. 3, 8. 18). Hristovo Jevanelje je blagoslos koji svi mogu imati. Najsiromaniji mogu da steknu spasenje isto tako kao i najbogatiji; jer se to ne moe kupiti nikakvim ovozemaljskim bogatstvom, ve samo dobrovoljnom poslunou i pristankom da sebe predamo Hristu kao Njegovu otkupljenju svojinu. ak i najvie obrazovanje samo po sebi ne moe oveka dovesti blie Bogu. Fariseji su imali sva i ovozemaljska i duhovna preimustva i oholo su se hvalisali: Bogat sam i obogatio sam se, i nita ne potrebujem, a ipak je svaki od njih bio nesrean, i nevoljan, i siromah, i slijep i go (Otkr. 3, 17). Hristos im je ponudio dragocen biser, ali oni to prezree, zbog ega im je On i rekao: Zaista vam kaem da e carinici i bludnice prije vas ui u carstvo Boije (Mat. 21, 31). Mi nismo u stanju da spasenje svoje due zasluimo, ali moramo za tim teiti sa takvim interesovanjem i istrajnou kao da smo spremni da sve na svetu damo za to. Moramo traiti dragoceni biser, ali ne na tritima ili licitacijama ovog sveta, niti pak na ovozemaljski nain. Cenu tog bisera ne moemo platiti ni srebrom ni zlatom, jer i to sve pripada Bogu. Odbacite ideju da bilo kakvim zemaljskim ili duhovnim preimustvima moete obezbediti spasenje svojoj dui. Bog trai od vas dobrovoljnu poslunost. On vas poziva da odbacite svoje grehe. Koji pobijedi, kae Hristos, dau mu da sjedne sa mnom na prijestolu mojemu kao to i ja pobijedih i sjedoh s Ocem svojim na prijestolu njegovu (Otkr. 3, 21). Ima ljudi koji izgledaju kao da neprestano trae nebeski biser. Ali i pored toga, oni nikada ne naputaju sasvim svoje rave navike. Oni ne umiru sebi i sopstvenom ja, da bi Hristos mogao da ivi u njima. Stoga oni nikada i ne nalaze dragoceni biser. Oni u svom srcu nisu pobedili nesveto slavoljublje ni ljubav prema uivanjima i privlanostima ovog sveta. Oni nisu spremni da uzmu krst i da idu za Hristom putem samoodricanja i rtve. Skoro hriani, ali ne sasvim oni izgledaju sasvim blizu carstva nebeskog, ali ipak ne mogu da uu u njega. Skoro, ali ne sasvim spasen, znai ne skoro nego sasvim izgubljen. Parabola o trgovcu koji trai dragoceni biser ima dvostruko znaenje. Ona se moe primeniti ne samo na ljude koji trae carstvo nebesko ve i na Hrista koji trai svoje izgubljeno nasledstvo. Hristos je, kao nebeski trgovac, traei dobra bisera, u izgubljenom rodu ljudskom video biser od velike vrednosti. Video je da za oveka, iako je grehom uprljan i upropaen, ipak jo uvek postoji mogunost iskupljenja. Srca koja su bila poprite borbe sa sobom i koja su
32
osloboena silom ljubavi, dragocenija su od Iskupitelju od onih koji nikada nisu pali. Bog ljude ne gleda kao bezvredne, uniene i nedostojne, ve ih u Hristu gleda onakvim kakvi oni mogu postati zahvaljujui Njegovoj spasonosnoj i iskupljujuoj ljubavi. On je sva neizmerna blaga vasione rtvovao (ostavio) da bi kupio ovaj biser. I Hristos, naavi ga, ponovo ga je stavio kao najlepi ukras na svoju carsku krunu. Jer e se kamenje u vijencu podignuti u zemlji njegovoj. (Zah. 9, 16). Ti e mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja uinim (Mal. 3, 17). Hristos, kao dragoceni biser, i naa privilegija da to nebesko blago posedujemo bie tema kojom emo se najvie baviti. Samo Duh Sveti moe ljudima da otkrije vrednost ovog dragocenog bisera. Vreme u koje On svojom silom deluje na srce upravo je ono vrme kad se ovaj nebeski dar u naroitom smislu trai i nalazi. U danima Hristovim mnogi su sluali Jevanelje, ali je njihov um sluanjem lanih uenja bio pomraen do te mere da u skromnom uitelju iz Galileje nisu mogli da prepoznaju Bojeg poslanika. Ali po Hristovom vaznesenju na nebo, Njegovo ustolienje u carstvu posrednike misije za ljudski rod bilo je obeleeno izlivom Svetoga Duha na dan Pedesetnice. Hristovi svedoci tada su neustraivo razglaavali silu i mo vaskrslog Spasitelja. Svetlost poslata sa neba prodirala je u zamraene duhove onih koji su bili obmanuti od strane Hristovih neprijatelja. I sad su i oni bili u stanju da Ga vide kao Onoga koga Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje grijeha (Djela 5, 31). Videli su Ga okruena nebeskom slavom, i spremnog da neizmernim bogatstvima svoje ruke obdari sve one koji prestanu sa pobunom protiv Njega. Kad su apostoli istakli slavu Hristovu kao slavu Jedinorodnoga od Oca, tri hiljade ljudi bili su osvedoeni. Oni su sebe videli onakvim kakvi su zaista i bili grenim i opoganjenim, a u Hristu su prepoznali svog najveeg prijatelja i Spasitelja. Hristos je bio uzdizan i proslavljen silom Duha Svetoga koji je poivao na ljudima. Verom su otada ovi vernici gledali Hrista kao Onoga koji je podneo ponienje, patnje i smrt da oni ne bi bili preputeni propasti i smrti, nego da imaju veni ivot. Otkrivenjem o Hristu, Duh Sveti im je pruio i realnu predstavu o Njegovoj sili i Velianstvu, i oni ispruie svoje ruke prema Njemu i rekoe: Verujem! Tada je radosna vest o vaskrslom Spasitlju pronesena do najudaljenijih granica tada poznatog sveta. Zajednica je doivela da samo posmatra kako joj obraeni prilaze sa svih strana. Vernici su bili zaista obraeni. Grenici se u traenju dragocenog bisera ujedinie sa hrianima. Tada se zaista ispunilo proroanstvo: I najslabiji meu njima bie kao David, a dom Davidov kao aneo Gospodnji pred njima (Zah. 12, 8). Svaki hrianin je u svome bratu video dobrotu i ljubav slinu dobroti i ljubavi Bojoj. Jedan interes je preovladao, jedan jedini cilj je potisnuo sve druge, i sva srca zakucae u punom skladu. Jedina ambicija i tenja vernika bila je da im karakter bude slian Hristovom i da doprinesu irenju Njegovog carstva na ovom svetu. A u naroda, koji vjerova, bjee jedno srce i jedna duaI apostoli s velikom silom svjedoahu za vaskrsenije Gospoda Isusa Hrista i blagodat velika bjee sa svima njima (Djela 2, 47). Duh Hristov nadahnuo je novim ivotom svekoliko mnotvo vernika, jer su zaista pronali dragoceni biser. Ovi prizori treba da se ponove, i to sa jo veom silom. Izliv Svetog Duha na dan Pedesetnice bio je dad rani; ali e pozni dad biti jo obilniji. Boji Duh oekuje da Ga traimo i primimo. Zahvaljujui sili Svetog Duha Hristos e ponovo biti otkriven u svojoj slavi i potpunosti. Ljudi e, upoznavi vrednost dragocenog bisera, moi zajedno s apostolom Pavlom da kau: No to mi bjee dobitak ono primih za tetu Hrista radi, jer sve drim za tetu prema nevanome poznanju Hrista Isusa Gospoda mojega, kojega radi sve ostavih (Filib. 3, 7. 8).
MREA
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 47 50.
Jo je carstvo nebesko kao mrea koja se baci u more i zgrabi od svake ruke ribe. Koja kad se napuni, izvukoe je na kraj, i sjedavi, izabrae dobre u sudove, a zle bacie napolje. Tako e biti i na poljetku vijeka: izii e aneli i odluie zle od pravednih. I bacie ih u pe ognjenu: ondje e biti pla i krgut zuba.
33
Bacanje mree predstavlja propovedanje Jevanelja. Na taj nain se u Zajednicu dovode i dobri i zli. Kad misija Jevanelja bude zavrena, odvajanje zlih od dobrih bie izvreno odlukom suda. Hristos je video koliko e prisustvo lane brae u Zajednici davati povoda da ljudi hule na put istine. Znao je da e svet ruiti i samo Jevanelje zbog nedoslednog ivota lanih hriana. I sami hriani mogu se spoticati i sablanjavati videi da mnogi koji nose ime Hristovo nisu pod kontrolom Njegovog Duha. Prisustvo takvih grenika u Zajednici moe ljude dovesti u opasnost da pomisle da i Bog opravdava njihove grehe. Zato je Hrisos podigao zavesu sa budunosti i pokazao svima da o konanoj sudbini pojedinaca odluuje njihov karakter, a ne poloaj. Parabola o mrei, kao i ona o kukolju, jasno istie da ne postoji neko naknadno vreme (s one strane groba) kad e se svi bezbonici obratiti Bogu. Penica i kukolj rastu zajedno sve do etve. Dobre i zle ribe izvlae se zajedno na obalu, da bi potom bile jedne od drugih odvojene. Nadalje, u ovim dvema parabolama istie se pouka da posle suda nee vie biti vremena milost. Kad se delo Jevanelja dovri usledie odmah odvajanje dobrih od zlih i sudbina i jednih i drugih bie zauvek odluena. Meutim, Bog nikoga ne eli da uniti. Reci im, tako bio ja iv, govori Gospod, Gospod, nije mi milo da umre bezbonik, nego da se vrati bezbonik sa svoga puta i da bude iv (Jez. 33, 11). Vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zato da mrete? Za sve vreme milosti Duh Boji najusrdnije poziva i preklinje ljude da prime dar ivota. Samo oni koji odbace sve Njegove pozive i molbe bie preputeni da propadnu. Bog je rekao da greh, kao zlo pogubno za vasionu, mora biti iskorenjen, Oni koji su nerazdvojno prionuli za greh bie zajedno s njim i uniteni.
NOVO I STARO
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 51. 52.
Dok je pouavao narod, Hristos je u isto vreme i svoje uenike pripremao za njihovo budue delo. U svim Njegovim uputstvima bilo je i pouka za uenika. Kada je ispriao parabolu o mrei, zapitao ih je: Razumjeste li sve ovo? Uenici odgovorie: Da Gospode. Tada im je opet u jednoj prii koja je, kao i sve druge, imala prenosno znaenje izloio njihovu odgovornost u pogledu primljene istine. Zato je, naglasio je On, svaki knjievnik koji se nauio carstvu nebeskome kao domain koji iznosi iz klijeti svoje novo i staro. Steeno blago pravi domain ne dri nagomilano u svojoj riznici. On ga iznosi, i dajui ga na poslugu i korienje drugima, stavlja u opticaj. Na taj nain njegovo blago se uveava. Meu dragocenostima koje se nalaze u njegovoj riznici ima i starih i novih. Tako je Hristos pouavao svoje uenike da istinu koja im je poverena prenose drugima, i tako e se znanje o istini prenoenjem s jednih na druge stalno poveavati. Svi koji poruku Jevanelja prihvate od srca prirodno tee da je prenesu i na druge. Hristova ljubav koja svoje poreklo vodi sa neba ne moe ostati neizraena. Oni koji su se zaodenuli haljinom Hristove pravde, seajui se kako ih je Sveti duh vodio korak po korak., kako su oseajui glad i e za poznavanjem Boga i Isusa Hrista koga je Bog poslao istraivali Svete spise Boje Rei i kako su kao odgovor na svoje molitve i duevne borbe uli Rei Hristove: Oprataju ti se gresi tvoji, - oni ne mogu da o tome ne govore drugima.. Za one koji su ispunjeni ljubavlju Hristovom bilo bi neprirodno da ovakve svoje doivljaje zadre u tajnosti. U srazmeri sa prednou koju im je Bog ukazao uinivi ih uvarima svoje istine bie i njihova elja da i drugima omogue primanje istog blagoslova. A ukoliko oni blago Boje milosti otkrivaju drugima utoliko e i sami sve vie i vie primati. Njihova jednostavnost i bezrezervna poslunost dolazie do srca kao u malog deteta. Dua e eznuti za posveenjem i blago istine i milosti otkrivae im se sve vie da bi ga mogli prenositi svetu. Velika riznica istine je Re Boja, - pisana re, knjiga prirode i knjiga iskustvene spoznaje postupanja Bojeg sa ljudima. To su riznice iz kojih sluge Hristove mogu da crpe saznanja. U
34
tranju istine oni treba da se oslanjaju na Boga, a ne na razum takozvanih mudraca i velikana ija mudrost pred Bogom predstavlja ludost. Ako sledbenik Hristov veruje Njegovoj Rei i primenjuje je u praktinom ivotu, onda za njega u prirodnom svetu nee biti pouke koju on ne bi bio u stanju da shvati i ceni. U stvari nee biti niega to ne bi mogao iskoristiti da istinu prenese i drugima. Prirodne nauke predstavljaju riznicu iz koje svaki student u Hristovoj koli moe da crpi znanje. Sredstvima koja je sam odredio, Bog e spoznaju o sebi pruiti svakome ko to trai i eli. Ako posmatrajui lepotu prirode, izvlaimo pouke iz obraivanja zemlje, rastenja drvea i biljki, iz svih uda na zemlji, moru i nebu mi zapaamo uvek nove istine. I tajne u pogledu postupanja Bojeg s ljudima, dubine Njegove mudrosti i suda izraene u ljudskom ivotu, - pokazae se kao riznica koja skriva veliko blago. Meutim, u pisanom Rei znanje o Bogu je palome oveku najjasnije otkriveno. To je neiscrpna riznica bogatstva i blaga Hristovog. Re Boja obuhvata Svete spise Starog i Novog zaveta. Jedno bez drugog nije potpuno. Hristos je rekao da su istine iz Starog zaveta isto tako dragocene kao i one iz Novoga. Hristos je od samog poetka delovao kao ovekov Iskupitelj i zalagao se u tom pravcu isto tako kao i danas. Pre nego to je On svoje boanstvo zaodenuo ljudskom prirodom i doao na ovaj svet, poruku Jevanelja prenosili su: Adam, Sit, Enoh, Matusal i Noje. Avram u Hananu i Lot u Sodomu nosili su svetu istu poruku. I tako s pokoljenja na pokoljenje nebu odani glasnici najavljivali su verno dolazak Onoga koji treba da doe. I sve obrede jevrejskog verskog ureenja propisao je sam Hristos. On je predstavljao temelj celokupnog njihovog rtvenog sistema i veliko ostvarenje svih simbola iz njihovog verskog ceremonijala. Krv svake rtvovane ivotinje ukazivala je na rtvu Bojeg Jagnjeta. Svi simboli rtvenog sistema ispunili su se u Njemu. Hristos, takav kakav je prikazan patrijarsija, simbolizovan je u rtvenoj slubi, ilustrovan u zakonu i otkriven preko proroka, predstavlja blago Staroga zaveta. Hristos je u svome ivotu i smrti, u svome vaskrsenju i vaznesenju i kasnije otkriven posredstvom Duha Svetoga, predstavlja blago Novoga zaveta. Na Spasitelj, odsjaj Oeve slave, predstavlja dakle i Staro i Novo. Apostoli su kao ivi svedoci i oevici posvedoili svetu da se u Hristovom ivotu i smrti kao i u Njegovom posrednikom delu tano ispunjava ono to su proroci unapred prorekli. Hristos je u svome ponienju, istoti, svetosti, u svojoj neuporedivoj ljubavi predstavljao glavnu temu njihovog propovedanja. Da bi Jevanelje mogli istai u njegovoj potpunosti, apostoli su Spasitelja morali prikazati ne samo onakvim kakav se On otkrio u svom ivotu i uenju, ve i onakvim kako su Ga prorekli proroci Starog zaveta i kakav je simbolino prikazan u rtvenoj slubi. Hristos je u svojim poukama iznosio stare istine koje u stvari potiu od Njega samoga istine koje je svojevremeno uputio ljudima preko patrijarha i proroka, ali koje je sada prikazao u njegovoj svetlosti. I kako je sasvim drugaije sada zablistalo njihovo znaenje! Njegova objanjenja pretvarala su poznate istine u prave izlive nove svetlosti i istinske duhovnosti. On je ostavio obeanje da e Duh Sveti prosvetliti i Njegove uenike, otkrivajui im uvek znaenje Njegove Rei tako da e oni biti u stanju da prikau njene istine u novoj lepoti. Jo od prvog obeanja o iskupljenju datog u Edemu ivot, karakter i posrednika sluba Hristova predstavljaju predmet prouavanja i najdubljih razmiljanja roda ljudskog. Pa ipak su oni na koje je delovao Duh Sveti prikazali ovu vekovnu temu uvek u novoj svetlosti. Istine o iskupljenju oveka takvog su obima i znaaja da se poniranje u njih moe neprestano razvijati i proirivati. Iako stare, one e za onoga ko trai istinu predstavljati uvek novo otkrivenje i imae za njega uvek blistaviju slavu i sve veu mo. U svakom vremenu istina je imala nov razvoj uslovljen porukom Bojom namenjenom narodu tog pokoljenja. Stare istine su sve i te kako bitne, a nove nisu nezavisne od starih, nego u stvari predstavljaju njihov nastavak. Samo ukoliko razumeno stare istine, moemo i nove primiti i shvatiti. Kad je Hristos svojim uenicima eleo da otkrije istinu o svoje vaskrsenju, On je poeo od Mojsija i od sviju proroka i kazivae im to je za njega reeno u svemu Pismu (Luka 24, 27). I svetlost koja je zablistala iz razvoja nove istine, rasvetljavala je ujedno i staru istinu. Ko odbacuje ili zapostavlja novu istinu, ne poseduje u stvari ni staru. Ona gubi za njega svoju vitalnu snagu i postaje samo beivotnaforma. Ima ljudi koji tvrde da veruju i propovedaju istine Staroga zaveta, dok Novi zavet odbacuju. Meutim, odbijajui da prihvate uenje Hristovo, oni pokazuju da ne veruju ni u ono to su govorili patrijarski i proroci. Jer da ste vjerovali Mojsiju, kae Hristos, tako biste vjerovali i meni; jer on pisa za mene (Jov. 5, 46). Otuda u njihovom uenju nema prave slike ak ni kad je ono uzeto iz Starog zaveta.
35
Mnogi opet koji tvrde da veruju u Jevanelje i propovedaju ga, nalaze se u slinoj zabludi. Oni odbacuju pisma Starog zaveta o kojima je sam Hristos rekao: I ona svjedoe za mene (Jovan 5, 39). Odbacujui Stari zavet, oni u stvari odbacuju i Novi, jer i jedan i drugi predstavljaju delove nerazdvojne celine. Ispravno prikazati zakon Boji bez Jevanelja nemogue je, a isto tako ni Jevanelje bez zakona. Zakon je utelovljeno Jevanelje, a Jevanelje je razvijeni zakon. Zakon je koren, a Jevanelje miomirisni cvet i plod koji je koren doneo. Stari zavet baca svetlo na Novi, a Novi zavet baca svetlo na Stari. I jedan i drugi predstavljaju otkrivenje slave Boje u Hristu. I jedan i drugi sadre istine iji e duboki smisao pred usrdnim istraivaem otkrivati uvek nove dubine. Istina u Hristu i Njegovim posredstvom otkrivena neizmerna je. Onaj koji prouava Sveto pismo gleda, tako rei, u jedan izvor koji je to se due gleda u njegovu dubinu sve dublji i sve opseniji. U ovom ivotu nikad neemo u potpunosti shvatiti tajnu Boje ljubavi po kojoj je jedinorodnog Sina rtvovao za oprotenje naih greha. Delo naeg Spasitelja na ovome svetu jeste i bie uvek neto to daleko prevazilazi nau mo shvatanja. ovek moe naprezati sve svoje umne snage da pronikne u ovu tajnu, ali e njegov um ostati pred tim potpuno nemoan. I najmarljiviji istraiva videe pred sobom samo beskonanost, beskrajnu puinu. Istina kakva je u Isusu moe se iskusiti, ali nikada ne i objasniti. Njena visina, i dubina nadmauju nau mo shvatanja. Moemo se upinjati do krajnjih granica svoje mate, da bismo tek jedva nazreli samo nejasne konture jedne ljubavi koja se ne da objasniti, koja je visoka kao nebo ali se prignula zemlji da bi lik Boji utisnula u svest celom ljudskom rodu. Meutim, nama je ipak omogueno da od Boje milosti i saaljenja vidimo toliko koliko smo u stanju da shvatimo. Toliko e se uvek otkriti poniznoj i pokajniki skruenoj dui. Milosre Boje i mi emo shvatiti upravo onoliko koliko cenimo Njegovu podnesenu rtvu za nas. Ako Re Boju istraujemo u smernosti srca pred naim istraivakim tenjama otvorie se i velika tema o iskupljenju. Postajae nam sve blistavija, a pri pokuaju da je shvatimo njena visina i dubina bivae sve vea. Na ivot treba da bude povezan sa Hristovim ivotom. Potrebno je da neprekidno od Njega uzimamo i krepimo se Njime kao ivotvornim hlebom koji je siao s neba, uzimajui uvek iz sveeg izvora koji stalno daje svoje obilje. Na verski ivot e uvek biti sve samo onda ako Hrista stalno imamo pred oima, odajui Mu hvalu i slavu iz sveg srca. Naa molitva e poprimiti oblik razgovora sa Bogom koji emo voditi kao sa najpouzdanijim prijateljem. On e nam lino otkrivati svoje tajne. esto e nam se pojavljivati slatko i radosno oseanje o Isusovom prisustvu. Srce e nam goreti od radosti kada nam se priblii da razgovara s nama kako nekada sa Enohom. I kada hrianin to zaista iskusi, onda se u njegovom ivotu vidi takva jednostavnost, smernost, nenost i skruenost srca da svi oni s kojima on dolazi u doticaj uviaju da je on zaista bio sa Isusom i nauio se od Njega. U svima onima koji je poseduju, religija Hristova otkrie se kao naelo koje itavo bie proima novim ivotom, kao ivotvorna, duhovno - delotvorna energija. Sveina, snaga i radost neprolazne mladosti bie uvek u njima. Srce koje primi Re Boju nije kao bara koja isparavanjem potpuno presui, niti pak kao isprovaljivana cisterna koja ovu dragocenu vodu ne moe da zadri. Ono je slino planinskom potoku koji se hrani pritokama nepresunih izvora, ija hladna i kristalno bistra voda uborei skae s kamena na kamen i okrepljuje umorne, edne i natovarene. Ovakva iskustva daju svakom uitelju istine upravo one kvalifikacije koje ga ine Hristovim predstavnikom. Duh Hristovog uenja dae njegovim izlaganjima i molitvama snagu i sigurnost. Njegovo svedoanstvo za Hrista nee biti skueno ili beivotno. Takav sluitelj nee uvek ponavljati napamet nauene govorancije. Njegov um e biti otvoren neprekidnom prosvetljavanju Duha Svetoga. Koji jede moje tijelo, kae Hristos, i pije moju krv, ima ivot vjeni Kao to me posla ivi otac, i ja ivim Oca radi; i koji jede mene i on e ivljeti mene radi Duh je ono to oivljava Rijei koje vam ja rekoh duh su i ivot su (Jovan 6, 54 63). Uzimanjem uea u telu i krvi Hristovoj mi emo u slubu koju vrimo za Boga unositi elemente venog ivota. Onda tu nee biti neprivlanim i esto ponavljanih misli dosadnog i nezanimljivog predikovanja. Navodie se stare istine, ali e se one uvek videti u novoj svetlosti. Nove predstave o istini isticae se s takvom jasnoom i snagom da e svi moi da to shvate. Oni koji imaju preimustvo da takvu propoved sluaju, ukoliko su podloni uticaju Duha Svetoga, osetie ivotvornu snagu novog ivota. Vatra boanske ljubavi u njihovom srcu bie zapaljena, a
36
uspavanje sposobnosti njihovog shvatanja oivee i oni e biti u stanju da shvate lepotu i veliinu istine. Veran domain predstavlja ono to bi trebalo da bude svaki uitelj dece i omladine. Ako za njega Re Boja zaista predstavlja riznicu blaga on e iz nje stalno iznositi novu lepotu i nove istine. Kad se takav uitelj u molitvi potpuno osloni na Boga, Duh Hristov e zaista sii na njega i Bog e preko njega Duhom Svetim uticati na misli drugih. Duh Sveti ispunjava njegovu duu i srce slatkom nadom, hrabrou i odgovarajuim likovima iz Biblije osposobljuje ga da sve to kroz pouku prenese na mlade kojima predaje. Izvori nebeskog mira i nebeske radosti, otvoreni reima Nadahnua u dui uitelja, postae silna reka uticaja na blagoslov onima sa kojima on dolazi u kontakt. Biblija u tom sluaju nee za uenika postati neprijatna i dosadna knjiga. Naprotiv, uz mudroga uitelja, Re Boja postae sve poeljnija. Ona e za njega predstavljati hleb ivota i nikad je nee smatrati zastarelom. Svojom sveinom i lepotom Re Boja privui e i odueviti mlade aljui im neprekidno svetlost i toplotu slino suncu koje obasjava zemlju i nikada se ne iscrpljuje. Sveti, vaspitno prosvetljujui Duh Boji nalazi se u Njegovoj Rei. Svetlost, nova dragocena svetlost, blista sa svake njene stranice. Otkrivene istine, proitane Rei i reenice postaju jasne i dozvoljavaju stvarne potrebe, jer to glas Boji govori dui. Sveti Duh se najradije obraa mladima otvarajui im riznicu bogatstva i lepote Rei Boje. Tada dragocena obeanja izgovorena glasom Velikog Uitelja obuzimaju njihova oseanja i oivljavaju im duu duhovnom snagom boanskog porekla. Um se na taj nain razvija u poznanju onoga to je boansko i postaje barikada protiv iskuenja. Rei istine dobijaju u znaenju a njihovo znaenje poprima irinu i potpunost o kojoj nismo ni sanjali. Lepota i bogatstvo Rei Boje imae preobraavajui uticaj na um i karakter. Svetlost nebeske ljubavi padae na srce kao boansko nadahnue. Biblija ukoliko se vie prouava utoliko se vie i ceni i potuje. Svaki put kad joj se obrati, iskreni istraiva nalazi u njoj beskonanu mudrost i ljubav Boju. Znaenje jevrejskog verskog ureenja jo uvek nije u potpunosti shvaeno. Njegovi obredi i simboli ukazuju na duboke i dalekosene istine. Jevanelje predstavlja klju koji nam otvara tajne starozavetne obredne slube. Saznanje o planu iskupljenja otvara put za shvatanje i starozavetnih istina. Nama se prua preimustvo da ove udesne istine shvatimo daleko bolje nego to smo ih do sada razumeli. Mi treba da shvatimo dubine promisli Boje. ak i samo aneli ele da zavire u istine koje se otkrivaju onim ljudima koji skruena i smerna srca istrauju Re Boju i mole se za veu dubinu, irini u visinu znanja koje samo Bog moe dati. Poto se pribliujemo svretku istorije ovoga sveta, treba naroito da prouavamo proroanstva koja se odnose na ove poslednje dane. Poslednja knjiga Novog zaveta puna je istina koje naroito treba da shvatimo. Sotona je mnogima zaslepio razum tako da oni rado iznalaze svaki izgovor da ne prouavaju Otkrivenje. Meutim, Hristos upravo u ovoj knjizi preko svog sluge Jovana objavljuje ta e se sve zbiti u ovim poslednjim danima, i pri tom naroito naglaava: Blago onome koji ita i onima koji sluaju rije prorotva i dre to je napisano u njemu (Otkr. 1, 3). A ovo je ivot vjeni, rekao je Hristos, da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17,3). Zato mi ne shvatamo svu vrednost ovoga znanja? Zato ove uzviene istine ne gore u naem srcu treperei na naim usnama, i proimajui celo nae bie? Dajui nam svoju Re (Sveto pismo), Bog nam je stavio na dohvat sve istine bitne za nae spasenje. Hiljade i hiljade njih je uzimalo vodu iz ovog vrela ivota, pa ipak se njegovo izobilje nije ni najmanje umanjilo. Mnogi su imali Hrista stalno pred svojim oima, i gledajui u Njega, preobrazili su se u Njegovo oblije. Njima je srce gorelo u grudima dok su govorili o Njegovom karakteru i o onome ta je Hristos njima i ta su oni Hristu. Meutim, svi ti istraivai nisu uspeli da iscrpe te velike i svete teme. Tajne spasenja jo hiljade i hiljade mogu da istrauju. Dok razmiljamo o Hristovom ivotu, Njegovom karakteru i Njegovoj misiji, zraci svetlosti sve jasnije obasjavaju svaki na napor da otkrijemo novu istinu. Pri svakom novom istraivanju bie uvek neto jo interesantnije nego to je bilo onda kada nam se to prvi put otkrilo. Predmet je neiscrpan. Prouavanje Hristovog otelovljenja, Njegova rtva ispatanja za pali ljudski rod i Njegova posrednika sluba, zapoljavae misli marljivog istraivaa sve dotle dok svet postoji; i posmatrajui nebesa sa njihovom iskonskom prolou,on e uskliknuti: Velika je tajna pobonosti.
37
Mi emo u venosti izuavati sve ono to smo ve ovde prihvatili, emu smo ve ovde otvorili svoje srce kad smo primili ponuenu svetlost. Tema iskupljenja zapoljavae misli, srce i jezik iskupljenih kroz beskrajna vremena venosti. Oni e razumeti istine koje je Hristos toliko eleo da otkrije svojim uenicima, ali oni, na alost, nisu imali dovoljno vere da bi to mogli da shvate. Sticae se neprekidno nova i sve jasnija predstava o savrenstvu i slavi Hristovoj. Kroz beskrajne vekove Hristos e kao verni domain iznositi iz svoje riznice i novo i staro.
U MOLITVI ITITE DA BI MOGLI DAVATI
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luki 11, 1 13).
Hristos je stalno primao od Oca da bi mogao nama davati. Rije to ujete, rekao je On, nije moja nego Oca koji me posla (Jovan 14, 24), Sin ovjeji nije doao da mu slue, neog da slui (Mat. 20, 28). On je iveo, mislio i molio ne za sebe nego za druge. Na svoju svakodnevnu dunost da ljudima donosi nebesku svetlost On je svakog jutra polazio posle dugih asova provedenih sa Bogom. Svakog dana je iznova dobijao svee krtenje Duhom Svetim. U ranim asovima svakog novog dana Gospod Ga je budio iz sna, i Njegova dua i usne behu pomazani uljem boanske dobrote i milosti, da bi to mogao preneti i na druge. Rei koje je govorio dolazile su Mu svee iz nebeskih dvorova, da bi ih u parvo vreme preneo umornima i napaenima. Gospod Gospod dade mi jezik uen kae On, da umijem progovoriti zgodnu rije umornom; budi svako jutro, budi mi ui, da sluam kao uenici (Is. 50, 4). Hristove molitve i Njegov obiaj da odrava stalno zajednicu sa Bogom, ostavljali su dubok utisak na Njegove uenike. Jednog dana, poto su krae vreme bili odsutni, zatekli su svog Uitelja u skruenoj molitvi. Kao da je potpuno nesvestan njihove prisutnosti. On je nastavio glasno da se moli. Srca uenika bila su duboko ganuta. Kad je prestao da se moli, oni uzviknue: Gospode naui nas moliti se Bogu. U svom odgovoru, Hristos je ponovio molitvu Oe na, iznetu prethodno u besedi na gori. A zatim je jednom parabolom slikovito prikazao pouku koju je eleo da im prui. Koji od vas, nastavio je On, ima prijatelja, i otide mu u ponoi i ree mu: prijatelju daj mi tri hljeba u zajam; jer mi doe prijatelj s puta, i nemam mu ta postaviti. A on iznutra odgovarajui ree: ne uznemiruj me; ve su vrata zatvorena i djeca su moja moja sa mnom u postelji i ne mogu ustati da ti dam. I kaem vam: ako i ne ustane da mu da zato to mu je prijatelj, ali za njegovo nametljivo i uporno iskanje ustae i dae mu koliko treba. Ovde Hristos prikazuje molitelja koji u molitvi trai da bi mogao drugima dati. On mora dobiti hleba, jer inae ne moe utoliti glad umornog i zakasnelog putnika. Iako njegov sused ne eli da bude uznemiravan, on ne prestaje da moli; prijatelju se mora pomoi; i na kraju njegova upornost biva nagraena i elja ispunjena. Na isti nain uenici u imali da trae blagoslov od Boga. Svojim postupkom kad je nahranio mnotvo gladnih i svojim reima kad je o sebi govorio kao o hlebu s neba, On je svojim uenicima praktino pokazao ta oni kao Njegovi predstavnici treba da rade. Njihovo je bilo da narodu dele hleb ivota. On koji im je to delo i odredio znao je da e njihova vera esto biti kuana. esto e se nai u neoekivanom poloaju i tada e tek shvatiti koliko su, kao ljudska bia, nemoni i nesposobni. Due koje zaista gladuju za hlebom ivota dolazie k njima, a oni e osetiti da su i sami oskudni i bespomoni. Duhovnu hranu oni prvo moraju i sami primiti da bi mogli i drugima da je dele. Nijednu duu ne bi smeli otpustiti nenahranjenu. Stoga ih Hristos upuuje na pravi izvor gde e moi da podmire sve svoje potrebe. ovek u prii kome je iznenada doao prijatelj i zatraio gostoprimstvo, nije mogao da ga odbije iako je bila ve pono. On sam nije imao nita da mu ponudi, ali je otiao onome koji je imao hrane i sa svojim molbama i saletanjem nije prestao sve dok sused nije pristao da zadovolji njegovu potrebu. A zar Bog svojim slugama, koje je poslao
38
da nahrane sve koji oseaju svoju duhovnu glad, nee dati sve to im zatreba u interesu Njegovog dela? Meutim, sebini sused u paraboli prikazuje verno Boji karakter. Pouka se u ovom sluaju ne dobija iz slinosti nego iz suprotnosti. Sebian ovek udovoljie navaljivanju upornog molitelja samo zato da bi se reio oveka koji mu remeti poinak. Meutim, Bog s najveom radou daje. On je pun samilosti i jedva eka da ispuni molbe onih koji Mu s verom prilaze. On nam daje da bismo mi mogli drugima davati i na taj nain postati Njemu slini. Itite, kae Hristos, i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. U nastavku svog izlaganja, Hristos dodaje: Koji je meu vama otac u koga ako sin zaite hljeba da mu da kamen? Ili ako zaite ribe, da mu da mjesto ribe zmiju? Ili ako zaite jaje da mu da skorpiju? Kad dakle vi, zli budui, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko e vie otac nebeski dati Duha svetoga onima koji itu u njega? Da bi ojaao nae pouzdanje u Boga, Hristos nas ui da Ga u molitvi oslovljavamo novim imenom, imenom vezanim za ono to je zaista najdrae i najprisnije ljudskom srcu. On nam prua preimustvo da Svemogueg i Venog Boga nazivamo svojim ocem. To to Ga nazivamo Ocem kada Mu se obraamo i govorimo o Njemu, znak je nae ljubavi i vere u Njega i zalog Njegovog srodstva i povezanosti s nama. Rei Oe na, izgovorene dok u molitvi traimo Njegovu naklonost ili blagoslov, zvue u Njegovom uhu kao najslaa muzika. Da nam se nazivati Boga svojim Ocem ne bi inilo kao neto ime prekoraujemo granice dozvoljenog, Hristos je ovo ponovio i naglasio vie puta. On eli da nas takvo obraanje Bogu to prisnije zblii s Njim. Bog nas smatra svojom decom. On nas je iskupio od bezbonosti ovog sveta i izabrao za lanove svoje carske porodice, za sinove i keri nebeskog cara. On eli da nae poverenje u Njega bude dublje i snanije nego to je ljubav deteta prema svom zemaljskom ocu. Roditelji prirodno vole svoju decu, ali Boja ljubav je vea, ira i dublja od svake ljudske ljubavi. Ona je neizmerna i beskonana. Kad, dakle, zemaljski roditelji umeju davati dobre darove svojoj deci, koliko e vie i radije Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji Mu se za to mole? Pouke koje nam je Hristos pruio u pogledu molitve treba najbriljivije razmotriti. U molitvi se skriva boanska nauka i Hristos u ovoj ilustraciji prikazuje naela koja svi treba da razumeju. On nam pokazuje ta je u stvari pravi smisao molitve, istie neophodnost istrajnosti pri iznoenju nae molbe pred Boga i uverava nas da je Bog uvek spreman da saslua i uslii nae molitve. Nae molitve ne treba da predstavljaju sebino traenje neeg to bi samo nama bilo od koristi. Iskati i traiti mi moramo zato da bismo mogli davati. Naelo Hristovog ivota treba da bude i naelo naeg ivota. Ja posveujem sebe za njih, rekao je Hristos o svojim uenicima, da i oni budu osveeni istinom (Jovan 17, 19). Ista ova posveenost, odanost Bogu, samoportvovanje, potinjenost zahtevima Boje Rei sve vrline ispoljene u Hristu, moraju se videti i u ivotu Njegovih slugu. Na zadatak na ovom svetu nije da sluimo sebi, niti pak da zadovoljimo svoje prohteve. Nae je da slavimo Boga saraujui s Njim u spasavanju grenika. Moramo u molitvi od Boga traiti blagoslov da bismo ga predali drugima. Samo davanjem drugima moi emo stalno da primamo. Ne moemo nastaviti s primanjem nebeskog blaga ako ga ne predajemo onima koji se nalaze oko nas. U paraboli molitelj je vie puta odbijen, ali on nije odustajao od svoje namere. Tako je i sa naim molitvama. One ne bivaju uvek odmah usliene, ali Hristos nas ui da nikada ne odustajemo od molitve. Cilj molitve nije da izazove neku promenu kod Boga, ve da nas dovede u sklad s Njime. Kad u molitvi neto zatraimo od Boga, On moda vidi da mi treba da ispitamo prethodno svoje srce i okajamo svoje grehe. Stoga nas vodi kroz potekoe i iskuenja, da bismo se ponizili i uvideli ime spreavamo delovanje Njegovog Svetog Duha na nae srce. Ispunjenje Bojih obeanja vezano je uvek za odreene uslove, i molitva nikada ne moe da zauzme mesto dunosti. Ako imate ljubav k meni, rekao je Hristos, zapovijesti moje drite. Ko ima zapovijesti moje i dri ih on je onaj to ima ljubav k meni; a ko ima ljubav k meni imae k njemu ljubav otac moj; i ja u imati ljubav k njemu i javiu mu se sam (Jovan 14, 15. 21). Oni koji svoje molitve upuuju Bogu i pozivaju se na Njegova obeanja, a ne ispunjavaju postavljene uslove, nanose uvredu Njegovom imenu. Oni se pozivaju na Hrista kao na jemca za ispunjene datih obeanja, ali ne ine nita ime bi dokazali svoju veru u Hrista i svoju ljubav prema Njemu. Mnogi uopte ne ispunjavaju uslove pod kojima bi mogli da budu primljeni kod Boga. Na nama je da tano ispitamo punomoje na osnovu kojeg moemo da se pribliimo Bogu. Ako smo neposluni, to je pred Bogom tako kao da smo za isplatu odreene sume novca podnli menicu za
39
iju ispaltu nismo ispunili uslove. Pozivamo se pred Bogom na Njegova obeanja i molimo Ga da ih ispuni, iako bi On postupajui u skladu sa takvom naom eljom morao da obeasti svoje ime. Obeanje glasi: Ako ostanete u meni i rijei moje u vama ostanu, to god hoete itite, i bie vam (Jov. 15, 7). Jovan kae: I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti njegove drimo. Koji govori: poznajem ga, a zapovijesti njegovih ne dri, laa je i u njemu istine nema; a koji dri rije njegovu, a njemu je zaista ljubav Boija savrena; po tom poznajemo da smo u njemu (I Jov. 2, 3 5). Jedna od poslednjih zapovesti koju je Hristos dao svojim uenicima glasi: Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao to ja vas ljubim da se i vi ljubite meu sobom (Jovan 13, 34). Da li se mi pokoravamo ovoj zapovesti ili pak gajimo u sebi otre crte hladnog i zajedljivog karaktera, nimalo slinog karakteru Hristovom? Kad na bilo koji nain nekog ranimo ili mu zadamo bol, dunost nam je da priznamo svoju krivicu i traimo pomirenje. Ovo je jedna od bitnih priprema da bismo u istinskoj veri mogli pristupiti Bogu i zatraiti Njegov blagoslov. Postoji jo jedna stvar na koju ljudi tako esto zaboravljaju dok u molitvi neto trae od Boga. Jeste li bili iskreni i asni pred Bogom? Preko proroka Malahije, Gospod kae: Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne draste ih. Vratite se k meni i ja u se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama, ali velite u emu bismo se vratili? E da li e ovek zakidati Boga? A vi mene zakidate i govorite: U emu te zakidamo? U desetku i prinosu (Mal. 3, 7. 8). Kao Darodavac svih blagoslova, Bog trai jedan deo od svega to posedujemo. To je boanska odredba i na taj nain On se pobrinuo za sredstva neophodna za propoved Jevanelja. Vraajui Bogu ovaj deo, mi pokazujemo da cenimo Njegove darove. Meutim, kako moemo traiti Boji blagoslov ako smo Mu uskratili ono to Njemu pripada? Ako smo se pokazali kao neverni pristavi u ovozemaljskim dobrima, kako moemo oekivati da nam On poveri nebesko blago? I u ovome moe da bude tajna neuslienih molitava. Meutim, Gospod je u svojoj velikoj milost spreman da nam oprosti i On kae: Donesite sve desetke u spreme, da bude hrane u mojoj kui i okuajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hou li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas, da vam bude dosta. I zaprijetiu vas radi prodrljivcu, te vam nee kvariti roda zemaljskoga i vinova loza u polju nee vam biti nerodna i zvae vas blaenim svi narodi, jer ete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama (Mal. 3, 10 12). Tako je i sa svim ostalim zahtevim Bojim. Svi Njegovi darovi obeani su pod uslovom poslunosti. Nebo je prepuno blagoslova za one koji su voljni da sarauju s Bogom. Svi koji su posluni Bogu s punim poverenjem mogu da polau pravo na ispunjenje Njegovih obeanja. Meutim, mi moramo imati vrsto i nepokolebljivo poverenje u Boga. On esto odlae sa odgovorom na nae molitve da bi prokuao nau veru i ispitao koliko je ozbiljna i iskrena naa elja. Kad traimo neto to je u skladu sa Njegovom Reju moramo vrsto verovati u Njegova obeanja i svoje molitve upuivati sa odlunou koja ne moe biti odbijena. Bog ne kae: Itite jednom, i primiete. On nas poziva da u svojoj molitvi budemo uporni i istrajni, jer upornost u molitvi dovodi molitelja u mnogo ozbiljniji poloaj i sve vie uveava njegovu elju da zaista dobije ono to u svojoj molitvi trai. Hristos je Marti na Lazarevom grobu naglasio: Ne rekoh li ti da ako vjeruje vidjee slavu Boiju (Jovan 11, 40). Razlog to mnogi tako malo vide od sile Boje upravo je u tome to nemaju ivu veru. Njihova slabost je posledica njihovog neverovanja. Oni se vie uzdaju u svoje sopstvene snage nego u ono to Bog moe da uini za njih. Ostaju uporni u svome, planiraju i snuju, ali se malo mole i imaju malo stvarnog pouzdanja u Boga. On misle da imaju veru, ali je ta njihova vera u stvari samo trenutno uzbuenje. Poto ne uviaju ni sopstvene potrebe niti pak injenicu koliko je Bog voljan da podari onima koji u veri zatrae, oni uopte nisu istrajni ni postojani u svojim zahtevima. U svojim molitvama mi treba da budemo usrdni i istrajni upravo tako kao to je u svom traenju uporan bio siroti ovek koji je u pono iao da trai hleba. to se ozbiljnije i istrajnije molimo utoliko je prisutnija naa duhovna povezanost sa Hristom. Napredujui i jaajui u veri primaemo i sve obilnije blagoslove. Nae je da se molimo i da verujemo. Bdijte i molite se. Bdijte i saraujte u molitvi s Bogom koji e vas rado usluiti! Imajte uvek na umu injenicu da smo mi Bogu pomagai (I Kor. 3, 9). Govorite i radite u skladu sa svojim molitvama. Proveravanje e pokazati i to zauvek da li je vaa vera bila prava, ili su vae molitve bile samo obina forma.
40
Kad se pojave potekoe, i kad na svom ivotnom putu naiete na prepreke, ne oekujte nikakvu pomo od smrtnih ljudi. Uzdajte se samo u Boga. Navika da drugima priamo o svojim tekoama nas samo jo vie slabi a njima ne daje nikakvu snagu. Svoje sagovornike na taj nain samo optereujemo svojim duhovnim slabostima i nedostacima od kojih nas oni ne mogu osloboditi. Mi oslonac traimo u zabludelom i ogranienom smrtniku, dok nam na raspolaganju stoji snaga nepogreivog i venog Boga. Da biste nali mudrost, nije potrebno ii na kraj sveta, jer nam je Bog tako blizu. Uspeh u ivotu ne zavisi toliko od sposobnosti koje sada imate ili koje ete bilo kada imati, koliko od onoga to Bog moe da uini za vas. Mnogo se manje treba pouzdati u ono to je ovek sposoban da uini, a vie, daleko vie, u Boga i u ono to je On spreman da uini za svaku vernu duu. On eli da se verom vrsto uhvatite za Njegovu ruku, da od Njega oekujete velike stvari. On eli da vam podari razumevanje ne samo u duhovnom nego i u ovozemaljskom ivotu. On moe da izotri vau inteligenciju, da vam podari taktinost i vetinu. Primenite svoje talente u praksi i traite mudrost od Boga i ona e vam biti dana. Primite Re Hristovu kao vrsto obeanje zajemeno upravo vama. Nije li vam On uputio poziv da doete k Njemu? Ne izgovarajte nikada rei koje obeshrabruju i unitavaju nadu, jer se na taj nain mnogo gubi. Gledati samo na spoljne okolnosti i aliti se kad naiu tekoe i nevolje, znai ispoljavati bolesnu i oslabljenu veru. Govorite i radite tako kao da je vaa vera nepobediva. Gospod izobiluje svim to moe da poslui kao izvor pomoi; sva blaga ovog sveta Njegovo su vlasnitvo. Oima vere uvek gledajte u nebo. Obraajte se Onome ko je izvor svetlosti, snage i uspeha. U pravoj istinskoj veri lei ivahnost, vrstina naela i postojanost cilja koje ni vreme ni patnje ne mogu oslabiti. Djeca se more i sustaju i mladii padaju, ali koji se nadaju Gospodu dobijaju novu snagu i podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne sustaju, hode i ne more se (Is. 40, 30. 31). Mnogi enjivo ele da pomonu drugima, ali oseaju da nemaju ni duhovne snage ni vedrine neophodne za to. Neka zato upuuju svoje molitve prestolu milosti. Molite se najusrdnije za dar Duha Svetoga! Bog stoji iza svakog obeanja koje je dao. Drei u ruci Bibliju, recite u svojoj molitvi: Uinih kako si rekao, pozivam te na Tvoje obeanje: Itite i dae vam se, traite i nai ete, kucajte i otvorie vam se. Svoje molitve moramo upuivati ne samo u ime Hristovo nego i pod uticajem Svetoga Duha. Na to je apostol mislio kad je u svojoj poslanici naglasio: Nego samo Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem (Rimlj. 8, 26). Na takvu molitvu Bog rado odgovara. Kad molitva upuena u ime Hristovo odie ovakvom usrdnou i upornou onda upravo ta naa upornost predstavlja zalog Onoga koji moe jo izobilnije sve uiniti to itemo (Ef. 3, 20), i On e sigurno usliiti nau molitvu. Sve to uzitete u svojoj molitvi, kae Hristos, vjerujte da ete primiti; i bie vam (Marko 11, 24). I to god zaitete u Oca u ime moje, ono u vam uiniti, da se proslavi Otac u Sinu (Jovan 14, 13). A ljubljeni uenik Jovan, pod nadahnuem Duha Svetoga, veoma jasno i nedvosmisleno naglaava: Ako to molimo po volji Njegovoj poslua nas. I kad znamo da nas slua to god molimo, znamo da e nam dati to itemo u Njega (Jov. 5, 14. 15). Stoga u svojoj molitvi uvek naglasite da je upuena u ime Hristovo. Ukazujui ast tom Imenu, Bog e usliiti vau molitvu. Duga oko prestola predstavlja jemstvo da je Bog istinit i da u Njemu nema nikakvog promjenjivanja ni mijenjanja vidjela i mraka (Jak. 1, 17). Mi smo grenici pred Njim, ne zasluujemo Njegovu naklonost i odobravanje pa ipak On stavlja i naa usta onu najdivniju molitvu: Nemoj nas odvri radi imena svojega; nemoj naruiti prijestola slave svoje, opomeni se zavjeta svojega s nama, nemoj ga ukinuti (Jer. 14, 21). Kad Mu prilazimo, priznajui svoju nedostojnost i svoju grenost, On se zakleo sobom da e uti nae vapaje. ast Njegovom prestola predstavlja zalog da e se Re koju nam je dao sigurno ispuniti. Slino Aronu koji je, simbolizirajui Hrista, na svom prvosvetenikom naprsniku nosio imena plemena Izrailjevih, tako i na Spasitelj u nebeskoj svetinji imena svih svojih sledbenika nosi u svom srcu. Na veliki Prvosvetenik ima na umu svaku re kojom je hrabrio ne samo svoje uenike pri rastanku, nego i sve nas da se u Njega uzdamo. On svoj zavet nikad ne zaboravlja. Svi oni koji u molitvi trae neto od Njega nai e. Svima koji kucaju bie vrata uvek otvorena. Nikad se nee uti izgovor: Ne uznemiruj me; vrata su ve zatvorena; ne elim da ti
41
otvorim. On nikada nee rei: Ne mogu da ti pomognem. ak i onima koji bi u ponoi zatraili hleba da nahrane gladne, bie molba ispunjena. U paraboli, ovek koji je traio hleba za iznenadnog gosta dobija onoliko koliko treba. A u kojoj meri e onda Bog dati nama da bismo mogli davati drugima? A svakome se od vas dade blagodat po mjeri dara Hristova (Ef. 4). Aneli budno i s najveim interesovanjem prate kako ovek postupa sa svojim blinjima. Kada vide da neko prema zabludelima ispoljava Hristu slino saoseanje i ljubav oni mu se odmah pribliuju i doaptavaju mu rei koje treba da kae, a koje e predstavljati hleb ivota za gladnu duu. Tako e Bog da ispuni svaku potrebu vau po bogatstvu svojemu i slavi, u Hristu Isusu (Fil. 4, 19). Vae iskreno i istinito svedoanstvo On e uiniti snanim u sili ivota koji dolazi. Re Gospodnja bie u vaim ustima kao istina i pravda. Linim naporima za druge treba da prethode mnoge molitve u tajnosti; jer je potrebna zaista velika mudrost da bi se shvatila vetina spasavanja dua. Pre nego to stupimo u vezu s ljudima, treba da odravamo vezu sa Hristom. Priprema za rad sa ljudima stie se u skruenoj molitvi pred apostolom boanske milosti. Neka vam se srce rastapa od duboke enjeda izaete pred Boga, Boga ivota. ivot Hristov najbolje je pokazao ta moe postii svako ljudsko bie ako je uesnik u boanskoj prirodi. Sve to je Hristos primio od Boga, moemo isto tako primiti i mi. Zato traite u molitvi i primiete. Sa istrajnou u veru kakvu je pokazao Jakov one noi na Jakovu i s nepopustljivom upornou u molitvi kakvu je Ilija ispoljio na Karmilu, moete i vi u svojoj molitvi traiti sve to je Bog obeao. Neka vam duu ispune velianstvene predstave o Bogu. Neka va ivot nevidljivim nitima bude neraskidivo povezan sa ivotom Hristovim. Onaj ko je u poetku zapovedio da iz tame zablista svetlost, eli da ona zasvetli i u vaem srcu kako biste spoznali slavu Boju u licu Isusa Hrista. Duh Sveti e vam otkriti boanske istine unosei ih kao ivotvornu snagu u srce spremno da poslua. Hristos e vas dovesti na sam prag Svemoguega. Moi ete da ugledate slavu iza zavese, i da otkrivate savrenstvo Onoga koji svagda ivi da se moe moliti za nas.
DVA MOLITELJA
Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luki 18, 9 14.
A i drugima koji miljahu za sebe da su pravedni i druge unitavahu, Hristos je ispriao parabolu o fariseju i cariniku. Farisej je poao u hram da se pomoli, ali ne zato to je oseao da je grenik kome je potreban oprotaj, ve samo zato da bi razmetljivo istakao svoje zasluge i dobio pohvalu. On je svoju molitvu smatrao aktom koji e ga preporuiti Bogu, a u isto vreme pred ljudima izazvati visoko miLjenje o njegovoj pobonosti. Nadao se da e na taj nain osigurati naklonost i odobravanje i Boga i ljudi. Ono to je njega pokretalo na molitvu bio je samo lini interes. On je bio pun samohvalisanja. To pokazuje njegov pogled, hod, ponaanje, pa ak i njegova molitva. Odvojivi se od ostalih kao da eli rei: odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe (Is. 65, 5), stajao je i molio se u sebi. Potpuno zadovoljan sobom, verovao je da ga i Bog i ljudi gledaju s velikim zadovoljstvom. Boe! naglasio je on hvalim te to ja nijesam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboinci, ili kao ovaj carinik. Dakle, farisej o svom karakteru sudi, ne prema svetosti Bojeg karaktera ve prema karaktereu drugih ljudi. Njegove misli su, umesto na Boga, usmerene na ljude, i tu lee cela tajna njegovog potpunog zadovoljstva sopstvenim stanjem. On nabraja svoja dobra dela: Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega to imam. Religija fariseja uopte ne moe da gane duu, jer on ne tei za karakterom koji je slian Bojem ni
42
za srcem koje je puno ljubavi i milosra. On se zadovoljava religijom koja se odraava samo u spoljanjem ivotu. Njegova pravednost je samo njegova, - plod njegovih sopstvenih dela i odmeravana ljudskim merilima. Svi oni koji sebe smatraju pravednicima, preziru ostale ljude. Sudei o sebi uglavnom prema drugima, farisej isto tako i druge procenjuje prema sebi. Svoju pravednost on uporeuje sa njihovom, i ukoliko su drugi ljudi gori utoliko on sebi izgledaju pravedniji. Njegova samopravednost navodi ga da optuuje druge. Ostali ljudi su za njega prestupnici zakona Bojeg i kao takve on ih osuuje. Time on otkriva duh sotone, koji je opada brae nae. S takvim duhom, on u svojoj molitvi nije mogao da stupi u razgovor due s Bogom, i vratio se kui bez Bojeg blagoslova. Carinik je uao u hram zajedno s ostalim poklonicima, ali se ubrzo odvojio od njih kao nedostojan da im se pridrui u molitvi. Stojei podalje, ne htede ni oiju podignuti k nebu, nego bijae prsi svoje u dubokom bolu i gnuanju na samog sebe. Bio je svestan da je prestupnik pred Bogom, da je grean i opoganjen. On nije mogao oekivati milosre ak ni od svoje okoline jer su ga svi gledali s prezirom. Znao je da nema nikakvih zasluga na osnovu kojih bi se mogao preporuiti Bogu. Stoga je zavapio u oajanju: Boe , milostiv budi meni grenome. On sebe nije uporeivao s drugima. Savladan oseanjem krivice, stajao je zaboravljajui sve, sam u prisustvu Boga. Njegova jedina elja bila je da dobije oprotaj i mir, u svojoj molitvi pozivao se samo na Boju milost; i dobio je traeni blagoslov. Kaem vam, naglasio je Hristos, da ovaj otide opravdan kui svojoj, a ne onaj. Farisej i carinik predstavljaju dve velike grupacije ljudi u koje se dele svi oni koji u molitvi izlaze pred Boga. Njihovi prvi predstavnici bila su dva prva deteta roena na ovom svetu. Kajin se oseao prevednim, i pred Boga izaao samo sa rtvom zahvalnicom. On nije priznavao ni greh ni potrebu za milou. Meutim, Avelj je doao s krvlju koja je upuivala na Jagnje Boje. Doao je kao grenik, priznavajui da je izgubljen i da mu je jedina nada u nezasluenoj ljubavi Bojoj. Bog je sa odobravanjem pogledao na njegovu rtvu, a na Kajinovu nije. Oseanje da nam je Bog potreban i priznavanje sopstvenog siromatva i greha, prvi su uslov da budemo primljeni kod Boga. Blago siromanima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko (Mat. 5, 3). I za one koje predstavlja farisej, kao i za one koje predstavlja carinik pouka se nalazi u iskustvu apostola Petra. U poetku svoje misije u svojstvu Hristovog uenika, Petar je o sebi imao veoma visoko miljenje. Smatrao se jakim. I, isto kaoi ovaj farisej, u svojim oima nije bio isto to i drugi ljudi. Kad je Hristos one veeri, pre nego to e biti izdan, upozorio svoje uenike: Svi ete se sablazniti o mene ovu no, Petar je samouvereno izjavio: Ako se i svi sablazne, ali ja neu (Marko 14, 27. 29). Petar nije bio svestan opasnosti u kojoj se nalazio. Samopouzdanje ga je odvelo na pogrean put. Oseao se sposobnim da se odupre iskuenju; ali posle svega nekoliko asova dola je proba i on se ak uz zakletvu odrekao svoga Uitelja. I kad ga je kukurikanje petla podsetilo na Hrisove rei, iznenaen i uasnut onim to je upravo uinio obazreo se, pogledao u onom pravcu gde su vezanog vrsto drali Njegovog Uitelja. Istog trenutka i Hristos je svoj pogled uputio na Petra; i u tom bolnom pogledu, u kom su bili pomeani ljubav i saaljenje, prepoznao je Petar samog sebe, naglo izaao napolje i gorko zaplakao. Hristov pogled slomio je njegovo srce. Petar se obratio i gorko okajao svoj greh. On je bio slian ovom cariniku u svom kajanju i skruenosti, pa je slino njemu naao i milost. Hristov pogled mu je osigurao oprotaj. Petrovog samopouzdanja je tada zauvek nestalo. Nikad vie nije ponovio svoje nekadanje hvalisave izjave. Posle vaskrsenja Hristos je jo tri puta proveravao Petra. Simone Jonin!, upitao je On, ljubi li me vema nego ovi? Petar se sada nije vie uzdizao iznad svoje brae, ve se obratio Onome koji je mogao da ita njegovo srce. Gospode!, odgovorio je on ti sve zna, ti zna da te ljubim (Jovan 21, 15. 17). Tada je dobio odreeni nalog. Povereno mu je delo vee i delikatnije nego to je do tada imao. Hristos mu je naredio da napasa ovce i jaganjce Njegovog stada. Poverivi mu na ovaj nain pastirsku brigu za due za koje je dao svoj ivot. Hristos je Petru pruio najjai dokaz o poverenju i iskrenost njegovog obraenja i vraanja u prvobitni poloaj. Nekada toliko buran, slavoljubiv i samopouzdan, ovaj uenik je postao pokoran i spreman na kajanje. Od sada je bio spreman da sledi svog Gospoda i u samoodricanju i portvovanju. Bio je Hristov sauesnik u stradanju; i kad Hristos bude sedeo na prestolu svoje slave, Petar e s Njim uestvovati i u slavi. Isto zlo koje je Petra dovelo do pada, a fariseju onemoguilo da u svojoj molitvi uspostavi stvarnu vezu sa Bogom donosi i danas propast hiljadama ljudi. Nita nije tako uvredljivo za Boga, a
43
tako opasno za ljudsku duu kao oholost i uobraenost. Od svih greha to je najbeznadniji i gotovo neizleiv greh. Petrov pad nije nastupio trenutno i odjednom, ve postepeno. Samopouzdanje ga je navelo da veruje da je spasen i siguran, i korak po korak on se sputao sve nie dok se konano nije odrekao svog Uitelja. Dokle god smo na ovom svetu nikad se ne smemo u potpunosti osloniti samo na sebe, niti se oseati sigurnim od svake napasti. One koji prime Spasitelja, ma koliko iskreno bilo njihovo obraenje, nikad ne treba uiti da kau ili oseaju da su ve spaseni. To je zabluda. Pravilno je uiti ih da u svom srcu gaje veru i nadu; meutim, ak i onda kad smo se predali Hristu i znamo da nas on prihvata, mi ipak nismo van domaaja iskuenja. Re Boja kae: Mnogi e se oistiti, ubijeliti i okuati (Dan. 12, 10). Samo onaj koji odoli iskuenju kad bude kuan primie vijenac ivota (Jakov 1, 12). Oni koji su u svom prvom osvedoenju, kad prime Hrista, skloni da kau: Spasen sam, nalaze se u opasnosti da se suvie uzdaju i oslanjaju samo na sebe. Oni uopte nisu svesni sopstvene slabosti i ne vide da im je stalno potrebna boanska snaga i pomo. Nespremni na sotonina lukavstva, kad se nau u iskuenju, mnogi slino Petru padaju u najdublje grehe. Za sve nas vai upozorenje: Koji misli da stoji, neka se uva da ne padne (I Kor. 10, 12). Naa jedina sigurnost nalazi se u stalnom nepoverenju u sebe i potpunoj zavisnosti od Hrista. Petru je bilo neophodno da uvidi nedostatke svog karaktera i shvati koliko mu je potrebna snaga i milost Hristova. Gospod nije mogao da ga potedi iskuenja ali je mogaoda bude poteen poraza. Da je Petar prihvatio blagovremenu Hristovu opomenu, on bi straio u molitvi. Hodio bi sa strahom i drhtanjem uvajui se da se ne spotakne. Tako bi dobio boansku pomo i sotona ga ne bi nadvladao. Petrov pad je usledio samo zbog njegovog preteranog samopouzdanja; ali je pokajanjem i poniznou on ponovo vrsto stao na svoje noge. Zapis o njegovom iskustvu predstavlja ohrabrenje za svakog grenika koji je spreman da okajava svoje grehe. Iako je Petar teko sagreio, on ipak nije bio ostavljen i preputen samom sebi. Rei Hristove: Ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane (Luka 22, 23), ostale su neizbrisivo urezane u njegovoj dui. Razdiran griom savesti, Petar je u ovoj Hristovoj molitvi i u seanju na onaj Njegov pogled pun ljubavi i samilosti nalazio svoju jedinu nadu. I posle svog vaskrsenja Hristos je mislio na Petra kad je u poruci upuenoj po anelu enama, koje su dole na Njegov grob, naglasio: Nego idite kaite uenicima njegovijem i Petru da pred vama otide u Galileju; tamo ete ga vidjeti (Marko 16, 7). Petrovo kajanje bilo je prihvaeno od Spasitelja koji je spreman da pokajniku oprosti i koji zaista moe da oprosti grehe. Isto ono milosre koje je bilo ukazano Petru ukazuje se i danas svakoj dui koja je pala u iskuenje. Sotonino posebno lukavstvo sastoji se u tome da oveka navede na greh a zatim da ga ostavi u stanju takve bespomonosti i oajanja da se uopte i ne usudi traiti oprotaj. Ali zato bismo strahovali kad je Bog rekao: Neka se uhvati za silu moju da uini mir sa mnom, i uinie mir sa mnom (Is. 27, 5). Sve to je potrebno da bi se nadoknadile nae slabosti i da bismo bili ohrabreni da priemo Hristu ponueno je velikoduno. Hristos je dao svoje slomljeno telo da otkupom vrati Bogu ono to Mu je kao naslee ve pripadalo, i da ljudima da jo jedno vreme milosti i probe. Zato i moe navijek spasti one koji krozanj dolaze k Bogu, kad svagda ivi da se moe moliti za njh (Jev. 7, 25). Njegov bezgreni ivot, Njegova poslunost i smrt na krtu Golgote, bili su zalog za izgubljeni ljudski rod. Pa jo i sada On se kao Poglavar naeg spasenja zalae za nas, ne samo kao onaj koji moli, ve kao Pobednik koji svojom pobedom polae puno pravo na to. Njegova je rtva bila savrena i On kao na posrednik vri slubu koju je dobrovoljno prihvatio, drei pred Bogom kadionicu u kojoj se molitve, priznanja i zahvalnosti Njegovog naroda meaju sa Njegovim zaslugama. Okaeni tamjanom Njegove pravde, ovi prinosi se uzdiu pred Boga kao slatki miomiris. Prinos je potpuno prihvatljiv, i za sve prestupe tako se dobija oprotaj. Hristos je uzeo na sebe da bude na zastupnik i jemac, i On ne zanemaruje nikoga. On koji nije mogao podneti da ljudska bia budu izloena venoj propasti, ve je svoju duu dao na smrt njih radi, s najdubljim saoseanjem i milou gleda na svaku duu koja shvata da se sama ne moe spasti. Svakome koji oajava On e pomoi da se uzdigne. On koji je svojim izmirenjem stavio ljudima na raspolaganju bezgranino blago duhovne sile nee nikada propustiti da ovu silu ne upotrebi u njihovu korist. Sve svoje grehe, brige i boli stavimo kod Njegovih nogu, jer nas On ljubi.
44
Svaki Njegov pogled i svaka Njegova re treba da nam ulivaju pouzdanje. On e na karakter formirati i izgraditi prema svojo volji. I pored sve svoje moi sotona nije u stanju da savlada duu koja se s puno poverenja preda Hristu. On daje snagu umornome, i nejakome umnoava krjepost (Is. 40, 29). Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe nae, i oisti nas od svake nepravde (I Jov. 1, 9). Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu (Jer. 3, 13). I pokropie vas vodom istom, i biete isti; ja u vas oistiti od svih neistota vaih i od svijeh gadnijeh bogova vaih (Jezek. 36, 35). Meutim, da bismo nali oprotaj i mir, mi pre toga moramo postati svesni svoje grenosti i ta svest mora da nas izvede na pokajanje. Farisej se uopte nije oseao grenim. Duh Sveti uopte nije mogao da utie na njega. Dua mu je bila obavijena oklopom samopravednosti koji ni najotrije strele Boje, usmerene rukom anela, nisu mogle da probiju. Hristos moe da spase samo onoga ko uvidi i prizna da je grenik. On je doao da iscijeli skruene u srcu; da propovijeda zarobljenima da e se otpustiti, i slijepima da e progledati, da otpusti sunje (Luka 4, 18). Meutim, On sam je rekao da ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni (Luka 5, 31). Moramo spoznati svoje pravo stanje, inae neemo osetiti potrebu za Hristovom pomoi. Moramo shvatitida nam preti opasnost, inae neemo traiti utoite. Moramo osetiti bol svojih rana, inae neemo traiti isceljenje. Gospod kae: Jer govori: bogat sam, i obogatio sam se, i nita ne potrebujem; a ne zna da si ti nesrean, i nevoljan, i siromah, i slijep, i go. Savjetujem te da kupi u mene zlata eenoga u ognju, da se obogati; i bijele haljine da se obue, i da se ne pokae sramota golotinje tvoje; i masti oinjom pomai oi svoje da vidi (Otkr. 3, 17, 18). Zlato u vatri preieno predstavlja veru koja deluje kroz ljubav. Samo na taj nain moemo doi u sklad sa Bogom. Mi moemo biti veoma aktivni u delu, moemo uiniti mnogo; ali bez ljubavi, one ljubavi kakva je ivela u Hristovom srcu, ne moemo postati lanovi nebeske porodice. ovek sam po sebi nije u stanju da spozna svoje zablude. Srce je prijevarno vie svega i opako; ko e ga poznati (Jer. 17, 9). Ustima se moe priznati siromatvo duha a da srce to ipak ne prizna. Dok govorimo Bogu o svom duhovnom siromatvu, srce moe da gori uobraenou da je zbog svoje poniznosti i uzviene pravednosti dostojnije od drugih. Meutim, pravu predstavu o sopstvenom stanju moemo stei samo na jedan nain ako stalno gledamo u Hrista. Tako visoko miljenje o svojoj pravednosti ljudi imaju samo zato to ne poznaju Hrista. Dok razmiljamo o Njegovoj istoti i uzvienosti tada tek u pravoj svetlosti vidimo svoje slabosti, nedostatke i svoje siromatvo. Postajemo svesni da smo izgubljeni i beznadni, odeveni u odeu samopravednosti, kao i svi ostali grenici. Uviamo da se sopstvenom dobrotom i pobonou nikad ne bismo spasli, ve samo neizmernom Bojom milou. Molitva ovog carinika bila je usliena zato to je odraavala zavisnost koja je proisticala iz potpunog oslanjanja na Svemogueg. Samom cariniku inilo se da on nema nita drugo osim srama na licu. To bi morali da uvide svi koji se u molitvi obraaju Bogu. Samo verom verom koja se odrie svakog samopouzdanja ponizni molbenik treba da se uhvati za silu Svemoguega. Nema spoljne forme koja bi mogla da zameni jednostavnu veru i potpuno samoodricanje. Meutim, nijedan ovek to ne moe da uini sam, sopstvnom snagom. Mi samo moemo dati pristanak da Hristos to uini za nas. Onda e dua govoriti: Gospode, uzmi moje srce; jer ja sam nisam u stanju da Ti ga predam; ono predstavlja Tvoju svojinu. Dri ga isti, jer ga sam ne mogu drati u takvom stanju,da bi Ti mogao boraviti u njemu. Spasi me od mene samog, od moga sopstvenog ja, koje me ini toliko neslinim Hristu. Formiraj i uoblii moj karakter i uzdigni me u istu i svetu atmosferu u kojoj e tvoja ljubav punom snagom moi da se uliva u moju duu. Odrei se u potpunosti samog sebe nije dovoljno samo na poetku hrianskog ivoa. To se mora obnavljati na svakom novom koraku preduzetom u cilju napredovanja na putu vere. U svemu to uinimo dobro zavisimo od snage koja se ne nalazi na nama samima. Zato je neophodno da svoje srce u molitvi stalno izlivamo pred Bogom, da skruena srca stalno priznajemo svoje grehe i da budemo ponizni pred Njim. Biemo sigurni na svom put samo ako smo uvek spremni da se odreknemo sebe i da se potpuno oslonimo na Hrista. to se vie pribliimo Hristu i jasnije upoznamo istotu Njegovog karaktera, utoliko emo jasnije shvatiti teinu i odvratnost greha, i utoliko emo manje biti skloni da uzdiemo sami sebe. Oni koje nebo priznaje svetima, najmanje se hvale sopstvenom dobrotom. Apostol Petar je bio veran sluga Hristov, bio je bogato poastvovan boanskim prosvetljenjem i silom, veoma aktivno je uestvovao u podizanju Hristove zajednice, ali nikada nije zaboravio strano ponienje kroz koje je
45
proao; njemu je njegov greh bio oproten; ali ipak on je dobro znao da slabost svoga karaktera koja je i bila uzrok njegovog greha moe pobediti samo milou Hristovom. U samom sebi nije nalazio nita to bi trebalo uzdizati i slaviti. Nijedan od apostola ili proroka nikada nije tvrdio za sebe da je bez greha. Ljudi koji su u istoti svog ivljenja bili Bogu najblii, koji bi radije svoj ivot rtvovali nego svesno uinili neko zlo ljudi koji su bili poaeni boanskim prosvetljenjem i snagom, priznavali su grenost svoje prirode. Oni se nikada nisu pouzdavali u smrtno telo. Nisu sticali svoju pravednost nego su se pozivali samo na zasluge pravde Hristove. Tako mora biti i sa svima koji se ugledaju na Hrista. Pri svakom novom koraku u naem hrianskom ivotu bie nae kajanje sve dublje. Onima kojima je oprostio i koje priznaje kao svoje, Gospod kae: I opomenuete se zlijeh putova svojih i djela svojih koja ne bjehu dobra, i sami ete sebi biti mrski za bezakonja svoja i za gadove svoje (Jezek. 36, 31). Zatim isto tako kae On: I ja u utvrditi svoj zavjet s tobom, i poznae da sam ja Gospod (Jezek. 16, 62. 63). Tada se naa usta nee otvoriti da uzdiemo i veliamo sami sebe. Biemo svesni da se naa pravovaljanost nalazi jedino u Hristu. Priznanje apostolovo bie i nae: Jer znam da dobro ne ivi u meni to jest u tijelu mojemu. Jer htjeti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim (Rimlj. 7, 18). A ja Boje sauvaj, da se im drugijem hvalim osim krstom Gospoda naeg Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svijet i ja svijetu (Gal. 6, 14). Da bismo stekli ovakvo iskustvo nalae nam se: Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno (Filib. 2, 12. 13). Bog ovo ne nalae zato da biste se vi plaili da e On moda propustiti da izvri svoje obeanje, da e Mu dosaditi strpljenje ili, pak da nee imati samilosti prema vama. Meutim, bojte se da vaa volja nije potinjena volji Hristovoj, i da vaim ivotom ne vladaju nasleene ili pak steene negativne crte karaktera. Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to Mu je ugodno. Bojte se da se vae ja ne isprei izmeu vae due i Velikog Uitelja. Strahujte da vae ja ne osujeti cilj koji Bog eli da postignete. Bojte se prevelikog pouzdanja u sopstvene snage. Bojte se da svoju ruku ne istrgnete iz ruke Hristove pokuavajui da stazom ivota idete sami bez Njegovog stalnog prisustva. Moramo izbegavati sve to podstie oholost i uobraenost; stoga hvalisanje i laskanje ne treba ni primati ni davati. Laskanje je delo sotonino. On laska, isto tako kao to i optuuje i proklinje, nastojei da na taj nain upropasti duu. One koji ljudima laskaju i hvale ih koristi sotona kao svoje agente. Radnici Hristovi ne smeju primati laskanja niti pak laskati drugima. Oni treba potpuno da izgube iz vida sebe. Uzdizati i slaviti treba samo Hrista. Na Onoga koji nas ljubi, i umi nas od grijeha naijeh krvlju svojom (Otkr. 1, 5), treba da bude usmereno svako oko i Njega treba da hvali i uzdie svako srce. ivot u kome se gaji strah Gospodnji nee nikada biti ivot tuge i sumornosti. Samo odsutnost Hristova daje tuan izraz naem licu, a ivotu bezdan izgled beskrajnog hadiluka (hodoaa). Ljudi koji su prepuni samopotovanja i samoljublja ne oseaju potrebu za ivom i linom vezom sa Hristom. Srce koje nikada nije palo na Stenu (Hrista Isusa) ponosi se svojom celovitou. Ljudi ele dostojanstvenu religiju, put koji je toliko irok da ima dovoljno prostora za sve njihove sklonosti i osobenosti. Njihovo samoljublje, njihova tenja da budu popularni i hvaljeni, izgone iz njihovog srca Spasitelja; a bez Njega u dui je samo sumornost i tuga. Meutim, Hristov boravak u dui predstavlja izvor radosti. Za sve one koji prime Hrista, i sam osnovni ton Rei Boje predstavlja radost. Jer ovako govori visoki i uzvieni, koji ivi u vjenosti, kojemu je ime sveti: na visini, i u svetinji stanujem i s onijem ko je skruena srca i smerna duha, oivljavajui duh smjernijeh i oivljavajui srce skruenijeh (Is. 57, 15). Mojsije je da bi mogao ugledati slavu Boju morao biti sklonjen u raselinu jedne strane. Tako isto kad se i mi sklonimo u raselinu Stene koja predstavlja Hrista, On sam e nas zakloniti svojom probodenom rukom i moi emo da ujemo ta Gospod poruuje svojim slugama. Kao i nekada Mojsiju, Gospod e nam se otkriti kao Bog milostiv, alostiv, spor na gnjev, i obilan milosrem i istinom koji uva milost tisuama, prata bezakonja i nepravde i grijehe (II Mojs. 34, 6. 7). Delo iskupljenja povlai za sobom posledice koje ovek jedva moe i da nasluti. to oko ne vidje, i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe, ono ugotovi Bog onima, koji ga ljube (I Kor. 2, 9). Ako se grenik, privuen snagom Hristovom, priblii uzdignutom krstu i u dubokoj skruenosti niice padne pred njim, on e biti preporeen. Dae mu se novo srce, i on e postati potpuno novo stvorenje u Hristu Isusu. Svetost nita vie i ne trai. Sam Bog pravda onoga koji je od vjere
46
Isusove (Rimlj. 3, 26). A koje opravdava one i proslavi (Rimlj. 8, 30). Ma kako bile velike sramota i unienost prouzrokovane grehom, jo uvek su vei ast i uzvienost koji su nam omogueni zahvaljujui iskupljujuoj ljubavi Hristovoj. Ljudskim biima koja tee za tim da obnove u sebi boanski lik dato je pravo na najvee blago neba, na preuzvienu ast, to e ih uzdii na poloaj ak i vii od poloaja anela koji nikada nisu pali. Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov onome kojega preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi e vidjeti i ustati i knezovi e se pokloniti radi Gospoda, koji je vjeran, radi sveca Izrailjeva, koji te je izabrao (Is. 49, 7). Jer koji se sam podie ponizie se; a ko se sam poniuje podignue se (Luka 18, 14).
A KAMO LI BOG NEE ODBRANITI SVOJE IZABRANE?

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luki 18, 1 8.
Hristos ovde govori o vremenu koje e prethoditi Njegovom drugom dolasku i opasnostima kroz koje e Njegovi sledbenici morati da prou. Imajui u vidu naroito to vreme ispriao mi je parabolu: kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotui. U jednome gradu, ree On, bijae jedan sudija, koji se Boga ne bojae i ljudi ne stiae. A u onome gradu bijae jedna udovica i dolazae k njemu govorei: ne daj me mojemu suparniku, i ne htjede zadugo. A najposlije ree u sebi: ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, no budui da mi dosauje ova udovica, odbraniu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosauje. Tada ree Gospod: ujte ta govori nepravedni sudija. A kamo li Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh, koji ga mole dan i no. Kaem vam da e ih odbraniti brzo. Sudija ovde opisan nije se uopte obazirao na pravdu niti je imao milosti ni saaljenja prema nevoljnima. Udovicu koja je navaljivala sa svojim molbama on je uporno odbijao. Ponovo i ponovo ona je dolazila iako je svaki put bila doekana sa prezirom i oterana iz sudnice. Sudija je znao da je ona u pravu i moga je da je uzme u zatitu odmah ali to ipak nije uinio. eleo je da pokae svoju tiransku mo i nalazio je prosto nekakvo zadovoljstvo u tome da ga ona uzalud moli i preklinje. Ali ona se nije dala ni oterati ni obeshrabriti. Uprkos sve njegove ravnodunosti i bezoseajnosti, ona je uporno iznosila svoju molbu sve dok sudija konano nije pristao da razmotri njen sluaj. Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, rekao je on odbraniu je da mi jednako ne dolazi i ne dosauje. Samo zato da bi sauvao svoj ugled i da u javnosti ne bi bio poznat kao pristrasan i jednostran u suenju, uzeo je u odbranu nesrenu enu koja je bila tako uporna u svojim zahtevima. Tada ree Gospod: ujte ta govori nepravedni sudija. A kamo il Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh, koji Ga mole dan i no? Kaem vam da e ih odbraniti brzo. Hristos ovde istie otru suprotnost izmeu nepravednog sudije i Boga. Sudija poputa zahtevima udovice samo iz sebinih pobuda, da mu ne bi i dalje dosaivala. On nema prema njoj ni milosti ni saaljenja; njena nevolja i potreba za njega nisu predstavljale ba nita. Ali Bog sasvim drugaije postupa sa onima koji Ga mole. Svaku molbu i svaki vapaj nevoljnih i potlaenih On prima sa bezgraninom ljubavlju i saoseanjem. eni koja je ovog sudiju preklinjala za pravdu smrt je otela mua. Siromana i bez prijatelja ona nije imala sredstava da popravi svoj ozbiljno ugroeni poloaj u ivotu. Tako je i ovek padom u greh izgubio svoju prvobitnu povezanost s Bogom, i sam nema mogunosti ni sredstava da se spase. Ali Hristos nam prua mogunost da se ponovo pribliimo Ocu. Izabranici Boji dragi su Njegovom srcu. To su oni koje je On iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost da bi objavljivali Njegovu slavu i da bi svetlili kao zapaljene svetiljke u tami ovoga sveta. Nepravedni sudija nije imao nekakvog naroitog interesa za enu koja ga je saletala svojim molbama; pa ipak je prihvatio njenu molbu i odbranio je od njenog suparnika samo zato da mu ne bi vie dosaivala. Ali Bog svoju decu, koja Mu se obraaju u molitvi, ljudi beskrajnom ljubavlju. Od svega na ovom svetu najdraa Mu je Njegova zajednica.
47
Jer je deo Gospodnji narod njegov, Jakov je ue naljedstva njegova. Nae ga u zemlji pustoj, na mjestu stranu, gdje bui pusto. Vodi ga unaokolo, ui ga i uva kao zjenicu oka svojega (V Mojs. 32, 9. 10). Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas oplijenie; jer ko tie u vas, tie u zjenicu oka njegova (Zah. 2, 8). Molba udovice: Ne daj me mojemu suparniku, predstavlja molitvu dece Boje. Sotona je njihov veliki suparnik. On je opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naijem dan i no (Otkr. 12, 10). On neprestano radi na tome da decu Boju krivo prikae, da ih optui, prevari i uniti. Zato Hristos u ovoj paraboli svojim uenicima prua pouku da se mole za spas od sotone i njegovih agenata. U Zaharijinom proroanstvu prikazano je kako sotona optuuje i kako se Hristos opire suparniku i neprijatelju svoga naroda. Prorok kae: Poslije mi pokaza Isusa poglavara svetenikoga, koji stajae pred anelom Gosodnjim i sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. A Gospod ree sotoni: Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus bijae obuen u haljine prljave i stajae pred anelom (Zah. 3, 1 3). Ovde je narod Boji prikazan kao jedan krivac koji se nalazi pred sudom. Isus, kao prvosvetenik, trai blagoslov za svoje sunarodnike koji se nalaze u velikoj nevolji. Dok se on najusrdnije pred Bogom zalae za njih, sotona mu stoji s desne strane kao njihov suparnik. On optuuje decu Boju, prikazujui sluaj svakog od njih to je mogue teim i gotovo beznadenim. On iznosi pred Gospoda njihove prestupe, nedostatke, propuste i mane, nadajui se da e ih u Hristovim oima prikazati tako odvratnim da im ni sam On nee moi pruiti pomo u njihovoj tekoj nevolji. Isus, kao predstavnik Bojeg naroda, stoji obuen u prljave haljine, i sam pod osudom. Svestan greha svoga naroda, obeshrabren je i potiten. Sotona tereti njegovu duu oseanjem krivice oduzimajui mu skoro svaku nadu. Ipak on stoji tu kao onaj koji moli za milost dok mu sotona kao suparnik stoji nasuprot. Delo sotonino, u svojstvu opadaa i tuitelja, poelo je jo na nebu. A na ovoj zemlji to je njegovo delo jo od pada prvih ljudi u greh, i to se vie pribliujemo kraju istorije ovog sveta to e biti njegovo delo u posebnom i naroitom smislu. Svestan koliko mu je vreme kratko, on e raditi jo revnosnije na obmanjivanju i unitavanju. Gnjevan je kada vidi da na zemlji ima ljudi koji, i pored slabosti i grenosti svoje prirode, potuju zakon Jehove. On najodlunije radi na tome da ljudi ne sluaju Boga, naprotiv, naslauje se njihovim gresima; za svaku duu on ima lukavo pripremljenu zamku kojom eli da je ulovi i odvoji od Boga. On nastoji da optui i osudi i Boga i sve one koji se trude da na ovom svetu ostvaruju Njegovu nameru u milosru, ljubavi, opratanju i samilosti. Svako ispoljavanje Boje sile u korist Njegovog naroda pobuuje neprijateljstvo sotonino. Svaki put kad Bog deluje u korist svoje dece, i sotona sa svojim zlim anelima obnavlja svoju delatnost usmerenu uvek samo na to da decu Boju uniti. Sotona je ljubomoran na sve kojima Hristos snagu daje i koji se u Njega uzdaju. On podstie i navodi na zlo, a kada u tome uspe onda nastoji da svu krivicu prebaci na one koje je na taj nain iskuao, i najotrije ih osuuje. On ukazuje na njihove prljave haljine na slabosti i nedostatke njihovog karaktera. Istie njihove propuste i ludosti, njihov greh nezahvalnosti i njihovu neslinost Hristu, naglaavajui kako svim tim oni obeauju svog Iskupitelja. Sve to on istie kao argumente koji pokazuju da je on u pravu kad radi na njihovom unitenju. On se svim silama upinje da due takvih zastrai milju da je njihovo stanje beznadeno i da se mrlje njihove krivice nikada ne mogu oprati. On se nada da e u njima na taj nain sasvim unititi veru, da potpuno popuste iskuenju i zauvek napuste svoju odanost Bogu. Deca Boja zaista nisu u stanju da se sama odupru optubama sotoninim, niti uopte mogu da ih poreknu. im pogledaju na sebe oni su gotovi da padnu u oajanje. Zato se obraaju svom boanskom Zastupniku pozivaju se samo na Njegove zasluge. Bog moe da u isto vreme ostane pravedan i da opravda onoga koji je od vjere Isusove (Rimlj. 3, 26). Zato se oni s punim pouzdanjem u svojim molitvama obraaju Bogu da uutka sotonine optube i osujeti njegova lukavstva. Ne daj me mojemu supraniku, zapomau oni u svojim molitvama; a Hristos jakim argumentom sa krsta uutkuje drskog tuitelja. A Gospod ree sotoni: Gospod da te ukori sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim! Nije li on ugarak istrgnut iz ognja? (Zah. 3, 2). Kad sotona pokuava da decu Boju ocrni i da ih uniti. Hristos se pojavljuje kao posrednik. Iako su ona sagreila, Hristos uzima krivicu njihovog greha na svoju duu. On je ljudski rod istrgnuo iz ognja, kao ugarak. Svojom ljudskom
48
prirodom On je povezan s ljudima, dok je svojim Boanstvom jedno sa venim Bogom. Na taj nain se duama kojima preti opasnost da propadnu obezbeuju sigurna pomo. Suparnik je ukoren i odbijen. A Gospod ree sotoni: Gospod da te ukori, sotono, pred anelom. A on progovori i ree onima, koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I ree mu: Vidi uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: Neka mu metnu istu kapu na glavu. I metnue istu kapu na glavu i obukoe mu haljine. A onda je aneo autoritetom Gospoda nad vojskama Isusu, kao predstavniku Bojeg naroda, sveano potvrdio zavet: Ako uzide mojim putevima, i ako uzdri to sam naredio, da se dri, tada e ti suditi domu mojemu i uvae trijemove moje i dau ti da hodi meu onima to stoje naime, meu anelima koji stoje oko prestola Bojeg (Zah. 3, 3 7). I pored nedostataka koje narod Boji svakako ima, Hristos nikad ne prestaje da o njima vodi naroitu brigu. On ima vlast da promeni njihovu odeu. Sa svake verne i pokajnike due. On skida prljave haljine, zaodeva je haljinom svoje pravde i u nebeskim knjigama uz imena takvih zapisuje oprotaj. On ih priznaje kao svoje pred itavim svemirom; a sotona, njihov suparnik, izobliuje se kao tuitelj i obmanjiva. Bog e opravdati svoje izabrane. Molitva: Ne daj me mojemu suparniku, ne odnosi se samo na sotonu, nego i na sve one koje on moe da upotrebi kao svoja orua da dovodi u iskuenje, prikazuje u lanom svetu i unitava veran narod BOji. Oni koji su odluili da se pokoravaju Bojim zapovestima znae iz linog iskustva da imaju protivnike koje kontrolie sila odozdo. Takvi protivnici saletali su i Hrista na svakom koraku i to sa takvom upornou i odlunou da to ljudska bia nikad nee u potpunosti saznati. Hristovi uenici, isto tako kao i njihov Uitelj, moraju stalno da se bore sa iskuenjima. Sveti spisi opisuju stanje sveta neposredno pred drugi dolazak Hristov. Apostol Jakov daje vernu sliku pohlepe i ugnjetavanja koje e preovlaivati u to vreme. Hodite vi sad, bogati kae on, plaite i ridajte za svoje ljute nevolje, koje idu na vas. Bogatstvo vae istruhnu, i haljine vae pojedoe moljci. Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, vie plata vaijeh poslenika, koji su radili njive vae i vi ste im otkinuli; i vika etelaca doe do uiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji, i nasladiste se, uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika i ne brani vam se (Jakov 5, 1 6). To je prava slika naih dana. Ljudi vre iznuivanja i tlaenja svake vrste, gomilaju ogromna bogatstva, dok se vapaji velikog dela oveanstva koje umire od gladi uzdiu do Boga. Zato sud otstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne moe da proe. I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla, postaje plijen (Is. 59, 14. 15). Ovo poslednje se ispunilo i u Hristovom ivotu kad je bio na ovoj zemlji. Da bi ostao odan samo Bogu i Njegovim zapovestima, On je odbacio tradicije i ljudske zahteve koji su uzdizani iznad zapovesti Bojih. Zbog toga su Ga Mrzeli i progonili. Ova istorija se ponavlja. Propisi i tradicije ljudi i danas se uzdiu iznad zakona Bojeg i ko dri zapovesti Boje, izloen je sramoti i progonstvu. Hristos je, upravo zbog svoje odanosti Bogu, bio optuen da ne dri subotu i da huli na Boga. Govorili su da je avo u Njemu, i ak su Ga nazivali Velzevulom, knezom avolskim. Na isti nain optuuju i u lanoj svetlosti prikazuju i Njegove sledbenike. Sotona se nada da e na taj nain uspeti da ih navede na greh, i da obeasti Boga. Karakter sudije u paraboli, koji se nije bojao Boga ni ljudi stideo. Hristos je istakao da bi razotkrio nain suenja koji je u to vreme bio u praksi, a to se uskoro najoiglednije pokazalo na Njegovom sasluanju i suenju. On je eleo da Njegov narod u svim vremenima shvati kako se malo u trenutku nevolje moe osloniti na vlastodrce i sudije ovog sveta. Izabranici Boji esto moraju da stoje pred ljudima koji se nalaze na odgovornim poloajima i koji Re Boje ne uzimaju za svog vou i savetnika, nego se rukovode sopstvenim neposveenim i nekontrolisanim pobudama. U paraboli o nepravednom sudiji, Hristos je pokazao ta mi treba da uinimo. A kamo li Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh koji Ga mole dan i no? Hristos, na uzor, nije uinio nita da se opravda ili oslobodi optubi. Svoj sluaj On je prepustio Bogu. Tako ni Njegovi sledbenici ne treba da optuuju ni sude, niti pak da pribegavaju sili da bi se oslobodili. Kada nastupe iskuenja koja vam najee izgledaju neobjanjiva, ne smemo dozvoliti da na unutranji mir bude poremeen. Ma kako se nepravedno postupalo s nama, ne dozvolimo da nas obuzme estina. Ako poputamo duhu osvete, kodimo sami sebi. Time unitavamo sopstveno pouzdanje u Boga i zadajemo bol Duhu Svetome. Postoji jedan verni svedok, jedan
49
nebeski glasnik koji je na naoj strani i koji e nas obasjati svetlim zracima sunca pravde kroz koje sotona nije u stanju da prodre. Taj odbranbeni tit svete svetlosti on ne moe da probije. Dok svet napreduje u nevaljalstvu i poroku, niko od nas ne treba da laska sebi da neemo imati nikakvih potekoa. Ali ba te potekoe nas dovode u prijemno predvorje Svevinjega. Tako nam se prua mogunost da savet zatraimo od Onoga ija je mudrost beskonana. Gospod kae: Zazovi me u nevolji (Ps. 50, 15). On nas poziva da sve ono to nas na neki nain zbunjuje, kao i svoju stalnu potrebu i zavisnost od Njegove boanske pomoi iznesemo pred Njega. Poziva nas da u molitvi budemo istrajni. im naiemo na potekoe upuujmo iskreno i usrdno svoje molitve Bogu. Uporeno saletanje u molitvi predstavlja dokaz o dubini i snazi naeg pouzdanja u Boga. Oseanje neodlone potrebe navodi nas da se molimo ozbiljno i usrdno, i na nebeski Otac bie ganut naim vapajima i preklinjanjem. Oni koji su izloeni sramoti i progonstvu zbog svoje vere esto padaju u iskuenje da pomisle kako ih je Bog zaboraviio. U oima ljudima oni su u manjini i po svemu izgleda da njihovi neprijatelji likuju nad njima. Ali to ipak ne znai da oni treba da rade protiv svoje savesti. Onaj koji je toliko podneo njih radi i koga pogaa svaki njihov bol i nevolja, nee ih nikada zaboraviti. Deca Boja ne ostaju nikada naputena ni nezatiena. Molitva moe da pokrene ruku Svemonoga. Molitvom vernici u svoje vreme pobjedie carstva, uinie pravdu, dobie obeanja, zatvorie usta lavovima, ugasie silu ognjenu. ta u stvari molitva za nas moe da znai shvatiemo kad ovome dodamo jo i izvetaj o muenicima koji, umirui zbog svoje vere, rastjerae vojske tue (Jevr. 11, 33. 34). Ako svoj ivot u potpunosti posvetimo slubi Bogu nikad se neemo nai u poloaju za koji On u svom provienju nije predvideo izlaz. Ma kakva bila naa situacija, uvek emo imati pouzdanog Vou uvek spremnog da nam pokae put; ma kakve bile nae tekoe i neizvesnosti, uvek emo imati sigurnog Savetnika; ma kakve bile nae brige i nevolje, ma koliko da smo usamljeni, uvek emo imati saoseajnog Prijatelja. Ako u svom neznanju uinimo i neki pogrean korak, Hristos nas ne naputa. Naprotiv, uvek moemo uti Njegov glas koji nam jasno i razgovetno govori: Ja sam put, istina i ivot (Jovan 14, 6). Jer e izbaviti ubogoga koji cvili i nevoljnoga koji nema pomonika (Ps. 72, 12). Gospod kae da Mu ast ukazuju oni koji Mu se priblie i koji Mu verno slue. Ko se tebe dri, uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda (Is. 26, 3). Ruka Svemogueg je ispruena da nas povede napred i samo napred. Poite u veri napred, veli Gospod, i ja u vam poslati pomo. Kad u molitvi neto traite, vi na taj nain slavite Moje ime, i biete uslieni. Ja u biti proslavljen pred onima koji budno paze da ulove neki na nedostatak ili neuspeh. Oni e videti da Moja Re velianstveno trijumfuje. I sve to uzitete u molitvi vjerujui, dobiete (Mat. 21, 22). Svi oni koji su ucveljeni i sa kojima se nepravedno postupa treba da se u molitvi obrate Bogu. Okrenite se od onih ija su srca kao elik tvrda i svoje molbe i nevolje iznesite Tvorcu. On nikada nije odbio nijednu duu koja Mu se obraa pokajniki i iskrena srca. Nijedna iskrena molitva nije izgubljena. I za vreme najgromoglasnije pesme nebeskog hora Bog uje uzdahe i najslabijeg ljudskog bia. Mi izlivamo tenju svog srce usamljeni u kleti ili apuemo molitvu dok idemo svojim putem, a te nae rei uzdiu se do samog prestola Onoga koji vlada beskrajnim svemirom. Iako te rei ne uje nijedno ljudsko uho one nee iseznuti u tiini, niti e biti izgubljene usled poslovne aktivnosti i svega to se zbiva oko nas. Nita ne moe da ugui unutranju tenju nae due. Ona se iznad vreve uzburkanog mnotva i uline buke uzdie do nebeskih dvorova. Bog je onaj kome se obraamo i naa molitva bie usliena. Ti, koji se osea najnedostojnijim, ne plai se da iznese svoj sluaj pred Boga. Onaj koji je i svoj ivot dao za grehe ovoga sveta preuzeo je brigu za sluaj svake due. Koji dakle svoga sina ne potedje, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje? (Rimlj. 8, 32). Nee li On ispuniti ovo milostivo obeanje koje je dato da ohrabri i ojaa nae due? Hristos vie od bilo ega eli da one koji predstavljaju Njegovo nasledstvo izbavi od vlasi sotonine. Ali pre nego to spolja budemo izbavljeni od vlasti sotonine, moramo biti osloboeni njegove sile iznutra. Gospod dozvoljava da naiu iskuenja da bi nas oistio od ovozemaljskih misli, od sebinosti, od grubih crta karaktera, od svega to nas ini tako neslinim Hristu, On doputa da nam duu preplavljuju duboke vode nevolje, patnji i bola da bismo upoznali Njega i Hrista Isusa kojega je On poslao; da bi to u naem srcu izazvalo jo dublju enju da se oistimo od svake pogantine, i da iz svakog iskuenja izaemo istiji, svetiji i sreniji nego to smo bili. U vatru iskuenja mi esto ulazimo optereeni i zamraeni sebinou, meutim ako estinu probe izdrimo strpljivo, izai emo ozareni boanskom svetlou odraavajui Njegov karakter. Kad se
50
cilj sa kojim nas izlae iskuenju ostvari, On e izvesti kao vidjelo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne (P. 37, 6). Nema mesta bojazni da e Bog zanemariti molitvu svoje dece; meutim, postoji opasnost da mi u iskuenju i nevolji izgubimo hrabrost i da u molitvi ne ostanemo istrajni. Svoje boansko saoseanje i milosre Spasitelj je ispoljio i prema eni Sirofenianki. Videvi njen bol On, je bio ganut do srca. U dui je eznuo da joj odmah prui sigurnost da e joj molba biti usliena; ali je eleo, takoe, da i svojim uenicima prui jednu pouku. Stoga je u prvi mah izgledalo kao da ne uje vapaj njenog bolom izmuenog srca. Ali, kada je ona dokazala svoju veru uputio joj je rei utehe i otpustio je sa plemenitom ljubaznou i dobrotom kakvu je i oekivala. Ovu pouku uenici nikad nisu zaboravili; i ona je zabeleena u Jevanelju da bi pokazala rezultate postignute istrajnom molitvom. Ovakvu upornost u molitvi, upornost koja se niim nije dala odbiti, sam Hristos je stavio u srce ove majke, Hristos je bio taj koji je i ovoj nezatienoj udovici dao hrabrost i odlunost da pred nepravednim sudijom tako uporno iznosi svoju molbu. Hristos je bio taj koji je vekovima ranije, u onom tajanstvenom sukobu na Jakovu, i patrijarha Jakova nadahnuo istom istrajnou u molitvi i veri. On nikada nije propustio da nagradi poverenje koje je sam usadio u duu molbenika. On koji boravi u nebeskoj svetinji sudi pravo. U svom narodu, koji se u ovom grenom svetu bori s razliitim iskuenjima. On nalazi zadovoljstvo vee nego u svim vojskama anela koje okruuju Njegov presto. U beskrajnom nebeskom svemiru se za ovu zemlju, koja predstavlja samo jednu njegovu takicu, ispoljava najvee interesovanje, jer je Hristos platio neizmernu cenu za due njenih stanovnika. Izbavitelj sveta je ovu zemlju posredstvom nevidljivih posetilaca povezao s nebom jer na njoj borave oni koje je iskupio Gospod. Nebeski aneli jo uvek poseuju ovu zemlju kao u onim danima kada su hodali po zemlji i razgovarali sa Avramom i sa Mojsijem. Usred poslovne aktivnosti naih velikih gradova, usred mnotva koje preplavljuje prometne puteve i sredita novano robne razmene na kojima ljudi trguju od jutra do mraka, kao i u svim poslovnim i sportskim zadovoljstvima gde se moe nai sve to ovaj ivot prua i gde ima tako malo razmiljanja o nevidljivim stvarnostima budueg ivota - ak i na takvim mestima nebo jo uvek ima svoje straare i svece. Nevidljivi svedoci paze na svaku re i svako delo ljudskih bia. Na svakom sastanku poslovnog ili pak pak zabavnog karaktera, na svakom skupu posveenom bogosluenju, ima slualaca vie nego to ih ljudske oi mogu videti. Ponekad nebeska bia povlae zavesu koja zaklanja nevidljivi svet, da bi nae misli odvratili od uurbanosti ovozemaljskih poslova i usmerili ih na prisutnost nevidljivih svedoka koji vide sve to mi inimo i govorimo. Trebalo bi da bolje nego to smo to do sada inili shvatimo misiju ovih aneoskih posetilaca. Bilo bi dobro da mislimo na to da u svakom naem poslu imamo saradnju i pomo nebeskih bia. Nevidljive vojske svetlosti i sile prate smerne i ponizne koji u veri polau pravo na Boja obeanja. Heruvimi, seragimi i aneli koji su nenadmani u snazi milioni i stotine miliona na broju stoje Mu na raspolaganju i svi oni slubeni duhovi, koji su poslani na slubu onima, koji e nasljediti spasenje (Jev. 1, 14). Ovi aneoski vesnici verno belee svaku re i svaki postupak sinova ljudskih. Svaki postupak svireposti ili nepravde uinjene protiv Bojeg naroda, sve to on mora da podnese od strane onih koji ine bezakonje, zapisano je na nebu. A kamo li Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh koji ga mole dan i no? Kaem vam da e ih odbraniti brzo. Ne odbacujte dakle slobode svoje, koja ima veliku platu, jer vam je trpljenje od potrebe, da volju Boju savrivi primite obeanje. Jer jo malo, vrlo malo pak e doi onaj koji treba da doe i nee odocniti (Jov. 11, 35 37). Gle, ratar eka plemenitog roda iz zemlje. I rado trpi, dok ne primi dad rani i pozni. Trpite dakle i vi, i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji priblii (Jakov 5, 7. 8). Boje strpljenje i dugo podnoenje je zaista neshvatljivo. Pravda dugo eka, dok milost opominje i zalae se za grenika. Blagost je i pravda podnoje prijestolu njegovu (Ps. 97, 2). Gospod je spor na gnjev, ali i velike je moi, i nikako ne pravda krivca. Put je Gospodnji u vihoru i buri, i oblaci su prah od nogu njegovijeh (Naum 1, 3). Svet je postao drzak u krenju zakona Bojeg. Zbog toga to Bog tako dugo ima strpljenja s njima, ljudi su bacili pod noge Njegov autoritet. Oni hrabre jedan drugoga u tlaenju i najsvirepijem postupanju sa onima koji predstavljaju Njegovo naslee, govorei: Kako e razabrati Bog, zar Vinji zna? (Ps. 73, 11). Ali postoji granica preko koje oni ne mogu prei. Blizu je vreme
51
kad e oni stii do odreene take. Ve sada su skoro prekoraene granice Boje strpljivosti, granice Njegove milosti i milosra. Gospod e se konano umeati da odbrani svoju ast, da oslabi svoj narod i da uini kraj bezakonju koje sve vie uzima maha. U danima Nojevim, ljudi su prezirali zakon Boji do te mere da je seanje na Tvorca skoro sasvim iezlo sa zemlje. Njihovo bezakonje postalo je tako veliko da je Bog morao potopom oprati zemlju od njenih bezbonih stanovnika. S vremena na vreme Bog je ljudima stavljao do znanja da postoji nain na koji On moe da intervenie. Kad bi nastupila neka kriza, On se otkrivao i posredovao nastojei da sprei stvaranje sotonskih planova. esto je dozvoljavao da nastupi kriza u istoriji pojednih naroda, porodica ili pojedinaca, da bi se Njegovo posredovanje zapazilo i zabeleilo. Onda bi pokazao da postoji Bog u Izrailju koji je u stanju da sauva svoj zakon i uzme u zatitu svoj narod. U ovom vremenu kad bezakonje sve vie uzima maha moemo znati da je poslednja velika kriza pred vraima. Kad prkosno protivljenje Bojem zakonu postane gotovo sveopte, i kad Njegov narod bude izloen muenju i tlaenju od strane svojih blinjih, tada e Gospod ustati da posreduje. Blizu je vreme kad e On rei: Hajde, narode moj, ui u klijeti svoje, i zakljuaj vrata svoja za sobom, prikrij se zaas, dokle proe gnjev. Jer, gle, Gospod izlazi iz mjesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja e otkriti krvi svoje niti e vie pokrivati pobijenijeh svojih (Is. 26, 21). Oni koji tvrde da su hriani mogu sada da varaju i tlae siromane, da pljakaju udovice i siroad, oni mogu da razuzdavaju svoju sotonsku mrnju zbog toga to nisu u stanju da vladaju saveu Boje dece; ali Bog e ih zbog svega toga, izvesti pred sud. Jer e onome biti sud bez milosti koji ne ini milosti (Jakov 2, 13). Nee protei jo mnogo vremena kad e oni morati da stanu pred Sudiju celoga sveta i da poloe raun za sve patnje i boli tela i due koje su zadali onima koji predstavljaju Njegovo naslee. Oni mogu sada da se razmeu lanim optubama, da ismevaju i sramote one koje je Bog pozvao da vre Njegovo delo, mogu Njegove verne baciti i u tamnicu, okivati ih po nekoliko zajednikim lancima, osuivati ih na izgnanstvo pa ak i na smrt, - ali za svaki bol koji su naneli i za svaku suzu koju su prouzrokovali, oni e morati jednog dana da odgovaraju. Bog e im dvostruko platiti za sve njihove grehe. U pogledu Vavilona, simbola otpadnike crkve, On izvriteljima svoga suda nalae: Jer grijesi njezini doprijee tja do neba i Bog se opomenu nepravde njezine. Platite joj kao to i ona plati vama i podajte joj dvojinom onoliko po djelima njezinima: kojom aom zahvati vama, zahvatite joj po dva puta onoliko (Otkr. 18, 5. 6). Od Indije, Afrike i Kine, sa ostrva morskih i od miliona potlaenih i ugnjetavanih po takozvanim hrianskim zemljama vapaj ljudskog bola uzdie se do Boga. Ovaj vapaj i ovo zapomaganje nee jo dugo ostati neuslieni. Bog e oistiti zemlju od njene moralne izopaenosti, i to ne poplavom vode kao u danima Nojevim, nego ognjenim morem koje se nee moi ugasiti nikakvim ljudskim pronalaskom. I bie alosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada; i u to e se vrijeme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nae zapisan u knjizi (Dan. 12, 1). Iz bednih potkrovlja i siromanih kueraka, iz tamnica i iz gubilita, iz planina i pustinja, iz zemunica i morskih peina, sakupie Hristos svoje izabrane. Na ovom svetu oni su bili u nematini i oskudici, cveljeni, zlostavljani i mueni. Milioni su u grob otili pod bremenom ozloglaenosti i sramote, jer nisu hteli da udovolje varljivim zahtevima sotone. Zemaljski sudovi proglaavali su decu Boju za najvee zloince. Ali blizu je dan kada e sam Bog ustati kao pravedni sudija. Jer je taj sudija Bog (Ps. 50, 6). Tada e biti oborene sve predrasude izreene na zemlji. Bog e se konano podii i sramotu naroda svojega ukinue sa sve zemlje (Is. 25, 8). Svakome od njih pojedinano bie date bele haljine (Otkr. 6, 11). I oni e es prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji (Is. 62, 12). Ma kakvo bilo ivotno breme koje su kao svoj krst bili pozvani da nose, ma kakvi bili gubici koje su morali da pretrpe i progonstva kroz koja su proli, pa ak i gubitak ovozemaljskog ivota sve e to deci Bojoj biti bogato nadoknaeno. I gledae lice Njegovo i ime Njegovo bie na elima njihovima (Otkr. 22, 4).
52
OVAJ PRIMA GRIJENIKE

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luci 15, 1 10.
Kad su se oko Hrista poeli sakupljati carinici i grenici, rabini su javno izrazili svoje nezadovoljstvo. Ovaj prima grijenike, rekoe oni i jede s njima. Ovom optubom oni su lukavo nagovetavali da je Hristos, druei se s tim grenicima i moralno prljavim ljudima, isto takav kao i oni i da Mu zato njihova grenost nita ne smeta. Rabini su bili razoarani Hristovim stavom. Kako je to mogue, mislili su oni, da ovek tako uzvienog karaktera ne drui se s njima i ne sledi njihove metode uenja? Zato On ide okolo tako smerno i nenameljivo i deluje meu svim slojevima? Kad bi On bio pravi prorok, mislili su oni, On bi se u svemu uskladio s njima, a prema carinicima i grenicima bio bi ravnoduan, kako oni to i zasluuju. Ove uvare drutva drailo je to to On koji im je svojim ivotom iako su bili s Njim u neprekidnim sukobima ulivao strahopotovanje i osuivao ih, pristaje da se sa tako oiglednim simpatijama drui sa onima koje je drutvo odbacilo. Oni nisu odobravali Njegove metode. O sebi su imali veoma visoko miljenje, smatrajui da su obrazovaniji, plemenitiji i religiozniji od ostalih; meutim, Hristov primer je demaskirao njihovu sebinost. Njih je takoe ljutilo i to to se oko Isusa gomilaju i tako paljivo sluaju Njegove rei i oni koji su za njih kao rabine imali samo prezir i nikad se nisu viali u njihovim zbornicama. Knjievnici i fariseji su u prisustvu ovog istog i plemenitog karaktera oseali samo osudu; kako je onda mogue - mislili su oni da carinici i grenici oseaju da ih On privlai? Rabini nisu znali da objanjenje ovoga lei ba u onim reima koje su oni sami izgovorili kao podrugljivu optubu: Ovaj prima grijenike. Due koje su prilazile Isusu, oseahu u Njegovoj prisutnosti da i za njih jo postoji mogunost izlaza iz ponora greha. Fariseji su za njih imali samo prezir i osudu, ali Hristos ih je pozdravio kao decu Boju koja su se, istina, otuila od Oevog doma, ali ih oinsko srce nije nikada zaboravilo. A upravo njihova beda i nesrea u koju ih je uvalio greh inila ih je jo vie predmetom Njegovog saaljenja. I ukoliko su dalje bili odlutali od Njega, utoliko je bila usrdnija Njegova enja za njima i vee Njegovo portvovanje u nastojanju da ih spase. Sve su ovo ti uitelji Izrailja mogli da naue iz Svetih spisa za ije su se uvare i tumae tako hvalisavo izdavali. Nije li David, i to upravo onda kad je pao u smrtni greh, napisao: Zaoh kao ovca izgubljena: trai slugu svojega (Ps. 119, 176). Zar nije Mihej otkrio veliinu ljubavi Boje prema greniku, kada je rekao: Ko je Bog kao Ti, koji prata bezakonje i prolazi prijestupe ostatku od naljedstva svojega, ne dri dovijeka gnjeva svojega, jer mu je mila milost (Mihej 7, 18).
Izgubljena ovca
Ovom prilikom svoje sluaoce Hristos nije podsetio na neke rei iz Svetih spisa. On se pozvao na svedoanstvo njihovog linog iskustva. I kako je prostrana dolina istono od Jordana pruala obilje pae za stada, mnoga izgubljena ovca je zalutala u provalije i poumljene bregove, i pastiri su morali briljivo tragati da bi je nali i vratili u stado. U mnotvu okupljenom oko Hrista, bilo je pastira i ljudi koji su sav svoj kapital uloili u gajenje ovaca i bavili su se uglavnom stoarstvom. Svi ovi ljudi mogli su pravilno da shvate ilustraciju kojom se Hristos posluio: Koji ovjek od vas, naglasio je On, imajui sto ovaca i izgubivi jednu od njih, ne ostavi devedeset devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nae? Ove due koje vi prezirete, rekao je Isus, svojina su Boja. One Njemu pripadaju po stvaranju i izbavljenju i u Njegovim oima imaju veliku vrednost. Kao to pastir vodi svoje stado i ne moe da miruje ako mu se jedna ovca izgubi, tako isto i Bog, i to u neuporedivo veoj meri, voli svaku izgubljenu duu. Ljudi mogu da Mu uskrate dunu ljubav i odanost, mogu odlutati od Njega i izabrati drugog gospodara. Ali oni ipak pripadaju Bogu i On prirodno tei da svoju izgubljenju svojinu ponovo povrati. Kao to pastir trai stado svoje kad je kod ovaca svojih raspranih, tako u traiti ovce svoje i oteu ih iz svijeh mjesta kuda se rasprae kad bijae oblano i mrano (Jezek. 34, 12).
53
U paraboli pastir polazi da trai jednu jedinu nestalu ovcu, najmanji broj koji se uopte moe uzeti u obzir. Tako isto kad bi postojala samo jedna izgubljena dua, Hristos bi i za tu jednu duu bio spreman da umre. Ovca kad zaluta i odvoji se od svog stada najbespomonija je od svih stvorenja. Ako je pastir ne bi potraio, ona sama nikad ne bi znala da se vrati stadu. Tako je i sa duom koja zaluta i udalji se od Boga. Ona je bespomona isto tako kao i izgubljena ovca, i da Hristos u svojoj ljubavi nije doao da svoje izbavi ona nikada ne bi nala put povratka Bogu. Pastir koji utvrdi da je jedna od Njegovih ovaca odlutala nee, posmatrajui glavninu svoga stada sigurno zbrinutog u toru, bezbrino rei: Imam ih jo devedeset i devet, i traganje za tom jednom koja je zalutala stajae me isuvie napora, neprijatnosti i muke. Ako se vrati natrag otvoriu joj vrata tora i pustiu je da ue. Ne; naprotiv, im primeti da mu je nestalo jedne ovce, pravi pastir se zabrine i rastui. On zabrinuto prebrojava svoje stado po nekoliko puta. Kad se sigurno osvedoi da je jedne ovce zaista nestalo, on ne moe da spava. On ostavlja onih devedeset i devet koje su u toru i polazi da trai izgubljenu ovcu. I ukoliko je no tamnija i burnija a put opasniji, utoliko je vea njegova zabrinutost i usrdnije njegovo traganje. On ulae krajnje napore da nae svoju ovcu izgubljenu. O koliko mu je lake kad u daljini prvi put zauje njeno jedva primetno blejanje, koje deluje kao poziv za pomo. Sledei ovaj glas, on se uspinje na strme litice i, rizikujui i sopstveni ivot, sputa se do samog ruba ponora. Tako on nastavlja traganje, dok mu sve slabije blejanje govori da je njegova ovca skoro ve na izdisanju. Na kraju su njegovi napori ipak nagraeni; izgubljena ovca je pronaena. I sada on je ne osuuje to mu je zadala toliko muke; ne tera je biem pred sobom, pa ak ne pokuava ni da je silom vodi kui. U svojoj radosti on uzdrhtalo stvorenje podie na svoja plea; ako je ovda izudarana ili ranjena, on je uzima u naruje i pritiska na svoje grudi kao da je eli okrepiti toplinom sopstvenog srca. Zahvalan to nije traio uzalud, nosi on svoju ovcu natrag u tor. Hvala Bogu to nam Isus nije izneo sliku zabrinutog pastira koji se vraa bez ovce. Parabola ne govori o neuspehu ve o uspehu i velikoj radosti zbog povratka onog to je bilo izgubljeno. Ovo predstavlja boansku garantiju da nijedna zabludela ovca iz tora Gospodnjega nee biti zanemarena ni ostavljena bez pomoi. Svakog ko eli da bude iskupljen, Hristos e izbaviti iz ponora pokvarenosti i trnja greha. Obeshrabrena i duhom klonula duo, ohrabri es, ak i ako si ivela u grehu. Nemoj misliti da ti Bog moda nee oprostiti prestupe i dozvoliti da Mu se priblii. Bog je u Hristu ve uinio prvi korak. Dok si ti jo bila u pobuni protiv Njega, On je poao da te trai. Srca prepunog pastirske nenosti i ljubavi, On je ostavio devedeset i devet i poao u pustinju da trai onu to se izgubila. Duu, izudaranu i ranjenu, duu koja je ve na rubu propasti, On uzima u svoje naruje i s boanskom ljubavlju i radou nosi je u siguran tor. Jevreji su uili da grenik Boju ljubav moe oekivati tek poto se prethodno pokajao. Po njihovom shvatanju pokajanje je predstavljalo delo kojim su ljudi zasluivali milost i odobravanje neba. Upravo to je bila misao koja je fariseje navela da zaueno i ljutito uzviknu: Ovaj prima grenike. Prema njihovim nazorima Hristos ne bi smeo dopustiti nijednom greniku da Mu prie dok se prethodno nije pokajao. Meutim, priom o izgubljenoj ovci Hristos je pruio pouku da spasenje nije ishod ovekovog traenja Boga, ve naprotiv Bojeg traenja oveka. Ni jednoga nema razumna i ni jednoga koji trai Boga. Svi se uklonie i zajedno nevaljali postae (Rimlj. 3, 11, 12). Mi se ne kajemo zato da bi nas Bog mogao ljubiti, nego nam On ukazuje svoju ljubav da bismo se mi mogli pokajati. Kad je zalutala ovca konano donesena kui, pastirova zahvalnost i srea nala je izraz u radosnim i melodinim pesmama. On poziva svoje prijatelje i susede i kae im: Radujte se sa mnom, ja naoh svoju ovcu izgubljenu. Tako se i nebo i zemlja sjedinjuju u izrazima zahvalnosti i radosti i kad se, zahvaljujui brizi naeg Velikog Pastira, pronae i spase jedna izgubljena dua. Kaem vam da e tako biti vea radost na nebu za jednog grijenika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje. Vi fariseji, - rekao je Isus, - smatrate se miljenicima neba. Vi ste svakako osvedoeni u svoju linu pravdu; ali znajte onda da moja misija vama, kao takvima kojima pokajanje nije potrebno, nije ni namenjena. Ove sirote due, koje oseaju svoje siromatvo i svoju grenost, jesu upravo one radi ijeg sam spasenja ja doao. Nebeski aneli ispoljavaju najdublje interesovanje za te izgubljene due koje vi prezirete. Vi negodujete i podsmevate se kad jedna od ovih dua doe k Meni, ali znajte da se aneli raduju tome i njihove pobednike pesme odzvanjaju prostranstvima neba.
54
Rabini su tvrdili da na nebu biva radost onda kad jedan od onih koji gree protiv Boga bude uniten; ali Isus je uio da je delo unitavanja i zatiranja tue naem Bogu. Obnavljanje lika Bojeg u duama onih koje je On stvorio ispunjava radou i oduevljenjem celo nebo. Kad neki od zabludelih ko je dugo iveo grenim ivotom odlui da se vrati Bogu, najee nailazi na nepoverenje i kritiku. Uvek se nau takvi koji sumnjaju u iskrenost njegovog pokajanja i oni obino poinju da pronose glasove: On je nestabilan; ne verujem da e se odrati. Takvi ne vre delo Boje, nego delo sotone, koji je opada brae od samog poetka. Takvom destruktivnom kritikom neprijatelj nastoji da obeshrabri pokajniku duu da i dalje ostane bez nade i da je ponovo udalji od Boga. Stoga neka svaki pokajnik uvek ima na umu kakva radost nastaje na nebu zbog povratka onog koji bee izgubljen. Neka svoj mir i spokojstvo nae u ljubavi Bojoj, ne doputajui da ga obeshrabre prezir i nagaanja podozrivih fariseja. Rabini su shvatili da se ova Hristova parabola odnosi na carinike i grenike; ali ona takoe ima i jedno ire znaenje. Izgubljenom ovcom Hristos nije prikazao samo pojedinanog grenika, nego ceo ovaj svet koji se otpadio od Boga i izopaio usled greha. Ovaj svet je samo siuni deli beskrajnog svemira kojim upravlja i vlada Bog, pa ipak je ovaj mali padom u greh zalutali svet jedna izgubljena ovca u Njegovim oima dragoceniji dar nego devedeset i devet drugih koji nikad nisu zastranili. Hristos, omiljeni zapovednik u nebeskim dvorovima, spustio se sa svog visokog poloaja, napustio svu slavu koju je delio sa Ocem da bi spasao jedan izgubljeni svet. Toga radi On je ostavio bezgrene svetove na visini, devedeset i devet onih koji su Ga voleli i potovali, i spustio se na ovu zemlju da bude ranjen za nae prijestupe, izbijen za naa bezakonja (Is. 53, 5). Da bi se mogao radovati povratku svoje ovce koja je bila izgubljena, Bog je u Sinu svome dao samog sebe. Vidite kakvu nam je ljubav dao otac, da se djeca Boija nazovemo i budemo (I Jov. 3, 1). A Hristos kae: Kao to si ti mene poslao u svijet, i ja njih poslah u svijet (Jovan 17, 18), da bi dovrili nedostatak nevolja Hristovijeh na tijelu svojemu za tijelo njegovo, koje je crkva (Kol. 24). Svaka dua koju je Hristos iskupio pozvana je da u Njegovo ime radi na spasavanju izgubljenih. Ovo delo je bilo zanemarno u Izrailju. A zar se ono ne zanemaruje jo i danas od strane onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici? Koliko je zabludelih, dragi itaoe, koje si ti potraio i povratio stadu Bojem? Kad se okree od onih koji ne izgledaju privlanii koji ne obeavaju mnogo, shvata li da zapostavlja due za kojima Hristos ezne? Moda je njima tvoje saoseanje najpotrebnije ba onda kad se mrzovoljno okree od njih. Na svakom skupu namenjenom bogosluenju nalaze se due koje eznu za mirom i spokojstvom. One moda na prvi pogled izgledaju bezbrine i ravnodune, to ipak ne mora da znai da su tako neosetljive i nepodlone uticaju Duha Svetoga. Mnoge od njih mogle bi se pridobiti za Hrista. Ako izgubljenu ovcu niko ne vrati stadu, ona luta dok ne ugine. Tako i mnoge due propadaju samo zato to im nije pruena ruka spasonosne pomoi. Ti zabludeli nesrenici mogu da izgledaju grubi i lakomisleni; meutim, da su im bila pruena preimustva koja su imali drugi, oni bi imali mnogo plemenitije crte karaktera i vie smisla za koristan ivot. Aneli duboko saaljevalju ovako zabludele. Aneli plau, dok su ljudske oi suve a srca zatvorena za svako saaljenje. O kakvog li nedostatka u dubokom milosru i saoseanju koje bi moglo da gane duu zabludelog i onoga koji se kua! O kad bi u nama bilo vie Hristovog duha, a manje, mnogo manje, sopstvenog ja i sebinosti! Fariseji su Hristovu parabolu shvatili kao ukor njima upuen. Umesto da prihvati njihove kritike upuene na raun Njegovog dela, On im je uputio ubedljiv prekor to zanemaruju carinike i grenike. On to nije uinio otvoreno da sebi ne bi zatvorio pristup u njihova srca, ali im je svojom ilustracijom predoio upravo ono to je Bog traio od njih, a to su oni propustili da uine. Da su ti voi Izrailja bili pravi pastiri, oni bi verno izvrili ovaj pastirski zadatak. Oni bi ispoljili milosre i ljubav Hristovu, i ujedinili bi se s Njim u Njegovoj misiji. Svojim odbijanjem da to uine, pokazali su koliko je bilo lano njihovo hvalisanje da su poboni. Mnogi od prisutnih odbacili su ovaj Hristov ukor, ali kod nekihh su Njegove rei ipak izazvale svest o sopstvenoj krivici. Na te je, posle Hristovog odlaska na nebo, siao Sveti Duh i oni su se ujedinili s Njegovim uenicima upravo u delu zacrtanom u paraboli o izgubljenoj ovci.
55
Izgubljeni dinar
Zavrivi parabolu o izgubljenoj ovci, Hristos je nastavio drugu, rekavi: Ili koja ena imajui deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijee i ne pomete kue i ne trai dobro, dok ga ne nae? Na Istoku, kue siromanih ljudi sastojale su se obino od samo jedne prostorije koja je esto bila bez ijednog prozora i potpuno mrana. Prostorija se retko istila, i novac koji bi pao na zemlju brzo je bio prekriven prainom i smeem. Da bi se tako izgubljen novac pronaao trebalo je ak i u toku dana zapaliti sveu i kuu marljivo pomesti. enin miraz sastojao se obino iz metalnog novca koji je ona briljivo uvala kao najvee blago, da bi ga ostavila u nasledstvo svojim kerkama. Gubitak jednog od tih novia smatrala bi ena kao ozbiljnu nesreu. A kad bi taj novac ponovo nala, mnogo bi se radovala pozivajui i svoje drugarice i susede da uestvuju u njenoj radosti. I kad ga nae, kae Hristos, sazove drugarice i susjede govorei: radujte se sa mnom ja naoh dinar izgubljeni. Tako, kaem vam, biva radost pred anelima Bojima za jednoga grijenika koji se kaje. Ova parabola slina prethodnoj, opisuje gubitak neega to se moe nai samo marljivim traenjem i to, kad se nae, priinjava veliku radost. Meutim, u svakoj od ovih parabola prikazan je drugaiji karakter izgubljenog. Izgubljena ovca zna da je izgubljena. Ona je napustila pastira i svoje stado, i ne moe sama da se vrati. To prikazuje one koji shvataju da su se odvojili od Boga i koji se nalaze u magli zabune, unienosti i estokih iskuenja. Izgubljeni dinar, naprotiv, prikazuje one koji su izgubljeni u prestupima i grehu, ali nisu svesni svoga stanja. Oni su se otuili od Boga, ali oni to ne znaju. Njihova dua je u opasnosti, ali oni nisu toga svesni i stoga uopte nisu zabrinuti. Ovom parabolom Hristos ilustruje pouku da Bog zaista ljubi i saaljeva ak i one koji su ravnoduni prema Njegovim zahtevima. I njih treba potraiti i vratiti Bogu. Ovca se udaljila od stada i zalutala u pustinji ili u planinskim uvalama. Dinar je izgubljen u kui. On je tu, na domaku ruke, ali ipak se moe nai samo marljivim traenjem. Ova parabola sadri pouku za porodicu. U porodici se esto veoma ravnoduno gleda na spasenje dua sopstvenih lanova. Deava se da se poneki on njih otui od Boga, ali kako se u porodici malo daje na to da li e se izgubiti neko ko im je poveren kao dar od Boga (Ps. 127, 3). Dinar ostaje srebro i onda kad lei u praini i smeu. I vlasnik ga trai upravo zbog njegove vrednosti. Tako i svaka pojedina dua, ma koliko da je izopaena i uniena grehom, u Bojim oima jo uvek prestavlja dragocenost. Kao to dinar nosi natpis i lik vladara, na ijoj teritoriji je u opticaju, tako i svaki ovek po stvaranju nosi oblije i natpis Boji. Iako su pod uticajem greha uprljani i zamagljeni, tragovi tog natpisa i lika jo uvek se vide na svakoj pojedinoj dui. Bog eli da povrati ove due i da im ponovo utisne svoje oblije pravde i svetosti. Narod je moj stado izgubljeno, pastiri njegovi zavedoe ga, te luta po gorama, ide s brda na humove, zaboravivi stan svoj. (Jer. 50, 6). Zaoh kao ovca izgubljena: trai slugu svojega; jer zapovijesti tvojih ne zaboravih (Psalam 119, 176).
ena u paraboli marljivo trai izgubljeni dinar. Ona pali sveu i isti kuu. Ona uklanja sve to bi je moglo spreiti u traenju. Iako je u pitanju samo jedan dinar, ona ne tedi napora ni truda sve dok ga ne pronae. Tako mora biti i u porodici. Ako se jedan lan otui od Boga, treba uloiti sva mogua sredstva i napore da se on ponovo vrati. Svi ostali lanovi porodice, u takvom sluaju, treba najozbiljnije i najbriljivije da ispituju sebe i svoje ivotne navike, da bi videli nisu li moda i oni sami u meusobnim odnosima (ili roditelji u rukovoenju) uinili neku greku ili propust, to je ovu duu uinilo jo tvrom u nepokajanju.
56
Ako se u porodici nalazi dete koje nije svesno svog pogrenog stava, roditelji ne smeju da miruju. Zapalite sveu. Istraujte Re Boju i pri njenoj svetlosti briljivo ispitajte i pretraite sve to se nalazi u kui, da biste ustanovili zato je dete krenulo pogrenim putem. Na roditeljima je da pretrae sopstveno srce i preispitaju svoje navike i obiaje. Deca su nasledstvo od Gospoda, i Njemu emo morati da poloimo raun kako smo postupali s Njegovim vlasnitvom. Ima oeva i majki koji silnoele da rade u nekom stranom misionskom polju; mnogi su ak i aktivni u hrianskom delu izvan svoje porodice, dok su njihovoj roenoj deci Spasitelj i Njegova ljubav potpuno strani i nepoznati. Pridobijanje njihove dece za Hrista, mnogi roditelji preputaju propovednicima, ili uiteljima subotne kole; meutim, oni na taj nain zanemaruju svoju prvu Bogom danu dunost. Vaspitanje i obrazovanje dece u hrianskom duhu predstavlja najuzvieniju slubu koju roditelji mogu da posvete Bogu. To je zadatak koji iziskuje mnogo strpljenja, doivotne i istrajne napore. Zanemarivanjem ovog, Bogom poverenog zadatka, pokazujemo se kao neverni pristavi; a za takav propust pred Bogom nee biti nikakvog opravdanja ni izgovora. Ipak ni oni koji su bili nemarni u ovom pogledu ne treba da oajavaju. ena koja je izgubila dinar traila je dok ga nije nala. Tako i roditelji u ljubavi, veri i molitvi treba da rade za lanove svoje porodice, sve dotle dok ne budu mogli radosno izai pred Boga govorei: Evo ja i djeca, koju mi je dao Gospod (Is. 8, 18). To je pravi misionarski rad u porodici; i on koristi onima koji ga verno vre isto toliko koliko i onima kojima je namenjen. Vernim delovanjem u porodinom krugu osposobljavamo se za rad sa lanovima Boje porodice sa kojima emo, ako ostanemo verni i odani Hristu, iveti kroz beskrajna vremena venosti. Prema naoj brai i sestrama u Hristu mi treba da pokazujemo isto interesovanje kao i prema lanovima sopstvene porodice. Posredstvom ovoga Bog namerava da nas osposobi za rad i sa drugima. to vie smo zainteresovani za druge, naa ljubav biva sve vea i svugde emo nai delo koje smo duni izvriti. Velika Boja porodica na ovoj zemlji obuhvata ceo svet i nijedan od njenih lanova ne sme biti zanemaren ili naputen. Ma gde da se nalazimo, naii emo na poneki izgubljeni dinar koji zaista zasluuje da mu poklonimo panju. Da li da ga traimo? Svaki dan nailazimo na ljude koji nemaju nikakvog interesovanja za religiju. Mi s njima razgovaramo, dolazimo u kontakt s njima, ali da li smo pokazali da smo dovoljno zainteresovani za njihovo duhovno dobro? Da li smo im ikada skrenuli panju na Hrista kao na Spasitelja koji oprata grehe i kojeg treba imati uvek pred oima? Dok nam srce plamti ljubavlju Hristovom, da li smo i njima kad govorili o toj ljubavi? Ako to ne inimo kako emo se sa ovim izgubljenim duama u tom sluaju zauvek izgubljenim sresti pred Bogom? Ko bi mogao da proceni vrednost jedne due? elite li da to shvatite i procenite poite u Getsimaniju i straite s Hristom u onim asovima Njegove teke duevne borbe, kad je znoj Njegov bio kao velike kaplje krvi. Pogledajte Spasitelja podignutog na krst. ujte Njegov oajniki vapaj: Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio (Marko 15, 34). Gledajte na Njegovu ranjenu glavu, na probodena rebra, ruke i noge. Imajte na umu da je Hristos rizikovao sve. Radi naeg spasenja, i samo nebo se izloilo opasnosti. I kad se u podnoju krsta setite da bi Hristos rtvovao svoj ivot i za samo jednog grenika, onda ete tek moi da cenite vrednost jedne due! Ako odravate neprekidnu vezu sa Hristom vi ete svako ljudsko bie ceniti tako kao to ga On ceni. Oseaete ljubav prema drugima isto tako kao to oseate da Hristos ljubi vas. Tada ete biti u stanju da due za koje je On umro pridobijate, a ne da ih odgonite; da ih privlaite, a ne da ih odbijate. Da Hristos nije podneo line napore i rtvu, niko se od nas nikada ne bi vratio Bogu; i mi isto tako moemo spasavati druge samo linim zalaganjem za njih. Kad vidite da ljudi odlaze u smrt neete moi ostati mirni i ravnoduni. Ukoliko je vei njihov greh i dublja njihova beda utoliko usrdniji i neniji treba da budu vai napori za njihovo spasavanje. Vi ete shvatiti potrebe onih koji pate u svojoj dui, koji su greili protiv Boga i koji su pritisnuti teretom krivice. Srce e vam goreti ljubavlju i samilou prema njima i pruiete im ruku pomoi. Nosiete ih Hristu na rukama svoje vere i svoje ljubavi. Tada ete straiti budno nad njima, hrabrei ih svojom ljubavlju i poverenjem da vie ne popuste u svojoj postojanosti. A Isus dozvavi ih ree: pustite djecu neka dolaze k meni i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Boije. I kaem vam zaista: koji ne primi carstva Boijega kao dijete, nee ui u njega (Luka 18, 16, 17).
57
Svi nebeski aneli spremno ekaju da sarauju s nama u ovom delu. Sve to nebo moe dati stoji na raspolaganju onima koji nastoje da spasu izgubljene. Aneli e nam pomoi da dopremo i do najravnodunijih i najokorelijih. A kad se jedna dua vrati Bgu raduje se celo nebo, serafimi i heruvimi uzimaju svoje zlatne harfe i pesme zahvalnosti Bogu i Jagnjetu za ljubav i milost ukazanu rodu ljudskom odzvanjaju prostranstvima neba.
IZGUBLJEN BJEE I NAE SE
Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luku 15, 11 32.
Parabole o izgubljenoj ovci, izgubljenom dinaru i izgubljenom sinu veoma jasno i upeatljivo prikazuju Boju ljubav i samilost prema onima koji su zastranili od Njega. Iako su se udaljili od Boga, On ih ne ostavlja u njihovoj bedi. On je pun ljubavi i najnenijeg saaljenja prema onima koji su izloeni kuanju lukavog neprijatelja. U paraboli o izgubljenom sinu prikazan je nain Bojeg postupanja sa onima koji su jednom upoznali Njegovu oinsku ljubav, ali su dopustili da ih kua zavede i potini svojoj volji. Jedan ovjek imae dva sina. I ree mlai od njih ocu: Oe! Daj mi deo od imanja to pripada meni. I otac im podijeli imanje. I potom do nekoliko dana pokupi mlai sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju. Mlai sin je postao nezadovoljan i sit stalnih ogranienja i obuzdavanja u oevoj kui. inilo mu se da je njegova sloboda ograniena. Nravno, pogreno je shvatio oevu ljubav i brigu, i odluio je da se rukovodi sopstvenim sklonostima. Ovaj mladi ne osea i ne priznaje nikakve obaveze prema svome ocu, niti izraava bilo kakvu zahvalnost; ali ipak ne zaboravlja da trai svoje pravo da, kao sin, dobije jedan deo oevog imanja. Nasledstvo koje bi mu palo u deo tek posle oeve smrti, on eli da dobije ve sad. Sklon trenutnim zadovoljstvima i reen da uiva sada, on uopte ne misli na budunost. Dobivi tako celokupno svoje naslee, on naputa oinsku kui i odlazi u daljnu zemlju. Imajui sada obilje novca i slobodu da ini to god mu se ushte, laskao je sebida su zadovoljene elje njegovog srca. Nikoga nema ko bi mu rekao: Ne ini to, jer e ti to biti na tetu ili pak ini to, jer tako valja. Ravo drutvo pomae mu da sve dublje tone u greh i on prosu sve imanje svoje ivei besputno. Biblija govori o ljudima koji, kad se graahu mudri, poludjee (Rimlj. 1, 22). To je bio doivljaj i mladia istaknutog u ovoj paraboli. Bogatstvo koje je tako sebino prigrabio od svoga oca prosuo je sa bludnicama. Upropastio je blago svoje mladosti svoju muevnost. Najdragocenije godine ivota, snagu uma, blistave vizije mladosti, tenje i stremljenja duha sve je to izgorelo u plamenu ulnih pouda i uivanja. A kad potroi sve, nastade velika glad u onoj zemlji i on se nae u nevolji. I otiavi pribi se kod jednog ovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da uva svinje. Za Jevreje to je bio posao koji oveka najvie uniava i ini ga prezrenijim i gorim od roba. Mladi koji se doskora razmetljivo hvalisao svojom slobodom, uvia sada da je postao rob, i to rob u najgorem ropstvu u ua grijeha svojih zaplee se (Prie 5, 22). Nestalo je opsesije i lanog sjaja koji ga je dotada omamljivao i on oseti svu teinu svojih okova. U toj pustoj, glau osiromaenoj zemlji, sedi on sam na golom kamenu; svinje su mu jo jedini drugari. U svojoj gladi on je primoran da eli napuniti trbuh tricama i otpacima hrane koju svinje jedu, ali mu ni to niko ne daje. Od svih onih veselih drugova i prijatelja koji su se u danima izobilja okupljali oko njega i uivali na njegov raun, nema sada nijednog da mu pomogne. Gde je sada ona radost koju je oseao pri raskalanom troenju i rasipanju novca? Umirujui svoju savest i otupljujui oseanje odgovornosti, on se oseao srenim; ali s ada kad je bez igde iega, ponien, gladan i moralno propao; kad je njegova volja oslabljena, kad je postao nedostojan poverenja, kad su sva njegova plemenita oseanja umrtvljena oseao se najnesrenijim od svih smrtnika.
58
Kako je ovo strana slika stvarnog stanja u koje zapada grenik! Iako okruen blagoslovima Boje ljubavi, grenik ni za im ne tei toliko kao za odvajanjem od Boga i poputanjem grenim zadovoljstvima Slino ovom nezahvalnom sinu, on sve dobro to mu Bog iz milosti daje prima kao neto to mu s punim pravom pripada. On sve to smatra prirodnim, i ne uzvraa nikakvom zahvalnou ni slubom ljubavi. Kao to je Kajin otiao ispred Gospoda traei sebi, dom kao to je izgubljeni sin otiao u daljnu zemlju, tako i grenici pokuavaju da nau sreu u zaboravljanju Boga. (Rimlj. 1, 28). Ma kako na izgled bio sjajan, ivot svakog pojedinca koji je sebino usredsreen samo na sebe ipak je promaeni ivot. Ko god pokuava da ivi odvojeno od Boga, upropauje sam sebe; uzalud proputa dragoceno vreme ivota, rasipa snage razuma, srca i due unitavajui na taj nain sam sebe i to zauvek. ovek koji se odvoji od Boga da bi sebino sluio sam sebi, postaje rob mamone. Razumom obdareno bie koje je Bog stvorio da bude u drutvu anela uniava se do te mere da slui onome to je zemaljsko i ivotinjsko. To je neizbean kraj svih koji sebino tee samo da ugaaju sebi. Ako si odabrao takav ivot, znaj da troi novce svoje na ono to nije hrana, i trud svoj na ono to ne siti. Doi e asovi kad e shvatiti koliko si unizio i obeastio sam sebe. Usamljen, poput izgubljenog sina u dalekoj zemlji, spoznae svoju bedu i oajniki zavapiti: Ja nesreni ovjek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove? (Rimlj. 7, 24). U reima proroka nalazi se univerzalna istina: da je proklet ovjek koji se uzda u ovjeka i koji stavlja tijelo sebi za miicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo; jer e biti kao vrijes u pustinji, koji ne osjea kad doe dobro, nego stoji u pustinji na suhim mjestima, u zemlji slanoj i u kojoj se ne ivi (Jer. 17, 5. 6). Bog zapovijeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre i daje dad pravednima i nepravednima (Mat. 5, 45). Ali ovek sam moe da se zakloni od suneve svetlosti i od kie. Tako, dok sunce pravde jo uvek sija a milost Boja poput obilnih pljuskova jo uvek traje za sve, i mi ako se odvojimo od Boga moemo ostati u zemlji suhoj, i ednoj i bezvodnoj. Bog u svojoj ljubavi jo uvek ezne za onim koji je odluio da se odvoji od Njega i On preduzima sve da ga vrati oinskoj kui. Izgubljeni sin je u svojoj nevolji i bedi doao k sebi. Obmanjivaka mo koju je sotona imao nad njim bila je skrhana. Shvatio je da je sam kriv za svoje patnje, da su one rezultat njegove sopstvene ludosti, te je uzviknuo: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suvie, a ja umirem od gladi! Ustau i idem k ocu svojemu. U svoj svojoj bedi i utuenosti, izgubljeni sin je nadu ipak nalazio u osvedoenju da ga otac jo uvek voli. Upravo ta ljubav ga je i vukla da se vrati kui. Isto je i sa grenicima sigurnost u ljubav Boju navodi ih da se vrate Bogu. Ne znajui da te dobrota Boja na pokajanje vodi? (Rimlj. 2, 4). Zlatni lanac boanske milosti saoseanja i ljubavi okruuje svaku duu koja se nalazi u opasnosti. Gospod kae: Ljubim te ljubavlju vjenom, zato ti jednako inim milost (Jer. 31, 3). Izgubljeni sin je doneo odluku da prizna svoju krivicu. Idem ocu svojem i rei u mu: Sagrijeih nebu i tebi i nisam vie dostojan nazvati se sin tvoj. Da jo uvek nije shvatio kolika je oeva ljubav prema njemu vidi se iz rei koje je dodao: Primi me kao jednoga od svojih najamnika. Mladi okree lea krdu svinja i tricama, zapuuje se ka oevom domu. Drui od slabosti, iznemogao od gladi, on nestrpljivo kree na put. Naravno, on ne moe da sakrije svoje dronjke, ali nevolja je nadvladala njegovu oholost i on se uri da to pre zamoli oca za mesto sluge u kui u kojoj je nekada iveo kao voljeno dete. Kada je kao veseli i bezbrian mladi napustio oinsku kuu, on nije mogao ni da nasluti bol i enju koju je ostavio u oevom srcu. Kad je sa svojim razuzdanim drugovima igrao i naslaivao se nije ni pomiljao na tugu koja je zbog toga pala na oinsku kuu. ak ni onda kad se umornim i tekim koracima vraa kui, nije znao da neko enjivo oekuje njegov povratak. Ali dok je jo podaleko bio otac je prepoznao njegov lik. Ljubav ima otro oko. Ni sva unienost, ni duge godine grenog ivota nisu sakrile oevom pogledu sinovljevo lice. I saali mu se i potravi zagrli ga i cjeliva ga, drei ga dugo u najnenijem zagrljaju. Otac nee dopustiti da se ljudi prezrivo rugaju bedi i dronjcima njegovog sina. On skida iroki, bogato nabrani ogrta sa svojih plea i obavija njime izmodeno telo svoga sina. Jecajui u pokajnikom priznanju, mladi preklinje: Oe, sagrijeih nebu i tebi, i ve nisam dostojan nazvati se sin tvoj. Otac ga vrsto privija uza se i uvodi u kuu, ne dajui mu uopte prilike da u oinskoj kui zatrai mesto sluge. Ta, on je sin koji e biti poaen najboljim to ima u oinskoj kui i kome e sluge i slukinje, u domu njegovog oca, ukazati najvee potovanje.
59
Zatim Otac ree slugama svojim: Iznesite najljepu haljinu obucite ga i podajte mu prsten na ruku i obuu na noge, i dovedite tele ugojeno te zakoljite da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj moj sin bjee mrtav i oivlje. I izgubljen bjee i nae se. I stadoe se veseliti. U nemirnim godinama svoje mladosti, izgubljeni sin je svoga oca smatrao strogim pa ak i surovim. A kako se sada razlikuje njegovo miljenje o ocu. Tako i oni koje sotona zavede smatraju da je Bog prestrog i da previe trai. Oni Njega gledaju kao nekog sudiju koji samo eka da okrivi i osudi, koji grenika nee da primi niti da mu pomogne sve dok ovaj ne zatrai i ne dobije legalan oprotaj. Njegov zakon oni smatraju ograniavanjem ljudske sree, i tekim jarmom kojeg bi se najradije eleli da oslobode. Ali onaj kome je Hristova ljubav otvorila oi, u Bogu vidi Oca punog samilosti, ljubavi i dobrote. Bog mu se sada ne ini kao nemilosrdno i tiransko bie, ve kao pravi otac koji svim srcem ezne da zagrli pokajnikog sina. Kad shvati ovo, grenik e zajedno sa psalmistom uskliknuti: Kako otac ali sinove, tako Gospod ali one koji ga se boje (Ps. 103, 13). U paraboli otac ne prekorava i ne osuuje sina zbog njegovog grenog ivota. Sin osea da je prolost zaboravljena i da mu je sve oproteno. Tako i Bog kae za grenika: Rasuu kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu (Is. 44, 22). Jer u im oprostiti bezakonja njihova, i grijeha njihovijeh neu vie pominjati (Jer. 31, 34). Neka bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati Gospodu, i smilovau se na nj, i Bogu naemu, jer prata mnogo (Is. 55, 7). U ono vrijeme traie se bezakonje Izrailjevo, ali ga nee biti; i grijesi Judini, ali se nee nai (Jer. 50, 20). Kakvu sigurnost ovde vidimo u spremnosti naeg nebeskog Oca da najsvesrdnije primi svakog grenika koji se pokaje? Jesi li, itaoe, odluio da ide sopstvenim putem? Luta li moda daleko od Boga? Pokuava li da se naslauje plodovima prestupa? Jesi li uvideo da je ta naslada samo pepeo na ustima tvojim? I sada kada si unitio svoje ivotne snage i kada su propale tvoje nade i planove, sedi li sam i usamljen? Sada onaj glas koji je tako dugo govorio tvome srcu ali koji nisi posluao dopire do tvog srca, naglaavajui ti jasno i razgovetno: Ustani i idi, jer ovo nije poivalite. to se oskrvni, pogubie vas pogiblju velikom (Mihej 2, 10). Vrati se oinskoj kui. On te poziva, govorei: Rasuu kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio (Is. 44, 22). Ne sluaj doaptavanje neprijatelja koji te nagovara da ne prie Hristu sve dok se ne popravi, dok ne bude potpuno dobar da bi te Bog mogao primiti. Ako na to bude ekao, nee nikada doi. Kad sotona ukazuje na tvoje prljave haljine, ponovi Hristovo obeanje: Koji dolazi k meni, neu ga istjerati napolje (Jovan 6, 37). Reci neprijatelju da krv Isusa Hrista moe da oisti oveka od svakog greha. Moli se kao David u svoje vreme: Pokropi me isopom, i oistiu se: umij me, i biu bjelji od snijega (Ps. 51, 7). Ustani i poi svome ocu. On e ti izai u susret dok si jo daleko. Ako ti u pokajanju uini samo jedan korak, da bi Mu se pribliio, On e pouriti da te prigrli rukama beskrajne ljubavi. Njegovo uho je otvoreno za svaki vapaj pokajnike due. Ve i sama prva pomisao u enji due za Bogom Njemu je poznata. Nikada nije izreena nijedna molitva, ma koliko drhtavim i nesigurnim glasom, ni prolivena nijedna suza, ma koliko skrivena od ljudi; jo nikada nije bilo nijedne iskrene elje za Bojom zatitom, a da Duh Boji nije to pokrenuo i poao u susret skruenom srcu. ak i pre izgovorene molitve, i pre vapaja srca, milost Hristova podstie svaku blagodat koja moe blagotvorno da deluje na ljudsku duu. Tvoj nebeski Otac skinue s tebe tvoje grehom uprljane haljine. U divnom parabolinom proroanstvu, Zaharije, Isus sin Josedekov, kao prvosvetenik stoji pred anelom Gospodnjim u prljavim haljinama, predstavljajui grenika. A Gospod nareuje onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I ree mu: vidi uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu istu kapu na glavu. I metnue mu istu kapu na glavu i obukoe mu glavu (Zah. 3, 4. 5). Tako e te Gospod obui u haljine spasenja i ogrnuti platom pravde (Is. 61, 10). Smirivi se u svojim krajevima, bie kao golubica, kojoj su krila posrebrena a perje joj se zlati (Ps. 68, 13). Traite Gospoda, dok se moe na; prizivajte ga, dokle je blizu. Neka bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje, i neka se vrati ka Gospodu, i smilovae se na nj, i k Bogu naemu, jer prata mnogo (Is. 55, 6. 7).
60
On e te uvesti u kuu gde je gozba, a zastava e mu biti ljubav prema tebi (Pjes. 2, 4). Ako uzide mojim putevima, kae Gospod, dau ti da hodi meu ovima to stoje, - meu svetim anelima koji stoje oko Njegovog prestola. (Zah. 3, 7). I kako se enik raduje nevjesti, tako e se tebi radovati Bog tvoj (Is. 62, 5). Radovae ti se veoma, umirie se u ljubavi svojoj, veselie se tebe radi pjevajui (Sof. 3, 17). I nebo i zemlja pridruie se Oevoj radosti izraenoj u pesmi: Jer ovaj moj sin bjee mrtav, i oivlje; i izgubljen bjee, i nae se. Sve do ovoga mesta u Hristovoj paraboli nema nijedne neskladne note koja bi poremetila harmoniju ovog prizora radosti i sree; ali sada Hristos pominje jedan drugaiji elemenat. Kad se izgubljeni sin vratio, stariji sin bijae u pojlu, i dolazei kad se priblii kui u pjevanje i podvikivanje. I dozvavi jednoga od slugu zapita: ta je to? A on mu ree: brat tvoj doe; i otac tvoj zakle tele ugojeno od radosti to ga je zdrava vidio. A on se rasrdi i ne htjede ni da ue. Ovaj stariji brat nije delio oevu zabrinutost i enju za onim koji je bio izgubljen. Zato on sada ne moe da deli ni oevu radost nastalu zbog povratka zabludelog. Zvuci veselja i trijumfa ne bude nikakvu radost u njegovom srcu. On pita slugu za razlog slavlja, a odgovor samo razbuktava njegovu ljubomoru. On ne eli ak ni da ue u kuu, da izgubljenom bratu poeli dobrodolicu. Ljubav i dobrotu ispoljenu prema zabludelom rasipniku, on smatra uvredom koja pogaa njega lino. Kad je i otac izaao u nameri da ga odobrovolji i urazumi, samo se jo vie ispoljila njegova oholost i zloba njegove prirode. On svoj ivot u oinskoj kui prikazuej kao niz nenagraenih usluga i zatim ga prezrivo uporeuje sa ivotom izgubljenog sina koji je sada tako blagonaklono doekan. Svoju slubu u oevoj kui prikazuje kao posao koji vie dolikuje sluzi nego sinu. Umesto da se raduje to ivi u oevom domu, on razmilja o nagradi koju je zasluio svojim marljivim i besprekornim ivotom. Njegove rei pokazuju da je sve to inio zato to je unapred i blagovremeno shvatio kuda vode zadovoljstvo greha. Sada ako ovaj mlai brat takav treba da uestvuje u oevim darovima, onda smatrao je stariji meni se ini nepravda. On osea zavist prema bratu upravo zato to ga je otac s ljubavlju doekao, i otvoreno pokazuje da ne bi primio izgubljenoga kad bi bio na oevom mestu. On ide tako daleko da izgubljenoga ak ne priznaje ni za brata, ve o njemu govori hladno kao o sinu. Otac se ipak i prema njemu ponaa neno i ljubazno. Sine, naglaava on, ti si svagda sa mnom i to je moje to je i tvoje. Zar nisi imao preimustvo da sa mnom deli sve u toku tolikih godina dok je tvoj brat bio otpisan iz ivota? Sve to bi moglo da posluina sreu njegove dece otac im je stavio na slobodno raspolaganje. Stoga sin nije imao nikakve potrebe da postavlja pitanje o nekom daru ili nagradi. Sve to je moje i tvoje je. Ti treba samo da veruje u moju ljubav da uzme darove koji ti se od srca daju. Jedan sin se za izvesno vreme, ne shvatajui oevu ljubav, sasvim odvojio od porodice i izgubio. Sada se, evo, vratio i plima radosti i sree zbrisala je svaku pomisao na nemilu prolost. Ovaj tvoj brat bjee mrtav i oivlje, izgubljen bjee i nae se. Da li je stariji brat zaista uvideo koliko je bedno bilo njegovo miljenje i koliko je nezahvalan? Da li je shvatio da je mlai brat, iako je bezbono radio, ipak jo uvek njegov brat? Da li je on okajao ljubomoru i bezoseajnost srca svoga? O tome Hristos nije rekao nita. U paraboli je istaknuto samo ono to se desilo, na sluaocima je da naslute ishod. U starijem sinu prikazani su nepokajani Jevreji Hristovih dana, a isto tako i fariseji svih vremena koji s prezirom gledaju na one koji oni smatraju carinicima i grenicima. Poto nisu pali u one najdublje poroke, oni su bili optereeni oseanjem samopravednosti i uobranosti. Hristos je ovom parabolom te sitniarske kritiare i licemere sreo upravo na njihovom terenu. Slino starijem sinu u paraboli, oni su uivali naroite Bogom dane vrednosti. Oni su polagali pravo na status sinova u Bojoj kui, a ponaali su se kao najamnici. Radili su ne iz ljubavi, nego samo nadajui se nagradi. U njihovim oima Bog je bio tvrd i strog gospodar. Oni su videli kako Hristos poziva carinike i grenike nudei im nepristrasno i besplatno dar boanske milost dar koji su po njihovom miljenju samo oni zaradili tekim naporima i ispatanjem i zbog toga su se oseali uvreenima. Povratak izgubljenih koji Oevo srce ispunjava radou, u njima samo razbuktava zavist i ljubomoru. Rei koje u paraboli otac upuuje starijem sinu, predstavljaju u stvari nenu molbu neba upuenu farisejima. Sve to je moje i tvoje je, - ne kao plata, nego kao dar. Slino izgubljenom sinu i vi moete dobiti sve kao nezaslueni dar Boje oinske ljubavi.
61
Samopravednost navodi ljude ne samo na to da pogreno prikazuju Boga, ve ih ini bezoseajnima i uvek spremnim da samo kritikuju i prekoravaju svoju brau. Sebian i pun zavisti, stariji sin je bio spreman da svoga brata budno uhaa, da kritikuje njegovo ponaanje i da ga optui i za najmanje zastranjivanje. On primeuje svaku njegovu greku i svaki njegov rav postupak prikazuje u najcrnjoj boji. Na taj nain on tei da opravda svoje nepratanje takvome. Mnogi i danas tako rade. Dok se pokajnika dua u svom prvom trzaju bori s pravom poplavom iskuenja, oni prkosno i samovoljno stoje po strani traei samo povod da zameraju i optuuju. Oni mogu tvrditi da su deca Boja, ali svojim ponaanjem oni ispoljavaju duh sotonin. Ovakvim stavom prema svojoj brai, ovi tuitelji stavljaju se u poloaj onih koje Bog nikada ne moe obasjati svetlou svoga lica. Mnogi kao da neprestano pitaju: Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vinjemu? Hou li doi preda nj sa rtvama paljenicama, s teocima od godine? Hoe li Gospodu biti mile tisue ovnova, desetine tisua potoka ulja? Meutim, Re Boja u nastavku ovog teksta daje na ova pitanja pravi odgovor: Pokazao ti je, o ovjee to je dobro; i ta Gospod ite od tebe, osim da ini to je pravo i da ljubi milost i da hodi smjerno s Bogom svojim (Mih. 6, 6 8). Evo slube koju Bog trai od oveka: - Da razvee sveze bezbonosti, da razdrijei remenje od bremena, da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram Da prelama hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu, kad vidi gola da ga odjene i da se ne krije od svoga tijela (Is. 58, 6. 7). Kad shvatimo da smo i sami grenici, spaseni samo ljubavlju naeg nebeskog Oca, ispoljavaemo istinsku ljubav i saaljenje prema onima koji pate zbog svog greha, i patnju i bol kajanja neemo nikad doekati s prekorom, ljubomorom i osudom. Kad nam se sa srca rastopi led sebinosti onda emo zaista ispoljavati ljubav Boju i radovaemo se s Njim zajedno spasavanju izgubljenih. Ti s pravom tvrdi da si dete Boje. Ali, kao to je ta tvoja tvrdnja istinita, isto tako je istina da je i onaj koji bjee mrtav i oivlje; i izgubljen bjee i nae se takoe tvoj brat. On je povezan sa tobom najprisnijim vezama, jer ga Bog priznaje kao svoje dete. Ako pak porie svoje srodstvo s njim onda pokazuje da si samo najamnik u Oevoj kui, a ne i dete Boje porodice. Ako se ti i ne pridrui pozdravljanju izgubljenog, radost nastala povodom njegovog povratka nee zato prestati, obraeni e zauzeti svoje mesto pored Oca i dobiti pravo da uestvuje u Njegovom delu. Kome je mnogo oproteno taj e i veliku ljubav imati. A ti e ostati napolje u mraku, jer Koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav (I Jov. 4, 8).
OSTAVI JE JO ZA OVU GODINU
Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luki 13, 1 9.
Hristos je u svom uenju, pored upozorenja na sud koji dolazi, uvek isticao i poziv milosti. Jer sin ovjeji nije doao naglasio je On da pogubi due ovjeije, nego da sauva (Luka 9, 56). Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da svijet spase kroza nj (Jov. 3, 17). Hristos je ljude upozoravao na dolazak carstva Bojeg, i otro je ukoravao njihovo neznanje i ravnodunost. Znake na nebu koji obino najavljuju klimatske promene vremena, oni su veoma brzo raspoznavali, ali znake svoga vremena koji su jasno ukazivali na Hristovo poslanstvo nisu prepoznali. Ljudi onoga vremena, kao i danas, imali su o sebi najbolje miljenje; obino su dolazili do zakljuka da su upravo oni ljubimci neba, i da se vest ukora odnosi na druge. Sluaoci su Hristu ispriali jedan dogaaj koji je izazvao veliko uzbuenje. Narod je bio ozlojeen nekim merama preduzetim od strane Pontija Pilata, tadanjeg rimskog namesnika u Judeji. U Jerusalimu je dolo
62
do uobiajene pobune i Pilat je pokuao da to ugui nasiljem. U jednoj takvoj prilici provalili su njegovi vojnici u podruje hrama i pobili nekoliko galilejskih hodoasnika koji su upravo klali ivotinje za rtvu. Jevreji su ovu nesreu smatrali kaznom za neki greh, i oni koji su priali o ovom nasilju inili su to sa potajnim zadovoljstvom. Po njihovom shvatanju njihova srenija sudbina je pokazivala da su oni mnogo bolji pa zbog toga i Bogu daleko miliji od ovih Galilejaca. Oni su oekivali da e i Hristos osuditi ove ljude koji su, po njihovom miljenju, ovu kaznu potpuno zasluili. Hristovi uenici se nisu usudili da izraze svoje miljenje dok nisu uli miljenje svog uitelja. On je njima u pogledu suenja o karakteru drugih ljudi i odmeravanju kazne ili osvete prema ogranienom ljudskom rasuivanju dao veoma odreene pouke. Ali ipak su oekivali da e Hristos ove ljude oglasiti grenijima od ostalih. Zato su bili veoma iznenaeni Njegovim odgovorom. Okrenuvi se prema okupljenom mnotvu, Spasitelj je rekao: Mislite li da su ti Galilejci bili najgreniji od sviju Galilejaca, jer tako postradae? Ne, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. Ovaj potresni dogaaj trebalo je da gane ostale i da ih navede da se ponize u srcu i okaju svoje grehe. Bura osvete koja je uskoro imala da se srui na sve koji nisu potraili utoite u Hristu ve se uveliko sakupljala. Dok je ovo govorio svojim uenicima i okupljenom mnotvu, Hristos je svojim prorokim okom pogledao u budunost i video Jerusalim opkoljen vojskom. uo je buku opsadnog nadiranja stranih legija koje se pribliavaju izabranom gradu i video kako hiljade i hiljade ginu u njegovim opsednutim zidovima. Mnogi od Jevreja ubijani su tada isto tako kao i sada ovi Galilejci u samom predvorju hrama, dok su prinosili svoje rtve. Nesrea koja je ovom prilikom snala pomenute pojedince bila je opomena Boja celoj naciji koja je snosila istu krivicu Ako se ne pokajete, rekao je Isus, svi ete tako izginuti. Vreme kuanja i milosti ostavljeno njima pribliavalo se kraju. Ipak, jo uvek je bilo vremena da saznaju ono od ega je zavisio njihov mir. (Luka 19, 42). Jedan ovjek, nastavio je Isus, imadijae smokvu usaenu u svome vinogradu, i doe da trai roda na njoj, i ne nae. Onda ree vinogradaru: evo trea godina kako dolazim i traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; posijeci je dakle, zato zemlji da smeta? Hristovi sluaoci nisu mogli da ne shvate znaenje ovih rei. Jo David je pevao i Izrailju kao o okotu prenesenom iz Misira, Isaija je napisao: Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov (Is. 5, 7). Pokolenje kojem je Spasitelj doao, prikazano je kao smokva zasaena u vinogradu Gospodnjem, - u domenu Njegove naroite brige i blagoslova. Boja namera za njih kao Njegovu decu i velianstvene mogunosti koje su stajale pred njima opisani su sledeim reima: Da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu (Is. 61, 3). Jakov je na samrti, pod nadahnuem Svetoga Duha, rekao o svom najmilijem sinu: Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci rairie svrh zida. A zatim je naglasio: Od silnoga Boga oca tvojega, koji e ti pomagati, i od Svemoguega, koji e te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozgo iz bezdana (I Mojs. 49, 22. 25). Tako je Bog izrailjsku naciju kao plemenitu lozu zasadio pokraj samog izvora ivota. Njegov je vinograd bio posaen na rodnu brdacu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje i nasadi ga plemenitom lozom (Is. 5, 1. 2). I poeka da rodi groem a on rodi vinjagom (Is. 5, 2). Ljudi koji su iveli u Hristovo vreme mnogo su razmetljivije isticali svoju pobonost nego Jevreji u ranija vremena, ali su zato daleko vie oskudevali u slatkim rodovima Duha Bojeg, nego oni u starija vremena. Oni dragoceni plodovi karaktera koji su Josifov ivot uinili tako lepim i plemenitim, nisu se pokazali u ivotu jevrejske nacije. Bog je preko svoga sina potraio plod, ali nije naao nita. Izrailj je, naalost, samo smetao zemlji. Njegovo postojanje predstavljalo je samo prokletstvo, jer je u Bojem vinogradu zauzimao mesto na kome je moglo da raste plodno drvo. Na taj nain su svetu bili zakinuti blagoslovi koje mu je Bog nameravao dati. Izrailjci su potpuno pogreno prikazali Boga pred drugim narodima. Ne samo da su bili nekorisni, nego su predstavljali pravu smetnju. Njihov verski ivot izrodio se i izopaio u tolikoj meri da je svetu, umesto spasenja i blagoslova, donosio samo propast. Vinogradar u ovoj paraboli ne osporava odluku Gospodara da smokvu, ako i dalje ostane neplodna, treba posei; ali on dobro zna koliko je gospodaru stalo do tog neplodnog drveta, zna koliko je truda uloeno oko njega jer je i sam najvie uestvovao u tome. Za njega lino ne bi bilo vee radosti u ivotu nego da vidi kako to drvo raste i donosi rod. On u potpunosti odgovara elji
63
gospodara kad kae: Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem; pa da ako rodi Vinogradar se ne ustruava da se i dalje mui oko jednog drveta koje tako malo obeava. ta vie, on je spreman da tom drvetu posveti jo veu brigu. On nastoji da njegovu okolinu uini to povoljnijom i ne tedi nikakvog truda samo da bi drvo moglo roditi. Vlasnik i vinogradar su podjednako zainteresovani za ovu smokvu. Tako su i Otac i Sin bili potpuno jedinstveni u svojoj ljubavi prema izabranom narodu. Hristos je tako nagovestio svojim sluaocima da e im se pruiti jo povoljnije mogunosti. Sva sredstva koja je samo Boja ljubav mogla da izmisli bila su upotrebljena da bi oni mogli postati stabla pravde, donosei plodove blagoslova svetu. Isus u paraboli nita nije rekao o rezultatima vinogradarovog truda. Na ovom mestu On je prekinuo svoje kazivanje. Kakav e biti ishod, zavisilo je od generacije onih koji su sluali Njegove rei. Njima je bila upuena ozbiljna opomena: Ako li ne, posjei e je na godinu. Od njih je zavisilo da li e i kada biti izreene neopozive rei presude: Posijeci je dakle, zato zemlji da smeta. Dan gnjeva bio je veoma blizu. Kaznama koje su ve tu i tamo pogaale Izrailj, Vlasnik vinograda je milostivo upozoravao na unitenje nerodnog drveta. Ova opomena, odzvanjajui vekovima, dopire i do naeg pokolenja. O, ravnoduno srce, jesi li i ti neplodno drvo u vinogradu Gospodnjem? Hoe li ovakva presuda uskoro biti izreena i tebi? Kako si dugo primao darove Njegove milosti! Otkada On ve tako budno prati da li e odgovoriti na Njegovu ljubav? Zasaen si u Njegovom vinogradu, poveren budnoj brizi Njegovoj Vinograda kakva preimustva! Kako je esto nena poruka Jevanelja ganula tvoje srce! Ti si primio Hristovo ime i po spoljanosti si lan Zajednice koja predstavlja Njegovo telo, ipak nisi svestan ivotvorne povezanosti sa velikim srcem ljubavi. Blagotvorna plima Njegovog ivota nije prostrujala kroz tebe. Slatki darovi Njegovog karaktera, plodovi duha, ne vide se u tvom ivotu! Neplodno drvo prima i kiu i suneve zrake, i vinogradar mu poklanja svu potrebnu panju i negu. Ono izvlai hranjivost iz zemlje; ali svojim neplodnim granama ono samo zasenjuje tlo i plodne biljke ne mogu da uspevaju u njegovoj senci. Na slian nain i Boji darovi, tako izdano darovani tebi, ne donose blagoslov svetu. Ti zakida drugima prednostima i blagodati koje bi oni, da nije tebe, mogli primiti. O ravnoduno srce, shvati, iako je to za tebe moda neshvatljivo, da si i ti jedna takva biljka koja samo zemlji smeta. Ali te Bog u svojoj velikoj milosti i ljubavi ipak nije posekao. On te ne gleda hladno i prezrivo. Ne okree se ravnoduno od tebe i ne preputa te propasti. Naprotiv, gledajui te takvog On ti dovikuje kao to je pre toliko vekova dovikivao Izrailju: Kako da te dam, Jefreme? Kako da te predam Izrailju? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od alosti. Neu izvriti ljutoga gnjeva svojega, neu opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne ovek (Osija 11, 8. 9). A Spasitelj u svojoj milosti i saaljenju, kae i za tebe: Ostavi je za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem. S kakvom neumornom ljubavlju je Hristos nastavio da se zalae za izrailjski narod i u toku perioda koji im je naknadno bio dat kao produetak vremena milosti i probe. ak i na krstu se molio: Oe oprosti im, jer ne znaju ta ine (Luka 23, 34). I posle Njegovog vaznesenja na nebo, Jevanelje je najpre bilo propovedano u Jerusalimu. Tu se na Njegove uenike izlila sila Svetog Duha. Tu je jevaneoska crkva prvo ispoljila silu vaskrslog Spasitelja. Tu je Stefan dok mu je lice blistalo slavom Bojom kao lice anela (Djela 6, 15), - izneo svoje snano svedoanstvo i zapeatio ga sopstvenom krvlju. Sve to je samo nebo moglo dati bilo je darovano. to je jo trebalo uiniti vinogradu mojemu, kae Hristos, to mu ne uinih? (Is. 5, 4). Tako se i za tebe Njegova briga i zalaganje nisu niukoliko umanjili, nego su se, naprotiv, jo vie uveali i umnoili. Jo uvek On kae i za tebe: Ja Gospod uvam ga, u svako doba zaljevau ga; dan i no uvau ga da ga ko ne oteti (Is. 27, 3). Pa da ako rodi, ako li ne, posjei e je. Srce koje se ne odaziva boanskom pozivu i Njegovim nenm molbama, biva vremenom sve tvre i sve upornije, dok konano ne postane potpuno nepristupano uticaju Svetoga Duha. Tada se neopozivo izgovoraju rei: Posijeci je dakle, zato zemlji da smeta? Jo i danas On te poziva: Obrati se, Izrailju, ka Gospodu Bogu svojemu I iscjeliu otpad njihov, ljubiu ih drage volje Biu kao rosa Izrailju, procvjetae kao ljiljan i pustie ile svoje kao drveta livanska. Rairie se grane njegove i ljepota e mu biti kao u masline, i miris kao livanski. Oni e se vratiti i sjedjeti pod sjenom njegovijem i cvjetae kao vinova loza; spomen e mu biti, kao vino livansko Od mene je tvoj plod (Osija 14, 1 8).
64
IZII NA PUTEVE I MEU OGRADE
Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Luki 14, 1. 12 29.
Spasitelj je bio gost na gozbi kod jednog fariseja. On je prihvatio pozive i bogatih i siromanih, i po svom obiaju, sve to se deavalo pred Njegovim oima veto je pretvarao u pouke o istini. Kod Jevreja prireivane su sveane gozbe prilikom svakog verskog i nacionalnog praznika. Ove gozbe bile su za njih kao neka predslika blagodati venog ivota. Velika sveana gozba na kojoj e prema njihovom shvatanju oni sedeti za trpezom sa Avramom, Isakom, Jakovom, dok e neznaboci ostati napolju i enjivo gledati unutra, bila je u takvim prilikama njihova najmilija tema. Opomenu i pouku koju je tom prilikom eleo da prui, Hristos je ilustrovao parabolom o velikoj veeri. Blagoslove i ovog i budueg ivota Jevreji su eleli da zadre samo za sebe. Svaku pomisao da i neznaboci imaju pravo na Boju milost oni su pobijali. Meutim, ovom parabolom Hristos im je pokazao da su oni sami odbacili poziv milosti, poziv da uu u carstvo Boje. On im je pokazao da e taj poziv koji su oni omalovaili biti upuen upravo onima koje oni preziru i od kojih su beali kao od gubavaca. Pri izboru gostiju koje bi pozivao na svoju gozbu, farisej se rukovodio sebinim interesom. Hristos mu je rekao: Kad daje objed ili veeru, ne zovi prijatelja svojih, ni brae svoje, ni roaka svojih, ni susjeda bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego kad ini gozbu zovi siromane, kljaste, hrome, i slijepe, i blago e ti biti, to ti oni ne mogu vratiti, nego e ti se vratiti, o vaskrseniju pravednih. Hristos je ovde ponovio savet koji je sam On dao narodu Izrailjskom jo preko Mojsija. Na sveanim gozbama, prema datom uputstvu, trebalo je da uestvuju i doljaci, i sirote i udovice, to su u mjestu tvojem i neka jedu i nasite se, da bi te blagoslovio Gospod Bog (V Mojs. 14, 29). Za Izrailjce su ovi skupovi predstavljali oigledne pouke. Poto su se na taj nain nauili radosti pravog gostoprimstva, oni su se u toku cele godine brinuli za siromane i beskunike. Ali te sveanosti su pruale jo jednu dalekoseniju pouku. Duhovni blagoslovi dati Izrailju nisu bili namenjeni samo njima. Bog im je dao hleb ivota da bi ga lomili svetu. Ovaj zadatak oni nisu izvrili i Hristove rei predstavljale su prekor za njihovu sebinost i zato su im one bile neprijatne pa ak i odvratne. Nadajui se da e razgovor usmeriti u drugom pravcu, jedan od njih je licemerno uzviknuo: Blago onome koji jede hljeba u carstvu Boijem. Ovaj ovek je govorio tako samouvereno kao da je ve sasvim siguran da mu je u tom carstvu zagarantovano mesto. Njegov stav je slian stavu onih koji se raduju to im je Hristos omoguio spasenje, ali ne ispunjavaju uslove pod kojima je to spasenje obeano. Takvi postupaju slino Valamu kad je u molitvi zatraio: Da bih ja umro smru pravednikom i kraj moj da bi bio kao njihov (IV Mojs. 23, 10), iako mu ivot nije bio kao njihov. Tako ni onaj farisej nije razmiljao o svojoj pripremljenosti za nebo, nego samo o onome to je eleo da uiva tamo. Svojom primedbom on je nameravao da misli pristnih gostiju ovrati od teme njihove praktine dunosti, da ih od sadanjeg ivota prenese u doba daleke budunosti koja e nastati o vaskrseniju pravednika.
Oj edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca, bez plae i vina i mlijeka. Za to troite novce svoje na ono to nije hrana, i trud svoj na ono to ne siti? Sluajte me, pa ete jesti to je dobro, i dua e se vaa nasladiti pretiline (Is. 55, 1. 2). Hristos je itao srce ovog oveka koji se tak lukavo pretvarao, i upravi svoje oi na njega, otkrio je prisutnima karakter i vrednost njihovih sadanjih prednosti. On im je ukazao na ono to
65
treba da uine sada, u ovom ivotu, kako bi mogli uestvovati u blaenstvima budueg venog ivota. Jedan ovjek nastavio je Hristos, zgotovi veliku veeru i pozva mnoge. I kad bi vrijeme veeri posla slugu svojega da kae zvanima: Hajdete, jer je ve sve gotovo. I poee se izgovarati svi redom; prvi mu ree: Kupih njivu i valja mi ii da je vidim, molim te, izgovori me. I drugi ree, kupih pet jarmova volova i idem da ih pogledam, molim te, izgovori me. I trei ree: Oenih se i zato ne mogu doi. Nijedan od ovde navedenih izgovora nije bio zasnovan na nekoj stvarnoj potrebi. Njiva zbog ije je kupovine prvi kazao moram ii da je vidim, ve je bila kupljena. Njegova urba da je pogleda moe se pripisati samo injenici da je sve svoje interesovanje posvetio samo sticanju bogatstva. I volovi, u sluaju drugog zvanice, takoe su bili ve kupljeni. Proveravanje kupljenog blaga odgovaralo je jedino zadovoljavanju kupevih interesa. Ni trei izgovor nije imao nekog opravdanijeg razloga. injenica da se pozvani oenio, nije ga spreavala da prisustvuje gozbi, jer je mogao povesti i enu kojoj bi takoe bila ukazana dobrodolica. Meutim, on je imao svoje planove i inilo mu se da je uivanje u njihovom ostvarenju mnogo vanije od obeanog prisustvovanja ovoj gozbi. On je nauio da zadovoljstvo radije trai u drutvu drugih nego u gostoprimstvu koje mu je ponudio ovaj domain. On se nije ni izvinjavao i u njegovom odbijanju nema ak ni toboonje utivosti. Izgovor Ne mogu doi bio je samo prikrivanje istine Ne marim, ili: Ne elim da doem. Svi ovi izgovori pokazuju da su misli pozvanih bile prezauzete neim drugim. Poziv na gozbu bio je za njih od sporednog znaaja, i velikodunim gostoprimac bio je uvreen njihovom ravnodunou. Velikom gozbom Hristos ovde prikazuje blagoslove ponuene posredstvom Jevanelja, a to nam obezbeuje i preporuuje sam Hristos. On je hleb koji je siao s neba i iz Njega su potekli izvori spasenja. Poslanici Gospodnji najavili su Jevrejima dolazak Spasitelja. Oni su ukazali na Hrista kao na jagnje Boije, koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). Na gozbi prireenoj od samog Boga ponuen im je najvei dar koji je nebo moglo dati dar koji prevazilazi svaku mogunost procenjivanja. Ljubav Boja priredila je ovu bogatu gozbu i obezbedila za nju neiscrpne izvore. Koji jede od ovoga hljeba, rekao je Hristos, ivljee navijek (Jovan 6, 51). Da bi se mogao primiti poziv na jevaneosku gozbu, svi svetovni interesi moraju se potiniti samo jednom cilju primanju Hrista i Njegove pravednosti. Bog je za ljude dao sve i zato s pravom trai od njih da svoju slubu Njemu stave iznad svih ovozemaljskih i sebinih obzira. On ne moe primiti slubu podeljenog srca. Srce koje je potpuno obuzeto zemaljskim sklonostima ne moe se predati Bogu. Ova pouka vai za sva vremena. Mi treba da idemo za Jagnjetom Bojim kud god ono ide. Treba se u potpunosti poveriti Njegovom vostvu, a zajednitvo s Njim treba ceniti vie od svakog zemaljskog prijateljstva. Koji ljubi oca ili mater vema nego mene, kae Hristos, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili ker vema nego mene, nije mene dostojan (Mat. 10, 37). U Hristovo vreme mnogi su kod porodinog stola, dok su lomili svoj svakodnevni hleb, rado ponavljali rei: Blago onome koji jede hljeba u carstvu Boijem. Ali Hristos je pokazao koliko je teko nai goste za gozbu koja je pripremljena uz neprocenjive trokove. Oni koji su sluali Njegove rei bili su svesni da su omalovaili poziv milosti. Zemaljski posedi, bogatstva, uivanje i odavanje zadovoljstvima obuzeli su sve njihove misli i panju; i u iznalaenju ovog ili onog izgovora, svi su bili jednoduni. Tako je i danas. Izgovori kojima zvanice u paraboli pokuavaju opravdati svoje odbijanje poziva na gozbu predstavljaju osnovu izgovora koje ljudi uvek iznalaze da bi odbili poziv Jevanelja. Ljudi esto kau da ne mogu poklanjanjem panje zahtevima Jevanelja ugroziti svoje izglede na uspeh u ovom ivotu. Svoje ovozemaljske interese oni smatraju vrednijim od onoga to je neprolazno. Upravo oni blagoslovi koje su primili od Boga postaju za njih prepreka koja odvaja njihove due od Tvorca i Spasitelja. Oni ne ele da u svojoj trci za ovozemaljskim interesima budu ometani, i zato glasniku milosti najee kau kao nekada Filiks: Idi zasad, a kad uzimam kad dozvau te (Djela 24, 25). Drugi opet istiu potekoe na koje bi, ako se odazovu pozivu Bojem, naili u svojim drutvenim i rodbinskim vezama. Oni ne ele da se zameraju sa svojim srodnicima i znancima. Na taj nain se potpuno poistoveuju sa zvanicama pomenutim u paraboli. Sve ove nestvarne izgovore Gospod ne moe smatrati drugaije nego samo kao ispoljavanje prezira prema Njegovom pozivu.
66
ovek koji je rekao: Oenih se i zato ne mogu doi, predstavnik je velikog broja ljudi. Mnogo je suprunika koji dozvoljavaju da ih brani drug sprei da se ne odazovu pozivu boanske milosti. Mu kae: Iako sam osvedoen ta bi trebalo da uinim, ne mogu da se odluim dok se moja ena protivi tome. Njen uticaj bi to uinio potpuno neizvodljivim. ena opet, uje milostivi poziv: doite, jer je sve ve spremno. Ali i ona odgovara: Molim te, izgovori me. Moj mu odbija poziv milosti. On kae da ga u tome spreavaju njegovi poslovi, a ja moram ii sa svojim muem i zato ne mogu doi. Srca dece su sklonija primanju utisaka i ona bi mogla doi; ali deca su prirodno vezana za svoje roditelje, i kad se oni ne odazivaju pozivu jevanelja, onda deca smatraju da se ni od njih ne moe oekivati da dou. Tako i deca ponavljaju: Izgovori me.
Ja sam hljeb ivota. Ocevi vai jedoe manu u pustinji i pomrijee. Ovo je hljeb koji silazi s neba; da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb ivi i koji sie s neba (Jovan 6, 48 51). Svi oni tako odbijaju Spasiteljev poziv strahujui da ne izazovu razdor u porodicama. Oni misle da e odbijajui poslunost Bogu osigurati mir i sreu u svojoj porodici; ali to je velika zabluda. Oni koji seju sebinost, sebinost e i njeti. Odbacujui Hristovu ljubav, oni odbacuju i sve ono to ljudskoj ljubavi daje istotu i postojanost. Oni e na taj nain izgubiti ne samo nebo, nego e biti lieni pravog uivanja i onoga zbog ega su se odrekli neba. Gospodar pomenut u paraboli, uvi kako je ignorisan njegov poziv, rasrdi se veoma i ree sluzi svome: idi brzo na raskra i na ulice gradske, i dovedi amo siromahe i kljaste, i bogaljaste i slijepe. Gostoljubivi domain okrenuo se od onih koji su prezreli Njegovu dobrotu, pa je pozvao druge koji ne samo to nisu bili tako bogati nego nisu imali ni kue ni bilo kakvog poseda. On je pozvao siromane i gladne koji su znali da cene ponuenu velikodunost. Zaista vam kaem, naglasio je Hristos, da e carinici i bludnice prije vas ui u carstvo Boije (Mat. 21, 31). A oni mu rekoe: Kakav dakle ti pokazuje znak da vidimo i da verujemo? ta radi ti? Ocevi nai jednoe manu u pustinji, kao to je napisano: hljeb s neba dade im da jedu. Tada im ree Isus: Zaista, zaista vam kaem: Mojsije ne dade vama hljeba s neba, nego vam Otac moj daje hljeb istinit s neba; Jer je hljeb Boiji onaj koji silazi s neba i daje ivot svijetu. Tada mu rekoe: Gospode! Daj nam svagda taj hljeb. A Isus im ree: Ja sam hljeb ivota: koji meni dolazi nee ogladnjeti, i koji mene vjeruje nee nikad oednjeti (Jovan 6, 30 35). Ma kako da su bili bedni ovi ljudi, prezreni i odbaeni od drutva oni ipak nisu bili toliko unieni i ravi da im Bog ne bi ukazao svoju ljubav i brigu. Hristos je svim srcem eleo i da ta utuena, umorna i potlaena ljudska bia dou k Njemu. eznuo je uvek da i njima donese svetlost, radost i mir, koje inae nigde ne bi mogli nai. Najvei grenici bili su predmet Njegovog najusrdnijeg saoseanja, dobrote i ljubavi. U nastojanju da ih privue k sebi, On posredstvom svog Svetog Duha budi u njima najnenija oseanja. Sluga koji je u kuu uveo siromahe, bogaljaste i slepe obavestio je gospodara: Uinio sam kako si zapovijedio i jo mjesta ima. I ree Gospodar sluzi: Izii na puteve i meu ograde te najtjeraj da dou i da mi se napuni kua. Ovde Hristos ukazuje na delo Jevanelja izvan granica jevrejstva na putevima i stranputicama sveta. Pokoravajui se upravo ovoj zapovesti, Pavle i Varnava su rekli Jevrejima: Vama je najprije trebalo da se govori rije Boija; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da nijeste dostojni vjenog ivota, evo se obraamo neznabocima. Jer nam tako zapovijedi Gospod: postavih te za vidjelo neznabocima, da bude spasenije do samoga kraja zemlje. A kad ue neznaboci, radovahu se i slavljahu rije Boiju, i vjerovae koliko ih bjee pripravljeno za ivot vjeni (Djela 13, 46 48). Porukom Jevanelja objavljivanom posredstvom Hristovih uenika svet je bio obaveten o Njegovom prvom dolasku. Ona je ljudima donela radosnu novost o spasenju verom u Njega. Ona je unapred ukazala i na Njegov drugi dolazak u slavi, i ljudima dala nadu da e kroz veru i poslunost imati udela u nasljedstvu svetih i vidjelu. Ova poruka se jo i danas upuuje svetu
67
zajedno sa najavom da je Hristov i drugi dolazak pred vratima. Znaci koje je Hristos dao o pribliavanju Njegovog drugog dolaska ve se skoro ispunie, i prouavajui svete spise Rei Boje moemo doznati da je Gospod zaista pred vratima.
Gledah dokle se postavie prijestoli, i starac sjede, na kome bjee odijelo kao snijeg, i kosa na glavi kao ista vuna, prijesto mu bijae kao plamen ognjeni, tokovi kao oganj razgorio. Rijeka ognjena izlaae i tecijae ispred njega, tisua i tisua sluae mu sud sjede i knjige se otvorie (Dan. 7. 9. 10). Jovan u Otkrivljenju predskazuje objavljivanje ove jevaneoske poruke upravo pred sam Hristov povratak. On je video jednog anela gdje leti posred neba, koji imae vjeno jevanelje da objavi onima koji ive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu. I govorae velikijem glasom: bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer doe as suda njegova (Otkr. 14, 6. 7). Po proroanstvu, posle ove opomene o sudu i vesti vezanih uz nju, sledi dolazak Sina ovejeg na oblacima nebeskim. Objavljivanje suda je ujedno i najavljivanje skorog Hristovog povratka. Ova objava naziva se venim jevaneljem. Tako i propovedanje Hristovog povratka i objavljivanje Njegove blizine ine bitan deo jevaneoske poruke. Biblija kae da e se ljudi u poslednjim danima potpuno odati trci za zaradom, zadovoljstvima, pohlepi za bogatstvom. Bie potpuno slepi za vene stvarnosti. Jer kao to je bilo u vrijeme Nojevo, kae Hristos, tako e biti i dolazak sina ovjeijega. Jer kao to pred potopom jeahu i pijahu, enjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje ue u koveg, i ne osjetie, dok ne doe potop i odnese sve; tako e biti i dolazak sina ovjeijega (Mat. 24, 37 39). Tako je i danas. U sveoptoj trci za dobitkom i sebinim zadovoljstvima ljudi srljaju kao da uopte nema ni Boga ni neba, ni budueg ivota. U Nojevim danima bila je data opomena o skorom potopu da bi trgla ljude iz njihove bezbonosti i da bi ih navela na pokajanje. Tako i poruka o skorom Hristovom dolasku treba da probudi ljude iz njihove potpune obuzetosti interesima i eljama ovoga sveta. Ona treba u njima da probudi svest o venoj stvarnosti, kako bi mogli da shvate i prime poziv na gozbu Gospodnju. Jevaneoski poziv treba da bude upuen celom svetu, - svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu (Otkr. 14, 6). Poslednja poruka opomene i milosti treba svojom slavom da obasja celu zemlju. Ona treba da dopre do svih drutvenih slojeva bogatih i siromanih, visokih i niskih. Izii na putove i meu ograde, kae Hristos, te natjeraj da dou da mi se napuni kua. Svet propada zato to ne poznaje Jevanelje. U svetu postoji prava glad za Reju Bojom. Malo je onih koji propovedaju Re Boju neizmeanu s predanjima i ljudskim tradicijama. Iako ljudi imaju Bibliju u svojim rukama, oni ipak ne primaju ovaj blagoslov koji je Bog za njih u Bibliju stavio. Gospod poziva svoje sluge da narodu objave Njegovu poruku. Re venoga ivota mora se dati onima koji propadaju u svojim gresima. U nalogu: Izidi na puteve i meu ograde Hristos je izloio zadatak svih onih koje je pozvao da rade u Njegovo ime. Za Hristove sluge ceo svet predstavlja radno polje. Cela ljudska porodica sainjava njihovo bratstvo. Gospod eli da se poruka o Njegovoj milosti odnese svakoj dui. A to je u veini sluajeva, moguno postii samo linim naporima. To je bio i Hristov metod rada. Njegov rad se sastojao uglavnom iz Njegovih linih susreta i razgovora s ljudima. On se verno zalagao i onda kad je pred sobom imao samo jednu duu. I esto se deavalo da ba preko te jedne jedine due poruka dopre do hiljada drugih dua. Mi ne smemo ekati da due dou k nama, ve ih moramo potraiti tamo gde se nalaze. Kad se re objavi sa propovedaonice, rad je u stvari tek zapoeo. Do mnogih ljudi Jevanelje ne bi doprlo nikad da im nije bilo lino doneseno. Poziv na gozbu bio je najpre upuen jevrejskom narodu, narodu koji je bio pozvan da bude uitelj i voa narodima, narodu u ijim su se rukama nalazili proroki spisi sa unapred datom najavom Hristovog dolaska, i kome je bila poverena simbolina sluba Boja koja je unapred ukazivala na Hristovo poslanstvo. Da su jevrejski svetenici i narod prihvatili ovaj poziv, oni bi se ujedinili sa Hristovim poslanicima u objavljivanju jevaneljske poruke ostalom svetu. Njima je bila poverena istina da bi je mogli predati i drugima. Kad su oni odbili ovaj poziv, on je tada bio upuen siromanima, kljastima, bogaljima i slepima. Carinici i grenici su prihvatili poziv. Kad je dolo vreme da se Jevaneoski poziv uputi i neznabocima, trebalo je postupiti po istom planu. Poruka
68
je najpre bila upuena na putevima, ljudima koji su imali aktivno uee u drutvenim delatnostima, uiteljima i voama naroda. Glasnici Gospodnji moraju to uvek imati na umu. Pastirima stada, takozvanim boanskim uiteljima, ova poruka treba da bude upuena kao glas opomene. One koji pripadaju viim drutvenim slojevima treba potraiti sa nenom ljubavlju i bratskom panjom. Ljudi od poverenja koji se nalaze na visokim poloajima u poslovnom ivotu, ljudi velikih pronalazakih sposobnosti i naunih dostignua, ljudi genijalnog uma, uitelji Jevanelja ija panja jo nije usmerena na naroite istine za ovo vreme svi ti ljudi treba prvo da uju ovaj poziv. Njima se ova poruka Jevanelja mora uputiti da uju ovaj poziv. Treba neto uiniti i za imune. U njima treba probuditi oseanje line odgovornosti za sva dobra koja su im poverena kao darovi neba. Treba ih podsetiti da e za sve to morati da poloe raun Onome koji e suditi i ivima i mrtvima. Bogatom oveku je potreban va trud uloen u ljubavi i strahu Bojem. On se preesto uzda u svoje bogatstvo, i ne uvia opasnost koja mu preti. Oi njegovog uma treba usmeriti na ono to ima neprolaznu vrednost. Njemu je potrebno da prizna autoritet istinske dobrote koja kae: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vam odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i nauite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojijem. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako (Mat. 11, 28 30). Premalo je linog misionarskog zalaganja za one koji zbog svog obrazovanja, bogatstva ili ivotnog poziva zauzimaju visok poloaj u svetu. Mnogi od onih koji propovedaju Hristovo uenje strahuju da se priblie ovim klasama. Ali ne bi trebalo tako da bude. Ako vidimo da se jedan ovek davi, neemo stajati mirno i pustiti ga da propadne samo zato to je advokat, trgovac ili sudija. Kad bismo videli ljude kako srljaju u ponor, ne bismo ni za trenutak oklevali da ih zadrimo na bilo koji nain, bez ikakvog obzira na njihov poloaj i zanimanje. Isto tako ne smemo oklevati da upozorimo ljude na opasnost koja preti njihovoj dui. Nikog ne treba zanemariti samo zato to se prividno posvetio svetovnim poslovima i interesima. Mnogi koji zauzimaju visoke drutvene poloaje ojaeni su u srcu i smuila im se tatina. Oni eznu za mirom koji nemaju. U najviim drutvenim slojevima ima ljudi koji gladuju i edne za spasenjem, i mnogi od njih bi prihvatili pomo kad bi im se radnici Gospodnji pribliili na fini nain i sa srcem punim Hristove ljubavi. Uspeh jevaneoske poruke ne zavisi od uvebane sposobnosti govora, reitih izlaganja i ubedljivih dokaza. On zavisi od jednostavnosti poruke i njene prilagoenosti potrebama dua koje gladuju za hlebom ivota. ta mi treba initi da se spasem? to je potreba due. Na najjednostavniji i najskromniji nain moglo bi se dopreti do srca hiljada ljudi. Istaknuti intelektualci za koje se misli da su najtalentovaniji ljudi i ene na svetu, bivaju esto okrepljeni najjednostavnijim reima onih koji ljube Boga i koji o toj ljubavi mogu da govore tako prirodno kao to svetovni ljudi govore o stvarima koje ih najvie interesuju. Unapred pripremane i izvetaene rei esto ostavljaju slab utisak na sagovornika; dok iskreno i usrdno izraavanje jednog sina ili keri Boije, izgovoreno u prirodnoj jednostavnosti, ima snagu da odbravi vrata i onog srca koje je dugo bilo zatvoreno za Hrista i Njegovu ljubav. Hristov radnik treba da ima na umu da on ne radi u sopstvenoj snazi. On se u molitvi mora drati prestola Bojeg verujui da samo On raspolae snagom koja moe da ih spase. Poto je u usrdnoj molitvi zatraio pomo od Boga, on u radu treba da se koristi svim sposobnostima i darovima koje mu je Bog dao. Sveti Duh e njegove napore uiniti delotvornim. Aneli e uvek biti na njegovoj strani i izgovorene istine dopirae do srca. Da su voe i uitelji u Jerusalimu primili istinu koju im je Hristos doneo, kakav bi misionarski centar mogao da postane ovaj njihov grad! Otpadniki Izrailj obratio bi se kao nacija. itava vojska obraenih sakupila bi se za Gospoda. I kako brzo bi oni poruku Jevanelja odneli u sve delove sveta! Tako i sada, kad bi uticajni i izuzetnim sposobnostima obdareni ljudi bili pridobijeni za Hrista, preko njih bi se moglo izvriti veliko delo u podizanju palih, u sakupljanju odbaenih i irenju radosne vesti o spasenju nadaleko i nairoko. Poziv na jevaneljsku gozbu brzo bio odnesen svima i gosti bi ve bili okupljeni oko stola Gospodnjeg. Ipak, ne smemo misliti samo na velike i darovite ljude, a zanemariti slojeve siromanijih. Hrists je svojim vernicima dao nalog da iziu na puteve i meu ograde, u susret siromanima i neznatnima na zemlji. U dvoritima i uliicama velikih gradova, na pustim provincijskim putevima i bespuima moda kao stranci u tuoj zemlji - ivotare porodice i pojedinci koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici i koji u svojoj osamljenosti misle da ih je i Bog zaboravio. Oni ne znaju ta treba da ine da bi se spasli. Mnogi od njih su duboko utonuli u greh. Mnogi su u oskudici i
69
nevolji. Pritisnuti patnjom, nematinom i bedom, oni su razoarani i ne veruju ni u ta. Izloeni su svim moguim oboljenjima i tela i due. Oni eznu za nekom utehom u svojoj nevolji, a sotona ih omamljuje varkom da olakanje trae u ulnim poudama i zadovoljstvima koja vode u propast i smrt. On im nudi sodomsku jabuku koja postaje pepeo na njihovim usnama; i oni troe novce svoje na ono to nije hrana, i trud svoj na ono to ne siti (Is. 55, 2). U ovim patnicima mi treba da vidimo due radi ijeg spasenja je Hristos doao na ovaj svet. On i njih poziva reima: Oj edni koji ste god, hodite na vodu i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite kupujte bez novca i bez plate vina i mlijeka! Sluajte me pa ete jesti to je dobro, i dua e se vaa nasladiti preteline. Prignite uho svoje i hodite k meni; posluajte, i iva e biti dua vaa (Is. 55, 1 3). Bog je dao naroitu zapovest da s ljubavlju i obazrivo postupamo prema strancu, prognaniku i nesrenim duama koje su u moralnom pogledu veoma slabe. Mnogi koji u pogledu religije izgledaju potpuno ravnoduni i nezainteresovani, u srcu duboko eznu za mirom i odmorom. Iako su moda duboko utonuli u ponor greha, ipak i za njih jo uvek postoji mogunost spasa i izlaza. Hristove sluge treba da slede Njegov primer. Dok je peaio od mesta do mesta, On je teio patnike i leio bolesne da bi im zatim izloio velike istine o svome carstvu. To je zadatak i Hristovih sledbenika. Dok ublaujete patnje tela, nai ete put da posluite i potrebama due. Pruie vam se prilika da im ukaete na raspetog Spasitelja i da govorite o ljubavi velikog Lekara koji jedini ima mo da isceli i telo i duu. Recite siromanima i zalutalima da ne oajavaju. Iako su zabludeli i propustili da svoj karakter izgrade kako treba, Bog im se ipak raduje vraajui ih k sebi i dajui im radost spasenja svojega. On rado prihvata i prividno beznadene one kroz koje je radio sotona i ini ih predmetom svoje milosti. On se raduje oslobaajui ih od gnjeva koji e neizbeno stii sinove nepokornosti. Recite im da se mogunot isceljenja i oienja od greha prua svakoj dui. I za njih ima mesta za stolom Gospodnjim, i On eka da ih pozdravi dobrodolicom. Oni koji polaze na puteve i meu ograde naii e na ljude najraznovrsnijih karaktera, a sve su to due kojima je potrebna njihova pomo. Ima ljudi koji ive u potpunom skladu sa svetlou koja je do njih doprla, sluei Bogu onako kako najbolje znaju. Ipak oni shvataju da se za njih same kao i za njihovu okolinu mora izvriti jedno veliko delo. Oni eznu za potpunijim znanjem o Bogu, jer su tek nazreli prve zrake one svetlosti koja treba da sve vema svijetli dok ne bude pravi dan (Prie 4, 18). Oni se najusrdnije i sa suzama u oima mole da im Bog poalje blagoslov koji, zahvaljujui svojoj veri, tek nejasno naziru. Usred bezbonosti velikih gradova mogu se nai mnoge ovakve due. Veina od njih ivi u veoma skromnim prilikama i zato ostaju nezapaeni od sveta. Ima mnogo i onih o kojima ni propovednici ni Zajednica ne znaju nita. Ipak oni, i pored sve skromnosti svog poloaja, predstavljaju svedoke za Boga u svojoj isto tako jadnoj okolini. Oni su mogli da prime tek neki zraak svetlosit i imali neznatne prilike da postignu hriansko vaspitanje; ali, mada i sami u golotinji i gladi i izloeni studeni, oni se trude da slue drugima. Kao pristavi mnogostruke milosti Boje, vi treba da traite ove due da ih posetite u njihovim domovima i da, snagom Duha Svetog, posluite njihovim potrebama. Prouavajte s njima Bibliju i molite se s njimau jednostavnosti inspirisanoj Duhom Svetim. Hristos e svojim slugama dati poruku koja e za duu predstavljati pravi hleb sa neba. Dragoceni blagoslov prenosie se sa srca na srce i sa porodice na porodicu. Nalog dat u paraboli: Natjerajte ih da dou, esto se pogreno shvata i tumai. Mnogi su iz toga izvukli zakljuak da ljude treba prisiljavati da prime Jevanelje. Meutim, moglo bi se rei da je ovde re vie o bitnosti samog poziva i upeatljivosti prikazanih pobuda. U nastojanju da se ljudi privedu Hristu, Jevanelje nikad ne upotrebljava silu. Njegova je poruka: Oj edni koji ste god, hodite na vodu (Is. 55, 1). I Duh i nevjesta govore: doi. I ko je edan, neka doe i ko hoe, neka uzme vodu ivota za badava (Otkr. 22, 17). Spasitelj kae: Evo stojim na vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njime i on sa mnom (Otkr. 3, 20). On se ne da odbiti ni porugom, ni prezirom, ni pretnjom; ve uporno trai izgubljenog govorei: Kako da te dam? (Osija 11, 8). Iako tvrdo srce mnogo puta odbija Njegovu ljubav, On se ponovo vraa i jo upornije moli: Evo stojim na vratima i kucam (Otkr. 2, 30). Privlana sila Njegove ljubavi prosto primorava duu da doe k Njemu. I tada dua, srena u Njemu, zajedno sa psalmistom kae: Milost Tvoja ini me velikim (Ps. 18, 35). Hristos e u srca svojih glasnika usaditi onu istu enjivu ljubav koju je On sam ispoljio traei izgubljene. Nije dovoljno samo kazati: Doi. Ima ljudi koji uju poziv, ali je duhovno ulo
70
njihovog sluha isuvie oslabilo da bi moglo shvatiti znaenje tog poziva. Oi su im suvie slepe da bi videle ikakvog dobra u obilju koje im se prua. Svesni svoje duboke unienosti, mnogi su skloni da kau: Ostavi me na miru, meni se ne moe pomoi. Ali misionar ne sme zbog toga odustati. U nenoj ljubavi, punoj saoseanja i samilosti podiite obeshrabrene i bespomone. Nastojte da ih ohrabrite i da nadui snagu koje vas pokreu prenesete i na njih. Nastojte da ih svojom ljubavlju i dobrotom prosto naterate da dou. I tako razlikujui jedne milujte. A jedne strahom izbavljajte i iz ognja vadite; a karajte sa strahom mrzei i na haljinu opoganjenu od tela (Juda 22, 23). Ako sluge Gospodnje pou naoruane verom u Njega, On e dati snagu njihovoj poruci. Oni e biti u stanju da Njegovu ljubav i opasnost odbacivanja Njegove milost prikau na takav nain da e ljudi biti prosto naterani da prihvate Jevanelje. Hristos e uiniti udo dobrote, ako ljudi izvre kako treba svoju Bogom danu dunost. U ljudskom srcu jo i danas moe da doe do preobraaja i promene isto onako velike i potpune kakva se dogaala u prolim generacijama. I Don Bunjanin, od nekadanjeg hulnika i razvratnika, i Don Njuton, od nekadanjeg trgovca robljem, bili su iskupljeni da razglauju raspetog Spasitelja. Takvi kao to su bili Bunjanin i Njuton i danas mogu biti iskupljeni izmeu ljudi. Saradnjom ljudskih orua sa boanskom silom mnogi prezreni i odbaeni mogu se vratiti na bolji put, koji e obrativi se iskreno teiti obnavljanju lika Bojeg u oveku. Zraci svetlosti treba da ozare i one ije su mogunosti da upoznaju istinu bile sasvim neznatne i koji idu pogrenim putem samo zato to za bolji ne znaju. Takvima treba uputiti rei sline onima koje je Hristos uputio Zakeju: Danas mi valja biti u tvojoj kui (Luka 19, 5).; i srce onih koje smo moda smatrali okorelim grenicima pokazae nenost deteta upravo zato to se Hristos spustio i do njih i poklonio im svoju panju. Mnogi e, napustivi najvee zablude i grehe, zauzeti mesta onih koji su imali daleko povoljnije mogunosti i preimustva, ali to nisu znali da cene. Oni e biti ubrojani meu izabranike Boje, istaknuti i cenjeni; i kad Hristos doe u carstvu svome oni e stajati blizu Njegovog prestola. Ali gledajte da se ne odreete Onoga koji govori (Jov. 12, 25). Jer vam kaem, naglasio je Hristos, da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi nee okusiti moje veere. Oni su odbacili poziv i nijednog od njih nije trebalo ponovo pozivati. Odbacivi Hrista, Jevreji su otvrdnuli svojim srcem i predali se sili sotoninoj do te mere da im je Njegova milost postala potpuno nedostupna. Tako je to i danas. Ako se ljubav Boja ne ceni i ako ona ne postane stalno naelo koje moe da raznei i potini duu, onda smo zauvek izgubljeni. Bog ne moe dati vei dokaz svoje ljubavi nego to je to ve uinio. Ako Hristova ljubav ne pridobije i ne potini nae srce, onda zaista nema sredstva kojim bi se moglo dopreti do nas. Svaki put kad odbijete da posluate vest milosti, pojaavate svoje neverovanje. Svaki put kad propustite da vrata svog srca otvorite Hristu, bivate manje skloni da ujete glas Onoga koji vam govori, smanjujui time svoje mogunosti da se odazovete poslednjem pozivu milosti. Nemojte dopustiti da se i o vama napie isto to i o starom Izrailju: Jefrem je prionuo za lane bogove; ostavi ga (Osija 4, 7). Ne dopustite da Hristos plae i nad vama kao to je plakao nad Jerusalimom, govorei: Jerusalime, Jerusalime, koliko puta htjeh da skupim eda tvoja kao to koko skuplja gnijezdo svoje pod krila, i ne htjeste! Eto e vam se ostaviti vaa kua pusta (Luka 13, 34. 35). Mi ivimo u vremenu kad zemljom odzvanja poslednja poruka milosti i kad se upuuje poslednji poziv sinovima ljudskim. Nalog: Izai na puteve i meu ograde, dostii e uskoro svoje potpuno ispunjenje. Poziv Hristov bie upuen svakoj dui. Glasnici danas treba da naglase: Hajdete, jer je ve sve gotovo. Nebeski aneli jo uvek deluju saraujui sa ljudskim oruima. Duh Sveti podstie svaku moguu pobudu u tvom srcu. Da bi te naterao da doe. Hristos budno oslukuje oekujui i najmanji znak koji bi nagovestio da se brava na vratima tvoga srca ipak pokree i da e Mu otvoriti svoje srce. Aneli jedva ekaju da ponesu veselu vest prema nebu: da je pronaen jo jedan grenik. Nebeske ete ekaju i stoje spremne da dohvate svoje harfe i da odjeknu pesme radosti i sree to je jedna dua prihvatila poziv na jevaneljsku gozbu.
MERA PRATANJA

Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 18, 21 35.
71
Petar je doao Hristu s pitanjem: Koliko puta ako mi sagrijei brat, da mu oprostim? Do sedam puta? Rabini su davanje oprotaja, kad je u pitanju uvreda, ograniili na samo tri puta. Petar je, mislei da sledi Hristovo uenje, hteo da taj broj povea na sedam broj koji je oznaavao savrenstvo. Meutim, Hristos je uio da nama nikad ne sme dosaditi da opratamo. Ne velim ti do sedam puta, naglasio je On, nego do sedam puta sedamdeset. Zatim je opet jednom parabolom pokazao pravi razlog za davanje oprotaja i ukazao na to koliko je opasno gajiti duh nepomirljiv i nesklon pratanju. U ovoj paraboli On je govorio o postupku jednog cara prema slubenicima koji su vodili poslove njegovog carstva. Pojedini od njih primili su ogromne sume novca koji je pripadao dravi. Kada je car ispitao kako oni posluju sa onim to im je bilo povereno, pred njega je bio izveden i jedan iji je izvetaj pokazivao da on duguje svom gospodaru grdnu sumu od deset hiljada talanta. On nije posedovao nita ime bi to mogao da plati, a prema postojeem obiaju, car je mogao da proda i njea i sve to je imao, i da naplati dug. Ali preplaeni ovek pada na kolena pred carem i preklinje ga: Priekaj me i sve u ti platiti. I gospodar se saali za tijem slugom, pusti ga, i dug oprosti mu. A kad izie sluga taj, nae jednog od svojih drugara koji mu je duan sto groa, i uhvativi ga davljae ga govorei: daj mi to si duan. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljae ga govorei: Priekaj me i sve u ti platiti. A on ne htjede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati dug. Vidjevi pak drugari njegovi taj dogaaj ao im bi vrlo, i otiavi kazae gospodaru svojemu sav dogaaj. Tada ga dozva gospodar i ree mu: Zli slugo! Sav dug onaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja to se na te smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga muiteljima dok ne plati svoj dug. U ovoj paraboli su prikazani detalji koji su neophodni za upotpunjavanje date slike ali koji u prenosnom smislu nemaju svoje duhovno znaenje. Zato na same detalje ne treba obraati panju. Parabola nesumnjivo ilustruje velike istine na koje treba da usmerimo svoje misli. Carevo velikoduno pratanje duga predstavlja Boje pratanje svakog greha. U paraboli prikazani car koji, ganut milosrem, oprata dug svome sluzi predstavlja Hrista. ovek je zbog svog prestupa bio pod osudom prekrenog zakona. On sam nikako nije mogao da se spase; i zbog toga je Hristos doao na ovaj svet zaodenuo svoje boanstvo ljudskom prirodom i dao svoj ivot Pravednik za nepravednike. On je dao sebe za nae grehe i sada svakoj dui besplatno nudi oprotaj koji je platio krvlju svojom. U Gospoda je milost i velik je u njega otkup (Ps. 130, 7). Ovde je dat osnovni razlog zato moramo imati saaljenja prema naim blinjima koji su grenici kao i mi. Kad je Bog pokazao ljubav k nama i mi smo duni ljubiti jedan drugoga (Jovan 4, 11). Zabadava ste dobili, kae Hristos, zabadava i dajite (Mat. 10, 8). Kad je dunik u paraboli molio da mu se plaanje duga odloi, govorei: Priekaj me i sve u ti platiti, presuda je bila opozvana. Sav dug mu je bio oproten. Uskoro iza toga, ovaj dunik je imao priliku da sledi primer svoga gospodara koji mu je sve oprostio. Kad je izaao, sreo je jednog od svojih drugova koji mu je dugovao sasvim neznatan iznos. Njemu je bilo oproeno deset hiljada talanata, a drug njegov dugovao mu je samo stotinu groa. Ali ovek koji je i sam bio veliki dunik i kome je bilo ukazano toliko milosre, postupio je sa svojim dunikom na sasvim drugaiji nain. Drug ga je preklinjao isto tako usrdno kao to je i on sam malo pre molio cara, ali je ishod bio sasvim drugaiji. Onaj kome je as pre toliko oproteno, nije imao ni milosti ni saaljenja. Milosre koje je njemu ukazano nije pokazao prema svome drugu. I kad ga je ovaj molio da malo prieka, nije hteo ni da uje. Ovaj nezahvalni sluga nije mislio ni na ta drugo nego samo na onaj mali iznos koji mu je dao na zajam. On je traio odmah sve to je smatrao da njemu pripada, i svome drugu neopozivo izrekao presudu slinu onoj koja je njemu tako milostivo bila opozvana. Koliko ih ima koji danas ispoljavaju isti duh. Kad je ovaj nezahvalni dunik molio gospodara za milost, on uopte nije imao pravu predstavu o veliini svoga duga. On nije bio svestan svoje bespomonosti, i nadao se da e sam uspeti da se nekako spase i oslobodi. Priekaj me, rekao je on, i sve u ti platiti. Tako se i danas mnogi nadaju da e sopstvenim delima zasluiti Boju milost. Oni ne uviaju koliko su bespomoni. Boju milost oni ne prihvataju kao nezaslueni dar, nego smaraju da su je zasluili sopstvenom pravdom. Njihova srca nisu slomljena i skruena
72
spoznajom greha. Oni su strogi i nepomirljivi prema drugima. Njihovi gresi prema Bogu, uporeeni sa gresima njihove brae prema njima, izgledaju kao deset hiljada talanata prema sto groa, skoro milion prema jedan; a ipak se oni usuuju da nepopustljivo ostanu neskloni pratanju. U paraboli gospodar je nemilosrdnog dunika pozvao preda se i rekao mu: Zli slugo, sav dug onaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebao da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja na te to se smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga muiteljima dok ne plati sav dug svoj. Tako e naglasio je Hristos i Otac moj uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih. Svako ko odbija da oprosti, odbacuje time svaku nadu i svaku mogunost da i njemu bude oproteno. Meutim, pouku istaknutu u ovoj paraboli ne treba zloupotrebiti. Boja spremnost da nam oprosti ne umanjuje ni na koji nain nau dunost da Mu budemo posluni. Duh pratanja ispoljen prema naim blinjima ne umanjuje zahteve koji proistiu iz opravdanih obaveza. U molitvi koju je Hristos preporuio svojim uenicima On kae: Oprosti nam dugove nae, kao i mi to opratamo dunicima svojim (Mat. 6, 12). On time nipoto nije hteo rei da mi samo zato da bi nam se oprostili gresi ne smemo od svojih dunika traiti ono to nam po pravu pripaa. Ako oni ne mogu da plate, pa ak i ako je to posledica njihovog nemudrog ekonomisanja oni ne smeju zbog toga biti baeni u tamnicu, tlaeni ni zlostavljani; ali parabola nas ne ui da podstiemo lenjost. Re Boja kae da ako ko nee da radi da i ne jede (II Sol. 3, 10). Gospod ne trai od ljudi koji naporno rade da pomau druge u njihovoj lenjosti. Mnogi zapadaju u siromatvo i oskudicu samo zato to nee da rade i uzalud proputaju svoje vreme. Ako se oni ne oslobode poputanja ovoj svojoj ozbiljnoj mani onda sve to se za njih moe uiniti predstavlja samo stavljanje blaga u prodrt tobolac. Meutim, ima siromatva koje se nikako ne da izbei i prema onima koji su na taj nain unesreeni treba da ispoljavamo ljubav, nenost i saoseanje. Mi moramo s drugima postupati onako kako bismo mi eleli da se s nama postupi u slinim okolnostima. Duh Sveti nam preko apostola Pavla preporuuje: Ako ima dakle koje pouenje u Hristu, ili koja utjeha ljubavi, ako ima koja zajednica Duha, ako ima koje srce alostivo i milost, ispunite moju radost da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednoduni i jednomisleni; nita ne inite usprkos ni za praznu slavu; nego poniznou inite jedan drugoga veeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli meu vama to je u Hristu Isusu (Filib. 2, 1 5). Meutim, greh se ipak ne sme olako uzimati. Gospod je naredio da ne trpimo greha ni bezakonja na svom bratu. Ako ti sagrijei brat tvoj, kae On, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu (Luka 17, 3). Greh se mora nazvati njegovim pravim imenom, i to treba jasno predoiti onome koji je postupio pogreno. U svojoj preporuci Timotiju, Pavle piui pod nadahnuem Svetoga Duha kae: Propovijedaj Rije, nastoj u dobro vrijeme i u nevrijeme, pokaraj, zaprijeti, umoli sa svakim snoenjem i uenjem (II Tim. 4, 2). A u svojoj poslanici Titu, on pie: Jer ima mnogo neposlunih, praznogovorljivih i umom prevarenih Zaradi tog uzroka karaj ih bez teenja, da budu zdravi u vjeri (Titu 1, 10 13). Ako ti sagrijei brat tvoj, kae Hristos, idi i pokaraj ga meu sobom i njim samim. Ako li poslua, dobio si brata svojega. Ako li te ne poslua uzmi sa sobom jo jednoga ili dvojicu da sve rijei ostanu na ustima dva ili tri svjedoka. Ako li ni njih ne poslua, kai crkvi; a ako ne poslua ni crkve, da ti bude kao neznaboac i carinik (Mat. 18, 15 17). Na ovaj nain na Gospod nas ui da svaku tekou ili nerazumevanje izmeu hriana kao pojedinaca treba raspraviti u samoj Zajednici. To nipoto ne treba iznositi pred one koji se ne boje Boga. Ako bi hrianin bio i oteen ili obeaen od strane nekog brata, on ne treba za pravdu da se obraa sudu nevernika. On treba da se pridrava uputstava koje nam je Hristos ostavio. Bog e tititi interese onih koji Ga ljube i koji Ga se boje i mi s potpunim pouzdanjem moemo svoj sluaj svaki put poveriti Onome koji pravedno sudi. Veoma esto se dogaa da kad se nepravedni postupci ili uvrede stalno ponavljaju i kad krivac prizna svoju greku uvreenom dosadi pratanje i prosto se umori od toga. Ali Spasitelj nam jasno pokazuje kako nam valja postupati sa zabludelima. Ako ti sagrijei brat tvoj, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu (Luka 17, 3). Nemoj ga prezrivo odgurnuti od sebe, smatrajui ga nedostojnim tvoga poverenja. uvaj se da i ti ne bude iskuam (Gal. 6, 1). Ako su tvoja braa greila, oprosti im. Kad dou k tebi i priznaju, ne treba vie da govori: Ja ne verujem da su se oni dovoljno ponizili. Ne verujem da je to priznanje bilo iskreno. S kakvim pravom ti izrie sud o njima, kao da ima mo da im ita srca? Re Boja kae: Ako se pokaje oprosti mu i ako ti sedam puta na dan sagrijei i sedam puta na dan doe k tebi i ree: Kajem se
73
oprosti mu (Luka 17, 3. 4). I ne samo sedam puta nego sedamdeset puta po sedam, - upravo tako esto kao to tebi Bog oprata. Mi i sami sve dugujemo za milost koju nam Bog neogranieno daje. Milost u zavetu Bojem ini nas decom Bojom. Milou naeg Spasitelja omogueno je nae izbavljenje, na duhovni preporod i nae duhovno uzdizanje do te mere da postanemo sunaslednici slave Njegove. Otkrivajmo silu ove milosti i drugima. Ne dajte zabludelom nikakvog povoda za obeshrabrenost. Ne ispoljavajte farisejsku neosetljivost i ne vreajte svoga brata. Pazite da vam se u srcu pri tom ne pojavi podsmevaka zajedljivost. Ne dozvolite da vam se u glasu pojavi i najmanji trag poruge. Ako ste svojim stavom ili samo jednom reju pokazali i najmanji trag ravnodunosti, nepoverenja ili sumnje to moe znaiti propast jedne due. Zabludelom je potreban brat saoseajna srca koji e svojom ljubavlju, poput naeg Starijeg Brata, moi da gane njegova ljudska oseanja. Neka on oseti vrst stisak prijateljske ruke i uje nae molitve za njega. Bog e dati bogata iskustva i njemu i vama. Molitva nas vezuje meusobno i sa Bogom. Molitva dovodi Isusa na nau stranu i iznemogloj duI koja se nala pod bremenom zbunjenosti i tekoa daje novu snagu da pobedi svet, telo i avola. Molitva odbija napade sotonine. Kad se okrenemo od ljudske nesavrenosti i gledamo u Isusa, u karakteru dolazi do boanskog preobraaja. Duh Hristov, delujui na srce, obnavlja u oveku boanski lik. Zato neka vam je cilj samo da uzdiete Isusa i da pogled svih upravljate na Jagnje Boje, koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). I kad to inite, znajte da e onaj koji obrati grijenika s krivoga puta njegova spasiti duu od smrti, i pokriti mnotvo grijeha (Jakov 5, 20). Ako li ne opratate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac va nee oprostiti vama grijeha vaih (Mat. 6, 15). Duh nesklon pratanju ne moe se niim opravdati. Oni koji su nemilosrdni prema drugima pokazuju da i sami nisu uesnici milosti Boje koja donosi oprotaj. Srce Beskonane ljubavi privlai srce zabludelog upravo zahvaljujuI pratanju. Boanska samilost poput nabujale reke uliva se u duu grenika a iz nje u duu drugih. Ljubav i milosre koje je Isus pokazao u svom plemenitom ivotu, videe se i u onima koji su postali uesnici Njegove milosti. A ako ko nema duha Hristova on nije njegov (Rimlj. 8, 9). On je odvojen od Boga, zasluan da i ostane odvojen od Njega zauvek. Istina, i takav je moda nekad primio oprotaj, ali njegov nepomirljivi i pratanju toliko nesklon duh samo pokazuje da je odbacio Boju ljubav koja prata. On se odvojio od Boga i doao u isto stanje u kojem je bio pre no to mu je oproteno. Porekao je svoje kajanje i njegovi gresi ostaju na njemu kao da se nije ni pokajao. Velika pouka sadrana u ovoj paraboli nalazi se upravo u suprotnosti izmeu Bojeg saaljenja i ljudske nemilosrdnosti; u injenici da Boja pratajua milost treba da za nas predstavlja meru pratanja. Nije li trebalo da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja na te to se smilovah? Nama se ne prata zato to mi pratamo, ve e nama biti oproteno onako kao i mi to pratamo. Temelj svakog oprotaja nalazi se u nezasluenoj ljubavi Bojoj; meutim, svojim stavom prema drugima mi pokazujemo da li se ta ljubav uselila u nas. Zato Hristos kae: Kakovijem sudom sudite, onakovijem e vas suditi; i kakovom mjerom mjerite onakvom e vam se mjeriti (Mat. 7, 2).
DOBITAK KOJI JE GUBITAK

Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Luki 12, 13 21.
74
Dok je Hristos davao svoje pouke, oko Njega se obino, okupljalo i veliko mnotvo naroda. On je svojim uenicima govorio o prizorima u kojima e oni uskoro uestvovati. U nastojanju da istine koje su im poverene objave i razglase na sve strane, oni e doi u sukob sa vladarima ovog sveta. Njega radi oni e biti izvoeni pred sudove, pred poglavare i careve. Meutim, Hristos je svojim uenicim obeao mudrost kojoj se niko nee moi odupreti. Njegove sopstvene ree koje su mogle da ganu srca tolikih u mnotvu koje se oko Njega okupljalo i da zbune Njegove lukave neprijatelje, svedoile su o snazi Duha koji je bio u Njemu, o sili koju je On obeao i svojim sledbenicima. Ali bilo je tamo mnogo i onih koji su eleli da milost neba poslui samo njihovim sebinim ciljevima. Oni su u Hristovom tako jasnom izlaganju istine videli Njegovu udesnu mo. uli su Ga kako svojim sledbenicima obeava takvu mudrost, da mogu govoriti pred poglavarima i sudijama. Ali zar On tu svoju snagu ne bi mogao dati i za ostvarenje naih ovozemaljskih ciljeva, pomiljali su mnogi. Ree Mu pak neko iz naroda, Uitelju, reci bratu mojemu da podijeli sa mnom naslijee. Bog je preko Mojsija dao sasvim odreena uputstva o naslednom pravu. Najstariji sin dobijao je dvostruki deo oeve imovine (V Mojs. 21, 17), dok su mlaa braa dobijala podjednake delove. Ovaj ovek je mislio da ga je brat pri deobi naslea prevario. Sva njegova nastojanja da dobije ono to mu je, po njegovom miljenju, pripadalo ostala su uzaludna; ali kad je Hristos hteo da se zaloi za njegovu stvar, ishod bi sigurno bio povoljan mislio je on. On je uo Hristove tako ozbiljno uzbudljive pozive i Njegovo jasno igosanje fariseja i knjievnika. Kad bi takvim reima bilo nareeno njegovom bratu, onda se on sigurno ne bi usudio da ovom oteenom i uvreenom oveku uskrati deo koji mu pripada. Usred Hristovog najsveanijeg izlaganja tako vanih istina, ovaj ovek je otkrio svoje sebine sklonosti. On je proceio da bi se Hristova sposobnost mogla dobro iskoristiti za ostvarivanje njegovih ovozemaljskih i prolaznih interesa, dok duhovne istine nisu ostavile nikakav utisak na njegov um i srce. Sve njegove misli bile su usredsreene samo na dobijanje naslea. Isus, Car slave, koji je bogat budui, nas radi osiromaio, otvorio je ovom oveku riznicu Boje ljubavi. Duh Sveti se najusrdnije zalagao za njega pozivajui ga da vie misli na naljedstvo nepropadljivo, koje nee istruhnuti ni uvenuti, sauvano na nebesima (I Petr. 1, 4). On je video neosporne dokaze Hristove sile. Sad mu se pruila prilika da govori sa Velikim Uiteljem, da izrazi najuzvieniju elju svoga srca. Ali, slino klevetniku iz Bunjaninove alegorije, njegove su oi bile upravljene samo na zemlju. On nije video krunu iznad svoje glave. Kao kasnije i Simon vraar smatrao je dar Boji sredstvom za sticanje zemaljskog dobitka. Hristova misija na zemlji brzo se pribliavala kraju. Bilo Mu je preostalo samo jo nekoliko meseci da zavri delo zbog kojeg je i doao, - da osnuje carstvo svoje milosti. Ali, uprkos tome, ljudska lakomost je drsko zatraila da se okrene od svog uzvienog zadatka da bi raspravljao o jednom paretu spornog zemljita. Ali Isus se nije dao odvratiti od svoje misije. ovjee, odgovorio je On, ko je mene postavio sudijom, ili kmetom nad vama? Isus je ovom oveku mogao da kae ta je u ovom sluaju bilo pravo. Meutim, braa su bila u zavadi samo zato to su obojica bila gramljivi. Zato je Hristos s pravom rekao: Nije moje delo da reavam sporove takve vrste. On je doao sa sasvim drugaijim ciljem da propoveda Jevanelje i da u svesti ljudi oivi umrtvljenu predstavu o venoj stvarnosti. U nainu Hristovog gledanja na ovaj sluaj nalazimo pouku za sve koji rade u Njegovo ime. Kada je poslao dvanaestoricu svojih uenika, On im je rekao: I hodei propovijedajte i kazujte da se pribliilo carstvo nebesko. Bolesne isceljujte, mrtve diite, gubave istite, avole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite (Mat. 10, 7. 8). Apostoli nisu imali zadatak da reavaju ovozemaljske sporove meu ljudima, ve da ljude ubede u neophodnost izmirenja sa Bogom. Samo na taj nain oni su mogli posluiti na blagoslov oveanstvu. Jedini lek protiv greha i patnji oveanstva jeste Hristos. Samo Jevanelje Njegove milosti moe stvarno da isceli ljudsko drutvo od svih zala koja predstavlju njegovo pravo prokletstvo. Nepravda bogatih prema siromanima i mrnja siromanih prema bogatima imaju svoj koren u sebinosti, a sebinost se moe iskoreniti samo potpunim potinjavanjem i predanjem srca Hristu. Samo On sebino srce grenika moe zameniti novim srcem punim ljubavi. Sluge Hristove moraju samo propovedati Jevaelje poslano s neba Duhom svetim; zalaui se, kao to je to i Hristos inio, samo za dobro oveanstva. Samo na taj nain e u oplemenjivanju i uzdizanju oveanstva postii takve rezultate kakvi se ne bi mogli postii nikakvom ljudskom silom.
75
Svojom opomenom: Gledajte i uvajte se od lakomstva; jer niko ne ivi onijem to je suvie bogat, na Gospod je udario u sam koren spornog pitanja koje je muilo ovog sebinog oveka i koje je povod svih sporova i rasprava slinog karaktera. I kaza im ovu priu govorei: U jednog bogatog oveka rodi njiva i on miljae u sebi, govorei: ta u initi? Nemam u to sabrati svoje ljetine. I ree: evo ovo u uiniti; pokvariu itnice svoje i nainiu vee, i ondje u sabrati sva svoja ita i dobro svoje. I kazau dui svojoj: duo! Ima mnogo imanja na mnogo godina, poivaj, jedi, pij i veseli se. A Bog njemu ree: Bezumnie! Jo ovu no uzee duu tvoju od tebe; a to se pripravio ije e biti? Tako biva onome, ko sebi sabira blago, a ne bogati se u Boga. Parabolom o bezumnom bogatau, Hristos je pokazao ludost svih onih koji ive samo za ovaj svet. Ovaj bogata je sve to je imao u stvari dobio od Boga. Sunce je, po Bojem nalogu, obasjalo i njegova polja, jer njegovi ivotvorni zraci padaju i na pravedne i na nepravedne. Kiu takoe nebo alje podjednako i dobrima i zlima. Zahvaljujui samo Bojoj brizi niu i rastu biljke i zasejana polja donose svoje obilje. Ovaj bogata se naao u neprilici neznajui ta da uini sa izuzetnim obiljem svojih proizvoda. itnice su mu bile ve prepune; i nije imao gde da smesti preostale vikove svoje bogate etve. Na Boga, koji mu je u svojoj milosti sve to obilje i dao, ovaj bezumnik nije ni pomiljao. On nije bio svestan da ga je Bog uinio samo pristavom (poverenikom) svojih dobara, da bi na taj nain mogao pruiti potrebnu pomo siromanima. Njemu se ukazala blagoslovena prilika da bude Bogom odreeni uvar milostinje; spreman u svakom trenutku da je velikoduno deli potrebnima; ali on je sebino mislio samo na sopstvenu udobnost. Ovome oveku nije bio nepoznat poloaj siromaha, udovica i siroadi, napaenih i nevoljnih. Bilo je mnogo mesta gde bi on mogao korisno da upotrebi svoj imetak. On je deo svoga izobilja lako mogao da odvoji u dobrotvorne svrhe, i da usrei mnoge porodice koje su oskudevale; mnogi gladni bili bi nahranjeni, a goli odeveni; srce mnogih bi zaigralo od radosti, mnoge molitve za hleb i odeu bile bi usliene, a pesme zahvalnosti uzdizale bi se do neba. Gospod je uo molitve oskudnih i po dobroti svojoj gotovio hranu jadnome (Ps. 68, 10). Obilje dato ovom bogatau trebalo je da poslui na blagoslov mnogima koji su bili ugroeni i oskudni. Ali je njegovo srce bilo potpuno zatvoreno za vapaje siromanih. I ree: evo ovo u uiniti: pokvariu itnice svoje i nainiu vee; i ondje u sabrati sva svoja ita i dobro svoje; i kazau dui svojoj: duo! ima mnogo imanja na mnogo godina; poivaj, jedi, pij, veseli se. Ciljevi ovog oveka nisu bili nita uzvieniji od ciljeva stoke koju kolju (Ps. 49, 12). On je iveo kao da nema ni Boga ni neba, a ni budueg ivota; i kao da je sve to poseduje jedino njegova svojina, za koju ne duguje nita ni Bogu ni ljudima. Rei psalmiste: Ree bezumnik u srcu svojemu: nema Boga (Ps. 14, 1) verno opisuju ovog bezumnog bogataa. Ovaj ovek iveo je i planirao samo za sebe. Za njega je najvanije bilo to to je obezbeen i za budunost. Nije mu preostajalo nita drugo nego da plodove svoga rada sabere u itnice i da uiva u njima. Smatrao se srenijima od drugih ljudi i sve svoje uspehe pripisivao je sebi i svome mudrom gospodarenju. Od svojih sugraana bio je potovan i cenjen kao ovek zdravog razuma i kao napredan graanin. Jer duu njegovu blagosiljaju za ivota njegova, i slave tebe, to ugaa sebi (Ps. 49, 18). Ali je premudrost ovoga svijeta ludost pred Bogom (I Kor. 3, 19). Dok je bogata sanjario o godinama uivanja i sree, Gospod je imao sasvim drugaije planove. Ovom nevernom pristavu stigla je poruka: Bezumnie! ovu no uzee duu tvoju od tebe. Ovde je u pitanju bio zahtev koji se ne moe nadoknaditi novcem. Sve blago koje je nagomilao nije ga moglo otkupiti pa ak ni odloiti pravoodreenu presudu. Za koji as postae za njega bezvredno sve to je munim radom sticao u toku celog ivota. A to si pripravio ije e biti? Njegova iroka polja i prepune itnice nee vie biti pod njegovom kontrolom. Sabira, a ne zna kome e dopasti (Ps. 39, 6). Nije obezbedio jedinu stvar koja bi mu sada bila od koristi. Dok je iveo samo za sebe odbacio je onu boansku ljubav koja se ispoljava u saoseanju i milosru prema blinjima. Time je odbacio i ivot, jer je Bog ljubav, a ljubav je izvor ivota. Ovaj ovek je vie voleo i cenio zemaljsko nego duhovno, i sa zemaljskim je morao i da ode sa ovog sveta. ovjek u asti, ako nije razuman, izjednaie se sa stokom koju kolju (Ps. 49, 20). Tako biva onome koji sebi tee blago a ne bogati se u Boga. Ova slika je prikladna za sva vremena. Vi moete sebino planirati samo za sebe, moete sabirati blago na ovom svetu, graditi dvorove velike i visoke kao nekada graditelji staroga Vavilona. Ali ne moete sagraditi tako visoke zidove i tako jaka vrata, da biste se zatitili od vesnika propasti. Car Valtasar je priredio raskalanu gozbu svojim velikanima, te hvaljahu bogove zlatne i mjedene i drvene i kamene. Ali je ruka
76
Nevidljivog ispisala na zidu njegovog dvora one sudbonosne rei i pribliavanje neprijateljskih armija ve se ulo na vratima njegove palate. Iste noi bio je ubijen Valtasar car haldejski (Dan. 5, 30); a jedan strani vladar seo je na njegov presto. iveti samo za sebe znai propasti. Lakomstvo i elja da se sve zadri samo za sebe, odvajaju duu od izvora ivota. Duh koji tei samo za dobitkom, samo da prigrabi za sebe, duh je sotonin. A duh Hristov otkriva se u spremnosti da dajemo i da se rtvujemo za dobro drugih. I ovo je svjedoanstvo da nam je Bog dao ivot vjeni; i ovaj ivot vjeni u sinu je njegovom. Ko ima sina Boijega ima ivot; ko nema sina Boijega nema ivota (Jovan 5, 11. 12). Zato kae Hristos: Gledajte i uvajte se od lakomstva, jer niko ne ivi onijem to je suvie bogat.
BOGATA I UBOGI LAZAR

U paraboli o bogatau i siromanom Lazaru Hristos pokazuje da ljudi u ovom ivotu odluuju o svojoj venoj sudbini. U toku kuanja i proveravanja u ovom kratkom ovozemaljskom ivotu, milost Boja je ponuena svakoj dui. Meutim, ako ljudi ovako pruenu prilikuk propuste u zadovoljavanju svojih linih prohteva i elja onda se sami odvajaju od venog ivota. I nikakvo naknadno vreme milosti (posle smrti) nee im biti dano. Svojim linim izborom oni su stvorili nepremostiv jaz izmeu sebe i Boga. Ova parabola jasno istie suprotnost izmeu bogataa koji se uopte ne uzda u Boga, i siromaha koji sve svoje nade polae jedino u Njega. Hristos ovde pokazuje da e doi vreme kad e se poloaj onih dveju klasa potpuno izmeniti. Oni koji se i pored svog siromatva na ovom svetu, potpuno oslanjaju na Boga i strpljivo podnose patnje i stradanja ovoga ivota, bie jednog dana daleko uzvieniji i sreniji od onih koji sada zauzimaju najvie poloaje sveta, ali koji svoj ivot nisu posvetili Bogu. ovjek neki pak bjee bogat, rekao je Hristos, koji se oblaae u skerlet i u svilu, i ivljae svaki dan gospodski i veseljae se. A bijae jedan siromah, po imenu Lazar, koji leae pred njegovijem vratima gnojav, i eljae da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga. Ovaj bogata ne pripada kategoriji nepravednika prikazanih nepravednim sudijom, koji je otvoreno izjavio da se Boga ne boji i ljudi ne stidi. Ovaj se oseao sinom Avramovim i samouvereno polagao pravo na to. On nije zlostavljao ovog prosjaka niti je zahtevao od njega da ode zato to bi mu bio odvratan njegov izgled. Bogata nije imao nita protiv da ovaj siroti ovek, koji je svojim izgledom tako odvratno delovao, ostane i dalje pred njegovim vratima, ako mu ini neku utehu samo to to e ga on u prolazu pogledati. Ali u svojoj sebinosti, on je ostao potpuno ravnoduan prema potrebama svog nesrenog i napaenog brata. U to vreme nije bilo bolnica ni bilo kakvog prihvatilita gde bi se ovakvim bolesnicima mogla ukazati nega. Patnici i beskunici bili su preputeni brizi onih kojima je Bog poverio dobra da bi ovakvima mogli pruiti dunu pomo i ljudsko saoseanje. Upravo takav je bio sluaj sa prosjakom i bogataem pomenutim u ovoj paraboli. Lazaru je bila zaista neophodna pomo jer nije imao ni prijatelja, ni doma, ni novca, ni zalogaja hleba. Bogati plemenita ga je preputao da tako dan za danom skapava od gladi i bede, dok je on sam imao i uivao sve to mu je dua mogla da zaeli. I taj bogata, koji je vrlo lako mogao da ublai patnje svoga blinjega, iveo je samo za sebe, kao to to mnogi i danas ine. I danas u svetu, a esto i u naoj neposrednoj blizini, ima gladnih, neodevenih i onih koji nemaju svog domaeg ognjita. Ako zanemarimo svoju dunost da svojim sredstvima ublaimo patnje i potrebe ovakvih, mi tovarimo na sebe breme krivice s kojim emo se jednog dana strano
77
suoiti. Svako lakomstvo u Rei Bojoj je osueno kao idolopoklonstvo. Svako samoljublje i svaki sebini postupak u Bojim oima predstavlja prekraj. Bog je ovog bogataa uinio pristavom svojih dobara i njegova je dunost bila da se brine upravo za ovakve kao to je bio ovaj prosjak. Gospodnja izriita zapovest glasi: Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve due svoje i iz sve snage svoje (V Mojs. 19, 18). Ovaj bogata je bio Jevrejin i njemu su bile dobro poznate ove Boje zapovesti. Meutim, on je potpuno zaboravio da je odgovoran za korienje i upotrebu sredstava i mogunosti poverenih njegovoj brizi. Gospod ga je obilno blagoslovio, ali on je ove darove upotrebio na sebian nain uzdiui sebe a ne svoga Tvorca. U srazmeri sa primljenim obiljem bila je i njegova obaveza da primljene darove upotrebi za uzdizanje oveanstva. To je u ostalom bila i izriita Boja zapovest, ali bogata nije ni pomiljao na svoje obaveze prema Bogu. On je pozajmljivao novac i na pozajmljeno uzimao kamate; ali nikakav interes nije vraao na sve ono to je Bog njemu pozajmio. Imao je znanje i darove, ali ih nije uinio korisnim. Zaboravljajui svoju odgovornost prema Bogu, sve svoje snage je posvetio zadovoljavanju samoga sebe. Sve ime je bio okruen, odavanje zadovoljstvima, pohvale i laskanja od strane prijatelja, sve je to sluilo njegovom sebinom uivanju. Obuzet toliko drutvom svojih prijatelja, potpuno je izgubio oseanje svoje odgovornosti da sarauje sa Bogom u irenju Njegovog svima namenjenog milosra. Bila mu je pruena prava prilika da Re Boju shvati i pravilno primeni njeno uenje; ali drutvo eljno uivanja koje je sam izabrao, okupilo ga je do te mere da je potpuno zaboravio na venog Boga. Dolo je meutim, vreme kada su se ivotni uslovi obojice ljudi, istaknutih u ovoj paraboli, potpuno izmenili. Siromah je na ovom svetu patio iz dana u dan, ali je svoju patnju strpljivo i mirno podnosio. Dolo je vreme da umre, i sahranili su ga. Niko nije za njim zaalio. Ali strpljivou u svojim patnjama on je, prema Hristovom svedoanstvu, izdrao probu svoje vere; i posle smrti u paraboli je prikazano tako kao da su ga aneli odneli u naruje Avramovo. Lazar predstavlja one Hristove vernike koji ovde pate u siromatvu i oskudici. Kad o dolasku Hristovom odjekne truba Boja (I Sol. 4, 16), i kad svi koji uvi glas Hristov, ustanu tada iz svojih grobova, primie i oni svoju nagradu; jer njihova vera u Boga nije bila samo teorija, nego stvarnost. A umrije i bogati i zakopae ga. I u paklu kad bjee u mukama podie oi svoje i ugleda izdaleka Avrama , i Lazara u naruju njegovu. I povikavi ree: Oe Avrame! Smiluj se na me i poalji mi Lazara, neka umoi u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se muim u ovome plamenu. U ovoj paraboli Isus susree ljude na njihovom sopstvenom tlu. Mnogi od prisutnih koji su sluali ovo Hristovo izlaganje drali su se uenja o takozvanom zagrobnom ivotu, - o svesnom stanju umrlih i u periodu izmeu smrti i vaskrsenja. Spasitelj je poznavao njihova shvatanja pa je svoju parabolu oblikovao tako da bi im, posredstvom ovakvom raspleta kakav su oni unapred oekivali, utisnuo u misli znaajne istine. Na ovaj nain On je pred svoje sluaoce stavio ogledalo u kome su mogli da vide sebe i svoj pravi odnos prema Bogu. Iskoristio je shvatanje koje je preovladavalo kod prisutnih da bi istakao misao koju je naroio eleo da predoi svima; - da nijednog oveka ne treba vrednovati po onome to on ima; jer mu je sve to u stvari pozajmljeno od Boga. Zloupotrebom ovih darova najvei bogata ili pak genije u intelektualnom pogledu sputa se nie od najsiromanijih i najnapaenijih ljudi koji ljube Boga i uzdaju se u Njega. Hristos je eleo da objasni svojim sluaocima da je ljudima spas svoje due nemogue osigurati posle smrti. Sinko, kae navodno Avram u ovoj paraboli, opomeni se da si ti primio dobra svoja u ivotu svome, i Lazar opet zla, a sad se on tjei, a ti se mui. I preko svega toga postavljena je meu nama i vama velika propast (ponor) da oni, koji bi htjeli odovud k vama prei, ne mogu, niti oni otuda k nama, da prelaze. Na ovaj nain je Hristos pokazao koliko je beznadno i besmisleno oekivati neko naknadno vreme milosti i probe. Ovaj ivot predstavlja jedino vreme dano ljudima da bi se pripremili za venost. Ali bogataa nije naputala nada da je on ipak dete Avramovo; u paraboli on je prikazan kako i u svojoj paklenoj muci upravo njega priziva u pomo. Oe Avrame, preklinje on, smiluj mi se. On svoju molbu ne upuuje Bogu nego Avramu; to znai da je Avrama stavljao iznad Boga i da je i nadu na spasenje zasnivao samo na svom prirodnom srodstvu sa Avramom. Razbojnik raspet na krstu je svoju molitvu uputio Hristu. Opomeni me se Gospode! kad doe u carstvo svoje, zavapio je on i odmah dobio odgovor: Zaista, zaista ti kaem danas (danas dok visim u mukama i ponienju na krstu kaem ti) bie sa mnom u raju (Luka 23, 24. 43). Meutim, ovaj
78
bogata je svoju molbu uputio Avramu i zato i nije mogla biti usliena. Hristos je jedini koji je uzvien za poglavara i za Spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje grijeha (Djela 5, 31). Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mogli spasti (Djela 4, 12). Bogata je proveo ceo svoj ivotni vek u sebinom ugaanju sebi, i prekasno je uvideo da se nije pripremio za venost. Shvativi sopstevnu ludost, pomislio je na svoju brau koja e nastaviti da ive u sebinom zadovoljavanju svojih elja, kao i on to je nekada iveo. Zato je u svojoj navodnoj molbi upuenoj Avramu nastavio: Molim te dakle, oe, da poalje (Lazara) kui oca mojega, jer imam pet brae, neka im posvjedoi da ne bi i oni doli na ovo mjesto muenja. Ali, ree mu Avram: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju. A on ree: ne, oe Avrame! Nego ako im ko doe iz mrtvih pokajae se. A Avram mu ree: Ako ne sluaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvijeh ustane nee vjerovati. Na molbu bogataa da se njegovoj brai poaju naknadni dokazi jasno mu je reeno da se oni ne bi dali ubediti ak ni takvim dokazima kakve je on zahtevao. Svojim zahtevima on je na indirektan nain dobacio prekor samom Bogu. To je zvualo isto tako kao da Mu je otvoreno prebacio: Da si me vie i temeljitije opominjao, ja danas ne bi bio ovde. U paraboli je prikazano kao da Avram u svom odgovoru na bogataevu molbu kae: Tvoja braa su dovoljno opominjana. Njima je data svetlost, ali oni ne ele da je vide, istina im je jasno izloena, ali oni nee da uju. Ako ne sluaju Mojsija i proroka da ko i iz mrtvijeh ustane nee mu vjerovati. Ove rei su se obistinile u istoriji jevrejskog naroda. Hristovo poslednje udo, kojim kao da je krunisao sva predhodno uinjena udesa, bilo je vaskrsenje Lazara iz Britanije, koji je ve etiri dana bio u grobu. Jevrejima je na ovaj nain pruen najnepobitniji dokaz o Spasiteljevom boanstvu, ali oni su i taj dokaz odbacili. Lazar je ustao iz mrtvih i pruio im svoje lino svedoanstvo o sili Hristovoj, ali su oni otvrdnuli svojim srcem za svaki dokaz, i pomiljali su da ak i Lazara ubiju kao takvog svedoka. (Jovan 12, 9 11). Zakon i proroci su Bogom odreena sredstva za spasenje ljudi. Hristos je rekao: Pregledajte pisma i verujte dokazima proroka. I poto nisu posluali glas Boji izraen u Svetim spisima Njegove Rei, nisu posluali ni svedoanstvo svedoka podignutog iz mrtvih. Oni koji sluaju Mojsija i proroke nee traiti dokaze jae od onih koje im je Bog u svojoj Rei dao. Meutim, kad ljudi dou dotle da odbace i ne cene najdragocenije prilike koje im se pruaju, on ne bi posluali ak ni onda kada bi neko iz mrtvih doao da im donese poruku. Oni ne bi bili osvedoeni ak ni takvim dokazom. Odbacivanje zakona i proroka uini ljudsko srce tako tvrdim da do njega ne moe vie da prodre nikakva svetlost. Razgovor izmeu Avrama i oveka koji je za vreme ivota bio tako bogat ima prenosno znaenje. Pouka koja proistie iz ovog razgovora svodi se na zakljuak da je svakom oveku dano dovoljno svetlosti da bi mogao da shvati i izvri svaku dunost koja se od njega trai. Odgovornosti svakog pojedinca srazmerne su njegovim mogunostima i pruenim preimustvima. Svakom pojedincu Bog u svojoj milosti daje dovoljno svetlosti i mogunosti da izvri zadatak koji mu je poveren. Ako ovek propusti da izvri dunost koju moe da uoi i pri slabijoj svetlosti, jaa svetlost e samo otkriti njegovo neverstvo i nemarnost da iskoristi primljene blagoslove. Koji je vjeran u malom i u mnogom je vjeran; a ko je nevjeran u malom i u mnogom je nevjeran (Luka 16, 10). Oni koji odbijaju da prihvate svetlost i pouke date u spisima Mojsija i proroka i trae ispoljavanje nekih natprirodnih uda, ne bi bili osvedoeni ak ni onda kad bi im se ta elja ispunila. Parabola o bogatau i siromanom Lazaru pokazuje kako se na ljude koje oni predstavljaju gleda u svetu nevidljivom za oi smrtnika. Nije greh biti bogat ako bogatstvo nije steeno nepravdnom. Ovaj bogata nije okrivljen zbog toga to je bio bogat; ali osuda je pala na njega zato to je sredstva koja su mu bila poverena upotrebio sebino u zadovoljavanju samo linih potreba i prohteva. On bi uinio daleko bolje da je svoj novac, upotrebljavajui ga na blagoslov i dobro drugih, poloio pored Bojeg prestola. oveka koji se u ovom ivotu posvetio sticanju neprolaznog blaga smrt ne ini nita siromanijim. Ali ovek koji ovde zgre samo za sebe ne moe nita da ponese u nebo. On se samo pokazuje kao neverni pristav. On je primio dobra dobra svoja u ivotu ovozemaljskom, ali je zaboravio na svoje obaveze prema Bogu. Propustio je priliku da sebi osigura nebesko blago. Bogata koji je za ivota imao toliko prednosti, prikazuje nam se kao ovek koji je bio duan da primljene darove i sposobnosti razvije, tako da njegova dela, donosi mu uveana duhovna preimustva, dopru i s one strane groba. Cilj iskupljenja nije samo brisanje i unitenje greha, nego i
79
da se ljudima vrate oni duhovni darovi koje su izgubili pod razornim uticajem greha. Novac se ne moe poneti u budui ivot; on tamo nije potreban; ali dobra dela uinjena da se due pridobiju za Hrista, poneemo u nebeske dvorove. Oni koji Boje darove sebino koriste samo za sebe, ostavljajui svoje blinje u oskudici i bedi, i ne inei nita da bi unapredili delo Boje na zemlji, obeauju svoga Tvorca. Pored njihovih imena u nebeskim knjigama stoji zapisano: Zakidali Boga. Bogata je imao sve to se moe kupiti za novac, ali nije imao ono blago kojim bi svoje raune mogao da opravda pred Bogom. iveo je tako kao da sve to poseduje pripada izriito njemu. Zanemario je potpuno poziv Boji, i opravdane zahteve napaenih siromaha. Ali je na kraju doao poziv koji nije mogao da zanemari silom iji autoritet nije mogao da osporava niti da se usprotivi nareeno mu je da se oprosti zauvek od dobara kojima nije vie pristav. Nekadanji bogata naao se na ovaj nain u najbeznadnijem siromatvu. Haljinama Hristove pravde, izatkanim na nebeskom razboju, on se nikada nije zaodenuo. On, koji se nekada oblaio u najbogatiji skerlet i najfiniju svilu, stoji sada u svoj svojoj golotinji i bedi. Vreme milosti i kuanja za njega je zavreno. On svetu nita nije dao, i zato nita sa sobom nije mogao ni poneti. Hristos je podigao zavesu i ovu sliku predoio svetenicima, poglavarima, knjievnicima i farisejima. Pogledajte ovo, vi koji zgrete sebi blago ovoga sveta, ali se ne bogatite u Boga. Zar neete razmisliti o ovom prizoru? To to ljudi najvie cene, odvratno je u Bojim oima. Jer kakva je korist ovjeku, kae Hristos, ako zadobije sav svijet a dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovjek za duu svoju? (Marko 8, 36. 37).
Primena na jevrejsku naciju
Kad je Isus ispriao parabolu o bogatau i siromanom Lazaru, mnogi od jevrejskog naroda nalazili su se u bednom stanju pomenutog bogataa, sebino upotrebljavajui Boja dobra na lina zadovoljstva i pripremajui se za presudu: Izmjeren si na mjerila i naao si se lak (Dan. 5, 27). Bogata je bio poastvovan svim i ovozemaljskim i duhovnim blagodatima, ali on je odbio da bude saradnik Boji u pravilnoj upotrebi i primeni ovih blagoslova. Tako je bilo i sa jevrejskim narodom. Bog je Jevreje uinio uvarima svojih svetih istina. On ih je naimenovao pristavima ili poverenicima svoje milosti. Dao im je sva i duhovna i ovozemaljska preimustva i pozvao ih je da te blagoslove prenesu i na druge. Naroita uputstva dobili su u pogledu postupanja sa bolesnima, sa strancima koji se nau meu vratima njihovim i sa siromanima. Svoje prihode sa njiva ili vonjaka nisu smeli sebino da prigrabe samo za sebe, nego su uvek morali da misle i na ugroene i da s njima dele ove blagoslove. Bog je obeao da e ih i blagosiljati prema njihovim delima ljubavi i milosra. Ali slino ovom bogatau oni nisu pruili ruku pomoi da bi ublaili potrebe napaenog oveanstva ni u ovozemaljskom ni u duhovnom pogledu. Puni oholosti, smatrali su se izabranim i naroito povlaenim narodom Bojim; a u stvari nisu ni sluili Bogu niti su Mu odavali duno potovanje. Oslanjali su se samo na injenicu da su deca Avramova. Mi smo sjeme Avramovo (Jovan 8, 33), govorili su oholo. Ali kad je nastupila kriza pokazalo se jasno da su se oni odvojili od Boga i da se uzdaju jo jedino u Avrama kao da je on sam Bog. Hristos je svim srcem nastojao da rasvetli pomraeni um jevrejskog naroda. On im je rekao: Kad biste vi bili djeca Avramova, inili biste djela Avramova. A sad gledate mene da ubijete, ovjeka koji vam istinu kazah, koju uh od Boga. Tako Avram nije inio (Jovan 8, 39. 40). Hristos nije priznavao da samo poreklo ljudima daje neke vrline. On je uio da duhovna povezanost zamenuje i potiskuje svaku prirodnu vezu. Jevreji su tvrdili da su potomci Avramovi; ali poto su propustili da ine dela Avramova dokazali su da u stvari i nisu prava njegova deca. Samo oni koji su se u duhovnom smislu pokazali srodni sa Avramom, pokoravajui se glasu Bojem kao to je to on sam inio, mogu se smatrati pravim njegovim potomcima. Siromanog Lazara koji je na svetu pripadao klasi prezrenih i odbaenih od ljudi, Hristos je priznao kao onoga koji je s Avramom povezan najprisnijim srodstvom.
80
Bogata, iako okruen najraskonijim izobiljem u ovom ivotu, bio je tolika neznalica da je Avrama postavio na mesto koje pripada samo Bogu. Da je on vie cenio pruena preimustva i da je dozvolio Duhu Svetom da oblikuje njegov um i srce, sasvim bi drugaiji bio njegov poloaj. Tako je bilo i sa nacijom koju on u ovoj paraboli predstavlja. Da su Jevreji odgovorili Bojim oekivanjima njihova budunost bi bila sasvim drugaija. Oni bi ispoljili istinsko duhovno razlikovanje od ostalih. Oni bi raspolagali duhovnim obiljem koje bi Bog umnoavao do te mere da bi ono postalo dovoljno da predstavlja svetlost i blagoslov za ceo svet. Ali oni su se toliko udaljili od onoga to im je bilo Bogom namenjeno da im je ceo ivot postao izopaen. Darove koji su im kao Bojim pristavima bili povereni oni nisu upotrebili u skladu sa istinom i pravdom. Oni uopte nisu raunali na venost, a posledica njihovog neverstva bila je propast cele nacije. Hristos je znao da e razorenje Jerusalima podsetiti Jevreje na ovu Njegovu opomenu. I to se obistinilo. Kad se na Jerusalim sruila ova strana nesrea, kad su umirali od gladi i svih stradanja koja su ih snala, oni su se setili ovih Hristovih rei, i razumeli su parabolu. Sve ove patnje i stradanja oni su sami prouzrokovali zanemarivi da Bogom danom svetlou i znanjem obasjaju svet.
U poslednjim danima
U tunom zavretku prie o ovom bogatau naslikani su poslednji prizori istorije ovoga sveta. Bogata je samouvereno tvrdio da se s pravom naziva sinom Avramovim; ali on je od Avrama bio rastavljen nepremostivim ponorom pogreno razvijenog karaktera. Avram je sluio Bogu izvravajui Njegovu Re u veri i poslunosti; dok bogata nije mislio ni na Boga ni na potrebe napaenog oveanstva. Ta velika provalija izmeu njega i Avrama nije nita drugo nego provalija neposlunosti. I danas mnogi idu istim putem kojim je iao ovaj bogata. Iako su lanovi crkve, oni nisu obraen. Oni mogu da uestvuju u slubi Bojoj, oni mogu i da pevaju psalam: Kao to kouta trai potoke, tako dua moja trai tebe, Boe (Ps. 42, 1). Ali oni daju lano svedoanstvo. U oima Bojim oni nisu pravedniji ni od najgorih grenika. Dua koja tei za uzbudljivim zadovoljstvima ovog sveta, i koja je obuzeta tenjom za razmetanjem i raskoi, ne moe sluiti Bogu. Poput bogataa u paraboli, takav nema nikakvih sklonosti da ratuje protiv telesnih elja. On ezne samo za tim da zadovolji apetit i svoje prohteve. Njemu u potpunosti odgovara atmosfera greha. Smrt takvome dolazi sasvim neoekivano; i on odlazi u grob sa karakterom koji je, u sauesnitvu sa agentima sotoninim, formirao u toku ivota. U grobu ne moe da bira ni dobro ni zlo. Jer kad ovek umre u taj dan propadnu sve pomisli njegove (Ps. 146, 4). I kad glas Boji probudi mrtve, on e i iz groba izai sa svim strastima i sklonostima koje je imao za vreme ivota. Bog nee uiniti nikakvo udo da bi nanovo stvorio oveka koji se nije dao preporoditi za ivota kad su mu za to bile ukazane sve prilike i mogunosti. Za sve vreme svog ivota on nije nalazio nikakve radosti u Bogu niti je eleo da Mu slui. Njegov karakter uopte ne moe da se uskladi sa Bogom, i on ne bi ni bio srean u nebeskoj porodici. I danas postoje u svetu ljudi koji su pravednici u sopstvenim oima. Oni nisu prodrljivci ni pijanice, nisu ni bezvernici, ali ele da ive za sebe, a ne za Boga. On nije u njihovim mislima, i zato se oni svrstavaju u bezvernike. Kad bi im i bilo mogue da uu na vrata u grad Boji, onda ne bi imali nikakvo pravo na drvo ivota; jer kad su zapovesti Boje sa svim obavezama i zahtevima koji iz njih proistiu bile stavljene pred njih, oni su rekli: Ne! Oni nisu sluili Bogu ovde na zemlji. Zato Mu nee moi sluiti ni na drugome svetu. Oni ne bi mogli iveti u prisutnosti Bojoj, mislei da je na nekom drugom mestu bolje. Uiti od Hrista znai prihvatiti Njegovu milost, koja predstavlja Njegov karakter. Ali oni koji ne cene i ne iskoriste kako treba dragocene prilike i svete uticaje koji su im ponueni na zemlji, nisu podesni da uestvuju u besprekornoj odanosti neba. Njihov karakter nije uoblien prema boanskoj slici. Svojom nemarnou oni su stvorili provaliju koju nije mogue premostiti. Izmeu njih i pravednika postoji zaista velika provalija.
81
REI I DELA
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mateju 21, 23 32.
ovjek koji imae dva sina i doavi prvome ree: Sine, idi danas radi u vinogradu mome. A on odgovarajui ree: Neu! A poslije se raskaja i otide. I pristupivi drugom sinu ree tako, a on odgovarajui ree: Hou, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju oevu? Rekoe mu: Prvi! U svojoj besedi na gori Hristos je rekao: Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u carstvo nebesko; no koji ini po volji Oca mojega koji je na nebesima (Mat. 7, 21). Dokaz o iskrenosti ne nalazi se u reima, nego u delu. Hristos nije kazao ljudima: to odvie govorite, nego to odvie inite (Mat. 5, 47). Njegove rei: Kad ovo znate, blago vama ako izvrujete (Jovan 13, 17), imaju veliki znaaj. Rei nemaju nikavu vrednost ako ih ne prate odgovarajua dela. To je pouka koju moemo izvui iz parabole o dva sina. Ovu parabolu Hristos je ispriao prilikom svoje poslednje posete Jerusalimu, neposredno pred svoju smrt. Tom prilikom on je iz hrama isterao trgovce i preprodavce stoke. Njegov glas je boanskom snagom progovorio njihovom srcu. Iznenaeni i preplaeni pokorili su se Njegovoj zapovesti bez ikakvog otpora ili opravdavanja. Kad su svetenici i poglavari, oslobodivi se straha, ponovo uli u hram zatekli su Hrista kako lei bolesne i one koji su ve bili na samrti. uli su, glasove radosti i pesme zahvalnosti. U samom hramu su deca koju je Isus izleio ushieno mahala palmovim granicama, kliui: Osana sinu Davidovu. Ipak svetenicima i poglavarima sve to nije bilo dovoljno da bi savladali svoje predrasude i ljubomoru. Dok je Hristos sledeeg dana pouavao u hramu, prisupie k Njemu poglavari sveteniki i starjeine narodne govorei: Kakvom vlasti to ini? I ko ti dade vlast tu? Svetenici i poglavari su imali pred sobom nepobitne dokaze o Hristovoj udotvornoj sili. Prilikom ienja hrama oni su na Njegovom licu videli odsjaj boanskog autoriteta. Nisu mogli a da se ne pokore sili koja je zraila iz Njegovih rei. Osim toga, svojim udotvornim delima isceljenja On je potpuno odgovorio na njihovo pitanje. On im je o svom autoritetu pruio dokaz koji oni nisu mogli da ospore. Ali to nije bilo ono to su oni eleli. Svetenici i poglavari su zlurado prieljkivali da se On sam proglasi za Mesiju kako bi mogli da zloupotrebe Njegove rei i da pobune narod protiv Njega. Cilj im je bio da unite Njegov uticaj i da Ga ubiju. Isus je znao da oni, poto nisu prepoznali Boga u Njemu samom, niti su u Njegovim delima videli te toliko oekivane dokaze Njegovog boanskog karaktera, nee prihvatiti ni Njegovo svedoanstvo ako im lino kae da je On zaista Hristos. U svom odgovoru, On je izbegao ishod koji su oni prieljkivali, i strelu osude usmerio protiv njih samih. I ja u vas upitati jednu rije, koju ako mi kaete, i ja u vama kazati kakvom vlasti ovo inim. Krtenje Jovanovo otkuda bi? ili s neba, ili od ljudi? Svetenici i poglavari zastadoe zbunjeni. I oni pomiljahu u sebi govorei: ako reemo s neba, rei e nam: zato mu dakle ne vjerovaste: Ako li reemo: od ljudi, bojimo se naroda! Jer svi Jovana drahu za proroka. I odgovarajui Isusu rekoe: ne znamo. Ree i on njima: Ni ja vama neu kazati kakvom vlasti ovo inim. Odgovor: Ne znamo, bio je laan. Meutim, svetenici su, shvativi poloaj u kom su se nali, pribegli najprovidnijem pritvorstvu da bi se zatitili. Jovan Krstitelj je doao upravo zato da posvedoi za Onoga iji autoritet su oni sada dovodili u pitanje. On je ukazujui na Hrista, rekao:
82
Gle Jagnje Boje koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). On Ga je lino i krstio, a po krtenju, dok se Hristos molio na obali Jordana, nebo se otvorilo i Duh Sveti u vidu goluba spustio se na Njega, a s nebesa se uo glas: Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji (Mat. 3, 17). Seajui se kako je Jovan ponovio proroke rei koje su se odnosile na Mesiju i seajui se prizora sa Isusovog krtenja, svetenici i poglavari se nisu usudili rei da je krtenje Jovanovo bilo s neba. Ako priznaju da je Jovan zaista bio prorok, kako su ga i smatrali, kako bi onda mogli porei njegovo svedoanstvo da je Isus iz Nazareta Sin Boji? A rei da je krtenje Jovanovo bilo od ljudi opet nisu smeli od naroda, jer je narod verovao da je Jovan bio prorok. Zato su odgovorili: Ne znamo. Na to im je Hristos ispriao parabolu o ocu koji je imao dva sina. Kad se otac obratio prvom sinu, rekavi: Idi danas radi u vinogradu mome, sin je, ne razmiljajui mnogo, odgovorio: Neu. On je odbio da poslua, i odao se ravom drutvu i bezbonom ivotu. Ali kasnije se pokajao i uinio ocu po volji. Otac se zatim obratio i drugom sinu s istim nalogom: Idi i radi danas u vinogradu mome. Ovaj sin je odgovorio: Hou, gospodaru, ali nije otiao da radi. U ovoj paraboli otac predstavlja Boga, a vinograd Njegovu zajednicu. Dvojicom sinova predstavljene su dve kategorije ljudi. Sin, koji je odbio poslunost rekavi: Neu, predstavlja one koji su iveli u otvorenom prestupu, koji nisu ispovedali pobonost i koji su otvoreno odbili da uzmu jaram ogranienja i poslunosti koju Boji zakon namee. Meutim, mnogi od ovih su kasnije, pokajavi se, prihvatili Boji poziv. Kad je Jevanelje u vesti Jovana Krstitelja: Pokajte se jer se priblii carstvo nebesko (Mat. 3, 2), stiglo do njih, oni su se pokajali i priznali svoje grehe. U sinu koji je rekao: Hou, gospodaru, ali nije otiao, prikazan je karakter fariseja. Slino ovome sinu, Jevrejski poglavari ostali su nespremni na pokajanje i potpuno zadovoljni sami sobom. Verski ivot Jevrejskog naroda postao je samo drsko polaganje prava na Boju naklonost. Kad im je na Sinaju zakon bio objavljen glasom Bojim, sav narod se zakleo na poslunost. Oni su jednoglasno rekli: Hou, gospodaru, dato obeanje nisu odrali. Kad je Hristos lino doao da im naela svog zakona obrazloi, oni su ga odbacili. Hristos je jevrejskim poglavarima pruio obilje dokaza o svom autoritetu i o svojoj boanskoj sili, ali iako osvedoeni oni pruene dokaze nisu hteli da prihvate. Hristos im je pokazao da su uporni u neverovanju zato to im nedostaje Duh koji podstie na poslunost. On im je rekao: I ukidoste zapovijest Boju za obiaje svoje No zaludu me potuju uei naukama i zapovijestima ljudskim (Matej 15, 6. 9). U mnotvu okupljenom oko Hrista bilo je knjievnika, fariseja, svetenika i poglavara. I poto je ispriao parabolu o dva sina, Hristos je svojim sluaocima postavio pitanje: Koji je od ove dvojice ispunio volju oevu. Zaboravljajui na sebe, fariseji odgovorie: Prvi. Oni su to rekli ne shvatajui da su na taj nain sami sebi izrekli presudu. Zatim je sa Hristovih usana dolo javno igosanje: Zaista vam kaem da e carinici i bludnice prije vas ui u carstvo Boije. Jer doe k vama Jovan putem pravednijem, i ne vjerovaste mu; a carinici i bludnice vjerovae mu; i vi poto vidjeste to, ne raskajaste se da mu vjerujete. Jovan Krstitelj je u svojim propovedima isticao istinu i njegovim propovedanjem mnogi grenici su bili osvedoeni i obraeni. Takvi su, prema Hristovim reima, imali uslova da uu u carstvo nebesko pre nego oni koji su u svojoj samopravednosti odbacili ovu sveanu i ozbiljnu opomenu. Carinici i bludnici su bili u neznanju, ali ovi ueni ljudi su dobro poznavali put istine. Pa ipak nisu hteli da idu tim putem koji jedino moe da odvede u izgubljeni raj. Istina koja im je mogla biti miris ivota za ivot, postala je za njih miris smrti za smrt. Otvoreni grenici koji su se gnuali sami sebe prihvatili su krtenje obavljano rukom Jovana Krstitelja; ali ovi uitelji bili su i ostali pravi licemeri. Nepopustljiva i nerazumna upornost njihovog srca nije im dozvolila da prihvate istinu. Opirali su se svakom osvedoenju Duha Bojeg, i odluno odbili da se pokore Njegovim zapovestima. Hristos nije rekao: Vi ne moete ui u carstvo nebesko, ve im je ukazao na prepreku koja im je to onemoguavala, a koju su oni sami stvorili. Vrata milosti za te jevrejske stareine jo uvek su bila otvorena; poziv je jo uvek bio na snazi. Hristos je svim srcem eznuo da ih vidi konano osvedoene i obraene. Ovi svetenici i poglavari Izrailja provodili su ceo ivot u verskim ceremonijama koje su bile smatrane suvie svetim da bi ih meali sa ovozemaljskim poslovima. Stoga se verovalo da oni vode potpuno religiozan i svet ivot. Meutim, oni su ove svoje ceremonije obavljali samo zato da ih vide ljudi, i da bi ih svet smatrao pobonima i bogobojaznima. Dok su propovedali poslunost,
83
oni su u stvari odbijali da sluaju Boga. Isitinu koju su razmetljivo propovedali drugima, oni sami nisu primenjivali u praktinom ivotu. Hristos je Jovana Krstitelja proglasio kao jednog od najveih proroka i svojim sluaocima pokazao da imaju zaista dovoljno dokaza da je Jovan bio Bogom poslani glasnik. Rei propovednika iz pustinje bile su silne. On je neustraivo upuivao svoju poruku, igosao grehe svetenika i poglavara i pozivao ih na dela dostojna carstva nebeskog. On im je ukazao da njihovo greno zapostavljanje Oevog autoriteta, kad su poput drugog sina u ovoj paraboli odbili da izvre zadatak koji im je bio namenjen. On nije pristajao ni na kakav kompromis sa grehom; i mnogi su se obratili od svojih greha i bezakonja. Da je ispovedanje ovih jevrejskih poglavara bilo pravo i istinito, oni ne bi odbacili svedoanstvo Jovanovo i prihvatili bi Isusa kao Mesiju. Ali oni nisu pokazali nikakve rodove pokajanja ni pravog obraenja. Zato su sada oni koji su su njihovim oima bili toliko prezreni navaljivali da pre njih uu u carstvo Boje. U paraboli sin koji je rekao: Hou, gospodaru prikazao se kao veran i posluan. Ali vreme je pokazalo da ta njegova izjava nije bila iskrena. On nije imao prave ljubavi prema svome ocu. Tako su se i fariseji oholo razmetali svojom svetou, ali je proveravanje pokazalo da je u stvari uopte i nisu imali. Kad je to bilo u njihovom interesu, oni su zahteve zakona smatrali veoma strogim, ali kad je poslunost bila traena od njih, onda su lukavo izmiljenim izgovorima poricali svaku snagu propisima Bojim. Zato je Hristos o njima rekao: Ali to oni ine ne inite, jer govore a ne ine (Mat. 23, 3). Istinske ljubavi u njih nije bilo ni prema Bogu ni prema ljudima. Bog ih je pozvao da u prenoenju Njegovih blagoslova ovom svetu budu Njegovi saradnici, ali dok su na reima prihvatili ovaj poziv, svojim delima su odrekli svaku poslunost. Uzdajui se u sebe i hvalei se svojom dobrotom, oni su u stvari prkosno odbijali svaku poslunost Bojim zapovestima. Oni su odbili da izvre zadatak koji im je Bog poverio, i zbog njihovog prestupa Gospod je odluio da raskine sa tim neposlunim narodom. Licemerna uobraenost u nekakvu svoju pravdu ili ispravnost nije istinska pravednost, i ko uporno ostane pri takvom stavu bie preputen da snosi posledice ove sudbonosne obmane. Mnogi i danas tvrde da dre Boje zapovesti, ali u njihovom srcu nema Boje ljubavi i zato i ne mogu da je prenesu na druge. Hristos ih poziva da se ujedine s Njim u Njegovom delu spasavanja sveta, ali oni se zadovoljavaju samo time da kau: Hou, Gospodaru! Oni to kau ali ne polaze na posao. Oni ne sarauju s onima koji zaista rade na delu Bojem. Oni su neradnici. Slino nevernom sinu oni daju lana obeanja Bogu. I kad pristupajui Zajednici polau zavet, oni se sveano zaklinju da prihvataju Re Boju, da e joj se pokoravati i da e svoj ivot posvetiti slubi Bojoj. Meutim, sve je ostalo samo na reima. Svojim ispovedanjem oni tvrde da su deca Boja, ali svojim ivotom i karakterom oni poriu ovo srodstvo. Oni se ne potinjavaju volji Bojoj, i ive lanim ivotom. Oni su spremni da izvre data obeanja samo onda kada se od njih ne trai nikakvo odricanje; ali kad se trai neka rtva, kad treba poneti krst, oni se povlae. I tako i sama svest o oseanju dunosti iezava, a svesno krenje Bojih zapovesti postaje navika. Uho moe uti Re Boju, ali je duhovne snage poimanja sasvim nestalo. Srce je potpuno otvrdnulo, a savest otupela. Ne misli da slui Hristu samo zato to prema Njemu ne ispoljava otvoreno neprijateljstvo. Na taj nain moemo samo da obmanjujemo sopstvenu duu. Uskraujui Bogu ono to nam je dano s ciljem da se upotrebi u Njegovoj slubi, bilo to vreme ili novac, ili neki drugi dar koji nam je poveren, mi radimo protiv Njega. Mlakost, pospanost i lenjost takozvanih hriana sotona koristi da ojaa svoje snage i da zadri due na svojoj strani. Mnogi koji iako u stvari ne rade za Hrista misle da su ipak na Njegovoj strani, omoguavaju neprijatelju da osvoji teren i stekne preimustvo. Proputajui da marljivo rade za Uitelja, ostavljajui dunosti neizvrene a rei neizgovorene, oni doputaju sotoni da stie kontrolu nad duama koje su oni mogli da pridobiju za Hrita. U lenjosti i neaktivnosti nikad ne moemo biti spaseni. ovek koji je zaista obraen ne moe da voli prazan i nekoristan ivot. Lenjivca je nemogue naterati u nebo, i on tamo nikada nee ui. Ako se svim silama ne napreemo i ne borimo za ulazak u carstvo nebesko, ako najusrdnije ne teimo da upoznamo njegove zakone, nismo uopte osposobljeni ni dostojni da budemo njegovi podanici. Oni koji odbijaju da na zemlji sarauju s Bogom, nee moi da sarauju s njim ni na nebu; jer ne bi bilo ni bezbedno ni preporuljivo primiti ih takve. Za carinike i grenike ima vie nade nego za one koji znaju Re Boju ali nee da joj se pokoravaju. oveka koji sam uvia da je grenik iji se gresi ne mogu sakriti, koji je svestan da je
84
pred Bogom otkrivena sva izopaenost njegovog tela i due i duha, spopada potpuno opravdan strah da bi zauvek mogao biti iskljuen iz carstva nebeskog. On shvata svu teinu svoje duhovne bolesti i nemoi i trai spas kod Velikog Lekara koji je rekao: I koji dolazi k meni neu ga istjerati napolje (Jovan 6, 37). Takve due Gospod moe da upotrebi kao radnike u svome vinogradu. Sina koji je za izvesno vreme odbio da poslua oevu zapovest, Hristos nije osudio, ali ga nije ni preporuio za uzor. Oni koji u radu postupe poput prvog sina, odbijaju poslunost ne zasluuju pohvalu za svoj postupak. Njihovu otvorenost ne treba gledati kao vrlinu. Posveenost istinom i pobonou ini ljude smelim i hrabrim svedocima za Hrista; a ispoljavanje prkosa i vreanja, kao to je to uinio ovaj grenik, granii se sa opainom. injenica da ovek nije licemer ne ini ga manje grenim. Kad glas Duha Svetoga progovori naem srcu, naa je jedina bezbednost da posluamo bez ikakvog odlaganja. Boanski poziv: Idi i radi danas u mome vinogradu, nikad ne smemo odbiti. Danas ako glas njegov ujete, ne budite drvenastijeh srca (Jev. 4, 7). Opasno je odlagati poslunost; jer moda nikad vie neete uti poziv. Neka niko ne laska sebi da e grehe koje je za neko vreme negovao lako odbaciti. To nije tako. Svaki greh slabi karakter, jaa tako steenu naviku, i neminovno razvija telesnu, moralnu i duevnu izopaenost. Vi moete okajati nepravdu koju ste uinili i krenuti pravim putem; ali ustaljena navika i stalna prisnost sa zlom oteavae vam da uoite razliku izmeu dobrog i ravog. Sotona e vas stalno napadati preko vaih ravih navika koje su pustile u vama dubok koren. Zapovest: idi i radi danas u vinogradu mome, predstavlja proveru iskrenosti za svaku duu. Hoe li se obeanja data na reima potvrditi i odgovarajuim delima? Hoe li pozvani iskoristiti sve svoje znanje i sposobnosti, radei verno i bez ikakvih sebinih pobuda za Vlasnika vinograda? Apostol Petar nam preporuuje i plan po kojem treba da radimo. Blagodat i mir da vam se umnoi, kae on, poznanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda naega. Budui da su nam sve boanstvene sile njegove, koje trebaju k ivotu i pobonosti darovane poznanjem Onoga, koji nas pozva slavom i dobrodjetelju kroz koje se nama darovae asna i prevelika obeanja, da njih radi imate dijel u boanskoj prirodi, ako uteete od telesnijeh elja ovoga svijeta. I na samo ovo okrenite sve staranje svoje da pokaete u vjeri svojoj dobrodjetelj, a u dobrodjetelju razum, a u razumu uzdranje, a u uzdranju trpljenje, a u trpljenju pobonost, a u pobonosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav (II Petr. 1, 2 7). Ako verno obrauje vinograd svoje due, Bog e te uiniti svojim saradnikom ne samo za sebe, nego i za druge. Prikazavi ovde Zajednicu svojim vinogradom, Hristos nije hteo rei da svu ljubav i sve svoje napore treba da posvetimo samo naim lanovima. Vinograd Gospodnji treba stalno da se proiruje. On eli da se njegovi ogranci i loze pruaju po svim krajevima zemlje. Poto smo zahvaljujui Bojoj milosti primili pouke kako se neguju ove dragocene biljke duni smo da steeno znanje prenosimo i na druge. Na taj nain moemo da proirujemo vinograd Gospodnji. Bog eka na dokaz nae vere, nae ljubavi i naeg strpljenja. On budno pazi da li smo iskoristili svaku duhovnu prednost koja nam je pruena da bismo postali vredni radnici u Njegovom vinogradu na zemlji, i da bismo na kraju mogli ui i u onaj rajski dom u Edemu iz kojega su Adam I Eva iznani zbog uinjenog prestupa. Bog se prema svom narodu ponaa kao Otac, i kao Otac On s punim pravom trai nau odanu i vernu slubu. Ugledajmo se na Hristov ivot. Stavivi se na elo roda ljudskog, On je verno sluio svome Ocu, pokazujui linim primerom ta svaki sin Njegov moe i mora biti. Poslunost koju je Hristos pokazao trai Bog i danas od svakog ljudskog bia. Hristos je sluio svome Ocu s ljubavlju i dragovoljno. Hou initi volju tvoju, Boe moj, rekao je On, i zakon je tvoj meni u srcu (Ps. 40, 8). Da bi izvrio zadatak radi kojeg je doao na ovaj svet, On nijednu rtvu nije smatrao prevelikom, nijedan napor pretekim. Kad Mu je bilo tek dvanaest godina rekao je: Zar ne znate da meni treba u onom biti to je od oca mojega. (Luka 2, 49). On je poziv: Idi danas radi u vinogradu mome posluao i reima i delima. Jelo je moje, naglasio je On, da izvrim volju onoga koji me je poslao i da svrim Njegov posao (Jovan 4, 34). Na isti nain bismo i mi morali da sluimo Bogu. Samo onaj koji slui Bogu kako treba koji radi u punoj poslunosti. Svi koji ele da budu priznati za sinove i keri Boje, moraju se dokazati kao saradnici Boga, Hrista i nebeskih anela. To e predstavljati proveru za svaku pojedinu duu. O onima koji Mu verno slue, Gospod kae: Ti e biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja uinim, i biu im milostiv kao to je otac milostiv svome sinu koji mu slui (Mal. 3, 17).
85
Veliki Boji cilj u Njegovom provienju jeste da ljude proveri dajui im priliku da razviju svoj karater. Tako On proverava pozvane da li su posluni ili pak ostaju neposluni Njegovim zapovestima. Dobrim delima mi ne kupujemo ljubav Boju, ali ona pokazuju da li mi tu ljubav posedujemo. Ako se potinimo volji Bojoj, mi neemo raditi za to da bismo zasluili ljubav Boju. Njegova ljubav e u naoj dui biti prihvaena i doivljena kao nezaslueni dar, i iz ljubavi prema Njemu mi emo sa najveim zadovoljstvom i radou izvravati Njegove zapovesti. Ljudi se danas razvrstavaju: na jednu ili na drugu stranu, i na poslednjem sudu bie priznate samo te dve strane oni koji zakon Boji prestupaju, i oni koji mu se pokoravaju. Hristos je istakao merilo kojim se moe utvrditi naa odanost ili pak neverstvo: Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje drite, kae On. Ko ima zapovijesti moje i dri, on je onaj koji ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imae k njemu ljubav Otac moj; i ja u imati ljubav k njemu i javiu mu se sam Ko ima ljubav k meni, drae rije moju. I rije to ujete nije moja, nego Oca koji me je poslao. Ako zapovijesti moje uzdrite ostaete u ljubavi mojoj, kao i ja to odrah zapovijesti Oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj (Jovan 14, 15 24; 15, 10).
GOSPODNJI VINOGRAD
Jevrejska nacija
Paraboli o dva sina usledila je parabola o vinogradu. U prvoj, Hristos je jevrejskim uiteljima izloio znaaj poslunosti. U drugoj, On istie bogate blagoslove date Izrailju i pokazuje da je zbog toga Bog s pravom oekivao njihovu poslunost. On im je izloio svu veliinu i slavu Boje namere, koje se mogla ostvariti samo njihovom poslunou. Skidajui veo sa budunosti, pokazao im je kako je cela njihova nacija, propustivi da ispuni Boju nameru, izgubila Njegove blagoslove i izloila se neizbenoj propasti. Bijae ovjek domain, rekao je Hristos, koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i naini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. Opis o ovom vinogradu prorok Isaija daje ovako: Zapjevau sada dragome svojemu pjesmu dragoga svojega o vinogradu njegovu. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdacu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poeka da rodi groem (Is. 5, 1. 2). Domain je izabrao deo zemljita u pustinji, ogradio ga i oistio od kamenja, zatim ga duboko uzorao i zasadio odabranom lozom, oekujui prirodno bogatu berbu. Od ovog pareta zemlje, koje je sada trebalo da bude neuporedivo bolje od neobraene pustinje, On je u plodovima oekivao nagradu za svoj rad i trud. Tako je i Bog iz ovog sveta izabrao jedan narod da bi ga preko Hrista negovao i vaspitavao. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, kae prorok, i ljudi su Judejci mili sad njegov (Is. 5, 7). Bog je ovom narodu dao velike prednosti i blagoslovio ga obiljem svojih dobara. On je stoga opravdano oekivao da bude poastvovan odgovarajuim plodovima. Izrailjci su kao nacija usred ovog palog i bezbonog sveta bili duni da otkriju naela carstva Bojeg i da pred svetom budu predstavnici Njegovog karaktera. Kao vinograd Gospoda nad vojskama, bili su duni da donose plodove karaktera koji e se bitno razlikovati od plodova neznaboakih naroda. Idolopokloniki narodi koji su ih okruivali potpuno su se odali bezbonosti. Svuda oko njih cvetalo je nasilje i poroci, zloini, tlaenje; ljudi su se najdubljoj iskvarenosti odavali bez ikakvog ograniavanja. Bezakonje, unienost i beda bili su plodovi koji su neizbeno rasli na drvetu izopaenosti i greha. Ali vinograd koji je Gospod zasadio trebalo je da donosi sasvim drugaije plodove. Preimustvo jevrejskog naroda bilo je da karakter Boji prikae onakvim kako je bio otkriven Mojsiju. U odgovoru na Mojsijevu molitvu: Pokai mi slavu svoju, Gospod je rekao:
86
Uiniu da proe sve dobro moje ispred tee (II Mojs. 33, 18. 19). Jer prolazei Gospod ispred njega vikae: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv spor na gnjev i obilan milosrem i istinom. Koji uva milost tisuama, prata bezakonja, nepravde i grijehe (II Mojs. 34, 6. 7). To su bili plodovi koje je Bog oekivao od svog naroda. istotom karaktera, svetou ivota, milosrem, ljubavlju, dobrotom, i samilou mogao je ovaj narod da pokae da je zaista Zakon Gospodnji savren, krijepi duu (Ps. 19, 7). Bog je nameravao da preko jevrejskog naroda podari bogate blagoslove svim narodima sveta. Preko Izrailja je trebalo pripremiti put za rasprostiranje svetlosti i znanja o Bogu po svemu svetu. Narodi sveta. Odajui se izopaenim navikama, bili su potpuno izgubili predstavu o Bogu. Bog u svojoj milosti ipak nije hteo da ih zbrie sa lica zemlje. On je, preko svoje izabrane Zajednice, hteo da im prui priliku i mogunost da Ga upoznaju. Namera Mu je bila da naela otkrivena preko Njegovog naroda postanu sredstvo za oivljavanje moralne Boje slike u oveku. A da bi to i ostvario, Bog je Avrama pozvao da se odvoji od svoje idolopoklonike rodbine i nastani u zemlji Hananskoj. I uiniu od tebe velik narod, rekao je Gospod, i blagosloviu te i ime tvoje proslaviu i ti e biti blagoslov (I Mojs. 12, 2). Potomci Avramovi, Jakov i njegovi sinovi, bili su dovedeni u Misir da ovom velikom neznaboakom narodu objave naela carstva Bojeg. Josif je svojom estitou i svojim udesnim odraavanjem u ivotu celokupne egipatske nacije bio dostojan predstavnik ivota Hristovog. Mojsije i mnogi drugi bili su verni svedoci za Boga. U izvoenju sinova Izrailjevih iz Misira Gospod je ponovo ispoljio svoju silu i svoje milosre. Njegova udesna dela u njihovom oslobaanju iz ropstva i u Njegovom postupanju s njima za vreme putovanja kroz pustinju, nisu uinjena samo radi njihovog dobra. Sve je to trebalo da predstavlja oiglednu pouku za okolne narode. Gospod se kroz sve to otkrio kao Bog koji je iznad svakog ljudskog autoriteta i svake zemaljske veliine. Znacima i udesima uinjenim za svoj narod On je pokazao svoju mo nad prirodom i nad najveima od onih koji su oboavali prirodu. Bog je pohodio ponosni Misir kao to e u poslednjem danu pohoditi celu zemlju. Vatrom i olujom, zemljotresom i pomorom izbavio je veliki JA SAM svoj narod iz ropstva misirskog. Oslobodivi ga iz zemlje njegovog ropstva, vodio ga je preko pustinje velike i strane gdje ive zmije vatrene i korpije, gdje je sua i nema vode (V Mojs. 8, 15). On je iz tvrdih stijena izvodio vodu i dao im hljeb nebeski (Ps. 78, 24). Jer je, kako ree Mojsije: dio Gospodnji narod Njegov. Jakov ue naljedstva njegova. Nae ga u zemlji pustoj, na mjestu stranu, gdje bui pusto, vodi ga unaokolo, ui ga i uva kao zjenicu oka svojega. Kao to orao izmamljuje orlie svoje, die se nad ptiima svojim, iri krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim. Tako ga Gospod voae i s njim ne bijae tuega Boga (V Mojs. 32, 9 12). Na taj nain ih je privodio k sebi da bi mogli iveti u senu i zaklonu Svemoguega. Sam Hristos je bio voa sinova Izrailjevih na njihovom putovanju kroz pustinju. Obavijen danju u stub od oblaka, a nou u stub od ognja. On ih je vodio i usmeravao. uvao ih je i titio od svih moguih opasnosti u pustinji i uveo u Zemlju obeanu. Pred oima svih naroda koji nisu priznavali Boga, On je udomio Izrailj kao svoj izabrani narod, negujui ga kao Gospodnji vinograd. Ovom narodu bila su poverena boanska otkrivenja. On je u isto vreme bio upuen u propise zakona Bojeg i u vena naela istine, pravde i istote. Povinovanje ovim naelima predstavljalo bi njihovu sigurnu zatitu i spaslo bi ih od ubitanog poputanja grenim navikama i praksi okolnih naroda. I poput kule u vinogradu, Bog je postavio svoj sveti hram usred njihove zemlje. Sve pouke i uputstva data Izrailju dolazila su od Hrista. Kao to je bio i s njima u pustinji tako je jo uvek bio njihov uitelj i voa. U atoru od sastanka i u hramu lebdela je Njegova slava u svetoj ekini iznad prestola milosti. Njih radi On je stalno otkrivao bogatstva svoje ljubavi i strpljivosti. Bog je eleo da Izrailj kao svoj narod uini slavnim i hvale dostojnim pred narodima sveta. Dao im je sva mogua duhovna preimustva. Nijedne blagodati neophodne za formiranje karaktera koji bi ih uinio Njegovim predstavnicima u svetu nije im uskratio. Pokoravanje sinova Izrailjevih zakonu Bojem uinilo bi njihov nacionalni prosperitet udesnim pred narodima sveta. On, koji im je u pustinji dao mudrost i vetinu za svaki umetniki rad, (pri izgradnji atora od sastanka), bio bi i dalje njihov uitelj; i pokoravanje Njegovim zakonima neprestano bi ih oplemenjivalo i uzdizalo. Da su ostali posluni, bili bi poteeni mnogih bolesti koje su muile druge narode i bili bi blagosloveni snagom i bistrinom uma. Boja slava, Njegovo velianstvo i mo, otkrivali bi se u njihovom sveoptem napretku. Trebalo je da budu carstvo
87
sveteniko i narod svet (II Mojs. 19, 6). Bog ih je zaista snabdeo svim to je bilo potrebno da bi postali najvea nacija na zemlji. Hristos im je preko Mojsija na najodreeniji nain istakao Boju nameru i objasnio uslove njihovog blagostanja i napretka. Jer si narod svet Gospodu Bogu svojemu, naglasio je On, Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu bude narod osobit mimo sve narode na zemlji I zato znaj da je Gospod Bog tvoj, Bog vjeran koji dri zavjet svoj i milost svoju do tisuu koljena onima koji Ga ljube i dre zapovijesti Njegove Zato dri zapovijesti i uredbe i zakone, koje ti ja zapovijedam, da ih tvori. I ako ove zakone uzasluate i uzdrite i ustvorite, i Gospod e Bog drati svoj zavjet i milost, za koji se zakleo ocima tvojima. I milovae te i blagoslovie te i umnoie te; blagoslovie plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, ito tvoje i vino tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih, i stada ovaca tvojih u zemlji za koju se zakleo ocima tvojima da e ti je dati. Bie blagosloven mimo sve narode na zemlji. Nee u tebi biti ni mukog ni enskog neplodnoga, ni meu stokom tvojom. I uklonie Gospod od tebe svaku bolest i od ljutih zala misirskih koja zna nee nijednoga pustiti na tebe (V Mojs. 7, 6. 9. 11 15). Da su drali Njegove zapovesti, kae Gospod: Najboljom bi penicom hranio njih, i medom bi iz kamena sitio ih. Duga ivota nasitio bi ih, i pokazao bi im spasenje svoje (Ps. 81, 16; 91, 16). Prestupom Adama i Eve izgubljen je Edem i zbog tog njihovog greha prokletstvo je dolo na celu zemlju. Ali da se Izrailj kao narod Boji pridravao Bogom datih uputstava, njihova zemlja bi dobila svu svoju prvobitnu plodnost i lepotu. Sam Bog im je dao uputstva za obraivanje zemlje, i trebalo je samo da sarauju s Njim u obnavljanju njene korisnosti. Tako bi cela zemlja, pod Bojim nadzorom, postala oigledna pouka za primanje duhovne istine. Kao to zemlja, pokoravajui se Bogom odreenim zakonima prirode, donosi svoje plodove, tako bi i ljudska srca, pokoravajui se Bojim moralnim zakonima odraavala crte Njegovog karaktera. ak i sami neznaboci priznali bi da su oni koji tuju pravog Boga i slue Mu napredniji od njih. Gle, rekao je Mojsije, uio sam vas uredbama i zakonima kao to mi zapovijedi Gospod Bog moj, da bi ste tako tvorili u zemlji u koju idete da je naslijedite. Drite dakle i izvrujte ih jer je to mudrost vaa i razum va pred narodima, koji e kad uju sve ove uredbe rei: Samo je ovaj veliki narod, narod mudar i razuman. Jer koji je veliki narod kojemu je Bog tako blizu kao to je Gospod na kad Ga god zazovemo? I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao to je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas? (V Mojs. 4, 5 8). Svu teritoriju Bogom namenjenu sinovima Izrailjevim trebalo je da oni i zaposednu. One narode koji su odbacili slubu istinitom i pravom Bogu trebalo je odagnati iz te zemlje. Meutim, Boja je namera bila da ispoljavanje Njegovog karaktera preko Izrailja privue i ostale narode. Jevaneljski poziv je trebalo uputiti celom svetu. Uenjem o simbolinoj rtvenoj slubi trebalo je da Hristos bude uzignut pred pred svim narodima, i svi koji bi verom pogledali u Njega, mogli bi da dobiju veni ivot. Svi koji bi, kao Rava Hananejka i Ruta Moavka, odbacili idolopoklonstvo i prihvatili slubu pravom Bogu, trebalo je da se ujedine sa Njegovim izabranim narodom. Poto bi se broj Izrailja na taj nain stalno uveavao, oni bi irili svoje granice sve dok se njihovo carstvo ne bi proirilo na ceo svet. Bog je eleo da sve narode dovede pod svoju milostivu vladavinu. eleo je da zemlja bude puna mira i radosti. On je ljude stvorio da budu sreni, i On ezne da ljudska srca ispuni nebeskim mirom. On eli da porodice na zemlji budu simbol one velike porodice na nebu. Ali Izrailj nije ostvario Boju nameru. Gospod je morao da kae: Ja te posadih lozu izabranu, sve sjeme istinito; pa kako mi se promijeni i izmetnu se odvoda od tue loze (Jer. 2, 21). Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se (Osija 10, 1). Pa sada, stanovnici Jerusalimski i ljudi Judejci, Sudite izmeu mene i vinograda mojega. to je jo trebalo initi vinogradu mojemu to mu ne uinih? Kad ekah da rodi groem, Zato rodi vinjagom? Sada u vam kazati to u uiniti vinogradu svojemu. Oboriu mu ogradu, neka opusti; Razvaliu mu zid, neka se pogazi; Uparloiu ga, Nee se rezati ni kopati,
88
Nego e rasti kalj i trnje, I zapovijediu oblacima da ne putaju vie dada na nj. On eka sud, a gle nasilja, eka pravdu, a gle vike (Is. 5, 3 7). Gospod je jo preko Mojsija izloio svome narodu posledice njihovog verolomstva. Ne drei se zaveta uinjenog s Njim, oni su se potpuno odvojili od Njega kao ivog Boga, i Njegov blagoslov nije mogao da ih prati. uvaj se naglasio je Mojsije, da ne zaboravi Gospoda Boga svojega bacivi u nemar zapovijesti Njegove i zakone Njegove i uredbe Njegove, koje ti zapovijedam danas. I kad uzjede i nasiti se, i dobre kue naini i u njima stane ivjeti; i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, i kad ti se namnoi srebro i zlato, i togod ima kad ti se namnoi; nemoj da se ponese srce tvoje i da zaboravi Gospoda Boga svojega, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kue ropske Niti govori u srcu svojemu: moja snaga i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago Ako li zaboravi Gospoda Boga tvojega, i poe za drugim bogovima i njima stane sluiti i klanjati se, svjedoim vam danas da ete zacjelo propasti, propaete kao narodi koje Gospod potire ispred vas, jer ne posluaste glasa Gospoda Boga svojega (V Mojs. 8, 11 14. 17, 19. 20). Jevrejski narod nije posluao ovu opomenu. Oni su zaboravili Boga i potpuno izgubili predstavu o velikoj prednosti koja im je bila data kao Njegovim predstavnicima u svetu. Blagoslovi koje su oni primili nisu svetu doneli nikakvu blagodat. Sve primljene prednosti oni su sebino iskoristili samo da bi slavili i veliali sebe. Tako su zakinuli Bogu slubu koju je od njih s pravom oekivao, a i svet su zakidali na isti nain ne pruajui mu nikakav primer verskog ivota i svetog uticaja. Sve misli srca njihova, slina stanovnicima pretpotopnog sveta, bile su svagda samo zle (I Mojs. 6, 5). Tako su, ponavljajui samo: Crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je (Jer. 7, 4), uinili da ono to je trebalo da predstavlja svetinju izgledalo kao neka lakrdija. U isto vreme oni su krivo prikazali Boji karakter, obeastili Njegovo ime i skrnavili Njegovu svetinju. Vinogradari kojima je bio poveren Vinograd Gospodnji zloupotrebili su dato poverenje. Svetenici i uitelji nisu pravilno i verno pouavali ljude. Nisu im uopte predoili veliku Boju dobrotu i milost, kao ni Njegovo pravo da zahteva njihovu ljubav i odanost. Ovi vinogradari teili su samo da istaknu sebe i da se proslave. Plodove vinograda sebino su eleli da prisvoje, razmiljajui jedino o tome kako da sveteniku dunost i panju naroda skrenu samo na sebe. Krivica ovih voa u Izrailju nije bila ista kao i krivica obinog grenika. Ovi ljudi su imali najsvetiju obavezu prema Bogu. Oni su najsveanijom zakletvom bili obavezani da e u svom uenju isticati samo ono Ovako veli Gospod i da e se u praktinom ivotu strogo pridravati toga. Meutim, umesto da ine tako, oni su izopaavali Svete spise. Na plea ljudi stavili su veliki teret uvoenjem ceremonija kojima je sitniarski bio propisan svaki korak u ivotu. Ljudi su iveli u stalnom nemiru, jer nisu bili u stanju da ispune sve zahteve koje su im rabini propisivali. I kad su uvideli da je zaista nemogue ispuniti sve one zahteve postavljene od strane ljudi, zanemarili su i zapovesti Boje. Gospod je uio svoj narod da je On pravi vlasnik vinograda, i daj e njima sve to imaju povereno samo zato da bi to pravilno upotrebili na slavu Njemu i za dobro blinjih. Ali svetenici i uitelji nisu izvrili zadatak koji im je u njihovoj svetoj slubi bio poveren kao pristavima Boje svojine. Oni su sistematski zakidali Bogu sredstva i druga preimustva koja su im bila poverena za unapreenje dela Bojega. Njihova gramljivost i pohlepa uinila ih je prezrenim ak i u oima neznaboaca. Tako je neznaboakom svetu pruena prilika da pogreno protumai Boji karakter i zakone Njegovog carstva. Pun oinske ljubavi za svoj narod, Bog je jo uvek bio strpljiv u svom postupanju s njima. Zalagao se da ih pridobije dajui im, a ponekad i uskraujui darove svoje milosti. Strpljivo im je ukazivao na njihove grehe, i odgaao najavljene kazne uvek u nadi da e se pokajati. Bog je neprestano slao glasnike i proroke da vinogradarima ukau na Njegove sasvim opravdane zahteve; ali umesto da im poele dobrodolicu, oni su ih smatrali neprijateljima. Proganjali su ih i ubijali. Bog je u svojoj milosti jo uvek slao nove glasnike, ali su oni bili doekivani isto kao i svi njihovi prethodnici, s tom razlikom to su bezduni vinogradari svaki put bili jo odluniji u svojoj mrnji. Kao poslednje sredstvo svoje milost, poslao im je Bog Sina svojega govorei: postidjee se sina mojega. Ali njihovo uporno protivljenje uinilo ih je jo i osvetljivima, i oni rekoe meu
89
sobom: Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane nasledstvo Njegovo. Tada emo moi nesmetano da uivamo vinograd, a s plodovima initi to je nama drago. Jevrejski poglavari ne samo to nisu ljubili Boga, nego su potpuno raskinuli s Njim i odbacili sve Njegove ponude za pravedno izravnanje. Hristos, Boji ljubimac, doao je da opravdane zahteve Vlasnika u odnosu na Njegov vinograd potvrdi i dokae; ali su Ga vinogradari doekali sa neskrivenim prezirom, rekavi: Neemo da ovaj vlada nad nama. Zavideli su Hristu na Njegovom plemenitom karakteru. Poto je nain Njegovog uenja bio daleko uzvieniji od njihovog, strepili su pred Njegovim uspehom. On ih je opominjao, razotkrio njihovo licemerje i ukazao im na neizbene posledice njihovog naina rada. To ih je razbesnelo do ludila. Bolno i estoko titali su ih Njegovi prekori koje nisu mogli da poreknu a ni da oute. Mrzeli su visoko merilo pravednosti na koju je On stalno upuivao. Videli su da je On svojim uenjem potpuno razotkrio njihovu sebinost, i zato su odluili da Ga ubiju. Bio im je nepodnoljivo mrzak Njegov beskompromisni primer istinoljubivnosti i pobonosti, kao i uzviena duhovnost koju je ispoljavao u svakom svom postupku. Celokupan Hristov ivot predstavljao je ukor i osudu njihove sebinosti; i kad je dolo do konanog ispita, ispita koji je znaio poslunost za veni ivot ili pak neposlunost za venu smrt, oni su odbacili Sveca Izrailjevog. Kad su bili pozvani da se odlue: za Hrista, ili za Varavu, oni su jednoglasno povikali: Uzmi Ovoga, a pusti nam Varavu (Luka 23, 18). A kad je Pilat zapitao; A to u initi sa Isusom? oni su divljaki zaurlali: Da se razapne (Mat. 27, 22). Zar cara vaega da razapnem? pitao je Pilat, a poglavari i svetenici su odgovorili: Mi nemamo cara ocim esara (Jovan 19, 15). I kad je Pilat nemono oprao svoje ruke govorei: nijesam kriv u krvi ovoga pravednika svetenici su, pridruivi se prostakoj rulji, izbezumljeno vikali: Krv Njegova na nas i na djecu nau (Mat. 27, 24. 25). Tako su ove jevrejske voe izvrile svoj izbor. Njihova odluka je registrovana u knjizi koju je Jovan video u ruci Onoga to sedi na prestolu u knjizi koju nijedan ovek ne moe otvoriti. Ova odluka zajedno sa svom onom osvetoljubivou iz koje je i izrasla pojavie se pred njima onog dana kad peate sa te knjige razlomi Lav od kolena Judina. Jevreji su negovali ideju da su oni miljenici neba i da e, kao Boja zajednica, uvek biti iznad svih ostalih. Oni su tvrdili da su deca Avramova, i da su temelji njihovog blagostanja tako vrsti da bi - inilo im se mogli izazvati i nebo i zemlju da im ospore njihova prava. Ali su se svojim neverstvom pripremili samo za osudu od strane neba i za potpuno odvajanje od Boga. U paraboli o vinogradu, poto je svetenicima slikovito prikazao vrhunac njihovog bezbonitva, postavio im je pitanje: Kad doe dakle Gospodar vinograda ta e uiniti vinogradarima onijem? Svetenici su izlaganje prie pratili s dubokim interesovanjem i, ne primenivi je na sebe, pridruie se prisutnima u odgovoru: Zloince e zlom smrti pomoriti; a vinograd dae drugim vinogradarima, koji e mu davati rodove u svoje vrijeme. I neznajui sami su sebi izrekli presudu. Isus ih je pogledao, i po Njegovom prodornom pogledu oni su znali da ita tajne njihovog srca. Njegovo boanstvo zablistalo je pred njima u sili koja se nije mogla pogreno protumaiti. U vinogradarima prepoznali su sami sebe i nehotino uzviknue: Ne dao Bog! Sveano i sa puno saaljenja Hristos je nastavio: Zar nijeste itali u pismu: kamen koji odbacie zidari, onaj posta glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vaijem oima. Zato vam kaem da e se od vas uzeti carstvo Boije, i dae se narodu koji njegove rodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbie se; a na koga on padne satre ga (Mat. 21, 42 44). Da su Jevreji primili Hrista On bi siguno spreio propast njihove nacije. Ali su ih zavist i ljubomora uinile neumoljivim. Oni su vrsto odluili da Isusa iz Nazareta ne priznaju i ne prihvate kao Mesiju. Odbacili su Onoga koji je predstavljao videlo svetu i zato su ostali u mraku crnjem od ponoi. Presuda nagovetena ovom parabolom stigla je jevrejsku naciju. Njihove neukroene i nekontrolisane strasti donele su im propast kao neizbenu posledicu. U slepom besu i jarosti oni su prilikom opsade Jerusalima unitavali jedni druge. Svojom buntovnikom i upornom oholou samo su jo vie izazvali protiv sebe gnjev rimskih osvajaa. Jerusalim je potpuno razoren, hram pretvoren u ruevine, a mesto na kom se nalazio preorano je kao njiva. Deca Judina umirala su najstranijom smru. Milioni su bili prodavani, da po neznaboakim zemljama slue kao roblje. Kao nacija, Jevreji nisu ispunili Boju nameru, i vinograd je oduzet od njih. Preimustva koja su oni zloupotrebili, i delo koje su omalovaili, povereni su drugima.
90
Crkva naih dana Parabola o vinogradu ne odnosi se samo na jevrejski narod. Ona sadri pouku i za nas. Zajednici sadanjeg pokolenja dao je Bog velike prednosti i blagoslove, i On s pravom oekuje odgovarajue plodove. Mi smo iskupljeni veoma visokom cenom. Samo imajui u vidu veliinu ove cene moemo zamisliti kakvi treba da budu njeni rezultati. Na ovoj zemlji ije je tlo bilo zaliveno suzama i krvlju Sina Bojega, treba da budu doneseni dragoceni rajski plodovi. U ivotu Boje dece dragocene istine Njegove Rei treba da otkriju svoju lepotu i uzvienost. Preko svoje zajednice Hristos treba da otkrije svoj karakter i naela svoga carstva. Sotona nastoji da osujeti delo Boje, u tom cilju on neprestano podstie i nagovara ljude da prihvate Njegova naela. Izabrani narod Boji on prikazuje kao zaveden i obmanut narod. On je opada brae nae i njegovo opadako delo usmereno je ba protiv onih koji tvore pravdu. Gospod eli da preko svoga naroda odgovori sotoni na njegove optube, ukazujui na rezultate povinovanja naelima istine i pravde. Ova naela treba da se ispoljavaju u svakom pojedinom hrianinu, u porodici, u Zajednici, kao i svakoj instituciji osnovanoj radi unapreenja dela Bojeg. Svaki pojedinac, svaka hrianska porodica i institucija, i Zajednica kao celina, treba da predstavljaju simbol onoga to se moe uiniti za svet, - uzor spasonosne sile koju jevaneljska istina sadri u sebi, i uspena orua u ostvarivanju velike Boje namere za ljudski rod. Jevrejski poglavari su bili veoma ponosni na svoj velianstveni hram i upeatljivi ritual svoje verske slube; ali su bili potpuno lieni pravde, milosit i ljubavi Boje. Sjaj njihovog hrama i privlanost bogosluenja nisu mogli da ih preporue Bogu; jer im je nedostajalo ono to jedino ima vrednost u Njegovim oima. Nisu mu prineli rtvu smernog i skruenog duha. Kad se izgube iz vida bitna naela carstva Bojeg, onda se sve vie gomilaju ceremonije i rasipnitvo. Kad se zanemari izgradnja karaktera, kad nedostaje ukras due, kad se izgubi iz vida jednostavnost pobonosti, onda oholost i tenja za razmetanjem zahtevaju velianstvene crkvene zgrade, blistavo ukraavanje i impozantne ceremonije. Ali u svemu tome ne slavi se Bog, nego ljudi. Bog ne prihvata religiju koja se sastoji iz ceremonija, pretvaranja, pomodarstva i spoljnog sjaja. Na takvim bogosluenima ne uestvuju nebeski glasnici. Zajednica je veoma dragocena u Bojim oima. On je ceni ne po njemim spoljanim preimustvima, ve prema iskrenoj pobonosti kojom se ona razlikuje od sveta. On je ceni po uzrastu njenih lanova u poznanju Hrista, i po njenom napredovanju u duhovnom iskustvu. Hristos od svoga vinograda oekuje plodove svetosti i nesebinosti. On trai naela ljubavi i dobrote. Nikakva lepota umetnosti ne moe se uporediti sa lepotom naravi i karatera, lepotom koja treba da se otkriva u Hristovim sledbenicima. Takva treba da bude i sama atmosfera koja okruuje duu jednog vernika; onda Sveti Duh deluje na um i srce dotinog inei ga mirisom ivota za ivot, i Bog moe da blagoslovi njegov trud. Jedna zajednica moe biti najsiromanija na zemlji. Po svojoj spoljanosti ona moe da bude sasvim neprivlana; ali ako njeni lanovi poseduju naela Hristovog karaktera, oni e oseati Njegovu radost u svom srcu. Njihovom bogosluenju pridruie se aneli. Odavanje hvale i slave Bogu uzdizae se iz njihovih zahvalnih srca kao slatki miomiris. Bog eli da mi pominjemo Njegovu dobrotu i da govorimo o Njegovoj sili i moi. Izrazima nae zahvalnosti Njemu se odaje ast. Onaj mene potuje, kae On, koji prinosi hvalu na rtvu (Ps. 50, 23). Izrailjski narod je, i dok je iao kroz pustinju, slavio Boga svetim pesmama. Zapovesti Gospodnje i Njegova obeanja bili su sroeni u pesme koje su ovi dugogodinji putnici za sve vreme svog putovanja pevali i na taj nain odravali u svom pamenju. I kad su se kasnije u Hananu sakupljali na svojim sveanim praznicima prepriavali su udesna Boja dela i u svojim pesmama izraavali hvalu Njegovom imenu. Bog je eleo da ceo ivot Njegovog naroda bude ivot hvale i slave. Da bi znao na zemlji put tvoj, po svima narodima spasenje tvoje (Ps. 67, 2). Tako treba da bude i danas. Ljudi ovoga sveta oboavaju i udiu svoje lane bogove. Njih treba odvratiti od lanog oboavanja i to ne samo igosanjem njihovih idola, nego isticanjem neeg boljeg. Treba ih upoznati sa Bojom ljubavlju i Njegovom neuporedivom dobrotom. Vi ste mi svjedoci, veli Gospod, i ja sam Bog (Is. 43, 12). Gospod eli da mi imamo pravilno shvatanje o velikom planu iskupljenja, da shvatimo velike prednosti koje su nam dane kao deci Bojoj i da zahvalna srca ivimo u poslunosti. On eli
91
da Mu svaki dan s radou sluimo u novom ivotu, i da nam srce bude prepuno zahvalnosti to su nam imena zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjega i to sve svoje brige moemo prebaciti na Njega, jer se On brine za nas. Njegova je elja da se radujemo to smo nasledstvo Boje, to je pravda Hristova ponuena kao besprekorno ista i bela haljina Njegovim svetima i to imamo blaenu nadu u skori dolazak naeg Spasitelja. Odavanje zahvalnosti i slave Gospodu iskrenim srcem sveta je dunost isto tako kao i molitva. Na taj nain mi treba da pokaemo i svetu i svim nebeskim biima da cenimo udesnu ljubav Boju prema palom ljudskom rodu i da oekujemo sve vee i vee blagoslove iz Njegovog beskrajnog obilja. Morali bismo mnogo vie nego to to inimo govoriti o dragocenim poglavljima iz naeg ivotnog iskustva. Naa radost u Gospodu i naa delotvornost u Njegovoj slubi bili bi daleko vei kad bismo, osetivi naroiti izliv i uticaj Svetog Duha, vie govorili o Njegovoj dobroti i ljubavi i o Njegovim udesnim delima uinjenim za Njegovu decu. Na taj nain se suzbija i potiskuje sila sotonina. To e odagnati duh gunanja i tuakanja, a zavodnik e izgubiti tlo pod nogama. Izrazima zahvalnosti i isticanja Boje dobrote razvijaju se i jaaju one osobine karaktera koje zemaljske stanovnike osposobljavaju za nebeske dvorove. Ovakvo svedoanstvo imae uticaja i na druge. Nema uspenijeg sredstva koje bi se moglo upotrebiti da se due pridobiju za Hrista. Mi treba da slavimo i veliamo Boga na jedan stvaran i opipljiv nain, inei sve to je u naoj moi da doprinesemo slavi Njegovog imena. Bog nam daje svoje darove da bismo i mi mogli davati drugima da bise svet na taj nain upoznao s Njegovim karakterom. U jevrejskom ureenju je prinoenje rtava i priloga predstavljalo najbitniji deo bogosluenja. Izrailjci su bili ueni da desetinu svakog svog prihoda posvete slubi u svetinji. Osim toga, imali su da prinose rtve za greh, dobrovoljne priloge i rtve zahvalnosti. To su bila sredstva kojima su se u ono vreme izdravali sluitelji Jevanelja. Bog i od nas ne oekuje nita manje nego to je oekivao od svog naroda u staro doba. Veliko delo spasavanja dua mora napredovati. Odredbom o desetku, dobrovoljnim prilozima i rtvama On je zakonski obezbedio sredstva za nastavljanje ovog dela. Bog eli da se na taj nain pomae irenje Jevanelja. Na deseti deo On polae pravo kao na svoje vlasnitvo, i to uvek treba smatrati svetinjom, stavljajui ga u Njegovu riznicu u korist Njegove stvari. On od nas isto tako oekuje i dobrovoljne priloge i rtve zahvalnosti. Sve to treba posvetiti irenju Jevanelja do najudaljenijih krajeva zemlje. SlubaBogu obuhvata isto tako i lino zalaganje. Svaki pojedinac linim naporima treba da sarauje s Bogom u spasavanju sveta. Nalog Hristov: Idite po svemu svijetu i propovijedajete jevanelje svakome stvorenju (Marko 16, 15), upuen je svakom Njegovom sledbeniku. Svima kojima je namenjem ivot u Hristu namenjeno je i da rade na spasavanju svojih blinjih. Njihova srca kucae potpuno usklaeno sa srcem Hristovim. Istu enju za spasavanjem dua koju je On imao ispoljavae i oni. Svi ne mogu zauzimati isto mesto u ovom delu, ali mesta i posla ima za svakoga. U staro vreme su u Boju slubu bili pozivani ne samo Avram, Isak, Jakov i Mojsije sa svojom krotou i mudrou, ve i takvi kao to je bio Isus Navin sa svojim drugaijim sposobnostima. Muziki talenat Marije, hrabrost i pobonost Devore, detinja ljubav i privrenost Rute, poslunost i vernost Samuila, stroga odanost Ilijina i blagotvorni uticaj na potinjenost spremnog Jelisija, - sve je to bilo potrebno u slubi Bojoj. Tako i danas svi koji su sudeonici blagoslova Bojeg treba da pokau svoju zahvalnost delotvornom slubom. Svaki primljeni dar treba upotrebiti za napredak carstva Bojeg i na proslavu Njegovog imena. Svi koji prime Hrista kao svog linog Spasitelja moraju istinitost Jevanelja i njegovu spasonosnu mo potvrditi sopstvenim ivotom. Bog ne postavlja nijedan zahtev a da ne prui mogunost za njegovo ispunjenje. Milou Hristovom omogueno nam je da izvrimo sve to Bog od nas trai. Sva blaga neba treba da budu otkrivena preko Bojeg naroda. Tijem e se otac moj proslaviti, rekao je Hristos, da rod mnogi rodite i biete moji uenici (Jovan 15, 8). Bog celu zemlju smatra svojim vinogradom. Iako je zemlja sada u rukama otimaa, onda ipak pripada Bogu. Ona je Njegova kako po stvaranju tako i po iskupljenju. Hristova rtva je podnesena za ceo svet. Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni (Jovan 3, 16). U ovom jedinstvenom daru prueni su ljudima i svi ostali darovi. Ceo svet svakodnevno prima Boje blagoslove. Svaka kap kie, svaki zrak svetlosti koja pada na ovaj nezahvalni ljudski rod, svaki list, svaki cvet i svaki plod svedoe o Bojem dugom strpljenju i o Njegovoj velikoj ljubavi.
92
A ta ljudi uzvraaju svom Velikom Darodavcu? Kako oni gledaju na Njegove potpuno opravdane zahteve? Kome i emu mase ljudskog roda posveuju svoju slubu u toku celog ivota? Oni slue mamoni. Bogatstvo, poloaj, ovozemaljska zadovoljstva to je njihov cilj. Bogatstva se stiu stalnim zakidanjem, ne samo ljudi, nego i Boga. Boje darove ljudi koriste na zadovoljavanje svoje sebinosti. Sve to mogu da dograbe oni stavljaju u slubu svojoj lakomosti i svojim sebinim ciljevima. Greh dananjeg sveta istovetan je sa grehom koji je prouzrokovao propast Izrailja. Nezahvalnost prema Bogu, zanemarivanje svih pruenih prilika i blagoslova, sebino korienje Bojih darova sve to je bilo obuhvaeno grehom koji je izazvao konano izlivanje gnjeva na Izrailj. Taj greh i danas donosi propast svetu. Suze koje su Hristu potekle iz oiju dok je sa Maslinske gore posmatrao izabrani grad, nisu prolivene samo radi Jerusalima. U sudbini Jerusalima Hristos je video propast celog sveta. Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan to je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od oiju tvojih (Luka 19, 42). U ovaj tvoj dan. Taj dan se pribliava svome kraju. Vreme milosti i mogunosti spasenja skoro je na izmaku. Ve se skupljaju oblaci osvete. Onima koji preziru i odbacuju Boju milost preti opasnost da budu nepovratno uvueni u neizbenu propast. Uprkos tome svet spava. Ljudi ne poznaju vreme svoga pohoenja. U ovoj sveoptoj krizi, gde Zajednica treba da se nae? Da li njeni lanovi odgovaraju zahtevima Bojim? Da li oni, izvravajui Hristov nalog, prikazuju svetu Njegov karakter? Da li oni panju svojih blinjih skreu na poslednju poruku milosti? oveanstvu preti velika opasnost. Mnotvo ljudi propada. A kako je malo onih koji kao Hristovi sledbenici stvarno oseaju teret odgovornosti za te due! Sudbina celog sveta je na merilima, ali to jedva da uzbuuje one koji tvrde da veruju u najdublju i najopseniju istinu koja je ikad bila dana smrtnicima. Njima nedostaje ona ljubav koja je Hrista naterala da napusti svoj nebeski dom i uzme ljudsku prirodu, da bi ljudskim mogao ganuti ljudsko i oveka privui k Bogu. Boji narod je zahvatila neka obamrlost i duhovna paraliza, toim ne onemoguuje da shvate svoju sadanju dunost. Kad su Izrailjci uli u zemlju Hanansku, oni su propustili da ostvare Boju nameru osvajanjem i uzimanjem u posed cele zemlje. U samo delimino osvojenoj zemlji oni su se nastanili da uivaju plodove svoje pobede. U svom neverstvu i tenji za blagostanjem i mirnim ivotom, oni su se grupisali u ve osvojenim delovima, umesto da nastave sa osvajanjem novih oblasti. Tako je poelo njihovo postepeno odvajanje od Boga. Svojim propustom da do kraja ostvare Njegovu nameru, onemoguili su sebi i primanje blagoslova koje im je obeao. A zar Zajednica danas ne ini to isto? Ne mislei na one delove sveta gde Jevanelje toliko nedostaje, takozvani hriani se gomilaju tamo gde bezbrino mogu da uivaju preimustva koja Jevanelje prua. On ne oseaju nikakvu potrebu za osvajanjem novih podruja, kako bi se poruka spasenja odnela u najudaljenije krajeve sveta. Oni odbijaju da ispune Hristov nalog: Idite po svemu svijetu i propovijedajte Jevanelje svakome stvorenju (Marko 16, 15). Da li je onda njihova krivica manja od krivice jevrejskog naroda? Takozvani Hristovi sledbenici praktino polau ispit pred itavim svemirom; ali njihova hladnoa i nedostatak vernosti i zalaganja u delu Bojem oznaava ih kao nevernike. Kad bi ono to ine bilo najbolje to mogu uiniti, onda ne bi bili za osudu; ali oni bi, kad bi srcem bili u delu, mogli da uine daleko vie. Oni znaju, i svet to uvia, da su u velikoj meri izgubili duh samoodricanja i spremnost da ponesu krst. Ima mnogo onih uz ija imena u nebeskim knjigama stoji napisano: Ne sabira, nego prosipa. Zbog mnogih koji nose Hristovo ime Njemu se ne ukazuje ast, Njegova je slava zamraena i Njegova lepota zastrta koprenom. Mnogo je i onih ija su imena zapisana u skuptinskim knjigama, ali koji lino ne stoje pod Hristovom upravom. Oni se ne pridravaju Njegovih pouka i ne vre Njegovu volju. Zato su pod kontrolom neprijatelja. Oni nita ne ine pouzdano dobro, stoga nanose delu neprocenjivu tetu. Poto njihov uticaj nije miris ivota za ivot, on je miris smrti za smrt. Zato li neu pohoditi? veli Gospod (Jer. 5, 9). Zbog svog propusta da izvre Boju nameru, sinovi Izrailjevi su bili odbaeni, i Boji poziv je upuen drugim narodima. Ako se i ovi pokau kao nevernici, nee li biti odbaeni na isti nain? U paraboli o vinogradu, vinogradari su bili ti koje je Hristos proglasio krivcima. Oni su bili i ti koji su odbili da gospodaru vrate ono to je Njegovo i bilo. U Jevrejskom narodu su upravo svetenici i verouitelji bili ti koji su mase zavodili i Bogu zakidali ono na to je imao pravo. Upravo oni su i odvratili narod od Hrista.
93
Zakon Boji, neoptereen ljudskim predanjima, Hristos je isticao kao veliko merilo poslunosti. To je izazvalo neprijateljstvo od strane rabina. Oni su ljudska uenja uzdizali iznad svete Boje Rei i tako odvratili narod od Njenih propisa. Oni se nisu hteli odrei ljudskih propisa da bi se pokorili zahtevima Rei Boje. Nisu bili spremni da istine radi rtvuju svoju oholost i pohvale od strane ljudi. Kada je Hristos doao i narodu izloio zahteve Boje, svetenici i poglavari su Mu poricali pravo da se postavlja izmeu njih i naroda. Odbacivi sve Njegove ukore i opomene, oni su se zauzeli da narod pobune protiv Njega i da Ga unite. Za to to je cela nacija odbacila Hrista i za sve posledice koje su proistekle iz toga odgovorni su svetenici i poglavari. Greh itave te nacije kao i njihova nacionalna propast mogu se pripisati njihovim verskim voama. A zar se ne oseaju isti uticaji i u nae vreme? Zar mnogi vinogradari u vinogradu Gospodnjem ne idu i danas stopama jevrejskih poglavara? Zar mnogi verouitelji ne odvraaju narod od tako jasnih zahteva Rei Boje? Zar ga oni ne navode na prestup, umesto da ga upuuju na poslunost prema zakonu Bojem? S mnogih propovedaonica u crkvama ui se narod da Boji zakon nije za njih obavezan. Ljudska predanja, crkvene uredbe i obiaji uzdiu se iznad Rei Boje. Gaji se oholost i samozadovoljstvo zbog darova primljenih od Boga, dok se opravdani Boji zahtevi potpuno ignoriu. Odbacujui zakon Boji, ljudi ne znaju ta ine. Boji zakon je prepis Njegovog karaktera. On utelovljuje naela Njegovog karaktera. Ko odbija da prihvati ova naela liava se kanala kojima Boji blagoslovi u stvari i dolaze. Velianstvene mogunosti pruene Izrailju, mogle su se realizovati samo pokoravanjem Bojim zapovestima. Isto takvu plemenitost karaktera, isto obilje blagoslova blagoslov due, tela i duha, blagoslov u kui i polju, blagoslov za ovaj i budui ivot moemo imati i mi samo pod uslovom poslunosti. U duhovnom, isto tako kao i u prirodnom svetu, donoenje i sazrevanje plodova uslovljeno je pokoravanjem Bojim zakonima. Uei ljude da ne potuju Boji zakon, verouitelji ih i nesvesno spreavaju da donose plodove na slavu bogu. Stoga na njima lei krivica to narod uskrauje Gospodu plodove Njegovog vinograda. Vesnici Boji dolaze k nama na zapovest svoga Gospodara. Oni, kao to je to i Hristos inio, zahtevaju pokoravanje Rei Bojoj. Oni istiu Njegove sasvim opravdane zahteve na plodove vinograda, plodove ljubavi i poniznosti i samoportvovane slube. Nisu li zbog toga i mnogi savremeni vinogradari, poput jevrejskih poglavara u svoje vreme, puni gnjeva i ljutine? Kad se zahtevi Bojeg zakona izloe narodu, zar ti verouitelji ne upotrebe sav svoj uticaj navodei ljude da Boji zakon odbace? Takve uitelje Gospod naziva zlim i nevernim slugama. Rei Boje upuene starom Izrailju sadre ozbiljnu i sveanu opomenu crkvi naih dana i njenim uiteljima. Napisah mu velike stvari u zakonu svom, kae Gospod za Izrailja, ali mu se ine kao neto tue. (Osija 8, 12). A svetenicima i uiteljima On je rekao: Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje i ja u tebe odbaciti kad si zaboravio zakon Boga svojega, i ja u zaboraviti sinove tvoje (Os. 4, 6). Treba li da ove Boje opomene ostanu neprihvaene? Smeju li prilike i mogunosti da sluimo Bogu ostati neiskoriene? Zar da poruga od strane sveta, duhovna oholost i prilagoavanje ljudskim obiajima i tradicijama zadri takozvane Hristove sledbenike da ne slue Njemu? Hoe li oni zaista odbaciti Re Boju, kao to su jevrejski poglavari odbacili Hrista? Posledice greha jevrejske nacije pred nama su. Hoe li crkva sadanjeg vremena primiti opomenu? Ako li se neke od grana odlomie, i ti, koji si divlja maslina, pricjepio si se na njih, i postao si zajedniar u korjenu i u masti od masline; ne hvali se nevjerstvom odlomie se, a ti vjerom stoji; ne ponosi se, nego se boj. Jer kad Bog roenijeh grana ne potedje, da i tebe kako ne potedi (Rimlj. 11, 17 21).
BEZ SVADBENOG RUHA
94
Parabola o svadbenom ruhu sadri pouku od najveeg znaaja. Svadbom ili venanjem je prikazano sjedinjenje ljudskog sa boanskim; a svadbeno ruho prikazuje karakter koji moraju imati svi oni koji e na ovoj svadbi biti uraunati u goste dostojne ovakve asti. U ovoj paraboli kao i u onoj o velikoj veeri ilustruje se jevaneoski poziv i njegovo odbacivanje od strane jevrejskog naroda, kao i poziv milosti upuen neznabocima. Meutim, to se tie zvanica koje poziv odbijaju, ova parabola istie jo dublju uvredu i jo straniju kaznu. Poziv u ovom sluaju upuuje car; dolazi dakle od onoga ko ima vlast i pravo da zapoveda. Ovim pozivom zvanicama se ukazuje velika ast, ali je oni ipak ne cene. Carev autoritet je prezren. Dok se na poziv domaina ( u prethodnoj paraboli) gleda ravnoduno, na carev poziv se odgovara uvredama pa ak i ubistvom. Pozvani njegove sluge doekuju s prezirom i porugom i ubijaju ih. Domain u prethodnoj paraboli, videvi da je njegov poziv odbijen izjavljuje da nijedan od pozvanih nee okusiti njegove veere. Meutim, oni koji u ovom sluaju preziru i odbacuju carev poziv kanjavaju se ne samo time to nee imati mesta za Njegovim stolom kazna je daleko vea. I poslavi vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. U obe ove parabole gostima je pripremana gozba, ali ova druga istie da je ovde i od svih prisutnih na gozbi traena odgovarajua priprema. Oni koji su zanemarili ovu pripremu bili su izbaeni. iziavi pak car da vidi goste ugleda ondje ovjeka neobuena u svadbeno ruho. I ree mu: prijatelju, kako si doao amo bez svadbenog ruha? a on outje. Tada ree car slugama: sveite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; ondje e biti pla i krgut zuba. Poziv na gozbu upuen je preko Hristovih uenika. Na Gospod je poslao dvanaestoricu, a kasnije sedamdesetoricu koji su propovedali da se pribliilo carstvo Boje; i pozivali ljude da se pokaju i veruju u Jevanelje. Ali poziv nije bio prihvaen. Oni koji su bili pozvani na gozbu nisu doli. Kasnije su poslane sluge sa sledeom porukom: Evo objed sam svoj ugotovio i junci moji i hranjenici poklani su i sve je gotovo. Doite na svadbu! Ovo je bila poruka jevrejskoj naciji upuena posle Hristovog raspea; ali nacija koja je tvrdila da prestavlja izabrani narod Boji, odbacila je Jevanelje doneseno silom Duha Svetoga. Mnogi su to uinili na najprezriviji nain. Drugi su opet bili toliko ogoreni i ozlojeeni ponudom spasenja i oprotaja da su odbacili ne samo slavu Boju nego su ustali i protiv onih koji su im ovu poruku doneli. Nastalo je veliko gonjenje (Djela 8, 1). Mnogi ljudi i ene bili su baeni u tamnicu, a neki od vesnika Gospodnjih, kao to su bili Stefan i Jakov, ak su i ubijeni. Time je jevrejski narod zapeaio svoje odbacivanje milosti Boje. Posledice ovoga Hristos je predskazao u paraboli. Car, poslavi vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Ova presuda izreena Jevrejima izvrena je razaranjem Jerusalima i rasulom njihove nacije. Trei poziv na gozbu prikazuje objavljivanje Jevanelja neznabocima. Svadba je dakle gotova, naglasio je car, a zvanice ne bie dostojne. Idite dakle na raskra i koga god naete, dozovite na svadbu. I iziavi sluge one na raskra sabrae sve koje naoe zle i dobre; i stolovi se napunie gostiju. Bilo je to meovito drutvo. Pojedini od njih prema svom gostoljubivom domainu koji im je ukazao ovakvu ast nisu pokazali vee potovanje nego i oni koji su odbacili Njegov poziv. Oni koji su prvi bili pozvani odbili su ponudu mislei da bi se prisustvovanjem carevoj gozbi liili nekih ovozemaljskih preimustava. A meu onima koji su prihvatili poziv, bilo je opet i takvih koji su to uinili samo zbog svojih linih interesa. Doli su samo da bi se koristili blagodatima gozbe, a ne da pokau svoje potovanje prema caru. Kad je car doao da vidi goste, svaki od prisutnih otkrio je svoj pravi karakter. Za svakog gosta na ovoj gozbi bilo je pripremljeno svadbeno ruho, koje je predstavljalo carev velikoduno poklonjeni dar. Oblaenjem ovog ruha gosti su pokazali svoje potovanje prema gostoprimcu. Meutim, naao se jedan koji je doao u svom obinom svakodnevnom odelu. On je odbio da izvri pripremu koju je car zahtevao. Prezrivo je odbio da obue odeu koja je za njega bila pripremljena uz veoma visoku cenu. To je predstavljalo uvredu za gostoprimca. Na carevo pitanje: Kako si doao amo bez svadbenog ruha? on nije mogao da ogovori nita. Sam se osudio sebe. Tada je car rekao: Sveite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju.
95
Carevo ispitivanje gostiju na ovoj gozbi predstavlja rad istranog suda. Gosti na jevaneljskoj gozbi su oni koji tvrde da slue Bogu, oni ija su imena zapisana u knjizi ivota. Ali nisu svi koji tvrde da su hriani samim tim i pravi Hristovi uenici. Pre nego to se bude konano davala nagada, mora se odluiti ko je dostojan da ima udela u nasledstvu pravednika. Ova odluka mora biti donesena pre drugog Hristovog dolaska na oblacima nebeskim; jer On kad doe donee sa sobom i nagradu da svakom da po djelima njegovijem (Otkr. 22, 12). To znai da e pre Njegovog dolaska biti odlueno o karakteru svakog pojedinca, i svakom Hristovom sledbeniku priznae se nagrada prema njegovim delima. Dok ljudi jo uvek ive ovde na zemlji, u nebeskoj sudnici vri se istrani sud. ivot svih onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici pregleda se pred Bogom. Istraivanje za svakog ponaosob vri se prema izvetajima koji se o svakom vode u nebeskim knjigama, i sudbina svakog pojedinca bie prema njegovim delima odreena zauvek. Svadbeno ruho u paraboli prikazuje isti i neokaljani karakter koji moraju imati pravi Hristovi sledbenici. Zajednici e biti dano da se obue u svilu istu i bijelu; Da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrtine, ili takvog ega (Efes. 5, 27). Jer je svila, kae Biblija, pravda svetijeh (Otkr. 19, 8). To je pravda Hristova Njegov besprekorni karakter pravda koja se posredstvom vere daje svima koji prime Hrista kao svog linog Spasitelja. Belo ruho nevinosti nosili su nai praroditelji kad ih je Bog nastanio u svetom Edemu. Oni su iveli u savrenom skladu sa voljom Bojom. Sva njihova ljubav i sva njihova najlepa oseanja bila su posveena njihovom nebeskom Ocu. Divna i za oko prijatna svetlost, svetlost koja dolazi od samog Boga, okruavala je ovaj sveti par. Te haljine svetlosti bile su simbol njihove duhovne odee nebeske nevinosti. Da su ostali Bogu verni, bili bi zauvek odeveni u to ruho. Ali svojim padom u greh presekli su svoju vezu sa Bogom i svetlosti koja ih je do tada okruavala nestalo je. Nagi i posramljeni, pokuavali su da nebesko ruho nadoknade pokrivalom spletenim od smokvinog lia. To je isto ono to prestupnici zakona Bojeg ne prestaju da ine od dana kad su Adam i Eva prvi put otkazali poslunost. Oni pletu pokrivala od smokvina lia da bi pokrili golotinju svoju prouzrokovanu prestupom. Oni nose ruho koje su sami napravili, - pokuavajui sopstvenim delima da pokriju i svoje grehe i da se na taj nain uine ugodnim Bogu. Ali to je potpuno nemogue; jer nita to je ovek izmislio ne moe da zameni izgubljeno ruho nevinosti. Nikakvo ovozemaljsko odelo, nikakvo pokrivalo od smokvina lia nee imati na sebi oni koji sedaju sa Hristom i anelima za veeru svadbe Jagnjetove. Samo plat pravde koji je sam Hristos obezbedio za nas moe nas uiniti prikladnim da se pojavimo u prisutnosti Bojoj. Ovim platom odeom svoje pravde ogrnue Hristos svaku vernu i istinski pokajanu duu. Savetujem te, kae On, da kupi i mene bijele haljine, da se obue, i da se ne pokae sramota golotinje tvoje (Otkr. 3, 18). Ovo ruho, izatkano na nebeskom razboju, ne sadri nijednu nit ljudske tvorevine. Hristos je u svojoj ljudskoj prirodi razvio savreni karakter, i taj karakter On preporuuje i nudi nama. Sva naa pravda je kao neista haljina (Is. 64, 6). Sve to moemo uiniti sopstvenom snagom uprljano je grehom. Ali Sin Boji se javi da grijehe nae uzme; i grijeha u Njemu nema (I Jov. 3, 5). Definicija greha, prema Rei Bojoj, je bezakonje (I Jov. 3, 4). Ali Hristos je bio posluan svim zahtevima zakona. On je o sebi mogao da kae: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Ps. 40, 8). Dok je bio na zemlji On je rekao svojim uenicima: Ja odrah zapovijesti oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj (Jovan 15, 10). Svojom savrenom poslunou On je svakom ljudskom biu omoguio poslunost Bojim zapovestima. Kad se potpuno predamo Hristu, nae srce se sjedinjuje s Njegovim, naa volja se stapa u Njegovu volju, na um postaje jedno s Njegovim, nae misli se zarobljavaju u pokornost Njemu mi ivimo Njegovim ivotom. To znai biti obuen u haljine Njegove pravde. I onda, Gospod kad pogleda na nas, nee videti pokrivalo od smokvina lia, ni nagost i odvratnost greha, ve svoje divne haljine pravde savreno pokoravanje Njegovom zakonu. Pregled i proveru gostiju na svadbenoj sveanosti vrio je sam car. Prihvaeni su bili samo oni koji su potujui njegove zahteve, obukli svadbeno ruho. Tako je i sa gostima na jevaneljskoj gozbi. Svi moraju biti podvrgnuti proveravanju Velikog Cara, i primljeni e biti samo oni koji su obukli haljine Hristove pravde. Pravednost znai initi pravo, a pravo je da se svakome sudi prema njegovim delima. Dela e otkriti na karakter; samo dela pokazuju da li je vera prava.
96
Nije dovoljno verovati da Isus nije varalica i da vera Biblije nije veto izmiljena pria. Mi moemo verovati da je ime Hristovo jedino ime pod nebom kojim se ovek moe spasti, ali to jo uvek ne znai da smo Ga verom zaista uinili svojim linim Spasiteljem. Nije dovoljno prihvatiti teoriju istine, nije dovoljno ispovedati veru u Hrista na reima i imati ime zapisano u skuptinskoj knjizi. Koji dri zapovijesti njegove u njemu stoji, i on u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao. I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti Njegove drimo (I Jov. 3, 24; 2, 3). Ovo su dokazi pravog obraenja. Ma koliko da je na izgled iskreno nae ispovedanje vere, ono ne znai nita ako ne otkrivamo Hrista u naim delima pravde. Istina treba da bude usaena u srce. Ona treba da kontrolie misli i da upravlja svim naim sklonostima. Karakter u svemu mora nositi peat onoga to je rekao Bog. Svako slovce i svaka titla Rei Boje moraju se prosto utkati u na svakodnevni ivot. Svaki onaj ko je postao sudeonik u boanskoj prirodi bie u skladu sa velikim Bojim merilom pravde Njegovim svetim zakonom. To je merilo kojim Bog odmerava dela ljudi, a to e biti i kriterijum za odreivanje karaktera na sudu. Ima mnogo i takvih koji tvrde da je Hristovom smru zakon ukinut, ali to je u sutoj suprotnosti sa Hristovim reima: Ne mislite da sam ja doao da ukinem zakon ili proroke: nijesam doao da ukinem, nego da ispunim. Jer vam zaista kaem: dokle nebo i zemlja stoje nee nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvri (Mat. 5, 17. 18). Kao ispatanje za ovekov prekraj ovog zakona, Hristos je dao i sam svoj ivot. Da je bilo moguno zakon promeniti ili ukinuti, ne bi bilo potrebno da Hristos umre. Svojim ivotom na zemlji Hristos je zakon uinio velikim i slavnim. Svojom smru On ga je utvrdio. On je rtvovao svoj ivot, ne da bi unitio Boji zakon, niti da bi postavio neko nie merilo ve zato da bi odrao pravdu i dokazao da je zakon nepromenjiv i vean. Sotona je tvrdio da je ljudima prosto nemogue da se pokoravaju zapovestima Bojim; i istina je da im se ne moemo pokoravati samo sopstvenom snagom. Ali je Hristos, primivi na sebe ljudsko oblije, svojom savrenom poslunou pokazao da ovek kada je povezan sa Bogom moe da se pokorava svakom propisu Njegovog zakona. A koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boji, koji vjeruju u ime njegovo (Jovan 1, 12). Ova vlast se ne nalazi u ljudskoj moi. To je sila Boja. Kad dua primi Hrista, ona dobiva snagu da moe iveti Hristovim ivotom. Bog trai savrenstvo od svoje dece. Njegov zakon je prepis Njegovog karaktera i on predstavlja merilo za svaki karakter. Ovo boansko merilo prueno je svima, tako da u pogledu izbora onih koje e Bog primiti u svoje carstvo ne moe biti nikakvog pogrenog shvatanja. Hristov ivot na zemlji bio je savren izraz zakona Bojeg, i kad oni koji tvrde da su deca Boja po karakteru postanu slini Hristu, oni e se pokoravati svim Bojim zapovestima. Tek tada e Gospod moi da ih ubroji u one koji e jednom sainjavati nebesku porodicu. Obueni u slavno odelo pravde Hristove, oni e imati mesto na carskoj gozbi, i pravo da se prikljue mnotvu opranih krvlju Hristovom. ovek koji je na gozbu doao bez svadbenog ruha predstavlja stanje mnogih koji ive u dananjem svetu. Oni tvrde da su hriani i polau pravo na blagoslove Jevanelja i prednosti koje ono prua, ali ne oseaju nikakvu potrebu da menjaju svoj karakter. Oni nikada nisu iskreno okajali svoje grehe. Oni uopte ne uviaju koliko im je Hristos potreban i ne trae Ga u veri. Oni nisu pobedili svoje nasleene ili steene sklonosti nepravdi i zlu. Pa ipak u sebi misle da su dovoljno dobri, i samouvereno se oslanjaju na sopstvene zasluge umesto da se uzdaju u Hrista. Kao oni koji samo sluaju Re Boju, doli su na gozbu, ali odelo Hristove pravde nikad nisu obukli. Mnogi koji se nazivaju hrianima istiu samo ljudski moral. Oni odbijaju dar kojim bi se jedino mogli osposobiti da proslave Hrista, istiui Njega pred svetom. Uticaj Duha Svetoga njima je potpuno stran i nepoznat. Oni nisu tvorci rei (Jakov 1, 22). Nebeska naela po kojima se oni koji su jedno s Hristom razlikuju od onih koji se prilagoavaju svetu, njima su potpuno nepoznata. Takozvani Hristovi sledbenici ne predstavljaju vie poseban i naroiti narod. Linija koja ih je poput granice nekad odvojila od sveta skoro je nestala. Oni se prilagoavaju svetu, njegovoj praksi i obiajima, kao i njegovoj sebinosti. Crkva je u prestupanju zakona prila k svetu, umesto da je svet u poslunosti prema zakonu priao crkvu. Crkva se iz dana u dan sve vie prilagoava svetu. Svi ovakvi oekuju da e biti spaseni smru Hristovom, dok odbijaju da ive Njegovim samoportvovanim ivotom. Oni samo veliaju bogatstvo nezasluene milosti i pokuavaju da se pokriju prividnom pravednou, nadajui se da e time maskirati nedostatke svoga karaktera; ali sva ta nastojanja nee im biti ni od kakve koristi na dan Boji.
97
Hristova pravda nee pokriti nijedan neokajani i neodbaeni greh. ovek u srcu moe biti pravi prestupnik zakona; ipak ako nije uinio neki otvoreni prestup, on pred svetom moe vaiti kao veoma ugledan i poten. Ali zakon Boji pogaa tajne srca. O svakom delu bie sueno prema pobudama koje su prestupnika na to navele. Samo ono to je u skladu sa naelima zakona Bojeg opstae na sudu. Bog je ljubav. On je svoju ljubav pokazao u tome to nam je darovao Hrista. Kad je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni, On svojim iskupljenicima nije uskratio nita. On nam je dao celo nebo odakle nam dolazi svaka pomo, tako da nikad ne moramo biti savladani i potisnuti od naeg velikog protivnika. Ali sva ta Njegova ljubav ne navodi Ga da opravdava greh. On nije opravdao greh luciferov; nije opravdao greh Adamov ni Kajinov, niti e ikad opravdati greh bilo koga od sinova ljudskih. On nee dopustiti da se preko naih greha pree nezapaeno niti e olako uzeti nedostatke naeg karaktera. On oekuje da sve to mi savladamo u Njegovo ime. Oni koji odbacuju dar pravde Hristove, odbacuju karakterne osobine koje ih jedino mogu uiniti sinovima i kerima Bojim. Oni odbacuju ono to ih jedino moe udostojiti mesta na svadbenoj sveanosti. U paraboli ovek kome je car postavio pitanje: Kako si doao amo bez svadbenog ruha? nije imao rei. Tako e biti i na dan velikog suenja. Ovde ljudi mogu da opravdavaju nedostatke svoga karaktera, ali u onaj dan nee nai nikakvog izgovora. Pripadnici takozvanih hrianskih crkava u ovom pokolenju uivaju najvee prednosti. Gospod nam neprestano otkriva sve veu svetlost. Nae prednosti su daleko vee nego to su bile prednosti naroda Bojeg u prolosti. Mi imamo ne samo onu veliku svetlost koja je bila darivana narodu Izrailjskom, nego i naknadno date nepobitne dokaze o sveobuhvatnom spasenju omoguenom preko Hrista. Ono to je za Jevreje bio samo simbol i senka, za nas je stvarnost. Oni su imali Stari zavet, dok mi imamo i Stari i Novi. Mi imamo nepobitne dokaze o Spasitelju, koji je zaista doao, koji je bio razapet, koji je vaskrsnuo i nad otvorenim Josifovim grobom rekao: Ja sam vaskrsenije i ivot. U ovakvom saznanju o Hristu i Njegovoj ljubavi carstvo Boje je zaista meu nama i u nama. Hristos nam je otkriven u tolikim propovedima i opevan u pesmama. Duhovna gozba nam se nudi u najraskonijem izobilju. Svadbeno ruho, obezbeeno uz neprocenjive trokove, besplatno se nudi svakoj dui. Posredstvom Bojih vesnika ukazuje nam se jasno na pravdu Hristovu, opravdanje verom, najvea i nadragocenija obeanja Rei Boje, slobodan pristup Ocu preko Hrista, utehu Duha Svetoga, i sigurnost venog ivota u carstvu Bojem. ta bi jo mogao uiniti Bog za nas to nije uinio, pripremajui nam veliku veeru na nebeskoj gozbi? Aneli koji kao slubeni duhovi imaju zadatak da se zalau za ljude, obavetavaju nebo: Misiju koja nam je bila poverena izvrili smo. Potisnuli smo ete zlih anela. Uneli smo svetlost i vedrinu u ljudske due, oivljavajui u njima seanje na Boju ljubav izraenu kroz Hrista. Usmerili smo njihov pogled na krst Hristov. Njihova srca bila su dobko ganuta spoznajom greha koji je u stvari raspeo Sina Bojeg. Oni su bili osvedoeni. Uvideli su koje korake moraju preduzeti u svom obraenju; osetili su silu Jevanelja; srca su im se razneila kad su upoznali beskrajnu Boju ljubav. Oni su uvideli svu lepotu Hristovog karaktera. Ali za mnoge od nih sve je to bilo uzalud. Oni nisu spremni da odbace svoje navike i da promene svoj karakter. Oni nee da svuku svoje ovozemaljsko ruho da bi obukli ruho nebesko. Svim srcem su se odali pohoti i lakomstvu, ljubav prema svetu u njihovom srcu jaa je od ljubavi prema Bogu. Ozbiljan e biti dan konane odluke. U prorokoj viziji apostol Jovan ga opisuje sledeim reima: I vidjeh veliki bijeli prijestol, i onoga to sjeae na njemu od ijega lica bjeae nego i zemlja, i mjesta im se ne nae. I vidjeh mrtvace male i velike gdje stoje pred Bogom, i knjige se otvorie; i druga se knjiga otvori koja je knjiga ivota; i sud primie mrtvaci, kao to je napisano u knjigama, po djelima svojima (Otkr. 20, 11. 12). alostan e biti osvrt u prolost onog dana kad se ovek suoi sa venou. Ceo njegov ivot izai e mu pred oi upravo onakav kakav je stvarno bio. Zadovoljstva i uivanja ovoga sveta, njegova bogatstva i asti nee tada izgledati tako znaajni. Tada e ljudi uvideti da pravda koju su prezirali predstavlja jedinu vrednost. Uvidee da su svoj karakter formirali pod zavodnikim uticajem sotoninog primamljivanja. Odelo koje su izabrali nosi oznaku njihove podanike odanosti prvom velikom otpadniku. Tada e oni uvideti posledice svoga izbora i spoznae ta znai prestup Bojih zapovesti.
98
Tada vie nee biti vremena milosti niti bilo kakve mogunosti za proveravanje i pripremu za venost. Odelo Hristove pravde moramo obui jo na ovom svetu. Ovde nam se prua jedina mogunost da izgradimo karakter podesan za dom koji je Hristos pripremio onima koji dre Njegove zapovesti. Dani milosti i probe koji su nam ostavljeni brzo se pribliuju kraju. Kraj je veoma blizu. Opomena: Ali se uvajte da kako vaa srca ne oteaju deranjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta, i da vam ovaj dan ne doe iznenada (Luka 21, 34). nama je upuena. uvajte se da vas ovaj dan ne zatee nespremne. Pazite da se na Carevoj gozbi ne naete bez svadbenog ruha. Jer u koji as ne mislite doi e sin ovjeij. Blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova (Mat. 24, 44; Otkr. 16, 15).
TALENTI
Hristos je, govorei na Maslinskoj gori svojim uenicima o svom drugom dolasku na svet, naveo izvesne znakove po kojima e se moi raspoznati blizina Njegovog dolaska i naredio svojim uenicima da bdiju i da budu spremni. Ponovio im je upozorenje: Straite dakle, jer ne znate dana ni asa u koji e sin ovjeij doi. Tada je pokazao da straei ekati na Njegov dolazak znai provoditi vreme, ne u besposlenom oekivanju, nego u marljivom radu. Ovu pouku On je pruio u paraboli o talentima. Jer kao to ovjek, kazao je On, polazei dozva sluge svoje i predade im blago svoje. I jednom dakle dade pet talanta, a drugome dva, a treemu jedan, svakome prema njegovoj moi; i otide odmah. ovek koji je otputovao u daleku zemlju predstavlja samog Hrista koji je, ispriavi ovu parabolu, ubrzo napustio ovu zemlju i otiao na nebo. Sluge koje se pominju u istoj paraboli predstavljaju Hristove sledbenike. Mi nismo sami svoji. Mi smo kupljeni skupo. Ne propadljivim srebrom ili zlatom nego skupocjenom krvlju Hrista, kao bezazlena i preista Jagnjeta. Da oni, koji ive, ne ive vie sebi, nego onome koji za njih umrije i vaskrse (I Kor. 6, 20; I Petr. 1, 18. 19; II Kor. 5, 15). Svi ljudi su otkupljni ovom zaista neizmernom cenom. Dajui nam u Hristu sva blaga neba, Bog je otkupio volju, sklonost oseanja, um i duu svakog ljudskog bia. Bez obzira da li su oni verni ili nevernici, svi ljudi su svojina Boja. Svi su pozvani da Mu slue, i na veliki dan suda svi e morati da poloe raun o tome kako su se odazvali ovom Njegovom zahtevu. Meutim, ove Boje zahteve ne priznaju svi ljudi. Slugama Bojim u ovoj paraboli prikazani su oni koji tvrde da slue Hristu. Hristovi sledbenici su iskupljeni da bi se posvetili slubi. Na Gospod nas ui da je sluba u stvari svrha ivota. Sam Hristos je bio neumorni radnik, i svim svojim sledbenicima On sluenje Bogu i blinjima postavlja kao ivotni zakon. Predstava o ivotu koju Hristos ovde istie via je od svega to je svet do tada imao. Samo ivotom potpuno posveenim slubi drugima, ovek dolazi u istinsku vezu sa Hristom. Zakon slube postaje spojna karika u lancu koji nas vezuje i za Boga i za nae blinje. Svojim slugama Hristos poverava blago svoje neto to svi treba da iskoriste za Njega. On daje svakome svoj posao. Svaki pojedinac ima svoje mesto u Boijem venom planu. Svi smo obavezni da saraujemo s Hristom u spasavanju dua. Kao to je sigurno da nam je u nebeskim dvorovima obezbeeno mesto, tako je sasvim sigurno i da nam je ovde na zemlji svakome ponaosob odreeno mesto, kako bismo mogli da radimo za Boga.
99
Darovi Svetoga Duha
Talenti koje je Hristos poverio svojoj Zajednici predstavljaju naroite darove i blagoslove primljene posredstvom Svetoga Duha. Jer jednome se daje Duhom rije premudrosti; a drugome rije razuma po istome Duhu; a drugome vjera, tijem istijem Duhom; a drugome dar iscjeljivanja, po tome istom Duhu; a drugome da ini udesa, a drugome prorotvo, a drugome da razlikuje duhove, a drugome razliiti jezici, a drugome da kazuje jezike. A ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdjeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe (I Kor. 12, 8 11). Svi ljudi nisu dobili iste darove, ali je Gospodar svakom svom sluzi obeao neki dar Duha. Pre nego to se konano rastao sa svojim uenicima, Hristos dunu, i ree im: primite Duh sveti (Jovan 20, 22). Osim toga, On im je rekao: I gle, ja u poslati obeanje Oca svojega na vas (Luka 24, 29). Ali ovaj obeani Dar u svoj Njegovoj potpunosti oni su primili tek posle Hristovog vaznesenja. Sveti Duh se nije izlio na uenike sve dok se oni u veri i molitvi nisu potpuno predali i potinili Njegovom posveujuem uticaju. Tada je nebesko blago u naroitom smislu bilo povereon Hristovim sledbenicima. Zato govori: iziavi na visinu zaplijenio je plijenom i dade dare ljudima. A svakome se od nas dade blagodat po mjeri dara Hristova (Ef. 4, 8. 7). A sve ovo ini jedan i taj isti Duh razdjeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe (I Kor. 12, 11). Nama su ovi darovi ve osigurani u Hristu, ali od naeg primanja Duha Svetog zavisi da li emo ih stvarno posedovati, i u kolikoj meri. Obeanje Duha Svetoga ne ceni se kao to bi to trebalo. Ispunjenje ovog obeanja nije se ispunilo i ne ispunjava se kao to bi moglo. Odsutnost Duha Svetog ini propovedanje Jevanelja tako nemonim. ovek moe imati znanje, talenat, reitost i sve mogue prirodne i steene sposobnosti, ali bez prisutnosti Duha Bojega nee biti ganuto nijedno srce, nijedan grenik nee biti pridobijen za Hrista. S druge strane, najsiromaniji i najneobrazovaniji uenici, ako su povezani s Hristom i naoruani darovima Svetog Duha, imae silu koja govori srcu. Takve ljude Bog ini kanalima preko kojih se prenose najplemenitiji i najuzvieniji uticaji u svemiru.
Ostali talenti
Talenti pomenuti u ovoj paraboli ne predstavljaju samo naroite darove Svetog Duha. Ovde su ukljueni svi darovi i sposobnosti, bili oni uroeni ili steeni, prirodni ili duhovni. Svi oni treba da se korisno upotrebe u Hristovoj slubi. Kada postanemo Hristovi uenici, mi treba da se u potpunosti predamo i posvetimo Njemu zajedno sa svim to jesmo i to imamo. Darove koje Mu na taj nain dajemo On nam vraa preiene i oplemenjene da bismo ih upotrebili na slavu Bogu i blagoslov blinjima. Svakom pojedincu Bog je dao prema njegovoj moi. Talenti nisu podeljeni nepromiljeno. Ko je u stanju da pravilno iskoristi pet talenata, dobija pet. Ko moe da uvea samo dva, dobija dva. Ko moe mudro iskoristiti samo jedan, dobija jedan. Niko ne treba da se ali to nije primio vie; jer Onaj koji nam je svima dao po neki dar jednako je poastvovan uveanjem i pravilnom upotrebom onoga to nam je dao, bez obzira na to da li je to mnogo ili malo. Onaj kome je povereno pet talenata duan je da pravilno upotrebi i srazmerno uvea pet, a onaj koji je primio samo jedan talenat duan je da korisnom upotrebom srazmerno uvea taj jedan. Bog oekuje da ovek uzvati srazmerno onome to ima, a ne po onome to nema (II Kor. 8, 12).
Upotreba talenata
Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke 100
U paraboli onaj to primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi jo pet talanata. Tako i onaj to primi dva dobi i on jo dva. Talente, ma koliko oni bili malobrojni, treba pravilnom upotrebom staviti u opticaj. Pitanje koje se nas najvie tie nije: Koliko smo primili? ve: ta smo sa primljenim uinili? Razvoj svih naih sposobnosti predstavlja za nas najosnovniju dunost prema Bogu i blinjima. Ko iz dana u dan ne postaje sposobniji i korisniji ne ispunjava svoj ivotni cilj. Ispovedanjem vere u Hrista mi se obavezujemo da emo uiniti sve to je u naoj moi da bismo postali korisni radnici za naeg Uitelja. Svaku sposobnost treba razvijati do najvie mere da bismo sve to nam je dano mogli iskoristiti najbolje. Delo Gospodnje koje treba da se zavri na ovoj zemlji veliko je i On e, prema svom zavetanju, u buduem ivotu najvie dati onome ko Mu u ovom ivotu bude verno i odano sluio. Gospod izabira svoje predstavnike i svakog dana im, pod razliitim okolnostima, prua prilike i mogunosti da uine neto za Njegovo delo. U svakom iskreno uloenom naporu da se Njegov plan ostvari, On bira svoje predstavnike, u ovom svetu, ne zato to su oni savreni, ve da bi, odravajui neprekidnu vezu s Njim, mogli postii savrenstvo. Bog e primiti samo one koji su odluili da dostignu ovaj visoki cilj. Svako ljudsko bie On smatra obaveznim da ini najbolje to moe. Od svih se oekuje moralna savrenost. Merilo pravde nikad ne smemo sputati da bismo ga prilagodili svojim nasleenim ili steenim sklonostima ka zlu. Moramo shvatiti da je nesavrenost karaktera u stvari greh. Sve pozitivne osobine karaktera nalaze se u Bogu kao savrena i skladna celina, i posedovati ove osobine prednost je svakog ko primi Hrista kao svog linog Spasitelja. Svi oni koji ele da budu Boji saradnici moraju teiti ka savrenstvu svakog organa svoga tela, svake osobine svoje due. Pravo vaspitanje predstavlja pripremu fizikih, umnih i moralnih snaga za izvravanje svake dunosti, - obuku i uvebavanje tela, uma i due za slubu Boju. To je obrazovanje koje e se nastaviti i u venom ivotu. Od svakog hrianina Bog trai da neprestano razvija svoje sposobnosti i mogunosti stvaranja u svim granama ivota. Hristos je nau slubu unapred platio svojom krvlju i svojim patnjama i On s pravom oekuje da Mu s voljom i ljubavlju sluimo. On je doao na ovaj svet da bi nam linim primerom pokazao kako treba raditi i u kakvom duhu. On eli da mi najpomnije razmiljamo o tome kako emo na najbolji nain vriti Njegovo delo, i proslaviti Njegovo ime u svetu, izraavajui time najveu ast, ljubav i odanost Onome kome tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima vjeni ivot (Jovan 3, 16). Ali Hristos niim nije garantovao da je lako postii savrenstvo karaktera. Plemenit i svestrano pozitivan karakter nije neto to se moe naslediti ili dobiti sluajno; on se zahvaljujui milosti i zaslugama Hristovim stie linim naporima. Bog daje talente sposobnosti i snagu uma, i karakter formiramo mi i to najee uz ozbiljnu i estoku borbu sa samim sobom. Moramo voditi neprekidnu bitku sa svojim nasleenim sklonostima. Moramo sami sebe kritikovati trudei se da nijednu nepovoljnu crtu karaktera ne ostavimo neispravljenom. Nikada nemojte rei: Moje karakterne mane su neizleive i ja se u tome ne mogu popraviti. Ako do takve odluke doete sigurno ete izgubiti veni ivot. Nemogunost se skriva samo u nedostatku vrste volje i odlunosti. Pobediti ne moete samo onda ako to i ne elite. Tekoe u stvari proistiu iz pokvarenosti neposveenog srca i nespremnosti da se potinimo kontroli Bojoj. Mnogi koje je Bog osposobio za velike zadatke u ivotu postiu veoma malo, jer malo i pokuavaju. Hiljade prolaze kroz ivot tako kao da ivot nema nikakvu odreenu svrhu, kao da uopte nemaju cilja koji valja postii. Naravno, i nagrada koju e na kraju primiti bie u skladu sa onim to su uinili. Imajte na umu da nikada ne moete postii vii cilj od onoga koji ste sami sebi postavili. Stoga zacrtajte sebi visok cilj i zatim se lestvicama napretka stalno uspinjite, korak po korak, ak i onda kad to iziskuje bolne napore, samoodricanja i samoportvovanje. Ne doputajte da vas bilo ta u tome ometa. Ni oko jednog ljudskog bia sudbina nije tako vrsto izatkala svoje mree da bi ono moralo ostati bespomono i u potpunoj neizvesnosti. Nepovoljne okolnosti i ivotni problemi moraju u vama raati samo novu snagu i vrstu reenost da ih savladate. Savladavanjem svake prepreke stiemo novu snagu i hrabrost da produimo samo napred. Navalite odluno pravim putem i onda e vam ivotne okolnosti predstavljati samo pomo, a ne prepreke.
Zalaite se najusrdnije da razvijajui samo plemenite crte karaktera posluite na slavu i ast svome Uitelju. Izgradnjom karaktera u svakoj fazi svog ivota treba da ugodite Bogu. Vi to moete postii. Enoh je ugodio Bogu iako je iveo u vremenu velike izopaenosti. I danas se jo uvek moe nai po neki Enoh. Stojte vrsto kao Danilo, taj verni dravnik, ovek kojeg nije moglo pokolebati nijedno iskuenje. Nemojte razoarati Onoga koji vas je toliko ljubio da je ak i svoj ivot dao da bi izbrisao vae grehe. On kae: Bez mene ne moete initi nita (Jovan 15, 5). Ne zaboravite to nikada! Ako ste i greili moi ete sigurno izvojevati pobedu ukoliko te svoje greke uvidite, gledajui ih u budue kao vatrenim slovima ispisane opomene. Na taj nain svoj poraz moete pretvoriti u pobedu, razoarati neprijatelja i proslaviti svoga Iskupitelja. Karakter formiran po boanskom uzoru predstavlja jedino blago koje moemo sa ovoga sveta poneti u budui ivot. Oni koji se u ovom svetu pokoravaju Hristovim uputstvima, sve saznanje o Bogu steeno ovde ponee i u nebeske dvorove, i tamo e nastaviti sa neprekidnim usavravanjem. Koliko je stoga vano razvijati karakter jo u ovom ivotu. Nebeski aneli saraivae sa ljudima koji vrstom verom nastoje da postignu savrenost karaktera savrenstvo koje se odraava u delima. Svakome ko sebi postavi ovakav zadatak Hristos kae: Ja sam ti s desne strane da ti pomognem. Onima koji svoju volju udrue sa voljom Bojoj nita nee biti nemogue. Sve to po Bojoj zapovesti treba da se uini, Njegovom snagom i moe da se uini. Za sve to od oveka trai, Bog omoguuje i izvrenje.
Umne sposobnosti
Bog zahteva od nas da svoje umne sposobnosti uvebavamo. On eli da oni koji slue Njemu budu razumniji i razboritiji od ostalih ljudi. Njemu se ne dopadaju oni koji se nimalo ne trude da postanu sposobni i dobro upueni radnici. Gospod trai od nas da Ga ljubimo svim srcem, svom duom, svom snagom i svim umom svojim. Time nam se nalae obaveza da svoje umne sposobnosti razvijamo do savrenstva kako bi mogli dobro upoznati naeg Tvorca i ljubiti Ga svim svojim biem. Ako smo pod kontrolom Svetog Duha, ukoliko su nae umne sposobnosti razvijenije utoliko postajemo delotvorniji u Bojoj slubi. I neobrazovanog oveka kad se potpuno posveti Bogu i tei svim srcem da drugima bude na blagoslov, Gospod moe da upotrebi u svojoj slubi. Ali oni koji, pored ovakve posveenosti, imaju i blagodat svestranog obrazovanja, mogu uiniti jo vie za Hrista, jer su u daleko povoljnijem poloaju. Gospod eli da u sticanju obrazovanja uinimo sve to je u naoj mogunosti, da bismo steeno znanje mogli preneti i na druge. Niko ne moe znati gde ili kako moe biti pozvan da radi ili govori za Boga. Jedino na nebeski Otac zna ta moe uiniti od svakog oveka. esto nam se ukazuju mogunosti koje mi, zbog nae slabe vere, i ne primeujemo. Zato nae obrazovanje treba da bude takvo da istine Rei Boje, kad zatreba, moemo izneti i pred najvee zemaljske autoritete, i to na takav nain da se Boje ime dostojno uzvisi i proslavi. Nijednu priliku koja nam se prui da se intelektualno osposobimo za delo Boje ne smemo propustiti. Neka mladi kojima je obrazovanje naroito potrebno najodlunije nastoje da ga i steknu. Ne ekajte pasivno da vam se prilika prui, ve je i sami stvarajte. Iskoristite i najmanju priliku koja vam omoguuje da neto nauite. Budite tedljivi i ne troite svoj novac na zadovoljavanje apetita ili u traenju zadovoljstava. Budite odluni u nastojanju da postanete korisni i delotvorni, jer to od vas Bog s pravom oekuje. Budite istrajni i verni u svemu to preduzimate. Iskoristite sve anse koje vam se pruaju da obogatite svoj um. Uenje iz knjiga kombinujte sa korisnim fizikim radom, i vernim zalaganjem, stalnom budnou i molitvom stiite mudrost koja dolazi s neba. Na taj nain ete stei svestrano obrazovanje; - razviti svoj karakter, postati sposobni da utiete i na druge, i biti u stanju da ih povedete stazom pravde i svetosti.
Obrazovanje emo sticati lake i bre ako mudro iskoristimo sve prednosti i mogunosti koje nam se pruaju. Istinsko obrazovanje znai neto vie od onoga to se stie u visokim kolama. Dok se izuavanje naunih disciplina ne sme zanemariti, postoji i jedno vie obrazovanje koje se stie samo ivom vezom sa Bogom. Zato neka svaki student uzme svoju Bibliju i stupi u lini kontakt sa Velikim Uiteljom. Neka se um, hvatajui se u kotac sa tekim problemima na koje se nailazi u istraivanju boanskih istina, uvebava i disciplinuje. Oni koji tee za znanjem da bi svojim blinjima bili na blagoslov primie i sami blagoslov od Boga. Prouavanje Rei Boje probudie i podstai njihove umne snage na ozbiljniju i delotvorniju aktivnost. Sve njihove sposobnosti razvie se i proiriti a um ojaati i postati delotvorniji. Samosavlaivanje i samodisciplina moraju biti vrline svakog pojedinca koji eli da radi za Boga. Na taj nain se moe postii vie nego reitou ili pak najsjajnijim talentom. Srednje obrazovan, ali disciplinovan i razuman ovek, uinie vie nego onaj koji pored najveeg talenta ima i visoko obrazovanje, ali mu nedostaje samosavlaivanje.
Govor
Dar govora predstavlja talenat koji se mora veoma briljivo negovati, jer od svih darova koje nam je dao Bog, ovaj moe biti od najveeg blagoslova. Reima moemo svedoiti drugima i ubediti ih, moemo Bogu upuivati svoje molitve i izraze zahvalnosti, a ljudiam govoriti o velikoj ljubavi naeg Iskupitelja. Koliko je stoga vano vebati vetinu govora da bismo ga to uspenije mogli iskoristiti na dobro. Meutim, ak i obrazovane osobe koje se aktivno posveuju radu za Hrista posveuju premalo panje negovanju govornih sposobnosti. Mnogi itaju i govore ili suvie polako ili pak prebrzo, tako da ih je gotovo nemogue razumeti. Drugi opet imaju teak i nerazgovetan izgovor. Sluaoci nerado sluaju i one koji govore povienim, otrim i piskavim tonom. esto se deava da se Sveto pismo, pesme, izvetaji i razni tekstovi na javnim skupovima itaju tako loe da ih sluaoci uopte ne razumeju, a esto i tako da se time unitava sila i utisak svega izloenog. Ovo je zlo koje se moe i mora ispraviti. Biblija nam u pogledu toga daje sasvim odreena uputstva. O Levitima koji su narodu u danima Jezdre itali Svete spise kae se: I itahu knjigu, zakon Boji, razgovjetno, i razlagahu smisao, te se razumijevae to se itae (Nem. 8, 8). Marljivou i ulaganjem napora svi se mogu osposobiti da itaju razgovetno i jasno i da govore razumljivo, teno i na upeatljiv nain. Negujui dar govora moemo znatno uveati svoju delotvornost kao radnici za Hrista. Svaki hrianin je pozvan da i druge upozna sa neispitivim bogatstvom Hristove milosti i dobrote, i zato mora teiti za to savrenijim izrazima u svom govoru. On Re Boju mora iznositi na takav nain da je slualac rado slua. Bog ne eli da oni koji kao ljudska orua prenose Njegovu Re budu neotesani i prosti. Njemu nije po volji da ovek na taj nain umanjuje vrednost ili pak da oslabi struju nebeske svetlosti koja preko njega tee na svet. Mi treba da gledamo na Isusa najsavreniji uzor; treba da se molimo za pomo Svetog Duha i Njegovom snagom biemo u stanju da svaki svoj organ osposobimo za savrenu i Bogu ugodnu slubu. Ovo se naroito odnosi na one koji su pozvani da slue u javnim slubama. Svaki propovednik i svaki uitelj mora imati na umu da narodu donosi poruku od koje zavise veni interesi. Istina koju oni objavljuju sudie im na veliki dan konanog obrauna. Nain na koji su oni izlagali boansku poruku bie za neke due odluujui; da li e je primiti ili odbaciti. Stoga Re
Boju treba izlagati lagano, razgovetno, sveano, sa svom ozbiljnou koju zahteva znaaj same poruke. Pravo obrazovanje i upotreba dara govora dolaze do izraaja u svim granama hrianskog delovanja. Ono se ogleda u porodinom ivotu i u svakom naem kontaktu s drugima. Moramo se naviknuti da govorimo prijatnim tonom, da upotrebljavamo iste i prave izraze, blage i ljubazne rei. Milozvune i blage rei padaju na duu kao rosa i blaga kia. Sveti spisi kau o Hristu da je blagodat tekla iz usta Njegovih i da je znao progovoriti u pravo vreme Zgodnu rije umornom (Ps. 45, 2; Is. 50, 4). I nama Gospod nalae: Rije vaa da biva svagda u blagodati (Pol. 4, 6). Samo ono to je dobro za napredovanje vjere, da da blagodat onima koji sluaju (Efes. 4, 29). Kad nastojimo da ispravljamo ili na neki nain reformiemo druge moramo najbriljivije birati svoje rei, jer e one predstavljati ili miris ivota za ivot, ili miris smrti za smrt. Mnogi se, kad ukoravaju ili savetuju, slue otrim i zajedljivim izrazima, upotrebljavaju rei koje nisu prikladne da izlee ranjenu duu. Takvim nepromiljenim izraavanjem drai se duh i u zabludelom se esto izazove revolt. Svi oni koji ele da zastupaju i brane naela istine moraju primiti nebesko ulje ljubavi. I rei ukora u svakom sluaju treba izgovarati u ljubavi. Samo tada emo svojim reima popravljati, a ne razdraivati zabludelog. Hristos e nam svojim Svetim Duhom dati snagu i mo. To je Njegovo delo. Nijedna re ne sme biti nepromiljeno izgovorena. Nikakva runa re, nikakva neozbiljnost, nikakvo razdraljivo gunanje, pa ak ni nagovetaj neiste pomisli ne sme izai iz usta Hristovog sledbenika. Apostol Pavle, piui pod nadahnuem Duha Svetoga kae: Nikakva rava rije da ne izlazi iz usta vaih (Efes. 4, 29). Ovde upotrebljeni izraz rava rije ne odnosi se samo na prostake i nepristojne rei, ve i na svaki izraz koji je u suprotnosti sa svetim naelima i istom neokaljanom religijom. To isto tako obuhvata i neiste nagovetaje i prikrivene aluzije usmerene na zlo. Takve rei, ako im se najodlunije ne stane na put, mogu dovesti do velikog greha. Svaka hrianska porodica i svaki hrianin kao pojedinac duni su da se bore protiv upotrebe prostakih i runih rei. Kad se naemo u drutvu takvih koji se uputaju u besmisleno brbljanje, naa je dunost da ako je mogue promenimo temu razgovora. Uz pomo boanske milosti, moramo neupadljivo ubaciti neku re ili pak nametnuti neku temu koja e razgovor usmeriti u pravilnom i korisnom pravcu. Sami roditelji su duni da kod svoje dece podstiu stvaranje pravilnih navika u govoru. Najbolju kolu u tom pogledu predstavlja porodini ivot. Decu od najranijeg detinjstva treba uiti da u svom kontaktu ne samo s roditeljima ve i meusobno uvek govore sa dunim potovanjem i ljubazno, da iz njihovih usta izlaze samo plemenite, istinite i plemenite rei. I sami roditelji moraju svakodnevno da se ue u koli Hristovoj. Tada e biti u stanju da svojoj deci i poukom i primenom preporue Rije zdravu, nezazornu (Titu 2, 8). To je jedna od najveih i najodgovornijih dunosti koju imaju kao roditelji. Kao Hristovi sledbenici, moramo govoriti tako da nae rei pomau i hrabre druge u hrianskom ivotu. Mnogo vie nego to to obino inimo, moramo govoriti o dragocenim poglavljima u naem iskustvu. Treba uvek rado da govorimo o milosti i dobroti naeg Boga, o neogranienoj i dubokoj ljubavi Spasitelja. Nae rei treba da budu izrazi slave i zahvalnosti. Ako su misli i srce puni ljubavi Boje, to e se neizbeno ispoljiti i u naem razgovoru. Nee nam biti teko da i na druge prenesemo ono to proima na duhovni ivot. Velike misli, plemenite tenje, jasne predstave o istini, nesebine namere i enje za svetou i pobonou otkrie se u naim reima i po njima e se videti priroda blaga koje nosimo u svom srcu. Kada se Hristos tako bude otkrivao u naim srcima, onda emo imati silu da pridobijemo due za Njega. Duni smo da o Hristu govorimo onima koji Ga jo ne poznaju. Mi treba da radimo kao to je On radio. Ma gde se naao: u sinagogi, na putu, u amcu malo odmaknutom od obale, na gozbi kod fariseja ili za trpezom carinika, svugde je govorio ljudima o stvarnosti uzvienijeg ivota. Pojave u prirodi i dogaaje svakodnevnog ivota On je uvek pretvarao u znaajne pouke o istini. Srca Njegovih slualaca bila su privuena k Njemu, jer je leio njihove bolesnike, teio oaloene, uzimao njihovu decu na svoje ruke i blagosiljao ih. Kad bi On otvorio svoja usta da govori oni bi usmerili svu svoju panju na Njega i na rei koje je izgovarao, jer je svaka Njegova re znaila za poneku duu miris ivota za ivot. Tako i mi treba da radimo. Ma gde se nalazili moramo iskoristiti priliku da i drugima govorimo o Spasitelju. Ako sledei Hristov primer inimo drugima dobro, srca ljudi e se otvarati i pred nama kao to su se i pred Njim otvarala. Mi emo biti u stanju da im, ne brzopleto i
nepovezano, nego sa taktinou koja je plod boanske ljubavi govorimo o Onome koji je Zastavnik izmeu deset tisua i sav je ljubak (Pjes. 5, 10. 16). Na taj nain svoj dar govora moemo upotrebiti za najvie i najplemenitije delo; jer nam je taj dar i poklonjen zato da Hrista prikaemo svetu kao Spasitelja koji oprata grehe.
Uticaj
Hristov ivot je predstaljao uticaj koji se, poput nepreglednog mora ije se obale uopte ne mogu nazreti, neprestano irio uticaj koji Ga je povezivao i s Bogom i sa celom ljudskom porodicom. Preko Hrista, Bog je i oveka obdario uticajem koji mu prosto onemoguuje da ivi samo za sebe. Kao pojedinci povezani smo sa svojim blinjima, i predstavljamo deo velike Boje porodice u kojoj nas vezuju uzajamne dunosti. Nijedan ovek nije i ne moe biti nezavisan od svojih blinjih, jer blagostanje pojedinaca utie na blagostanje ostalih. Prema planu Bojem svaki pojedinac treba da osea da je radi sree i dobra drugih i on potreban, i zato mora nastojati da toj srei neto i doprinese. Svaka dua je okruena sopstvenom atmosferom, atmosferom koja moe biti ispunjena ivotvornom silom vere, hrabrosti i nade i slatkim mirom ljubavi. Ali ta atmosfera moe biti teka hladna i nesnoljiva zbog mranog nezadovoljstva i sebinosti ili pak zatrovana smrtonosnom zarazom potajno gajenog greha. Tom atmosferom kojom smo sami okrueni mi svesno ili nesvesno delujemo na svaku duu s kojom dolazimo u kontakt. Ovo je odgovornost koju ne moemo izbei. Nae rei, naa dela, nae odelo i dranje pa ak i sam izraz naeg lica, vre odreeni uticaj. Od utiska stvorenog na taj nain zavise rezultati koji druge navode ili na dobro ili na zlo, a te rezultate nijedan ovek ne moe da izmeri. Svaki na taj nain izvreni podsticaj predstavlja seme koje e neizbeno doneti svoju etvu. To je samo karika u dugom lancu ljudskih zbivanja za koja nikad ne znamo kako e biti dalekosena. Ako svojim primerom pomognemo drugima u razvijanju dobrih naela, time jaamo u njima snagu da ine dobro. Oni sa svoje strane vre isti uticaj na druge, a ovi opet na tree. Na taj nain hiljade ljudi mogu biti blagosloveni zahvaljujui naem i nesvesnom uticaju. Kameni baen u jezero stvara krug koji se sve vie i vie iri i stvara nove krugove koji na kraju dopiru do same obale. Tako i na uticaj = izvan nae kontrole i dok mi toga ak nismo ni svesni deluje na druge, donosei im ili blagoslov ili prokletstvo. Karakter je sila. Tiho svedoanstvo vernog, nesebinog i pobonog ivota vri gotovo neodoljiv uticaj. Otkrivajui u svom ivotu Hristov karakter mi saraujemo s Njim u delu spasavanja dua. Samo ispoljavanjem Njegovog karaktera u svom ivotu moemo stvarno saraivati s Njim. to je ira sfera naeg uticaja utoliko moemo i vie dobra uiniti. Kad bi svi oni koji tvrde da slue Bogu sledili Hristov primer, praktino primenjujui naela Njegovog zakona u svom svakodnevnom ivotu; kad bi svako delo predstavljalo svedoanstvo da zaista ljubimo Boga iznad svega, a blinjega kao samog sebe, onda bi Zajednica imala silu da pokrene svet. Meutim, nikad se ne sme izbubiti iz vida da uticaj isto tako moe predstavljati i veliku silu na zlo. Strano je izgubiti sopstvenu duu, ali je jo stranije biti uzrok za propast drugih dua. Uasna je i sama pomisao da bi na uticaj mogao za nekoga biti miris smrti za smrt; pa ipak je to sasvim mogue. Mnogi koji tvrde da sabiraju za Hrista u stvari rasturaju i praktino odgone ljude od Njega. Zbog toga je Zajednica tako slaba. Mnogi doputaju sebi da bez ikakvih obzira kritikuju i optuuju druge. Dajui izraza stalnim sumnjienjima, zavisti i nezadovoljstvu, oni doputaju sotoni da ih koristi kao svoje orue. I pre nego to oni i shvate ta ine, neprijatelj je postigao svoj cilj. Rav utisak je stvoren, senka je baena, a strele sotonine pogodile su svoj cilj. Nepoverenje, sumnje, pa ak i otvoreno neverovanje ve su zahvatili one koji bi, da nije bilo takvog uticaja, moda prihvatili Hrista. U meuvremenu oni koji su na ovaj nain postali orue sotonino sa samozadovoljstvom gledaju na ovakve koje su upravo oni gurnuli u skepticizam, i koji su sada oguglali na svaki ukor i opomenu. Oni laskaju sebi da su, u poreenju sa ovim unesreenim duama, puni vrlina i pravedni; a ne shvataju da nesreni brodolom u karakteru tih jadnih dua
predstavlja upravo delo njihovog neobuzdanog jezika i buntovnikog srca. Ove kuane due pale su zahvaljujui upravo njihovom uticaju. Na taj nain takozvani hriani svojom lakomislenou, sebinou i bezbrinom ravnodunou odvraaju mnoge due sa staze ivota. Mnogi e se strano uplaiti kad se sa posledicama svog uticaja budu morali sresti na Bojem sudu. Ovaj Bogom dodeljeni talenat moemo pravilno upotrebiti samo zahvaljujui Njegovoj milosti. Mi sami nemamo nita ime bismo mogli druge podsticati na dobro. Ali kad shvatimo koliko smo bespomoni i koliko nam je i samima neophodna boanska sila, neemo se uzdati u sebe. Posledice koje moe doneti i zauvek odluiti jedan dan, as ili samo jedan jedini trenutak, mi i ne nasluujemo; zato nikada nemojmo zapoeti dan a da svoje puteve i planove ne poverimo naem nebeskom Ocu. Njegovi aneli imaju nalog da stalno bdiju nad nama, i ako se mi stavimo pod njihovu zatitu, onda e nam oni u svakoj opasnosti uvek biti s desne strane. Ako se pak nesvesno naemo u opasnosti da vrimo rav uticaj, aneli e biti uz nas upuujui nas na bolji put, birajui rei koje treba da izgovorimo i utiui na nae postupke. Tako e na uticaj postati tiha, ak i nama samima nepoznata, ali ipak silna snaga koja e privlaiti druge Hristu i nebeskom svetu.
Vreme
Nae vreme pripada Bogu. Svaki trenutak je Njegov i naa je sveta dunost da ga upotrebimo na slavu Boju. Ni o jednom daru koji nam je dao, Bog nee traiti stroi raun negoli o naem vremenu. Vrednost vremena je praktino neprocenjiva. Hristos je svaki trenutak smatrao dragocenim i tako treba da ga i mi smatramo. ivot je isuvie kratak da bismo ga uludo propustili. Dani milosti i probe koji su nam dati da bismo se pripremili za venost kratki su i prolaze veoma brzo. Mi nemamo vremena za gubljenje, nemamo vremena za sebina zadovoljstva, za odavanje grehu. Sad je vreme kad svoj karakter treba da formiramo za budui, neprolazni ivot. Sad je vreme kad treba da se pripremimo za istrani sud. Pripadnici roda ljudskog tek to su poeli da ive poinju i da umiru; i neprekidni rad na ovom svetu, ako zbog njega propustimo da se obavestimo o venom ivotu, na kraju nee znaiti nita. ovek koji vrednost vremena pravilno shvati i ivot iskoristi kao svoj rad dan priprema se zaista za gornje stanove i za ivot koji nikada nee proi. Za njega je prava srea to se rodio. Apostol nas savetuje: Pazite na vrijeme (Efes. 5, 16). Uzalud potroeno vreme nemogue je nadoknaditi. Mi ne moemo vratiti natrag ak ni jedan jedini trenutak. Jedini nain i jedina mogunost da posluamo nadahnuti savet dat u prethodnom stihu je da vreme koje nam je jo preostalo iskoristimo kao saradnici Boji u velikom planu iskupljenja. U svakom pojedincu koji tako radi nastaje preobraaj karaktera. On postaje dete Boje, lan carske porodice, dete nebeskog cara. Osposobljava se za drutvo nebeskih anela. Sad je, upravo sad, nae vreme da radimo na spasavanju svojih blinjih. Ima ljudi koji misle da su svojim prilozima za delo Boje uinili sve to On od njih trai i oekuje, dok im dragoceno vreme u komej bi mogli lino da uestvuju u radu za Hrista prolazi neiskorieno. Meutim, sveta je dunost i preimustvo svih onih koji imaju zdravlje i snagu da aktivno uestvuju u slubi Bogu. Svi treba da rade na pridobijanju dua za Hrista. Prilozi u novcu, koji se od nas trae, ne mogu nikada nadoknaditi lino zalaganje. Svaki trenutak donosi vene posledice. Stoga kao ljudi koji strogo vode rauna o vremenu, u svakom trenutku moramo biti spremni da se odazovemo pozivu dunosati. Prilika koja nam se danas prui da nekoj ednoj dui progovorimo Re ivota moda se nikad vie nee ponoviti. Za tu osobu Bog moe rei: Ovu no uzee duu tvoju od tebe (Luka 12, 20), a zbog nae nemarnosti i propusta da je opomenemo ona moe biti nespremna. I kako emo onda poloiti raun na veliki dan Bojeg suda?
ivot je isuvie ozbiljan da bismo ga propustili samo u prolaznim i ovozemaljskim stvarima; da bismo se muili i brinuli samo za ono to je, u poreenju sa venim vrednostima atomski siuno i potpuno bezvredno. Pa ipak Bog nas poziva da i u svojim poslovima i doivljajima ovog prolaznog ivota sluimo Njemu. Marljivost u naem poslu je deo istinske religije isto kao i pobonost. Biblija uopte ne odobrava besposlienje. Lenjost i besposlienje su najvea prokletstva koja pogaaju ovaj svet. Svaki ovek i svaka ena koji su istinski obraeni bie marljivi radnici. Od pravilnog korienja vremena zavisi i na uspeh u sticanju znanja i duhovne posveenosti. Siromatvo, nisko poreklo i nepovoljne okolnosti ne moraju ni u kom sluaju predstavljati prepreku za prosveivanje uma. Svaki trenutak treba smatrati dragocenim. Trenuci koje provodimo tu i tamo u besciljnom askanju, jutarnje asove esto proputene u krevetu, vreme provedeno u putovanju tramvajem, eleznicom, ili pak ekajui na stanicama, trenutke u kojima ekamo na jelo ili pak na ljude koji na dogovoreni sastanak zakanjavaju, - svi takvi i slini momenti najee predstavljaju izgubljeno vreme; - a kad bismo pri ruci uvek imali knjigu i takve trenutke iskoristili na itanje ili briljivo razmiljanje, koliko bismo mogli postii! vrstina namere, istrajnost u zalaganju i briljivo korienje vremene omoguuju oveku da stekne znanje i umnu disciplinu to ga osposobljava za gotovo svaki uticaj i koristan poloaj u ivotu. Dunost je svakog hrianina da stvori navike urednosti, brzine i temeljitosti u svom poslu. Nema nikakvog izgovora za sporost i nespretnost u radu u bilo kojoj grani delatnosti. Ako je neko uvek u poslu a nikada ga ne zavrava, to znai da u tom poslu nije ni srcem ni duom. Svaki onaj ko je spor, uvek kasni i u svom radu ne pokazuje nikakav uspeh, treba da uvidi da su to ozbiljne greke koje se moraju otkloniti. On treba da uvebava svoj um u planiranju kako iskoristiti vreme da bi se postigli najbolji rezultati. Taktinou i primenom dobrih metoda neko e za pet asova uraditi posao za koji drugome treba deset asova. Neke ene koje obavljaju kune poslove neprekidno rade, ne zbog toga to zaista imaju tako mnogo posla, ve zato to ne znaju pravilno da isplaniraju i iskoriste svoje vreme. Svojom sporou i stalnim odugovlaenjem oni sebi naprave posla i tamo gde ga zaista nema. Ali svi koji imaju za to dobru volju mogu pobediti ovakve navike. Pre svega, u svom poslu uvek treba postaviti odreeni cilj, razmisliti koliko je vremena potrebno za postavljeni zadatak, i zatim uloiti maksimum napora da bi se posao u odreenom vremenu i zavio. Jaka volja i uvebavanje uinie nae ruke brim i spretnijim. Oni koji u svom nastojanju da se reformiu nisu dovoljno odluni postaju ukalupljeni i prosto nepopravljivi u ravim navikama, dok bi se uvebavanjem svojih sila mogli osposobiti da svoje dunosti i poslove obavljaju sa najveim uspehom. Tada bi ih svugde traili i cenili kao radnike dostojne potovanja. Mnoga deca i mladi uzalud proputaju svoje vreme koje bi mogli korisno upotrebiti u obavljanju kunih poslova i na taj nain pokazati svoju ljubav i panju prema ocu i majci. Mladi bi na svoja snana plea mogli da preuzmu mnoge terete i odgovornosti koje inae moraju da nose drugi. Hristov ivot od najranijeg detinjstva bio je ivot ozbiljne delatnosti. On nije iveo da bi ugaao sebi. Iako je bio sin venog Boga, ipak je sa Josifom kao svojim ovozemaljskim zatitnikom radio u drvodeljskom zanatu. Njegov zanat je bio simboliki znaajan. On je na ovaj svet doao kao graditelj karaktera i u svojoj misiji je u svemu bio savren. Isto savrenstvo koje je ispoljavao u svojoj boanskoj misiji u preobraavanju ljudskog karaktera unosio je i u svoj ovozemaljski posao. On je na savreni primer i uzor. Roditelji moraju uiti svoju decu da visoko cene i pravilno koriste svaki trenutak svog vremena. Uite ih da je zaista vredno truda i pohvale uiniti neto to slui Bogu na slavu a blinjima na blagoslov. Na taj nain deca jo u svojoj ranoj mladosti mogu postati misionari i raditi za Boga. Roditelji u odnosu na svoju decu ne mogu uiniti vei greh nego kad im doputaju da ne rade nita. Takva deca se naviknu na besposlienje i razvijaju se u nesnalaljive i nekorisne ljude i ene u ivotu. Kad odrastu da se mogu sami izdravati i nau zaposlenje, oni rade tako lenjo i sporo kao ni sebi ni svome, a ipak oekuju da budu plaeni kao da su radili najbolje. Razlika izmeu ovakvih radnika i onih koji shvataju da moraju biti verni pristavi ogromna je. Onaj ko je u ovozemaljskim poslovima lenj i nemaran, unee to i u verski ivot, i nee biti u stanju da sa uspehom radi ni za Boga. Besposlienje je zaista veliki porok koji kvari i upropauje mnoge koji bi, kad bi bili marljivi, mogli svetu posluiti na veliki blagoslov. Besposlienje i neodlunost u
postavljanju odreenog cilja u poslu otvaraju vrata hiljadama iskuenja. Zlo drutvo i rave navike izopauju i duu i srce, a posledice su pogubne i za ovaj i za budui ivot. Bez obzira na granu delatnosti u kojoj smo zaposleni, Boje re nas ui: Ne budite u poslu lijeni; budite ognjeni u duhu, sluite Gospodu (Rimlj. 12, 11). Sve to ti doe na ruku da ini, ini po mogunosti svojoj (Prop. 9, 10). Znajui da ete od Gospoda primiti platu nasljedstva; jer Gospodu Hristu sluite (Kol. 3, 24).
Zdravlje
Zdravlje je blagoslov iju vrednost malo ko zna da ceni. Uspeh i delotvornost naih i umnih i fizikih napora zavisi u naveem delu od zdravlja. Nae pobude, duevni pokreti i sve pokretake sile naeg bia nalaze se u naem telu, i zato ga moramo odravati u najboljoj fizikoj kondici i pod najpovoljnijim duhovnim uticajima, da bismo talente koji su nam povereni mogli iskoristiti na najbolji nain. Sve to umanjuje fiziku snagu tela slabi i um, i ini ga manje sposobnim da uoava razliku izmeu dobra i zla. To slabi nau sposobnost da se odluimo za ono to je dobro i umanjuje snagu nae volje da uinimo ono to znamo da je pravo. Zloupotrebom svojih fizikih snaga skraujemo vreme koje bi u svom ivotu trebalo da upotrebimo na ast i slavu Bogu, i onesposobljavamo se za izvrenje zadatka koji nam je Bog poverio. Doputajui sebi da nam rad u kasnim veernjim asovima i zadovoljavanje apetita postane navika, mi sistematski potkopavamo svoje zdravlje. Zanemarivanjem fizikog kretanja i prekomernim umnim radom, mi remetimo ravnoteu svog nervnog sistema. Oni koji na ovaj nain skrauju svoj ivot i onesposobljavaju se za rad krenjem prirodnih zakona, zakidaju time i Boga i svoje blinje. Svojim nainom postupanja oni sami sebi smanjuju mogunost da radom zbog kojeg ih je Bog i poslao na svet predstavljaju blagoslov za druge. Oni tu priliku gube sopstvenom krivicom i onesposobljavaju se za delotvornu slubu ak i u tako skraenom periodu svog preostalog ivota. Gospod nas smatra krivima kad svojim ravim navikama prevremeno liavamo svet blagoslova koji mu dugujemo. Prestup fizikih zakona kojima podlee nae telo predstavlja krenje i moralnog zakona; jer je Bog zakonodavac i fizikih zakona isto tako kao i moralnih. Njegov zakon je ispisan Njegovim sopstvenim prstom na svakom naem nervu, na svakom miiu, na svakom talentu koji je oveku podaren. Svaka zloupotreba bilo kojeg dela naeg organizma predstavlja krenje tog zakona. Poznavati sastav i grau ljudskog organizma dunost je svakog pojedinca, kako bi svoje telo odravao u stanju uvek spremnom da radi za Gospoda. Fiziko zdravlje i ivot treba briljivo uvati i negovati, da bi se boanska priroda kroz ljudsku mogla otkriti u svoj svojoj punini. Nauka o uzajamnoj povezanosti tela i duhovnog ivota predstavlja jednu od najznaajnijih grana u vaspitanju, i kao takvoj mora joj se posvetiti velika panja i u porodici i u koli. Svaki pojedinac treba da poznaje svoju fiziku strukturu i zakone koji upravljaju prirodnim ivotom. Svaki pojedinac koji u pogledu zakona svog fizikog bia svojevoljno ostaje u neznanju, i koji te zakone u neznanju kri, grei protiv Boga. Sveta je dunost uvati zdravlje i u tom smislu treba da potinimo kontroli razuma koji opet treba da bude pod kontrolom Bojom. Ili ne znate, kae apostol, da su tjelesa vaa crkva Svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga i nijeste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u tjelesima svojim i u duama svojijem, to je Boije (I Kor. 6, 19. 20).
Snaga
Mi treba da ljubimo Boga ne samo svim srcem i svom duom, nego i svom snagom svojom. To obuhvata potpunu i razumnu upotrebu svih fizikih snaga. Hristos je i u ovozemaljskom i u duhovnom smislu bio pravi radnik. Sva njegova dela pokazivala su vrstu reenost da izvri Oevu volju. Zbivanja na zemlji i na nebu povezana su mnogo prisnije i nalaze se pod neposrednim Hristovim nadzorom daleko vie nego to to ljudi shvataju. Hristos je Mojsiju u svim pojedinostima dao uputstva za podizanje prve svetinje na zemlji. On je takoe dao najpodrobnija uputstva i za izgradnju Solomunovog hrama. On koji je za vreme svog ovozemaljskog ivota radio kao drvodelja u skromnom i prezrenom Nazaretu bio je nebeski Arhitekt koji je dao plan za svetu graevinu u kojoj je Njegovo ime trebalo da se slavi i uzdie. Hristos je bio taj koji je graditeljima atora od sastanka dao mudrost i vetinu da stvore i umetniki oblikuju najlepu rukotvorinu. On je rekao: Gle, pozvah po imenu Veseleila sina Urije sina Orova od plemena Judina. I napunih ga duha svetoga, mudrosti i razuma i znanja i svake vjetine. Da vjeto izmilja kako se to moe nainiti od zlata i od srebra i od mjedi. Da umije rezati kamenje i ukivati, da umije tesati drvo, i svaki posao raditi. I evo udruih s njim Elijava sina Ahisamahova od plemena Danova, u svakomu vjetom ovjeku u srce dadoh vjetinu da izrade sve to sam ti zapovijedio (II Mojs. 31, 2 6). Bog eli da Njegovi radnici u svakoj grani dela upiru svoje oi u Njega kao Darodavca svega to poseduju. Svaki pronalazaki dar i svaki izum namenjen za dobro oveanstva imaju svoj izvor u Onome koji je divan u savjetu i preuzvien u mudrosti. Spretan doticaj lekareve ruke, njegovo potpuno vladanje svojim nervima i miiima, njegovo striktno poznavanje tako osetljive strukture ljudskog tela predstavlja mudrost boanske snage, koja se na taj nain upotrebljava za spas bolesnika. Spretnost kojom drvodelja rukuje svojim alatom, snaga kojom kova kuje gvoe, dolazi od Boga. On je sve te darove pruio ljudima, i On s pravom oekuje da Mu se oni obraaju za savet i mudrost. Bilo ta da radimo, i bez obzira na granu delatnosti kojom se bavimo, On eli da upravlja naim umom, da bismo svoj posao obavljali savreno. Religiju i poslove ne treba smatrati kao pojmove koji nemaju nita zajednikog; naprotiv, sve to mi radimo ili govorimo treba da bude protkano religijom Biblije. Sa ljudskom snagom uvek treba da bude povezana i boanska, kako u duhovnim tako i u ovozemaljskim delatnostima. To se mora ogledati u svemu to ljudi preduzimaju, u mehanikim i poljoprivrednim radovima, kao i u trgovakim i naunim poduhvatima. Ta saradnja i povezanost mora biti prisutna u svim granama hrianske delatnosti. Bog nam je objavio naela na osnovu kojih On jedino moe da sarauje s nama. Slava Njegovog imena mora biti pokretaka misao svih onih koji ele da budu Njegovi saradnici. Svako nae delo treba da bude uinjeno iz ljubavi prema Bogu i u potpunom skladu sa Njegovom voljom. Vriti volju Boju kad radimo na podizanju jedne graevine bitno je i vano isto tako kao i kad uestvujemo u nekoj verskoj slubi. I ako se radnici rukovode istinskim naelima onda e oni pri podizanju svake graevine rasti i razvijati se u znanju i vrlinama. Ali Bog ni najvee darove ni najpohvalniju slubu nee primiti ako sebe i svoje ja nismo stavili na oltar kao ivu rtvu. Koren mora biti svet, jer inae plod nee i ne moe biti Bogu ugodan. Gospod je Danila i Josifa uinio najotroumnijim upraviteljima i ekonomistima. On je mogao da radi preko njih samo zato to oni nisu iveli da zadovolje svoje sopstvene sklonosti, nego da ugode Bogu. Danilov sluaj predstavlja posebnu pouku, i otkriva injenicu da poslovan ovek ne mora biti lukav i prepreden. On moe pri svakom koraku i u svakom svom postupku biti nauen od Boga. Iako se nalazio na dunosti najodgovornijeg dravnika u vavilonskom carstvu, Danilo je u isto vreme bio i veran prorok Gospodnji, primajui svetlost boanskog nadahnua. Slavoljubivi dravnici ovog sveta prikazuju se u Rei Bojoj kao trava koja naglo raste i buja i kao cvet travni koji brzo vene. Ipak Gospod eli da u svojoj slubi ima inteligentne ljude, ljude osposobljene za razliite grane delatnosti. Potrebni su poslovni ljudi koji e velika naela istine utkati u svaki svoj poduhvat. Takvi ljudi svoje talente treba da usavravaju temeljitim prouavanjem i najboljim obrazovanjem. Kad ljudi, bez obzira na granu delatnosti kojom se bave, koristi svaku priliku da postanu mudriji i korisniji, onda oni svoje talente stvarno koriste u podizanju carstva Bojeg na
ovom svetu. Za Danila itamo da u svim njegovim poslovima, i kad su bili podvrgnuti najpreciznijem ispitivanju, nije pronaena nikakva greka ni nedostatak. On je dakle bio pravi uzor onoga to svaki poslovni ovek moe da bude. Zapis o njegovom ivotu pokazuje ta moe postati svaki pojedinac koji snagu svoga uma, svoju fiziku snagu, svoje srce i ivot posveti slubi Bojoj.
Novac
Bog je ljudima poverio i sredstva. Snagu i sve drugo to je potrebno da bi se stekla materijalna dobra daje samo On. On navodnjava i kvasi zemlju rosom nebeskom i osveavajuim pljuskovima kie. On daje sunevu svetlost koja greje zemlju i sve u prirodi budi na novi ivot. On ini da sve to cveta, buja i donosi plod. I sasvim prirodno oekuje da Mu uzvratimo neto od svega toga to nam je dao. Novac i materijalna dobra koja posedujemo nisu nam dati da bismo slavili i uzdizali sebe, ve da kao verni pristavi sve to upotrebimo na ast i slavu Bogu. Neki pogreno misle da samo jedan deo njihovih sredstava pripada Bogu, i kad taj deo odvoje za verske i dobrotvorne svrhe, oni smatraju da preostalim mogu da raspolau slobodno kao se njima svia. To je zabluda. Sve to posedujemo pripada Bogu i Njemu emo morati da poloimo raun o upotrebi svega toga. Nain na koji koristimo svaki svoj dinar pokazuje da li Boga zaista ljubimo iznad svega, a blinjega kao samoga sebe. Novac ima veliku vrednost, jer njime moemo uiniti velika dobra. U rukama Boje dece novac predstavlja hranu gladnima, pie ednima i odelo golima. On je zatita i odbrana za potlaene i sredstvo za pruanje pomoi bolesnima. Meutim, sam po sebi novac nije vredniji od peska; izuzev ako ga koristimo u podmirivanju ivotnih potreba, u svemu onome to e posluiti na blagoslov drugima i unapreenje Hristovog dela na zemlji. Nagomilavanje bogatstva nije samo nekorisno, nego je i pravo prokletstvo. U ovom ivotu bogatstvo predstavlja samo zamku za duu, odvraajui njenu ljubav i naklonost prema nebeskom blagu. U veliki dan Bojeg suda novac e, kao svedok neupotrebljenih talenata i proputenih prilika, osuditi mnoge koji su ga posedovali. Apostol Jakov u svetim zapisima Rei Boje kae: Hodite vi sad, bogati, plaite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vae istruhnu, haljine vae pojedoe moljci. Zlato vae i srebro zara i ra njihova bie svjedoanstvo na vas; izjee tijelo vae kao oganj. Stekoste bogatstvo u poljednje dane. Gle, vie plata vaijeh poslenika koji su radili njive vae i vi ste im otkinuli; i vika etelaca doe do uiju Gospoda Savaota (Jakov 5, 1 4). Hristos ne odobrava rasipniko i lakomisleno troenje novca. Njegova pouka u pogledu tednje: Sakupite komade to pretekoe da nita ne propadne (Jovan 6, 12), upuena je svim Njegovim sledbenicima. Svaki onaj ko shvati da i novac predstavlja Bogom povereni talenat, upotrebljavae ga najekonominije, oseajui se dunim da tedi kako bi mogao davati. to vie potroimo na rasko i sebino zadovoljenje nezasitih prohteva, utoliko emo manje biti u stanju da nahranimo gladne i odenemo gole. Svaki dinar nepotrebno potroen liava nas dragocene mogunosti da inimo dobro. Na taj nain se Bogu zakida ast koja bi mu pravilnom upotrebom poverenih talanata bila ukazana. Ljubaznost i plemenite pobude
Oseanja ljubaznosti, plemenitosti i dobrote, i brzo shvatanje duhovnih stvari, sve su to dragoceni talenti koji onima koji ih poseduju nameu ozbiljnu odgovornost. Sve to treba da se upotrebi u slubi Bogu. Meutim, u tome mnogi gree. Zadovoljni to poseduju ovakve osobine, oni proputaju da ih aktiviraju u svakodnevnoj slubi za druge. Oni laskaju sebi da bi, ako im se prui prilika i povoljne okolnosti, mogli uiniti veliko i dobro delo. Meutim, oni pasivno ekaju da im se takva prilika ukae. Oni preziru skuenost bednog tvrdice koji guna ak i kad daje najmanju
milostinju. Oni uviaju da takav ivi samo za sebe i da e morati polagati raun o talantima koje je zloupotrebio. S najveim samozadovoljstvom oni istiu suprotnost izmeu sebe i ovako skuenih tvrdica, smatrajui da se oni ponaaju mnogo bolje od svojih suseda iji su postupci tako neplemeniti. Meutim, oni se samo zavaravaju. Posedovanje neiskorienih sposobnosti i dobrih osobina samo jo vie uveava njihovu odgovornost. Oni koji su po prirodi emotivni, neni i ljubazni duni su pred Bogom da te svoje osobine ispoljavaju ne samo prema svojim prijateljima, nego prema svima kojima je na bilo koji nain potrebna njihova pomo. Drutvena preimustva predstavljaju talante koji se moraju upotrebiti na dobro svih onih koji dolaze u doticaj s nama. Ljubav koja se ukazuje samo nekolicini izabranih lica ustvari i nije ljubav, ve sebinost. Takva ljubav ne doprinosi ni na koji nain ni dobru drugih ni slavi Bojeg imena. Oni koji na ovakav nain zapostavljaju talante koje im je Gospodar poverio krivlji su u Bojim oima ak i od onih koje toliko preziru zbog tvrdiluka. Njima e se s pravom rei: Znali ste volju Gospodara svojega, ali je niste tvorili.
Talanti se upotrebom umnoavaju
Povereni talenti i darovi umnoavaju se samo upotrebom. Uspeh nije rezultat anse ili sudbine, ve delo Bojeg provienja, nagrada za veru, razboritost, vrlinu i istrajnost u zalaganju. Gospod eli da mi svaki dar koji posedujemo pravilno upotrebimo; i ako tako inimo primiemo jo vee darove. Sposobnosti koje nam nedostaju Bog nam nee dati na neki natprirodan nain, nego e dok pravilno upotrebljavamo ono to imamo saraivati s nama, jaajui svaku nau sposobnost. Svaka iskrena i ozbiljna rtva podnesena u slubi Uitelju umnoava i jaa nae snage. Kad se kao ljudska orua potinimo uticaju Duha Svetoga, Boja milost e delovati u naem srcu navodei nas da odbacimo stare naklonosti, da savladamo svoje uroene elje i stvorimo sasvim nove navike. Prihvatajui podsticaje Duha Svetoga i pokoravajui Mu se, nae srce e se rasprostraniti da bi primilo sve veu i veu snagu i biemo u stanju da postiemo sve vie. Neiskoriene i uspavane energije bie probuene, a umrtvljene umne sposobnosti dobie novi ivot. Ponizan i smeran radnik koji se odazove pozivu Bojem moe biti siguran da e primiti boansku pomo. Prihvatajui se tako velike i svete odgovornosti on se uzdii i oplemenjuje. To moe najuspenije da aktivira njegove umne i duhovne snage, jaa i isti duh i srce. Pravo je udo koliko ovek verom u boansku snagu moe postati jak, koliko tako slab ovek moe postati odluan u svojim naporima i bogat dalekosenim i velikim rezultatima! Ko poinje sa skromnim znanjem i na jednostavan nain prenosi drugima ono to zna, dok vredno traga za novim saznanjima otkrie pravu riznicu nebeskog blaga namenjenog upravo takvima koji trae. I to vie bude nastojao da primljenu svetlost prenese na druge, utoliko e vie i sam primati. to se vie bude trudio da drugima objasni Re Boju, utoliko e ona i njemu samom postojati sve jasnija. Steeno znanje primenom u praksi stalno proirujemo, a svoje snage vebom jo vie jaamo. Svaki napor uinjen za Hrista pretvara se u blagoslov, ne samo za druge nego i za nas same. Ako svoja sredstva upotrebimo na slavu Njegovog imena, On e nam uzvratiti jo vie. Dok nastojimo da druge privedemo Hristu, oseajui u molitvi teret odgovornosti za njihove due, i nae srce e bre kucati pod ivotvornim uticajem milosti Boje; boanska revnost e jo vie rasplamsati naa oseanja; na hrianski ivot bie stvarniji, ozbiljniji i sav proet molitvama. Vrednost jednog oveka u nebu se ceni po tome koliko je on u svom srcu spreman i voljan da upozna Boga. Ta spoznaja je izvor svake snage. Bog je oveka sazdao tako da svaka njegova sposobnost bude dar boanskog uma; i On uvek nastoji da ljudski um dovede u sklad sa boanskim. On nam prua preimustvo da saraujemo s Hristom u otkrivanju Njegove milosti ovome svetu, da bismo na taj nain i sami bolje upoznali ono to je nebesko. Gledajui u Hrista, mi stiemo sve jasniju predstavu o Bogu, i samim tim mi se menjamo. Dobrota i ljubav prema blinjima postaje deo nae prirode. Mi razvijamo karakter koji je slian Njegovom boanskom karakteru. Postajui tako sve sliniji Hristu, sve vie se osposobljavamo da spoznamo Boga. I tako
sve vie i vie stupamo u zajednicu sa nebeskim svetom, a naa sposobnost da primimo znanje i mudrost koja nikad nee proi stalno se poveava.
Jedan talenat
ovek koji je primio samo jedan talant otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svojega. Tako je onaj koji je primio najmanje dopustio da njegov talenat ostane neiskorien. Ovo je opomena svima onima koji smatraju da su zbog toga to nemaju neke naroite prirodne darove osloboeni obaveze da uestvuju u Hristovom delu. Kada bi mogli da uine neto veilko, oni bi se toga rado prihvatili; ali poto im se prua prilika da slue samo u malome, oni to uzimaju kao opravdanje da ne ine nita. To je velika zabluda. Delenjem darova Gospod proverava na karakter. ovek koji je propustio da upotrebi svoj talenat pokazao se kao neverni sluga. Da je dobio i pet talenata on bi ih sahranio isto tako kao to je sahranio onaj jedan. Zloupotrebom jednog talenta pokazao je da prezire nebeske darove. Koji je vjeran u malom i u mnogom je vjeran (Luka 16, 10). Vanost takozvanih malih stvari u ivotu se potcenjuje samo zato to se to smatra neznatnim. Ali upravo te sitnice umnogome dopunjavaju stvarnu disciplinu ivotnu. U hrianskom ivotu zaista nema nita nevano i beznaajno. U izgraivanju karaktera nailazimo na mnoge opasnosti ba zato to potcenjujemo vanost malih stvari. Ko je nevjeran u malome i u mnogom je nevjeran. Izneveravanjem ak i u najmanjim dunostima, ovek zakida Tvorcu slubu koju Mu duguje; a to se sveti i njemu samome. Kao takav, on proputa da stekne milost, snagu i vrstinu karaktera, kao to se postie samo bezuslovnim potinjavanjem Bogu. Udaljen na taj nain od Hrista, on se izlae napastima sotone i u svom radu za Uitelja pravi ozbiljne greke. Poto se u malome ne rukovodi pravim naelima, on e propustiti da se pokori Bogu i u onome to kao veliko smatra svojim naroitim zadatkom. Pogreke koje on sebi doputa u sitnim pojedinostima ivota postae njegova navika i u vanijim poduhvatima. On se prirodno rukovodi naelima na koja je navikao, jer ponavljani postupci stvaraju navike, navike formiraju karakter, a karakter odreuje nau sudbinu za ovaj ivot i za venost. Samo vernou u sitnim pojedinostima dua se priprema za odanu slubu i u veim odgovornostima. Bog je Danila i njegove drugove doveo u vezu sa najveim ljudima vavilonskog carstva, da bi ovi neznaboci mogli upoznati naela istinske religije. U samom srediu te idolopoklonike nacije, Danilo je imao da predstavlja karakter pravog i ivog Boga. Kako se on osposobio za poloaj tako velikog poverenja i asti? Vernost u malome dala je opti izgled celom njegovom ivotu. On je potovao Boga u najsitnijim dunostima i Bog je saraivao s njime. I dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razumije svaku utvaru i sne (Dan. 1, 17). Kao to je Danila u svoje vreme pozvao da za Njega svedoi u Vavilonu, tako Gospod danas i nas poziva da u ovome svetu budemo Njegovi svedoci. On eli da mi i u najsitnijim, isto kao u najveim ivotnim poduhvatima otkrivamo ljudima naela Njegovog carstva. Svojim ivotom na zemlji Hristos nam je pruio pouku o briljivom poklanjanju panje najsitnijim stvarima. Veliko delo iskupljenja stalno mu je lealo na dui. Dok je pouavao i isceljivao ljude sve snage Njegovog i uma i tela bile su do krajnosti napregnute; pa ipak mu sve to nije smetalo da pokloni panju i najsitnijim pojedinostima u ivotu i prirodi. Njegove najupeatljivije pouke bile su upravo one u kojima je najjednostavnijim pojavama iz prirode i ivota ilustrovao velike istine o carstvu Boje. On nije prevideo potrebe ni najniih meu svojim slugama. Njegovo uho ulo je svaki vapaj i svaku molbu onih koji su traili pomo. U masi sveta koja se tiskala oko Njega, On je osetio doticaj jedne boleu izmuene ene, i taj jedva primeen dodir vere izazvao je Njegov odgovor. Kada je iz mrtvih podigao Jairovu ker podsetio je njene roditelje da joj prue neto da jede. I kada je, zahvaljujui sopstvenoj snazi, i sam ustao iz groba nije smatrao da Mu je
ispod dostojanstva da platno kojim je pri pogrebu bio obavijen savije i da ga briljivo stavi na njegovo mesto. Saradnja s Hristom u spasavanju dua predstavlja delo na koje smo kao hriani svi pozvani. Na to delo mi smo se obavezali i sveanim zavetom uinjenim kod krtenja. Zanemarivanje ovog dela pokazuje neverstvo prema Hristu. Meutim, da bismo ovo delo vrili kako treba, moramo se ugledati na Njegov primer, obraajui panju i na male stvari. Upravo tu lei tajna uspeha u svakoj grani hrianskog dela i uticaja. Gospod eli da se Njegovi sledbenici na lestvici uspeha uspnu do najvie stepenice, da bi Ga slavili primenom sposobnosti koje im On tako rado daje. Zahvaljujui Bojoj milosti sve to je trebalo uiniti, da bi pripadnici ovog sveta uvideli da su planovi i naela kojima se mi kao Boji narod rukovodimo bolji od onih koje oni slede, uinjeno je. I mi kao narod koji veruje u Boga i Njegovu mo koja deluje na ljudsko srce, treba da pokaemo svoja preimustva u razumu, razboritosti i svakom znanju. Meutim, to ne znai da oni koji ne poseduju neke izuzetne prirodne darove treba da se obeshrabre. Naprotiv, oni treba da se koriste onim to imaju, vodei pri tome rauna o slabim stranama svog karaktera i trudei se da ga boanskom milou ojaaju. U sve to radimo u svom ivotu mi treba da unosimo vernost i odanost, razvijajui osobine koje e nas osposobiti za izvrenje poverenog zadatka. Navike nemarnosti i nehata moraju se pobediti i u tome moramo biti najodluniji. Mnogi misle da je zaboravnost dovoljan izgovor i za najvee greke. Ali zar oni nisu obdareni umnim sposobnostima isto tako kao i ostali? Vebom i odreenom disciplinom oni svoj um treba da naviknu na pamenje. Greh je zaboraviti i greh je biti nemaran. Ako vam nemarnost pree u naviku, vi moete zanemariti i spasenje sopstvene due, i tek na kraju uvideti da niste spremni za carstvo Boje. Velike istine moraju se ogledati u malome. Praktina religija treba da se ispoljava u najmanjim dunostima svakodnevnog ivota. Najvia sprema za svakog oveka predstavlja bezuslovna poslunost Rei Bojoj. Mnogi smatraju da im je, zbog toga to nisu direktno vezani za neku versku slubu, ivot potpuno beskoristan i da ne ine nita za unapreenje carstva Bojega. Meutim, to je zabluda. Samim tim to ine neto to bi morao uiniti neko drugi, oni sudeluju u velikom Bojem domainstvu i ne treba da prebacuju sebi da su nekorisni. Ni najmanje dunosti se ne smeju ignorisati, svaki posao koji se poteno obavlja predstavlja blagoslov, i odanou u poverenom zadatku osposobljavamo se za vee poverenje. Sve to uinimo za Gospoda, ma koliko ga je skromno, On prihvata kao najuzvieniju slubu ako smo se potpuno predali Njemu. Nijedan dar se ne moe smatrati malenim ako se prinosi iskreno, iz sveg srca i iz sve due. Ma gde da se nalazimo, Hristos trai od nas da se prihvatimo dunosti koja nam se namee. Ako je to u porodici, prihvatimo se spremno i usrdno da svoj dom uinimo prijatnim boravitem. Ako si majka, vaspitavaj svoju decu za Hrista. I time radi za Boga isto tako kao i propovednik za propovedaonicom. Ako ima dunost u kuhinji, trudi se da bude dobra kuvarica. Nastoj da jela koja spravlja budu zdrava, hranjiva i ukusna. I kao to u pripremanju jela koristi najbolje sastojke, tako nastoj da i svom um hrani najboljim mislima. Ako obrauje zemlju ili se pak bavi nekim zanatom, trudi se uvek da u potpunosti izvri svoju dunost. Posveti se duom i telom poslu koji obavlja. U svemu to ini prikai Hrista. Radi kao to bi On radio da je na tvom mestu. Ma koliko da je mali i neznatan tvoj talenat, Bog i za njega ima odreeno mesto. I samo jednim alentom, ako se on upotrebi mudro, moemo postii ono zbog ega nam je talenat i poveren. Vernou u malim dunostima mi radimo na planu dodavanja, a Bog e raditi za nas na planu umnoavanja. Ti mali darovi postaju esto najdragoceniji uticaji u Njegovom delu. Neka se iva vera poput zlatne ice provlai kroz sve to inimo ak i u najsitnijim dunostima; onda e i svakodnevni rad doprinositi naem hrianskom rastenju i napredovanju. Mi emo uvek gledati u Isusa. Ljubav prema Njemu davae nam ivotvornu snagu u svemu ega se prihvatimo. Pravilnom upotrebom svojim talenata biemo kao zlatnim lancem povezani sa viim svetom. To je pravo posveenje; jer se posveenje sastoji u radosnom vrenju svakodnevnih dunosti, i savrenom pokoravanju Bojoj volji.
Meutim, mnogi hriani oekuju da im se poveri neki vei zadatak. I poto ne uspevaju da dobiju poloaj koji bi zadovoljio njihovo astoljublje, oni proputaju da verno vre obine ivotne dunosti. Te dunosti njima izgledaju nezanimljive; i tako dan za danom propuaju priliku da pokau svoju vernost prema Bogu. Dok oni tako ekaju na neki vei zadatak, ivot prolazi, a njihov cilj ostaje neostvaren i ivotno delo neizvreno. Vraanje talenata
A po dugom vremenu doe gospodar tijeh sluga i stade se raunati s njima. Kad Gospod bude traio od svojih slugu da poloe raun, strogo e se proveravati vraanje svakog talenta. Dela e otkriti pravi karakter svakog pojedinca. Oni koji su primili pet ili dva talenta vratie Gospodaru darove koji su im bili povereni zajedno sa steenim dobitkom ne istiui pri tome nikakve svoje zasluge. Njihovo je bilo samo ono to su dobili, i s tim su ostvarili dobit. Meutim, bez talenata koji su im kao depozit bili povereni oni ne bi mogli ostvariti nikakav dobitak. Oni uviaju da su izvrili samo svoju dunost. Kapital koji im je bio poveren, Gospodnji je; stoga i sve ono to su s tim kapitalom stekli, pripada Njemu. Da ih Spasitelj nije uinio uesnicima u svojoj ljubavi i milosti, oni bi bili izgubljeni zauvek. Meutim, kad Gospod primi talente, On svoje sluge hvali i nagrauje tako kao da zasluga za sve to pripada njima. Njegovo lice je ozareno radou i zadovoljstvom. On je presrean to je mogao da izlije svoj blagoslov na njih. Za svaku uinjenu uslugu, za svaku podnesenu rtvu, On svoje sluge nagrauje, ne zato to im to duguje, nego to Mu je srce prepuno ljubavi i dobrote. Dobro, slugo dobri i vjerni! - kae On svakom pojedinano u malom bio si mi vjeran nad mnogim u te postaviti. UI u radost gospodara svojega! Vernost i odanost Bogu i ljubav pokazana u slubi, to je ono ime mi stiemo boansko priznanje i odobravanje. Svaki podstrek Svetog Duha koji ljude pokree na dobro i privodi blie Bogu, zabeleen je u nebeskim knjigama, i na dan Bojeg suda, sluge preko kojih je On delovao bie pohvaljeni. Oni e zaista ui u radost Gospodara svojega i uestvovati u njoj kad u Njegovom carstvu ugledaju one koji su spaseni zahvaljujui njihovom posredovanju i zalaganju. Oni e imati preimustvo da i tamo uestvuju u Njegovom delu, jer su se za to udostojili svojim uestvovanjem u tom delu na ovoj zemlji. Ono to emo biti u novom ivotu nije nita drugo do odraz onog to ovde ispoljavamo u svom karakteru i svetoj slubi. Govorei o sebi, Hristos je rekao: Sin ovjeiji nije doao da mu slue, nego da slui (Mat. 20, 28). To je bilo Njegovo delo na zemlji, a to je Njegovo delo i na nebu. I naa nagrada za saradnju s Hristom na ovom svetu sastajae se u jo veoj snazi i jo uzvienijem preimustvu da saraujemo s Njim i u svetu budunosti. A pristupivi i onaj to je primio jedan talant ree: Gospodaru! Znao sam da si tvrd ovjek: nje gdje nisi sijao, i kupi gdje nisi vijao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje. Na taj nain ljudi pokuavaju da opravdaju svoju nemarnost i zapostavljanje darova koje im je Bog poverio. Oni u Bogu gledaju strogog i tiranskog gospodara koji budno motri da bi ulovio neku njihovu greku, da bi ih zatim kanjavao. Optuuju Ga da trai ono to nikad nije dao, i da anje i tamo gde nije sejao. Ima mnogo i takvih koji Ga u svom srcu optuuju kao tvrdog gospodara zbog toga to polae pravo na njihovu imovinu i njihovu slubu. Meutim, mi Bogu zaista ne moemo dati nita to ve i onako nije Njegovo. Jer je od Tebe sve, rekao je car David, - i iz Tvojih ruku primivi dasmo Ti (I Dnev. 29, 14). Sve to postoji pripada Bogu, i to ne samo po stvaranju, nego i po iskupljenju. Svi blagoslovi koje primamo u ovom ivotu i sve to emo naslediti u ivotu budunosti nosi peat krsta sa Golgote. I zato je potpuno neosnovana i lana optuba da je Bog tvrd Gospodar koji anje tamo gde nije sejao. Gosodar u paraboli ne porie optubu ravog sluge, ve mu polazei s njegovog terena pokazuje da za njegov postupak nema nikakvog opravdanja. Bilo je toliko puteva i naina da se i taj talent pravilno upotrebi i vlasniku donese odgovarajuu dobit. Trebalo je dakle moje srebro da da trgovcima, i ja doavI uzeo bih svoje s dobitkom.
Na nebeski Otac ne trai ni vie ni manje nego to smo, prema darovima koje smo od Njega primili, zaista u stanju dati. On na svoje sluge nikad ne stavlja teret koji oni nisu u stanju da ponesu, jer zna grau nau, opominje se da smo prah (Ps. 103, 14). Sve to On od nas trai mi, zahvaljujui Njegovoj milosti, zaista moemo i dati. Kome god je mnogo dano mnogo e se iskati od njega (Luka 12, 48). Mi emo pojedinano morati da odgovaramo ako smo i za jednu titlu uinili manje nego to smo bili u stanju da uinimo. Gospod s najveom tanou odmerava svaku mogunost koja nam se prua da neto uinimo za Njega. Na sudu e se razmatrati ne samo pravilno iskoriene sposobnosti i prilike, nego i sve ono to smo propustili. Bog e nas smatrati odgovornim za sve to smo pravilnom upotrebom primljenih talenata mogli uiniti ili postati. Sudie nam se prema onome to smo mogli uiniti, ali nismo uinili zato to svoje snage nismo upotrebili na slavu Boju. Pa ak ako i ne izgubimo duu, tek u venosi emo realno shvatiti posledice toga to nismo iskoristili primljene talente. Propustiti pruene prilike i mogunosti da se stekne znanje i uveaju sposobnosti znai veni gubitak. Meutim, kad se potpuno predamo Bogu, pridravajui se u svom radu Njegovih uputstava, onda svu odgovornost za ishod On preuzima na sebe. On ne eli da mi o uspesima naih iskreno uloenih napora samo nagaamo. Nikada ne smemo misliti na neuspeh. Mi smo saradnici Onoga koji ne zna ni za kakav neuspeh. Nikad ne treba da govorimo o svojoj slabosti i nesposobnosti. Time bismo ispoljavali samo nepoverenje prema Bogu i poricali obeanja Njegove Rei. Kada gunamo i alimo se na svoje ivotno breme, ili pak odbijamo Bogom poverene odgovornosti, mi praktino govorimo da je On tvrd gospodar i da trai od nas i ono za ta nam nije dao snage. esto smo skloni da duh lenjog sluge nazovemo poniznou. Meutim, prava poniznost izgleda sasvim drugaije. Biti ponizan ne znai ostati patuljaku intelektualnom pogledu, nemati nikakvih stremljenja, ili pak biti kukavica u ivotu, izbegavajuI odgovornosti i obaveze iz straha da ih neemo uspeno izvriti. Prava poniznost navodi oveka da u svemu ostvaruje boansku nameru, oslanjajui se na Njegovu snagu. Bog ponekad, - poto moe da radi preko koga hoe izabere najskromnije orue za izvrenje najveeg dela; jer se Njegova snaga otkriva ba u ljudskoj slabosti. Mi imamo svoja merila prema kojima jednu stvar proglaavamo velikom a drugu malom; ali Bog ne ocenjuje prema naim pravilima. Nemojmo nagaati da ono to se nama ini malim mora biti malo i za Boga. Bog nije nama prepustio da sudimo o naim talentima ili da biramo svoj ivotni zadatak. Mi treba da uzmemo breme koje nam je Bog namenio (Mat. 11, 29, 30) nosei ga rado upravo zato to to On od nas trai, i u Njemu emo uvek nai spokojstvo i mir svojoj dui. Ma kakav bio na ivotni poziv, ako radosno i od srca obavljamo svoje dunosti mi time slavimo Boga. Njemu je naroito drago kad se mi sa zahvalnou prihvatamo svojih dunosti, radujui se to smo se udostojili da budemo Njegovi saradnici.
Oduzimanje talenta
Osuda izreena lenjom sluzi bila je: Uzmite dakle od njega talant, i podajte onome to ima deset talanata. To to je oduzeti talenat pripao onom sluzi koji je verno i marljivo radio ukazuje ne samo na onu nagradu koja e vernima na kraju biti dana, ve i na postepeni proces vraanja jo u ovom ivotu. U duhovnom isto tako kao i u materijalnom svetu svaka snaga koja ostane neiskoriena slabi i propada. Aktivnost je zakon ivota, lenjost je smrt. U svakome se kae Re Boja, - pojavljuje Duh na korist (I Kor. 12, 7). Darovi upotrebljeni na blagoslov i korist drugih umnoavaju se, dok se sebinim zatvaranjem u sluenje samo sebi stalno smanjuju i na kraju bivaju oduzeti. Onaj ko odbija da ono to je primio prenosi i na druge na kraju e uvideti da nema ni ta da daje. On je svojevoljno pristao na proces koji postepeno ali sigurno slabi i konano unitava snage i sposobnosti njegove due.
Neka niko ne misli da e na kraju ui u radost Gospodara svojega ako je ovde vodio sebian ivot i sluio samo sopstvenim interesima. Takvi ne mogu uestvovati u radosti i srei nesebine ljubavi. Oni nisu dostojni nebeskih dvorova, niti bi uopte bili u stanju da cene istu atmosferu ljubavi koja proima itavo nebo. Glasovi anela i muzika njihovih harfi za takve ne bi predstavljali nikakvo zadovoljstvo. Za njih bi nauka neba ostala veita zagonetka. Na veliki dan Bojeg suda oni koji nisu nita uinili za Hrista, koji su uvek plovili nizvodno, ne prihvatajui se nikakve odgovornosti, mislei i ugaajui samo sebi bie izjednaeni sa onima koji su inili bezakonje, i primie istu osudu. Mnogi koji ispovedaju hrianstvo zanemaruju Boje zahteve, i misle da time ne ine nikakvo zlo. Oni znaju da bogohulnici, ubice, preljuboinci i idolopoklonici zasluuju kaznu; ali to se tie njih samih, oni uivaju u slubi Bojoj. Oni rado sluaju kad se propoveda Jevanelje i zato se oseaju hrianima. Iako su ceo svoj ivot proveli vodei brigu samo o sebi, ipak e na kraju biti veoma iznenaeni kao i neverni sluga u paraboli kad je uo presudu: Uzmite od njega talant. Slino Jevrejima, oni zloupotrebljavaju pruena preimustva uivajui sebino u njima, umesto da ih upotrebe na sreu i dobro drugih. Mnogi svoju neaktivnost u hrianskom ivotu opravdavaju svojom navodnom nesposobnou. Pa zar ih je Bog zaista uinio toliko nesposobnim? Ne, sigurno ne. Ta nesposobnost je ishod njihove neaktivnosti i njihovog trajnog i hotiminog izbora. U svom karakteru, oni ve sada oseaju posledice osude: Uzmite od njega talanat. Uticaj Svetoga Duha, koji predstavlja jedinu svetlost, bie u njima stalnom zloupotrebom primljenih talanata neizbeno ugaen. Osuda: A nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju, samo stavlja nebeski peat na izbor koji su oni sami uinili zauvek.
STVARANJE PRIJATELJSTVA BOGATSTVOM NEZASLUENIM
Hristos je doao na ovaj svet u vreme kada su ljudi bili veoma koristoljubivi. Ljudi su veno podredili prolaznim ovozemaljskim vrednostima, a svoja stremljenja umesto na budunost usmerili samo na sadanjost. Oni su opsenu uzimali za stvarnost, a stvarnost smatrali opsenom. Nisu bili u stanju da verom sagledaju nevidljivi svet. Sotona im je vrednosti ovozemaljskog ivota prikazao toliko privlanim da je to obuzelo sve njihove misli i nasedali su njegovim kuanjima. Hristos je doao da primeni ovakvo shvatanje ivota. On je nastojao da razbije ovu arobnu mo koja je prosto omaijala i zavela ljude. U svojim poukama trudio se da pravilno regulie zahteve i neba i zemlje i da misli ljudi sa sadanjeg i prolaznog usmeri na veno i neprolazno blago. Pozivao ih je da se umesto stalne trke za privremenim zemaljskim interesima, pripremaju za venost. Bijae jedan bogat ovjek, kazao je Hristos koji imae pristava, i toga potkazae kod njega da mu prosipa imanje. Pomenuti bogata je svu svoju imovinu poverio rukovoenju ovog svog sluge; meutim, sluga se pokazao nepoten. Kada se gospodar osvedoio da ga sluga sistematski zakida, odluio je da ga otpusti; ali je prethodno zatraio da mu ovaj poloi raun o svim svojim poslovanjima u upravljanju njegovom kuom. ta ovo ja ujem za tebe? zapitao je on, i dodao: Daj raun kako si kuio kuu! jer ne moe vie upravljati kuom! Shvativi da je otputen iz slube, ovaj pristav je pred sobom video tri puta i tri mogunosti izbora. Morao je: ili da radi, ili da prosi, ili pak da umre od gladi. Razmislivi, on ree u sebi: ta u initi: Gospodar moj uzima od mene upravljanje kue, kopati ne mogu, prositi stidim se. Znam ta
u initi da bi me primili u kue svoje kad mi se oduzme upravljanje kuom. I dozvavi redom dunike gospodara svojega ree prvome: koliko si duan gospodaru mojemu? A on ree: sto oka ulja. I ree mu: Uzmi pismo svoje i sjedi brzo te napii pedeset. A potom ree drugome: a ti koliko si duan? A on ree: sto oka penice. I ree mu: Uzmi pismo svoje i napii osamdeset. Tako je neverni sluga uvukao i druge u svoje nepotenje. On je na prevaru izvukao novac svoga gospodara u njihovu korist, a oni sa svoje strane, prihvativi tako ponueno preimustvo, prirodno su se oseali dunim i obaveznim da i njega prime kao prijatelja. I pohvali gospodar nevernoga pristava to mudro uini. ovek svetovnog duha pohvalio je otroumnost oveka koji mu je na prevaru izvukao novac. Ali pohvala bogatog oveka nije bila i preporuka i pohvala Boja. Hristos nije pohvalio nepravednog pristava, ve je ovaj dobro poznati sluaj samo iskoristio da bi ilustrovao pouku koju je eleo da istakne. Nainite sebi prijatelje nezasluenim bogatstvom, naglasio je Hristos, da bi vas kad osiromaite primili u vjene kue. Fariseji su kritikovali i osuivali Spasitelja to se meao sa carinicima i grenicima, ali to nije umanjilo Njegovoi interesovanje i zalaganje za te prezrene i odbaene ljude. On je video da ih i sam njihov posao navodi u iskuenje i prosto mami na greh. Prvi pogrean korak uini se lako, a zatim se naglo tone u sve dublje nepotenje i u sve tee prestupe. Hristos je na sve mogue naine nastojao da ih pridobije za uzvienije ciljeve i plemenitija naela. Ovaj cilj je imao pred oima i kad je ispriao sluaj sa nepotenim pristavom. Sluaj istaknut u ovoj paraboli zaista se odigrao meu carinicima, i u Hristovom opisivanju pomenutom dogaaja oni su prepoznali sopstvene postupke. Njihova panja bila je probuenja, a i iz slike sopstvenih neasnih postupaka mogli su sada da izvuku pouku duhovnog karaktera. Parabola je, ipak, bila upuena direktno Hristovim uenicima. Kvasac istine je dat prvo njima da bi ga oni preneli i drugima. Mnoge od Hristovih pouka sami uenici u poetku nisu shvatili i esto je izgledalo da su ih potpuno zaboravili. Ali pod uticajem Duha Svetoga ove istine su im kasnije postale znatno jasnije, i oni su ih veoma snano i upeatljivo iznosili pred novoobraene koji su naknadno pristupali Zajednici. Spasitelj je govorio isto tako i farisejima. On nikada nije gubio nadu da bi i oni mogli da prime silu Njegove Rei. Mnogi od njih su ve bili duboko osvedoeni, i kad su im apostoli po silasku Duha Svetoga ponovili ove istine, oni su dobrim delom postali odani Hristovi uenici. Fariseji su nastojali da Hrista ozloglase optuujui Ga da se mea sa carinicima i grenicima. Sada je On ovaj prekor usmerio na same njih kao tuitelje. Sluaj pomenut u paraboli za koji se znalo da se odigrao meu carinicima. On je predoio i farisejima prikazujui im i nain njihovog pogrenog postupanja i jedini put kojim su to mogli da isprave. Nevernom pristavu su dobra njegovog gospodara bila poverena da bi ih koristio u dobrotvorne svrhe; ali on ih je sebino iskoristio samo za sebe. Tako je bilo i sa izrailjskim plemenima. Bog ih je izabrao kao potomstvo Avramovo. Krepkom rukom i miicom podignutom izbavio je iz ropsta u Misiru. Uinio ih je uvarima Njegove svete istine namenjene da budu blagoslov celom svetu. Poverio im je iva proroanstva da bi primljenu svetlost mogli da prenesu i na druge. Ali su oni kao Njegovi pristavi sve to upotrebili sebino samo da bi uzdigli sebe i uveali svoja materijalna dobra. Fariseji su, ispunjeni oseanjem sopstvene pravednosti i kompleksom vie vrednosti zloupotrebili dobra koja im je Bog poverio da bi ih upotrebili na slavu Njegovog imena. Sluga pomenut u ovoj paraboli nije uinio nikakve pripreme za budunost. Dobra koja su mu bila poverena da bi se upotrebila za dobro i blagoslov drugih, on je iskoristio samo za sebe. Ali on je mislio samo na sadanjost. I kad je video da e mu dato poverenje biti oduzeto, nije vie imao nita to bi mogao nazvati svojim. Meutim, dobra njegovog gospodara jo uvek su mu bila u rukama, i on je odluio da to iskoristi kako bi obezbedio svoju budunost. Da bi to postigao, morao je raditi po novom planu. Umesto da sabira za sebe, morao je davati drugima. Na taj nain je mogao stei prijatelje koji e, kad bude otputen, moi da ga prime. Tako je bilo i sa farisejima. Poverenje koje im je, u smislu duhovnim pristava, bilo dato uskoro je trebalo da im se oduzme; i sad su bili pozvani da se pobrinu za svoju budunost. Samo nastojanjem da ine dobro drugima mogli su da usree i sebe. Samo delei s drugima ono to im je Bog dao u ovom ivotu mogli su se pripremiti i obezbediti za venost. Poto je ispriao parabolu, Hristos je dodao: Jer su sinovi ovoga vijeka mudriji od sinova vidjela u svojemu narataju. A to znai da snalaljivi ljudi u svetu mnogo vie mudrnosti revnosti
ispoljavaju u radu za sebe nego takozvana deca Boja u svojoj slubi za Njega. Tako je to bilo i u danima Hristovim, a tako je i danas. Pogledajmo ivot mnogih koji tvrde da su hriani. Gospod ih je obdario sposobnostima, snagom i uticajem; poverio im je takoe i materijalna dobra da bi mogli biti Njegovi saradnici u velikom planu iskupljenja. Sve te Njegove darove trebalo bi upotrebiti na blagoslov oveanstva, za pomo napaenih i siromanih. Gladne treba nahraniti, gole obui, udovice i sirote zbrinuti a tunim i potitenim pruiti potrebnu pomo i uslugu. Boja namera nikad nije bila da u svetu vlada tolika beda i nematina. Njegova volja nikad nije bila da jedni ive u izobilju i raskoi, dok deca drugih vape za hlebom. Sva sredstva koja prevazilaze stvarne ivotne potrebe, poverena su ljudima da bi ih u vidu dobroinstva posvetili na blagoslov potrebnima. Prodajite to imate, kae Hristos, i dajite milostinju (Luka 12, 33). Bogatima na ovom svijetu zapovijedaj: Neka dobro ine, neka se bogate u dobrim djelima, neka budu podani zajedniari (I Tim. 6, 18). Nego kad ini gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome i slijepe (Luka 14, 13). Da razvee sveze bezbonosti, da razdrijei remenje od bremena, da otpusti potlaene i da izlomite svaki jaram Da prelama hljeb svoj gladnome, a siromahe prognane da uvede u kuu? kad vidi gola da ga odjene, i da se ne krije od svoga tijela (Is. 58, 6. 7. 10). Idite po svemu svijetu i propovijedajte jevanelje svakom stvorenju (Marko 16, 15). Ovo su izriite Gospodnje zapovesti, a da li ih ispunjavaju mnogi od onih koji se tako razmetljivo nazivaju hrianima? Avaj, koliko li je samo onih koji tako sebino prisvajaju Boje darove! Koliko ih je koji dodaju kuu na kuu i zemlju na zemlju i iz dana u dan uveavaju svoje posede! Koliko je onih koji svoja sredstva nemilosrdno troe na uivanja i zadovoljavanje apetita, za raskono ureene kue, za skupi nametaj i odevanje! Dok su s druge strane, njihovi blinji preputeni bedi, bolesti i smrti i upueni jedino na zloin. Mnogi i mnogi propadaju a ne upuuje im se nijedan saoseajan pogled, nijedna re ni delo samilosti i ljubavi. Ljudi e teko odgovarati to zakidaju Boga. Sebinom upotrebom sredstava zakida se ast i slava Gospodu koja bi Mu spontano bila ukazana ublaavanjem ljudskih patnji i radom na spasavanju dua. Ovakva zloupotreba preimustava predstavlja pravu proneveru i utaju Bogom poverenih dobara. Zato Gospod takvima poruuje preko svog proroka: I doi u k vama na sud, i biu brz svjedok protiv onijeh koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i doljaku krivo ine i ne boje se mene, veli Gospod nad vojskama. Eda li e ovjek zakidati Boga? a vi mene zakidate, i govorite u emu te zakidamo? u desetku i u prinosu. Prokleti ste jer me zakidate, vi, sav narod (Mal. 3, 5. 8. 9). Hodite vi sad, bogati, plaite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vae istruhnu, i haljine vae pojedoe moljci; zlato vae i srebro zara i ra njihova bie svjedoanstvo na vas Stekoste bogatstvo u poljednje dane. Veselite se na zemlji, i nasladiste se Gle, vie plata vaih poslenika koji su radili njive vae a vi ste im otkinuli, i vika etelaca doe do uiju Gospoda Savaota (Jakov 5, 1 3; 5, 4). Od svakog pojedinog traie se da vrati darove koji su mu bili povereni. Sva bogatstva koja su ljudi nagomilali na ovom svetu nee im biti ni od kakve koristi na dan poslednjeg suda. Tada ljudi nee vie imati nita to bi mogli zvati svojim. Oni koji nagomilavanje ovozemaljskog blaga smatraju glavnim ciljem u ivotu, pokazuju manje mudrosti i manje brige za svoje veno dobro nego to je nepravedni pristav u paraboli mislio na svoj ovozemaljski opstanak. Ovi takozvani sinovi svetlosti manje su mudri od sinoga ovoga sveta u svom pokoljenju. To su oni o kojima prorok u svom prikazu velikog sudnjeg dana kae: Tada e baciti ovjek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje naini sebi da im se klanja, krticama i slijepijem miima. Ulazie u rasjeline kamene i u peine kamene od straha Gospodnjega i od slave velianstva njegova, kad ustane da potre zemlju (Is. 2, 20. 21). Nainite sebi prijatelje nezasluenim bogatstvom, rekao je Hristos, da bi vas kad osiromaite primili u vjene kue. Sam Bog i Hristos i aneli uestvuju u pruanju pomoi nevoljnima, grenima i napaenima. Predajte se Bogu u tom cilju, upotrebite darove koje vam je On dao upravo toga radi, stupite u zajednitvo sa nebeskim biima i vae e srce kucati u skladu sa njihovim. Postaete im slini po karakteru. Za vas ti stanovnici venog prebivalita nee biti strani i nepoznati. Kad sve ovo to je na zemlji jednom proe, straari na vratima neba poelee vam dobrodolicu. Sredstva upotrebljena na blagoslov drugih bie bogato uzvraena. Bogatstvo pravilno iskorieno donee mnoga dobra. Mnoge due bie pridobijene za Hrista. Oni koji se u svom ivotu pridravaju plana Hristovog, sree u dvorovima Bojim one za koje su na zemlji zalagali i
rtvovali. Iskupljeni e se zahvalna srca seati onih koji su bili orue njihovog spasenja. Dragoceno e i divno biti nebo za one koji su ovde bili verni u delu spasavanja dua. Pouka sadrana u ovoj paraboli vana je i bitna za svakog pojedinog. Svako e biti odgovoran za darove milosti koji su mu darovani u Hristu. ivot je isuvie ozbiljan da bi se u potpunosti posvetio samo prolaznim i ovozemaljskim interesima. Gospod eli da sve ono to znamo o venom i nevidljivome verno prenosimo i drugima. Milioni i milioni ljudskih bia svake godine neopomenuti i nespaseni odlaze u venost. Iz asa u as pruaju nam se prilike u razliitim ivotnim situacijama da dopremo do srca ljudi i da ih spasemo. Takve prilike i mogunosti neprestano nam se ukazuju i prolaze. Bog eli da ih iskoristimo na najbolji nain. Dani, sedmice, meseci nepovratno prolaze, i svaki put nam za toliko ostaje manje i vremena i mogunosti za rad. Moda nee proi vie od svega nekoliko godina, i zauemo glas kome niko nee moi uskratiti odgovor: Daj raun kako si kuio kuu. Hristos trai od svakog pojedinca da o svemu ovome ozbiljno razmilja. Potrudite se najiskrenije da napravite obrau. Na jednu stranu stavite Isusa koji predstavlja neprolazno blago, ivot, istinu, spasenje i boansku radost u spasenju dua, a na drugu stranu stavite sve privlanosti koje vam moe pruiti ovaj svet. Na jednu stranu merila stavite gubitak i sopstvene due i dua onih koji su vaim posredovanjem i zalaganjem mogli biti spaseni, a na drugu stranu i za sebe i za njih stavite ivot koji se po trajanju moe meriti ivotom Bojim. Odmeravajte za vreme i za venost. I dok ste vi time zauzeti, Hristos vam poruuje: Jer kakva je korist ovjeku ako zadobije sav svijet a dui svojoj naudi (Marko 8, 3. 6). Bog eli da mi, umesto zemaljskog, izaberemo nebesko. On pred nama irom otvara mogunost ulaganja u nebu. On nas podstie i hrabri da teimo ka najviem cilju i da sebi osiguramo najdragocenije blago. Uiniu, kae On, da e ovjek vie vrijediti nego zlato isto, vie nego zlato Ofirsko (Is. 13, 12). Kad nestanu bogatstva koja moljci mogu da pokvare i ra da nagrize i upropasti, Hristovi sledbenici e moi da se raduju svom nebeskom blagu, blagu koje je veno i neprolazno. Od svih prijateljstava ovog sveta bolje je prijateljstvo onih koje je iskupio Hristos. Od prava na najvelianstvenije palate na ovom svetu neuporedivo je bolje i uzvienije pravo na dvorove koje je Spasitelj otiao da pripremi za nas. I od svake pohvale na svetu umilnije e da zvui dobrodolica koju e Spasitelj uputiti svojim vernim slugama: Hodite blagosloveni Oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postojanja svijeta (Mat. 25, 34). Onima pak koji nemilice rasipaju Njegova dobra, Hristos jo uvek prua priliku da osiguraju sebi veno i neprolazno blago. Dajite kae On, i dae vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae vam se u naruje vae. Nainite sebi torbe koje nee ovetati, haznu koja se nikada nee isprazniti, na nebesima, gdje se lupe ne prikuuje niti moljac jede (Luka 6, 38; 12, 33). Bogatima na ovome svijetu zapovijedaj da se ne ponose niti uzdaju u bogatstvo propadljivo, nego u Boga ivoga, koji nam sve daje izobilno za uitak; neka dobro ine, neka se bogate u dobrijem djelima, neka budu podani, zajednini. Sabirajui sebi temelj dobar za unapredak da prime ivot vjeni (I Tim. 6, 17 19). Poaljite svoju imovinu pred sobom na nebo. Sabirajte blago kod Bojeg prestola, i osigurajte sebi pravo na neiscrpna i neistraiva bogatstva Hristova. Nainite sebi prijatelje nezasluenim bogatstvom da bi vas kada osiromaite primili u vjene kue.
KO JE BLINJI MOJ?
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luki 10, 25 37.
Meu Jevrejima je pitanje: Ko je blinji moj? bilo povod beskrajnim raspravama. U pogledu neznaboaca i Samrjana nije bilo nikakve dileme. Oni su za Jevreje uvek bili i ostali tuini
i neprijatelji. Ali kako utvrditi granicu razlikovanja meu pripadnicima sopstvenog naroda, podeljenog na razne drutvene klase? Koga bi svetenik, rabin ili stareina trebalo da smatraju za blinjega? Oni su praktino itav ivot provodili u nizu beskrajnih ceremonija da bi se prikazali istima. Zato su smatrali i uili da bi svaki dodir sa neukim i lakomislenim mnotvom za njih predstavljao takvu ljagu koja se niim ne bi mogla odstraniti. Zar bi oni onda neiste mogli smatrati svojim blinjim? Na ovo pitanje Hristos je odgovorio parabolom o milostivom Samarjaninu. On je tu pokazao da svojim blinjima ne treba da smatramo samo one koji pripadaju istoj Zajednici ili veri kojoj i mi pripadamo. Pojam blinjega nezavisan je od rasne pripadnosti, boje koe ili pak drutvene klase. Svaki ovek kojem zatreba naa pomo, na je blinji. Na blinji je svaka dua koja je ranjena, ili pak ugroena od sotone. Na blinji je svaka dua koja o stvaranju i po iskupljenju predstavlja vlasnitvo Boje. Parabolu o milostivom Samarjaninu izazvalo je pitanje koje je jedan pravnik postavio Hristu. Dok je Spasitelj pouavao, ustade jedan zakonik i kuajui Ga ree: Uitelju! ta u initi da dobijem ivot vjeni? Fariseji su nagovorili ovog zakonika da postavi takvo pitanje, nadajui se da e se Hristos sopstvenim reima uhvatiti u postavljenu zamku, i eljno su oekivali Njegov odgovor. Ali Spasitelj se nije uputao ni u kakvu raspru, nego je onoga koji je pitanje postavio naveo da sam odgovori. ta je napisano u zakonu? Kako ita? zapitao je Hristos. Jevreji su Hrista uvek optuivali da olako uzima zakon dat na Sinaju; meutim, On je pitanje spasenja nedvosmisleno uslovio dranjem Bojeg zakona. Zakonik je odgovorio: Ljubi Gospoda Boga svojega, svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom i svom misli svojom; i blinjega svojega kao samoga sebe. Pravo si odgovorio rekao je Hristos, - ini to i imae ivot vjeni. Zakonik nije bio zadovoljan stavom i delima fariseja. On je Svete spise prouavao u elji da shvati njihovo pravo znaenje. Bio je ivotno zainteresovan za to i zato je iskreno upitao: ta u initi? U svome odgovoru, to se tie zahteva samog zakona, on je zaobiao masu ceremonijalnih i obrednih propisa, jer im nije pridavao nikakvu vanost. Meutim, istakao je dva velika naela o kojima visi sav zakon i proroci. Spasiteljeva pohvala i odobravanje ovog odgovora stavila Ga je u povoljan poloaj u odnosu na rabine. Nisu mogli da Ga osude zbog sankcionisanja onoga to je istakao jedan pravni tuma zakona. Pravo si odgovorio; to ini i bie iv, - rekao je Hristos. U svom uenju Hristos je isticao zakon kao boansku celinu, pokazujui da nije mogue jedan njegov propis drati a drugi kriti; jer se isto naelo provlai kroz sve. ovekova sudbina bie dakle odreena prema njegovom pokoravanju celokupnom zakonu. Hristos je znao da se niko ne moe u potpunosti pokoravati zakonu samo svojom snagom. Zato je eleo da zakonika navede na to opsenije i tanije istraivanje, kako bi doao do istine. Zakon je moguno drati samo prihvatanjem Hristove milosti i zahvaljujui Njegovim zaslugama. Verovanje da e mu greh zaista biti oproten osposobljuje paloga oveka da ljubi Boga svim srcem svojim, a blinjega svojega kao samoga sebe. Zakonik je bio svestan da u stvari nije drao ni prve etiri ni ostalih est zapovesti. On je bio potpuno osvedoen Hristovim sveispitivakim reima, ali umesto da svoj greh prizna pokuao je da ga opravda. Umesto da iskreno prizna istinu u koju se i sam osvedoio, on je nastojao da dokae kako je teko ispuniti propise zakona. Nadao se da e na taj nain izbei osudu i ubeivanje od strane Hristove, a i opravdati se u oima naroda. Meutim, Spasiteljeve rei su pokazale da je njegovo pitanje bilo suvino, poto je sam bio u stanju da na isto odgovori. Ipak je postavio jo jedno pitanje: Ko je blinji moj? Hristos je ponovo odbio da se uputa u bilo kakvu raspru; i umesto direktnog odgovora ispriao je jedan nesreni sluaj koji je jo uvek bio sve u seanju njegovih slualaca. Jedan ovjek kazao je Hristos silaae iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatie hajduci koji ga svukoe i izranie, pa otidoe, ostavivi ga pola mrtva. Putujui iz Jerusalima za Jerihon ovaj putnik je morao proi kroz jedan deo judejske pustinje. Put je vodio kroz jedu divlju i stenovitu klisuru, koja je bila stecite razbojnika i esto predstavljala pravo poprite nasilja. Tu je pomenuti putnik bio napadnut, opljakan do gole koe i ostavljen pored puta polumrtav. Dok je on tako leao, putem je pored njega proao jedan svetenik. On je ugledao oveka kako se sav izubijan i u ranama valja u sopstvenoj krvi, ali ga je ostavio ne ukazavI mu nikakvu pomo. Jednostavno, vidjevi ga proe. Ne zadugo, posle toga,
istim putem naiao je i jedan levit. Radoznao da vidi ta se to dogodilo, zaustavio se i bacio pogled na stradalnika. Bio je potpuno osvedoen ta bi trebalo da uini, ali je to bila neprijatna i nezahvalna dunost. Kamo sree, pomislio je u sebi, da nisam naiao ovuda i da nisam morao da vidim ovog izranjavljenog oveka. Uspeo je da ubedi sebe da se itav sluaj njega ipak ne tie, te i on samo vidjevi proe. Meutim, jedan Samarjanin, prolazei istim putem, ugledao je stradalnika i uinio za njega ono to su drugi propustili da uine. Uinio je delo dobrote i milosra, pomogao je ranjenom i iznemoglom oveku. I vidjevi ga saali mu se; i pristupivi zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivi ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. I sjutradan polazei izvadi dva groa te dade krmaru, i ree mu: gledaj ga, i to vie potroi ja u ti platiti kad se vratim. I svetenik i levit tvrdili su za sebe da su veoma poboni ljudi, ali Samarjanin je pokazao da je zaista bio obraen. Ni za njega, isto tako kao ni svetenika i levita, ova dunost nije bila nimalo prijatna; ali on je i srcem i delima pokazao da je bio u skladu sa Bogom. Iznosei ovu pouku, Hristos je naela zakona istakao na neposredan i veoma upeatljiv nain, pokazujui svojim sluaocima da su zanemarili praktinu primenu tih naela. Njegove rei su bile toliko jasne i odreene da sluaoci zaista nisu imali priliku ni za kakvu primedbu. Zakonik u datoj pouci nije naao nita to bi zasluilo kritiku, i njegovih predrasuda u pogledu Hrista nestalo je. Ali svoj nacionalni prezir i netrpeljivost prema Samarjanima jo nije bio savladao dovoljno da bi, odajui priznanje za ovo zaista plemenito delo, mogao izgovoriti pohvalno i samu re Samarjanin. I kad ga je Hristos zapitao: ta misli dakle, koji je od one trojice bio blinji onome to su ga bili uhvatili hajduci? Odgovorio je: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu ree: Idi i ti ini tako. Pokai isto tako ljubav, nenost i dobrotu prema onima koji su u nevolji i nekoj potrebi. I time e pruiti dokaz da dri zakon u potpunosti. Velika razlika izmeu Jevreja i Samarjana sastojala se u samom ispovedanju vere, naime u pitanju ta predstavlja istinsko potovanje Boga. Fariseji o Samarjanima nisu mogli da izgovore nijednu lepu re, ve su ih obasipali najogorenijim kletvama. Meusobna odvratnost izmeu Jevreja i Samarjana bila je tako velika da se ena Samarjanka zaprepastila kad je Hristos zatraio od nje gutljaj vode. Kako ti rekla je ona Jevrejin budui, moe iskati od mene ene Samarjanke da pije? Jer se dodaje Jevanelista Jevreji ne meaju sa Samarjanima (Jovan 4, 9). I kad je Jevreje ubilaka mrnja prema Hristu ispunila do te mere da su u samom hramu podigli kamenje na Njega, nisu mogli nai tee rei da izraze svoju mrnju nego: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je avo u tebi (Jovan 8, 48). Pa ipak su i svetenik i levit, zanemarivi zadatak koji je Gospod upravo njima poverio prepustili omrznutom i prezrenom Samarjaninu da ukae ljudsku pomo i panju jednom njihovom sunarodniku. Ovaj Samarjanin je ispunio zapovest: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe, pokazujui na taj nain da je bio pravedniji od onih koji su ga prezirali i osuivali kao tuina. Rizikujui sopstveni ivot, postupio je s ranjenikom kao sa roenim bratom. Taj Samarjanin predstavlja Hrista. Spasitelj je prema nama ispoljio ljubav koja se ne moe uporediti s ljubavlju nijednog oveka. Kada smo bili izranjavljeni i na samrti, on se smilovao na nas. On nije proao pored nas, ostavivi nas beznadene i bespomone da propadnemo. On nije ostao u svom svetom nebeskom domu gde su Mu panju i ljubav ukazivale sve vojske anela. Videvi veliku nevolju u kojoj smo se nali, On se zauzeo za nas. On je svoje line interese poistovetio sa interesima roda ljudskog. On je umro da bi spasao svoje neprijatelje. Molio se za one koji su Ga raspinjali na krst i ubijali. Ukazujui na sopstveni primer, On s pravom kae svojim sledbenicima: Ovo vam zapovijedam da imate ljubav meu sobom. Da ljubite jedan drugoga, kao to ja vas ljubih, tako da se i vi ljubite meu sobom (Jovan 15, 17; 13, 34). Svetenik i levit su imali da slue u hramu i da uestvuju u bogosluenju koje je odredio sam Bog. Uestvovanje u slubi Bojoj bila je velika ast i uzviena prednost; pa su svetenik i levit, imajui takvu ast, smatrali da im je ispod dostojanstva spustiti se da slue jednom nepoznatom nesreniku ostavljenom kraj puta. Tako su propustili izuzetnu priliku koju im je Bog pruio da, kao Njegova orua, poslue na blagoslov blinjemu. Mnogi i danas ine istu greku. Oni svoje dunosti razvrstavaju u dve razliite kategorije. Jednu po njihovom shvatanju sainjavaju Velike stvari, regulisane Bojim zakonom; drugu opet ine takozvane male stvari, u kojima se zapovest ljubi blinjega svojega kao samoga sebe potpuno ignorie. To se jednostavno preputa efu, linim i trenutnim sklonostima i pobudama. Tako se kvari karakter, a Hristova religija prikazuje se u loem svetlu.
Mnogi smatraju da bi sluenjem unesreenima i postradalima unizili svoje dostojanstvo i svoj ugled. Mnogi opet sasvim ravnoduno pa ak i s prezirom gledaju na one koji su hram svoje due pretvorili u ruevine. Drugi opet zanemaruju siromane iz razliitih drugih pobuda. Oni veruju da doprinose stvari Hristovoj, zalaui se za neki po njihovom miljenju uzvieniji i dostojniji poduhvat. Smatraju da se, dok ine neto vee, ne mogu zaustavljati da bi poklonili panju potrebama jadnih i siromanih. Deava se da oni u cilju realizovanja svog prema njihovoj pretpostavci velikog poduhvata ak i tlae i eksploatiu siromane. Dovode ih u teku situaciju, liavaju ih njihovih prava i potpuno zanemaruju njihove osnovne potrebe. Pa ipak oni smatraju da je sve to opravdano, jer navodno na taj nain potpomau Hristovo delo. Mnogi doputaju da im se brat ili sused bespomono bori za goli opstanak pod najnepovoljnijim okolnostima, a da mu pri tom ne ukau nikakvu pomo. Poto oni tvrde da su hriani, ovaj moe biti naveden na pomisao da oni u toj svojoj hladnoj sebinosti predstavljaju Hrista. Poto ove takozvane sluge Gospodnje ne sarauju s Njim, boanska ljubav koja bi preko njih trebalo da tee na druge, ne dopire do njihovih blinjih; a mnogi izrazi hvale i blagodarnosti Bogu koji bi potekli iz ljudskih srca ostaju u korenu ugueni. Bogu se na taj nain zakida hvala i slava koja pripada Njegovom svetom imenu. Njemu se otimaju due za koje je Hristos umro, due koje bi On rado uzeo u svoje carstvo da u Njegovom blagoslovenom prisustvu borave kroz beskrajna vremena venosti. Boanska istina ima malo uticaja na svet, dok bi praktino primenjena u naem svakodnevnom ivotu i meuljudskim odnosima uinila znatno vie. Formalnog ispovedanja vere ima sve vie, ali je malo njene stvarne vrednosti. Mi moemo tvrditi da smo Hristovi sledbenici i da verujemo u svaku istinu sadranu u Rei Bojoj; ali to nita ne koristi naim blinjima, ako mi svoju veru ne unosimo u na svakodnevni ivot. Samo ispovedanje vere mi moemo uzdizati do neba, ali to samo po sebi nee spasti ni nas ni nae blinje ako ne budemo hriani na delu. Odgovarajui primer bie svetu od koristi vie nego sve to ispovedamo samo reima. Postupcima koji proistiu iz sebinosti nikad ne moemo potpomoi Hristovu stvar. Njegova stvar je stvar potlaenih i siromanih. U srcu onih koji tvrde da su Njegovi sledbenici treba da ima mnogo vie nenosti i ljubavi Hristove dublje ljubavi prema onima koje je On toliko cenio da je dao i svoj ivot za njihovo spasenje. Te due su veoma dragocene, neuporedivo dragocenije od bilo koje rtve koju bismo mi mogli da prinesemo Bogu. Skoncentrisati sve svoje snage na neko prividno veliko delo, a pri tom ne pruiti pomo onima kojima je ona toliko potrebna ili pak uskratiti strancu ono to mu pripada, nije sluba kojom emo ugoditi Bogu. Posveenje due delovanjem Duha Svetoga predstavlja presaivanje Hristove prirode u ljudsku. Jevaneljska religija je Hristos u ivotu, - ivo, delotvorno naelo. Ona predstavlja Hristovu blagodat otkrivenu u karakteru i potkrepljenu dobrim delima. Naela Jevanelja ne mogu se iskljuiti ni iz jedne grane praktinog ivota. U svakoj grani hrianskog iskustva i delovanja treba prikazivati Hristov ivot. Ljubav je osnova pobonosti. Ma kakvo da je na reima ispovedanje vere jednog oveka, on ne moe imati istu i pravu ljubav prema Bogu ako ne ispoljava nesebinu ljubav prema svome bratu. Meutim, ljubav se ne stie samo pokuavanjem da ljubimo druge. Ljubav Hristova treba da ivi u naem srcu to je ono to nam najee nedostaje. Kad se nae ja potpuno izgubi u Hristu, onda se ljubav izliva iz srca sasvim sponatano, tako da mi toga nismo ni svesni. Kad nas iznutra, iz srca neto stalno pokree da pomaemo drugima i da im uvek budemo na blagoslov, kad nam se nebeska svetlost koja pada na nae srce ogleda i na licu, onda smo dostigli savrenstvo hrianskog karaktera. Zaista nije mogue da srce u kojem Hristos boravi oskudeva u ljubavi. Ako ljubimo Boga jer je prvo On nas ljubio, onda emo ljubiti i sve one za koje je Hristos umro. Bez povezanosti i kontakta sa oveanstvom ne moemo doi ni u doticaj sa boanstvom, jer je u Onome koji sedi na prestolu vasione boansko sjedinjeno sa ljudskim. Povezani s Hristom, mi smo zlatnim karikama spojenim u lancu ljubavi povezani i sa naim blinjima. Tada e se ljubav i samilost Hristova ispoljavati i u naem ivotu. Onda neemo ekati da nevoljnici i unesreeni budu doneseni pred nas, nee biti potrebno da nas neko preklinje da bismo saoseali sa onima koji su u nevolji. Bie nam sasvim prirodno da sluimo potrebama napaenih i nevoljnih kao to je i Hristu bilo prirodno da prolazi svetom inei dobro. Svuda gde se spontano ispoljava ljubav i milosre, gde srce tei da usrei druge i da im poslui na blagoslov, pokazuje se delovanje Svetog Bojeg Duha. U ponoru i samom dnu
neznabotva bilo je ljudi koji su prema Hristovim slugama bili veoma ljubazni, titei ih ak i uz opasnost za sopstveni ivot, iako o pisanom Bojem zakonu dotada nisu znali nita, a za ime Hristovo ak ni uli nisu. Svojim postupcima oni su pokazali delovanje boanske sile na njihovo srce. Sveti Duh je usadio milost Hristovu u srce divljaka, i u njima probudio saoseanje i milosre uprkos njihovoj prirodi i navikama. Jer je vidjelo istinito koje obasjava svakog ovjeka koji dolazi na svijet (Jovan 1, 9), zasvetlilo i u njihovoj dui; i to e ih videlo, ako ga budu sledili, uputiti upravo u carstvo Boje. Slava nebeska pokazuje se u nastojanju da se podignu posrnuli i pali i da se utee oaloeni. I kad Hristos boravi u srcu ljudskom pokazae se ta slava na isti nain. Gde god se tako postupa, Hristova religija postaje pravi blagoslov. A gde god je ona prisutna, tu je i svetlost i vedrina. Nikakva razlika koja se pravi na raun nacionalne, rasne, staleke ili klasne pripadnosti, pred Bogom ne postoji. On to, kao Tvorac roda ljudskog, uopte ne priznaje. Svi ljudi po samom stvaranju i po svom nastanku sainjavaju jednu porodicu i jedno su po iskupljenju. Hristos je doao da porui sve zidove koji ljude dele jedne od drugih i da otvori svaki deo hrama, kako bi svaka dua imala slobodan pristup k Bogu. Njegova ljubav je tako sveobuhvatna, tako duboka i prodorna, da zaista ne zna ni za kakve granice. Ona podie i izbavlja iz zaaranog kruga jadne due koje je sotona zaveo svojim lukavstvima, i dovodi ih u neposrednu blizinu prestola Bojeg, prestola koji je okruen dugom Njegovih obeanja. U Hristu Isusu nema Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara (Gal. 3, 28), svi su iskupljeni Njegovom dragocenom krvlju. (Ef. 2, 13). Bez ikakvog obzira na razlike u ispovedanju vere, na svaki poziv upuen od strane onih koji pate mora se odgovoriti. Upravo tamo gde se zbog razlika u pogledu religije osea gorina i netrpeljivost, linim zalaganjem za ljude moe se uiniti mnogo dobra. Ljubazno ukazana pomo razbie predrasude i duu privesti Bogu. Mi moramo imati srca da predosetimo potrebe, brige, bol i potekoe drugih. Moramo biit u stanju da se prosto unesemo u ivotne radosti i patnje visokih i niskih, bogatih i siromanih. Bog koji je stvorio svijet i sve to je u njemu i uinio je da od jedne krvi sav rod ovjeij ivi po svemu licu zemaljskome da trae Gospoda ne bi li ga barem opipali i nali, premda nije daleko ni od jednoga nas (Djela 17, 24 27). Potom vidjeh, i gle narod mnogi, kojega ne moe niko izbrojiti, od svakog jezika i koljena i naroda i plemena, stajae pred prijestolom i pred jagnjetom, obuen u haljine bijele, i palme u rukama njihovima (Otkr. 7, 9). Zabadava ste dobili kae Hristos zabadava i dajite (Mat. 10, 8). Svuda oko nas nalaze se sirote i namuene due kojima delom milosra i ljubaznom reju razumevanja i saoseanja treba ukazati pomo. Ima toliko udovica potrebnih saoseanja i potpore; siroAdi koju bi Hristovi sledbenici, prema Njegovom nalogu i elji, trebalo da prime kao Bogom dato poverenje. Meutim, pored njih se isuvie esto prolazi isto onako kao to su svetenik i levit proli pored onog izranjavljenog i polumrtvog oveka ostavljenog pokraj puta. Oni mogu biti u dronjcima, neotesani i u svakom pogledu neprivlani; ali oni su ipak Boja svojina. Oni su otkupljeni uz veoma visoku cenu i u Bojim oima dragoceni su kao i mi. Oni su lanovi velikog Bojeg domainstva, i hriani kao Njegovi pristavi odgovorni su i za njih. Due e njihove, kae On, traiti iz vaih ruku. Greh je jedno od najveih zala i nae je da grenika saaljevamo i da mu pomognemo. Meutim, ne moe se do svakog grenika dopreti na isti nain. Mnogi i prikrivaju glad svoje due. Za takve bi mnogo znaila jedna topla i nena re ili pak neki znak ljubaznosti koji bi ih podsetio da neko misli i na njih. Drugi se opet nalazi u velikoj duhovnoj oskudici, ali oni nisu svesni toga. Oni ne shvataju uasno siromatvo svoje due. Mnogi su opet tako duboko pali u greh da su izgubili svaku predstavu i svako oseanje za vene i neprolazne interese; u njima se ak i oblije Boje gotovo izgubilo, tako da jedva i naziru da li uopte imaju duu koju bi trebalo spasavati. Oni vie nemaju ni vere u Boga ni poverenje u ljude. Do takvih se moe dopreti samo delima nesebinosti i ljubavi. Prvo se mora povesti rauna o njihovim telesnim potrebama. Oni se moraju nahraniti, oprati i pristojno obui. I kad na taj nain uvide stvarne dokaze vae nesebine ljubavi bie im lake da poveruju i u ljubav Hristovu.
Ima mnogo i takvih grenika koji su svesni svoje ludosti i sramote. Oni s gnuanjem gledaju na svoje greke i prestupe sve dok ih oajanje ne dovode do ruba propasti. To su due koje ne smemo zanemariti. Kada je neko prinuen da pliva uzvodno, sva silina vodenog toga potiskuje ga i nosi natrag. Njemu treba pruiti ruku pomoi kao to je Hristos, kao Stariji Brat roda ljudskog, pruio ruku Petru kad je tonuo u talasima. Govorite mu za to rei koje bodre i ulivaju nadu, rei koje jaaju pouzdanje, bude veru i ljubav. Tvoj brat, potiten u dui i razoaran, eljan je tvoje pomoi kao to si ti nekada oseao potrebu bratske ljubavi. Njemu je potrebno iskustvo i pomo nekoga ko je bio isto tako slab kao to je on, nekoga ko stvarno moe saoseati s njim, ko mu moe pomoi. Svest o sopstvenoj slabosti trebalo bi da nam pomogne da imamo vie razumevanja za drugog i da mu pomognemo u njegovoj gorkoj nevolji. Nikad ne bismo smeli proi pored due koja je u nevolji a da ne pokuamo da joj pruimo utehu kojom je i nas same Bog uteio. Zajednitvo s Hristom i lini kontakt s Njim kao sa ivim Spasiteljem zaista mogu da osposobe um, srce i duu oveka da izae kao pobednik nad svojom niom prirodom. Zato zabludelom govorite o svemonoj ruci koja e ga podii i odrati na pravom putu, o beskrajnoj ljubavi i humanosti Hrista koji ga saaljeva. Nije dovoljno navesti ga da verom prihvati samo zakon i postojanje neke sile, da veruje u neto to samo po sebi nema nikakve samilosti i ne moe uti nijedan vapaj za pomo. Njemu je potreban stisak tople ruke i poverenje srca prepunog nenosti i dobrote. Pomozite mu da istraje u misli da je Bog uvek na njegovoj strani, da ga uvek gleda s ljubavlju punom milosra. Navedite ga da misli o dobroti i nenosti Tvorevog oinskog srca koje je uvek pogoeno grehom, o Njegovoj oinskoj ruci koja je jo uvek ispruena da spasava, o Njegovom milozvunom glasu koji jo uvek oinski poziva: Neka se uhvati za silu moju da uini mir sa mnom; uinie mir sa mnom (Is. 27, 5). Kada tako delujete, znajte da imate pratioce koji su nevidljivi za ljudske oi. Sveti nebeski aneli bili su pored onog Samarjanina dok se tako humano i nesebino zalagao za zlostavljanog i ranjenog stranca. Aneli iz nebeskih dvorova i danas stoje pored svih onih koji na slian nain slue Bogu, pomaui svojim blinjima. U takvom delu i sam Hristos je va saradnik. On je lekar i tela i due, i pod Njegovim vodstvom imaete velike uspehe. Od nae vernosti u ovom delu zavisi ne samo dobrobit drugih nego i naa vena sudbina. Sve koji stupe u zajednitvo s Njim, Hristos nastoji da uzdigne do te mere da postanu jedno s Njim kao to je On jedno sa svojim Ocem. On doputa da dolazimo u doticaj sa bedom, stradanjem i nesreom naih blinjih, da bi nas na taj nain izveo iz zatrovanog kruga nae sebinosti. On nastoji da u nama razvije osobine svoga karaktera, saoseanje, nenost i ljubav. Prihvatanjem ove slube, mi se stavljamo u Njegove ruke i ulazimo u Njegovu kolu, da bismo se pripremili i udostojili za nebeske dvorove. Odbijanjem ove slube, mi odbacujemo i Njegovo uenje i sopstvenim izborom se zauvek odvajamo od Njegove prisutnosti. Ako uzide mojim putovima, kae Gospod, i ako uzdri to sam naredio da se dri, tada e ti suditi domu mojemu i uvae trijemove moje, i dau ti da hodi meu onima koji stoje (Zah. 3, 7), - znai, meu anelima koji stoje oko Njegovog prestola. Saraujui sa nebeskim biima u njihovom delu na zemlji, mi se pripremamo za druenje s njima i u nebu. Kao slubeni duhovi koji su poslani na slubu onima koji e naslijediti spasenije (Jev. 1, 14), aneli e u nebu poeleti dobrodolicu svima onima koji su na zemlji iveli ne zato da im slue, nego da oni slue drugima (Mat. 20, 28). U tom blagoslovenom zajednitvu iskusiemo, na svoju venu radost, ta je sve obuhvaeno sudbonosnim pitanjem: KO JE BLINJI MOJ?
NAGRADA MILOSTI
Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Mat. 19, 16 30; 20, 1 16; Marko 10, 17 31; Luka 18, 18 30.
Istinu da se Boja milost svima daje kao nezaslueni dar Jevreji su skoro sasvim bili izgubili iz vida. Rabini su uili da se milost Boja mora zasluiti i nadali su se da e nagradu pravednika zaraditi sopstvenim delima. Zato ih je ak i u bogotovanju na sve to su inili, umesto ljubavi,
pokretao duh koristoljublja i pohlepa za nagradom. Od tog duha nisu bili sasvim slobodni ak ni Hristovi uenici, i Spasitelj je koristio svaku priliku da im ukae na njihovu zabludu. Upravo kad je nameravao da ispria parabolu o radnicima u vinogradu, odigrao se jedan dogaaj koji Mu je pruio priliku da istakne pravilno naelo. Dok je iao svojim putem, istrao je pred Njega jedan mladi poglavar i, kleknuvi pred Njim, pozdravio Ga sa strahopotovanjem. Uitelju blagi, rekao je on kakvo u dobro da uinim da dobijem ivot vjeni. Ovaj poglavar je Hrista oslovio samo kao potovanog rabina, i nije u Njemu prepoznao Sina Bojega. Spasitelj mu je odgovorio: to me zove blagim? Niko nije blag osim jedinog Boga. Na osnovu ega Me naziva blagim i dobrim? Dobar je samo Bog. Ako Me pak priznaje kao takvog, mora Me prihvatiti kao Njegovog Sina i boanskog predstavnika. Ako eli ui u ivot, dodao je Hristos dri zapovijesti. Boji karakter je izraen u zapovestima Njegovog zakona; i da bi bio u skladu s Bogom, naela Bojeg zakona moraju biti podstrek svakog tvog postupka. Hristos nije umanjivao zahteve zakona. Reima koje se nisu mogle pogreno razumeti On je pokoravanje zakona istakao kao uslov venog ivota isti onaj uslov koji je Adamu bio postavljen pre njegovog pada. Gospod ni od jedne due ne oekuje nita manje nego to je nekada oekivao od ljudi u raju, - savrenu poslunost i neokaljanu pravednost. Boji zahtevi u zavetu milosti sveobuhvatni su i potpuno istovetni sa onima koji su oveku bili postavljeni jo u Edemu potpuna usklaenost sa zakonom Bojim, koji je svet, pravedan i dobar. Na rei: Dri zapovijesti, mladi je zapitao: Koje? On je mislio da je re o nekom ceremonijalnom propisu, ali Hristos je govorio o zakonu datom na Sinaju. On je naveo nekoliko zapovesti sa druge zakonske ploe i potom ih je sve saeo u jedan propis: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. Mladi je bez ustezanja odgovorio: Sve sam ovo sauvao od mladosti svoje. Njegova predstava o zakonu bila je povrna i predstavljala samo spoljanju formalnost. Odmeravano ljudskim merilima, on je svoj karakter zaista ouvao neokaljanim. Njegov spoljanji ivot bio je u velikom stepenu slobodan od krivice. On je mislio da je njegova poslunost zaista besprekorna, ali je ipak oseao potajni strah da izmeu njegove due i Boga nije sve u redu. To ga je pokrenulo da zapita: ta mi jo nedostaje? Ako hoe savren da bude, rekao je Hristos, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu, pa hajde za mnom. A kad u mladi re ovu, otide alostan; jer bijae vrlo bogat. Voleti samo sebe znai biti prestupnik zakona. To je Hristos eleo da otkrije ovom mladom oveku, stavivi ga na jednu probu koja je pokazala da mu se u srcu ipak skrivala sebinost. Ukazao mu je na bolnu mrlju u njegovom karakteru. Mladi vie nije eleo nikakvo objanjenje. On je imao jednog idola u svojoj dui; svet je bio njegov bog. On je tvrdio da dri zapovesti, pa ipak nije poznavao naelo koje predstavlja duh i sutinu celokupnog zakona. On nije imao prave ljubavi ni prema Bogu ni prema ljudima, to znai da mu je nedostajalo sve to ga je moglo osposobiti za pristup u carstvo nebesko. Pun samoljublja i tenje za ovozemaljskim dobitkom nije mogao da se uskladi sa naelima neba. Kada je ovaj mladi poglavar pristupio Hristu, on je svojom iskrenou pridobio Spasiteljevo srce. I On pogledavi nanj, omilje mu. On je u tom mladiu video oveka koji bi mogao da poslui kao propovednik pravde. On bi i ovog talentovanog i plemenitog mladia primio isto tako rado kao to je u poetku primio one neuke ribare koji su spremno poli za Njim. I da je ovaj mladi bio spreman da svoje sposobnosti posveti delu spasavanja dua, mogao je postati vredan i uspean radnik za Hrista. Ali prvo je trebalo da prihvati uslov pod kojim se postaje Hristov uenik. Morao se bezuslovno predati Bogu. Na Spasiteljev poziv, Matej je kao i Jovan i Petar i ostali uenici ostavivi sve, ustao i poe za njim (Luka 5, 28). Isto takva odanost i posveenost traila se i od ovog mladog poglavara. I u tome Hristos nije traio da se rtvuje neto vie nego to je i On sam uinio. Jer znate blagodat Gospoda naega Isusa Hrista da, bogat budui, vas radi osiromai, da se vi Njegovijem siromatvom obogatite (II Kor. 8, 9). Mladi je dakle imao samo da poe za Hristom, sledei Njegov primer. Gledajui ovog mladog oveka, Hristos je svim srcem zaeleo da ga spase. O kako bi ga rado poslao da kao vesnik Jevanelja nosi ljudima blagoslov! Umesto svega onoga to je trebalo
da ostavi, Hristos mu je ponudio preimustvo zajednitva sa sobom, rekavi mu: Hajde za mnom. Ovo preimustvo su: Petar, Jakov i Jovan tako rado prihvatili. Mladi se divio Hristu. Spasitelj je silno privlaio njegovo srce. Ali nije bio spreman da prihvati Spasiteljevo naelo samoportvovanja. Bogatstvo mu je ipak bilo pree od Isusa. On je elo veni ivot, ali onu nesebinu ljubav koja je jedina izvor tog ivota nije primio u svoju duu, i alosna srca okrenuo se od Hrista. Kad se mladi udaljio, Hristos je rekao svojim uenicima: Kako je teko bogatima ui u carstvo Boje! Ove rei su iznenadile uenike. Oni su bili ueni da bogate smatraju ljubimcima i tienicima neba; nadali su se da e i sami u Mesijinom carstvu primiti bogatstvo i svetsku slavu; ako bogati ne mogu ui u carstvo Boje, kakvu nadu onda tek mogu imati ostali? Ali Isus opet odgovarajui ree im: djeco, kako je teko onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ui u carstvo Boje! lake je kamili proi kroz iglene ui negoli bogatome ui u carstvo Boje. A oni se divljahu vrlo. Sada su tek shvatili da se ova sveana opomena odnosi na njih. U svetlu Spasiteljevih rei otkriveno je bilo potajno prieljkivanje bogatstva i poasti i u njihovom srcu. Sumnjajui i sami u sebe, oni uzviknue: Ko se dakle moe spasti? A Isus pogledavi na njih ree: ljudima je nemogue, ali nije Bogu: jer je sve mogue Bogu. Bogata ne moe ui u nebo kao bogata. Samo njegovo bogatstvo ne daje mu nikakvo pravo ili tapiju na nasledstvo svetih u videlu. Jedino posredstvom nezasluene Hristove milosti ovek stie pravo na pristup u Boji grad. Rei izgovorene po nadahnuu Duha Svetoga: I nijeste svoji, jer ste kupljeni skupo (I Kor. 6, 19. 20), odnose se ne samo na siromane, nego isto tako i na bogate. Kad bi ljudi stvarno verovali u ovo, oni bi svoje posede smatrali kao Bogom poverena dobra koja treba iskoristiti za spas izgubljenih i potpomaganje nevoljnih i siromanih. Ali za one koji su duom i srcem vezani za ovozemaljska blaga, ovo je nemogue. Dua koja se opredelila da, umesto Bogu, slui mamoni potpuno je gluva za vapaje ugroenih. Meutim, Bogu je sve mogue. Posmatrajui bezgraninu ljubav Hristovu, i sebino srce moe da se raznei i potini. Tako i bogata moe biti naveden da, kao nekadanji farisej Savle, uzvikne: No to mi bjee dobitak ono primih za tetu Hrista radi. Jer, sve drim za tetu prema prevanome poznanju Hrista Isusa Gospoda svojega, kojega radi sve ostavih, i drim sve da su trice, samo da Hrista dobijem (Fil. 3, 7. 8). Onda na zemlji nita nee smatrati svojim, nego e se radosno oseati samo pristavima mnogorazliitih blagodati Bojih i Hrista radi sluge svima. Petar se prvi pribrao od iznenaenosti i tajnog osvedoenja koje su Hristove rei izazvale u srcu svakoga od njih pojedinano. Sa zadovoljstvom je razmiljao o onome ega su se on i njegova braa odrekli Hrista radi. Gle, rekao je on, mi smo sve ostavili i za Tobom idemo. I mislei na obeanje upravo pod tim uslovom malo pre ponueno mladom poglavaru: I imae blago na nebu, zapitao je Hrista ta e on i njegovi saputnici primiti kao nagradu za svoje rtve. Spasiteljev odgovor je duboko uzbudio srca tih galilejskih ribara. On im je naslikao poasti koje su predstavljale ispunjenje njihovih najvelianstvenijih snova i najsmelijih nada: Zaista vam kaem, naglasio je On, da ete vi, koji me slijedite u ponovnom roenju, - kad bude Sin ovjeji sjedeo na prijestolu slave svoje, sjeete i vi na dvanaest prijestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. Zatim je dodao: I svaki koji ostavi kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili djecu, ili zemlju, imena mojega radi primie sto puta onoliko, i dobie ivot vjeni. Meutim, Petrovo pitanje; ta e biti nama? otkrivalo je duh koji bi uenike da se nisu popravili potpuno diskvalifikovao i uinio nesposobnim za Hristove glasnike; jer je to bio duh najamnika i plaenika. Iako ih je Hristova ljubav privlaila, uenici ipak nisu bili potpuno slobodni od farisejstva. Jo uvek su radili raunajui na nagradu koja je, po njihovom shvatanju, trebalo je da bude srazmerna uloenom trudu. Gajili su duh samouzvienja i samozadovoljstva, i uvek su se meusobno uporeivali. Naroito kad bi jedan u neemu doiveo neuspeh kod drugih bi to raalo oseanje nadmonosti. Da uenici ne bi izgubili iz vida jevaneoska naela, Hristos im je posredstvom jedne parabole slikovito prikazao nain Bojeg postupanja sa svojim slugama, i duh kojim i oni prema Njegovoj elji treba da se rukovode u svom radu za Njega. Carstvo je nebesko rekao je On, kao ovjek domain koji izjutra rano izie da najima poslenike u vinograd svoj. Bio je obiaj da ljudi koji trae posao ekaju na trgovima, i tu su poslodavci obino dolazili da bi nali radnu snagu. ovek u paraboli prikazan je kako svoje radnike poziva u razliito doba dana. Oni koji su bili najmljeni u najranijim jutarnjim asovima pristali su da
rade za tano dogovoreni iznos, a oni koji su posao kasnije dobili prepustili su pitanje nagraivanja razboritosti svog domaina to bude pravo. A kad bi uvee, ree gospodar od vinograda pristavu svojemu: dozovi poslenike i podaj im platu poevi od poljednijeh do prvijeh. I doavi koji su u jedanaesti sat najmljeni primie po gro. A kad dooe prvi, miljahu da e vie primiti, i primie i oni po gro. Postupak domaina sa radnicima u njegovom vinogradu predstavlja postupak naeg nebeskog Oca sa pripadnicima roda ljudskog. To je, meutim, u potpunoj suprotnosti sa opte usvojenim ljudskim obiajima. U ovozemaljskim poslovima nagrada se daje prema izvrenom poslu. Radnik oekuje da mu se plati samo ono to je zaradio. Meutim, u ovoj paraboli, Hristos ilustruje naela svoga carstva carstva koje nije od ovoga sveta. On se ne rukovodi nikakvim ljudskim merilom. Moje misli, kae Gospod, nisu vae misli, niti su moji putevi vai putevi nego koliko je nebo vie od zemlje, toliko su moji putevi vii od viih puteva i moje misli od vaih misli (Is. 55, 8. 9). U paraboli radnici koji su prvi bili najmljen pristali su da rade za tano dogovoreni iznos, i primili su naznaeni iznos, i nita vie. Oni pak koji su kasnije najmljeni verovali su u domainovo obeanje: to bude pravo primiete. Ne postavljajui nikakvo pitanje u pogledu nagraivanja, oni su pokazali da u njega imaju poverenje. Verovali su da je poten i pravian. I nagraeni su bili, ne prema svome radu, ve prema velikodunoj dareljivosti svog domaina. I sve to god inite, od srca inite kao Gospodu a ne kao ljudima. Znajui da ete od Gospoda primiti platu naljedstva; jer Gospodu Hristu sluite (Kol. 3, 23. 24). I evo u doi skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem (Otkr. 22, 12). Tako Bog eli da i mi imamo poverenje u Njega koji pravo ini i onome koji je nekada greio. On nam ne plaa po naim zaslugama, nego po naredbi vijekova, koju uini u Hristu Isusu Gospodu naemu (Ef. 3, 11). Ne za djela pravedna koji mi uinismo, nego po svojoj milosti spase nas (Tit 3, 5). Za nas koji imamo poverenja u Njega On e jo izobilnije sve initi to itemo ili mislimo (Ef. 3, 20). Vrednost jednom delu u Bojim oima ne daje zbir obavljenih zadataka, niti pak njegovi naoko vidljivi rezultati, nego duh kojim se rukovodio u radu. Oni koji su u vinograd doli u jedanaesti u poslednji as, bili su zahvalni to su uopte dobili posao. Njihova srca bila su puna zahvalnosti prema onome koji ih je primio; i kad im je domain na kraju dana isplatio punu dnevnicu, bili su veoma iznenaeni. Znali su da to to su primili nisu zaradili, i dobrota koja se ogledala i na samom licu njihovog poslodavca ispunila ih je radou. Nikada nisu zaboravili dobrotu svoga domaina i zaista velikoduno izjednaenje koje im je bilo dato. Tako je i sa grenikom koji, svestan svoje nedostojnosti, ulazi u vinograd svoga Uitelja u jedanaesti as. Vreme koje mu preostaje za rad izgleda tako kratko, i on osea da ne zasluuje nikakvu nagradu; ali njegovo srce je puno radosti to ga je Bog primio za stalno. On radi u poniznosti i s punim poverenjem u Boju dobrotu, zahvalan je to mu je prueno preimustvo da bude Hristov saradnik. Takav duh Bog rado prihvata i ceni. Gospod eli da se u potpunosti poverimo Njemu ne postavljajui nikakvo pitanje u pogledu nagrade. Ako Hristos boravi u dui onda pitanje nagrade nije na prvom mestu. To nije ono to nas pokree na rad. Istina je da i obeanu nagradu treba da cenimo, ali ona treba da nam je u drugom planu. I sam Bog eli da cenimo blagoslove koje nam je obeao, ali to ne znai da treba da teimo samo za nagradom, mislei da za svaku izvrenu dunost moramo primiti odgovarajuu naknadu. Mi se moramo oseati dunima da inimo ono to je pravo bez ikakvog obzira na sticanje nagrade ili bilo kakvog dobitka. Motiv koji nas pokree i podstie na rad treba da bude ljubav prema Bogu i naim blinjima. Ova parabola ne opravdava one koji su prvi bili pozvani, ali nisu otili da rade u vinogradu Gospodnjem. Kad je domain u jedanaesti sat izaao na trg i naao tamo ljude nezaposlene rekao im je: to stojite ovdje vas dan besposleni? Odgovor je glasio: Niko nas ne najmi. Nijedan od onih koji su kasnije u toku dana bili pozvani nije se tu nalazio ujutro. Oni dakle nisu odbili poziv onda kad im je on bio upuen. Oni pak koji odbiju poziv pa se kasnije pokaju ine dobro svojim kajanjem; ali je jo bolje i jedino je sigurno ne igrati se sa prvim pozivom milosti.
Kad su radnici u vinogradu primili svaki po gro, oni koji su poeli da rade od ranog jutra osetili su se uvreenim. Nismo li mi radili dvanaest dugih sati? mislili su oni; i zar ne bi bilo pravo da primimo vie nego ovi koji su radili samo jedan sat i to jo po hladovini? Ovi poslednji jedan sat radie, govorili su oni, i izjednai ih s nama koji smo se itav dan muili i gorjeli. Prijatelju, uzvrati domain jednome od njih, ja tebi ne inim krivo. Nijesi li pogodio sa mnom po gro? Uzmi svoje pa idi! A ja hou i ovome poljednjem da dam kao tebi. Ili zar ja nisam vlastan u svojemu initi to hou? Zar je tvoje oko zlo to sam ja dobar? Tako e biti posledji prvi a prvi poslednji. Jer je mnogo zvanijeh a malo izabranijeh. Prvi radnici u paraboli predstavljaju one koji smatraju da samim tim to su uestvovali u radu za Gospoda treba da imaju prednost nad ostalima. Oni na posao polaze u duhu estitanja samom sebi i nisu spremni ni na kakvo samoodricanje i samoportvovanje. Oni moda i s pravom tvrde da su sluili Bogu u toku celog svog ivota, moda su i bili meu istaknutijim u podnoenju tegoba, liavanja i raznih iskuenja, i oni stoga smatraju da im kao takvima pripada i vea nagrada. Oni dakle vie misle na nagradu nego na prednost koja im se prua da budu Hristove sluge. Po njihovom miljenju, oni su svojim naporima i rtvama stekli pravo na veu ast od ostalih, i poto tim njihovim zahtevima nije udovoljeno, oni se oseaju uvreenima. Da su u svoj rad uneli duh prave ljubavi i poverenja, oni bi i dalje ostali prvi; meutim, svojom sklonou stalnom tuakanju i aljenju, svojom potpunom neslinou Hristu, oni se pokazuju nedostojnim Njegovog poverenja. To otkriva njihovu elju za sebinim uzdizanjem i isticanjem samog sebe, njihovo nepoverenje u Boga i njihovu ljubomoru i duh stalnog gunanja protiv svoje brae. Boja dareljivost i dobrota za njih su samo povod da gunaju i da se ale. Na taj nain oni pokazuju da izmeu njihove due i Boga nema nikakve veze. Oni ne znaju za radost koju pravim radnicima Hristovim donosi saradnja sa Uiteljem. Za Boga nita ne predstavlja veu uvredu nego ispoljavanje tako skuenog duha koji brine samo za sebe. On zaista ne moe da radi sa onima koji imaju takve osobine. Oni su potpuno neosetljivi za uticaj i delovanje Njegovog Duha. Jevreji su prvi bili pozvani u vinograd Gospodnji, i zbog toga su postali oholi, istiui uobraeno nekakvu svoju pravdu. Smatrali su da im njihova dugogodinja sluba daje pravo na veu nagradu od drugih. Nita ih nije moglo ozlojediti vie negoli nagovetaj da e u pogledu Boje milosti i neznabocima biti dana ista prava i preimustva kao i njima. Svoje uenike koji su prvi bili pozvani da pou za Njim, Hristos je na ovaj nain opomenuo da se i meu njima ne bi pojavilo isto zlo. On je video da bi duh samopravednosti predstavljao stalni uzrok slabosti i pravog prokletstva za Zajednicu. Ljudi bi mislili da svojim delima mogu da obezbede za sebe mesto u carstvu nebeskom. Oni bi uobrazili da im je Gospod doao u pomo tek kad su oni sami ostvarili izvestan napredak. Tako bi se mnogo isticalo sopstveno ja, a malo Isus. Mnogi koji su postigli neki neznatni napredak, postali bi oholi i nadmeni, oseajui se viim i boljim od drugih. Voleli bi da im se laska. Bili su ljubomorni, tati i oholi. Teko bi podnosili i samu pomisao da nisu dovoljno uvaavani. Od takve opasnosti Hristos je eleo da zatiti i potedi svoje uenike. Svaki hvalisavo pripisivanje zasluga samom sebi nije na svom mestu. Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tijem to razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji inim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo govori Gospod (Jer. 9, 23. 24). Nagrada nam se na kraju nee dati zbog nekih naih zasluga, da se niko ne bi hvalisao, ve e nam biti dana samo iz milosti. ta emo dakle rei za Avrama oca svojega, da je po tijelu naao? Jer ako se Avram djelima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga. Jer ta govori Pismo? Vjerova Avram Bogu, i primi mu se u pravdu. A onome koji radi ne broji mu se plata po milosti nego po dugu. A onome koji ne radi a vjeruje onoga koji pravda bezbonike prima se vjera njegova u pravdu (Rim. 4, 1 5). Stoga se nikom ne prua prilika da se uzdigne iznad nekog drugog, ili da bilo kome zavidi. Niko nee biti privilegovan u odnosu na druge, niti e iko na primljenu nagradu moi da polae pravo kao na neto to je svojim radom zasluio. I prvi i poslednji treba da budu deonici u velikoj i neprolaznoj nagradi; i prvi su duni da poslednje radosno pozdrave poelevi im dobrodolicu. Onaj ko drugima zavidi zbog primljene nagrade, zaboravlja da je i sam spasen samo iz milosti. Parabola o radnicima u vinogradu osuuje svaku ljubomoru i podozrenje. Ljubav se raduje istini i ne pravi nikakva poreenja koja proistiu iz
zavisti. Onaj ko zaista ima ljubav nita drugo ne uporeuje osim nesavrenosti sopstvenog karaktera i Hristove velike ljubavi i milosti. Ova parabola predstavlja pouku i opomenu za sve radnike. Ma koliki da je njihov radni sta u slubi za Boga, ma koliko napora i truda da su uloili, ako ne gaje ljubav prema svojoj brai i ako nisu ponizni i smerni pred Bogom oni nisu nita. U uzdizanju i isticanju sebe nema nikakve vere. ovek kome je jedini cilj da slavoljubivo istakne neke svoje zasluge ostae bez one milosti koja oveka jedino ini uspenim i delotvornim u slubi Hristovoj. Gde god se gaji zadovoljstvo samim sobom i oholost, delu se nanosi teta. Ono to nae delo ini Bogu ugodnim nije dunina radnog staa, ve spremnost i odanost koje u radu ispoljavamo. Svaka naa sluba trai da joj se nesebino i u potpunosti predamo. Najskromnija dunost izvrena iskreno i nesebino, draa je Bogu i od najveeg dela zaprljanog koristoljubljem i samoivou. On gleda koliko mi negujemo duh Hristov i u kolikoj meri u svom radu ispoljavamo slinost sa Njegovim karakterom. Za Njega je ljubav i vernost ispoljena u radu bitnija nego i sama injenica koliko smo uradili. Samo kad sebinost umre u nama, kad se prestanemo boriti za prvenstvo i prevlasat, kad srce bude ispunjeno samo zahvalnou i kad ljubav postane miomiris naeg ivota tek tada e Hristos moi zaista da boravi u nama i biemo priznati kao Boji saradnici. Za prave radnike nijedan posao; ma kako naporan on bio, ne predstavlja dirinenje u ropskom jarku. Oni su spremni da budu istroeni i da se istroe, i da sve to ine dragovoljno i vesela srca. Radost u Bogu izraena je kroz Hrista. Njihova radost se sastoji u onome to je radost priinjavalo i samom Hristu: Da izvrim volju Onoga koji me me poslao, i da svrIm Njegov posao (Jov. 4, 34). Oni su saradnici Gospoda slave. Ova pomisao zaslauje svaki, pa i najtei napor, jaa volju, i snai duh za sve to bi moglo da nas snae ili zadesi. Radei nesebino, uzdiui se duhovno uestvovanjem u Hristovim patnjama, delei Njegovu naklonost i saraujui s Njim u Njegovom delu, oni doprinose da Njegova radost preraste u pravu plimu i odaju ast i slavu Njegovom uzvienom imenu. Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva (Ruta 2, 12). Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog sudija na zemlji! (Ps. 58, 11). Takav duh je osnova svake istinske slube za Boga. I ba zbog nedostatka tog duha, mnogi koji su na izgled bili prvi bie u stvari poslednji; dok e oni koji ga poseduju, iako ovde smatrani poslednjima, biti prvi. Ima mnogo ljudi koji su se potpuno predali Hristu, a ipak im se nije ukazala prilika da uine neko vee delo ili pak da u Njegovoj slubi doprinesu neku veliku rtvu. Svi takvi mogu nai utehu u pomisli da nije neophodno biti muenik ili pak misionar koji je svakodnevno izloen opasnosti i smrti, da bi u nebeskim knjigama bio prikazan kao najvei ili kao onaj koji je na najbolji mogui nain ugodio Bogu. Hrianin koji se kao takav svakodnevno dokazuje u svom privatnom ivotu, u svakodnevnom potinjavanju volji Bojoj, u iskrenosti i ispravnosti svojih namera i istoti misli, u krotosti i blagosti i onda kad je izazvan, u veri i pobonosti, u vernosti i u onome to se smatra najmanjim, koji i u porodinom ivotu prikazuje karakter Hristov takav u oima Bojim moe biti dragoceniji ak i od nekog uvenog i irom sveta poznatog misionara ili muenika. O koliko se merilo kojim Bog odmerava karakter razlikuje od ljudskih merila! Bog vidi nau borbu i odupiranje tolikim iskuenjima o kojima svet, pa ak ni na najblii prijatelji nita ne znaju, iskuenja u porodici i u srcu. On vidi poniznost due u pogledu sopstvene slabosti, iskrenost kajanja zbog svake rave pomisli. On vidi iskreno i potpuno predanje srca u Njegovu slubu. On je zapazio asove nae teke borbe sa samim sobom borbe u kojoj je zadobijena pobeda. Sve ovo znaju Bog i aneli. Knjiga za spomen pie se pred Njim za sve one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovu (Mat. 3, 16). Tajna uspeha ne lei u naoj uenosti, ni u naem poloaju, ne u broju poverenih nam talenata, niti uopte u volji oveka. Oseajui sopstvenu nesposobnost, moramo gledati na Hrista i snagom Onoga ko je izvor svake snage i svake dobre misli, biemo uvek spremni da posluamo i da osvajamo pobedu za pobedom. Ma kako skromna i kratkotrajna bila naa sluba i na uinak, ako u poniznosti i veri idemo za Hristom, neemo biti razoarani nagradom. Jer e i najslabiji i najskromniji primiti ono to
zaraditi ne bi mogli ak ni najvei i najmudriji. Biserna vrata neba, iji se veni portali irom otvaraju i na drhtavi dodir malog deteta, nee se otvoriti pred onima koji su puni samouzvienja, koji su ohola i ponosita duha. Blagoslovena e zaista biti nagrada milosti za one koji su radili za Boga u jednostavnosti vere i ljubavi.
NA SUSRET ENIKU
Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mateju 25, 1 13.
Jedno predveerje Hristos je sa svojim uenicima ostao da sedi na gori Maslinskoj i kad je sunce ve bilo iezlo iza brda a veernje senke poele da zastiru nebo. Na vidiku, niim ne ometanom za njihov pogled, ukazala se blistavo osvetljena kua, oevidno pripremljena za neku sveanost. Svetlost upaljenih svetiljki koja je blistala sa svih prozora i vrata kao i ponaanje okupljenih u atmosferi opteg iekivanja, sve je govorilo da svadbeno povorka tek to nije naila. U mnogim krajevima Istoka svadbene sveanosti obino su odravane uvee. Mladoenja izlazi na susret nevesti i vodi je u svoj dom. Uz svetlost buktinja svadbena povorka iz kue nevestinog oca polazi u njegov dom, gde je zvanicama ve pripremljena gozba. U prizoru koji je Hristos posmatrao, grupa okupljenih oekuje pojavu neveste i njene pratnje, u nameri da se prikljue povorci. U blizini nevestine kue, u iekivanju koje je ve poelo da prelazi u dosadu, bilo je i deset devojaka odevenih u belo ruho. Svaka od njih drala je zapaljenju svetiljku i boicu za ulje. Sve su eljno i s velikim nestrpljenjem oekivale da se pojavi mladoenja. Ali se on negde zadrao i zakasnio. ekajui tako satima u noi, devojke savalada umor i pospae sve. Oko ponoi zau se vika: Eto enika gdje ide, izlazite mu na susret! Devojke se odmah probudie i skoie na noge. Ugledavi povorku obasjanu svetlom upaljenih buktinja kako se kree uz zvuke vesele muzke, i uvi glas mladenaca, one uzee svoje ike i ukrasie ih da bi se pridruile povorci. Ali pet devojaka zanemarie da svoje sudove napune uljem. One se nisu nadale tako velikom zakanjenju i nisu bile spremne za ovako neprijatno iznenaenje. U svojoj nevolji one se obratie svojim drugaricama, molei ih: Dajte nam od ulja svojega, jer nai ici hoe da se ugase. Ali su i pet mudrih devojaka koje su takoe ekale, dolivajui svoje zapaljene ike, isto tako ispraznile sudove s rezervnim uljem. Nisu imale vie nita u rezervi, te odgovorie: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi. Dok su one otile da kupe ulja svadbena povorka je prola i one su ostale. Pet devojaka sa zapaljenim icima, pridruivi se povorci, ule su u kuu u pratnji neveste, i vrata se zatvorie. Kad su lude devojke najzad stigle do svadbene dvorane, naile su na sasvim neoekivano odbijanje. Domain im je rekao: Ne poznajem vas. Ostale su napolju, stojei na pustoj ulici, u gustom mraku noi. Dok je Hristos posmatrao drutvo koje je oekivalo dolazak enika, On je svojim uenicima ispriao parabolu o deset devojaka, ilustrujui njihovim doivljajem iskustvo Zajednice koja e iveti upravo pred Njegov povratak. Ove druge grupe devojaka koje su se u svom oekivanju enika pokazale meusobno razliite predstavljaju dve takoe razliite vrste onih koji tvrde da ekaju Gospoda. Oni se nazivaju devojkama zato to ispovedaju istu veru. ici predstavljaju Re Boju. Psalmista kae: Rije je tvoja iak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj (Ps. 119, 105). Ulje je simbol Svetog Duha. Na taj nain je Duh Sveti prikazan u proroanstvu proroka Zaharije. Potom se vrati aneo koji mi govorae, kae prorok, i probudi me kao oveka koji se budi od sna. I ree mi; ta vidi? A ja rekoh: vidim evo svijetnjak sav od zlata, i gore na njemu aa, i sedam iaka njegovijeh na njemu, i sedam lijevaka za sedam iaka to su gore na njemu. I dvije masline uza nj, jedna s desne strane ai a jedna s lijeve. I progovorih anelu koji govorae sa mnom, i rekoh: ta je to, gospodaru moj? A aneo koji govorae sa mnom odgovori i ree mi: zar ne zna to je to? I rekoh: ne, gospodaru moj. A on odgovori i ree mi govorei: to je rije gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krijepou
nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. to si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? ravnica; i on e iznijeti najvii kamen, s usklicima: milost, milost njemu. I doe mi re Gospodnja govorei: Ruke Zorovaveljeve osnovae ovaj dom, ruke e njegove i dovriti, i poznae da me je Gospod nad vojskama poslao k vama Tada odgovarajui rekoh mu: to su one dvije masline s desne strane svijetnjaku i s lijeve? I to su one dvije granice maslinove, to su meu dva lijevka zlatna, koji toe zlato? Tada ree: to su dvije masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje (Zah. 4, 1 14). Prorok je video kako zlatno ulje sa dve masline posredstvom zlatnih levaka tee u ae svenjaka a zatim dalje u zlatne ike koji su osvetljavali svetinju. Tako se i preko svetih bia koja stoje u prisutnosti Bojoj Sveti Duh prenosi na ljudska orua, koja se posveuju Njegovoj slubi. Zadatak dvojice miropomazanih (Stari i Novi zavet) je da narodu Bojem prenose darove boaske milosti posredstvom koje jedino Njegova Re zaista moe postati iak nozi naoj i videlo stazi naoj. Dakle, Ne silom ni krijepou nego Duhom mojim, govori Gospod nad vojskama (Zah. 4, 6). U paraboli svih deset devojaka polaze u susret eniku. Sve imaju ike i sudove za ulje. Jedno vreme meu njima se ne zapaa nikakva razlika. Tako je i sa Zajednicom koja ivi upravo pred drugi dolazak Hristov. Svi njeni lanovi poznaju uenje Svetih spisa. Svi su uli vest da je Hristov dolazak blizu, i pouzdano oekuju Njegovu pojavu. Ali kao to je prikazano u paraboli, tako je i sada. Nepredvieno vreme ekanja stavilo je veru na ozbiljnu probu; i kad se bude zaula vika: Eto nika gdje ide, izlazite Mu u susret! mnogi e biti nespremni. Oni nemaju ulja u sudovima sa icima svojim. Nedostaje im sila Duha Svetoga. Bez Bojeg Duha samo poznavanje Njegove rei nije ni od kakve koristi. Samo teorija o istini, ako nije praena silom Svetog Duha ne moe oiveti duu ni posvetiti srce. ovek moe dobro poznavati zapovesti i obeanja data u Rei Bojoj, ali ako Boji Duh ne usadi istinu u srce, karakter nee biti promenjen. Bez prosvetljenosti Duhom Svetim ljudi nisu u stanju da razlikuju istinu od zablude, i lako e podlei sotoninim lukavo postavljenim kuanjima. Oni koji su u paraboli prikazani kao lude devojke nisu licemeri. Oni cene istinu, brane je i naklonjeni su onima koji veruju u istinu; ali se nisu potinili delovanje Svetoga Duha. Oni nisu pali na Stenu na Hrista Isusa i nisu dozvolili da se razbije njihova stara priroda. Oni su u paraboli o sejau prikazani kamenitim tlom. Oni Re Boju primaju sa radou, ali ne usvajaju i u ivotu ne primenjuju njena naela. Njen uticaj na njih nije trajan. Duh deluje na srce samo ukoliko to ovek eli i ukoliko on pristaje da u njega bude usaena nova priroda; ali se oni koji su prikazani ludim devojkama obino zadovoljavaju samo povrnim radom. Oni ne poznaju Boga, ne prouavaju Njegov karakter, i ne odravaju stalnu zajednicu s Njim; i zato ne znaju kako da Mu se povere, kako da ive gledajui u Njega. Njihovo sluenje Bogu izrodilo se u obinu formu. I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj sjeda pred tobom, i slua rijei tvoje, ali ih ne izvruje; u ustima su im ljupke ali srce njihovo ide za svojim lakomstvom (Jezek. 33, 31). Apostol Pavle ukazuje na injenicu da e upravo to predstavljati naroito obeleje onih koji e iveti pred drugi Hristov dolazak. Ali ovo znaj, kae on, da e u poljednje dane nastati vremena teka. Jer e ljudi postati samoivi koji vie mare za slasti nego za Boga. Koji imaju oblije pobonosti, a sile su se njezine odrekli (II Tim. 3, 1 5). To su obino oni koji u vreme opasnosti viu: Mir je i nema se ta bojati (I Sol. 5, 3). Oni uljukuju svoja srca u oseanju sigurnosti i ne sanjaju ni o kakvoj opasnosti. Tek kad se trgnu iz sna svoje bolesne neosetljivosti, oni e shvativi najzad ta im nedostaje preklinjati druge da nadoknade njihov propust; ali u duhovnom pogledu niko ne moe nadoknaditi tui nedostatak. Milost Boja je kao besplatan dar ponuen svakoj dui. Poruka Jevanelja: I ko je edan neka doe, i ko hoe neka uzme vodu ivota zabadava (Otkr. 22, 17), jasno je objavljena. Karakter se ne moe prenositi nasleem niti na bilo koji nain. Niko ne moe verovati za drugoga. Niko ne moe primiti dar Duha za drugoga. Niko ne moe dati nekome karakter, koji je samo plod delovanja Svetog Duha na srce. Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja bio iv, govori Gospod, Gospod, nee izbaviti sina ili keri, nego e svoje due izbaviti pravdom svojom (Jezek. 14, 20). Karakter se obino otkriva u nekoj krizi. Kad se oko ponoi zauo ozbiljan glas: Eto enika gdje ide, izlazite Mu u susret! i kad su uspavane devojke bile probuene iz svog sna, pokazalo se ko je bio spreman i za ovakav razvoj dogaaja. Sve su devojke bile iznenaene, ali su mudre bile spremne za ovakvo iznenaenje, a ostale su se pokazale nespremnim. Tako i sada, neka nepredviena i iznenadna nesrea neto to duu dovodi da se suoi sa smru, obino pokazuje
da li je ovek zaista verovao u Boja obeanja. Tada se pokazuje da li se dua potpuno oslanja na Boju milost. Velika poslednja proba usledie tek na kraju vremena milosti, kad e biti prekasno da se misli na duhovne potrebe due. Deset devojaka ekaju u samo predveerje zemaljske istorije. Sve one tvrde da su hrianke. Svaka je primila poziv, ime, iak, i svaka za sebe tvrdi da slui Bogu. Prividno sve oekuju da se Hristos pojavi. Ali pet od njih su potpuno nespremne, i nai e se iznenaene i uasnute izvan svadbene dvorane. Na kraju vremena milosti mnogi e polagati pravo na ulazak u Hristovo carstvo govorei: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama naim uio si. Gospode! Gospode! Nijesmo li u ime Tvoje prorokovali i Tvojijem imenom avole izgonili i imenom Tvojim udesa mnoga tvorili? Ali odgovor e glasiti Kaem vam: ne poznajem vas, idite od mene (Luka 13, 26. 27; Mat. 7, 22). Oni u ovom ivotu nisu stupili u istinsko zajednitvo s Hristom; zato i ne poznaju jezik i renik neba, i radost neba njima je tua i nepoznata. Jer ko od ljudi zna ta je u ovjeku osim duha ovjejega koji ivi u njemu? Tako i u Bogu to je niko ne zna osim Duha Bojega (I Kor. 2, 11). Najalosnije rei koje su ikada doprle do uha smrtnika bie rei presude: Ne poznajem vas. Jedino zajednica Duha, koju ste olako uzeli, mogla je da vas uini uesnicima onog presrenog mnotva okupljenog na svadbenoj sveanosti. U tom prizoru vi ne moete imati nikakvog uea. Njegova svetlost, muzika i pesma padale bi u tom sluaju na slepe oi i gluve ui. Ljubav i radost takvog skupa ne bi dotakle nijednu strunu oduevljenja u srcu koje je ovaj svet uinio potpuno neosetljivim. Iz neba se iskljuujete sami svojom nedostojnou njegovog uzvienog zajednitva. Buenjem iz sna tek onda kad se bude zaula vika: Eto enika gde ide, i uzimanjem svojih praznih iaka tek tada da bismo ih napunili, zaista se ne moemo spremiti za susret sa Gospodom. Ne iveti za Hrista ovde i ne drati Ga stalno u srcu i mislima, a ipak se udostojiti za neprekidno druenje s Njim na nebu, zaista nije mogue. U paraboli mudre devojke su imale i ulje u sudovima sa icima svojim. Plamen njihovih svetiljki goreo je nesmanjenom snagom za sve vreme u noi iekivanja. Svetlo iz njihovih iaka doprinelo je da iluminacija pripremljena u ast enika dostigne eljeni efekat. Prodirui kroz tamu, i ono je doprinelo da se osvetli put do enikove kue i do svadbene sveanosti. Tako i Hristovi sledbenici treba da svetle u tami ovog sveta. Boja Re, posredstvom Svetog Duha, deluje kao svetlost i postaje preobraavajua sila u ivotu i karakteru onoga ko je primi. Usaujui u srca ljudi naela Boje Rei, Sveti Duh razvija u njima i boanske osobine. Svetlost slave Boje Njegov karakter treba da se ogleda u Njegovim sledbenicima. Tako oni treba da slave Boga, osvetljavajui stazu do enikova doma, do grada Bojega i svadbe Jagnjetove. enik je u paraboli doao oko ponoi u najmraniji as. Tako e i Hristos doi u najmranijem trenutku ovozemaljske istorije. Dani Nojevi i Lotovi pruaju nam sliku o stanju sveta neposredno pred dolazak Sina ovejega. Sveti spisi, ukazujui napred na to vreme, kau da e sotona raditi sa svakom silom i sa svakom prevarom nepravde (II Sol. 2, 9. 10). Njegovo delovanje jasno se vidi u naglom rasprostiranju duhovnog mraka, irenju bezbrojnih zabluda, jeresi i obmana ovih zaista poslednjih dana. Sotona nastoji da u svom ropstvu zadri ne samo pripadnike neobraenog sveta, nego svojim obmanama poput kvasca proima i takozvane crkve naeg Gospoda Isusa Hrista. Veliko otpadnitvo razvie se u duhovnu tamu gustu i duboku kao pono, neprovidnu kao platno od kostreti. Za narod Boji to e biti no iskuenja, no jadikovanja i vapaja, no uasnih progona istine radi. Ali iza te noi uasnog mraka i tame sinue im zora boanske svetlosti. On je taj koji moe uiniti da iz tame zasvijetli vidjelo (II Kor. 4, 6). Kad je zemlja u poetku jo bila bez oblija i pusta, i dok jo bjee tama nad bezdanom, i duh Boji dizae se nad vodom jo tada ree Bog: neka bude svjetlost, i bude svjetlost (I Mojs. 1, 2. 3). Tako i u ovoj noi duhovne tame odjekuje glas Rei Boje: Neka bude svetlost! Ustani, svetli se nalae On svom narodu jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te (Is. 60, 1). Jer, gle, kae prorok, mrak e pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom (Is. 60, 2). Mrak koji poput mrtvakog pokrova pokriva ovaj svet je mrak pogrene predstave o Bogu. Ljudi su izgubili svaki pojam o Njegovom karakteru. On je pogreno shvaen i pogreno tumaen. U to vreme treba da se objavi jedna poruka upuena od samog Boga, poruka koja je spasonosna u
svojoj sili i koja svojim uticajem treba da prosvetljuje ljude. Ljude treba upoznati sa Bojim karakterom. U tami ovog sveta treba da zablista svetlost Njegove slave, svetlost Njegove dobrote, milosra i istine. Ovo delo prorok Isaija opisuje sledeim reima: Izii na visoku goru, Sione, koji javlja dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glase; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinijem: evo Boga vaeg. Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i miica e njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim (Is. 40, 9. 10). Oni koji ekaju na dolazak Spasitelja, prikazanog u ovoj paraboli enikom, treba da kau ljudima: Evo Boga vaega! Poslednji zraci milosra, poslednja poruka milosti koju treba objaviti svetu, predstavlja otkrivanje Njegovog karaktera, punog ljubavi. Boja deca treba da manifestuju Njegovu slavu. Svojim ivotom i karakterom oni treba da otkriju ta je sve milost Boja uinila za njih. Blistave zrake Sunca pravde treba odsjajivati u dobrim delima u reima istine i svetim postupcima. Hristos, odsjaj Oeve slave, doao je na ovu zemlju da bude vidjelo svijetu. Doao je da ljudima prikae Boga, i o Njemu stoji napisano da Ga Bog pomaza Duhom Svetim i silom, i da proe inei dobro (Djela 10, 38). U zbornici u Nazaretu On je rekao: Duh je Gospodnji na meni, zato me pomaza da javim Jevanelje siromasima; posla me da iscijelim skruene u srcu; da propovjedim zarobljenima da e se otpustiti, i slijepima da e progledati; da otpustim sunje; i da propovjedam prijatnu godinu Gospodnju (Luka 4, 18. 19). To je zadatak koji je On ostavio i svojim uenicima. Vi ste vidjelo svijetu, kae On, ne moe se grad sakriti kad na gori stoji. Tako dase svijetli vae vidjelo pred ljudima, da vide vaa dobra djela, i slave Oca vaega koji je na nebesima (Mat. 5, 14. 16). Na ovo delo misli i prorok Isaija kad kae: Nije li da prelama hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu? kad vidi gola, da ga odjene, i da se ne krije od svoga tijela? Tada e sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje e tvoje brzo procvasti, i pred tobom e ii pravda tvoja, slava Gospodnja bie ti zadnja straa (Is. 58, 7. 8). Tako u noi duhovne tame slava Gospodnja treba da zablista preko Njegove Zajednice, podiui pognute i teei one koji plau. Svuda oko sebe ujemo jecaje ucveljenih i ugroenih. Siromane, nevoljne i potlaene susreemo na svakom koraku. Naa je sveta dunost da pomaemo one kojima je pomo potrebna, da ublaimo bedu i nevolju ovog ivota. Praktian rad i zalaganje za due bie mnogo delotvorniji od samog propovedanja. Gladnog smo duni da nahranimo, golog da obuemo, a beskunika da uvedemo u kuu. I vie od toga pozvani smo da uinimo. Potrebe due, samo ljubav Hristova moe stvarno zadovoljiti. Ako Hristos ivi u nama, nae srce e biti puno boanskog saoseanja. Izvori usrdne, Hristu sline ljubavi, koji su u dui esto tako zatvoreni kao da su zapeaeni, bie tada svakom otvoreni. Bog nas poziva da nevoljne i ugroene potpomaemo i bodrimo ne samo svojim materijalnim darovima, nego i vedrinom svoga lica, reima koje ulivaju nadu i ohrabrenje i ljubaznim i srdanim stiskom ruke. Kada je Hristos leio bolesne, On je stavljao svoje ruke na njih. Tako i mi treba da doemo u blizak i prisan dodir s onima kojima elimo pomoi. Mnogi su ostali skoro bez ikakve nade u ivotu. vratite im sunevu svetlost. Mnogi su izgubili hrabrost govorite im rei utehe i ohrabrenja i molite se za njih. Ima i takvih koji duboko oseaju potrebu za hlebom ivota - itajte im Re Boju. Mnogi su zahvaeni takvom boleu due do koje ne moe da dopre nikakav ovozemaljski melem niti bilo koji lekar moe da je izlei. Molite se za takve due i privedite ih Isusu. Recite im da jo ima balsama u Galadu i da postoji Lekar koji moe da isceli od svake bolesti. Suneva svetlost, izlivajui svoje blagotvorne zrake na ovaj nezahvalni, nesveti i moralno iskvareni svet, predstavlja pravi i univerzalni blagoslov. Tako je i sa svetlou Sunca pravde. Celu zemlju, obavijenu tamom greha, tuge i bola, treba osvetliti znanjem o Bojoj ljubavi. Svetlost koja blista sa Bojeg prestola ne sme da bude uskraena nijednoj dui bez obzira kojoj sekti, rangu, ili drutvenoj klasi ona pripada. Poruku milosti i nade treba odneti u sve krajeve sveta, svako, ko god to eli, moe da isprui svoju ruku i da se uhvati za silu moju, kae Gospod, da uini mir sa mnom i uinie mir sa mnom (Is. 27, 5). Pono duhovne tame ne treba vie da obavija narode neznaboakog sveta. Pred blistavim zracima Sunca pravde tama mora da isezne. Sila pakla je pobeena.
Meutim, niko ne moe dati ono to sam nije primio. U delu Bojem, ovek samo svojom snagom ne moe uiniti nita; samo sopstveni napori nikad ga ne mogu uiniti Njegovim luonoom. Zlatno ulje koje su nebeski vesnici kroz zlatne levke stalno dolivali u zlatne ike svetinje trebalo je da blistavu svetlost u svetinji neprekidno odrava. To predstavlja Boju ljubav koja se oveku stalnodaje kako bi ga osposobili da primljenu svetlost prenosi i na druge. U srca svih onih koji su verom zaista povezani s Bogom stalno tee zlatno ulje ljubavi, da bi se potom kao blistava svetlost zapaljenog ika otkrilo u dobrim delima, u pravoj i iskrenoj slubi Bogu. U velikom i neizmernom daru Duha Svetoga nalaze se svi izvori nebeskog blaga. To to se bogatstva Boje milosti ne izlivaju na ovaj svet u svoj svojoj punini ne predstavlja u stvari nikakva ogranienja od strane samog neba. Kad bi svi bili voljni i spremni da prime dar Svetog Bojeg Duha, svi bi Ga primili i to u najveem izobilju. Preimustvo je svake pojedine due da postane ivi kanal kojim e Bog moi da prenosi svetu blaga svoje milost, neizmerna i nedokuiva bogatstva Hristova. Hristos ni za im ne tei toliko kao za ljudskim oruima koja e biti u stanju da pred svetom predstavljaju Njegov karakter i Njegov Duh. I zaista je ispoljavanje Hristove ljubavi u ljudskom ivotu ono to svetu danas najvie nedostaje. Celo nebo eka na ljude preko kojih bi sveto ulje Boje milosti i dobrote, kao kroz one zlatne levke, moglo da potee na radost i blagoslov ljudskih srca. Hristos je izvrio sve potrebne pripreme da bi svoju Zajednicu uinio jednim preobranim telom koje obasjano svetlou Onoga koji je za sebe s pravom mogao da kae Ja sam Vidjelo svijetu, - poseduje slavu Emanuilovu. Njegova je namera da svaki hrianin bude okruen duhovnom atmosferom svetlosti i mira. On eli da se Njegova radost otkrije i u naem ivotu. Ispoljavanje nebeske ljubavi najbolje e pokazati da u nama boravi sveti Boji Duh. Preko ljudskog orua potpuno posveenog Bogu punina boanske ljubavi izlivae se i na druge. Za sunce pravde kae prorok: i zdravlje e biti na zracima njegovijem (Mal. 4, 2). Tako i svaki pravi Hristov sledbenik treba da iri oko sebe samo pozitivan uticaj koji e u drugima podsticati hrabrost, korisnost, zdravlje i volju za ivot. Hristova religija znai neto vie od samog pratanja greha ona znai potpuno uklanjanje greha iz nae due i popunjavanje nastale praznine darovima Duha Svetoga. To je boansko prosvetljenje, radost u Bogu. Tada je srce potpuno osloboeno od sebinosti i blagosloveno stalnom Hristovom prisutnou. Kad Hristos vlada u nama onda je srce isto i potpuno slobodno od greha. U ivotu se tada u potpunosti otkriva slava i savrenstvo onoga to Jevanelje moe da uini za oveka. Primanje Spasitelja donosi savreni mir, savrenu ljubav i savrenu sigurnost. Lepota i miomiris karaktera Hristovog, otkriveni u ivotu, predstavljaju potvrdu da je Bog zaista poslao svoga Sina u svet da bude njegov Spasitelj. Hristos svojim sledbenicima ne nareuje: napreite se u svom postojanju i tenji da svetlite, ve jednostavno kae: Da se svijetli vae vidjelo. Ako ste primili Boju milost, svetlost je u vama. Samo uklonite smetnje i slava Gospodnja e se otkriti. Svetlost e zablistati, probijajui i potpuno razgonei tamu, i vi jednostavno neete moi a da ne svetlite u podruju svog uticaja. Ispoljavanje Njegove slave u naem ljudskom obliku, pribliie ljudima nebo do te mere da e oni lepotu njegovog unutranjeg hrama moi da vide u svakoj dui u kojoj ivi Spasitelj. Slava Spasitelja koji ivi u nama prosto e pleniti i oaravati ljude. I u izlivima zahvalnosti i blagodarnosti mnogih koji e na taj nain biti pridobijeni za Boga, uzvratie se slava Velikom Darodavcu. Ustani, svijetli se, jer doe svjetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te (Is. 60, 1). Ova poruka upuena je onima koji su poli u susret Hristu, dolazi u sili i slavi velikoj. On dolazi u svoj slavi svojoj i u slavi Oca svojega. On dolazi u pratnji svih svetih anela. Dok sav svet bude tonuo u mraku, u svakom stanu svetih videe se blistavo svetlo. Oni e zapaziti prve znake Njegove ponovne pojave. Njegova slava i uzvienost blistae besprekorno vanzemaljskom svetlou, i Hristos Iskupitelj bie predmet divljenja, slave i oboavanja svih koji Mu slue. Dok nepokajani budu beali od Njegove prisutnosti, Njegovi sledbenici e se radovati. Patrijarh Jov, mislei upravo na vreme ponovnog Hristovog dolaska kae: Ja isti vidjeu Ga, i oi moje gledae Ga, a ne drugi (Jov 19, 27). Svojim vernim sledbenicima Hristos je bio svakodnevni pratilac i najprisniji prijatelj. Oni su iveli u tesnoj povezanosti i stalnoj zajednici s Bogom. Nad njima se pokazala slava Gospodnja. U njima se ogleda svetlo poznanja slave Boje u licu Isusa Hrista. Sada se oni raduju nepomuenim zracima sjaja i slave Cara nad carevima u velianstvu i krasoti Njegovoj. Oni su spremni za zajednicu neba, jer im je neo jo ovde bilo stalno u srcu.
Uzdignute glave, ozareni blistavim zracima Sunca pravde koje e ih najzad ogrejati, radujui se to se pribliilio izbavljenje njihovom, oni polaze u susret eniku, govorei: Gle, ovo je Bog na, Njega ekasmo, i spae nas (Is. 25, 9). I uh kao glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogijeh, i kao glas gromova jakijeh, koji govore: aliluja! jer caruje Gospod Bog svedritelj. Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer doe svadba Jagnjetova, i ena Njegova pripravila se I ree mi: napii: blago onima koji su pozvani na veeru svadbe Jagnjetove Jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim jesu pozvani i izabrani i vjerni (Otkr. 19, 6. 9; 17, 14).

Hristove Ocigledne Pouke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hristove Ocigledne Pouke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elen G.

Vajt: Hristove oigledne pouke

HRISTOVE OIGLEDNE POUKE

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

IZIE SIJA DA SIJE Seja i seme

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Dobra zemlja predstavlja srca mladih

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Ovo poglavlje se zasniva na Jev. po Marku 4, 26 29.

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mateju 13, 24- 30, 37 43.

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

KAO ZRNO GORUiNO

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

SKUPOCENO ZRNO BISERA

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 45. 46.

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

U MOLITVI ITITE DA BI MOGLI DAVATI

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luki 11, 1 13).

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luki 18, 9 14.

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

A KAMO LI BOG NEE ODBRANITI SVOJE IZABRANE?

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke

Elen G. Vajt: Hristove oigledne pouke