Reavanje linearnih jednaina

Problem: Treba reiti sledeu jednainu:

Uvodni deo: Reavanje ovakvih jednaina moe biti problematino. Najee pomislimo: Uh, ta sad da radim? Ovo mora da je teko! Meutim, ne mora da bude teko. Ovu jednainu reiemo tako to emo sistematizovati postupak za reavanje ovakvih jednaina. Znai, napraviemo ALGORITAM za reavanje korak po korak. Najpre, par rei o samom pojmu jednaine. Jednaina oznaava jednakost izraza sa LEVE i izraza sa DESNE strane znaka =. Moemo je zamisliti kao vagu sa dva tasa koji su u ravnotei. Ako dodamo neto na levi tas vage, moramo isto to da dodamo i na desni tas da bi vaga ostala u ravnotei. Takoe, ako oduzmemo neto sa desnog tasa vage, isto to moramo da oduzmemo i sa levog tasa. Sve u svemu, pravilo bi bilo: ta radimo sa jedne strane jednakosti, isto moramo da uradimo i sa druge strane da bi jednakost ostala jednakost. Ovo je osnovno pravilo koga emo se drati nadalje. Reavanje prostih linearnih jednaina : Za poetak, opisaemo reavanje najjednostavnijih linearnih jednaina oblika Ax=B, gde su A i B neki realni brojevi, a x nepoznata vrednost. Cilj je da se oslobodimo broja A sa leve strane jednaine. Najpre, podeliemo levu i desnu stranu brojem A, i dobijamo: {delimo levu i desnu stranu sa A} {skratimo A u imeniocu i A u brojiocu sa leve strane} {broj B/A je reenje ove jednaine J} PRIMER 1: {jednaina koju treba reiti} {delimo sa 5 levu i desnu stranu jednaine} {skratimo 5 u imeniocu i 5 u brojiocu sa leve strane i dobijamo reenje} Koraci: Pri reavanju linearnih jednaina draemo se sledeih vanih koraka: 1. korak OSLOBODIMO SE ZAGRADA;

2. korak OSLOBODIMO SE RAZLOMAKA (ako se posle ovog koraka opet jave zagrade, vratimo se na korak 1); 3. korak NEPOZNATI LEVO, POZNATI DESNO; 4. korak REIMO PROSTU LINEARNU JEDNAINU Objasnimo svaki korak posebno. 1. korak OSLOBODIMO SE ZAGRADA U ovom koraku oslobodiemo se zagrada u jednaini (ukoliko ih uopte ima, naravno J ). To radimo koristei odobinu DISTRIBUTIVNOSTI. Distributivnost:

{svaki iz zagrade mnoimo sa A} Takoe, u ovom koraku moe se javiti i mnoenje polinoma koje se, opet, svodi na distributivnost: Mnoenje binoma:

{svaki iz prve zagrade mnoimo sa svakim iz druge zagrade} PRIMER 2: {problem koji treba reiti: osloboditi se zagrada} {x i 2 iz zagrade mnoimo sa 5} {nema vie zagrada J} PRIMER 3: {problem koji treba reiti: osloboditi se zagrada} {x i -2 iz prve zagrade mnoimo sa x i 4 iz druge} {nema vie zagrada J} 2. korak OSLOBODIMO SE RAZLOMAKA Posmatrajmo sledei zadatak: Mnoenjem leve i desne strane nekim brojem i skraivanjem imenioca, moemo se osloboditi razlomaka. Meutim, problem je koji je to broj? 2

Ako pomnoimo sa 3, skratiemo razlomak na levoj strani, ali nam ostaje onaj na desnoj. Ako, pak, mnoimo sa 2, skratiemo onaj na desnoj, dok nam razlomak na levoj ostaje. Dakle, treba nam broj koji moe da se skrati sa oba imenioca, i 2 i 3. Najmanji takav broj je najmanji zajednjiki sadrilac (NZS) brojeva 2 i 3, a to je broj 6. Dakle, ako pomnoimo levu i desnu stranu jednaine sa 6, pokratiemo i levi i desni razlomak i izgubiti ih. J {NZS za 2 i 3 je 6} {mnoimo levu i desnu stranu sa 6} {skratimo razlomke i izgubimo imenioce} {dobijemo prostu linearnu jednainu} { koju ve znamo da reimo }

Dakle, pravilo bi bilo sledee: Da bi se oslobodili razlomaka u jednaini, mnoimo je sa NZS svih imenioca u jednaini. PRIMER 4: {Imenioci su, u ovom sluaju, brojevi 5, 2 i 3, a NZS(5,2,3)=30} {mnoimo levu i desnu stranu jednaine sa 30} {oslobodimo distributivnost} {sredimo levu i desnu stranu} {oduzmemo brojeve sa desne strane} {reimo prostu linearnu jednainu} {skraivanjem razlomka sa desne strane dolazimo do traenog reenja } {Kraj } se novodobijenih zagrada koristei

NAPOMENA: Mogue je da se nakon ovog koraka opet pojave zagrade. U tom sluaju se opet vraamo na korak 1. 3. korak , U ovom koraku cilj nam je da se svi nepoznati budu na levoj, a svi poznati na desnoj strani.

NAPOMENA: Setimo se da vie nemamo ni zagrade ni razlomke to nam poprilino olakava posao. Znak svakog elementa u jednaini vezae se za taj element tako da gde god da pomerimo element, znak ide sa njim. To znai da je 2x-3 isto to i -3+2x jer je ispred elementa 2x znak +, e ispred elementa 3 znak -. Kako svi nepoznati moraju da budu na levoj strani prebaciemo sve elementi koji sadre nepoznatu na levu stranu, a sve poznate na desnu. Naravno, one koji su ve na svojoj strani neemo da premetamo. Najvanije pravilo u ovom koraku je: Kad menja stranu, menja i znak. PRIMER 5: {elementi koji sadre nepoznate su 3x i -2x (podvueni), pa njih moramo da prebacimo na levu stranu jednaine} {elementi koji su poznati su brojevi 4 i 18 (podvueni) pa njih prebacujemo na desnu stranu jednaine} {kako je 3x ve sa leve strane njega ne diramo, ali je -2x sa desne strane, i njega prebacujemo na levu i pritom menjamo znak pa od -2x dobijamo +2x} {18 je poznat broj i ve se nalazi na desnoj strani pa njega ne diramo, ali je 4 poznat broj i na levoj je strani pa ga prebacujemo na desnu i menjamo mu znak i on postaje -4} {sada su svi nepoznati levo, a svi poznati desno pa moemo da sredimo obe strane} {opet smo dobili prostu jednainu koju znamo da reimo} {Kraj J} 4. korak REIMO PROSTU LINEARNU JEDNAINU Ovaj korak smo ve objasnili pa nema potrebe da se zadravamo kod njega. J Primena koraka: Sada emo primeniti ova etiri koraka na jednainu s poetka izlaganja: 1. korak OSLOBODIMO SE ZAGRADA {oslobodimo se zagrade na levoj strani} {sreivanjem dobijamo jednainu bez zagrada} 2. korak OSLOBODIMO SE RAZLOMAKA 4

{NZS(5,3)=15 pa jednainu mnoimo sa 15} {primenimo distributivnost} {skratimo razlomke}

{sreivanjem dobijamo jednainu bez zagrada i razlomaka} 3. korak NEPOZNATI LEVO, POZNATI DESNO {elementi koji sadre nepoznatu su podvueni, a ostali su poznati} {prebacili smo -15x na levu, a 27 na desnu stranu i pri tome im promenili znak} {dobili smo prostu linearnu jednainu} 4. korak REIMO PROSTU LINEARNU JEDNAINU {reimo prostu linearni jednainu i skratimo razlomak sa desne strane} {i evo reenja J} Na alost, ovaj postupak ne moe da rei ba svaku jednainu, ali e vam sigurno pomoi kod onih koje se najee javljaju. Cilj cele ove prie je da, kada dobijete zadatak da reite neku linearnu jednainu, ne gubite vreme razmiljajui: ta sada da radim?, ve da odmah krenete u reavanje, korak po korak. Nadam se da e vam pomoi .