You are on page 1of 19

K.

Smirilis NOVI UVID U VIZANTIJSKO MONATVO: Podaci iz vizantijskih dokumenata o osnivanju manastira Skup u Damberton Ouksu (Dumbarton Oaks), 3-4 mart 2000.
Povodom obeleavanja objavljivanja petotomnog dela Dona Tomasa (John Thomas) i Anele K. Hiro (Angela C. Hero), Vizantijska dokumenata o osnivanju manastira (Byzantine Monastic Foundation Documents) (Vaington D. C. 2000.), 3-4 marta 2000. u Damberton Ouksu je odran nauni skup na temu tipika kao vrste dokumenta, kao i tipa informacija koju ti dokumenti mogu da prue o monakom (manastirskom) ivotu u Vizantiji. U ovoj knjizi je objavljen izbor naunih radova sa tog skupa.

KONSTANTIN SMIRLIS (KONSTANTINOS SMYRLIS):

Upravljanje manastirskim imanjima: podaci iz tipika


Izuavanje velikih imanja koja su zauzimala dominantan poloaj u vizantijskim seoskim oblastima (ruralnim podrujima) poevi od devetog veka, privuklo je panju nekolicine naunika koji se bave ruralnom ekonomijom. Ispitivanje upravljanja velikim imanjima je od sutinskog znaaja za razumevanje naina na koji je eksploatisan deo zemlje iji je znaaj stalno rastao. Pol Lemerl (Paul Lemerle), MIel Kaplan (Michel Kaplan), a nedavno i ak Lefor (Jacques Lefort), objavili su studije o upravljanju velikim bogatstvima, koristei se u veoj ili manjom meri informacijama koje su nali u tipicima1. S obziroma na nedostatak izvora koji se neposredno tiu laikih i carskih imanja, podaci iz manastirskih izvora - to jest manastirskih arhiva ili tipika - koriste se da se taj nedostatak nadoknadi. iroko je prihvaeno da je iskoriavanje laikih i dravnih velikih imanja najveim delom bilo slino iskoriavanju velikih manastirskih imanja. Ovaj lanak prezentuje studiju o upravljanju manastirskim imanjima od desetog do petnaestog veka, a studija se zasniva na osnovnom tekstu tipik koji
1

P. Lemerl, Pet studija o XI veku u Vizantiji (P. Lemerle, Cinq tudes sur le XIe sicle byzantin) (Paris, 1977); M. Kaplan, Ljudi i zemlja u Vizantiji od VI do XI veka. Les hommes et la terre Byzance du VIe au XIe sicle. Vlasnitvo i eksploatacija temljita (Proprit et exploitation du sol), Byzantina Sorbonensia 10 (Paris, 1992), posebno pogl. 7; isti autor, Monasi i njihove nekretnine u Vizantiji od VIII do X veka: sticanje, ouvanje i unapreenje (Les moines et leurs biens fonciers Byzance du VIIIe au Xe sicle: Acquisition, conservation et mise en valeur) RBn 1/2, 103 (1993): 20923; isti autor, Evergetidsko zavetanje i upravljanje manastirskim imanjima u jedanaesstom veku (The Evergetis Hypotyposis and the Management of Monastic Estates in the Eleventh Century) u zborniku Bogorodica Evergetidska i monatvo u jedanaestom veku (The Theotokos Evergetis and Eleventh-Century Monasticism ), izd. M. Malet i A. Kirbi (M. Mullett and A. Kirby) (Belfast, 1994), 10323; J. Lefort, Ruralna ekonomija od 7. 12. veka (The Rural Economy, 7th12th Centuries) u zborniku Ekonomska istorija Vizantije (The Economic History of Byzantium) (Washington, D.C., 2002), 231310.

ine sadrinu novog prevoda tekstova. 2 Kombinacija podataka iz ve istraenih i ranije neistraenih tekstova doputa da se saini relativno sveobuhvatna predstava o upravljanju manastirskim imanjima. Pruanje jasnije definiciju manastirske uprave dodatno nam pomae da napravimo razliku i bolje razumemo upravljanje nemanastirskim imanjima, to moe dovesti do tanijeg (pravilnijeg) korienja izvora. Poinjem time to to tipike prezentujem kao izvore, a potom opisujem osnovni model upravljanja kako ga vidim u tim tekstovima; Ispitujem, takoe, i podatke o posrednom i neposrednom iskoriavanju imanja; na kraju istraujem kako se upravljalo prihodima i kako su se oni knjiili. Manastirski tipici su svakako najbogatiji izvor informacija o upravljanju manastirskim imanjima. Mnogi tekstovi, koje su napisali monasi na samom elu manastira, odraavaju (reflektuju) praksu kojom su se te institucije sluile pri upravljanju imanjima. Manastirski tipici su isto tako najznaajniji izvor za izuavanje upravljanja velikim imanjima uopte, bez obzira da li su ih posedovali laici ili drava: kao prvo zato to su osnivai manastira veoma esto bili lanovi aristokratije i svakako su bili svesni prakse koja se primenjivala na laikim imanjima, pa su se njome i koristili; a kao drugo, zato to u vie sluajeva manastirsko imanje nije bio nita drugo nego produetak laikog ili carskog imanja. Uprkos njihovoj velikoj vrednosti, tipici imaju jednu manu: sadre uglavnom regulatorne informacije koje su po definiciji veoma uoptene. Informacije koje dolaze iz arhivske grae dopunjuju i esto potvruju ono to se saznaje iz tipika, pokazujui kako se u stvari sprovodilo upravljanje u konkretnim sluajevima. Najvei deo informacija iz tipika dolazi nam iz nekolicine tekstova koji sadre vie ili manje pojedinosti u svojim odredbama o upravljanju. Veina sauvanih tipika govore veoma malo, ili nita, o o upravljanju imanjima. Kada neto i kau, to je esto ili lakonski (tj. nepotpuno-prim. prev.) ili nejasno. Premda praktino svi osnivai priznaju da je podjednako vano odravanje i due i tela, ovo drugo, ini se, ne dobija jednaki deo panje u veini tekstova. Jasno je da je nesklonost prema tehnikalijama bila veoma rairena u tipicima. Monasi, uostalom, nije trebalo da se bave poslovima ovoga sveta. Ovaj stav, prisutan u celom srednjem i kasnom vizantijskom carstvu, esto je doprinosio da su tipici bili vie nalik na literaturu za izgraivanje nego na pravila za upravljanje manastirima. Za razliku od ove pojave, tipici koji sadre jasne informacije o upravljanju poinju da se pojavljuju sa Nikonom Pokajnikom poetkom jedanaestog veka i Lazarom sa Gore Galesijske (of Mount Galesion) sredinom istog veka. Prvi tipik mnogo pojedinosti, meutim, je tipik Ataliatis (Attaleiates) iz 1077. g. Posle njega je usledio izvestan broj drugih tipika sa pojedinostima u jedanaestom, dvanaestom i trinaestom veku, pa sve do sredine etrnaestog veka (tabela 1). Tipici sa pojedinostima posveuju znaajan prostor ekonomskim temama i potpuno su direktni u njihovom tretmanu. Poevi od tipika Keharitomeni (Kecharitomene) iz ranog dvanaestog veka, uvode se sve kompleksnija pravila. Ova pojava tee uporedo sa sve veim ispoljavanjem kompleksnosti u regulaciji upravljanja gotovim novcem u manastirima (tabela 1). Ovaj podatak pretpostavlja postojanje veeg interesa za ekonomiju u Vizantiji - ili bar vee elje
2

Vizantijska dokumenata o osnivanju manastira (Byzantine Monastic Foundation Documents) izd. J. Thomas and A. Constantinides Hero (Washington, D.C., 2001).

da se o njoj raspravlja - kao i uvoenje razraenije tehnike upravljanja od jedanaestog veka pa nadalje. Premda bi ovaj utisak mogao da se stekne delimino zahvaljujui injenici da se relativno malo tipika sauvalo iz perioda koji je prethodio jedanaestom veku, on se ipak dobro uklapa u sliku o zanemarenim (zaputenim) manstirskim imanjima oslikanu u noveli Nikifora Foke koja datira iz 963/4. g.3

Glavna i lokalna uprava


Na samom poetku ispitivanja osnovnog modela upravljanja prikazanog u tipicima, moe se zapaziti da je administracija manastirskih poseda u prilinoj meri varirala u zavisnosti od znaaja i prostranstva imanja, od toga da li je manastir muki ili enski i napokon od porekla i sastava imanja. Uprkos varijacijama u odredbama raznih tipika, ipak se moe utvrditi osnovni model upravljanja koji veina manastira primenjuje u manjoj ili veoj meri. Principi tog modela ostali su isti tokom celog perioda na koji se nae ispitivanje odnosi. Tabela 1 ilustruje geografsko prostiranje tog modela, potvrenog u mnogim delovima carstva, od Kipra do Bugarske i od Sicilije do Bitinije. 4 Podaci potiu veinom iz tipika koji sadre pojedinosti. Mnogi drugi tipici koji sadre povrna ili nasumina obavetenja, osvetljavajui samo neke instance upravljanja potvruju da je ovaj model, ili njegove varijante, bio ire usvojen. Osnovni model se moe ovako opisati: upravljanje imanja se delilo na glavnu i lokalnu administraciju; na elu glavne uprave bio je iguman ( hegoumenos) ili ee ekonom (oikonomos) iji zadatak je bio nadgledanje lokalnih upravitelja, to jest, nadzornika (upravitelja) koji su boravili na imanjima, bez obzira da li se oni nazivali metohijari (metochiarioi) ili pronoite (pronoetai).5 Ovaj sistem je bio potpuno razvijen u sluaju znaajnih i razasutih imanja. to je imanje bilo razasutije, to je upravljanje njime zahtevalo vie ljudi i bilo je kompleksnije. U sluaju manjih i koncetrovanijih (manje razasutih) imanja, primenjivala su se jednostavnija reenja. Posedima manastira Atalijata (Attaleiates) i Kosmosotire (Kosmosoteira) koje su inile graevine, na primer, upravljala je jedna osoba, koja je bila odgovorna neposredno nastojatelju manastira. 6 Tipici pokazuju da su manastiri u upravljanju
3

Nikos Svoronos, Novele careva makednoske dinastije koje se tiu zemlje i vojnika (N. Svoronos, Les novelles des empereurs macdoniens concernant la terre et les stratiotes ) (Athens, 1994), 160. 98 109. Upor. lanak Pola Lemerla, Jedan aspekt uloge manastira u Vizantiji: manastiri dati laicima, haristikarijima (P. Lemerle, Un aspect du rle des monastres Byzance: Les monastres donns des lacs, les charisticaires) u asopisu Acadmie des inscriptions, comptes rendus (1967): 25, knjigu istog autora, Svet Vizantije: istorija institucija (Le monde de Byzance: Histoire et institutions ) (London, 1978); Kaplan, Monasi i njihove nekretnine (Les moines et leurs biens fonciers) str. 223. 4 Izvestan broj tipika dolazi iz oblasti koji vie nisu bili deo carstva u vreme njihovog sastavljanja, ali sami tekstovi ipak pripadaju vizantijskoj tradiciji. 5 Upor. Lefor, Ruralna ekonomija (Lefort, Rural Economy) str. 29395. 6 Pet imanja koja je manastir Atalijat ustupio svojoj instituciji (metohu?) u Redestu (Rhaidestos) nalazili su se uglavnom u Trakiji; tipik Attaleiates, 43.42445.447, 99.1315 101.1342. Upor. Lemerl Pet studija (Lemerle, Cinq tudes) str, 102, 10910. Njima je upravljalo lice koje su izabrali naslednici Alalijata (Attaleiates); Attaleiates, 53.58083. Manastir Kosmosotira (Kosmosoteira) imao je vee posede, u koji je bilo ukljueno

svojim posedima koristili dve razliite verzije ovog modela. Bez promene osnovnih principa osnovnog modela, ove dve verzije su pokazivale razliku u odreivanju upravnog kadra. U prvoj verziji, kao to se vidi u tipiku Lavre 7, upravu su inili iskljuivo monasi, dok je u drugoj verziji, kako je posvedoeno u Kosmosotiri, na primer8, taj zadatak obavljao laik. Koja se verzija primenjuje u svakom posebnom slaju zavisi, ini se, od porekla imovine i od toga od ega se sastojala (tj. od konstitucije). U sluaju kada su imanjem upravljali monasi, na elu glavne uprave imanja bili su iguman (hegoumenos) i ekonom (oikonomos)9. Uloga svakoga od njih varirala je od tipika do tipika, poevi od potpunog odsustva ekonoma, gde je iguman, izgleda, bio glavna linost odgovorna za ekonomsku upravu 10, do ekonoma sa proirenim ovlaenjima. 11 Obino su odgovornosti bule podeljene i dok se, s jedne strane, nita nije inilo bez dozvole igumana, s druge strane je ekonom imao najvei teret upravljanja manastirskim poslovima. 12 Nadzor i vrenje eksploatacije poseda obavljali su monasi koji su stalno boravili na posedima.13 Ovakav oblik monakog nadzora ponekad je bio organizovan kao metosi (metochia), a monasi koji su u njima boravili nazivali su se metohijari (metochiarioi).14 Na elu metoha (metochion) je, naravno, bio ekonom (oikonomos). Broj metohijara je varirao; esto je samo jedna osoba, lokalni
trideset sela, ili imanja; ti posedi su, meutim, bili koncentrisani u dve grupe oko ua reke Marice. Prva grupa imanja bila je oko grada Neokastra (Neokastron), a druga oko grada Enosa (Ainos); Kosmosoteira, 52.753.5. Episkepsu (episkepsis administrativna jedinica srednje Vizantije: 10.13. vek prim. prev.) Neokastra (Neokastron) treba identifikovati kao oblast oko samog manastira, koji se nalazio oko 20km severno od Enosa (Ainos); upor. na istom mestu, 72.1012, 2428. Svim imanjima je upravljao upravnik pronoitevon (pronoeteuon); na istom mestu, 71.15, 72.9. 7 Lavra, 119.24120.34, 127.2535. 8 Kecharitomene, 55.64659.706, 63.76874. 9 Ekonom (oikonomos) glavnog manastira esto se nazivao veliki () oikonomos; upor. Ivironska akta (Actes dIviron) vol. 2, Archives de lAthos 16, izd. J. Lefort, N. Oikonomides i D. Papachryssanthou (Paris, 1990), br. 43 (1085), red 5. Uporedi takoe i Pakourianos, 107.1461; Ptochoprodromos, izd. H Ajdajner (H. Eideneier) (Cologne, 1991), str. 145.123. 10 Na primer u Eleousa, 87.1821 i Boreine (Skoteine), 329.3032, 330.3139. 11 Kao u St. Michael, 781.2031. 12 O dunostima igumana (hegoumenos) i ekonoma (oikonomos) u upravljanju posedima, upor. Kaplan, Upravljanje manastirskim posedima (The Management of Monastic Estates) str. 11416. 13 Lavra, 127.2535; Nikon, 255.137; Galesion, str. 565, pogl. 2, red 5358; Messina, 126.2126; Machairas, 39.1015. Uporedi takoe i sluaj monaha sa Patmosa koji su iveli na manastirskim posedima (metosima) na ostrvima Leipsos i Leros krajem 11. veka, MM, 6:146.1227. [MM: F. Miklosich and F. Mller, Srednjovekovni grki diplomatski dokumenti sakralni i svetovni (Acta et diplomata graeca medii aevi sacra et profana), 6 vols. (Vienna, 1860 90) prim. prev.] 14 Termin metoh (metochion) u izvorima, zavisno od konteksta, moe da se odnosi ili na posed koji pripada manastiru ili prosto njegovom administrativnom centru; upor. Lefor, Ruralna ekonomija (Lefort, Rural Economy) str. 24041. Ovde ovaj termin koristim da bih oznaio centar eksploatacije poseda.

ekonom, trajno tamo boravio.15 Arhivska evidencija nam dozvoljava da vidimo kako su izgledali metosi. Oni su obuhvatali crkvu, smetaj za monahe i radnike, kuhinju, ostave i tale, moda kulu i ostale sporedne zgrade. 16 esto bez fortifikacije (utvrenja), oni su bili nalik na manje manastire u svom osnovnom obliku. Drugi metosi (metochia) su po nastanku bili nezavisni manastiri koji su postali zavisni od monijih manastira. 17 Monasi su nastojali da grupiu svoju imovinu da bi formirala integralna imanja kojima bi onda upravljali kao metosima. Velika veina akvizicija, dokumentovanih u manastirskim arhivima odnosi se na zemlje koje se nalaze neposredno uz ili u blizili njihovih ve postojeih imanja. 18 U sluaju laike uprave, glavni upravitelj (esto takoe nazvan ikonomom), kao i nadzornici imanja bili su plaeni laici. Laiki ekonom je primao zapovesti od igumana (hegoumenos) ili igumanije (hegoumene) manastira, kao u sluaju manastira Keharitomeni (Kecharitomene).19 U veini sluajeva ekonom je ima prilian stepen diskrecije (slobode), pa se uloga igumana uglavnom svodila na ispitivanje rauna.20 Nekolicina tipika se nije opredila za istu laiku upravu, ve je uvela hibridnu (kombinovanu), najee tako to je poloaj ekonoma poverila monahu ili monahinji (tabela 1). Lokalni nadzornici ili pronoiti (pronoetai)21, koje su birali iguman ili ekonom22, iveli su, kao i monasi na metosima, na imanju za koje su bili odgovorni ili u njegovoj blizini 23. Arhivska evidencija pokazuje da su centri imanja kojim su upravljali pronoiti bili izgledom nalik na metohe (metochia)24. Metosi bi izgledali sasvim drugaije samo kada bi na njima trajno boravio znaajan broj monaha, a tada bi bili sasvim nalik na manastire.

15 16

Upor. MM, 6:146.1227. Ivironska akta (Actes dIviron), 2: br. 52 (1104), redovi 18693, 228330, 42840; upor. K. iro, Beleke o namastirskoj arhitekturi istone Makedonije (Ch. Giros, Remarques sur larchitecture monastique en Macdoine orientale) BCH 116 (1992), str. 40943. Upor. takoe i opis metoha u dokumentu Messina, 126.2126. 17 Kao u sluaju manastira Sv. Andreja u Peristeri na zapadnom Halkidiku, koji je 964. g. pao u zavisnost od Lavre; Lavra, 119.2431. 18 Vidi, na primer, sluaj imanja Velike Lavre u Drimosirti (Drymosyrta) u katepanikiji (katepanikion [] administrativna oblast pod upravom katepana []prim. prev.) Kalamaria. Najverovatnije iz 11. veka, imanje je neverovatno uveano tokom 13. i poetkom 14. veka zahvaljujui akviziciji susednih zemalja i imanja; Lavriotska akta (Actes de Lavra), vol. 4, Archives de lAthos 11, izd. P. Lemerle, A. Guillou, N. Svoronos, i D. Papachryssanthou (Paris, 1982), str. 9092 i karta 4. 19 Kecharitomene, 55.64749, 59.700702. 20 Kecharitomene, 59.69195. 21 Dok je termin pronoit (pronoetes) prilino uobiajen (Kecharitomene, 57.665; Pantokrator, 113.1430; Kosmosoteira, 53.21) drugi nazivi su korieni i za laike nadzornike imanja: pronoitevon (pronoeteuon) (Kosmosoteira, 72.9) i energon (Bebaia Elpis, 48.27). Nadzornici gradskih nekretnina manastira Keharitomeni (Kecharitomene) nazivali su se called ekolozima (oikologoi); Kecharitomene, 57.665. 22 Kecharitomene, 79.106970; Pantokrator, 113.142833; Lips, 119.2326. 23 Kecharitomene, 57.68889; Prema Dokumentu Lips, 119.2326, nadzornici su mogli da budu odgovorni za jedno ili vie imanja. 24 (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 2, izd. M. Nistazopulu-Pelekidu (M. Nystazopoulou-Pelekidou) (Athens, 1980), br. 50 (1073) redovi 11014; na istom mestu, br. 52 (1089), redoci 99107d.

Laika uprava je veoma esti bila primenjena na enske manastire (tabela 1). To ne iznenauje, budui da je monahinjama bilo zabranjeno da naputaju manastir.25 Neki tipici sainjeni za enske manastire, meutim, pokazuju tendenciju da slede manastirski model to je mogue vie, pa tako uvode kombinovani (hibridni) sistem. Tipik sainjen za manastir Keharitomeni propisuje da ekonom (oikonomos), koji je u to vreme najverovatnije bio laik, ubudue bude biran meu svetenicim-evnusima, ili izmeu onih koji su boravili u manastiru, ili nekih drugih izvan manastira. Njegovo pomonik parekonom (paroikonomos), kao i njegov verovatni naslednik, morao je da bude jedan od svetenika-evnuha. 26 Kasniji tipici, kao to su Bebaia Elpis i Baionia (Neilos Damilas) idu ak i dalje, pa uvode enske ekonome izabrane meu monahinjama. 27 Tipik Bebaia Elpis propisuje da monahinja koja vodi ekonomske poslove moe da naputa manastir u nekim izuzetnim prilikama.28 Dok je nadzornitvo imanja tih manastira moralo je da se poveri laikim pronoitima, u sva tri sluaja glavna uprava je sutinski pripadala monahinjama. Interesantno je da su muki manastiri, iako na to nisu bili prisiljeni, takoe sledili sistem laike ili kombinovane uprave. Takav je sluaj bio sa manastirima Atalijat (Attaleiates)29, Pantokrator u Carigradu i Kosmosotira u Trakiji. Manastiri Pakurijanos (Pakourianos) i Sv. Mihailo (St. Michael) 30 verovatno su se do izvesne mere sluili tim sistemom. Manastir Pantokrator, koji je bio vie neporona kua (euages oikos) nego manastir, bio je obilno obdaren carskim imanjima, koja se ve imala svoj sistem uprave. Njegov osniva, Jovan II Komnin, oigledno je eleo da njegova institucija nasledi taj sistem bez ikakve promene. Saglasno tipiku za ovaj manastir, nadzornici imanja su morali da budu laici, a monasima nije trebalo poveravati dunosti koje ukluuju boravak izvan manastira. 31 Ovaj propis, meutim, moda nije dugo potovan. Prema jednom aktu iz kartularije (hartularije - prepisi originalnih dokumenata - prim prev) manastira u Lembosu (blizu Smirne - prim. prev.), jedan monah iz Pantokratora bio je poslat u vreme vladavine Manojla I Komnina da izvri pregled manastirskog imanja kod Smirne. 32 Manastir Kosmosotira je bio darivan verovatno veim delom line velike imovine Jovanovog brata, sevastokratora Isaka Komnina. Imovina nije bila nova. Sastojala
25

Upor. Kaplan, Upravljanje manastirskim imanjima (The Management of Monastic Estates) str. 118; upor. isti autor, Ljudi i zemlja (Les hommes et la terre), str. 310. 26 Kecharitomene, 55.64957.653, 59.7024, 59.71620. 27 Bebaia Elpis, 48.149.12; Baionia (Neilos Damilas), 108.32109.3. 28 Bebaia Elpis, 48.1617. 29 Vidi beleku 6. 30 Car Mihailo VIII Paleolog, koji je obnovio i obdario manastir sv. Mihaila ( St. Michael, 772.910), predvideo je da se ekonom ( oikonomos) bira izmeu monaha, a da nadzornici imanja mogu biti ili monasi ili laici; St. Michael, 781.1431. Dozvola da se koriste pronoitilaici moda odraava stanje upavljanja imanjima koja su manastiru donirana, a koja su prvobitno bila u vlasnitvu drave. 31 Tipik Pantokrator, 63.55963, 63.56970. Pantokrator ne spominje nikakvog glavnog upravitelja koji redovno poseuje imanja u cilju nadziranja njihovih upravitelja; ovi drugi su moda polagali raun neposredno ekonomima (oikonomoi), koji su bili monasi i obino nisu naputali manastir; Pantokrator, 113.1414115.1440. Izgleda da su se toga drali i u manastiru Bebaia Elpis, gde je monahinja koja je vodila ekonomske poslove naputala manastir samo u retkim prilikama; Bebaia Elpis, 48.1617. 32 MM, 4:187.3334.

se od imanja verovatno dravnog porekla, koje je Isaku poklonio otac, Aleksije I Komnin.33 Premda se prema tipiku Kosmosotire ini da je iguman, uz pomo jednog ekonoma, glavni upravnik materijalnih poslova manastira i njegove okoline,34 imanjima ipak i dalje upravlja upravnik nazvan pronoitevon (pronoeteuon).35 Pronoitevon je van svake sumnje ostatak uprave celom imovinom pre nego to je donirana manastiru Kosmosotira. Njegovom poloaju u budunosti ne preti nikakva odredba u tipiku. Pa ipak, vidljivo je izvesno pomeranje u pravcu upravljanja od strane monaha. Isak je predvideo stvaranje dva metoha: jedan u Carigradu u kome bi boravila tri monaha i jedan u luci Enos (Ainos), u jednom od dva centra cele imovine, koji je u prolosti bio upropaten upravom pronoita.36 Grigorije Pakurijanos je, kao i Mihailo Atalijat i Isak Komnin, svome manastiru dao na dar svoju imovinu. 37 ini se da se on opredelio za monaku glavnu upravu, propisujui da dvema glavnim oblastima zemljinih poseda upravljaju dva epitropa (epitropoi) izabrani meu pedeset monaha manastira Petricos (Petritzos).38 Ovi epitropi su oigledno imali ovlaenja ekonoma (oikonomoi) jer su nadzirali lokalne upravitelje (nadzornike). Pakurijanos, meutim, ne kae ni re o bilo kakvim metohijarima ( metochiarioi). Teko je zamisliti da bi Pakurijanos otiao tako daleko da rasformira celokupni administrativni aparat svoje imovine i da bi iskusne pronoite zamenio monasima.39 Nadzornitvo na imanjima su verovatno i dalje obavljali laici. Situacija je bila drugaija sa manastirima ija imanja nisu bila produetak laikih ili carskih, nego su postepeno graena naporima monaha. Upravni sistem se u njima razvijao pratei rast imovine. Da spomenem nekoliko primera: manastiri Lavra u desetom, Bogorodica Evergetidska (Evergetis) u jedanaestom i Maheras (Machairas) u trinaestom veku slede isto monaki sistem upravljanja. 40 Na kraju, manastiri koji su primili znaajnu poetnu donaciju koja se sastojala od drugih manastira i njihovih imanja takoe su oigledno zadrali monaki sistem
33 34

Kosmosoteira, 52.78. Kosmosoteira, 26.3436, 50.15, 51.89, 51.1923 (hegoumenos) and 24.3132, 41.11ff., 67.3536 (oikonomos). 35 Kosmosoteira, 72.9. Pronoitevon Kosmosotire izgleda nije lokalni nadzornik. On je najverovatnije ekonom koji upravlja svim imanjima i selima koja pripadaju manastiru; ne samo zato to je to njegova puna titula (71.15 ), nego i zato to se on spominje u vezi sa obe grupe imovine koja pripada manstiru; Kosmosoteira, 71.15 (grupa kod Enosa [Ainos]), 72.9 (grupa kod Neokastra [Neokastron]). 36 Kosmosoteira, 70.2171.2, 53.1825. 37 Pakourianos, 35.25741.362. Veina ovih imanja su verovatno carski darovi; Lemerl, Pet studija (Lemerle, Cinq tudes), str. 18182. U vezi sa lokacijom ovih imanja, vidi na istom mestu, str. 17581. 38 Pakourianos, 59.65658, 85.110187.1115. 39 Uporedi spominjanje biveg pronoita (ex-pronoetes) Bardanisa (Bardanes) koji je aktivan u u oblasti Mosinopolja (Mosynopolis); Pakourianos, 129.183233. 40 Lavra, 119.24120.34, 127.2535; Evergetis, 49.59294, 73.102223, 75.106167; Machairas, 37.1825, 38.1639.16, 47.2448.4. Tipik Machairas je zabranio korienje laika kao metohijara (metochiarioi), to je u otroj suprotnosti sa propisima tipika Pantokrator; Machairas, 48.57.

upravljanja. ini se da je takav sluaj manastira Hrista Spasa u Mesini (Christ Savior in Messina) i manastira Sv. Dimitrija - Kelibara (St. Demetrios-Kellibara). 41 Osnivai manastira - laici mogli su da biraju monahe za svoje manastire i svakako su se trudili da stave iskusne ljude na njihovo elo. 42 Mogli su u svoj administravni sistem da uvedu iskljuivo monahe. Izgleda, meutim, da su u veini sluajeva radije zadravali prethodnu upravu, bar na lokalnom nivou. Izuzimajui enske manastire, verovatno su u nekoliko sluajeva monasi zamenili laike upravnike. Monaka uprava je imala tu prednost to su je u celosti obavljali monasi koji nisu morali da se oslanjaju na zaposlene upravnike koji su ponekad bili optuivani za nemarnost. 43 Povrh toga, sistem metoha na kojima su boravile male monake zajednice verovatno je doputao bolju superviziju (nadgledanje) i iskoriavanje imanja. Monasi koji su iveli na metosima radili su da bi obezbedili hranu svojoj brai, to se smatralo blagoslovenim poslom. 44 Kad bi ostarili, mogli su se nadati povlaenju u glavni manastir gde bi se o njima do smrti starali 45, a uspeni ekonomi metoh mogli su da postanu i igumani. 46

Kako je bilo organizovano iskoriavanje manastirskih poseda


Sada moemo da se okrenemo iskoriavanju poseda, da vidimo kako je ono bilo organizovano i kakva je bila uloga ekonoma i lokalnih nadzornika (upravnika) poseda. Prema preovlaujuoj ekonomskoj teoriji, obradiva zemlja na velikim posedima bila je eksploatisana indirektno, uglavnom iznajmljivana paricima (paroikoi [seljaci-bezemljai koji su obraivali zemlju nasledno iznajmljenu za arendu; nisu mogli biti uklonjeni sa zemlje sve dok su plaali arendu. prim. prev]), koji su prvenstveno proizvodili itarice. Parici su za uzvrat plaali rentu (arendu) u naturi ili u novcu.47 Manje zemljine posede iskoriavali su direktno manastiri, uglavnom radom parika koji su tako ispunjavali svoju radnu obavezu, ali su radili i monasi, kao i unajmljeni (plaeni) radnici. 48 Tipici u velikoj meri potvruju pretpostavke o eksploataciji zemlje na velikim posedima. Sasvim je izvesno da je indirektna eksploatacija zemlje bila
41

Messina, 126.2126, 128.19130.6. U vezi sa donacijom ovom manastiru, vidi Byzantine Monastic Foundation Documents, 638. St. Demetrios-Kellibara, 473.10474.7. 42 Atalijat (Attaleiates), na primer, spominje knjigovoe (logariastai) meu ljudima koji treba da imaju prvenstvo pri izboru monaha; Attaleiates, 59.7048. 43 Kosmosoteira, 53.21. Upor. P. Magdalino, Carstvo Manojla I Komnina od 11431180 (The Empire of Manuel I Komnenos, 11431180) (Cambridge, 1993), str. 171. 44 Lavra, 127.2535. 45 Upor. MM, 6:146.1220. 46 Kao u sluaju Ignjatija, Lazarovog brata i ekonoma imanja Galesion; Galesion, str. 575, pogl. 2, red 1821. 47 Renta se plaala u novcu na posedu Baris [Lidija, Mala Azija ?]; (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 2, br. 50 (1073). U selu Radolibos renta se plaala uglavnom u naturi; Actes dIviron, vol. 2, appendix. 2. Upor. N. Ikonomidis, Plaanje poreza i izuzimanje od plaanja poreza u Vizantiji, IX-XI vek (N. Oikonomides, Fiscalit et exemption fiscale Byzance, IXeXIe s. ) (Athens, 1996), str. 12529, i Lefort, Rural Economy str. 3056. 48 O nainima eksploatacije zemlje, vidi Kaplan, Les hommes et la terre, str. 34359; Lefort, Rural Economy, str. 24043.

predominantna, premda tipici veoma malo govore o tom pitanju. Informacije se svode samo na pominjanje parika koji se nalaze na manastirskoj zemlji. 49 Osim iznajmljivanja zemlje paricima, drugi nain posredne eksploatacije zemlje, premda od znatno manjeg znaaja, bilo je iznajmljivanje zenlje na krae vremenske periode za godinju rentu. 50 Tipik Atalijat predvia iznajmljivanje zemlje na odreeni period samo za one parcele koje se nisu koristile za proizvodnju ita.51 Najzad, iznajmljivanje imovine za rentu bilo je standardni nain iskoriavanja zgrada u gradu, kao to su kue za stanovanje i radionice. 52 Veina informacija o iskoriavanju zemlje dolazi nam indirektno iz odredaba koje reguliu obaveze upravnika. to se tie zemlje iznajmljene seljacima, nadzornici su imali zadatak uglavnom da kontroliu zemlju koju je obraivao svaki parik (paroikos) i da sakupljaju rentu.53 Sakupljanje prihoda nadzornika nadzirala je glavna uprava. 54 Prema tipiku Pakourianos, prihodi su stizali u manastir u septembru.55 Mnogi tipici govore o prihodima i u naturi i u novcu.56 Prihodi u naturi, koji se spominju u tipicima, potiu u veini sluajeva ili od rente koju su plaali parici, ili sa zemlje koju su direktno iskoriavali manastiri. Prihodi u novcu, meutim, mogli su poticati iz raznih izvora, kao to je, na primer, godinji prihod od iznajmljenih zgrada, a moda i od prihoda sa zemlje koju su obraivali seljaci koji su rentu plaali u novcu. Mogli su, meutim, da potiu i od poreza na zemlju koji su plaali parici, a koji je manastiru ustupala drava,57 ili od prodaje proizvoda. Nadzornici su proveravali da li koliina zemlje koju su obraivali parici odgovara plaenoj renti, ili ne. Ako bi se ispostavilo da su
49

Evergetis, 93.135862; Attaleiates, 77.98086; Pakourianos, 35.253; Pantokrator, 119.1494; Kosmosoteira, 52.13, 52.22, 52.33, 56.919, 58.3459.5, 66.4067.20; Machairas, 17.34. O manastiru Nikona Pokajnika, upor. D. Salivan, itije svetog Nikona (D. Sullivan, The Life of Saint Nikon) (Brookline, Mass., 1987), str. 196.2930, 238.78. 50 Upor. Lefort, Rural Economy, str. 24243. 51 Attaleiates, 51.57379. Atalijat najverovatnije misli na ugovore od 29 godina; vidi Kaplan, Ljudi i zemlja (Les hommes et la terre ), str. 35355. Ovu zemlju, oigledno nepogodnu za oranje, moda su korisnici ugovora pretvorili u vunograde; uporedi kasnije podatke u Vatopedskim aktima (Actes de Vatopdi), vol. 1, Archives de lAthos 21, ed. J. Bompaire, J. Lefort, V. Kravari i Ch. Giros (Paris, 2001), br. 32 (1301) i str. 210. 52 Vidi spominjanje iznajmljenih kua ( enoikika) u Attaleiates, 43.43345.448, 53.590; Pantokrator, 115.1455, 119.1489; Kosmosoteira, 70.28; Lips, 131.2021. 53 Lavra, 127.3132; Attaleiates, 53.58189; Kecharitomene, 57.673; Kosmosoteira, 72.8 10. 54 Attaleiates, 53.58789; Kecharitomene, 57.665, 57.67175; Pantokrator, 63.56970; Bebaia Elpis, 48.2530. 55 Pakourianos, 69.83536. Cf. Galesion, p. 585, chap. 2, lines 1215. 56 Vidi, na primer, Nikon, 255.13135 (u naturi); Attaleiates, 27.15657, 51.57579 (u naturi), 49.518 (u novcu), upor. Lemerl Pet studija (Lemerle, Cinq tudes), str. 110; Pakourianos, 59.668 (u novcu), 111.153337, 112.156567, 112.157073 (u naturi); Kecharitomene, 57.67480 (u naturi i u novcu); Bebaia Elpis, 48.2549.10 (u naturi i u novcu). 57 Imovina manastira Pakourianos, na primer, bila je izuzeta od plaanja poreza na zemlju; Pakourianos, 129.1820 i Ikonomidis, Plaanje poreza i izuzimanje od plaanja poreza u Vizantiji, IX-XI vek (Oikonomides, Fiscalit et exemption fiscale..., str. 19091.

obraivali vie zemlje nego to im je bilo dodeljeno, onda bi im se renta podizala.58 Nadzornici su, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu vlasnika zemlje, oigledno pokuavali da uveaju prihode manastira nameui vee obaveze seljacima. Neki tipici obuhvataju i odredbe koje ograniavaju poveanje rente i drugih obaveza seljaka. 59 Sakupljanje rente nije bio jedini delokrug u kome su bili aktivni nadzornici i ekonom. Premda nije izriito reeno, izvesno je da se esto spominjana dunost ekonoma i nadzornika da ouvaju i uveaju prihode, ili da neproduktivnu zemlju uine produktivnom60 nije odnosila samo na one posede u obradivoj zemlji koji su se eksploatisali neposredno. Arhivska evidencija pokazuje da su se monasi planirano uputali u proirivanje obradive zemlje, naseljavali seljake i vrili poboljanje zemljita. Ponekad su siromanim seljacima obezbeivali opremu neophodnu za obradu. 61 Tipici daju malo podataka to se tie obradive zemlje koju manastir nije iznajmljivao paricima. Najsigurnija referenca o neposrednoj eksploataciji obradive zemlje je to to se u nekim tipicima spominje plug (ralo) kao manastirska imovina.62 Tipik Kosmosotira odreuje da volove koji se koriste za oranje zemljoradnici moraju dovesti da se odmaraju u manastirskim talama. 63 Tipici manastira Pakurianos (Pakourianos) i Vorini (Boreine = Skoteine) ukazuju na broj volovskih zaprega za oranje (timova za oranje - plow teams) koji je bio u vlasnitvu manastira, pokazujui tako koliko je velika vanost zemlje obraene njihovim radom. Manastir Pakurianos je imao zadivljujui broj od 47 parova volova.64 Nita manje nije impresivan, s obzirom na broj njegovih zemljinih poseda, broj od 18 volovskih zaprega (parova) koji je posedovao manastir Vorini (Boreine).65 Saenje vinograda, vrtova i lugova na zemljitu oko manastira bila je uobiajena praksa za manastire u ruralnim oblastima i za metohe; 66 to je takoe
58

Cf. Attaleiates, 77.98486. Jedan dokument iz kartularije (hartularije) manastira u Lembosu koji datira iz kasnog 12. veka, pokazuje da nadzornik ( energon) imanj carigradskog manastira Pantokrator u oblasti Smirne, proverava obaveze jednog seljaka; nije jasno da li se ove obaveze odnose na porez na zemlju ili se odnose na rentu; MM, 4:184.20185.18. 59 Attaleiates, 77.98086; Kosmosoteira, 56.919, 58.3859.1. 60 Kecharitomene, 57.67174; St. Michael, 781.2325; Lips, 120.815; Bebaia Elpis, 48.29 49.3. 61 Uporedi Lefor, Ruralna ekonomija (Lefort, Rural Economy) str. 246 br. 74, 29495. Nadzornici su igrali aktivnu ulogu u proirivanju imanja, vrei akvizicije u ime vlasnika. Jedan od pronoita (pronoetai) manastira Pakurijanos (Pakourianos) lino je kupovao kue, a manastir u kastru (kastron-utvreni grad) Mosinopolj (Mosynopolis) (Pakourianos, 129.183233). Dokumenti sauvani u manastirskim arhivima ukazuju na sline akvizicije koje su vrili ekonomi (oikonomoi) metoh (metochia); upor. Ivironska akta (Actes dIviron), vol. 1, Archives de lAthos 14, izdd. J. Lefort, N. Oikonomides, i D. Papachryssanthou (Paris, 1985), vol. 1, br. 23 (1017). 62 Tipik Attaleiates ograniava iznajmljivanje peninih polja ( Attaleiates, 51.57379) to se oigledno takoe tie neposredno eksploatisane zemlje; Kaplan, Les hommes et la terre, 34950. 63 Kosmosoteira, 68.45. 64 Pakourianos, 125.176162; upor. Lemerl, Pet studija (Lemerle, Cinq tudes), str. 189. 65 Boreine, 338.34, 338.12. 66 Lavra, 105.2324, 139.1213; Kosmosoteira, 50.56, 51.710, 57.35; Machairas, 39.11 12; Boreine, 337.16

bila praksa, mada u manjoj meri, i carigradskih manastira. 67 U veini sluajeva, naravno, gajenje vinograda i bati u blizini manastira moralo je imati veoma ogranien ekonomski znaaj. Dok su se monasi pomalo bavili batovanstvom i vinogradarstvom, pariki (paroikoi)68 i zaposleni laici, mistiji (misthioi)69 vodili su volovske zaprege (tj. orali) bez obzira da li su pripadale manastiru ili njima. Gajenjem manastirske stoke takoe su se ee bavili pastiri-laici (pistikoi) nego monasi.70

Upravljanje proizvedenim dobrima


Analiza upravljanja prihodima u naturi koji su pristizali sa imanja od eksploatacije obradive zemlje od sutinskog je znaaja ne samo za razumevanje naina na koji su manastiri zadovoljavali svoje potrebe, nego isto tako i za otlkrivanje naina na koji su trgovali vikom svojih proizvoda. Ovo poslednje je vano da bi se dobio odgovor na pitanje kakva je bila uloga manastira i velikih poseda uopte u ekonomiji Vizantije. Vreme etve useva sa zemlje koja je eksploatisana direktno, kao i prikupljanje rente u naturi od parika, bilo je vreme najveeg posla i zahtevalo je veliki napor i panju nadzornika. Prema nekim tipicima, glavni ekonom manastira, ili pak monasi, morao je u to vreme da obilazi imanja da bi pomagao sakupljanje letine i nadzirao ga.71 U mnogim sluajevima letina se ne bi odmah transportovala, nego bi bila skladitena na imanjima. 72 To je jasno utvreno u tipiku manastira Keharitomeni (Kecharitomene), koji od ekonoma trai da ide na imanja da nadzire skladitenje (synkleismos) letine. 73 Groe se verovatno cedilo u vino u lokalnim vinskim presama. 74 Ovaj sistem mogu da objasne praktini
18, 337.2122; St. Michael, 780.28, 781.26; Menoikion, 170.15. Monahinje su se takoe poduhvatale tog zadatka; vidi Baionia (Neilos Damilas), 108.1617. 67 Pantokrator, 61.543. Manastir Sv. Mamas (St. Mamas), koji je bio smeten u manje urbanoj regiji prestonice, u blizini dananje Beogradske kapije (Xylokerkos ili Xerokerkos Gate [ /]), imao je vinograd i batu; St. Mamas, 277.14. O lokaciji manastira Sv. Mamas, vidi R. anan Opsada Carigrada i Vaseljenska patrijarija. 3. Crkve i manastiri (R. Janin, Le sige de Constantinople et le patriarcat oecumnique. 3. Les glises et les monastres ), 2. izd. (Paris, 1969), str 31819. Nema, meutim, spomena o vrtovima i vinogradima kada su u pitanju enski gradski manastiri. 68 Upor. spominjanje obaveznog rada koji su paroikoi bili obavezni da obave: u tipiku Attaleiates, 77.98086, i u tipiku Pakourianos, 35.253, 111.1539113.1542. 69 Pakourianos, 99.1336; upor. Lemerl, Pet studija (Lemerle, Cinq tudes), str. 189; Christodoulos, 65.3134, 74.33, 75.7; Kosmosoteira, 50.56, 49.2627; Machairas, 38.21, 39.13, 48.57. Tipik sainjen za manastir Maheras (Machairas) sugerie da su zaposleni laici mogli da budu isplaivani u naturi ( siteresion). Laici koji su radili za manastir na Patmosu hranili su se u manastiru; Christodoulos, 86.2329. 70 Machairas, 48.57; Boreine, 338.7. 71 Kecharitomene, 79.107172; Machairas, 38.2327. Upor. MM, 6:146.1527. 72 Vidi spominjanje magacina i itnica na nekim imanjima; Messina, 126.2224; (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 2, br. 52 (1089), red 105. 73 Kecharitomene, 79.107172; Upor. MM, vol. 6, 146.1517. 74 Upor. opis imanja Temenia na ostrvu Leros, koje ima vinsku presu i presu za ulje; (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol.

razlozi, na primer, neophodnost da se letina uva sve dok se ne obezbedi prevoz. Deo prihoda, u naturi i novcu, ostajao je za lokalne potrebe (tabela 2). Upravljanje imanjima podrazumevalo je i izvesne izdatke. 75 U izdatke se raunalo seme neophodno za neposrednu eksploataciju, kao i nadnice i namirnice za pronoite (pronoetai) ili metohijare (metochiarioi) i laike najamne radnike. 76 U veini sluajeva lokalni nadzornici su sami oduzimali deo prihoda neophodan za lokalne trokove, a ostatak su slali.77 Koliina redovnih lokalnih trokova bila je verovatno unapred utvrena;78 glavna uprava bi odluivala samo o vanrednim trokovima.79 Tipik za manastir Maheras (Machairas), meutim, ograniio je kontrolu metohijara nad prihodima i traio od ekonoma da utvrdi ta je neophodno za normalno funkcionisanje imanja. 80

2, br. 52 (1089), red 107g. Upor. takoe Ivironska akta (Actes dIviron), vol. 3, Archives de lAthos 18, izd. J. Lefort, N. Oikonomides, D. Papachryssanthou, and V. Kravari (Paris, 1994), 31 i br. 67 (1295), red 1078. 75 Upor. (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 2, br. 50 (1073), redovi 31620, i Lefor, Ruralna ekonomija (Lefort, Rural Economy, str. 29596. 76 Machairas, 38.21, 39.1015. Prema tipiku manastira Pakourianos, neka imanja su morala da izvre plaanja u naturi manastirskim gostoprimnicama koje su se nalazile u njihovoj blizini; Pakourianos, 111.1530115.1589. 77 Izgleda da je takva praksa bila, na primer, u svetogorskoj Lavri i manastiru Keharitomeni; Lavra, 127.3132; Kecharitomene, 57.67380. Ovakav postupak su primanjivala svetogorska imanja manastira Iviron poetkom 11. veka; neke od neophodnih namirnica ovim imanjima slao je glavni manastir; B. Marten Isar, itija Jovana i Jeftimija i ustav manastira Iviron na Atosu (B. Martin-Hisard, La Vie de Jean et Euthyme et le statut du monastre des Ibres sur lAthos) REB 49 (1991): 121.111619. Lokalni trokovi bili su oigledno oduzimani na licu mesta i u sluaju carskog imanja Baris koje je bilo dato Androniku Duki; (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 2, br. 50 (1073), red 31620. Prema tipiku manastira Pantokrator, svi potinjeni manastiri treba da koriste svoje prihode da pokriju svoje potrebe, a da glavnom manastiru da alju samo viak; Pantokrator, 1.69095. 78 Upor. (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 2, br. 50 (1073), red 31620. 79 Upor. Pantokrator, 113.142836. 80 Machairas, 38.21, 39.1015. Izgleda da su se isplate koje je ekonom vrio metohijarima odnosile na namirnice i gotovinu koja je dovoljna za due periode, za nekoliko meseci ili godinu. Manastir Nikon u Sparti verovatno je sledio isti sistem; Nikon, 255.13137.

Verovatno je najvei deo prihoda81 na kraju bio transportovan, esto brodovima koje su posedovali manastiri. 82 Najmanja jedan deo prihoda u naturi 83 bio je transportovan u glavni manastir i smeten u spremnice koje je posedovao manastir: itnice, vinske podrume i podrume za ulje. 84 Ove namirnice su bile namenjene unutranjim potrebama manastira, to jest za ishranu monaha, svakodnevne potrebe u crkvi i za deljenje milostinje na kapiji manastira. 85 Podaci kojima raspolaemo o provincijskim, kao i o carigradskim manastirima, ukazuje na to da su manastiri, najveim delom, sami obezbeivali svoju osnovnu hranu, kao to je, na pr. hleb, zahvaljujui prihodima u naturi sa svojih sopstvenih imanja.86 Ostale namirnice, kao to su masline, ulje i riba, verovatnije su se kupovale u prestonici.87 Potrebe jednog manastira znale su se manje vie unapred i to je omoguavalo da se odmah utvrde vikovi proizvoda. 88 Deo proizvoda sa imanja, iji je znaaj varirao prema veliini proizvodnje i potrebama svake manastirske kue, bio je namenjen prodaji. Tipici govore veoma malo o prodaju vika proizvoda. Najverovatnija procedura sastojala bi se u tome da se celokupna proizvodnja (letina) nekih
81

Upor. Ivironska akta (Actes dIviron), vol. 2, appendix 2 (prva dekada 12. veka), red 44 45, i Lefort, Rural Economy str. 29596. 82 Kecharitomene, 57.67677; (Vizantijski dokumenti manastira na Patmosu), vol. 1, br. 39 (1271), red 8; vidi takoe i sluaj broda carigradskog manastira Psihosostria (Psychosostria) koji je tokom vladavine cara Andronika II Paleologa dovozio neophodne prehrambene namirnice monasima; Arkadije Vatopedski, Spisi carigradskog manastira Bogorodice Psihosostrije (Duespasiteljke) (Arkadios Vatopedinos, ), BNJ 13 (1937): br. 3, red 16872. Za manastire Lavra i Kosmosotira takoe se zna da su posedovali brodove; Lavritska akta (Actes de Lavra), vol. 1, Archives de lAthos 5, ed. P. Lemerle, A. Guillou, and N. Svoronos (Paris, 1970), br. 55 (1102); Christodoulos, 82.513; Kosmosoteira, 53.57. 83 O upravljanju gotovinom u vizantijskim manastirima, vidi . Lefor i K. Smirlis, Upravljanje gotovinom u vizantijskim manastirima (J. Lefort and K. Smyrlis, La gestion du numraire dans les monastres byzantins RN 153 (1998) str. 187215. 84 Vidi, na primer, Kecharitomene, 67.86569.882. 85 Upor. Attaleiates, 53.60210. 86 Vidi ta se kae o prihodima u naturi koji su stizali u manastir: Nikon, 255.13137; Attaleiates, 27.15657, 51.57579; Kecharitomene, 57.67480; Bebaia Elpis, 48.2549.10; i o snabdevanju namirnicama manastira Iviron; Marten-Isar, itija Jovana i Jeftimija (Martin-Hisard, La Vie de Jean et Euthyme) 121.109298. Upor. drugaije miljenje Magdalina (Magdalino) koji misli da su carigradske manastirske kue ( oikoi) svoje potrebe pokrivali u velikoj meri sa trita; P. Magdalino, Snabdevanje Carigrada itom, devetidvanaesti vek (The Grain Supply of Constantinople, NinthTwelfth Centuries) u zborniku Carigrad i njegovo zalee (Constantinople and Its Hinterland) izd. C. Mango and G. Dagron (Cambridge, 1995), str. 3547. 87 Za razliku od ita, na vie mesta se spominje nabavka ribe ili druge vrste hrane koja se slui u trpezariji (prosphagion). Kupovali su je ili monasi individualno ili sam monastir; Attaleiates, 69.87071, cf. 47.49799; St. Mamas, 275.25; Cf. Ptochoprodromos, 144.92 93, 145.122, 146.14041. Tipik manastira Kosmosotira spominje nabavku maslinovog ulja i vina, ali se predvia da monasi u budunosti mogu svoje potrebe u vinu da pokriju tako to e posaditi vinograd; Kosmosoteira, 50.17. Nabavka ita spominje se u tipiku manastira Maheras (Machairas) u vezi sa velikom gladi; Machairas, 13.810. 88 Upor. Galesion, str. 585, pogl. 2, red 1219, i Attaleiates, 53.6025.

imanja, poto se izuzmu lokalni trikovi, transportuje kolima 89 i brodovima, direktno na najblia i najprofitabilnija trita. 90 Takav je sluaj sa imanjem A na tabeli 2. Druga imanja mogla su deo proizvodnje da transportuju u manastir, a ostatak za prodaju (tabela 2, imanje B). Najzad, neka imanja mogla su da snabdevaju iskljuivo glavni manastir (tabela 2, imanje C). 91 U sluaju kada je proizvodnja bila poslata na prodaju, brodovi bi u manastir odvezli prihod od prodaje ili druge proizvode kupljene na tritu. 92 Ovaj sistem upravljanja proizvodnjom i prodajom bio je jedini koji su veliki svetogorski manastiri traili da slede, kao to se moe videti u Monomahovom tipiku koji datira iz sredine jedanaestog veka. Ono to su oni u realnosti inili ilo je preko jednostavne prodaje vikova da bi kupili druge neophodne proizvode, jer isti tipik spominje i zabranjuje upotrebu velikih manastirskih brodova, esto izuzetih od poreza, u komercijalne svrhe (tj. radi trgovine) jer su oni esto kupovali proizvode i prodavali ih u gradovima za profit.93 Tabela 3 ilustruje drugi sistem komercijalizacije vikova, verovatno u sluaju onih manastira koji su se nalazili u blizini velikih trnica. U tom sluaju, proizvodi sa imanja su prvo bili transportovani u manaszir. Nakon zadravanja onoga to je bilo potrebno, ostatak bi se prodavao. Na taj nain manastir bi sluio kao spremnica, pa ak i kao mesto prodaje vikova proizvoda sa imanja. Verovatmo je to predviao Atalijat kada je odredio da se svi prihodi sa imanja saberu u njegovom manastiru, u blizini trgovakog grada Redesta. 94 To je sigurno bio sluaj sa jednim od proizvoda koji je ulazio u manastir Keharitomeni u Carigradu, dolazei nesumnjivo od prihoda sa njegovih imanja, koja su verovatno bila razasuta na mnogo mesta oko Egejskog mora. Budui da je od poetka bilo jasno da potrebe manastira nikada nee preii 500 funti voska, bilo je odreeno da sav viak ovog proizvoda, za koji bi se procenilo da je prilino znaajan, bude prodat im ue u manastir.95 Sluaj voska je, meutim, verovatno bio izuzetak. Veliki viak proizvoda nije nikada smeo fiziki da ue u manastir, ali se mogao spremiti u spremnice blizu trnice ili u blizini pristanita. itnica koja je bila u posedu manastira Lips, koja se nalazila u blizini Lepih (Neorionovih) Vrata ( ) na Zlatnom Rogu, koristila se kao privremena spremnica za ito koje je

89

Upor. Muhailo Atalijat Istorija (Michael Attaleiates, Historia), izd. I. Bekker, CSHB (Bonn, 1853), 201.20, i P. Magdalino, Snabdevanje Carigrada itom, deveti-dvanaesti vek (The Grain Supply of Constantinople, NinthTwelfth Centuries) str. 4041. 90 Upor. Dohijarska akta (Actes de Docheiariou), Archives de lAthos 13, izd. N. Oikonomides (Paris, 1984), str. 14. 91 Kao u sluaju imanja u susedstvu manastira Iverin poetkom 11. veka; Martin-Hisard, La Vie de Jean et Euthyme, 121.111619. 92 Upor. Akta Protata (Actes du Prtaton), Archives de lAthos 7, izd. D. Papahrisantu (D. Papachryssanthou) (Paris, 1975), br. 8 (1045), red 6467 i MM, 6:146.2731. 93 Akta Protata (Actes du Prtaton), br. 8 (1045), red 5377. 94 Attaleiates, 27.15657, 53.6024. Upor. Lemerle, Cinq tudes, 11011. 95 Kecharitomene, 67.84549.

bilo namenjeno za prodaju.96 Ono to se od proizvoda do kraja godine ne bi potroilo, ili bi se uvalo za sledeu godinu, ili bi se prodalo. 97

Evidencija i raunovodstvo
Administracije sa manastirskih poseda ostavile su znaajan broj podataka, beleei razliite koliine proizvoda u dato vreme. To je upravi omoguavalo da ima jasnu sliku o namirnicama koje su bile na raspolaganju; to je isto tako osiguravalo transparentnost celokupnog procesa. Informacije iz tipika su jo jednom neusaglaene. Da je knjienje bilo esto, moe se zakljuiti samo iz obaveze pojedinih slubenika da poloe raun o svojoj upravi. Prvi tipik koji detaljno regulie voenje evidencije i raunovodstva je tipik manastira Atalijat. Mnogi tipici eksplicitno ili implicitno ukazuju na to da koliina proizvoda koja se sakupi ili ponje mora da bude uknjiena. 98 To su naravno radili nadzornici, ponekad u prisustvu ekonoma, koji je odlazio na imanja upravo iz tog razloga.99 Deo prihoda namenjen za lokalne trokove takoe je veinom morao da bude uknjien, iako se to izriito spominje samo u tipiku manastira Mahera (Machairas).100 Knjienje prihoda i lokalnih trokova bilo je od pomoi da se sprei pronevera nadzornika, to je bila opta i zajednika briga osnivaa manastira. 101 Tipici zahtevaju da koliina proizvoda koja dolazi u manastir bude uknjiena. 102 Proizvode su u manastiru mogli da prime neposredno slubenici odgovorni za skladitenje, kao to je cellarer(?) 103ili itniar (horeiarios) i vinar [vinolija] (oinochoos).104 Mogao ih je primati i ekonom ili kelarer(?), koji bi onda namirnice interno delio. Tipik manastira Keharitomeni je prvi tipik koji je uveo sistem ovakvog centralizovanog prijema namirnica, 105 sistem koji se relativno esto javlja i u kasnijim tipicima.106 Na kraju, slubenici odgovorni za odlaganje
96

Lips, 132.2. Lepa (Neorionova) Kapija ( ) nalazila se na picu Akropolja; R. Gilan Lanac Zlatnog Roga (R. Guilland, La chane de la Corne dOr, . . . . ( - Godinjak Drutva za Vizantijske studije) 25 (1955): 117. Zlatni Rog je u to vreme bio trgovaki centar Carigrada; N. Ikonomidis, Poslovni ljudi Grci i Latini u Carigradu (N. Oikonomides, Hommes daffaires grecs et latins Constantinople) (Montreal, 1979), str. 106. 97 Prema Tipiku za manastir Lips, monahinja koja se brinula o namirnicama morala je da uknjii ono to bi preostalo na kraju godine; Lips, 118.1617. 98 Attaleiates, 53.6023; Machairas, 38.2328. Upor. raune gruzijskog ekonoma (oikonomos) iz Radoliva (Radolibos), manastira zavisnog od Ivirona sa poetka 12. veka; Ivironska akta (Actes dIviron), vol. 2, appendix 2. 99 Kecharitomene, 79.107173; Machairas, 38.2327. 100 Machairas, 39.1015. 101 Vidi, na primer, Kecharitomene, 57.673; Menoikion, 167.3536. Upor. Geoponica, izd. H. Bek (H. Beckh) (Leipzig, 1895), 79.2021. 102 Kecharitomene, 59.7035; Kosmosoteira, 44.914. 103 Poetkom 11. veka u manastiru Iviron namirnice za ishranu je primao cellarer, koji je potom snabdevao trpezariju; Martin-Hisard, La Vie de Jean et Euthyme 121.108398. 104 Vidi, na primer, Christodoulos, 75.79; Kosmosoteira, 44.914; St. Mamas, 270.32 271.5. 105 Kecharitomene, 67.86569.882. Izgleda da je monahinja odgovorna za prijem svih namirnica za ishranu delila vino vinarki (oinochoe), a ito itarki (horeiaria) (67.86572). 106 Machairas, 39.2028; Bebaia Elpis, 49.37. Cf. St. Michael, 782.36783.2.

(pohranjivanje, magacioniranje) i izdavanje namirnica u manastiru esto su bili obavezni da polau raun o svom radu; 107 to je znailo da su morali da vode knjige o izdavanju namirnica. Prema tipiku Lips, kelarer je isto tako morao uknjii na kraju godine sve to je preostalo od namirnica koje su joj poverene. 108

Zakljuak
Ispitivanje podataka iz tipika pokazuje postojanje osnovnog modela za upravljanje manastirskim imanjima. Uprkos nedoslednosti podataka, izgleda da je taj model bio veoma iroko primenjivan, i pored varijacija od sluaja do sluaja. Tipici takoe ukazuju i na slinost izmeu upravljanja s jedne strane laikim i carskim imanjima i sa druge manastirskim. Razlika nije uvek bila jasna, jer su mnogi manastiri koristili upravu laika, to jest sistem koji je ostao u upotrebi tokom celog perioda kojim se bavimo. Postoji, meutim, vidljiva tendencija manastira da laike upravnike zamene monasima. Na kraju, treba jo rei da je razraenost i kompleksnost tehnike uptavljanja posvedoena u tipicima od jedanaestog veka pa nadalje. Tipici su sve ee nalagali upraviteljima ne samo da jame, nego i da uveaju prihode sa imanja.109 Jasna podela dunosti meu slubenicima i striktna regulacija raspolaganja i knjienja proizvodima bile su usmerene ne samo ka osiguravanju zaliha neophodnih za ishranu monaha, nego i ka stvaranju vikova namenjenih prodaji. Centar za vizantijsku istoriju i civilizaciju Collge de FranceC.N.R.S.

107 108

Pakourianos, 107.146165; Areia, 249.2123; Machairas, 46.1947.4; Lips, 118.618. Lips, 118.1718. 109 Kecharitomene, 57.66973, 57.68990; Kosmosoteira, 51.710, cf. 62.3539; St. Michael, 781.2025; Lips, 120.817; Bebaia Elpis, 48.2949.3.

TABELA 1 - TIPICI KOJI SE BAVE UPRAVOM IMANJA manastir datum tipika lokacija manastira tip upravljanja tipik sa sloeno pojeupravdinostima ljanje novcem

Lavra Tmolos Nikon Ksenos Galesion Evergetis Atalijat Pakurianos Eleusa Hristodulos Fragala Keharitome ni () Pantokrator Areia/enski () Areia/muki Mesina Kosmosotira Sv. Mamas Elegmi Mahera Neophytos Vorini (Skotini) Sv. Mihailo Sv. DimitrijeKelibara Lips () Sv.Besrebre nici (Anargyroi) ()

oko 970. 9751000 posle 997 1031 1053 1065 1077 1083 10851106 109193 10961105 111016 1136 1143 1143 pre 1149 1152 1158 1162 1210 1214 1247 126181 1282/3

Sv. Gora Lydia Lakedemon Krit Jonija kod Carigrada TrakijaCarigr. Bugarska Makedonija Patmosostrva Sicilija Carigrad Carigrad Argolida Argolida Sicilija Trakija Carigrad Bitinija Kipar Kipar Lidija Bitinija Carigrad Karija Carigrad Carigrad

M (L) M (M) M M L kombinova n M (M) M kombinova n kombinova n (L) M M kombinova n M (M) M (kombinova n) (M) + + + +

+ +

+ + + + + +

12941301 12941301

L L

Menikion 1332 Makedonija M Vevea 132735 Carigrad kombinova + (Bebaia) n Elpis () Meteora 135083 Tesalija (M) Kutlumu 137078 Sv. Gora (M) Baionia () oko 1400 Krit (kombinova (Neil. n) Damilas) Harsianitis 1407 Carigrad (M) Legenda: : enski manastir; L: laiki; M: monaki; i zagradi: verovatni tip upravljanja Beleka: sloeno upravljanje novcem: ono koje ukljuuje vie od jednog naina; vidi J. Lefort i K. Smyrlis, Upravljanje gotovinom u vizantijskim manastirima (La gestion du numraire dans les monastres byzantins) RN 153 (1998), str. 187 215.