Sve{tenici Tvoji }e se proslaviti Jednoga dana, krajem septembra 1960.

godine, Marija Colakis je ponela sa sobom sve tkanine iz crkvice na Orahovom bre`uqku da ih opere. Do{av{i ku}i, Marija ih sve stavi u sobu na spratu. Uve~e, dok je cela porodica sedela u kuhiwi, iznenada se za~u{e sa sprata te{ki koraci, kao da polako kora~a neki ~ovek. Upla{i{e se, jer su znali da gore nema nikoga, i iza|o{e u dvori{te. Kada koraci stado{e, pope{e se gore, ali ne vide{e nikoga. Samo su u sobi videli dim, kao kad neko kadi i oseti{e miris tamjana. Te no}i, Marija usni svetog Nikolaja koji je u ruci nosio kadionicu i re~e joj: To sam bio ja, Marija, sveti Nikolaj. Si{ao sam u selo u Sijahovu ku}u i okadio sam mermrene plo~e od na{e crkve, pa sam navratio i u va{u ku}u i okadio ono {to si donela iz crkve da opere{. A Marija mu re~e: Mermerne plo~e koje crkve? A svetiteq joj odgovori: Kada su nam Turci spalili manastir, uzeli su odande mnogo mermernih plo~a koje je Arif beg ugradio u svoju ku}u. Sada, iako se ta ku}a sru{ila, dolazim uvek u one ku}e koje su sagra|ene na tom mestu i u koje su ugra|ene na{e mermerne plo~e i kadim ih. Ne boj se! Imaj vere i ja }u ti pomagati. Marija Colakis koja je taj san zapisala, dodala je i slede}e o izgledu svetiteqa: Sveti Rafailo je krupan, duge sive brade, sredwe debqine, velikih o~iju i ve}inom sam ga videla odevenog u lepu ode`du, kao vladiku, ali bez mitre. Sveti Nikolaj je ni`i i mr{aviji. O ku}i Arif bega, evo {ta mi je napisala Vasilika Ralis: Napisa}u vam ne{to i o ku}i Arif bega koju mnogi sawaju, pa i ja. U na{em selu bila je jedna turska ku}a, prava palata, sagra|ena od lepog mermera, koju je vlasnik napustio jer je, kako je govorio, ukleta, odnosno, u woj se pojavqivao jedan sve{tenik sa kadionicom. Kada su do{le izbeglice iz Male Azije, smestili su ih u tu ku}u, a oni su

preko voqe `iveli u woj, jer su svi vi|ali tog neobi~nog duha, koji, kako su govorili, nikom nije ~inio zlo. A primetili su da se naro~ito pojavquje subotom uve~e, ili na praznike, a oni koji nisu vi|ali sve{tenika, sasvim jasno su ~uli zveket kadionice i ose}ali su miris tamjana. Vlasnik te ku}e bio je prinu|en da je napusti jer se pla{io duha, kako je govorio, koga je ~esto vi|ao i on i wegova `ena. Duh je bio jedan sve{tenik koji se pojavqivao i kadio. Nekada, pre maloazijskog egzodusa, pre nego {to su do{le izbeglice, odlu~io je u ku}i da se nastani tur~inov ~uvar imawa, hri{}anin, po imenu Ignatije Karakonstantis. Me|utim, ve} posle nekoliko dana morao je da je napusti zbog ovog doga|aja: Jedne no}i Ignatije se, zbog prirode svog posla, du`e zadr`ao van ku}e. Wegova `ena Vasilika sedela je ispred kamina i plela, a deca su ne{to daqe spavala na du{eku. Kamin je bio ozidan lepim mermerom. Odjednom `ena za~uje korake u hodniku i re~e: Ignatije, jesi li to ti? Umesto odgovora, vrata se bu~no otvori{e i u prostoriju u|e krupni sve{tenik i po~e da kadi. Bez re~i gledaju}i u wu, okadio je mermerne plo~e na kaminu, potom usnulu decu, pa wu, koja ga je posmatrala zanemev{i od straha. Zatim iza|e iz prostorije i ode da okadi ostatak ku}e. @ena je ostala gotovo bez svesti od straha i kada joj se mu` vratio ku}i, pla~u}i mu ispri~a {ta joj se desilo, i po~e da ga prekliwe da odmah sutradan na svaki na~in napuste tu ukletu ku}u. Sutradan je bio praznik Cveti Sutradan zaista odo{e. Ali, posle tri dana, Vasilika usni Presvetu Bogorodicu koja joj re~e: Za{to ste napustili onu ku}u, Vasilika? Sve{tenik koga si videla je svetiteq. Ali, ti si izgubila razum zbog svog maloverja. Malo, pomalo svi napusti{e ku}u i tako se ona sama od sebe napokon sru{i. Istorijat te ku}e dobro je znalo celo selo i dobro je

pamti i jedan sve{tenik koji je sada ispovednik u crkvi svetog Simeuna u Mitilini. On je daleke 1917. godine bio {ef policije u Termi. Na mestu turske ku}e, kasnije je izgra|ena Sijahova ku}a u koju su tako|e ugradili ne{to mermera od sru{ene turske ku}e, uglavnom na oba ulaza u ku}u. Ne mogu se nabrojati qudi koji su na tom mestu videli sve{tenika sa kadionicom u ruci, ali ~im bi mu pri{li, rasplinuo bi se pred wihovim o~ima kao dim. Sada je, dakle, tajna tog duha razre{ena u snovima. Monah mnogima govori: Kada su nam Turci spalili manastir, uzeli su mnogo mermera iz ru{evine i Arif beg je od wega sebi sazidao ku}u. Ali ja imam zapovest od Gospoda da silazim i kadim mermer iz na{e crkve. Ve} me godinama s,atraju duhom, ali do{lo je vreme da me Gospod proslavi. U toj ukletoj ku}i, naselila se, zajedno sa drugim izbeglicama iz Male Azije, i porodica Vasilike Ralis. A wena majka, Angelika Marangos, ~esto je vi|ala monaha, ba{ kao i drugi koji su tu `iveli. Narod koji ~uva veru (Isa. 26, 2) Mirsina Durgunas je 26. oktobra videla ovo ~udo: Toga jutra je po{la na Orahov bre`uqak da u crkvici upali kandila. Kada se pribli`ila crkvi, za~ula je psalmopojawe i u~ini joj se da to poju mnogobrojni poklonici. Kada je pri{la bli`e, ne vide nikoga. U|e u crkvu da se pokloni i da upali kandila. Odjednom, pade na wu zraka jarke svetlosti i za~uje {apat iz kov~ega sa ~asnim mo{tima. Upla{i se i odmah pobe`e. Istog meseca Eleni Karadimitrakis, koju je mesec dana ranije udarila nevidqiva noga, ugleda pred sobom, ~im ju je savladao san, dvojicu sve{tenika. Jedan je bio sveti Rafailo u zlatnom odejaniju sa crvenim epitrahiqem, na kome su bili izvezeni zlatni krstovi, a oko

vrata mu je visila brojanica. Bio je neopisivo lep: kosa mu je bila kovrxava, o~i krupne i plave, put svetla, a brada malo proseda. Onako krupan, bio je veli~anstven kao da je vladika. Onaj drugi, a bio je to sveti Nikolaj, bio je niska rasta i mr{av, a nosio je crnu rasu. Sveti Rafailo joj re~e: Dolazim sa Orahovog bre`uqka. Si{li smo u selo i svaku ku}i, u kojoj `ive veruju}i, obele`ili smo krstom. Navratili smo i do tebe da nas vidi{, kad si nas toliko za to molila. Boli li te ne{to? A Eleni mu re~e: Sveti Rafailo, godinama ve} imam bolove u le|ima i ni jedan lekar ne mo`e da me izle~i. Svetiteq joj odmah tri puta rukom zakrsti le|a i re~e joj: Eleni, sada si dobro. Zatim dodade: Iza|i napoqe da vidi{. Iza|e ona na kapiju, kad ugleda kako uspravno stoji ikona Presvete Bogorodice, `ivopisana na mermernoj plo~i. Opet joj re~e svetiteq: Ova ikona nalazi se zakopana tamo gore, a bli`i se vreme kada }e iza}i. Tada se Eleni probudi i rasplaka se od potresenosti. Bol u le|ima joj be{e i{~ezao i ose}ala se sasvim dobro, te je slavila Boga i svetiteqe. Evangelija Kufos, 31. oktobra 1960. godine, ustade veoma rano osetiv{i neobi~no jaku ~e`wu da ode u crkvicu na Liturgiju, jer na Orahovom bre`uqku se Liturgija slu`i svakog ponedeqka. Ponese sa sobom i nekoliko boca da ih napuni onom lepom vodom koja tamo te~e. Dok se uspiwala, srete usput kom{iju Akindina Hristosa i upita ga da nije mo`da video sve{tenika da ide prema crkvici. On joj odgovori da nije video nikoga i tako nastavi{e da se uspiwu zajedno. Kada stigo{e do vode, ustanovi{e da je u crkvici sve mirno i tiho i da sve{tenik jo{ nije do{ao. Odjedamput, ka`e joj Akindinos: E, vidi, Vangelija, tamo iza oltara stoji neka `ena u crnom. Ko to mo`e biti? Evangelija se zagleda, ali ne vide nikoga. Me|utim, Akindinos je i daqe tvrdio da vidi neku `enu, pa stoga odlu~i{e da se popnu gore, da u crkvi upale sve}u i da

vide ko je ona `ena koju je video Akindinos. Ali, kad do|o{e do crkve, na|o{e vrata zatvorena i nigde ne be{e ni `ive du{e. Uhvati ih strah. Upali{e svako po jednu sve}u i Akindinos ode za svojim poslom, uznemiren od onoga {to je video. Evangelija se pla{ila da sama, tamo gore, ~eka sve{tenika, pa ponovo si|e do vode. Sede onde, ne odvajaju}i pogled od crkve. Odjednom joj pade na pamet da Akindinos mo`da nije video nikoga, ve} mu se samo u~inilo. Onog trenutka kada je to pomislila, kad evo, na onom istom mestu, pojavi se ona ista `ena. Sasvim ju je jasno videla. Bila je sva u crnom, glave pokrivene crnom maramom, kao monahiwa. Evangelija ju je uznemireno posmatrala i zapazi da joj je lice potpuno belo i umiqato, samo mr{avo. Dlan je prislonila na obraz i Evangeliji se ~inilo kao da joj je mahnula da pri|e. Me|utim, Evangelija, umesto da se popne da joj pri|e, zgrabi svoje prazne boce i za deset minuta ve} je bila u selu. Ode ku}i, po~e da pla~e i jo{ dugo nije mogla da do|e k sebi. Tog istog dana, Asimina Vurnovalis, Andronika Lambrinos , Marija Kanelos i Georgija Kanelos, radnice Hristosa Larezosa, sakupqale su masline na jednom imawu u blizini crkvice na Orahovom bre`uqku. Sa wima je bila i wegova k}er, Evridika Larezos. Kada su posedale da se odmore, Evridika, koja je ponela sa sobom nekoliko sve}a, pozove Mariju Kanelos da po|u zajedno do crkvice da se pomole. Kada su bile ve} blizu, ugleda{e jednog krupnog sve{tenika naslowenog na stub ispred crkve. Bio je sed i malo }elav iznad ~ela. Imao je na sebi crnu rasu {irokih rukava. Videli su mu se i zubi, jer je u wih gledao sme{e}i se. Evridika boja`qivo zastade i re~e: Bojim se, Marija, da to mo`da nije svetiteq! Marija je ohrabri, rekav{i: Mora da je neki sve{tenik. Zar ne vidi{ kako se smeje i rukom nas zove? Onda se obe osmeli{e i pri|o{e. Me|utim, sve{tenik im, neo~ekivano, pred o~ima nestade. Dve devojke se prestravi{e i

drhte}i se vrati{e ostalim `enama i ispri~a{e im {ta su videle. One im, me|utim, ne poverova{e. [tavi{e, Andronika re~e: Ma otkud bi vam se prikazao svetiteq! To vam se samo u~inilo! Ali, ba{ u tom trenutku, kako je pogledala prema crkvici, vrisnu i pade na kolena. Tada se i ostale okrenu{e da vide {ta se de{ava i zadivi{e se. Jer, na istom stubu stajao je naslowen krupni sve{tenik, samo {to je ovoga puta wegova rasa od struka nagore bila crveno-zlatna i {to je oko sebe sjao nekom ~udesnom svetlo{}u. Na grudima je imao {iroku traku, ukoso postavqenu, a na woj su svetlucala ne{to kao odlikovawa 1 u obliku zvezda. Mahao im je obema rukama, kao da ih zove. One, upla{ene, sve pado{e na kolena i zaplaka{e, a svaka se molila kako joj je u tom trenutku palo napamet. To ~udesno vi|ewe trajalo je oko tri minuta, a potom sve{tenik po~e polako da se izdi`e od zemqe, kao da leti, a kad je stigao do krova crkve, ponovo nestade. Odo{e u `urbi sa Orahovog bre`uqka, upla{ene i van sebe, a kada do|o{e u selo, ispri~a{e svima, uz mnogo suza, ~udo koje su videle. Sredinom novembra 1960. do|o{e u crkvicu na Liturgiju dve sestre iz Mitiline, Katina Zambarinis i Elevterija Skufos. Obe su mnogo puta sawale dvojicu novoprojavqenih svetiteqa. Evo jednog od wihovih snova, a usnila ga je Elevterija Skufos: Sawala je prelepu, potpuno belu gra|evinu. Pred wenim vratima sakupilo se mnogo sveta i ulazili su unutra kako je ko dolazio na red. Na vratima je stajao jedan klirik, visok i lep, sa kamilavkom na glavi i on kao da je do~ekivao qude. Onda Elevterija upita: [ta se nalazi ovde, o~e? A on joj odgovori: Ovo je klinika. Ovamo qudi dolaze na le~ewe. Elevterija ponovo upita: Ko si ti? Klirik odgovori: Ja sam isceliteq. Ja sam sveti Rafailo. Na te wegove re~i, Elevterija se probudi.
1

I drugi su videli tu traku na svetom Rafailu.

Mariju Durgunas ve} je danima bolela ruka. Bila je kod lekara i on joj je dao lekove protiv reumati~nih bolova, ali joj nisu pomogli. Jedne ve~eri, ta~nije, 18. novembra 1960. godine, pomolila se kao obi~no i zamolila svetog Rafaila da joj isceli ruku. Kad je zaspala, ugleda u snu svetog Rafaila, svetog Nikolaja i Presvetu Bogorodicu. Upita{e je: [ta ti je, Marija? Ona im suznih o~iju pokaza ruku. Onda joj Bogorodica re~e: Ustani, idemo u crkvicu. A {to se ti~e tvoje ruke, zaboravi na wu. Ne}e te vi{e boleti. Kada stigo{e do crkvice na Orahovom bre`uqku, Marija ugleda nekakvu ba{tu sa mnogo stabla vo}aka. Onda joj Presveta Bogorodica re~e: Do{li smo ovamo da vidi{ kov~ege sa ~asnim mo{tima. Kada pri|o{e kivotima, ona opazi da su pokriveni zastavama, na kojima je bio znak krsta. Presveta Bogorodica joj re~e: To su istinski junaci! U tom trenutku Marija se probudi. Nije vi{e imala bolove u ruci. Tih dana Vasilika Ralis sawala je ovaj san: Nalazila se u crkvici na Orahovom bre`uqku i pojala Molebni kanon Presvete Bogorodice pred wenom ikonom. U trenutku se osvrnu i ugleda oni`eg sve{tenika u plavom odejaniju na kome su bile istom bojom vezene gran~ice. Lice mu je bilo bledo kao qiqan, umiqato i spokojno. Kosa i brada bili su mu mal~ice prosedi, ali je bio mla|i od svetog Rafaila. Vasilika se sa`e da mu poqubi ruku i ona joj se u~ini ledena kao ruka pokojnika. Re~e joj: @eleo bih da jednom do|e{ ovamo sama u vreme ve~erwe slu`be, da poje{ kao sada Molebni kanon Presvete Bogorodice. Ja sam sveti Nikolaj. Drhtala je od straha, ali ga upita: Kako da do|em sama, kad se bojim? Ulij mi hrabrosti, sveti Nikolaju! A sveti Nikolaj joj re~e: Uli}u ti hrabrosti, ali ne treba da se boji{. Do|i sada da ti poka`em sva mesta, kako biste znali gde treba da kopate da biste prona{li sve {to se ovde nalazi. Pa je odvede na malu zaravan koja se nalazila ispred crkve, ali, ba{ tada je probudi weno dete koje je spavalo pored we.

11. novembra Angelika Psirukis i jo{ nekoliko `ena sakupqale su masline pored crkvice. Toga dana se slu`ila Liturgija. Jedna od `ena, koje su se bile upisale za prosfornu Liturgiju, iznese skupqa~icama da se poslu`e hlebom. Dok je jela hleb, Angelika Psirukis re~e u sebi: Kamo sre}e da i ja vidim svetog Rafaila, kao druge! Pa okre}u}i se prema crkvici pokloni se sa suzama u o~ima i zamoli svetiteqa da joj pomogne. U 4 sata posle podne, zavr{i{e sa skupqawem maslina i odo{e. Dok su prolazile pored crkvice, Angelika se osvrnu i vide kako na prozoru stoji sve{tenik i kako joj daje znak glavom da mu pri|e. Imao je na sebi crnu rasu, kosa mu je bila proseda, a nos ne{to ve}i i povijen. Bio je bled, plavih o~iju. ^im ga ugleda, Angelika po~e da vi~e dozivaju}i ostale `ene. One dotr~a{e i sve ga vide{e. Smesta po~e{e sa suzama da se mole i zablagodari{e Bogu {to su videle takvo ~udo, a naro~ito dobra Angelika, koja se `alila {to nije videla svetog Rafaila, kao tolike druge. A on zatim iznenada nestade, kao dim. Kaza}u stare pripovijetke (Psal. 78, 2) No}u 23. novembra 1960. godine, Vasilika Ralis usnila je neobi~an san. Videla je kako joj mu` daje komad pergamenta i ka`e joj da na wemu mo`e da pro~ita mnoge pojedinosti iz `ivota obojice svetiteqa. A onda Vasilika pro~ita ovo: Sveti Rafailo je bio protosin|el. Prilikom jednog svog putovawa oti{ao je u Morle u Francuskoj i tamo je prvi put upoznao Nikolaja kao mirjanina. Nikolaj mu se pridru`io i sveti Rafailo ga je izbavio od gre{nog `ivota u svetu i rukopolo`io ga u ~in arhi|akona.

Vasilika se probudi, ne stigav{i sve da pro~ita. Stalno joj se vrtela po glavi ta nepoznata re~, pa joj je preme{tala slova i ponavqala je, poku{avaju}i da joj na|e smisao: Morle, Morel. A zatim re~e samoj sebi: Da li zaista postoji taj grad, ili sam pogre{no razumela? To ime joj je bilo potpuno nepoznato. Ujutro, `ele}i da se u to uveri, ode do osnovne {kole u Termi i ispri~a san direktoru {kole, Elevterisu Digidikisu, i u~iteqici Mariji Ververelis, koji su oboje bili dobri hri{}ani. Reko{e joj da ne znaju za taj grad i da ne postoji u planovima, a nije ubele`en ni u uobi~ajene geografske karte Evrope. Naposletku otvori{e Atlas sveta i, gle ~uda! Prona|o{e, stvarno, na severozapadu Francuske mali grad na morskoj obali, koji se zove Morle. Sve troje ostado{e kao gromom pogo|eni i krajwe potreseni. Morle je zaista malo grad u Francuskoj. Na francuskom jeziku se pi{e MORLAIX. U mom starom Geografskom leksikonu, iz 1768. godine, o tom gradu pi{e ovo: MORLAIX, MONS RELAXUS, istorijski grad u Francuskoj, nalazi se u Bretawi, poseduje luku i tvr|avu koja se zove Kula (Tavros). Zna~ajno je trgova~ko sredi{te. Drevna crkva Presvete Bogorodice, nazvana Bogorodica od Zidina, NOTRE DAME DU MUR, stilski i arhitektonski je veoma neobi~na, a bolnica koja se pored we nalazi i sa wom ~ini celinu, izuzetno je lepa gra|evina. Grad je nikao na obali re~ice koja nosi isto ime, a od morske obale udaqen je dve miqe (oko 3,7 km), na jugoistoku Bretawe. U Geografiji Adrijana Valvija pi{e: Morle je glavni grad jedne oblasti, mali je, ali zna~ajan zbog trgovine i ima luku u koju pristaju mnogi brodovi. A evo {ta ka`e Elevterudakisov Leksikon: Morle je grad na severozapadu Francuske u op{tini Finisteru. Ima 13 958 stanovnika. U wemu su crkve iz 15. i 16. veka. U Morleu se, kako izgleda, odr`avao nekakav teolo{ki skup, budu}i da je bio, kako se ~ini, istorijski zna~ajan i {to se ti~e religije,

a to se mo`e suditi na osnovu toga {to je imao veoma drevne crkve koje datiraju iz vremena kada su `iveli svetiteqi iz Terme. Kako smo ve} napisali, postoji i istorijski podatak da je u 15. veku, pre pada Konstantinopoqa, Patrijar{ija poslala najobrazovanije me|u sve{tenstvom u Francusku na nekakav teolo{ki skup. Me|u wima je, po semu sude}i, bio i sveti Rafailo, koji je tom prilikom posetio Pariz i Morle, kao {to je sam ispri~ao. Te ve~eri Vasilika je usnila jo{ jedan san. U Termi je bio praznik. Odjednom Vasilika ugleda trojicu klirika koji su dolazili iz pravca crkve. Svet po`uri da im poqubi ruku. Pri|e i ona i dvojici od wih poqubi ruku. Kada je dodirnula ruku tre}ega, zagleda mu se u lice, a on joj se nasme{i. Na to ga Vasilika upita: Jesi li ti sveti Rafailo? A on odgovori: Da. Vasilika mu odmah pade pred noge i zaplaka dodiruju}i mu ode`du, stalno ponavqaju}i: Sveti Rafailo, mnogo te qubim. Nemoj da me napusti{. Ponavqala je to toliko puta sve dok wegovo lice ne postade tako potreseno i tu`no da mu se o~i napuni{e suzama. Opisuju}i ovaj san, Vasilika doslovno ka`e: Nikada ne}u zaboraviti taj izraz na wegovom licu. Duboko mi se urezao u pam}ewe ono plemenito lice gustih crnih obrva, krupnih o~iju punih suza, onaj osmeh na usnama! Kao da je bio duboko potresen, jer mi re~e: Toliko me je voleo i Nikolaj. Turci su prvo mene uhvatili, ali kada me je Nikolaj ugledao konopcima vezanog, (Mnogo mi je jo{ govorio o svetom Nikolaju, ali sam zaboravila kada sam se probudila.) Zbog toga su mu~ili i wega Tada se probudih. Jo{ uvek mi je `ivo pred o~ima wegov lik. Mala bratanica Angela Ralisa, Ksenija, iz sela Lafiona, usnila je 3. decembra 1960. neobi~an san, koji je sama opisala svojoj strini Vasiliki. Sawala je da je sveti Rafailo u{ao u wihovu ku}u, da ju je pomilovao po le|ima i rekao: Ksenija, re}i }u ti neke pojedinosti koje treba da ispri~a{ svojoj strini Vasiliki.

Odjednom su ve} bili na Orahovom bre`uqku, na grobu svetog Nikolaja, na kome se nalazila gomila zemqe i otpadaka. Sveti Rafailo je gurnu nogom i Ksenija ugleda u mrtva~kom sanduku levu nogu svetog Nikolaja, a na kolenu, koje je bilo od srebra, nalazio se jedan kamen. Onda mala Ksenija upita: A gde su ostale kosti? A sveti Rafailo joj odgovori: Reci svojoj strini da ta noga treba da bude od srebra, jer su je slomili.2 Zatim sveti Rafailo uzme Kseniju za ruku i odvede je do svog groba i progovori glasom, koji kao da je dolazio odnekud sa visine: Sveti Nikolaj se rodio u Ragima u Midiji. Ba{ u tom trenutku se Ksenija probudi i da bi se ujutru setila re~i Ragi, poveza je sa re~ju ragizo3. Ali odmah je zaboravila re~ Midija, jer ju je pobrkala sa re~ima Frigija, Sirija. Ponovo je zaspala i u snu je zaboravila re~ Ragi, i mu~ila se da je se seti. Tada joj se prikaza sveti Rafailo i upita je: Za{to si zaboravila? Hajde pogledaj na kartu! Ragi u Midiji. Kada se ujutro probudila, Ksenija nikome ni{ta ne re~e. Nije smatrala, kako sama o tome u svom pismu pi{e, samu sebe toliko bogobojaznom, pa je mislila da je sve to samo proizvod wene ma{te. Ali, 6. decembra, na sam praznik svetog Nikole, nehotice, za vreme ru~ka, otkri svoj san. Otac joj tada re~e da odmah napi{e pismo strini Vasiliki. Ali, ona to nije u~inila iz ravnodu{nosti i maloverja. Kad, 9. decembra opet usni svetog Rafaila qutog i nakostre{enog i on joj izuzetno strogo re~e: Nevernice! Za{to nisi u~inila ono {to sam od tebe tra`io? Jo{ ne mo`e{ da poveruje{? Ksenija se rasplaka i re~e mu da nije napisala pismo strini, jer nije bila sigurna da to mesto
Levu nogu svetog Nikolaja zaista su u kolenu nehotice slomili dvojica radnika koji su otkopavali grob, Duka Colakis i Nikolaj Podaras. To se mo`e videti na fotografiji ~asnih mo{tiju koja je snimqena za vreme iskopavawa. 3 Ragizo, na gr~kom ragzw zna~i pucati (po {avovima, na pr.), raspucavati se (zemqa) (prim. prev)
2

postoji. Sveti Rafailo joj na to re~e: Uveri}e{ se brzo da postoji , i ponovo je pomilova po le|ima. Kada je ujutro ustala, Ksenija odlu~i da se raspita o Ragima. Ode kod gospodina Rorisa, profesora iz svog sela, koji joj re~e da taj grad postoji i da se spomiwe i Starom Zavetu. Po{to je dobila takvu potvrdu, Ksenija odlu~i da napi{e pismo strini i da joj u wemu opi{e svoj san. Izgleda sasvim neobja{wivo kako je sveti Rafailo, koji je mnogo ranije rekao da je sveti Nikolaj bio iz Soluna, kasnije Kseniji objavio da se sveti Nikolaj rodio u Ragima u Midiji. S obzirom da su sva obave{tewa koja su dali svetiteqi izuzetno precizna, treba da verujemo da je takvo i ovo obave{tewe o svetom Nikolaju i da se on zaista rodio u Ragima u Midiji. Pretpostavqam da se ovaj svetiteq zaista rodio u Ragima i da se wegova porodica kasnije preselila u Solun, zbog ve}e bezbednosti od turskog zlostavqawa, jer su Turci bili mnogo suroviji dubqe u azijskom kopnu. I kao {to se vremenom, u istoriji dvojice svetiteqa, razre{uju neke, u po~etku nerazre{ive stvari i obja{wavaju neke neobja{wive, verujem da }e se i ovo sada{we neslagawe oko ro|ewa svetog Nikolaja jednoga dana da se objasni. Ragi u Midiji bili su drevni grad u isto~noj Midiji, koji se nalazio na udaqenosti od 90 kilometara od Kaspijskih Vrata. To je bio jedan od najva`nijim gradova kontinentalne Azije. U 12. veku je bio razoren od Tatara. Ime Ragi dobio je po pukotinama koje su se, u jednom jakom zemqotresu, u tlu otvorile. A ~itava oblast se zvala Ragijana. Anti~ki istori~ar Arijan spomiwe ovaj grad u svom delu Aleksandrov pohod, u 3. kwizi, 20. poglavqe, 2. paragraf, ovako:

Jedanaestog dana Aleksandar sti`e do grada Ragi 4, koji se nalazi na jedan dan mar{a od Kaspijskih Vrata.5 Ragi se ~esto spomiwu u Starom Zavetu, u kwizi Tovitovoj 6. Tovit je bio jedan od Judejaca koje su kao zarobqenike Asirci odveli u svoju prestonicu Nineviju (dana{wi Mosul). Odatle je poslao svoga sina Toviju u Rage u Midiju kako bi uzeo nekakav novac, koji je on ostavio na ~uvawe izvesnom Gavailu, kako ka`e na po~etku svoje pripovesti: Otputovao sam u Midiju i onde sam ostavio na ~uvawe Gavailu, bratu Gavrijinom, u Ragima deset talanata u srebru. (Tov. 1, 14) A ne{to daqe pi{e: Toga dana Tovit se seti novca koji je u Ragima u Midiji ostavio Gavailu na ~uvawe.(Tov. 4, 1) Re~e onda svome sinu da prona|e vodi~a koji poznaje one udaqene krajeve kako bi zajedno oti{li u Rage. I Tovit prona|e ~oveka koji poznaje te krajeve Midije, a taj mladi} be{e arhan|el Rafailo, a on to nije znao. Bog je, zna~i, po{to Tovit be{e pobo`an i pravedan, poslao arhan|ela Rafaila da prati Toviju i on ga je {titio od svake opasnosti i spasao ga je u reci Eufrat od jedne velike ribe, koja je sko~ila na wega da ga pojede: I po|e da potra`i takvog ~oveka i prona|e Rafaila, koji be{e an|eo Bo`iji, a on to nije znao. I upita ga mo`e li putovati s wim u Rage u Midiji i da li poznaje te krajeve. (Tov. 5, 4) Ragi se pomiwu jo{ na dva mesta u Tovitovoj povesti (Tov. 6, 13 i 9, 2). Treba napomenuti da se samo u toj kwizi Starog Zaveta pomiwu Ragi. Me|utim, najneobi~nije je to {to se arhan|el Rafailo pomiwe u Starom Zavetu jedino u Tovitovoj kwizi i nigde vi{e. A jo{ se ~udnijim ~ini, kada se ~ovek zamisli, da o Ragima govori svetiteq koji nosi ime
Grad Ragi se nalazi 5 miqa jugoisto~no od Teherana, a 44 miqe od Kaspijskih Vrata (Napomena prevedena iz kwige Arrian The Campaigns of Alexander, u prevodu Aubrey de Selincourt, Pinguin Classics, 1971.) 5 Iz iste kwige, prevod sa engleskog. 6 Tovitova kwiga ne postoji u srpskoj kanonizovanoj verziji Starog Zaveta. Postoji u Septuaginti i Vulgati.
4

arhan|ela Rafaila, o kome se u Tovitovoj kwizi govori da je pratio Toviju do Raga i ne spomiwe se vi{e nigde, ni u Starom, ni u novom Zavetu. Sa druge strane, gotovo sam siguran da u Ragima, jo{ u vizantijsko doba, postoji hram arhan|ela Rafaila, koji je mo`da bio sa~uvan i u vreme kada su `iveli sveti Rafailo i Nikolaj. Mala Ksenija usnila je jo{ jedan san. Sawala je crkvicu na Orahovom bre`uqku, a nikada nije bila tamo. Ispred crkvice stajala je `ena u crnoj ode`di. Ksenija je upita: Da li ovde stanuje{, teto? Da, ~edo moje, odvrati joj `ena. Napravili su mi ovu ku}icu (pa pokaza na crkvu), ali to jo{ nije ni{ta. Ovde }e mi podi}i lepu ku}u, jer ovde }e se, ~edo moje, jednoga dana zbivati va`ni doga|aji. Uto se pred wom pojavi{e dvojica monaha i jedan od wih joj re~e: Ksenija, do|i da vidi{ gde je ikona Presvete Bogorodice , i pokaza joj mesto. Kada se ujutro probudila, ispri~a san stricu i strini, jer se u to vreme nalazila u Termi kod wih u gostima. Kasnije se pope{e do crkvice koju je ona odmah prepoznala, jer je izgledala isto kao u wenom snu. Pokazala im je mesto koje su woj pokazali u rekav{i da se tu nalazi Bogorodi~ina ikona. To mesto nalazilo se na solei, kod ikonostasa . (Na tom mestu je kasnije otkrivena Hristova ikonica.) U petak 3. decembra, posle podne, Mrija Durgunas po|e u seosku crkvu na slu`bu. Onde je srela Vasiliku Ralis i od we ~ula onaj san koji o kome je malo pre bilo re~i, u kome sveti Rafailo govori da je svetog Nikolaja upoznao u jednom mestu u Francuskoj. ^inilo joj se veoma ~udno i neverovatno da se jedan sa Itake i drugi iz Soluna sretnu u Francuskoj. [ta su radili tamo? Oklevala je, dakle, da u to poveruje. Te no}i je sawala da je u selu, ispred {kole bilo slavoslovqe (doksologija) i da su pojala dvojica sve{tenika u crnim rasama, obojica veoma mladi. Pored wih su stajale dve `ene: Presveta Bogorodica

odevena u crno i sveta Petka sa krstom u ruci. Marija kao da se nalazila u mno{tvu naroda i da je jedan sve{enik pozvao k sebi, a to je bio sveti Rafailo. On joj re~e: Marija, po`uri, jer dolazimo. Reci Vasiliki da uzme sve}e i da brzo ode u crkvicu da se pokloni. A {to se ti~e onog sna koji ti je ispri~ala, istina je. Bio sam zaista u Francuskoj, u mestu koje sam spomenuo Vasiliki. Bio sam i u Parizu. Mnogo puta sam bio i u Atini i propovedao sam re~ Bo`iju kod spomenika Filopaposu. Blizu tog mest se nalazi jedna kapija sa crvenim stubovima. Treba ista}i da Marija Durgunas nije znala da uop{te postoji spomenik Filopaposu, niti bilo kakva kapija sa crvenim stubovima. Po svemu sude}i, ta kapija bi trebalo da bude Hadrijanov slavoluk koji je vremenom poprimio crvenkastu patinu. Marija je prvi put bila u Atini u vreme poklada, vi{e od dva meseca posle ovog sna. Marija po`uri do Vasilikine ku}e da je pozove. Ali, kada sti`e onamo, ugleda u ku}i i dvojicu svetiteqa. Razgovarali su sa Vasilikom, gledali u wu sa sme{kom i uzeli je za ruku. Tada Marija pomisli da sawa i da }e se probuditi. Ali, svetiteqi joj reko{e: Jo{ se ne}e{ probuditi, Marija. Probudi}e{ se u tri. Sveti Rafailo re~e: Reci Kondogluu da }u mu se jedne no}i javiti u snu i da }u dugo sa wim da razgovaram. Ona svetlost koju je jedne no}i u va{oj ku}i ugledala tvoja majka, bili smo mi, pa ne treba da se pla{i. U tom trenutku Marija se probudi. Ustade sva u suzama. Na satu je bilo ta~no tri. Onda sve ustado{e, majka i sve tri k}eri i uze{e da se pomole upaliv{i tamjan. Na praznik svetog Nikole, 6. decembra, Marija Colakis se pope do crkvice, pokloni se i od sveg srca zamoli da joj Presveta Bogorodica otkrije da li su tu zaista u zemqu zakopane dve ikone. Te no}i ona usni da se nalazi u crkvici i da se moli. Odjednom se pred wom ukaza oni`i monah i re~e joj: Nemoj da sumwa{, Marija.

Ovde postoje dve ikone: jedna je u oltaru, a druga u dvori{tu. Ova druga }e na svetlost dana iza}i sa velikom slavom. Ja sam sveti Nikolaj. Bio sam sa svetim Rafailom u Atini, gde se izra|uje ikona i sada sam se vratio. Kada sam upoznao svetog Rafaila, bilo mi je dvadesetpet godina. Privukle su me wegove besede, pa sam napustio gre{nost svetovnog `ivota i po{ao za wim. Du`e vreme smo proveli zajedno, a on me je ~ak slao u razna mesta, pa sam i ja propovedao re~ Bo`iju. Ali, jednoga dana, u gradu(re~e joj ime grada, ali ga Marija zaboravi), rastadosmo se. Posle mnogo vremana, usred ratnog vihora, kada su qudi na sve strane be`ali, Bog je hteo da se ponovo sretnemo i da istim brodi}em do|emo na Lezvos. Po voqi Bo`ijoj smo zajedno postali mu~enici. Sveti Rafailo bio je zna~ajan ~ovek i imao je buran i te`ak `ivot. Jednoga dana sve }e vam ispri~ati. Posle nekoliko dana, popadija seoskog sve{tenika Evtimija Colosa, po imenu Sapfo, sawala je da joj je sve{tenik doveo dvojicu klirika u goste, a za wima je i{la mlada devojka u zelenoj haqini. Jedan od klirika re~e popadiji: Sapfo, mo ne}emo boraviti u ku}i, nego u crkvi. Ne uznemiravaj se. A Marija Kunelis, majka ~lana crkvenog ve}a u Termi, Marka Kunelisa, sawala je svetog Rafaila koji joj re~e: Marija, dolazimo. Reci Marku da `elimo da nam priredi veliki do~ek. Ova dva sna su izgledala neobja{wiva kada su ih sawale popadija Sapfo i Marija Kunelis, isto kao {to su neobja{wive izgledale re~i koje je sveti Rafailo rekao Mariji Durgunas u snu koji je sawala 3, decembra: Marija, po`uri, jer dolazimo! Nije se moglo objasniti ni ono {to je sveti Nikolaj rekao Mariji Colakis u snu 6. decembra: Bio sam sa svetim Rafailom u Atini, gde se izra|uje ikona. Tako|e je bez ikakvog smisla izgledalo ono {to je sveti Rafailo te iste no}i rekao Mirsini Durgunas: Mirsina, po`uri da obavesti{ sve veruju}e da sa bakqama do|u na moje slavoslovqe .

Smisao tih re~i shvatili su svi koji su imali snovi|ewa, kao i oni kojima su ih ispri~ali, kada je Mitropolit sve obavestio da su iz Atine doneli ikonu svetiteqa i da }e je on sam doneti u Termu na sam Bo`i}. A to je u~iweno uz veliku litiju i prazni~nu slu`bu, a ikona je postvqena u crkvi Vavedewa Presvete Bogorodice da bi u woj ostala ~etrdrset dana. Pokazalo se, dakle, da su ona dvojica sve{tenika koji su do{li u goste popadiji Sapfo, bili sveti Rafailo i Nikolaj, a budu}i da je wihova ikona trebalo da bude u crkvi ~iji je paroh bio otac Evtimije, sveti Rafailo je rekao popadiji da ne}e boraviti u ku}i, nego u crkvi. Isti smisao je imalo i ono {to je sveti Rafailo rekao majci ~lana crkvenog ve}a Marka Kunelisa: Marija, dolazimo. Reci Marku da `elimo veliki do~ek. A {to se ti~e one re~enice koju je sveti Nikolaj rekao Mariji Colakis: Bio sam sa svetim Rafailom u Atini gde se izra|uje ikona , ona otkriva da je wihova blagodat i posetila i mene gre{nog i nedostojnog onih dana kada sam `ivopisao ikonu dvojice svetiteqa, koja sam, posle nekoliko dana dao u ruke wegovom visokom preosve{tenstvu, Mitropolitu Mitikine, Jakovu, kako bi je preneo na Lezvos. Oni koji si imali snovi|ewa nisu ni{ta znali o tome da Vladika treba da prenese ikonu svetiteqa i {ta tome sledi. Kada su mi poslali te snove, zaplakao sam od blagodarnosti, imaju}i na umu neopisivu dobrotu i blagost dvojice svetiteqa prema jednom nedostojnom sluzi Bo`ijem, kakav sam ja. U dva sata posle pono}i Mirsina Durgunas usnila je ovaj san: Videla je svetog Rafaila odevenog u zlatno odejanije. U visini kolena visio mu je ~etvorougaoni komad tkanine izvezen zlatom 7, a na wemu je bila ikona Presvete Bogorodice. Pored wega je stajao sveti Nikolaj sa plavim epitrahiqem. Svetiteqi su bili u crkvici svetog Dimitrija koja se nalazi na periferiji Terme. Napoqu je ulica bila puna qudi, barjaka i
To je nadbedrenik, kakav je izgledao u drevna vremena, kada su `iveli svetiteqi. Tako on izgleda na drevnim ikonama, od meke je tkanine, a ne krut kakvi su dana{wi nadbedrenici. Takav je na ikoni na kojoj je `ivopisana i sveta Irina.
7

eksapteriga. Svaki eksapterig nosila su po ~etiri momka izme|u sebe. Zvonila su zvona. Sveti Rafailo re~e: Mirsina, vidi{ li moje slavoslovqe? Ovuda `elim da pro|u moje kosti i ovde `elim da zastanu i poju. U tom trenutku Mirsina se probudi. Sve{tenici tvoji, Gospode, nek se obuku u pravdu, i sveci tvoji nek se raduju (Psal. 132, 9) Na sam dan Bo`i}a, po{la je litija sa ~asnim mo{tima i ikonom svetiteqa. Doneli su iz crkvice na Orahovom bre`uqku kivote sa ~asnim mo{tima i smestili ih u velikoj seoskoj crkvi. Prisustvovalo je mnogo naroda, a predvodili su ih wegovo visoko preosve{tenstvo Mitropolit Mitiline Jakov sa sve{tenstvom u sve~anom odejaniju, a sa wima su bili i predstavnici mesne vlasti. Sve te du{e i srca treperila su od zahvalnosti i radosti i kao da su pojala ove re~i: Narode! Uzdaj se u Gospoda u svako doba, izlivajte pred wim srce svoje. (Psal. 62, 8) Pjevajte Gospodu, blagosiqajte ime wegovo. Kazujte po narodima slavu wegovu, po svijem plemenima ~udesa wegova.(Psal. 96, 2-3) Pjevajte Gospodu, blagosiqajte ime wegovo. Slava je i veli~anstvo u svetwi wegovoj.(Psal. 96, 2, 6) Recite narodima: Gospod caruje. Neka se vesele nebesa, i zemqa se raduje; nek pqeska more i {to je u wemu.(Psal. 96, 10, 11) Svi narodi vide slavu Gospodwu.(Psal 97, 6) Neka se posrame svi koji odri~u siluWegovu, i izruguju se javqawu Wegovom skru{enima i odba~enima. Uzvi{ujte Gospoda Boga na{ega, i klawajte se podno`ju wegovu.(Psal. 99, 5)

Zavika{e ka Gospodu(Psal. 107, 6, 13, 19, 28) skru{eni iz naroda, i posrami{e se mudri pred svetom i istopi se kao vosak mudrost wihova. Koji dr`e la`ne ta{tine, ostavqaju svoju milost.(Jona 9, 2) Posr}u i quqaju se kao pijani; sve mudrosti wihove nestaje (107, 27) kao tama pred suncem koje se ra|a. Izbavqewe posla narodu svojemu(Psal. 111, 9) i donese radost u srca wihova. Jer u qubavi i veri do~eka{e one koji su od Wega poslati, ne mare}i za porugu nevernika. I u vreme poslanice wihove isko~i{e iz zemqe Sveti Wegovi, i kao varnice u slami zavrca{e. I pojavi{e se onima koji su uz wih, i nau~i{e ih sudove Gospodwe, dawu i no}u borave}i sa siroma{nima duhom. Desnica Gospodwa uzvisi Svete Wegove, desnica Gospodwa dade silu pravednicima Wegovim. I javi{e narodima da nisu umrli, ve} da `ive do vijeka, i pripovedahu onima u telu tajne Gospoda, od koga dobi{e venac. I zavapi{e narodi u radosti, jer }e se pravednici spomiwati uvek, i do svr{etka proslavi}e se silno. Koji bog je velik kao Bog na{! Ti si Bog, jedino ti tvori{ ~udesa. Oseniv{i u ovo posledwe vreme goru Svoju svetu, najni`u od svih gora, visoko si je uzvisio kao novu goru Tavorsku. I gle, sve{tenici Tvoji prema woj hode poju}i psalme i himne, a mu~enici Tvoji nad narodom Tvojim lete slave}i zajedno sa wim. Po|ite, narodi, oko novog Siona i obi|ite ga i dajte slavu Kov~egu sile Gospodwe u wemu i Svetima Wegovim koji iz utrobe wegove uzrastaju, i radujte se hrani za nas. I mnogo nevoqe ima pravednik, ali ga od sviju (Psa. 34, 19) izbavqa Gospod.

^uva Gospod sve kosti wihove, da ni jedna od wih ne propadne. Ku{a{, Gospode, srce veruju}ih i zna{ ga. I sada nam daje{ platu na{u, pru`aju}i nam radost u ovoj svetkovini. Hvali}emo ime Gospodwe doveka, zavapimo Bogu u suzama radosti, blagosiqa}emo sveto ime Wegovo u vekove vekova. Od koqena do koqena slavi}e Wega i silu wegovu kazivati u vekove vekova, i vi{e jo{. Da, to je Pravoslavqe, o vi koji ga stalno imate na usnama, a ne poznajete ga. Vera i ni{ta drugo! Evo, ovo je trijumf vere! Narod sa preda~kom pobo`no{}u koja cirkuli{e kao vatra u wegovom srcu, zajedno sa krvqu. Blagosloveni narod! Svi su u suzama, od vladike do staraca i blagoslovenih starica, koje prate ovu bo`ansku vojsku, pune bo`anskog bola. To je pla~ koji donosi radost, u Pravoslavqu to je pla~ po Bogu koji izaziva radost! Svetu ikonu nose dvojica sve{tenika. O, Gospode, dugotrpeqivi i mnogomilostivi, udostojio si me da ja budem `ivopisac ove ikone, sa kojom se u ovome ~asu sjediwuju i nebo i zemqa, deca sa Ocem. Kako da na|em re~i da zablagodarim? Evo, tu su otac Evtimije, otac Pahomije i otac Fotije, otac Vasilije, otac Konstantin i ostali sve{tenici u sve~anim ode`dama. Otac Pahomije je bez prestanka plakao. Mislio je na svetog Rafaila kada mu je rekao: Pahomije, `elim svoju ikonu i slu`bu. Ikonu, evo, sada ste`e na grudima, a iz o~iju mu bez predika teku suze. @ene koje su toliko volele svetiteqe pla~u od radosti, Marija Colakis, Mirsina Durgunas sa sestrama Marijom i Evangelijom, Vasilika Ralis, wena majka Angelika Marangos, Evglotija Svoronos, Melantija Pandermalis, Eleni Karadimitrakis i mnoge druge. Mirsini Durgunas se ~ini da ponovo sawa svetog Rafaila kako uzdi`e ruke prema nebu i govori: Bo`e moj, do|e dan da se proslavim!, ba{ kao u onom snu u kome ga je sawala odevenog u zlato. Pored wega je bio sveti Nikolaj sa

epitrahiqem, a oko wih bilo je mnogo qudi, barjaka i eksapteriga ({estokrila), a crkvena zvona su radosno zvonila. Sveti Rafailo joj tada re~e: Vidi{, Mirsina, moje slavoslovqe? @elim da ovuda pro|u moje mo{ti i `elim da ovde stanu i poju. A jo{ vi{e joj je bio pred o~ima onaj drugi san u kome je videla kako svetog Rafaila nose dvanaest momaka devenih u zlato, a jedan od wih joj re~e: Vidi{ li koliko ga slavimo? Vekovima ga slavimo. Tako treba i vi da ga slavite. Treba da ga nosite sa barjacima i uz crkvena zvona. Mnogo bolesnih i | avoimanih }e isceliti. I Angelika Marangos je bila sva u suzama, jer se setila re~i koje joj je rekao sveti Rafailo: @elim ikonu i slu`bu. U mno{tvu naroda bili su i Duka Colakis, Nikolaj Podaras, Konstantin Kanelos, Nikolaj Fikijas, koji je ve} video ovakvu litiju sa svetim Rafailom koji je u naru~ju nosio svoju ikonu. Zajedno sa veruju}ima kora~ali su pognute glave i pre|a{wi neveruju}i koji su se postideli i pokajali. Blagoverna Vasilika Ralis pi{e: Mnogo sveta je bilo u litiji u dubokoj skru{enosti i sa suzama. Mnogo sam danas plakala, ~inilo mi se da tek {to su ih ubili Turci i da sam u wihovoj pogrebnoj povorci. Zna~ajno je bilo to {to je tokom cele Liturgije padala ki{a, a ~im su odlu~ili da odnesu kov~ege u selo, ki{a je prestala. ^ak je i sunce sinulo i bilo je sun~ano celim putem. Kada smo stigli u selo, ponovo je po~ela ki{a. To je na sve ostavilo dubok utisak. Mitropolit mi je rekao da je u Mitilini, odakle je krenuo vladika sa pratwom i predstavnici vlasti, bio prolom oblaka. Za vreme slu`be u crkvi Vavedewa Presvete Bogorodice, o svetiteqima je veoma potresno odr`ao slovo wegovo visoko preosve{tenstvo Mitropolit Jakov. Pravednici }e se spomiwati uvijek.(Psal. 112, 6) Za vreme slu`be, koja je slu`ena na drugi dan Bo`i}a, Eleni Karadimitrakis, majka Marije Colakis nalazila se u `enskom delu crkve. Dok je Mitropolit dr`ao slovo, stoje}i pred Carskim Dverima, i besedio o

povesti i mu~eni{tvu dvojice svetiteqa, Eleni odjednom ugleda kako kod Hristove ikone stoji jedna devoj~ica. Kosa joj je bila plava, sa razdeqkom po sredini, a li{ce joj je bilo sitno i ne`no. Videla ju je samo od struka navi{e, a od struka nani`e pokrivala ju je crna senka na kojoj su svetlela dva velika zlatna slova: A. R. Eleni je nepismena, ali, uprkos tome, slova su joj se tako urezala u pam}ewe, da ih je svojom rukom napisala. Devoj~ica je stajala spu{tena pogleda i potpuno nepomi~no. U po~etku, kada ju je ugledala, nije joj se ~inilo ni{ta neobi~no. Ali, kada je primetila da devoj~ica ne dodiruje nogama tlo, kao i kada je videla ona sjajna sliva, uhvati je drhtavica, ali se nije usudila da to ka`e bilo kojoj od `ena koje su stajale oko we, da ne bi pomislile da je luda. Me|utim, napustila je mesto na kome je stajala da potra`i svoju k}i Mariju Colakis, kako bi joj rekla {ta je videla i da vidi da li je i ona primetila to isto. Ali, kada se vratila na svoje mesto, devoj~ica je bila nestala. Kad god se toga seti, ka`e da se sva naje`i. Te no}i, Marija Colakis je u snu videla svetog Rafaila u seoskoj crkvi, odevenog u zlatno odejanije. Stajao je pored kivota sa svojim mo{tima. Re~e Mariji: Tvoja majka nije pogre{no videla, Marija. Nemoj da sumwa{. Sve vreme dok je vladika besedio o nama, stajao sam pored wega ja, a i an|el~e Irina. Jer i ona je mu~enica, wu su `ivu spalili, i wu treba da slavite zajedno sa nama. Reci vladiki da se postarao za nas i uzvisio nas na zemqi, a mi }emo se postarati da ga uzvisimo na nebesima. I reci mu da sam bio pored wega od trenutka kada je u{ao u avion, pa sve dok nije stigao do svog odredi{ta. Na samu Novu godinu, 1961. Marigo Kandanas je oti{la u seosku crkvu na Liturgiju. Kada je sve{tenik iza{ao da kadi, ugleda na levim oltarskim vratima jednog sve{tenika, krupnog i nao~itog, u odejaniju boje vi{we, glave malo pognute i ruku prekr{tenih na grudima.

Re~e samoj sebi: Mora da je to neki sve{tenik iz drugog mesta. Kada je paroh Evtimije ponovo u{ao u oltar, nepoznati sve{tenik je po{ao za wim. Onda Marigo stade da ~eka da i wega ~uje kako poje, ali kako ga nije ~ula, re~e u sebi: Mo`da }e odr`ati slovo, jer joj se u~inilo da je po ~inu vi{i od oca Evtimija, sude}i po odejawu koje je nosio. Liturgija se, me|utim, bli`ila svr{etku, a nepoznati sve{tenik se vi{e nije pojavio. Onda Marigo pri|e oltaru i malo se sa`e da zaviri unutra, ali ne vide nikog drugog do paroha. Upita jednu poznanicu da li je bio jo{ neki sve{tenik i ona joj odvrati: Nije. Tada razumede da je videla svetog Rafaila, pa se veoma potrese, ali i obradova u srcu {to je udostojena da budna vidi svetiteqa. I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaqskom probudi}e se (Dan. 12, 2) 11. januara 1961. na Orahov bre`uqak se popeo wegovo visoko preosve{tenstvo Mitropolit, koji je prvi uzeo a{ov i opisao wime znak krsta, a potom je po~elo iskopavawe u dvori{tu crkvice. Prvoga dana nije ni{ta otkriveno. Drugoga dana pomaqa{e se ostaci zidina koje su opasivale drevni manastir, a koji su se nalazili ispod korewa veoma starih stabala i zato je trebalo kopati veoma mnogo u dubinu. Pojavio se i jedan deo manastirske crkve, ~iji se ve}i deo nalazio ispod nove crkvice. Radnici prona|o{e jedan zlatnik, slomqenu ka{i~icu, sli~nu onoj kojom se danas sve{tenik slu`i i mnogo zemqanih posuda, ~a{a, tawira, lonaca i drugog. Ma|utim, uprkos tome {to su ve}inom bili neo{te}eni, ~im su do{li u dodir sa vazduhom, polomi{e se. Ali, ikona Presvete Bogorodice nije prona|ena, kako su `ene sa nesrpqewem o~ekivale, pa su plakale od `alosti, a posebno sestre Durgunas, Vasilika Ralis, Marija Colakis i ostale.

Od prvih dana radova na nalazi{tu, mnoge li~nosti su imale snovi|ewa. Sawale su Presvetu Bogorodicu koja im je govorila: Ovo je borewe koje sam od vas tra`ila da bih vam pokazala svoju ikonu. Ne gubite hrabrost. Presveta Bogorodica javi u snu i policajcu Cangarakisu, kao i wegovoj pobo`noj `eni i re~e da ne gube hladnokrvnost jer ikona zaista postoji i pojavi}e se jednoga dana. Ovaj pobo`ni ~ovek bio je toliko revnostan da je kopao zajedno sa radnicima i sa suzama se molio. Drugoga dana iskopavawa otkriven je jedan grob u blizini groba svetog Nikolaja. U wemu je bio jedan selet sa odse~enom gavom i stavqenom me|u noge. Prvo su pretpostavili da je to tre}i monah koji se pojavqivao zajedno sa dvojicom svetiteqa, Me|utim, posle su uvideli da je taj ~ovek bio zaklan i da su zlotvori wegovu glavu stavili me|u udove da bi mu se narugali. Ruke su mu bile odse~ene i stavqene unakrst pored glave. U ustima mu se nalazio stari vizantijski crepi} na kome su bila urezana tri mala krsta. Svi su ostali bez re~i, duboko potreseni pred tim u`asnim prizorom. Da }e biti otkriven jo{ jedan grob, petnaest dana ranije usnila je Konstantina Dunguris, ali niko nije pridavao zna~aja wenim re~ima. Dan uo~i otkri}a tog groba, Nikolaj Podaras je, dok je radio u susednom selu Komi, sawao svetog Nikolaja koji mu je, le`e}i u svom grobu, rekao: Nikolaju, idi u Termu, jer }e pored mene prona}i moga brata. Sutradan Podaras napusti posao i do|e u Termu i ispri~a svoj san. Kada saznade da su pored groba svetog Nikolaja prona{li jo{ jedan grob, zaprepasti se. Podaras je bio onaj radnik koji je, zajedno sa Colakisom prona{ao grob svetog Nikolaja i onaj pe~at (povequ).

Nedoumicu

tome

ko

je

taj

pokojnik,

razre{io

je

onaj

~etrnaestogodi{wi Kostas Psirukis, koji je iste no}i, kada je otkriven grob, to jest 15. januara, usnio ovaj san: Oti{ao je, sa jo{ jednim svojim prijateqem, gore u crkvicu da se pomoli. Kada su se pribli`ili, Psirukis ugleda ~oveka kako ulazi unutra. U|u i on i wegov prijateq i on ugleda neznanca kako se moli i pali kandila. Onda se onaj neznanac, kao da ga poznaje, obrati Psirukisu: Ostavili su me ovde i nabacali zemqu i neznaju}i ko sam. Ja sam seoski u~iteq. Kada su testerom zaklali svetog Rafaila, onda su zaklali i mene. Po{to su to u~inili, stavili su mi glavu na noge. Hri{}ani su me sahranili pored svetog Nikolaja. Reci da ve} jednom sakupe moje kosti. A {to se ti~e ikone koju sa toliko muka tra`e, na}i }e je. Nalazi se na levoj strani crkve pored ^asne Trpeze.8 Govorio je jo{, ali je Psirukis ostalo zaboravio. U~iteqa je videla u snu i Elevterija Kavuras. Ona je prva sawala da su i u~iteqa mu~ili. Kao {to smo ve} rekli, sawao ga je mali Kostas Psirukis i tada mu je u~iteq poru~io da ka`e da sakupe wegove kosti, po{to je wegov skelet ve} nekoliko dana bio u grobu da ga vide qudi na mestu gde je otkriven, onako sa glavom me|u kostima udova. U me|uvremenu, postalo je tako hladno da se smrzla voda u grobnici, pa su kosti izvadili polomqene iz leda. Jedne no}i Kostas Psirukis je sawao u~iteqa i on mu je rekao da se zove Teodor i da je on pokojnik koga su prona{li u grobu. A Marija Colakis usnila je ovaj san: Izlazila je iz seoske crkve i ugledala dve nepoznate `ene koje su u rukama imale tamjan i `urile. Iza wih primeti jo{ jednu `enu koja je bila sva u crnom. Ovu `enu Marija upita ko su one dve `ene koje toliko `ure. Ona joj odvrati: @ure na Orahov bre`uqak da okade mesto na
8

Na tom mestu je prona|ena Hristova ikonica, 1. avgusta 1961. god.

kome se, u zemqi, nalazi Bogorodi~ina ikona. A Marija joj re~e: Evo, kopali su i nisu je na{li, ali su otkrili jo{ jednog pokojnika. @ena joj re~e: Ah, k}eri moja, ikona postoji, ali se treba mnogo i dugo boriti da bi se prona{la, i potrebno me mnogo vere. Ne smete sumwati. A {to se ti~e pokojnika kojeg ste prona{li, a kad biste znali kroz kakve je muke pro{ao, srce bi vam prepuklo. On nije bio monah, ve} seoski u~iteq, koga su mu~ili zajedno sa monasima. Kada su monasi do{li kao izbeglice, seoski u~iteq i stare{ina su ih primili i odveli u manastir i otada su obojica ~esto odlazili u manastir. Zato su i wih uhvatili i mu~ili ih. A ikonu }ete prona}i. Ne gubite hrabrost. Jadan Termqanin po imenu Aleksandros Martis pitao se da li ikona zaista postoji. Te no}i usni Presvetu Bogorodicu i jednog monaha. Bogorodica mu re~e: Ovde postoji ikona, Aleksandre, ali se nalazi ispod crkvice. Ali i Dimitrije Gonidelis je sawao staru crkvu na Orahovom bre`uqku, koja nije bila mnogo velika, ali je bila visoka i imala je podrum i nekakav hodnik pod zemqom, koji je izlazio negde izvan crkve. Manastir je imao kelije i bio opasan velikim zidom. U oltaru se nalazila jedna ikona. Ispod crkvice je, zaista, i to u oltaru stare crkve, prona|ena, tokom iskopavawa, Hristova ikonica. Mnogi su sawali Bogorodi~inu ikonu u nekakvoj podzemnoj prostoriji, ali nisu mogli ta~no da odrede gde se to mesto nalazi, zato {to su sawali stari manastir. Sve veruju}e zahvatila je mu~na neizvesnost zbog Bogorodi~ine ikone. Ali, nedoku~iva je voqa Bo`ija i hri{}anin ne sme da bude rasrzan i nestrpqi, nego mora da bude trpeqiv, kao {to ka`e prorok Solomun: I oni koji su verni, postojano osta}e u qubavi s Wim. 9, sve

Kwiga mudrosti Solomunove, 3, 9.

dok se ne do|e puno}a vremena10i dok, kao sunce u zoru, ikona ne izi| e iz utrobe zemqe i ne bude nam poklowena. To }e se, svakako, desiti jednoga dana, u bliskoj ili daqoj budu}nosti. Bogorodica tra`i od nas mnogo vere, mnogo molitve, ~isto srce, neporo~no telo, kako bismo bili dostojni da prihvatimo taj bo`anski dar. Treba ista}i da su, koliko mi je poznato, sve ~udotvorne ikone, koje su prona|ene zakopane u zemqi, otkrivene posle mnogo muke, borbe, neizvesnosti, stradawa i te{kih isku{ewa, kojima Gospod isku{ava veruju}e kao zlato u talionici11. Na taj na~in do{lo je do pronalaska ~udotvorne ikone u Velikoj Pe}ini u Tinosu na ostrvu Hios i ikona na ostrvu Kitira, u Kidoniji, u Geri na Lezvosu (Mitilini) i na drugim mestima. U mojoj otaxbini Kidoniji, jednoj pobo`noj devojci u snu je bilo otkriveno mesto na kome se nalazi Bogorodi~ina ikona. Posle mnogo godina, turske vlasti dale su dozvolu da hri{}ani po~nu iskopavawe, ali vreme je prolazilo, a od ikone ni traga. Nesre}nicu su psovali i ismevali jer se pokazalo kao la` sve {to je rekla o pronalasku ikone, a Turci su je ~ak tukli i pretili joj. Uprkos svemu, ta bla`ena devojka ostala je ~vrsto pri svojoj re~i i wena vera je naposletku slavila pobedu pronalaskom ~udotvorne ikone Faneromene (Projavqene). Na mestu wenog otkri}a sagra|en je hram i ikona Faneromene postala je povod da joj dolaze na poklowewe ne samo qudi iz Kidonije, nego i iz susednih oblasti. To se isto dogodilo sa ikonom svete Magdaline u Geri na Lezvosu, gde je, na osnovu snovi|ewa, bila prekopana velika povr{ina mesta, neveruju}i su se podsmevali, a ikona nije na|ena. Me|utim, kada do|e puno}a vremena, ikonu su prona{li sasvim lako i izvadili iz zemqe, na sramotu neveruju}ih.

10 11

Gal 4, 4 Kwiga Mudrosti Solomunove 3, 6

Vasilika Ralis se toliko ra`alostila, vide}i da se ikona nikako ne nalazi, da se razbolela. 18. januara Vasilika je usnila ovaj san: Ugledala je Presvetu Bogorodicu u crnoj ode`di, a nalazila se u crkvici i kao da je palila kandilo. Isprva je mislila da je neka nepoznata i strana osoba, a potom, me|utim razumede da je Presveta Bogorodica i odmah je zagrli i po~e se raspitivati za ikonu, dok joj je qubila ruku. Onda joj Bogorodica re~e: Ne `alosti se. Prona}i }ete ikonu. Evo, ovde je, ispod oltara. Kad po~ne iskopavawe do|i i kopaj na ovome mestu, a sa tobom neka budu Mirsina Durgunas i Marija Colakis. Ne}ete se uop{te mu~iti. Prona}i } ete je sasvim lako.12 Dok su radnici radili na iskopavawu na Orahovom bre`uqku da prona|u ikonu Presvete Bogorodice, Kostas Psirukis je bio prisutan kada su prona{li u~iteqev grob. Kada je ugledao skelet sa glavom izme|u nogu, oseti veliki bol, poku{avaju}i da zamisli stra{ne muke koje su podneli mu~enici. 21. januara le`e u postequ i ~im je zaspao usni da se nalazi u nekoj poqskoj kolibi sa jo{ nekolicinom svojih prijateqa i da razgovaraju o grobu koji je otkriven. Onda jedan od wih re~e: Ma to su sve izmi{qotine. U tom trenutku za~u se sna`no lupawe na vrata i jedan glas re~e: O ~ijem grobu govorite? To je seoski u~iteq i zove se Teodoros. Na to se Kostas probudi. Uzeti u pri~u i zagonetke (Avak. 2, 6) Tih dana Mirsina je sawala zna~ajan san. Evo kako ga je sama opisala: Krajem januara 1961. godine, sawala sam da sam na Orahovom bre`uqku. Vidim svetog Rafaila odevenog u zlato kako izlazi iz crkvice,
Umesto ikone Presvete Bogorodice kasnije je prona|ena kameja sa Hristovom ikonom, zaista lako, sa sasvim malo napora. Niko nije pretpostavqao da bi ispod poplo~anog poda mogla da se nalazi ikona.
12

a za wim idu Vasilika Ralis i Duka Colakis. ^im ga ugledah napravih metaniju i poqubih mu ruku, a on se, za{av{i iza oltara crkvice, sa`e i zapovedi Duki Colakisu da kopa ispod oltara. On sam pijukom nekoliko puta zamahnu i odmah se ukaza nekakva plo~a. On je podi`e i odatle odmah po~e da svetli. Svi se qubopitqivo sagosmo da vidimo, misle}i da je to ikona, i ugledasmo polo`eno telo, kao pokojnika umotanog u belo, a o~i mu trep}u. Onda ja upla{eno upitah: Sveti Rafailo, ko je ovaj pokojnik? To je seoski stare{ina, odgovori mi i dade mi u ruku ledan list od kalendara na kome je bio napisan broj 12. U tom trenutku se probudih. Tokom iskopavawa, na|eno je mnogo starih zemqanih posuda, ~a{a, malih bokala i delovi polomqenog zemqanog korita, veoma lepo izra|enog, sa urezanim krstovima. Prona{li su i ne{to malo odlomaka zidnog `ivopisa iz vremena kada su `iveli svetiteqi, kao i nekoliko starih vizantijskih nov~i}a. Na jednom od wih bio je izobra`en arhan|el Mihailo. Mirsina Durgunas je 29. februara usnila da je gore na Orahovom bre`uqku i da tamo stoji sveti Rafailo koji joj re~e: Obele`i}u ti mesto na kome se nalazi ikona. Pokaza joj jedno mesto na levoj strani staroga hrama. Ona tamo stavi ruku i pojavi se list hartije na kome je pisalo ovo: Ja sam svjetlost svijetu; ko ide za mnom ne}e hoditi u tami13 Zatim joj sveti Rafailo re~e: Pri|i mi, i dade joj u ruke neobi~an pijuk rekav{i: Kopaj ovde. Ona po~e da kopa i ugleda plo~u od mermera. Podi`e plo~u, ugleda svetlost i jednu ikonu. U tom ~asu se probudi. Bilo je 3 sata.14 Tih dana Kosta Kanelos je usnio ovaj san. Sawao je svetiteqe i jednog

13 14

Jn 8, 12 Ovaj san mo`e da se objasni pronalaskom Hristove ikone.