KOŠČEJ BESMRTNI

- RUSKA BAJKA I NJENA ANALIZA

Dusan Mi·Friday, 29 September 2017

Na netu nije moguće pronaći originalan tekst ove bajke na srpskom jeziku i kao
što se vidi iz analize, ova verzija je iskrivljena vremenom u religijskom smislu.
Sve priče iz tih vremena su iskrivljene a često unakažene do neprepoznatljivosti.
Ali to nije prepreka da se iz same analize originalne bajke shvati njeno
originalno značenje kao i poruka koju su nam prapradedeovi uputili… Iz same
priče se može naći paralela sa našom pričom Baš Čelik koja je stigla do nas,
sasvim sigurno u skoro jedva prepoznatljivom obliku u odnosu na izvorni....

U jednom carstvu, tamo u nekakvoj državi, živeo car i imao tri sina, a svi mu već
bili odrasli. Desi se da njihovu majku iznenada odnese zli čarobnjak Koščej
Besmrtni. Najstariji sin zaiska od oca blagoslov da ide da traži majku. Otac ga
blagoslovi; on ode, i bez ikakva glasa nestade. Srednji sin je čekao, pa i on zatraži od
oca blagoslov, ode i bez traga i glasa nestade. Najmlađi sin, carević Ivan, reče ocu:
- Oče! Blagoslovi i mene da i ja odem da tražim majku.
Otac ga ne pusti, već mu reče:
- Braća su ti nestala, a ako još i ti odeš, svisnuću od žalosti.
- Ne, oče, blagoslovio me ili ne – ja idem.
Otac ga nevoljno blagoslovi.

Carević Ivan ode da izabere konja za sebe; na kojeg god je stavio ruku, svaki se
srušio; nije mogao sebi da izabere konja, pa ode gradskim putem pokunjene glave.
Odnekud se stvori starica i upita ga:
- Što si, careviću Ivane, glavu obesio?
- Odlazi, starice, ako zamahnem rukom napraviću kašu od tebe.

1
Starica zaobiđe drugom uličicom, pa ga opet sretne i veli:
- Zdravo, careviću Ivane! Što si glavu obesio?
A on pomisli: „Zašto li me ova starica pita? Možda bi mi mogla pomoći“ – pa joj veli:
- Eto, bako, ne mogu da nađem dobroga konja za sebe.
- Budalo, mučiš se, a nećeš staricu da pitaš! – reče mu ona. – Hajde sa mnom.
Odvede ga do planine, pa pokaza mesto:
- Ovde kopaj!

Kada carević Ivan iskopa, ugleda gvozdenu ploču sa dvanaest brava. On odmah
polomi brave i vrata se otvoriše, pa siđe pod zemlju. Tamo bejaše bogatirski konj,
prikovan sa dvanaest lanaca. A konj, kad vide spram sebe jahača, poče da rže,
kopitima da udara, svih dvanaest lanaca pokida. Carević Ivan obuče bogatirsku
opremu, zauzda konja, osedla ga čerkeskim sedlom, dade starici novaca i reče:
- Zbogom, starice, Bog te blagoslovio!
Pa uzjaha konja i ode.

Dugo je jahao, dok nije dojahao do planine; planina pregolema, strma, na nju se
nikako ne može popeti. Tu podno planine srete svoju braću; pozdraviše se i krenuše
zajedno dalje. Dođoše do stanica kamena od stopedeset pudi (stara mera za težinu),
a na kamenu natpis: Ko ovaj kamen baci na vrh planine, taj će moći i da se popne
na nju. Starija braća nisu mogla ni da podignu kamen, a carević Ivan ga jednim
zamahom baci i na vrh planine izbaci. Odjednom se na planini pojaviše lestvice. On
ostavi konja, natoči iz malog prsta u čašu krvi, dade braći i reče:
- Ako u čaši krv pocrni, ne čekajte me; to će biti znak da sam umro.
Oprosti se i ode. Kad se popeo na planinu, šta sve nije video! Kakvih je tu bilo šuma,
plodova, svakojakih ptica!

Dugo je carević Ivan išao dok nije stigao do jedne velike kuće. U njoj je živela
carska kći koju je odneo Koščej Besmrtni. Carević Ivan obiđe okolo, svuda ograda, a
nigde vrata ne vidi. Carska kći ugleda čoveka, izađe na balkon pa mu doviknu:
- Pogledaj, tu u ogradi ima rupa, dotakni je malim prstom i vrata će se otvoriti.
Tako je i bilo. Carević Ivan uđe u kuću. Devojka ga dočeka, nahrani, napoji, i o njemu
se raspita. On joj ispriča da je pošao da izbavi majku od Koščeja Besmrtnoga.
Devojka mu na to reče:
- Teško ćeš doći do majke, careviću Ivane! On je besmrtan, ubiće te. On često dolazi
kod mene, evo, ovde je njegov mač od petstotina pudi, možeš li ga podići? Ako
možeš, idi!
Carević Ivan ne samo da podiže mač, već ga i uvis baci pa pođe dalje.

Dođe do druge kuće i već je znao kako da pronađe vrata, uđe u kuću, a tamo
beše njegova mati. Zagrliše se i zaplakaše. On i ovde isproba svoju snagu, baci u vis

2
nekakvu kuglu od hiljadu i po pudi. Kada je došlo vreme da se vrati Koščej Besmrtni,
majka ga sakri. Samo što ga sakri, najednom Kaščej Besmrtni uđe u kuću i reče:
- Uf, uf! Niti vidim niti čujem rusku kost, a ruska kost mi je sama u dvorac došla! Ko
je bio kod tebe? Da nije sin?
- Šta ti je, bog s` tobom! Leteo si po Rusiji i nadisao se ruskoga mirisa pa ti se
pričinjava – odgovori majka carevića Ivana i poče da se ulaguje Koščeju Besmrtnome
raznim rečima:
- Gde je tvoja smrt, Koščeju Besmrtni?
- Moja smrt – odgovori Koščej – na tom i tom mestu; tamo je hrast, pod hrastom
kovčežić, u kovčežiću zec, u zecu patka, u patki jaje, a u jajetu je moja smrt.

Reče to Koščej Besmrtni, zabavi se malo i opet odlete. Kad mu bi vreme, carević
Ivan primi majčin blagoslov i pođe po smrt Koščeja Besmrtnoga. Išao je dugo
vremena, nije pio, nije jeo, nije mogao više da izdrži od gladi, pa pomisli: „Da mi je da
pronađem nešto za jelo!“ Kad eto ti vučića; on htede da ga ubije. Iz vučije jazbine
iskoči vučica i reče:
- Nemoj da mi diraš mladunče, biću ti od koristi.
- Neka ti bude!
Ivan carević pusti vučića, krenu dalje i ugleda vranu: „E, sad ću, valjda“, - pomisli –
„nešto pojesti!“ Napuni pušku, htede da puca, a vrana mu reče:
- Nemoj da me diraš, biću ti od koristi!

Carević Ivan razmisli i pusti vranu. Išao je dalje, do mora je došao i zaustavio se
na obali. Uto se iz vode praćaknu mala štuka i ispade na obalu. On je uhvati i onako
gladan pomisli: „Sad ću je pojesti!“ Odnekud se stvori velika štuka pa mu reče:
- Ne diraj, careviću Ivane, moje dete, ja ću tebi biti od koristi!
On pusti i malu štuku.

Kako sad da pređe preko mora? Sedeo je na obali i mislio. Štuka, kao da je
pogodila njegove misli, pruži se preko mora. Carević Ivan pređe preko nje kao po
mostu i stiže do hrasta gde je bila smrt Koščeja Besmrtnog, nađe kovčežić, otvori ga,
a zec iskoči i pobeže. Kako sad da uhvati zeca? Prepade se carević Ivan kad vide da
mu je zec pobegao. Zabrinu se, ali vuk kome beše poštedeo život jurnu za zecom,
uhvati ga i donese careviću Ivanu. On se obradova, uze zeca, raspori ga i sledi se:
patka mu prhnu i odlete. On zapuca, ali promaši!

Opet se zabrinu. Odnekud se tu stvori vrana s mladuncima, polete za patkom,

uhvati patku i donese careviću Ivanu. Carević je raspori, izvadi jaje i krenu, a kad
dođe do mora, uze da jaje pere, ali ga ispusti u vodu. Kako da ga sad izvadi iz mora?
Dubina je ogromna! Rastuži se opet carević Ivan. Odjednom se more zatalasa i štuka
mu donese jaje, pa se opet protegnu preko mora. Carević Ivan pređe preko nje i

3
uputi se pravo majci. Dođe, pozdravi se i ona ga opet sakri. Uto doleti Koščej
Besmrtni, omirisa i reče:
- Uf, uf! Rusku kost niti vidim niti čujem, ali ovde Rusijom zaudara!
- Šta ti je, Kaščeju?
- Šta ti je, Kaščeju Besmrtni? Kod mene nema nikoga – odgovori majka carevića
Ivana.
Kaščej joj reče:
- Nešto sam onemoćao!

To je bilo zato što je carević Ivan stisnuo jaje, od toga je Kaščeju Besmrtnome
pozlilo. Najzad carević Ivan izađe, pokaza jaje i reče:
- Evo, Koščeju Besmrtni, tvoje smrti!
Ovaj pade na kolena i reče:
- Nemoj da me ubiješ, careviću Ivane, živećemo u prijateljstvu, ceo svet će nam biti
pokoran.
Carevića Ivana ne zavedoše te reči, zgnječi jaje, a Koščej Besmrtni izdahnu.

Carević Ivan i majka uzmu sve što im je bilo potrebno i krenu u rodnu zemlju.
Usput svrate po carsku kćer kod koje je carević Ivan pre toga bio i povedu je sa
sobom. Nastaviše put i stigoše do planine gde su carevića Ivana čekala braća.
Devojka reče:
- Careviću Ivane! Vrati se mojoj kući: zaboravila sam venčanu haljinu, brilijantski
prsten i salivene cipele.

On dovede majku i carsku kćer, sa kojom se beše pre dogovorio da se venčaju, a

braća ih prihvatiše, ali uzmu lestvice za spuštanje, prerežu ih da se carević Ivan ne
mogne spustiti; majci i devojci priprete grozno da ništa kod kuće ne govore o
careviću Ivanu. Kada su stigli u svoje carstvo, otac se obraduje deci i ženi, samo je
tugovao mnogo za sinom Ivanom.

A carević Ivan se vrati u kuću svoje neveste, uze venčanu haljinu, brilijantski
prsten i salivene cipele, dođe na planinu i premetnu prsten sa ruke na ruku. Pojavi
se dvanaest dobrih junaka koji upitaše:
- Šta zapovedate?
- Prenesite me sa ove planine.
Dobri junaci ga odmah spustiše. Carević Ivan stavi prsten i oni nestadoše. Tada se on
uputi u svoje carstvo, dođe u onaj grad gde žive njegov otac i braća, zaustavi se kod
jedne starice i upita je:
- Šta ima novo, bako, u našem carstvu?
- Pa eto, dete moje, našu caricu je bio zarobio Kaščej Besmrtni; tri sina su je tražila,
dva su je našla i vratila se, a trećega, carevića Ivana, nema i ne znaju gde je. Car za
njim tuguje. A ovi carevići su sa majkom doveli i neku carsku kćer, najstariji hoće

4
njome da se oženi, a ona ga šalje da joj najpre odnekud donese venčani prsten, ili da
joj napravi onakav kakav ona želi; koga god su pitali, niko se još nije našao da ga
napravi.
- Idi, bako, kaži caru da ćeš ga ti načiniti, a ja ću ti pomoći – reče carević Ivan.
Starica se na brzu ruku spremi, dođe kod cara i reče mu:
- Vaše carsko veličanstvo! Ja ću napraviti venčani prsten.
- Dobro, baba, napravi ga. Biće nam veoma drago – reče car – ali, ako ga ne napraviš,
ode ti glava.
Starica se uplaši, dođe kući preklinjući carevića Ivana da pravi prsten, a on spava i
ne haje, jer prsten je već gotov. On se šali sa staricom, a starica se sva trese, plače,
grdi ga.
- Ti si se spasao – veli – a ja ću, budala, glavu izgubiti.
Starica je plakala, plakala, pa zaspala.
Carević Ivan je ustao rano ujutru i budio staricu:
- Ustaj, bako, i odnesi prsten, ali pazi: za njega više od jednog zlatnika ne uzimaj. Ako
pitaju, ko je prsten načinio, reci: ja glavom. Mene ne spominji!
Starica se obradova, odnese prsten, a nevesti se prsten dopade:
- Takav sam – veli – htela!
Ona donese starici punu ćasu zlata, ali ova uze samo jedan zlatnik. Car reče:
- Zašto si, bako, tako malo uzela?
- Ne treba mi više, vaše carsko veličanstvo! Ako mi posle ustreba ti ćeš mi dati.
Starica to reče i ode.

Ne prođe mnogo vremena, a pronese se glas da nevesta šalje mladoženju po

venčanu haljinu, ili da joj sašije onakvu kakvu ona hoće. Starica je i to uradila uz
pomoć carevića Ivana i donela venčanu haljinu. Zatim je donela salivene cipele, a
uvek je uzimala samo po jedan zlatnik i govorila da je sve to ona sama napravila.
Pročulo se uskoro da će toga i toga dana kod cara biti svadba. Carević Ivan naredi
starici:
- Slušaj, bako, kad povedu nevestu na venčanje, ti mi javi.
Starica mu na vreme javi, a carević Ivan se brzo obuče u carsku odeću i izađe:
- Evo, bako, ko sam ja!
Starica mu se baci pred noge:
- Oprosti mi, baćuška, ja sam te grdila!
- Neka ti bog oprosti!

Potom je došao u crkvu. Brat još nije bio stigao, pa on stade pored neveste. Tako
se i venčaše i u dvorac odvezoše. Usput ih srete mladoženja, najstariji brat, pa kad
vide da nevestu vode sa carevićem Ivanom, posramljen se vrati kući. Otac se
obradovao careviću Ivanu. Pošto je doznao za podlost braće, on ih, kad su
proslavili, otera u progonstvo, a carevića Ivana odredi za naslednika.

5
6
ANALIZA BAJKE
Poznata ruska narodna bajka o Koščeju Besmrtnom nam govori da na
kraju sveta na visokoj planini stoji hrast, a na hrastu visi kristalna kutija. U
kutiji sedi zec, u zecu — patka, i u patki — jaje, a u jajetu — igla. Ako se slomi
vrh igle, onda će umreti Koščej i oslobodiće se Zemlja od njegove zle volje.

A sada da pokušamo da uđemo u smisao priče. Prema rečima mnogih

istraživača, bajke bilo kog naroda — nisu ništa drugo nego prikaz drevnih mitova.
A mitovi su uvek kod svih plemena i naroda bili najpouzdaniji čuvari
informacija. Stoga, priču o Koščeju Besmrtnom treba posmatrati ne kao fikciju, već
kao ozbiljan izvor znanja, koje je putem mita došlo do nas iz dubine vremena.

Šta znači visoka planina?

Pre svega, ovde se ukazuje na vezu sa nebom. Možda je to znak sećanja na tu

visoku planinu, koja je nekada bila na mitskoj pradomovini naših predaka — Arktidi
— o arijevskoj Meru, na čijem vrhu je nekada stajao hram Indre ili Alatir-gora iz
ruskih mitova. Druga stvar je važna; u bajci je izričito navedeno mesto radnje.

Na planini stoji hrast, ustremljen u nebo. Šta je to?

Iz antičke mitologije znamo o drvetu sveta. Kod naših predaka ovo drvo je hrast
— sveto drvo samog Svaroga. U stvari, drvo sveta — to je simbolično kosmos, —
jedna celina i u isto vreme beskrajni višedimenzionalni prostor.

Šta je želeo da pokaže naš narod u obliku kristalnog sanduka, koji visi
na drvetu sveta?

Sanduk se u svim vremenima smatrao simbolom materijalizma i stvaranja

novca, simbolom preovlađivanja materijalnog nad duhovnim. To je energija,
usmerena na samu sebe. U Rusiji, "živim škrinjama" su zvali ljude skaredne i
izuzetno pohlepne. Sanduk — to je simbol kosmičkog zla, u stvari — to je tumor,
kancer samog Univerzuma, jer je sanduk — strano telo.

Sada razmotrimo, šta su naši preci želeli da prenesu preko slike zeca.

Zec je simbol prizemljenosti. To je mala, lukava, neobična, varljiva i kukavička

životinja, koja se prilagođava da živi u svim uslovima. Dakle, zec je simbol zemaljskog
lukavog zla, neuhvatljiv i multidimenzionalan. Sve ruske bajke pričaju o tome. Zeca
takođe nose i vuk i lisica i medved i sve životinje zajedno. Drugim rečima — to je

7
jedna od najtrajnijih životinja, to jest, ona je i simbol preživljavanja.

Ali zec u sanduku nije usamljen, u njemu se krije patka.

Kao što je poznato, patka je, ne samo kod ruskog naroda, već i kod drugih
evropskih naroda, simbol otvorene cinične laži. Zanimljiva je činjenica da je ptica
— gospodar vazdušnog elementa, dakle, laž ima i veliku brzinu i svoju sredinu širenja.

Stiče se utisak da "kancer" Kosmosa — sanduk — ima određenu vezu sa

zemaljskom sferom života. Zidovi kovčega se mogu posmatrati kao granica
tuđezemne, neprijateljske drvetu sveta forme, koja ima svoj put evolucije. Sam
sanduk — je mrtva materija, a živa bića u njemu nikakve veze sa nebeskim hrastom.
Zec — je nosilac zemaljskog poroka, patka — nebeskog. Svakako, jaje u patki
sadrži u sebi duboko kosmičko značenje.

Iz hindu ezoteričnih izvora znamo kako je Veliki Brama iznedrio iz jajeta

ispunjen životvornim svetlom Univerzum. O rođenju Univerzuma iz jajeta govore i
S.A. Vede i drugi mitovi "indoevropskih" naroda: iranaca, balta, germana— svi
govore o istom. Nameće se zaključak: ako je Univerzum rođen iz jajeta, onda je jaje
u patki klica negativnog univerzuma, koji u svakom trenutku može niknuti kao
parazit na granama Drveta Sveta. Jasno je da ta forma lišena samostalnog tla i
energije može da postane ozbiljan neprijatelj manifestovanog Kosmosa i konačnom da
ga isisa i proguta.

Poslednji element ove piramide — je čuvena igla, na kraju koje je smrt

Koščeja . Ona je najtajanstveni element slagalice. Šta je ona?

Da li je to znak sećanja na prošle nestale civilizacije, koje su ličile na našu

tehnokratsku, sa svojim televizijskim iglama i radioantenama — nosiocima često
lažnih informacija ?

Ako je tako, onda ispada da su naši preci zašifrovali u mit poruku o satanskom
egregoru i o tome kako neutralisati njegov uticaj na čovečanstvo. Pored toga, oni su
uspeli da prenesu to znanje savremenicima iz daleke prošlosti, koja je prethodila
egzodusu indoevropejaca iz njihove pradomovine.

Sa druge strane, igla je simbol skrivenog podmuklog zla, sveobuhvatnog i

usmerenog. Nije ni čudo što crni magovi široko koriste igle za primenu psiholoških
udaraca. Vrh je glavni i osnovni deo igle — njen radni kraj. On stvara uslove za
prodor u okruženje. Neophodno je slomiti je i onda se urušava cela konstrukcija:
igla prestaje da se kreće. Iz filozofije znamo, da svako zaustavljanje sistema, dovodi
do njegovog uništenja. To važi i u odnosu na hipotezu o tome da je koščejeva igla,

8
pored svega ostalog, povezana sa lažnim informacijama.

A sada o vlasniku sanduka — o Koščeju.

Iz ruskih narodnih bajki nam je poznato, da je on — tamna zla ličnost, agresivna

i veoma okrutna. Koščej se ne plaši smrti i nije ni čudo što on pokušava da sakrije
svoju smrt, na taj način, da do nje niko ne stigne. Njegova smrt počiva na vrhu igle, a
igla je, kao što smo pokazali gore, simbol vaseljenskog zla. Samim tim, zlo i Koščej
čine celinu iste manifestacije. Drugim rečima, Koščej — je jedna od manifestacija
Velikog Crnoboga, boga razaranja i haosa, gospodara svih mračnih sila
univerzuma. Ipak, Koščej — nije baš Crnobog; uprkos svojoj besmrtnosti, on je
smrtan, dok je gospodar tame večan. Najverovatnije je, Koščej — jedna od projekcija
Crnoboga u određenoj tački prostora. Iza mnoštva Koščeja, očigledno postoji
jedinstveni potencijal Haosa, ali to uopšte ne znači da je Koščej slab.

Vlasnik sanduka je veoma jak i ima stvarnu besmrtnost. On ima dovoljno

energije da uništi planetu i samo kontrola od strane svetlih sila ne dozvoljava Koščeju
da to uradi. Ali projekcija Crnoboga može dobro da radi sa ljudima koji svojim
rukama rade ono što nije pod silom vlastite volje. U bajci Koščej krade Vasilisu
Premudru. Žena je kod ruskog naroda bila simbol duboke mudrosti, saosećanja i
visoke nebeske ljubavi. U mitu ime žene to govori direktno: moć, ispunjena
Mudrošću. Na kraju krajeva, Vasilisa je isto što i Bazilius — Vasilije. Dakle, u davna
vremena Tami je uspelo da liši stanovnike Zemlje mudre moći, prepune ljubavi prema
prirodi i čoveku. Naravno, priča o Koščeju Besmrtnom ima informacije i o zalasku
sunca Zlatnog doba.

A sada hajde da vidimo kakav je čovek u stanju da stigne smrt Koščeja: da

pronađe kraj Zemlje, da se popne na planinu i da uz pomoć svojih prijatelja iz
prirode zbaci sa hrasta kristalni sanduk. Pre svega, on je predstavnik ruskog
naroda iz klase ratnika, na šta ukazuje njegovo carsko poreklo i naravno, on
nije hrišćanskog vaspitanja.

Njegovo ponašanje je tipično vedsko: heroj ruske bajke slobodno komunicira sa

prirodom, ona mu nije tuđa, kao što je, na primer, hrišćaninu ili judeju; ona je — deo
njega samog. Sretnuvši na svom putu medveda, carević ne nastoji da usmrti zver, za
čoveka je važnije druženje sa njom. Ratnik štedi i vuka, spašasva sokolove piliće od
gnevne vrane, ostavlja živu čak i štuku. Kao što se jasno vidi iz bajke, carski sin
često spašava život "manje braće" na svoju štetu. On je čovek visoke duhovnosti.
On ne pokušava da svoje lično stavi iznad problema drugih. Njihove probleme
čovek prihvata kao svoje i oni kojima je on pomogao, njegovi prijatelji iz prirode,
vraćaju mu istim.

9
 U stvari, u priči o Koščeju Besmrtnom prikazan je karakter čoveka Zlatnog
doba, koji nije ravnodušan i sebičan, nije odvojen od prirode i Kosmosa.

Zahteva pažnju i ime heroja, ono je tradicionalno — Ivan . Sa staroruskog "i" —

to je mantra moći, "va" je tama, a "an" je negacija, sve zajedno — "onaj koji
pobeđuje zlo". Sa hebrejskog Ioann je "ljubimac Boga". Čovek koga vole nebeske sile
svetlosti. Ovde je opet šifra. Svakako, ime Ivan je drevnije i nastalo je u prejudejskoj i
prehrišćanskoj eri. Jedna stvar je jasna: značenje imena sačuvano je bez promene.

A sada se fokusirajmo na saborce Ivana-carevića. Neodlučan stoji glavni junak

bajke pred ogromnim hrastovim drvetom. Previše visoko visi sanduk Koščejeve
smrti, a onda mu u pomoć dolazi moćni gospodar šume — medved. Jaka i okretna
zveri penje se na drvo i spušta željeni sanduk. Zašto je to medved? Sve je
jednostavno: medved je u Rusiji mnoge hiljade godina bio sveta zver. On je
smatran simbolom samog Velikog Velesa — boga znanja, mudrosti, duhovnog i
materijalnog bogatstva . Ali medved je predstavljao ne samo Velesa, on je bio i još
uvek je totem istočnih slovena. U priči slika medveda uključuje dva znaka: mudrost
drevnog boga i moć celog ruskog naroda.

Drugi saveznik ruskog heroja u borbi sa Koščejem je sivi šumski vuk. On je

simbol samog Peruna. Moćni Bog oluje, Bog pravdoljubivosti, svetlosti i
hrabrosti, pojavljujući se na zemlji voli izgled vuka . Vuk-Perun je mudar, odvažan i
veoma brz, na njemu u drugim bajkama Ivan-carević prelazi velike razdaljine. I ovde,
u priči o borbi sa Koščejem Besmrtnim, potrebna je njegova magična brzina. Samo
Vuk-Perun je u stanju da uhvati koščejevog zeca i on se suočava sa tim zadatkom.

Sada da pređemo na drugog junaka priče — sokola. Tamne sile u liku crne
vrane pokušavaju da ubiju sokola. Da se nije na vreme pojavio ruski ratnik, to bi
uspeli. Čovek spašava gnezdo sokola od razaranja, on nije ravnodušan. Nije
ravnodušan prema čoveku ni soko. Iz vukom uhvaćenog zeca odleće u nebo patka, a
u susret joj iz oblaka juri soko. On sustiže magičnu patku i obara je na zemlju. Šta je
želeo da prenese ruski narod svojim praunucima u slici "Jasnog Sokola"? Soko je
simbol Božanske nebeske vatre. U priči, to je sam Rarog — oganj nebeske pravde,
neprijatelj Haosa, svega tamnog, zlog i niskog.

I poslednji lik iz priče o Koščeju Besmrtnom je štuka. To je, možda, jedan od

najzagonetnijih likova bajke i na njoj treba da se zadržimo više. Štuka je predstavnik
vodenog elementa. Reklo bi se, kakve veze ona ima sa Kosmosom? Ali ako se setimo
najdrevnijih mitova o stvaranju univerzuma, opet ćemo sresti vodu, ovaj put
nebesku. Ispostavilo se, nebeski Okean je postao glavni uzrok svega što postoji. On je
porodio kosmički oganj, a nebeski oganj je zauzvrat — Manifestovani Kosmos.

10
 Šta su od uvek podrazumevali drevni pod Vaseljenskim vodama? Kako
pretpostavlja moderna nauka — informacije ili po ideji naših predaka — Nav. Iz
starih ruskih mitova saznajemo o tome kako je Nav u interakciji sa Jav , porodio
Prav — energiju stvaranja manifestujućeg Univerzuma. Sa tvrdnjom drevnih
slaže se i savremena visoka fizika. Ako se složimo, naravno, sa tim, da je Nav
drevnih — informaciono polje, a Jav — talasna energija Više super-svesti. Dakle,
smrt Koščeja uspeva da pobegne iz sveta pojavnog u svet nepojavni — informacioni.
Ali, ispostavilo se, informaciono polje, takođe ima svoju svest, a ta svest u obliku
Štuke odbacuje Haos, ne krije ga, već ga uništava. Mudra ruska bajka govori o tome,
da Haos nije večan, on je privremen fenomen u Univerzumu i u tome je još jedna njena
mudrost.

Trebalo bi dodati da pobeda nad Koščejem ruskog heroja — nije samo njegova
pobeda, to je pobeda nad mrakom svih sila prirode. Ruski je ratnik po svojoj volji,
ispostavilo se, na čelu tih sila. On ih usmerava, a one ga prate. Važno je napomenuti
da Ivan-carević na putu ka Koščejevoj smrti sreće staru ženu — Baba-Jagu, ženu-
joginju, osloboditeljicu, sabirateljku mudrosti i znanja. Ona mu daje klupko, koje u
bajci dovodi heroja do hrasta sa visećim na njemu kristalnim sandukom. Kao što
znamo iz savremenih istorijskih izvora, ruski ljudi, pored azbučnog pisma imali su
još i čvorovo pismo. Kanapi sa čvorovima obično su se motali u klupko. U bajci se
direktno kaže da je klupko dovelo heroja do cilja, dakle, junak je morao da bude
obrazovan čovek.

A sada zaključak: smrt satanizmu na Zemlji će doneti ruski čovek iz ratničke

klase, obrazovan i visokoduhovan. U početku njemu će pomoći svetli žreci
(Baba-Jaga), a onda će mu u pomoć doći svetli ognjeni Bogovi.

Jasno je, da sam, jedan junak, takav podvig nije u stanju da uradi. Ali u priči se
direktno ukazuje na to, da će u teškim vremenima heroja podržati ceo ruski narod .
U priči o Koščeju Besmrtnom imamo posla - ne sa bajkom. Bajka je samo forma, koja
je pomogla slanje poruke dalekih predaka svojim prapraunucima da odole
teškoćama vremena. To je program, koji su ostavili za nas prapradedovi. Krajnje
je vreme da se on sprovede u život.

_________________________________________________
https://www.facebook.com/notes/dusan-mi/ko%C5%A1%C4%8Dej-besmrtni-ruska-bajka-i-
njena-analiza/1916939691665786/

11