,, , ,

, , ' .
, ,
, ' , ,
, .
, ,
,, .
,
.
, ,
, .
, ,
, , .
, ,
.
, ,
: ,, , .''
' , ,
, , .


,
!
` , ,
:
, , ,
!

 ,
` !
,
:
, , ,
!
,
!
`,
,
,
!
,
, !

,
,
!

Sveti Sava
Sveti Sava po roenju Rastko Nemanji je roen oko 1169. u deevakom kraju na planini
Goliji, a preminuo je 14. januara (po julijanskom kalendaru) 1236. godine u Trnovu u Bugarskoj,
pri povratku sa hodoaa u Jerusalimu. Bio je najmlai sin velikog upana Stefana Nemanje i
prvi srpski arhiepiskop. Bio je brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenanog. Izborio se za
samostalnost rake arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje dananje Srpske
pravoslavne crkve. Rastko Nemanji je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu. Meutim,
Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonaio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona.
Kasnije je sa svojim ocem, koji se u meuvremenu zamonaio i dobio ime Simeon, podigao
manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori. U Srbiji je ubrzo dolo do borbe
za vlast izmeu Savine brae. Zbog toga se Sava vratio u Srbiju, kako bi zaustavio graanski rat.
Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojei pribliiti svojim sunarodnicima osnove
verske i svetovne pouke, da bi se 1217. godine vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava je od
vaseljenskog patrijarha u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za
prvog srpskog arhiepiskopa. Ostao je arhiepiskop sve do 1233.godine , da bi ga potom zamenio
njegov uenik Arsenije. Vie puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodoaa iz
Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tadanjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove
moti je u manastir Mileevu preneo njegov neak, kralj Vladislav.

Sveti Sava i a
Poao sveti Sava preko jedne planine pa srete avola. Kad ga avo ugleda, uplai se i edne da
pobjegne, ali ne mogne, pa se sada sretnu na putu. Sveti Sava rekne avolu: "Pomozi Bog!" a ovaj
odgovori: "Nije ti za tim stalo." "Kako si?" ree sveti Sava, a avo mu odgovori: "ta je tebi briga kako
sam?" "Kuda hoe?" upita ga sveti Sava, a ovaj odgovori: "Ni za tim ti nije stalo." "ta bi radio?" ree
sveti Sava; a ovaj mu odgovori: "Radio bi batovanluk, kad bi imao mrave zemlje i takog ortaka." Onda
sveta Sava kae avolu: "uje, pobratime, ba ako hoe da radi batovanluk, evo sam ti ja ortak, no
da se dogovorimo, kako emo i ta najprije raditi i sijati i ko e sjeme nabavljati." A avo mu odgovori:
"Vala, ako me i mrzi s tobom raditi i opet ti se pokoriti neu, ali samo hou da nainim ugovor pa da
otponemo raditi." Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i uine. Kad luk pone da raste,
doao bi avo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gledae ta je u zemlji. Kad luk u
najveoj snazi bude, onda sveti Sava pozove avola, te dooe. E ree sad sveti Sava avolu: "Pola je
moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voli." Videi avo silna pera u luka prevari se i uzme ono to je na
zemlji, a sveti Sava uzme ono to je u zemlji. Kad luk stane zreti, dolaae avo poesto da ga obie, ali
mu ne bijae milo kad vidi da pera trunu i sue se. Luk sazri, pera sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i
odnese ga. Ovo avola vrlo oalosti pa se rijei te jot jedan ugovor sa svetijem Savom uini, da posiju i
posade kupus, pa avo ree: "Ja u ono to je u zemlji, a ti ono to je na zemlji" i tako bude. Kupus, moj
brate, posade i ovaj sve rastijae vie i razvijae svoj list, dok se i glavice ukau. Videi ovo avo
miljae: kad je ovolika vonta na zemlji, to kolika mora biti u zemlji, pa se vrlo radovae. Kad u jesen
bude, sveti Sava doe te kupus posijee a avolu ostavi korenje. Malo za tijem evo ti i avola! Tu su
gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa im jedan koren izvadi i vidi, da nema nita,
prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu, te jot jedan ugovor naine, da posiju krompire,
pa onda to je u zemlji to neka bude svetoga Save, a to je na zemlji to da njemu ostane. Ovako i uine.
Posiju krompire. Krompiri izniknu, ukae se najprije cimina, pa onda cvijet a za ovijem bobe. Videi ovo
avo stane se smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istrune, a sveti
Sava povadi krompire pa u trap. Nadimae se avo da pukne od zla videi ovako sebe prevarena, kajae
se to je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te posiju enicu i ugovore: to je na zemlji
neka bude svetog Save, a to je u zemlji to da bude avolu. Kad enica poraste i uklasa, a avo doe
nad ogradu pa gledae koliko je izrasla, i govorae: "Iz malog zrna naraste ovolika stabljika." Kad bude u
jesen, onda sveti Sava pozove eteoce, te enicu ponje, a avolu strn. Sad avo stane plakati pa od
ljutine ree: "Vala, pope, ba hou jo s tobom da posadim vinograd, pa ta bude, i ako me jo i ove
prevari, onda od naega ortakluka nema nita. I tako posade vinograd. Kad vinograd tree godine rodi i
pokae se vrlo lijepo groe, onda se sastanu da opet biraju ta koji voli. Sad sveti Sava upita avola:
"to voli, ortae, ili orbu ili gustiu?" a avo odgovori: "Vala ja u gustiu, a tebi daba orba." Kad
vinograd sazri, onda sveti Sava obere groe, metne u kacu pa posle istoi vino, a avolu ostane dibra.
Sad se, moj brate, domisli avo te u dibru naspe vodu, naini kazan i prepee rakiju, a sveti Sava tek
njemu, pa mu ree: "ta je to, ortae?" a ovaj mu odgovori: "Peem rakiju, pobratime!" Onda sveti Sava
rekne: "Dajde, ortae, da vidim, valja li." A ovaj mu natoi u au. Sad sveti Sava srkne jednom, drugom,
pa trei put blagoslovi i prekrsti se, a avo pobegne i ree: "Vala, ba to je staru lijek a mladome bijes!"
pa tako iezne, i vie ga nikako nema tamo gdje uje da je pop.

Biografija
Najmlai sin Stefana Nemanje, velikog srpskog upana, Rastko Nemanji rodio se 1169. godine.
Njegov otac je eleo da ga oeni i da mu da deo drave kojom bi vladao. manastir, da se posveti
Bogu. Rastko je, meutim, eleo da se posveti molitvi, te je sa duhovnikom Svetogorcem i
nekoliko vernih slugu pobegao u Aton.
Nakon toga je otiao na Svetu Goru da ivi meu isposnicima. Rastko je stupanjem u monaki
red dobio ime Sava. Protat svih svetogorskih monaha, saznavi ko je i iji je Sava, premesti ga u
najvei manastir Vatoped, gde je Sava proizveden u jeromonaha.

Roditelji pak Savini, doznavi ta je njihov sin uradio, dugo su ga alili i u znak alosti crno
odelo nosili, ali su se na kraju pomirili s time, verujui da je to Boja volja. Nemanja se pone
dopisivati sa sinom i s vremena na vreme mu je slao mnogo novaca, da ne bi ni u emu
oskudevao.
Sava je sve te novce delio manastirima i pustinjacima. Sava je postao ugled svim
kaluerima i isposnicima svetogorskim. Posle nekoliko godina i Savin otac,
Stefan Nemanja, se zakalueri u Studenici i doe svome sinu u Svetu Goru. Do
tada u Svetoj Gori nije bilo srpskog manastira. Stefan Nemanja, koji je u
monatvu dobio ime Simeon, proputuje sa svojim sinom svu Svetu Goru. Tako
Sava sa svojim ocem, a uz pomo tadanjeg srpskog upana Stevana
Prvovenanog, podie Hilandar, ogradi ga tvrdim gradom i u gradu podie kulu
kao carski dom i mnoge elije. Tu se Sava i Simeon nastanie, ivee i Bogu
molie. Nije prolo mnogo vremena, a Hilandaru bee prirodato etrnaest
manastira i toliko zemlje da je dve stotine kaluera moglo u njemu iveti. No, Simeon je u
Hilandaru iveo samo osam meseci, pa umro. U Hilandaru je Sava prikupio mnogo pobonih i u
bogoslovskoj nauci uenih ljudi, da se brinu o duhovnoj nastavi, te uskoro Hilandar postade kao
neka duhovna akademija za sve one koji su eleli dobiti vie bogoslovsko obrazovanje. Tu je
Sava sastavio pravila po kojima se imaju vladati kalueri i ta su pravila poznata pod imenom
Tipik svetog Save. U Svetoj Gori napisao je Sava i itije svoga oca, prepodobnog Simeona.
Posle nekog vremena, krene na Srbiju ugarski kralj Andrija, sa velikom vojskom. Sava ode k
njemu da ga odgovori od rata, a kralj mu ree: "Kad si svetitelj, uini kakvo udo, pa u ti
poverovati i posluati". Sava se pomoli Bogu, te usred najee letnje vruine pade krupan grad,
od kojeg i ugarska vojska nastrada; i kralj videvi to udo, vrati se natrag.

Sveti Sava i majka

Umrlo majci dete jedine, a ona, sirota, ula za Svetog Savu, pa ga donela njemu, da ga oivi. "Oiveu ti dete", rekne Sveti Sava ucveljenoj majci "Ako mi u svetu nae ma i jednu kuu,
u kojoj niko nikada nije umro". Zalud je nesrena majka za dugo i dugo, traila takvu kuu; nije
mogla da je nae. Najposle se vrati i kae Svetom Savi. A Sveti Sava njoj: "Sad si videla, da nisi
samo ti nesrena na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da nee umreti. Bog daje, Bog i
uzima."
Sveti Sava i siromah
Naidje Sveti Sava pokraj jedne sirotinjske kuce taman na Bozic. Tamo kuknjava, jer se celjad, sa
sitnom djecicom, nije imala cim omrsiti. Sveti Sava dade onda domacinu punu casu masla.
Obraduje se siromah i zahvali, a zena uze maslo, prikupi korice i spremi poparu. Siromah je
trosio maslo godinu dana, a nikada mu nije nestajalo. Tak kad se pofalio jednom prijatelju poce
maslo da iscezava, a da se nije falio, Bog zna dokle bi mu trajalo.

Sveti Sava i zena tkalja

Neka zena namestila bila razboj u kuci da tka. Kuca je bila mracna i niska, te joj svetlost
niotkuda nije dolazila. Da bi joj se videlo, ona je metnula kraj razboja tri velika draga kamena.
Dodje Sveti Sava, pa je upita: " Sta to cinis?"- " Eto tkap sprocu ova tri kamena", odgovori mu
ona. " A sta bi ti meni dala da ti ja nabavim lepsu svetlost od ta tri kamena?"- upita je Sveti Sava.
" Dala bih ti, vala , Bog i dusa, ova sva tri kamena i jos punu mernicu suvih zlatnika koje mi je
deda u nasledje ostavio", odgovori mu zena. Sveti Sava onda provali povecu rupu na spoljasnjem
duvaru, sprocu razboja, i svetlos namah udje u kucu, i osvetli je celu. " Pa to sam i sama mogla
uciniti, ali ce sad tu da ulazi vetar, zima, kokoske i macke", rekne zena. " A ti zato ovde razapni,
izmedju cetiri zasiljena drveta, jagnjecu kozu, bez vune, ili parce platna", rekne joj Sveti Sava.
Zena zahvali Svetom Savi na velikoj dobroti i odmah mu da obecani poklon. On ga razdeli
medju siromahe na koje je prvo u putu naisao, jer je znao da ko god sirotinji deli, taj Bogu
uzajmljuje.
Kako se rodio Sveti Sava
Za vreme zidanja Studenice dopadne se car Nemanji neka vrlo lepa devojka iz okoline i on zazeli
da je dobije. Kad to saznadehu kaludjeri, koji su odnekud takodje bili tu dok se manastir zidao,
rese da ga sacuvaju od greha. Odmah naruce da dodje carica, kazu joj zasto su je pozvali i uvece
je podmetnu caru umesto one devojke. Car misleci da je to ona devojka provede s njom do zore.
U zoru mu ona potrazi zlatan prsen s prsta, da bi ga se imala po cemu secati, i on joj ga dade. Za
tri godine gradeci manastir Nemanja nikako nije isao kuci, niti je vidjao caricu. A ona devet
meseci posle one noci rodi musko dete. Kad cuje Nemanja da je carica rodila, poruci joj da ga ne
ceka, jer ce je, ako je zatece kod kuce, za neverstvo pogubiti. Ali ga ona nije poslusala, nego kad
dodje car kuci ona mu pokaza prsten i isprica sve, kako se bila dogovorila. Musko dete, koje se
Nemanji tada naslo, bio je Sveti Sava.
Sveti Sava i slijepac
Sveti Sava prolazeci kroz neku sumu blizu jednog sela opazi kravu i za njom tele. Iduci dalje,
svetac stize u kucu jedne udovice, koja je imala stara slijepa svekra. Od teskog putovanja Sveti
Sava bijase jako umoran, te sjede i poce sa starcem razgovarati. Slijepac ga zapita: " Da mi
pocem nijesi video kraj puta kravu?" Svetac odgovori, da je nedaleko u sumi video nekakvu
kravu sa teletom. Slijepac odmah naredi nevjesti, da ide i vidi da to nije njihova krava, koja se
izgubila prije tri dana. Domalo zena se vrati goneci kravu s teletom. Slijepac joj onda zapovjedi
da sto rucak zgotovi, a dok je ona kuhala on se jednako sa svecem razgovarao. Poslije rucka
Sveti Sava podje da ide. Slijepac onda naredi nevjesti: " Polij ovom siromahu komad hljeba i
jednu saku sira, jer ne znam gdje ga moze konak zateci." Zena ucini kao sto joj svekar zapovjedi.
Pri odlasku Sveti Sava rece slijepcu: " Kad si tako dobar, Bog ti ocinji vid opet otvorio!" I cim je
svetac otisao, slijepac je odmah progledao.
Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom
Doneli otac i mati malo, novorodjeno dete u crkvu, Svetom Savi, i zamolili ga da dete blagoslovi
i da mu da srecu. " Ja cu ga blagosloviti, kao sto je i Isus decu blagoslovio, ali mu srecu ne mogu
dati. To mozete samo vi, roditelji njegovi, ako ga zaranu naucite: da radi, da stedi, da ne laze, da
ne krade, da slusa, da je pobozno, da postuje starije, da je u svacemu umereno; a narocito ako ga
budete uputuli da dobro cuva svoje zdravlje." Roditelji su ucinili sto im je svetac kazao, pa je od
njihovog malog deteta postao dobar, radan, posten i pobozan covek. To se posle culo nadaleko,

pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im
da srecu. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

,
. ,
.
:
, ( );
, (, )

()
.
, .
:
- . ( );
, ( )

persona ,
.
.
: ... ( );
() ( );

()
()
.
. :
. ( );

 ( )

.
.
:
, ... ( , );
... . ( , )
... ( , )

. : ,
, , - .
:
, ( , );
... ( , - )

-
.
:
, ... ( , );
, ...- ( , )

, ,
.
.
:
, . ( , );

 , ... ( ,
)
, ... ( ,
)

.
:

: , ,
?
?
?
?'

: '' ,
'' ,
'

: .

( , )

, ,
.
(): ! (: !)
(): ` ` , ! (. . , )

,
.

: " ,
." -

 ,
, , .

,
.

,
,
...

,
.

: , , ! , , , ! (
, )

, ,
, , , , .
.

- , - ,
- , - , -
, - , -
.

.
.

- , , , ...


(. ; a- , dynasthai )
.

: .

,
, .
: ... ( .))