ПРЕДСТАВА ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ

ЛИКОВИ
Наратор 1
Наратор 2
Наратор 3
Стефан Немања
Ана
Растко
Млади монах 1
Млади монах 2
Млади монах 3
Војник 1
Војник 2
Војник 3
Цар Теодор Ласкар
Патријарх Манојло Сарантен
 ПРЕДСТАВА ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
СЦЕНА 1
НАРАТОР:
Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске
славе и уживања била су му отворена. Али, нешто у њему одвраћало га је од свих тих чари и
привлачности света за којима су милиони осталих људи жудели. И једнога дана, тајно од својих
родитеља, он завара траг дворској пратњи и побеже у једно пусто место где се настани као
сиромашни странац. Једина жеља му је била да своју душу осветли Божјом истином и вољом и да
само Њему служи.

НАРАТОР

Много година касније, овај краљевић, вођен Божјом руком, врати се из пустиње у своју земљу као
принц цркве и духовни вођ своје нације за сва времена. Иако је био без деце, он је кроз векове
постао отац милиона и милиона својих духовних синова и кћери.

НАРАТОР

Ово се догодило пре више од седам и по векова, али духовна буктиња коју је он упалио у своме
народу, још увек гори, а број његове духовне деце стално се умножава. Он је био пријатан, али
неустрашив; необично леп, а врло скроман; веома активан, али сталожен; друштвен, а ипак
усамљен. Умео је да живи отмено у обадва света, те су се многи на њега угледали.

И данашњи Срби, из љубави према њему, подижу му многобројне задужбине на свих пет
континената где их је иронија судбине расејала.

Историја овог необичног и дивног краљевића овако бјеше.

СЦЕНА 2
Стефан Немања (монолог узвишеним гласом)
-Ја, Стефан Немања, богобојажљив жупан земаља српских, увијек вјеран своме роду, а
најприје Христу, ујединићу српске земље, остварићу слободу жељно исчекивану!
АНА (тихо и скрушено)
-Драги мој и велики Жупане Стефане, Богу се молим за твоје здравље. Богу се молим
клечећи данима да нам Господ подари чедо. До сада нас је благословио дјецом, али моје
срце жуди за сином који ће бити разонода нашој души, наследник наше владавине и
потпора нашој старости.
НАРАТОР
Своје молитве поткрепили су заветом да ће, ако им Бог испуни жељу, после тога наставити
свој живот као брат и сестра, а не више као муж и жена. И Господ Бог, по величини своје
доброте, подари им мушко чедо. Оно је заиста било чудо од детета, лепо и бистро. На
крштењу му дадоше име Растислав, скраћено Растко.

СЦЕНА 3
Свети Сава и његова мајка Ана шетају двором и разговарају
АНА
-Драги Растко, вријеме ти је жену тражити. Ево, године прођоше, а ти одрасте, како ћеш
сутра владати без сапутнице која ти приличи.
РАСТКО
-Да мајко, настојаћу да не изневјерим ни Вас моје родитеље, а ни српски народ.
НАРАТОР
Растко је био веома дирнут убеђивањем родитеља и са највећим поштовањем изљуби им
руке и рукаве, уздржавајући се да каже ни да ни не.
Група од три монаха приступају код Немање тражећи прилоге за свој манастир.
Растко се моли пред иконом клечећи. Стефан Немања сједи на свом трону.
МОНАХ
-Честити и многопоштовани Велики Жупане. Надалеко се чуло за Вашу дарежљивост.
Подигосте многе манастире широм земље српске. Дођосмо од тебе да тражимо да
помогнеш и нашем манастиру.
СТЕФАН НЕМАЊА
-Да, да, једина похвала од Господа ми треба. А ви идите и јавите се ризничару, он ће Вам
припремити поклоне.
Стефан разговара са Аном, монаси разговарају са Растком. (ТИХО НЕЧУЈНО)
НАРАТОР
Растко је сатима и сатима разговарао са овим монасима. Са знатижељом је питао и
слушао. Он је говорио Растку о пролазности овога живота и о Светој Гори, као прагу
царства Божијег и најидеалнијем уточишту од сујете. Растко је гутао сваку реч.

СЦЕНА 4
Стефан Немања сједи на трону док му Сава прилази по дозволу за пут у лов
НАРАТОР
Растко је посматрао и видео како су царства и земаљско богатство, светска слава и луксус
бучни, променљиви и пропадљиви; он је исто тако сагледао сву видљиву лепоту како
ишчезава као сенка.
Међутим, нада им оживе када Растко једнога дана замоли оца за дозволу да са својим
друговима, иде у планину у лов.
РАСТКО
-Оче, понизно те молим да дозволиш мени и мојим најоданијим друговима да одемо у
лов на јелене.
СТЕФАН НЕМАЊА
-Драги Растко, знаш да ми је као твом оцу драго да се коначно укључиш у разоноду која
приличи твом сталежу и твојим годинама. Имаш моју дозволу.
РАСТКО
-Оче, довољно ће бити неколико људи, довољно за један конак. Увијек је боље када је
мања група, лакше је дивљач уловити.
СТЕФАН НЕМАЊА
-Наравно сине, нека буде по твојој вољи
НАРАТОР
Лов је био само варка. Монаси су отишли раније, договоривши се са Растком где да стану.
Ловачка група је стигла на ивицу шуме у залазак сунца. Растко је рекао својим пратиоцима
да вечерају, а потом да оду на другу страну шуме и да гоне дивљач, а он ће је, са неколико
поверљивих другова, дочекивати. После обимне вечере млади људи подремаше. Растко
то искористи па узјаха најбржег коња и оде на уговорено место где су га чекали монаси.
Сада су сви на коњима хитали у страну далеку земљу.

СЦЕНА 5
Стефан Немања разговара са Растковом пратњом који му саопштавају вијести о
бјекству. Стефан Немања сједи на трону, а војници ужурбано прилазе.
ВОЈНИК
-О велики Жупане, страшну вијест ти носимо. Твој љубљени син Растко, побјеже са групом
монаха. Нас завара и остави у логору.
СТЕФАН НЕМАЊА
-Од свог сина очекивах наследника на трону, а он одбјеже у манастир. Брзо. Коња
оседлајте, покрет брзо!
Растко заједно са монасима стиже у манастир Светог Пантелејмона ан Светој Гори.
Свети сава са прозора разговара са војницима.
НАРАТОР
Војници Немањини стигоше одбјеглог српског принца, а он их увече убједи да се лијепо
одморе и да ће он са њима ујутро кренути назад. Међутим, током ноћи, Растко бијеше
замонеш под именом Сава. Када су се војници ујутро спремили за пут назад, Сава се
појави на малом прозору цркве на кули, позва војводу, баци му пред ноге свежањ са
својим племићким оделом заједно са својим постриженим власима и рече:

СВЕТИ САВА
-Однеси ово мојим родитељима и реци им да си ме видео као монаха под именом Сава.
ВОЈНИК
-Растко, како си могао у свом срцу оставити све почасти које су те чекале. Молимо те у
име Великог Жупана, још ије касно, пођи са нама назад у свој дом, дом родитеља твојих-
СВЕТИ САВА
-Драга моја браћо, цијели свој живот ја смисао тражим, обиђох многа пространства и
упознах велике људе. Моје срце припада Христу, а смисао мог живота је овдје, међу овим
зидинама.
СЦЕНА 6
Симеон и Сава ходају и разговарају
НАРАТОР
Савлађујући свој тешки бол, Немања написа Сави писмо, молећи га да дође кући, макар и
на кратко време. Уз то, посла му прилично велику своту новца за личне потребе, за
манастир и за сиромашне.

НАРАТОР
Од Овог тренутка Сава је оставио живот принчевски у далекој прошлости и као поново
рођен монах Сава започео свој духовни рад како у градитељком тако и у смилу поучавања
свог рода. Написао је неколико великих дјела од којих су најбитнија она која се тичу
правила живота монаха у манастирском братсвту. Стефан Немања престо препушта
најмлађем сину Стефану, а он се замонаши заједно са својом супругом Аном. Најприје је
живео монашким животом у Студеници, а затим одее на Свету Гору у манастир Ватопед
код свог сина Саве.
НАРАТОР
Сава је пронашао стародревне рушевине манастира Хиландара, које су припадале
Ватопеду. Разговарао је са игуманом о обнови овог запуштеног манастира. За ово је
требала дозвола византијског цара. Са игумановим благословом Сава оде у Цариград и
успе да од цара добије печатом потврђену дозволу, којом се Ватопеду даје одобрење да
може обновити Хиландар,
СТЕФАН НЕМАЊА
-Драго моје чедо, проведох у молитве много времена. Бог ми је открио да нас није овдје
послао зарад нашег личног спасења, него зарад спасења многих.
СВЕТИ САВА
-Пођимо старче Светом Гором, направимо манастир који ће бити центар монашког живота
свим Србима одакле год да су дошли. Ја добих старче дозволу од цара Византијског да
обновим стари манастир Хиландар, волио бих да видиш љепоту која га окружује.
НАРАТОР
Хиландар обновише, а поред њега изуградше и обновише многе манастире широм Свете
Горе. Стефан Немања предаде душу своју Господу, а Сава са цијелим братсвом се
непрестано мољаше да господ пројави Светитеља. У зору, када је свештенство свечано
певало: "Слава Богу на висини..." деси се чудо. Свето миро, пријатног мириса који испуни
целу цркву, поче да тече из тела светог Симеона. Монаси у усхићењу повикаше: "Господе,
помилуј! Господе, помилуј нас!"
НАРАТОР
Не прође пуно времена, у Србији се завадише Савина браћа Вукан и Стефан. Ово је
највише болило њиховог најмлашег брата Саву, који се одлучи да пренесе мошто Светог
Симеона у Србију и измири браћу над њиме. Нсјпослије га однесе у његову задужбину
Студеницу, гдје се и сам скрасио.
После дугог времена, Сава видје да је његов народ спреман на већи корак, на аутономију.
Те са Свете Горе у коју се бијеше вратио, са неколико монаха отиде у Никеју да од цара и
патројарха измоли самосталност за Српску православну Цркву.

СЦЕНА 7
Док цар и патријарх сједе на пријетолима, Свети Сава заједно са браћом монасима
приступа им и поклања се.
СВЕТИ САВА
-Честити царе Теодоре и ваша светости, велика је потреба мога народа да има своје
народно свештенство. Са свих страна су нам претње, јер је Србија кућа саграђена између
истока и запада. Стога вас молимо услишите молитве наше и уздигните Српску цркву у
ранг архиепископије.
ЦАР ТЕОДОР
-О теби сам Саво чуо мног похвале, молитве твоје биће услишене. Покажи ми кандидата
којега би поставио на чело Српске Цркве.
СВЕТИ САВА
-Ево браћа моја кренуше самном, сви су достојни тога чина. Изаберите било кога од њих.
ЦАР ТЕОДОР
-Сви ови оци и браћа су часни и свети људи, али моја душа хоће тебе од Бога, јер твој
живот од раног детињства је познат свима нама."
НАРАТОР
Сава покуша да убеди свога славног домаћина о својим слабостима и недостојности за
такав положај, али без успеха. Часни пратиоци се једногласно сагласише са царем. И
патријарх је одушевљено инсистирао на томе.
ЦАР ТЕОДОР
-Твој народ тебе треба, јер ти имаш мудрост везану са ауторитетом. Биће, уз Божју помоћ,
теби много лакше него ма коме другом. И помосли даље: каква је корист да човек спаси
самог себе кроз пустињску усамљеност, док цео народ очекује спасење."
СВЕТИ САВА
-О велики царе, пустите ме да остатак живота молитвом свој народ помажем, нисам ја
достојан таквог звања нити ми је намјера била да за себе чинове тражим, него најприје
роду своме и Светој вјери Православној да помогнем.
ЦАР ТЕОДОР
-Сви ови оци и браћа су часни и свети људи, али моја душа хоће тебе од Бога, јер твој
живот од раног детињства је познат свима нама."
СВЕТИ САВА
-"Нека буде воља Божја кроз вас на мени грешнику."
НАРАТОР
-Од тренутка постављења на трон, Свети Сава подиже многе школе, болнице широм
земаља српских. Уреди епископије и постави српско свештенство. За све то вријеме
мошти и икона Светог Симеона непрестано су точили Свето миро, што је умногоме
допријнијело да српски народ још јаче и више буде укорјењен у вјери Православној.
И за крај, замолио бих да заједно ускликнемо с љубављу Светитељу Сави!!!