Ево дивне песме о светоме Сави, кога србски народ као свеца слави.

Он је био дете једнога владара, име му је Растко, син србскога цара.

Народ је побожан некад јако био и тај владар госте многе је примио.
Једног дана поче сутон да се хвата, калуqер'ма старим отвориuе врата.
3амолиuе конак ови светогорци, Немаnа их прими уq'те свети оци.
Æубаsно их служи и Растка довео, а он као дете меq' монахе сео.
H пре царем хвале Eога великога, а он носи даре дарива свакога.
Ја даривам Eога а Он мени мира, па да ми сачува моја сва три сина.
H оде да спава у своје одаје, sаборави Растка да тамо остаје.
Растко као дете једнако их моли да се nему само о Eогу говори.
Rа онда уsдахну nему срце младо, и ја бих sа Xриста мојега пострадо.
Aл' uта могу сада, ко да ме иsбави, па да и ја носим ту расу на глави?!
Ја вас сад преклиnем ево као дете, када ви поqете да ме поведете,
али мојој мајци немојте каsати јер ме много воли па ми неhе дати
Mога оца царство проhиhе к'о ниuта,а ја тражим Uарство uто има код Xриста
Немаnа се труди купи милостиnу, монаси говоре nеговоме сину:
-ујеu чедо мило, мораu промислити. Aл' ти мораu тамо са нама постити.
H царске хаnине неhеu ти носити, него црну риsу ти hеu облачити.
На све ово Растко пристаје и рече, идем мојој мајци јоu последnе вече,
јер ме виuе неhе она sагрлити, нити свога сина виuе поnубити.
Ниuта и не слути младог Растка мати, око пола дана тек поче питати:
A где нам је Растко ? - на обед га sове, и отвара редом она царске дворе.
Aл' детета нема и nој се не једе, и Немаnу uаnе да јој га доведе.
Нигде , нигде нема наuег милог сина, и настаде вриска меqу nима свима.
H Bукана sове и Стеqана свога. Tраж'те децо Растка мог сина милога,
траж'те свога брата децо моја мила, ала ми се туга у срцу савила.
Немаnа sамиunен к'о да неuто слути, ником' ниuт' не каже него само hути.
Они светогорци кад су говорили, ја и Растко само са nима смо били.
Eоже Свети, Силни, ако ј' воnа тако, да је с' nима от'uо и мој мили Растко.
Tеби га предајем , Tебе нека слави. - али ко hе доhи то мени да јави?
µа поuаnем слуге - то hу учинити, ако хоhе натраг ја hу га вратити,
и одоuе слуге, ал' веh беuе Сава, родитеnе своје по nима поsдравnа.
Rоsдрав'те ми оца, нек' се моли Eогу, ал' ја у двор виuе вратит' се не могу,
ја сам наu'о мира сад у светој Fори и наu'о сам Uара uто сав свет сотвори.
Rотруд'те се и ви родитеnи мили, да би и ви Uарство Bечно sаслужили.
Mајци ми однес'те овај прамен косе иs очију nених суsе нек' оросе.
H тако је Сава он sаuтитник свима, молитвом помаже он својим Србима.
Светитеnу Саво почуј наuе гласе и MОPH FОСRОµA µA ОН СРEЕ СRAСЕ!