СВЕТИ САВА
САВЕ
Растао је дечак Растко
хранила га рујна зoра,
он напусти дворе оца
а прими га Света гора.
Свети Сава расу слова
као ратар жита нова
да нарасте знање ђаку
и узвиси главу сваку
СВЕТИ САВА
Био је дете од главе до пете,
звао се кратко – Немањић
Растко.
Хтео је да учи, да знање
свије,
ал` школе било ниједне није.
Зато је устао у рану зору
и побегао на Свету Гору.
Ту је у осами манастира
учио стазе љубави, мира.
Пост`о је мудра, учена глава,
светитељ српски – Свети
Сава.
На Светог Саву
Где год има српско дете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори,
Тамо свећа данас гори.
Где су српске цркве, школе,
Данас Српчад Бога моле
Да им пружи руку свету
Да достигну жељну мету.
Славе деца своју славу
Царског сина – Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер их Светац благосиља.
Немањин син
Кажеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.
Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.
Кажеш, отворио је закључане
двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.
Кажеш, подизао је манастире
свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које можда баш на тебе личи.
ПРЕД ИКОНОМ СВЕТОГ
На истоку зора плава
Првим зраком просијава,
Из кревета ја устадох,
Пред икону дивну стадох
Светитеља Саве,
Наше српске славе.
Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Мржњу, злобу, беду,
баци у прашину,
Нека Србе љубав води,
Нек се слога роди.
Свети Сава
Јутрос ме је пробудила,
велећ моја мајка драга:
"Устај кћери моја, освиће нам
српског рода Свети Сава".
Устала сам, обукла се,
пошла радо, ево, амо
да заједно мили гости,
Светог Саву прославимо.
Сваки Србин данас пева:
"Ускликнимо с љубављу"
а његова песма лети,
у небеса Светом Сави.
Српкињица
- Српкињице селе, Српкињице
млада,
Где си до сада била? Куда
мислиш сада?
- У игри, у пољу провела сам
лето,
Па весело сада у школу ме ето.
Ах, како је лепо,
кад би мого знати,
Равним пољем ићи,
шарено цвеће брати!
Мој најлепши венац,
што сам пољем брала,
Учитељу своме
баш јутрос сам дала-
Тим најлепшим цвећем,
као даром славе,
Да украси икону светитеља Саве.
Светосавско благо
Од предака својих
кроз Светога Саву,
примили смо веру,
крст часни и славу.
Кроз векове многе
ово дивно благо
Србину је сваком
увек било драго.
Ово благо што су
нама дали преци
сачувајмо дајмо
и ми својој деци.
Свети Сава
Ко удара тако позно у дубини
ноћног мира
На капији затвореног
светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече и
нема се поноћ хвата,
Седи оци,калудјери отворте
ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће,а
одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело,уморне
су моје ноге-
Ал је крепка воља моја,што
ме ноћас вама води,
Да посветим живот
роду,отаџбини и слободи.
Презрео сам царске
дворе,царску круну и
порфиру,
И сад ево светлост тражим у
скромноме манастиру.
Отворте ми часни
оци,манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко
најмладјег свога брата...."
Зашкрипаше тешка врата,а
над њима сова прну
И с крештањем разви крила и
склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог,где се
Божје име слави,
Са буктињом ,упаљеном,
настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже,изнад
своје главе свете
И угледа,чудећи
се,безазлено,босо дете.
Високо му бледо
чело,помршене густе власи,
Али чело узвишено
божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе,пољуби
му чело бледо,
А кроз сузе
прошапута:"Примамо те,мило
чедо".
Векови су прохујали од
чудесне оне ноћи-
Векови су прохујали и многи
ће јоште проћи-
Ал то дете јоште живи,јер
његова живи слава,
Јер то дете беше Растко,син
Немањин,Свети Сава.
ВРЕМЕ РАЂА БОРЦЕ
Цареваше некад
незнање и беда,
цареваше некад
- док не беше њега!
Али време рађа јунаке,
борце и учењаке,
време рађа људе праве,
људе попут Светог Саве!
Време рађа храбре борце,
да од вере дижу дворце,
у дворцима данас ђаци славе,
и иду путем Светог Саве!
Цареваше некад
незнање и беда,
цареваше некад
- данас слика бледа,
ко не види, нека погледа
ову златну децу,
ђаке првог реда!
Жеља Светог Саве
Двадесетог овог века
Свети Сава на нас чека.
Са висине он нас гледа,
Где брат брату мира не
да,
Па се моли Вишњем
Богу
Да нам даде љубав,
слогу.
Он позива браћу милу
Да чувају српско славље
И да држе православље.
Да се српски језик
шири,
Да се брат са братом
мири,
Да се слави српска слава
То нам жели Свети Сава.
СВЕТСКИ ЧОВЕК
Много знаде мали Раде:
Како црнци куће граде,
Како мали мајмун спава,
Кад се тели морска крава.
Где корњача леже младе,
Шта Ескими с рибом раде.
Само слабо, много слабо
ћирилицу Раде знаде.
Он говори стране речи,
Знања му је пуна глава,
Само није баш сигуран:
Ко то беше Свети Сава?
Раде, Раде, српски јаде,
Без корена ти си дрво,
Буди светски, зашто не би,
али српски буди прво!
Српче о Светом Сави
Све што српским духом дише,
Српски збори, српски пише,
Помен чини, славу слави,
Поје песму Светом Сави.
Свети Сава Србе воли
За Србе се Богу моли
Српском роду даје крила
Српску децу благосиља.
И Сава нас све позива,
Ближе Богу нас дозива,
И науци светој учи,
Божјем страху да поучи.
Памтићемо док смо живи,
Светог Саве лик нам мили,
А благослов његов свети
Свако Српче нек посвети.
Млади Растко
Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више а не мање
није вредно малог Растка.
Видело се од рођења
да ће стећи Божју славу;
и уз помоћ - провиђења,
израсти у - Светог Саву.
ЗАВЕТ
На дан овај Светог Саве
кад га Срби свуда славе,
да Господу завет дамо,
да Му тврдо обећамо:
„Ићи ћемо путем славе –
старим путем Светог Саве,
живећемо ми у слози!
О Господе, ти помози!“
Српска Слава
Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
"Ускликнимо Светом Сави"
побожна се песма ори.
Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
и зелене венце плете.
Данас Срби, сви и свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.
На Светога Саву
Малено сам ђаче, малено ми
знање:
тек сам упознао буквар и
читање,
али већ знам и ја за Светога
Саву
и разумем лепо данашњу
прославу.
Свети Сава беше син
краљевске крви, велики
учитељ, просветитељ први;
Он је отварао прве цркве,
школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас
славу слави
и с љубављу кличе
Светитељу Сави.
ПОЗДРАВ
Срећна вам слава, Срби
честити
Светога Саве који вас штити.
Данас се слави Светитељ
Сава
Цркве и школе Врховна
глава.
Слава је ово значаја ретка
Велики Ускрс Великог Петка.
Србин је тлачен, Србин је
гино,
Свети му Сава окове скино.
Много ти хвала, наш Свети
Саво,
Поносна славо, врховна главо
Шта је сад Српство са свију
страна
Једнога крова – једнога стана.
И Теби хвала, о, Боже правде,
Што Светога Саву Србима
даде.
Подај му и сад челичне снаге
И много Твоје помоћи благе.
Срећан вам празник, децо и
људи!
Срећна вам слава Српчад и
Срби!
Молитва Светитеља Саве
Пред престолом Свевишњега
Свети Сава Бога моли,
Бога моли, сузе рони
И овако он говори:
"Род је српски драги Боже,
У последње ове дане
Тешко Теби сагрешио,
Од Тебе се отпадио.
Али имај јоште срца
Која Ти се, Боже моле:
То су деца, деца српска,
Она Тебе, Боже воле.
Старији су занемогли,
Срцем својим отежали,
А деца су химне Теби
Понајлепше испојали.
И за њих се, Боже, молим:
- Дај им, Боже, снаге нове
Да обнове цркву српску,
Твоју славу на векове."
Свети Сава поји вером Слово о Светоме Сави
Када нешто тешко скривам Сунце пио Србију опио
и снег ми у лице веје опио је надом и лепотом
Путевима мојим сивим прах од цвета био
СВЕТО САВА СПОКОЈ СЕЈЕ пред голготом.
И молим се небесима, Молитва му била сапутница
Мисао ми горе хрли, Србија му распевана тица
Кад се борим са гресима, чува гусле да не буду неме
СВЕТИ САВА ПРАШТА да им песма никад не занеме.
ГРЛИ.
Срцем хтео снове да распева
И седим из пламен свеће, душом хтео птице да натпева
Сагласан са својим пером, на ломачи остао је јачи.
На хартију стих ми слеће,
СВЕТИ САВА ПОЈИ ВЕРОМ. На лицу му видим Студеницу
јаву плео и снове исплео
Свети Саве претке васкрсава.
Немањин син
Кажеш, био је просветитељ,
први књижевник, први
светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.
Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и
фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.
Кажеш, отворио је закључане
двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.
Кажеш, подизао је манастире
свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које можда баш на тебе личи.
Јова
Из школе се враћа Јова,
Певајући, све због слова.
Уз пут срете бака Јелу:
„Ћирилицу знадем целу!“
Кући дође па са врата:
„Ћирилицу ја знам ,тата!“
Све сад , мајко, читам сам,
Јер од данас и „Ш“ знам!
Потом оде до икона
Па начини три поклона.
Хоће Јова да се јави,
И захвали Светом Сави.
Свети Сава Јову чује,
Па се скупа с њим радује:
Српство му је сада јаче
за још једно вредно ђаче.