Erih fon Deniken

Svi smo mi deca bogova

Kada bi grobovi progovorili

BILA JEDNOM DVA KRALJEVSKA DETETA

ISTRAIVANJA U SEVERNOM JEMENU
Basna je most koji vodi do istine. Arapska poslovica

Stari Rim je navodno osnovan 733. pre Hrista, a gi'ad Maja-Tikal jo 100 godina ranije. Poeci Atine datiraju oko 1500. pre Hrista, a pretpostavlja se daje Jerihon izgraden oko 6000. g. pre Hrista. Da li na naoj planeti postojejo stariji gradovi? MoguejeJer svi arapski hroniari uveravaju u to, da je Sana koja se nalazi na visoravni od 2500 metara, jemenskog pla-ninskog masiva, najstariji grad na svetu te daje osno-van odmah nakon potopa. Rira, Atina, Tikal i Jerihon su mi poznati. Preosta-lo mi je da upoznam grad Sanu. Ne nalazi se ba na glavnom putu. Do njega sarn doao sporednim putem. Kao to emo videti. Severni Jemen, Arapska Republika Jemen nalazi se na jugu arapskog poluostrva. Ovo podruje je od davnina nastanjeno. Doivelo je visokorazvijene kulture kao to je Sabejsko carstvo oko 1200. g. pre Hrista. Bila je to bogata zemlja, jer je raspolagala za-paen.im sist.emom navodnjavanja za svoje oaze; bila je to izvozna zemlja visokog stepena, za tamjan. koji je i danas veoma traeni artikal.
Zbivanja l951.

,,Izneli smo sve stvari iz naeg kamiona, i skoro smo preleteli preko Hadija. Ljudi su se pozadi u ka-mionu vrsto drali, i gledali u daljinu ne bi li zapa-zili neki znak jahaa na kamili iz Hariba... kada je ester, spoznao svu razmeru opasnosti... skrenuo ulevo, jedva izbegavi Jemenca i kamion drao van domaaja metaka" [1]. Ovaj napad doiveo je mladi ameriki paleontolog Vendel Filips pre 36 godina kadaje sa svojim kolegom Vilijemom Frenk Olbrajtom radio na iskopavanjima 180 kilometara istono od Sane. Odobrenje za ovaj poduhvat dao je kralj Imam Ah-med od Jemena ,,American Foundation for the Studv ofMan", amerikoj zadubini za istraivanje oveka. Amerikanci su iz izvetaja nemakih uenjaka Kar-la Ratjensa i Hermana fon Wismana iz 1928. god. sa-znali o postojanju hramova kod Mariba. Navodno se tu radilo o tajanstvenom hramu kraljice od Sabe. Uprkos vojnika i slubenika, kojeje ovoj ekspediciji odredio imam nakon vie meseci uspenog rada dolo je do znatne zategnutosti: Jemencima se nije dopalo da nevernici -jer ko ne veruje u Alaha smatra se ovde nevernikorn - u njihovoj zemlji kopaju za skrivenim blagom. Naredenja arheologa osujeena su nareenjima kraljevih slubemka. Jedna nesrea dovelaje do prvog revolta: jedan radnik je neh.oti.ce udario u drvenu pot-pornu gredu, koja je povukla za sobom est antiknih stubova;jedan egipatski radnik ijedan deak Jemenac lako su povreeni. Slubenici su odmah zahtevali pre-

daju lateks-kopija,* koje su se do tada prav-ile nakon viemesenog napornog rada sa starih natpisa na hra-movima.

Nakon kraeg putovanja u Ameriku - tom prilikom je nabavio novac za finansiranje daljih radova - Filips na licu mesta zatie situaciju punu emotivnog naboja tako da radovi nisu mogli da se nastave. Arheolozi su na tajnom nonom dogovoru doneli odluku o bekstvu. Proirili su vest da e narednog da-na sa breuljaka snimati ovaj teren. Ova prevara je utoliko izgledala stvarna to su ostavili opremu ove ekspedicije u vrednosfci vie od 200.000 US$, kada su arheolozi sa svojim egipatskim pomagaima uli u dva karniona. Slubenici i vojnici su sada bili sreni, jer konano su mogli neometano da rade ono to i uvek: mogli su da kradu. 36 godina kasnije Danas se to mesto, sa kojegje Filips pobegao, ubra-ja u turistike atrakcije, jer je Marib 1984. povezan sa glavnim gradom Sanom asfaltiranom cestom. Moj sa-radnik Ralf Lange i ja uivali smo u krajoliku ove ceste duge 175 km, i to sa zadnjeg sedita land-crui-sera. Vozio nas je mladi Jernenac, sa obavezno zade-nutom dambijom za pojas (jatagan). im Jemenac navri 14 godina, ovaj jatagan vai kao potvrda njegove novosteene mukosti. Od dubine depa zavisi da lijejatagan velik i irok ili skromniji, da lije drka srebrna i ukraena ili samo od rezbarenog drveta ili Arheolozi upotrebljavaju gumcni latoks za kopije pisanih rc-Ijcfa i figura. Vlani lateks se pritiska o original, zatim so skida sa kamcna: na taj nain sc dobije taan ncgativ.

Slika gore: Uzivali smo u pan.orami na 175-om kiloinetf'u naeg puta. Slika dole: Sa vrha klanca spu.ta sepogled na dolinu Vadis od manje vrednog rnetala, da li kona traka svetiuca srebrnim nitnaina ilije samo obina futrola. Najvani-je je da je to - jatagan. Pored vozaa je i nas vodi u blejzeru sa kravatom. uniforma koja valjda nagoveta-va oveka ija karijera je na usponu. Kako smo. medutim, kasnije saznali nije ga odlikovala ni int,eli-gencija niti poznavanje stvari. Slubenici u turistikom birou u gradu su mi save-tovali da angaujem vozaa; a tamo stranac dobija dozvolu za putovanje po unutranjosti zemlje. Bio je to dobar savet. Nikako ne treba iznajmiti sam kola, to moe biti vrsta samoubistva. U ovoj zemlji uopte nije vano da lije u saobraaj-n.om udesu neko kriv ili ne, jer je zakon o saobraaju jo uvek pod uticajem religije i plemenskog prava: te-lesne povrede u udesima tretiraju se kao ubisfcva. lako bi prema zapadnim saobraajnim propisima osoba ko-ja je prouzrokovala udes bila proglaena za potpuno nevinu, prema islamskom pravu on mora da plati ,,krvavim novcem" porodici povredenog ili ubijenog. Godine 1986. vaili su sledei kursevi: za mukarca nastradalog u saobraajnom udesu plaalo se okruglo DM 50.000, za enu polovina tog iznosa; za vreme - trajanja Ramadana i hodoaa ,,krvav novac" se udvostruuje. Moe da bude i gore: Preostali lanovi po-rodice mogu da zahtevaju krvnu osvetu. Za nas bi to bilo isto ubistvo. Ovde, medutim, pravdu deli rodbi-na ili plame, a izvrilac vri asno delo. Na svu sreu nisam morao da utvrdujem da li bih ja ko suvoza mo-rao neto da platim. Drugi dobar savet dao mi je portir u hotelu. Save-tovao mi je da putne dozvole vie puta fotokopiram. Kako je sarno bio u pravu! Ve prilikom prve uline kontrole od strane naoruanih mladih Ijudi ostao sam bez originala. Straarje to stavio medu akte. Prilikom sledee kontrole bi me vratili. Iz daljine su na suncu blisfcale planine i pribliavale sa tehnikom usporenja, svetlele su svetlosrnedom bo-jom pred crnom senkom. Cesta vijuga prema klisuri Bin-Gajlan, visokoj 2.315 metara, krivuda kroz prite-njene stenovite klisure. Od Al-Fardah klisure put se nastavlja kroz netaknut stenovit kraj: pravougaoni dinovski monoliti oblikuju nebodere. To je horizont! Prirodni kameni mostovi vise kao modelirani nad uz-dignutim kubetima. Suncem obasjani u daljini sjaje areni vrhovi stena, kao da su ih koloristi svee napricali jarkim bojama. Sa vrha klisure pogled se spusta dole na suvu, pustinjsku dolinu, koja se prosti-re utozlatnom bojom. Posle dugih krivina useenih u stenu, 1.000 metara ispod nas nalazi se ravnica, na ko-joj lei Marib. Sa svakim metrom, kojim se nae vozilo pribliava dolinskoj podini - jo uvek je na visini od 1.300 metara - vazduh postaje topliji. Nekoliko bu-nova i jadnog drvea nalazimo pokraj puta, iza toga sa-mo pesak, pusto koja namee pitanje od ega ive beduini i ivotinje, tj. kako preivljavaju. Skoro bez prelaza na put prekriva vulkansko stenje crno kao gar - gare peine, predeo sa Marsa, sa koga se uzdiu planine kao gigantska ugljena brda. Velianstvena pri-rodna bina na podnevnom suncu. Treperava svetlost. Senke garea iz svemira. Srebrni odsjaj antracita na suncu. Posle vonje od dva i po sata, iz Sane dolazimo u staro selo Marib sa njegovim viespratnicama. U blizi-ni se eksploatie nafta. Na uarenom suncu ekaju ci-sterne na utovar. Nita, ba nita se ne vidi od ruina starih nekoliko hiljada godina.

Samo je teka podnevna vruina mogla da zaustavi moju lovaku groznicu, ujedno je bilo i vreme za moje pratioce da neto pojedu. Otili smo u hotel Cija nasje istoa uverila u to da gaje verovatno sagradila za go-ste neka petrolejska fu-ma.

Staro selo Marib sa svojim ncboderima Dolo je do grofceskne pantomime. Mom Jemencu osira ,,money" nije bila poznata ni jedna engleska re, tako da sam ih izvesnim gestima pozvao najelo. Jelovnike smo dobili na engleskom i arapskomje-ziku. Raif ija smo naruili po omlet sa sveim ampi-njonima, nai pratioci su naruili na arapskom a kelner je narudbine navrljao na blok. Dobili smo nae ,,omlete" - dva jaja na oko sa ampinjoninia iz konzerve, a naim Jemencima su servirani ukusni stejkovi sa koskom. Nisu ih takli. Nastavio sam jezi-kom gestikulacija, kao to na primer nagovarate dete dajede: njam-njam. Nita se ne deava. Kao hipnoti-sani sedeli su pred tanjirima sa noem i viljukom. Da li su se u sebi molili? Nisam smeo da ih ometam. Od-jednom mije neto sinulo u glavi. Uhvatio sam stejk za kost i prineo ga ustima. Razbili smo ini: oslo-bodeni poeli su da se smee i prstima dajedu. Nakon nekoliko podrigivanja nai saputnici su nam dali do znanja da moemo da nastavimo put.

Tajanstvena kraljica od Sabe

Spremali smo se da pogledamo branu u Maribu, ko-ja se jo pre vie hiljada godina pokazala kao remek-delo, a u literaturi sujoj se divili kao udu antike. Ko je zahtevao njenu izgradnju? Pripisuje se legen-darnoj kraljici od Sabe. U Starom zavetuje zabeleena njena poseta kralju Solomonu; meutim, medu arheo-lokim iskopinama do sada nije pronaden nikakav trag, ili svedoanstvo o njenom postojanju na Zemlji. ! Ko je, dakle, bila ta kraljica? Fasdnantno je prodreti kroz eme njenog postojanja sve do fakti. Krenimo za-to u potragu! Od staroarapskog pesnika Semeida Ibn Alafa posto-jipredanje [2]: ,,Hadhad (moni kralj) krenuo je jednoga dana u lov. Susreo je vuka koji je lovio gazelu i gonio je prema provaliji, odakle nikako nije mogla da pobeg-ne, Hadhadje napao vuka, oterao ga i takoje spasio gazelu, iji trag je poeo da sledi. Tako se sve vie udaljavao od pratnje sve dok iznenada pre sobom ne ugleda veliki, raskoni grad; predivne gradevine, mnogobrojne horde kamila i konja, guste umice palmi i zasejana polja pruali su se njegovom pogle-du. U susret mu je doao neki ovek, koji rriuje re-kao, da se taj grad zove Ma'rib, kao i njegova rezidencija, ali da se narod koji ovde ivi naziva 'A-rim i da je od roda Dinova*: a on sam je njihov kralj i.vladalac leleb I. Sa'b po imenu.

Dok su. tako govorili, prola je devojka udnovate lepote, i Hadhad nije mogao pogled da odvoji od
U predislamskoj Arabui: duhovi i demoni, kao npr. uloga u ,,Hiljadu i jednoj noi"

Hiljudugodinji nasipi na brani u Maribu nje. Tada progovori kralj dinova: Ta devojka je moja erka, i ako eli dau ti je za enu, spasio si joj ivot, jer onaje bila ona gazela koju si spasio od vukova i itavog svog ivota nee moi da ti se zah-vali. Dodi u svadbeni logor sa svojom rodbinom i knezom tvoga naroda za trideset dana. Hadhad se vratio i uskoro je pred njim nestao taj grad duhova. Ali, nakon tridesefc dana uz pratnjuje doao na svadbeno veselje. Za to vreme dinovi su izgradili palate sa fontanama i vrtovima. Kralj leleb ih je doekao i ugostio kao pravi domain. Veselje je trajalo 3 dana i 3 noi dok Haruru, njegovu er-ku, nisu doveli u Hadhadove odaje. Taj dvorac sada postaje njegovom rezidencijom-Harura je medutim bila majka Bilikisa (Bilikis je arapsko ime za kraljicu od Sabe)" Arapskim udima nikad kraja, belei istoriar i lek-sikograf Navan Ibn Sa'id (preniinuo oko 1195. godi-ne), a grad koji je iznikao iz niega bio je navodno od metala, i nalazio se na etirijaka stuba kroz kojije vo-da oticala u metalnim kanalima. Da li je ovo samo baj-ka iz ,,Hiljadu i jedne nod"ili nauna fantastika iz doba antike? Vie nam pomae stari Semeida Ibn Alaf: on zna da je kraljica od Sabe odnosno Bilikis imala dva vrta koji su navodnjavani iz dva izvora na brani.(2) Ba za tu branu sam i bio zainteresovan.

taje bilo i ostalo

Da je nekim sluajem u ono vreme postojala Gmi-sova knjiga rekorda u njoj bi sasvim sigurno svoje me-sto nala i brana u Maribu! Jasno je da su jo antiki autori pisali o njoj, to tehniko udo su opisivali kao prvoklasno dostignucjejunoarapske kamenorezake i

inenjerske umetnosti. Zid brane je u podnoju irok 70 metara a dugaak 615 metara apsolutno se moe porediti sa dananjim. Izmedu planina sa severne i june strane* sabirala se voda iz Vadi Adana. Sa se-verne ijune strane graditelji su napravili ustave i ka-nale raspodele vode od paljivo obraenih kvadratnih stena, njima su tekle dragocene koliine za navod-njavanje severnih i junih vrtova kraljice od Sabe. Najbolje se odrala juna ustava. Ovi radovi me podPlanine Dabal Balak al Kibli i abal Bal ak Avsat. Taj dvorac sada postaje njegovom rezidencijom-Harura je medutim bila majka Bilikisa (Bilikis je arapsko ime za kraljicu od Sabe)" Arapskim udima nikad kraja, belei istoriar i lek-sikograf Navan Ibn Sa'id (preniinuo oko 1195. godi-ne), a grad koji je iznikao iz niega bio je navodno od metala, i nalazio se na etirijaka stuba kroz kojije vo-da oticala u metalnim kanalima. Da li je ovo samo baj-ka iz ,,Hiljadu i jedne nod"ili nauna fantastika iz doba antike? Vie nam pomae stari Semeida Ibn Alaf: on zna da je kraljica od Sabe odnosno Bilikis imala dva vrta koji su navodnjavani iz dva izvora na brani.(2) Ba za tu branu sam i bio zainteresovan.

taje bilo i ostalo

Da je nekim sluajem u ono vreme postojala Gmi-sova knjiga rekorda u njoj bi sasvim sigurno svoje me-sto nala i brana u Maribu! Jasno je da su jo antiki autori pisali o njoj, to tehniko udo su opisivali kao prvoklasno dostignucjejunoarapske kamenorezake i inenjerske umetnosti. Zid brane je u podnoju irok 70 metara a dugaak 615 metara apsolutno se moe porediti sa dananjim. Izmedu planina sa severne i june strane* sabirala se voda iz Vadi Adana. Sa se-verne ijune strane graditelji su napravili ustave i ka-nale raspodele vode od paljivo obraenih kvadratnih stena, njima su tekle dragocene koliine za navod-njavanje severnih i junih vrtova kraljice od Sabe. Najbolje se odrala juna ustava. Ovi radovi me podKoc. visokog vodostaja vodene mase su prvo padale bazen gde bi se ,,srairivale" tako da su glavnim ka-aalom sa mnogim sporednim kanalima usmcravane do junih polja. Graditelji onog vremena ^.' zaista bili veGma mudri, uzeli. su u. obzir i povrerneno plavljenje glavnog kanala. Opremili su ga slivnikom za preliva -nje, gde bi prihvaena voda bila sprovedena do Vadija. Sa june strane brana se prostire na 600 rnetara popreko kroz dolinu prema severnoin delu. 1 u ovom delu se ustava dobro odrala, i tu bi bujica prvo bila prihvaena u bazenu a potorn bi se sprovela do giav-nog kanala prema ,,sevenii,m" vrtovima. Ogromni na-sipi su pored zidova debljin.e metra pruali ot.por pritiskuvode i izgraenje - dabi svakoj situaciji dora-sli - stepenasti prelivni zid, koji bi regulisao visinu vo-dostaja u bazenu.

udo iz Mariba
1982. Ulrih Bruner (Ulrich Brunner) na Univerzi-tetu u Cirihu bram svoju doktorsku disertaciju [3] o staroj oaai Marib, tu citira studiju firme ELEKTRO-WATT, Cirih, inae poznatu po fcome to u celom svetu gradi brane a za jemensku vladu je takode projektovala novu branu u blizini Mariba. U svojoj studiji Elektrorva dolazi do zakljucka daje u sebejsko vreme kod Mariba povrina od okruglo

Zid ustuveje Sirok 4,62 m, donji monoliti su ugaki 3,54. a Siroki 51 cm 9000 hektara* bila navodnjavana te daje vrhunac vo-dostaja u dvogodinjem proseku iznosio 950 kubnih metara u sekundi. ,,U proseku svakih deset godina dolazi do vrhunca vodostaja od 3750 kubnih metara u sekundi a stogodinji visoki vodostaj bi imao vrhunac odlivauja od 7250 kubnih metara u sekundi". Pod tak-vim uslovicia ondanja brana bi bila napunjena ,,za neto vie od dva safca", medutim prelivni zid je mo-gao da sprei katastrofu zbog probijanja brane. Prema sveim proraunima kanali sa severne i june ustave dostiu brzinu odlivanja od po 30 kubnih metara u se-kundi i tako mogu da pokriju potrebe od okruglo 60 auliona kubnih metara vode ,,severnih i junih vrto-"&" u roku od dvanaesfc dana. Ulrih Bruner rezimira: ..Genijalnost ovog sistema navodnjavanja ogleda se raoda upravo u toj jednostavnosti funkcionalne izgradnje celokupnog objekta, iji vek fcrajanja iznosi vie od dve hiljade godina" Neverovatnost tehnike Mariba moda e biti jasni-ja, kada zamislimo da su stari Rimljani 100 godina pre nae ere u Gornjoj Bavarskoj izgradili branu, koja bi i danas radila! Nijedna graevina na svetu ne predstavlja za pri-rodnu stihiju neresenu enigmu. Sasvim je normalno daje i brana u Maribu doivljavala provaljivanje usta-ve, ali to je bilo bitno samo za ustavni zid, brana je ostala neoteena. U legendi se kae da je prvobitna brana nastala od zemlje i kamenajo 1700. g. p. n. e. i da su tek Sebejci tu ,,Prabranu" opremili zidovima i u.stavama, kojima se nii danas divimo. Zna se da je 500. g. p. n. e. dolo do pucanja ustavnog zida za iju popravkuje bilo potrebno angaovati 20.000 Ijudi, Ko-nano je ipak doslo do katastrofalnog pucanja, Vodena stihna je sprala sve ono fco je h.iljadama g(ni.n:'a, ranije bilo izgradeno. Zatrpalaje njive i vrtove. 0 tome govo-ri -ak i 34. sur iz Kurana (stih 17); ,,Ali oni su odstupali od vere, i zato smo mi poslali poplave, i zato srno njih ova dva vrta pretvorili u dva vrta sa gorkirn plodovima, Tamarisk i nefco malo lotosa. To smo irn dali za nagradu njihove zahval-nosti". Koja je iftinska igra sluaja antiku branu smesti-la ba u Marib u dolinu nadomak pustinje? U celom Jemenu su postojali sistemi navodnjavanja, ak i mali nasipi, medutim svi. zajedno nisu posedovali tu masu

Gore: Dobro se odrzala i kapija na scvernoj strani Dole: Zidovi debljine metra oduprli su. sepritisku vode

vode kao Marib, koji je izrastao u velegrad i sedite trgovine sa plodonosnim poljima i divnim vrtovima, Danas nafta - jue tamjan

Tamjan, to je refenje emegme.

Biblijska pria nam pripoveda dirljivu priu o ma-lom. Isusu, kome su sveta tri kralja sa Bliskog istoka doneli tamjan i izmirnu u talu Vitlejema. Tamjan je u ono vreme bio veoma cenjeni poklon, jer je bio dra-gocen kao samo zlato. Grki istoriar Herodot (oko 490 - 425. g. p. n. e.), putnik po Bliskom istoku navodi da se u Vavilonu godinje davalo 1000 talenata u sre-bru za tamjan u ast boga Bala. Egipani - koji su tamjanom poboljavali vazduh u hramovima i koristili ga kao miriljavu esenciju prili-kom mumifikacije mrtvih - pokrivali su svoje potrebe za tamjanorn na ekspedicijama na Crvenom. moru. Rimski car Neronje za sahranu svoje dugogodinje Ijubavnice i kasnije supruge Popeje Sabine (65. g. n. e.) priredio tamjansku orgiju: U roku od nekoliko da-na pustio je da ogori toliko tamjana koliko bi u celoj Arabiji za godinu dana moglo da se pobere - znak su-vie kasnog, miriljavog izvinjenja za udarac nogom, od ijih posledicaje Popeja Sabina i umrla. Meutim, tajman je bio vie od balzamsko-narko-tinog miomirisa i skupocene rtve za bogove. Grki lekar Hipokrat (oko 460 - 375 g. p. n. e.) je otkrio le-kovito dejstvo kod astme 1 oboljenja uterusa kao i do-datak za kozmetike kreme. Ovo udotvorno sredstvo su sledbenici Hipokrata prepisivali te je postao lager ondanje medicine. To to je Hipokrat otkrio kao novu medicinu, Moj-sijeje upotrebljavao jo oko 800 godina ranije radi de-zinfekcije svog naroda od zaraznih bolesti za vreme egzodusa: ,,I Mojsije govorae Aronu: uzird kadionicu, stavi vatru sa oltara u nju i odozgo stavi tamjan, zatim brzo odnesi medu Ijude, u zajednici okaj njihove grehe: jer patnja je ve poela. Na to Aron uze ka-dionicu, kako mu Mojsije naredi, i otra medu Ijude. 1 zaista, pafcnja je medu Ijudima ve poela, on ih okadi i tako okaja grehe naroda. Kadaje tako stupio medu' ive i mrtve, patnje su prekinute."(4. Mojs. 16.46). Bez preterivanja se moe rei sledee: Ono od ega Arapi u novije vreme imaju od nafte u sniislu prihoda u ranije vreme bio je tamjan. a to nije nikakva bajka iz ,,Hiljadu i jedne noi". Tamjan se dobija od ai-omatine smole drveta Bos-wellia carterii; to patuljasto drvee ak vie bunovi, koji rastu divlje odlino uspevaju na suvoj kre.njakoj obali kraljevstva Hadram.aut, na dananjem golfu Aden sve do Dofara u Omanu. Koraje gruba i arena kao kod naih breza, ispod nje nalazi se jo jedan sloj sa - slino kauukovom drvetu lepljivom, mlenobe-lom smolom. Svakog prolea u stablu ova smola poi-nje da pulsira, koje se zatim na vie mesta zasee kako bi smola mogla da iskaplje, na toplom vazduhu te kapi postaju grudvice, koje se nakon nedelju dana sastruu i odbace. Posle mesec dana procedura se ponavlja. Smola koja sada istie iz otvora na stablu i brzo se sui prodaje se kao tamjan nieg kvaliteta. Tek tree curenje u vrelim letnjim mesecima daje tamJan prve klase. Ranije su ga robovi sakupljali u go-mile, istili i odvlaili u korpicama do zbirnih mesta, odakle se vrila dalja raspodela. 0 da. priroda je Arabiji uvek mislila sve najbolje -svejedno da li je dozvoljavala da uspeva tamjan ili da izvire nafta. Rimski geografi su apostrofirali s pravom arapsko poluostrvo kao arabia felix, srena Arabija. Uslugama za transport, sa ogromnim karavanima kamila du vie hiljada kilometara sve do cilja, ta roba je postizala kurseve koji su se merili srebrom pa ak i zlatom. Uivalac te trgovine bioje uvek Marib. Tako smo razjasnili nain fmansiranja gradevina u Maribu... ali i propast bogatog grada i sabejskog car-stva: Zadnjim probijanjem brane, od tada vie nije ni popravljana, zatrpana su plodonosna mesta. Zatim se transport tamjana odvijao morskim putem. Dok je u centralnoj Americi dungla obrasla hramove i dvorove Maja, peane dine su prekrile Marib i planfcae tam-jana. Uskoro su samo jo istoriari antikog doba kao Herodot, Strabon (63. p. n. e. - 26. n. e.) i Plinije (24 -79. n. e.) mogli da izvetavaju o srenom carstvu kra-Ijice od Sabe. Da o tajanstvenoj vladarici i njenom bo-gatom carstvu u Starom zavetu kao i u Kuranu nema konkretnih podataka, sigurno tu epohu ne bi niko za-pazio i bila bi zaboravljena, i niko ne bi krenuo u traganje.

Iznenaenje i udenje su poetak razumevanja Ortega i Gaset 1883-1955. Na putu od Hadramauta za Sanu 1589. g. jezuitski svetenik Pero Pais je proao pored Mariba, posma-trao ga je sa strahopotovanjem i pisao je o snanim kamenim blokovima i nepoznatmi pismima, koje niko nije mogao da deifruje. Skoro 200 godina kasnije, 1762. kroz Jemen je pu-tovala danska ekspedicija pod vodstvom nemakog istraivaa Karsten Nibura (Carsten Niebuhr) (1733-1815). Nibur se kao jedini vratio u Evropu, u vie knjiga suoavao je nauku po prvi put sa junoarap-skim blag'om: spom.enicima i pismima koja nisu mogla da se deifruju. Godina 1843. intenzivnije je upoznala Evropu sa fcim nepoznatim predelom; Francuz Tomas Josef Ar-no (Thomas Joscph Arnaud) doneo je sa svojim prt-Ijagom 56 kopija sabejskih natpisa za Pariz. Nemaki baron Adolffon Vrede (Adolfvon Wrede) (1807-1863) nakon putovanja po Jemenu pie o grobovima, gradevma-ma i pismima, medutirn, za svoju knjigu ,,Putovanje u Hadrarnautu"nije mogao da nae izda-vaa, jer ga je izmeu ostalih Aleksandar f. Humbold (Alexander von Humboldt) okrivljavao za preteriva-nje, Vredeov rad objavljen je tek 13 godina nakon njegove smrti, i svet ve odavno zna daje autor opisivao samo injenice. Godine 1870. tajno sejedan Fran-cuz prikljuio jemenskoj ekspediciji, bio je to Jozef Halvi (Joseph Halevv) (1827-1917) i tako je kopirao, esto uz ivotnu opasnost, preko 600 antikih natpisa. Evropljani su postali neto otroumniji nakon po-vratka Austrijanca Eduarda Glazera (Eduard Glaser) (1855-1908) koji je kroz Jemen prokrstario od 1882. do 1884, maskiran u Arapina, u Maribu se za est nedelja udomio kod jednog ejka. Dakle pre dobrih 100 godina Glazerje video i opisao sledee [4]: ,,Ruevine hrama imaju elipsasti oblik. Uzduna osovina tano od severozapada premajugoistoku... Iz sredita gradevine tano prema severoistoku nalaze se etiri stuba..." U tako skiciranom hramu evropski uenjaci su na-sluivali religiju uradenu na asfcronomskim principi-ma. Godine 1904. DitlefNilzen (Dietlef Nielsen) uveo je u razgovor svoju viziju jedne staroarapske Me-seeve religije(4); Sledea dupla strana-' Upoiadinije veliki, elipsasti nasip. Ispod peska se nalaze ostaci Meseevog hrama kraljice od Sabe

.Astronomska podeenost prema odreenim nebe-skim pravcima... kao i ifcavo postrojenje izgleda da je sluilo u astronomske svrhe... itavo bogoslue-nje bilo je do u

detalje povezano sa astronomskim opservacijama, jer je putanja sazveda na nebu ujedno predstavljala i putanju boijih stvorenja..." Ta procena je ostala i do dananjih dana. Od tada se postavljaju sledea pitanja: Da li je oko kraljice od Sabe postojao kosmiki kult? Da li njeno nedefmisa-no, bajkovito poreklo ukazuje na vezu sa univerzu-mom, sa Bogovima? U svakom sluaju Jemen je postao sredite znatielje. Istraivai, arheolozi i avan-turisti krenuli su u ove krajeve. 1928. su dva Nemca, Herman fon Visman (Her-mann von Wissmann) i Karl Ratjens (Carl Rathjens), izvan Sane otkopali hramove. Godine 1936, opisao je Britanac Hari St. Don B. Filbi (5) (Harry St. John. Philby) tajanstvene gradevine i nedeifrovane natpise sa visoravni Asira u dananjoj graninoj oblasti Jemena a 1948/49. zapanjila se ekspedicija RikmanFilbi-Lipen (Ryckmans-Philby-Lippens) (6) u juno-arapskoj regiji astronomski postavljenim monolitnim kamenim krugovima, kao to su poznati kod nas u sta-roj Evropi (Stonehenge). Zatim su 1952. g. usledile ve-like iskopine Mariba od strane Viljem Frenk Olbrajta (William Frank Albright) i Vendel Filipsa (Wendell Phillips). Od tada se vie nisu vrila iskopavanja. lako ne-maki Arheoloki institut raspolae filijalom u Sani kao i ekspoziturom u Maribu, koji se bave obezbee-njem i katalogizacijom postojeeg - medutim, iskopavanja na velikim povrinama bie mogu.a, kada mlada drava Jemen bude toliko jaka da svoje zakone moe da sprovede i u plemenima, i klanovima i kod jo uvek monih ejkova, koji za svaki predmet naden na njihovom podruju smatraju za svoje vlasnitvo.

Osam stubova Stri izpeska, kao da su usmereni prema tri isturena stuba

Termin mesta Razoaran i zbunjen stajao sam na mestima sa kojih su arheolozi izvetavali o zaudujuim stvarima. ta je ostalo od Mahram Bilkisa, hrama kraljice od Sabe? Veliki, elipsasti nasip, iz peska izviruje nekoliko malih stubova, Iza nevanih ostataka zida osam stubo-va u nizu. Nekoliko stena. To je bilo sve. Stubovi su dali da se nasluti neto o graditeljskoj umetnosti graditelja: Da bi kamenim poprenim nosaima, koji su se nekada nalazili na stubovima, obezbedili to veu stabilnosfc gore na vrhovima stubova dletom su nepravljeni klinasti drai, popreni kontrakomadi su imali rupice, koje su tano upadale u klinaste epove, na taj nacin bi ,,krov" bukvalno bio povezan sa potpor-nim stubovima vrsto kao stena. Ni danas se ne prave drugaije gotovi betonski mostovi. Nekoliko kilomefcara od mesta nekadanjeg hrama kraljice, propadaju ostaci hrama Boga Meseca. Pet monolita visokih 15 metara proteu se - optuujue kao pet prstiju na ruci nekog dina - spram neba: Bo-govi gde je Va raskos, gde uzvisenost? Bone povrsine su kao polirane, ivice otro bruene. Na zem-Iji su krenjaki peani blokovi, na kojima se uz malo istraivake sree mogu pronai i sabejski natpisi. Svejedno odakle Sunce sija - pet sfcubova, koji se po-diu u nebo - stvaraju ogromne crne senke na peanom tlu. Kao dinovske kazaljke na sunevom satu etaju senke jednom u toku dana oko kamenog kvinteta. Vreme dolazi i prolazi. Toga dana bili smo jedini posetioci... osim jednog defeka od sedam-osam godina, koji je odnekud dotrao. Stao je izmeu dva stuba, odupro se ledima i nogama i poeo je bez pomoi ruku akrobatski da se penje uz stubove: jedan trzaj kolenima i nogama za-fcim zadnjicom i ledima i viljasti deak bi se popeo za 15 cm. a rukamaje balansirao telesnu teinu: nije bilo

odmorita niti udubljenja u koje bi m.ogao da ukopa gole paleve. Bilo me je strah: Da li bih prilikom ude-sa samo svojirn prisustvom navukao krvnu. osvetu. kla-na? Ma ta ja to govorim. Kada sam video kako sa 15 m visine skae sa jed-nog monolita na drugi, pri ernu se savijao prema na-ma i inlatarao mkama, pomislio sa.m, to radi -verovatno mu je i otac radio isto - im otkrije nekog turistu. Nakon predstave, straoje kao veverica. izgu-bio se sa pozamanim bakiem isto tako brzo kao to se i pojavio. Ko zna gde. Televizijski novinar Folker Pancer [7] (Volkcr Pan-zer) koji je sa dr Gotfrid Kirh'nerom (Gottfried Kir-chner) napravio dokumerifcaciju Terra x pie: ,,Ncvija, istraivanja nemakog Arheoiokog insfcifcuta su poke-zala, daje Marib sasvim sigurno bio naseljenjo 1.500 p. n. e., ako ne i ranije," Od tog vremena deli nas do danas 3500 godina prolosti, a njegovi tragovi su se nalazili samo 15 me-tara ispod mojih izama. Kao strastvena lutalica niedu raznim naukama pao sam. u iskuenje, da ovde ponem golim rukama da rijem. Biia mi je nepodnos-Ijiva misao da gledam kako prihodi Olbrajt-Filips ek-spedicije nestaju u pesku, i da bogatstva, skoro otrgnuta od prolosti, ponovo nestaju u nepovrat.

Igra skrivalice sa kraljicom od Sabe

Kada arheologija ne moe nita da odgonetne, mo-rate se drati starih spisa, deifrovanja legendi, i neo-dredenih predanja, sve su to putevi kojim isfcoriaii ne ele da krenu, Poto moem.o da se posluimo Starim zavelom, prvo em.o proitati ovu legendu 11 1.. knjizi kraljeva, poglavlje 10,1; ,,Kadaje kraljica od Sabe ula o slavi Solomonovoj. dola je da ga iskua zagonetkama. U Jerusaltm je dola uz veliku pratnju, sa kamilama koje su nosile zaine, dosta zlata i dragog kamenja. Kada je dola do Solomona pitala gaje sve tpje i naumila. a So-lomon joj je odgovarao na sva postavljena pitanja; kralju nijedna tajna nije bila skrivena, o svemu je mogao daje obavesti. Kadaje, meutim, kraljica od Sabe uvidela svu Solomonovu mudrost i kadaje vi-dela dvorac koji je izgradio i jela za njegovim sto-lom, redosled za stolom njegovih slubenika, njegove sluge i njihovu odeu, njegovo posude i spaljenu rtvu u boijem hramu, bilaje izvan sebe od iznenadenja, tada ree kralju: Sve je bila istina to sam u mojoj zemlji ula c te?-'1.. i tvojoj mudrosti. Nisam elela da verujem u to, sve dok nisam dola ovamo da se sama svojim oima uverim, Zaista, ula sam. za samo polovinu stvari, ti poseduje vie mudrosti i bogatsfcva nego to se pria, nego to samjaula..." 1 dade kralju 120 talenata u zletu i zaine u ogrom-nim koliinama kao i dragog kamenja. Nikada vise u zemlju. nije stiglo fcoliko zaina koliko je kraljica od Sabe donela kralju Solomonu... Ali zato je kralj Solomon podario kraljici od Sabe sve to je poelela... zatim se ona vratila u njenu zemlju sa sve pratnjom." Kada se odigrao ovaj kraljevski sastanak? Navodno je kralj Solomon iveo oko 965926. p. n. e... Teoret-ski je ovaj susret tada bio mogu, jer se ta epoha po-klapa sa periodom procvata Mariba. Medutim, injenino stanje je opreno. Sledea dupla strana,- Primer tipicnojemenske arhitekture: Ova petospratna palata nalazi se na steni oblika kupe na visini od 60 metara, toje bila letnja rezidencija Imama Jahjaha (1904 -1948). dnevnom turom od 30 km, onda bi to putovanje traja-lo tri meseca, da je kraljica, meutim, kako pie u ,.drugom Targumu"- koristila ,,brodove mora" da se dakle ukrcala u nekoj od

luka na Crvenom moru i iskrcaia u dananjoj Akabi, onda bi taj put prela za znatno manje vreinena. Iz istog predanja proizilazi, da su se konano venali i. daje od tada Solomun ,,svakog meseca tri da-na boravio kod nje u glavnom gradu Maribu" Kod te razdaljine i vremena za putovanje? Solomon je sigur-no imao neki skriveni adut, jer injenicu o njegovoj mesenoj poseti u Maribu ak i islamski intelektualci prihvataju kao najnormalniju injenicu. Oni se iz-medu ostalog oslanjaju na komentare uz Koran iz 11. veka od uenjaka al-Kisa'i i athTha'lab. Prema tim komentarima je Solomon u Meki u predislamskom periodu ^u drao svetilite. Mada u Starom zavetu o tome nila ne pie, a to nita ne znai, jer su Jevreji u svojim svefchn spisima izbegavali sve to je u vezi sa staroarapskim svetinjama. U Meki je kralj dakle odluio da putuje u Jemen na razgledanje raskonog vrta kraljice od Sabe. Daje taj put protekao prema uobiajenom planu, Ijubavni izlet bi trajao mesec dana: ,,Ali uz pomo vetrova, kojimaje naredivao, Solomon Je sa svojom vojskom prelazio put od izlaska do zalaska Kanopusa (ime zvezde)" [9], Prema predanju kralju je ovaj rekord poao za ru-kom zahvaljujuci demonima, vetrovima... i ,,natprirod-nom nainu transporta" Bez aviona, helikoptera ili barem vazdunih balona, kojima se moe upravljati, ovi Ijubavni mesen.i vikendi u Marib ne bi bili mo-guci... ,,Natprirodm nain transporta?" Solomon je imao velikih problema sa izabranicom svoga srca! Arapski hroniari su se kleli u sve to imje sveto, daje kraljica imala maljave noge, a njimaje ova estetska mana sluila za dokaz o njenom vanzemaljskom, demonskom poreklu. Ljubav je uvek. ijude inila matovifcim: kraljevi dvorski udotvord su izmislili prvo sredstvo za depilaciju.

Potpuno mehanizovani, aavi presto kralja

Autori Biblije su kralju Solomonu dodelili laskavi pridev ,,Mudri". ,,Solomonske presude" su objav-Ijivane sa prestola, kakav nije vie nigde postojao. To je bilo mehaniko udo, opimije opisano u ,,Targum Scheni uz knjigu o Esteri" [10]. Iz beskrajnih pasusa naveu samo one delove, koji se odnose na tehniku prestola. Toje zapanjujue: ,,Jo ni za jednog drugog kralja nije nita slino napravljeno... Prestoje ovako izgledao; Pored presfcola se nalazilo dvanaest lavova od zlata kao i dvanaest zlatnih orlova njima nasuprot, tako daje desna apa lava bila nasuprot levoj nozi orla. Ukupno su bila 72 lava i 72 zlatna oria. Gore na naslonu presfcola nalazila se okrugla kupola. Do njeje vodilo esfc zlatnih stepenika... Na prvom ste-peniku se nalazio bik a njemu nasuprot lav, na dru-gom medved a njemu prekoputa jagnje, a na treem orao i nasuprot njega riba, na etvrtom orao i nasuprot paun, na petom maka i petao, i na estom jastreb i golub, sve te ivofcinje su bile izradene od istog zlata... Iznad prestola su se nala-zila dvadeset i jedna krila, da bi Solomonu stvarala senku. Sa ma kog mesta daje Solomon hteo da se pop-ne do prestola, mogao je do tamo da ga pokrene mehanizam. to su stari hroniari videli bilo je nepojmljivo udo. Ko ga je smislio? Ko je ideju sproveo u delo? Ko je konstruisao tog jedinstvenog robota? Za pokretanje tog pa-noptikuina predusretljivih ivotinja svakako je bila potrebna energija. Ali koja energija? Mudri kralj mora daje njome vladao. Taj udovini tipje bio ,,vla-dar nad vetrovima"i posedovao je ,,natprirodna tran-sportna sredstva" Sve skupa, malo preterano za ono vreme. Kakavje to svet zapravo bio?

Solomonov poklon: Vazduno vozilo

Najstarije etiopsko predanjeje ep Kebra negest, to znai ,,sjaj kralja" ili ,,slava kraljeva", prvobitna verzi-ja datira oko 800. p. n. e., to vreme je veoma blisko Solomonovom. Prevod ovog epa na nemaki jezik izvrio je asirio-log Karl Becold (Carl Bezold) (18581922) po nalogu Kraljevske bavarske akademije nauka. Prevodi su za-snovani na tekstovima Etiopljana Isaka i Jemharana-Ab iz 409. g. p. n. e. , ali se odnose najo starije spise. Ep Kebra negest opisuje takode posefcu kraljice od Sa-be kralju Solomonu. Ona se ovde - u etiopskoj verziji sabejske Bilkis zove - Makeda. Nanovo se itaoci bombarduju statistikim podacima o koliini pojede-nog hjeba, volova koji su poneti na put, ovaca itd., i opet se opisuje vatrena romansa izmedu Makede i So-lomona, za ije mnogobrojne Ijubavnice je u. hronici takode bilo mesta. Ali za Makedu je ovaj zavodnik upotrebio sve svoje umee, ne eli je samo fiziki, nu-di joj brak pa ak i kraljevsku ast. Makeda vodi s njim Ijubav ali ipak eli da se vrafci u svoju lepu, zele-nu zemlju, to je i sasvim razumljivo. Kralj joj dozvo-Ijava da ode, daruje je kraljevski - ak i vazdunim vozilom, a hroniari belee [11]: ,,Poklonio joj je sav sjaj i rasko, kakav se samo poeleti moe, predivne haljine i on.o za imje ez-nula itava Etiopija - kamile i 6000 kola natovare-nih skupocenim predmetima. Vozila su bila za kretanjepo zemlji ali ipo vazduhu, izraena prema mudrosti podarene od Boga." (Kebra negest, poglav-Ije 30). Zapanjnjue! Stari hroniar pravi jasnu razliku iz-medu vozila za zemlju i kroz vazduh.

Nebesko putovanje kraljevog sina

Devet meseci po povratku - od tada se duina trud-noe nije promenila - kraljica Makeda na svet donosi plod Ijubavi, Kada je sin izrastao u deaka posetio je oca u Jerusalimu. Tamo ovaj deak premazan svim arapskim bojama krade od oca Solomona sveti zavetni koveg, iju izradu je naloio Mojsije prema podacima Jahve za Boga Izrailija: tajanstveni sanduk od bagre-movog drveta duine 1,75 m, visine i irine po 1 m, sa unutranje i spoljanje strane prevuen zlatom. Osim ovog Solomonovog vlasnitva njegov sinje prisvojio za svoju ekspedicijujedno - ili vie - vozila, tj. leteih ko-la. U ,,Kebra negestu" je ovaj sluaj rekonstruisan. Putovanje za Jerusalim iz Etiopije odvijalo se dosta sporo dok je medutim povratak za etiopskog kraljevog sina u nebeskim kolima bio znatno bri: ,,Kola su jurila kao brod na moru kad ga podigne vetar i kao orao kada se lagano prepuia vetru (Kebra negest, pogl. 52),.. a stanovnici Egipta priali su im: pre mnogo vremena Ijudi iz Etiopije su proli ovuda, vozili su se u kolima kao andeli a bili su bri od orla ne nebu... (Kebra negest, pogla-vlje 58). Ovo je trei dan od kako je on (sin etiop-skog kralja) na putu. Kada su kola utovarena vie se nisu kretali po zemlju oni su sada lebdeli na ve-tru, bili su hri od orla na nebu... (Kebra negest, poglavlje 58). Kralj kao i svi koji su se povinovali njegovoj zapovesti leteli su u kolima bez ikakvih bolesti ili nedaa, bez edi i gladi, bez znoja i umo-ra. Za samojedan dan prevalili biput za koji bi im inae trebalo tri meseca" Na ovaj nain bi mogla da se objasni misteriozna poseta kralja kraljici svakih mesec dana. Pomou So-lomonovih nebeskih kola put od tri meseca sveo se sa-mo najedan dan!

Da li zamak moe da nestane?

Da li su moda i Biblija i Kuran samo orijentalne knjige bajki, preko kojih se samo ovla prelazi! i-njenica je, medutim, da su to velike knjige Ijudske istorije. - 1,6 milijardi hriana prihvata sadraj Bibli-je a 850 miliona muslimana Kuran. Sasvim je svejed-no odakle potiu neobine informacije, da li iz starih predanja ili boanske inspiracije - Kuran (34/15) zna da je Alah kralju Solomonu delegirao poslune duho-ve: ! vetar je pod Solomonovom zapovesti... 1 duhovi su u njegovom prisustvu morali da rade, prema ,,Kola su jurila kao brod na moru kad ga podigne vetar i kao orao kada se lagano preputa vetru (Kebra negest, pogl. 52)... a stanovnici Egipta priali su im: pre nmogo vremena Ijudi iz Etiopije su proli ovuda, vozili su se u kolima kao andeli a bili su bri od orla ne nebu... (Kebra negest, pogla-vlje 58), Ovo je ti-ei dan od kako je on (sin etiop-skog kralja) na putu. Kada su kola utovarena vie se nisu kretali po zemlju oni su sada lebdeli na ve-tru, bili su bri od orla na nebu... (Kebra negest, poglavlje 58). Kralj kao i svi koji su se povinovali njegovoj zapovesti leteli su u kolima bez ikakvih bolesti ili nedaa, bez edi i gladi, bez znoja i umo-ra. Za samojedan danprevalili biput za koji bi im inae trebalo tri meseca" Na ovaj nain bi mogla da se objasni misteriozna poseta kralja kraljici svakih mesec dana. Pomou So-lomonovih nebeskih kola put od tri meseca sveo se sa-mo najedan dan!

Da li zamak moe da nestane?

Da li su moda i Biblija i Kuran samo orijentalne knjige bajki, preko kojih se samo ovla prelazi! i-njenica je, medutim, da su to velike knjige Ijudske istorije. - 1,6 milijardi hriana prihvata sadraj Bibli-je a 850 miliona muslimana Kuran. Sasvimje svejed-no odakle potiu neobine mformacije, da li iz starih predanja ili boanske inspiracije - Kuran (34/15) zna daje Alah kralju Solomonu delegirao poslune duho-ve: ! vetar je pod Solomonovom zapovesti... 1 duhovi su u njegovom prisustvu morali da rade, prema Alahovoj volji... Za njega su inili sve to god je poeleo, gradili su palate, kipove i vreve... velike kao ribnjaci" Svi staroarapski hroniari su jednoglasni u tome, da je Solornon uz pomo ,,demona" i ,,gebija" izgradio za kraljicu tri ogromna zamka, jedan od njih je navod-no grad ruina Baalbek. Kakve je veze Baalbek - u da-nanjem Libanu - imao sa kraljevstvom kraljice u Jemenu ne moe se saznati: Salin i Gumdan, drugi i trei zamak - tako je istaknuto - nisu sagradili Solo-monovi radnici ve ,,duhovi" Zamak Gumdan, prvu graevinu posle potopa [13] svi jemenolozi prihvataju kao neto potpuno stvarno mada do dan-danas nisu. pronadeni nikakvi vrsti dokazi. Zamak bi trebalo po-traiti na istoku u danasnjoj Sanaai, tamo gdeje danas citadela. Bilo bi lepo kada bi Nemaki arheoloki in-stitut dobio dozvolu za vrenje iskopavanja, tada bi moglo direktno ispred praga da se kopa! Arapski istoriar Al-Hamdani ostavio je za sobom vie dela, u osmoj knjizi tvrdi daje svojim oima video ogromne ruine zamka Gumdan. To je moralo da se odigra oko 930 940. posle H.. Njegova se izjava po-klapa sa izjavom njegovog avganistanskog kolege Biruni, koji mu je bio savremenik i koji je opisao ruine Gumdana pored Sanaae [14]:

,,Grad Sanaa se nalazi ispod visine pola 15 21 min. od podnoja planine Nikkum ili Lokkum, gde jo uvek mogu da se vide ruevine starog zamka, na-vodno izgraden od Sema, najstarijeg Nojevog sina". Iz 70-tih godina naeg veka potiu podaci [15] itali-janskog arheologa i orijentaliste Gabriela Mandela. U Jemenu je istraivao mnoge izvore, iz kojih proizilazi da je palata Gumdan visoka oko 200 m, i time posle tornja u Babelu predstavlja najviu. Gradevinu

Kao i pre mnogo vremena na pijaci u Sanaai se i danas prodaju jatagani raznih kvaliteta i cena tu. Al-Hamdani opisuje Marib kao ,,grad sa nebeskim tornjevima" [16]. 1 danas se svaki turista divi viespratnoj, staroj graevini. Zato se zapravo u Je-menu gradilo u visinu, jer prostora je bilo napretek? Da li je graeno prema nacrtima za Marib i Gumdan? lako se moda arapski hroniari u nekim detaljima i ne slau, kod ove tvrdnje su jednoglasni: - Sanaa je bio najstariji grad na svetu, sagraen odinah nakon potopa od Sema, Nojevog najstarijeg sina. Nama zapadnjacima nije mnogo poznato da su Arapi kao i Jevreji Semiti, poto poreklo vode od Sema [17]. Mno-go generacija posle Sema Arapi su se podelili u dva

plemena - jedna linija se pozivala na Ismailija , Avra-movog sina - druga na Kahtana, koji se u Starom za-vetu pominje kao Joktan. Direktan potomak Kahtana bioje Abd-Shams, Arapi ga zovu Sheba, u prevodu Sa-ba. Abd-Shams znai ,,poklopnik sazvea", i evo nas opet kod Sabejaca, koji su se pokoravali kultu zvezda. Arapski istoriari su ostavili jasne genealogije sa tanim navodima ko od koga potie. Da 11 su ove ge-nealogije bile tane teko se moe proveriti kao i tanost starozavetnih lista potomaka. U nekim sluajevima su arapska rodoslovlja preslikana direkt-no sa sazveda, koja su imala odgovarajueg gospodara [18]: ,,Himyar - poklonici Sunca Kinanah - poklonici Meseca

Misam - u svojim molitvama obraali su se pet zvezda u Taurusu Lakhm i Jadham - poklonici Jupitera Tayy - poklonici konstelacije zvezde Canopus Qays - poklonici pasije zvezde Sirius Asad - poklonici planete Merkur." U sutini se beskrajne liste sa imenima ne mogu proveriti, ali je zato neosporno da su postojale od dav-nma. U 9. veku posle H. arapski istoriar Ibn-Wadih al-Ya'qubi [19] se potrudio da rastumai stare liste o poreklu: samo junoarapska linija koja potie od Qahtan/Jokatana navodi 31 dinastiju, navodno je vladala 3500 godina. Prerna tim listama kralj Solomon je oku-pirao presto Sabe punih 350 godina. isto ludilo! Stari zavet Solomonu pripisuje solidno vreme vladavine od 960 - 932. pre H. Nakon toga je, prema Bibliji, Solomonovo carstvo podeljeno u dve carovine; Solornonov sm Rehabeam je vladao carstvom Jude, a Jerobeam 1 - Solomonov slubenik - preuzeo je carstvo Izrael. Arapi meutim misle drugaije: Nakon Solomono-ve smrti navodno je vlast preuzeo Rehabeam i u car-stvu Sabe, u pratnji neaka kraljice od Sabe, ime je posle Solomonove meduvladavine ponovo uspostav-Ijena stara linija. Legende vole uda U toku mog ve evo sada 30-togodinjeg bavljenja narodnim legendama, postalo mi je jasno da legende obiluju preterivanjima i udima, ali - tako reci kao be-letristiki pratilac prave istorije - sadre ipak i neke istine. lakoje legenda u suprotnosti sa istorijom, ipak moe da dopuni njeno pisanje. Da su u legendam.a da-tumi i imena linosti retko kad tani, dokazuju i dva ,,klasina primera": Prema biblijskom opisu potopa Noje je sagradio barku, na kojoj je preiveo potop sa svojim Ijudima i ivotinjama. Isti dogadaj opisuje i mnogo stariji su-merski ep o Gilgameu, napisan 2000. g. pre H., samo se tamo biblijski Noje zove Utnapitim i priu pria u prvom licu ali sa istom sutinom. Prethodnik Utna-pitima je jo stariji Ciusudra. Svi narodi su dakle ostavili legende o potopu i svi su imali po nekog preivelogjunaka. Svakome je naravno poznata dirljiva pria o malom deaku Mojsiju, koji je u sitenoj korpi plutao po Nilu dok ga nije spasila milosrdna erkajednog faraona. U indijskom epu Mahabharati - jos u 4. veku pre H. bio je bestseler - devica Kunti oekujfi dete od Boga Sun-ca. Plaei se srarnote, stavlja bebu u sitenu korpu. premazuje smolom i ostavlja na reci. Dobri ovek Adhirata vadi dete iz vode, i skida sve sa njega. Na glinenim tablicama sauvana je legenda o vavilonskom kralju Sargonu; On samje priao da gaje majka stavi-la u tranu korpu premazanu smolom i reka ga je do-vela do oveka Ajkkia, koji gaje podigao. Mojsije, Kuriti i Sargon su iveli u razliitim vre-menima i na drugim. prostorirna. Nekadaje. medutim, neko ostavio tek roeno dete u korpi... i svuda je to nahoe izraslo u vladara vrednog divljenja. Pre 70 godina pisao je dr J. Bergman (Bergmann) [20] rabinjevrejske zajedmce u Berlinu: ,,Legenda se ne podudara sa istorijskim izvorima, ona voli uda, nemirno tumara po vekovima i zem-Ijama a razni dogadaji i osobe o njoj priaju na isti nain. Mada nije sve izmiljeno u legendama, mata naroda ne nastaje ni iz ega ve se nadovezu-je na stvarne dogadaje i ive osobe."

Zato su bogovi izbrisani Solomcm i kraljica od Sabe pojavljuju se u sasvim legendarnoj materiji povezanoj sa ,,pravim dogaajiina i ivim osobama". Arapska i jevrejska se predanja za-snivaju na starijem materijalu kojem ,,novi pripove-dai dodaju svoje j'anake". Ako bi ovu tvrdnju osporili tezom da Biblija nije legenda ve sadri Boiju re, evo citiraemo tu Boiju re, koja u knjizi o Esteri (6, 1) potvrujft da su korieni stariji izvori: ,,Te noi kralj nije mogao da spava. Zapovedi da mu se donese knjiga znamenja, hronika, i poee da mu ifcaju iz nje: ,,Bolje je zapaliti malo svetlo nego kleti veliku ta-mu" kae filozof Konfuije (551-479. pre H.). Dakle. upalimo malo svetlo da bismo spoznali, kako ,,Knjiga znainenja" ne sadri nita drugo do predanja! Prelaskom na jevrejski monoteizam - verovanje u jednog Boga - iz predanjaje izbrisano sve toje imalo bilo kakve veze sa ranijim bogovima i idolima. Poto su sastavljai Biblije bili veoma mudri, da narodu ne bi uskratili vezu sa njihovim precima, stavljali su nova semitska imena na mesta iz starog predanja i novom jedmom Bogu su pripisivali nepojmljive dogadaje iz sveta bogova. Isfca estetska operacija izvrena je i u Islamu arap-skog sveta: Muhamedje prognao idolopoklonstvo sta-rog doba iz predislamskog vremena tako jezivim pretnjama da ranija predanja retko kad - gde su sauvana po imenima i podacima o vremenu - imaju veze sa realnou. Poto je Alah u svojim kaznama bio nemilosrdan, ne fcreba se uditi to islamski uenjaci u vreme osnivanja islama skoro nisu imali hrabrosti da pomenu stara predanja. Isto se zbiva kasnije kada su ambasadori hrianstva ispunjavali svoju misiju u centralnoj Americi, tada su iskorenili sve stare no-madske kultove a samo novo je postajalo vaee i ispravno dokje sfcaro bilo nevaee i pogreno. Treba shvatiti kao udo, jer na svim geografskim irinania i duiiiama hroniari potajno belee legende i fcmie ostaju sauvane za potomstvo. Jedno takvo ti-vo napisaoje i Ibn alKalbi, a zove se Kitab al-Asnam, a u prevodu: Knjiga o idolima. [21] U jednoj sekvenci sa imenima i datumima al-Kalbi se potrudio da u predanju naslutim i trunku istine: ,,U Alahovo ime, u ime svemilostivog, eik Abu'l-Husain al-Mubarak b. 'Abd al-Gabbar b. Ahmad as-Sairafl izvetava nas... dokjasluam... da je Ismail Ibrahimov sin (neka ih Bog oboje blagosilja) iveo u Meki gde su mu rodena i mnoga deca, te tako napunie Meku i isterae Amalekitej-ce poto im je Meka postala tesna. Medu njima dode do borbe i neprijateljstva, te jedan deo otera drugi... To ih je dovelo do toga da su oboavali ono to im se dopadalo... Oboavali su idole i okrenuli su se re-ligioznom ponaanju naroda pre njih, oboavali su one idole koje je Nojev narod negovao na osnovu nasledenog seanja na njih" ,,Knjiga idola" sadri priu sa osvrtom na prve ]jude. Deca Seta, jednog od Adamovih sinova, napravi-li su 5 boijih kipova, koji su bili predmeti oboavanja jo u Nojevo vreme, zatim potop odvlai kipove sve do obala mesta Giddae, itelji ove nizije ih pronalaze i otada potuju kipove bogova, Wadd, Sowa, Jaghut, Ja-'uk i Naer, tano su ih opisali i podelili plemenima. 0 Waddu piSe: ,,Wadd je bio kip mukarca najviih od svih muSka-raca. Na njemu su bile dve odore. Za pojasom je imao ma a na ramenu luk. Ispred sebe koplje sa zastavicom i koni tobolac sa strelama." Ovo sasvim sigurno nisu bile izmiljotme orijental-nih pripovedaa bajki. Na primer u ,,Knjizi idola" stoji: Nasr je postavljen na jednom mestu zemlje Saba zvanom Balha, gde su mu sluili Himjari * i njegovi susedi. Zaista su na tlu sabejskog carstva pronadeni himjarski natpisi sa ime-nom ,,Nasr". Bilo kako bilo, ali legendaje tana, poda-tak o tome na kom prostoru je oboavano ime Nasr, postoji.

Neprijatno za onu vrstu uenjaka koji u legendaraa vide samo neku vrstu naune fantastike. Tako misli u Verner Dam (Werner Dam), inae odlian poznavaiac Jemena, u svojoj analizi junoarapskih boanstava [22]: Upravo ovde otvorenasu vrata za razne pekula-cije, i verovatno zato ne postoji niti jedna druga oblast nauke iji predstavnici su od davnina bili ta-ko neprijateljski raspoloeni jedni prema drugima, kao po pitanju starejune Arabije."

Vasionski brod Kolumbija potvruje legendu

Iskustvo su naoari razuma", kako kae arapska poslovica. Ali kroz koje naoari treba posmatrafci prolost? Poznajem naunike koji bi najradije sve le-gende prepustili pseudonaunoj lomai i iskljuivo se drali autentinih istoryskih iivenia. Ova vrsta ,,znanja"opstaje, medutim, samo do trenutka kada na svetlost dana stupaju natpisi, statue i jgradevine za koje do tada nisu postojali nikakvi istor^ski potvrdeni tragovi, To to se haziva ,,istorijski potvrdenim" u tre-nutku opteg iznenadenja ipak u pomo moramo pozvati te proklete legende. Da U protivnik legendi eli da ospori da su legende micijatori za arheoloka iskopavanja? (tunan- SchUemann). Da, evakako po-stoje ,,legendarne" istme, koje pdnekada kao grom iz vedra neba menjaju negovanu naunu oblast. Odavno postoji legenda o egipafcskom nayodnom pripovedau Bahr-Bla-Ma, o velikim rekama u Sahari, navodno irun od Nila, na uim obalamaje sVojevremeno ivela visokorazvijena kultura, Sve to je svrstavano u glu-post, fatamorganu i narodne izrniljotine. Novembra 1982. godine ameriki vasionski brod ,,Kolumbija" potvrduje tanost legende uz pomo spe-cijalne radarske opreme. Pod peskom Sahare postoja-le su rene doline irine do 15 km. Probnim buenjem od samo nekoliko metara ispod saharskog peska poelo bi izbacivanje renog ljunka. Ameriki arheo-log Vens Hajns (Vance Haynes) smatra da postoji mo-gunost sastavljanja ,,neke vrste auto-karte do naselja preistorijskih naroda [23]." Legende su ilavije od koe, trajnije su od mumija iz ijih su se ivih usta ne-kada prenosila predanja.

Tajanstveni gospodin D. iz Korana

Koran je kao i Stari zavet rudnik tajanstvenih sa-optenja. ,,Istina" koju treba utvrditi se ne nalazi u kitnjastim ukrasima prie, ve se krije u njenoj suti-ni. Da bismo pronali neki trag, potrebno je da kom-pas podesimo na sledea pitanja: ta pripoveda zapravo eli da kae? ta mu je poznato samo po uve-nju, a taje sam doiveo? To bi bila suStina predanja u kojoj nailazimo uvek na nova iznenadesnja. U Koranu (Sure 18-84) postoji pria o monom Dulkarnajnu, poreklom iz zeirdje Arapa. Nikom nije bilo poznato ko je bio taj ^tajni gospodm D. Jedna kola u kojoj se obuavaju tuinai Korangi u i'yemu Cak vidi Aleksandra Velikog (336-323. pre n. .), dok jed-na druga pretpostavlja da bi njegovo im moglo da se prevede na ,,onaj sa dva roga", Moda je to neko bie iz basne. Strani gospodin D. iz Korana ,,sledio je dalje svoj put dok rrje stigao do mesta izmedu dve planine gde je pronaao narod koji iHje razumeo mti jedan jezik." AM on se ipak nekako sporazumeo sa njima, a na*

rod mu se poalio na ratnike koji su opustoili zemlju-i pitali ga da li bi on mogao da sagradi zid izmedu miroljubivih i ratobornih plemena. Misteriozni gospo-din D. je odgovorio: ,,Samo budite vrsto uz mene. i sagradiu postojan. zid izmedu njih i vas. Dopremite mi velike komade gvoda kako bih ispunio prostor iz-medu dva planinska zida". Toliko o Koranu, gde nema pouzdanih podataka o gospodinu'D., pa ak ni o tome gdeje sagraden taj zid. Nauna fantastika? Adolf fon Vrede (Adolph von Wrede) [24] belei u svojoj knjizi ,,Putovanje u Hadramaut" pod datumom 16.julil843: ,,Ruine Obne nisu ruine grada kakav sam ja zami-. slio, ve nekog zida koji ide popreko kroz dolinu i zatim nestaje preko ne ba strmog brda... Odree-nje tog zidajasnoje ve po njegovom mestu, sluio je iskljuivo za spreavanje pristupa do Vabi riadara i Hadramauta... Ostavljam naunicima da i" odrede taan dafcum izgradnje ovog zida..." Putnik-istraiva Adolffon Vrede ovimje potvrdio sutinu legende iz Korana.

U potrazi za tunelom u Bainunu

Ako bukvalno tumaim.o predanja, Solomonovi ,,Demoni" su osim tri zamka za kraljicu od Sabe sa-gradili kod sela Bainun u Jemenu i tunel na vrhu pla-nine. lako se tvrdnje iz ovog predanja ne mogu vremenski odrediti, njih potvruje jemenski nfliinik AlHamdam*, kojije 945. posle n. e. umro u zatvoru u Sani, u svojoj knjizi ,,0pis arapskog poluostrva^' [25]: Probijena je i planina Bainun; probio ju je jedan od himjarskih kraljeva, kako bi do oblasti Bainuna usmerio vodeni tok sa planine." Al-Hamdani gradnju tunela pripisuje jednom od himjarskih kraljeva, ali na alost zaboravio je da nave-de njegovo ime, Mesto Bainun je u. himjarsko vreme bilo jedno od centara u kraljevstvu. 1 danas se mogu videti delovi starog kraljevskog zamka, a navodno i ostaci tunela. Tako sam barem proitao. Potraio sam sliku tunela, mada sam u Di Montovom vodiu [26] pronaao crno-belu fotografiju irigacionog kanala iz himjarskog vremena, ali ne i sa-mog tunela. Predosetio sam ansu da na licu mesta proverim istinitost legende. eleo sam da vidim Bai-nun.

Sana. Odvezao sam se do turist-biroa gde se dobija-ju vize. Taksistije otekao obraz, bilo mi gaje ao. Po-mislio sam: ovaj ovek treba da ode kod zubara da mu izvadijedan od onih crtiih zuba. Posmatrao sam mu li-ce ne bih li zapaio kako se grCi od bbla. Medutim, bilo je sasvim suprotno; njegov izraz lica bio je oputen, skoro veseo. S vremena na vreme u usta bi stavio neto zeleno, to bi zatiffl dugo vakao. U 14 sati zau-stavili smo se ispred turist-biroa, pourio sam, ali na vratima je bila okaena tabla ,,ZATVORENO". Rrenuo sam gradom. preko pijace.. Svuda naokolo su uali Ijudi, a m.ukarci na podu BU imali puna ista. U jed-nbm sokaku, pred otvbrenim duanom, neki decak me je netremie gledao1 staklastim oima i punih ustiju. Pruao mije nekakvo zeleno lie. Bili su to listovi ko-ke, kao to je vau Iiidiosi u Peruu i Boliviji.

Vreme kata

Prelistao sam vodi ,,Poliglot" i proitao sledee: ,,Svakog dana izmeu 13 i 17 sati zamire svaki javni i slubeni ivot. Klima i nadmorska visina zahtevaju da se napravi predah, tada se narod predaje uivanju ka-ta". To to se ovde zbiva nije u trendu nae narkoman-ske ere. Jo pre pedeset godma pisao je putnik-istraiva Hans Helfric (Helfritz) [27], koji je u Sani dpspeo u zatvor: ,,0ko pet sati obino bi se svi okupili, jer je to vre-me kata, ovde tako sveto uvano kao na primer na Zapadu vreme za popodnevni aj. Kat je za ivot junog Arapina tako neophodan kao i Koran. To je droga, ali Jemenac je naziva eliksirom ivota. Uivanje u katu rasprostranjeno je u celom narodu;

mukarci, ene i decabez izuzetka, svije potuju." Kat je ona droga od koje Jemenac postaje roiro- Ijubiv, oi staklaste i u stanju ekstaze treba da mu po-mogne da jasnije razmiSlja. Devedeset posto stanovnitva - dakle skoro svi osim novorodenadi -oputaju se svakog dana za vreme kata. Ovaj zeleni se savae i spretnou jezika i vakanja oblikuje uja-je, premeta se sa jedne strane na drugu, natapa se pljuvakom, isisava i stahio osveava novim listovima. Domoroci ovu drogu nazivaju u ali jemenski viski". Prema mom iskustvu, za uivanje u viskiju nije po-trebno toliko vremena da bi se dolo do ,,vrhunca" Medutim, moram da napomenem da od kata ne nasta-je mamurluk - tako barem kau - i ne otupljuju ula; nijedan dobar posao se ne bi sklopio bez kata. Slike na desnoj strani: Od Ijupkog zbuna kata do Usta: Bi^ka sa obmaryujuim dejstvom

to je skupa droga. Prema procenama strunjaka za po-Ijoprivredu, Jemence dnevno uivanje ove droga kota okruglo milijardu vajcarskih franaka godinje.

Za Jemence je ova trava, to poklanja blaenstvo. istovremeno i srea i katastrofa. Kat se izvozi samo u malim koliinama, i slui za proizvodnju lekova. U svim susednim zemljama postoji zabrana uvoza. U Saudijskoj Arabiji je uivanje kata strogo kanjivo. Dragocene korisne povrine zasadene su katom, iako bi korisnije bile za hranu ili kafu - koja u Jemenu inae odlino uspeva. Viza za Bainun je danas isparila u magli od kata. Kupio sam jedan sveanj i sa mojim saradnikom Ral-fom, po zanimanju hemiarem, otiao u hotel na jed-nu seansu kata. Prvo smo oprali listove, verovatno je ve i to bilo pogreno, jerje na pekiru ostao ukasti trag. Sa flaom kisele vode pri ruci, seli smo i poeli hrabro da vaemo. Ukus je bio odvratan, slian siro-vom spanau sa lorberovim listom, ali i to je blago reeno. Lie se ubrzo raspalo, ostao je masno-gorki ukus. Kao to smo videli kod drugih, i mi smo to klupe premetali po ustima, dodajuci svee listove. Ralfme upita: ,,0sea li ti neto?" ,,Nita!"Oekujui neko dejstvo nastavili smo sa vakanjem. Kada je dolo vreme veere bili smo siti. Osetio sam ubrzan puls i prijatan oseaj koji se penje do glave, ali hva-Ijeno prosvetljenje je izostalo. Verovatno jedan sveanj kata nije bio dovoljan da se prodre do osvet-Ijenih poljana, ali od ovog pokuaja smo utonuli u du-bok san iz kojeg smo se probudili sledeeg dana bez glavobolje ili nekih drugih tegoba. Pre odlaska smo kupili jo jedan sveanj kata, sa lepim listovima. Ralf ga je zapeatio u plastinom su-du, da bi ovu udotvornu drogu kod kue detaljno analizirao. Za sve one koji se zanimaju za farmaciju, evo rezultata: CgHisNO, cathinon (a aminopropiophenon), etrdeset drugih alkaloida, kao i razna druga he-mijska jedinjenja. ,,ta elite u Bainunu?", pitao je sledeeg dana slubenik u ,,Turist korporejn" ,,elim da vidim tunel izgraden od himjarskih kra-Ijeva ili Solomonovih demona". ,,Da li znate gde se nalazi Bainun?", pitao me je Ijubazni slubenik. ,,Kartu sam kupio u Narodnom muzeju", rekao sam i pokazao na Bainun, sajasno odtampanim nazivom. ,,To vam nee nita pomoi. Vama treba terensko vozilo, voza i vodi!" Secajui se ,,vodia", koji nas je pratio za Marib, a nije razumeo niti jednu re engleskog, preklinjao sam ovog slubenika da ovaj put fco bude vodi sa znanjem engleskog ili barem nemakog, francuskog, panskog ili holandskogjezika. Slubenikje pokazao razumeva-nje za moju elju, i obeao da e sledeeg dana u est sati ujutru pred mojim hotelom biti kola, voza i vodi ukoliko jo danas sklopim ugovor sa vlasnikom kola. Oko 19 sati javio se slubenik u hotel, da bi me odveo do vlasnika vozila. Ponudili su mi stolicu i crni vrud aj; to znai da poinje procedura dugog pregovaranja. Jemenac mi nazva dobro vee i vaui kat sluao je ta imam da mu kaem, ne rekavi nita, zbog egaje u meni nastala orijentalna govorljivost, te sam se sa sve vie novih argumenata zalagao za apso-lutno bezbedno vozilo i vodia sa obaveznim znanjem engleskog jezika. ovek je vakao i nemo nie posma-trao, dokje slubenik samo blagonaklono utao. Ponosni vlasnik vozila obratio se slubeniku iz turist-biroa sa bujicom rei. Odgovorio mu je isto tako nerazum-Ijivo, da bi me nakon dueg dijaloga obavestio da bi vlasnik kola, koji takode uopte ne govori engleski, bio spreman da sa mnom sklopi ugovor. U pravoj igri pitanja i odgovara, gde je ulogu prevodioca imao slubenik turist-biroa, ispostavilo se na kraju da sam ja na engleskom sastavio sledei ugovor: Sutra ujutru u 6 satijedno terensko vozilo u besprekornom stanju, pred hotelom sa vozaem i vodiem koji govori engle-ski jezik. Ugovorna cena za kola, dva lana posade, osiguranjem, benzinom i bakSiem: 200 US $ dnevno. 7,30 sati. Uz arapsko kanjenje pojavljuje se posada pred hotelom, voza sa zadenutmi jataganom i vodi sa kravatom. Nakon testiranja od samo tri reenice, bilo mi je jasno da ponosni vodi ne govori ni re en-gleskog jezika, kao ni nekog drugog jezika, osim narovno arapskog. U ruci je drao karton sa pitanjima na engleskom: Kako ste? - Kuda biste eleli da idete? - Da li ste gladni?

Sada nije imalo svrhe otkazati itav poduhvat. Kre-nuli smo. Sunce je izalo. Sana se presijavala u difu-znom svetlu, svetlele su obojene kue sa belo uokvirenim prozorima, kao da su preko norii ofarbani.

Vonja po neobinoj cesti

Vozili smo se po prvoklasnom asfaltiranom putu od Sane premajugu. Cestaje duga 240 km. Setio sam se prie o njoj. Moj zemljak dr Hajnc Rudolf fon Ror (Heinz Rudolf von Rohr) pribeleio je u izuzetnoj kiyizi sa slikama sledee [28]: 1958, u ,,godini velikog skoka" u Kini, Kinezi su se i u Jemenu pripremali za veliki skok: Kao projekat za pomo razvoja izgradili su cestu od lukog grada Al-Hudajdana na Crvenom moru do Sane.

lako optereem problemima n svojoj zemlji, Kinezi su ovaj dinovski poduhvat sproveli kroz uzavrelu pustinju i preko visokih planina, tvrdoglavo i temelj-no. Kineski inenjeri su napravili veliki poduhvat. Uspeli su da prebrode visinske razlike do 3000 m. Sa udenjem belei Rudolffon Ror da ,,Kinezi u etvoro-godinjein toku gradnje nikada nisu pokuali da izvre direktan uticaj na politika zbivanja u zemlji."

Kada Kinezi negde neto grade, Rusi nisu daleko:

Imamu su predloili projekat za cestu, kojom bi se po-vezali Al-Hudajdan i Taiz. Taj plan je realizovan od 1966-1969. Navodno su se Rusi drali manje diplo-matski od Kineza. Rudolffon Ror: ,,Govori se da su ra-do nastupali kao gospodari, pili su dosta ali to sigurno nije bio jemenski aj" i meali su se gde god su stigli." Pa dobro. Kod toliko ,,crvenih" kilometara ceste ni Amerikanci nisu hteli da ispadnu krti. Predloili su projekat za drugu cestu: od Sane za Damar i Taiz.

Jednom prilikom je dolo do politikih rasprava. Am.erikanci su velikim delom ve bili trasirali cestu. kada su napustili Jemen. Zatim su doli Nenici. Poetkom 70-tih godina zavrili su posao koji su za-poeli Afnerikanci.

Bainun se nalazi bilo gde

Okolina na periferiji Sane sa planinama i pianin-skim gnezdiiTia podsetila me je na jedan deo puta iz-medu Lime u Ice u Peruu. Da uas du puta ne prate elektrini dalekovodi, moglo bismo da zaboravimo da postoji bilo kakva cmlizacija i imali bismo oseaj da se nalazimo na netaknutom tlu. Polja, ugareua zemlja, postinja i plantae kata kao i naoruana ulina kon-trola, inae uobiajena slika u Jernenu. Nakon 60 km nailazimo na grad Mabar, zatini opet ugar i pustinja. Na vodi je imao udnu ideju, izgovorenu o obliku pitanja na arapsko-engleskom ili englesko-arapskom:

Kako da naemo tunel u Bainunu.? Ni domoroci nisu mogli da nam poinognu

Pitao nasje gde se nalazi Bainun! Duboko sam uzdah-nuo, da ne bih od muke eksplodirao; odgovorio sam to sam mirnije mogao, da je ipak on nas trebalo da odvede do Bainuna; pokazao sam mu auto-kartu i me-sto gde je pisalo BAINUN. Medutim, ovaj elegantni vodi sa zeleno-utom kravatom oigledno nije nita shvatao jer sam po njegovom praznom pogledu zak-Ijuio da je on nepismen. Stalno je neto brbljao sa vozaem, koji je na moju nesreu stalno drao volan samjednuin rukom a drugomjo prelazio preko jataga-na. Izgleda da samo samo ja bio uveren u ispravnost nae rute i zato sam mu rukom pokazao da vozi pravo. Negde pred Damarom je motor poeo da ,,kaljuca". Kvar? Ne, nije. Sarno namje nestao benzin. Tvrdogla-vi voza nije napunio rezervoar, nakon samo 80 predenih km jedva smo stigli do benzinske pumpe. In-Alah. Opremljen sa nekoliko fotografija iz Du-Montovog vodia, mogao sam. da ih uveriin kako 30 km istono od Damara moramo pronaci cesfcu prema severu; bez ikakvih putokaza i bez podatka o preenoj kilome-trai bili bismo beznadeno izgubljeni. Pogledao sam na tahometar, lupio sam vozaa po ramenu i dirigent-skim pokretom za pijanisimo posle 29 km usporio je. Na kompasu smo utvrdili sever. Kao to je Du-Mon-tov vodi tvrdio, tano

nakon 30 prevaljenib. km ugle-dali smo pistu, tanije dve fcrake u pesku - levo pravac sever, pravo ka pustmji. Od sada vie ni karba nije mogla da nam pomogne, jer pustinjske piste nikako nisu mogle da budu ubeleene na njoj. Poslednji po-datak; do Bainuna se dolazi nakon otprilike vonje od jednog sata izmeu planina Debel-Izbil i Debel DuRakam. Bio bi 1,0 dragocen podatak da pianine na svojim vrhovima imaju svetlee natpise sa imenima, Preostalo namje samo da nagadamo i da se uzdamo u sreu. U daljim su se nazirale siluete planina. Moda sii to na&e iz vodia. Na poljima smo videli mukarce i ene u poslu; objasnio sam vodiu da ih upita za Bai-nun; popravio je kravat.u i nevoljno se nputio prenia njima. Po izrazima njihovih lica bilo je odgledno da im Bainun apsolufcno nita ne znai. Voza je imao neki predoseaj: "krenuo je prema dvospratnoj kuci u vrtu kata i nagovarao je vodia da pode sa njim: nestadoe obojica, nakon etvrt sata vrafcili su. se sa jedni'm zeniljakoni. Taj je ovek imao najveci i najlepi jatagan koji sam video u Jemenu. Drka od roga bila je ukraena dragim kamenjem - ili su to bili sarno ai 'eni staklid? Korice su bile od posre-brenog lima a iroki kai ukraen srebrnirn. i zlatnim nitima. Oko strukaje imao obavijen pojas sa mecima. Pod mikomje nosio karabin iz li svetskog rafca: sa za-raslog lica piljila su dva crna oka, oko glave je nosio obmotanu belu maramu, iji su vrhovi preko ramena padali na svetloplavu dugu koulju, Nema ta, mar-kantan. ovek sa ogronmim cipelama. Ovaj arapski muki trio sede u naa kola, na nas uopte nisu obraali panju. Kola su stenjala uzbrdo prema beskrajnom platou sa crnim vulkanskim stenama kao smola i sa zidinama od istog materijala. Vodi nam je obeao da nas od Bainuna deli samo jo jedan sat. Vozili smo se skoro sat i po kroz dine i kamenje. Pokuao sam da se umeam u vrlo iv razgovor ovih mukaraca: ,,Hej! Bainun?" Naoruani ovek mije pokazao svoje pokvarene zu-be i u neto ubedivao zemljake. Vozili smo se jo dalje. Sunce je nakon daljeg sata postiglo svoj zenit i negde tada sam mogao da ponaislim kako su oni barem ori-jentaciono shvatili kuda smo mi to krenuli. Energino sam vozau stavio ruku na rame, i naredio mu ,,STOP". Ne znam da li je bila sluajnost, ilije shvatio najkraci od svih medunarodnih znakova, ali zaustavio je kola. Izasli smo. Ralfje nacrtao ruevine zamka na bloku za beleke, napravio je skicu planine sa ulaskom u tunel. ,,Bainun! Bainun?", ponavljao sam. Ne shvatajui o emu se radi, gledali su u nas. Skupio sam pesak na jednu gonailu i izbuio rupu, Deci bi ovaj jezik slika bio razumljiv, ali na alost ne i naim pratiocima. ovek sa kravatom bio je glup - nije ba lepo to to kaem, ali to je sve to mogu o njegovoj inteligenciji da zakljuim. Vozau je bilo svejedno kuda nas je vo-zio, dok je naoruanom oveku izgleda bilo najzabav-nije. Cui bono? Kome to koristi? Bilo je to pametno Ciceronovo pitanje. Vratili smo se u kola i nastavili put. im smo stigli do kraja visoravni, stenovite krivi-ne su nas vodile nizbrdo a drugi put optiki se skoro nije razlikovao, opet uzbrdo. Gde smo rni to? U peanoj i kamenoj pustmji, gde nije bilo ni lve due, ujednoj dolini sa zelemm njivaina uzdizale su se glinene kolibe. Naoruani je gimao: ,,Bainun!" i sa cevi karabinaje pokazivao na rmne nekog zamka, koje s"u se presijavale na kontrasvetlu sunca. Trioje nestao bez rei, ali sa odredenim ciljem. Iz glinene kolibe vra-tili su se sa snopom kata. Vreme kataje stiglo!

Konano na cilju: Zamak u Bainunu

U Cast naih pratioca treba red da su po ustima premetali loptice kata, ali ipak su nas odveli preko prirodne kamene rampe do zamka u Baimmu' tamo su imali dovoljno vreinena da uz vakanje pronau zadovoljstvo. Moni zamak je navodno pripadao ,,utvrenjima genija, sagraden za vreme kralja Solo-mona" [29], Austrijski orijentalista David Hajnrih Mi-ler (David Hemrich Muller, 1846-1912), doneo je staroarapske stihove sa sobom, koji su bili sastavljeni u slavu zamka [30]. Pesnik Alkamaje zabeleio; ! Bainun i Salhin sada su samo ruevine, a njihov vladarje neko opustoio cell svet", Ili pretnja: ,,Teko onom ko Bainun vidi u ruevinama, opu-stoene i prazne njegove graevine od tesanika." ,,Lisice su sada stanovnici palata, njihovu zatitu su nekada traili podanici, koji su i sami bili vla-stodrci ivladaoci, osedelijo zavreme svoje mod." To to smo videli bile su ruevine palata, sagraenih od Solomonovih ,,Demona", za kraljicu od Sabe. Ti ,,demoni", ili geniji bili su arobnjaci! Potvrda za to su ruine sa bruenim giaevinskim elementima tekim nokoliko tona. Iz daleka sve to podsea na nae srednjovekovne zamkove u Evropi, prkosni kao orlova gnezda na gru-bim planinama. Meutim, to sio je fcamo nastalo u velikoj je suprotnosti sa ovim; malo nasuprot ogromUseh u tunel Bainuna: dole grube stpne, gore poltrane plof'.e

Levo: Iznad ulaza u tunel: ogromni monolit Dcsno: Na kralj-zatitnik od Bainuna nom. Monoliti su redani jedan na drugi! Na osnovu iz-vesnog iskustva koje sam stekao na drugim krajevima planete, posebno sa visoravni u Peruu i Boliviji, slobo-dan sam da dam svoju procenu ovog kamenja: donji monoliti teki su najmanje 20 tona! Kakvaje to tehni-ka to je omogucila ovakvu izgradnju? Kakvim dizali-cama, iarama ili drugim uredajima za dizanje je podignut fceret na ove visine? Izmedu podnoja i vrha brda visinska razlika iznosi 200 metara. Ali, tvrdava nije bila cilj mog istraivanja, ve tunel iz legende. Sa naim pratiocima nastavili smo ovu ve pomalo dosadnu igru sporazumevanja. Opet sam od sitnog kamenja napravio brdace i gurnuo prufci pokaaujui prema brdu. Naoruani ovek pokazivao je karabinom prema vrhu brda i pri tom mahao glavom. Dakle, kolima ni-smo mogli do tamo. Tako smo Ralf i ja okaili karnere oko ramena i krenuli peke ,,kozijim" stazama do vrha. Nita od tunela, niti od ulaska. Kada smo se po-novo spustili, naoruanom oveku sam pokazao foto-kopiju koju sam poneo od kue. lako na njoj nije bio tunel, video se ,,kanal" kojije vodio do njega. U njegovim oima sa ledenim sjajem primetio sam blesak. Klimnuo je glavom i nestao u otvoru ruine. Nakon izvesnog vremena vratio se sa nekim starcem, paljivo ga pridravajui. Starac je odmah shvatio o emu se radi, mirno je govorio sa zemljacima pokazu-juci rukom prema dolini, na neku nevidljivu taku, Da u rneduvremenu nismo saznali da od kata pogled postaje otriji, i da smiruje, veoma bismo se uplaili kojom je brzinom voza krenuo nizbrdo: kozija staza na rubu strmog zida, tako da su tokovi vozili po sa-moj ivici po levoj stram. Zato bih sada stvarao jo veu napetost? Nita se nije dogodilo, inae ne bih se-deo sada za svojim pisaim stolom. Kola su taman obila brdo, kad u daljini na pogled uhvati stenoviti zid sa neprirodnim usekom, Uskoro smo doli do tog mesta. udili smo se. Pred nama gor-nja trecina planine ,,preseana" od demona. Ako ne-ko, kao ni ja, ne veruje u ,,demone" ili genije, ipak treba priznati da su geniji ovde umeSali svoje prste. Gornji usek - desno i levo od stene - bio je

ravan, a donja polovina od grubog kamena stvarala je utisak kao da su se ravne ploe - kao gore - vremenom odvo-jile. Na kraju klanca tunel, tamna rupa, iznad ulaza ispolirani ogrorrmi monolit istih ivica. Ba kao da ni-je isklesan iz ovog masiva, ve kao daje ubaen. Izvadili smo metre za merenje: na istonom ulazu izmerili smo irinu od 3,37 m i visinu od 3, 48 m. Dok smo se bavili merenjem i slikanjem, zausmo strahovitu detonaciju, podizali su se dimni oblaci. Po-gnuli smo se i ustanovili da ta pucnjava nije bila upe-rena protiv nas. Oigledno je onom naoruanom oveku iz nae pratnje kat udario u glavu, pucao je u mrani tunel. Poto odbijeni metak o tvrdu stenu moe biti neprijatan kao i direktan pogodak, prislonili smo se uz zid, nakon ega sam ja istupio - hrabro kao saveznik - prema strelcu, i uz smeak ga zamolio da mi da karabin. Ciljao sam u mali toranj od tri kamena, gornjije - hvala Alahu - bio razoren. Jemenski Viljem Tel se zaudio i zapucao u drugom pravcu, stalno nas je prekidao u poslu, jerje ponosno eleo da pokae ka-ko je dobar strelac. Na kraju ove streljake utakmice pozirao je za slikanje. Krenuli smo u tunel. Na drugom kraju nije se nazi-rala nikakva svetlostjerje tunel blago zavijao u desnu stranu. Mereno koracima, duina mu je iznosila 160 m. Na zapadn.om izlazu visina je bila 5,92 m a irina 3,03 m. Tunel je naputao stenu na zapadnoj strani, nekoliko metara iznad zemlje. Na ovoj strani ni traga od kanala ili nasipa. Daleko levo dole u dolini pozdravljale su nas ruine Bainuna, dok su iz tunela grmele salve naeg pratioca. Impre-sivno. Takozvani kanal poinje na istonoj strani, tamo gde je usek u stenu - pored kosine premajugu, poste-peno se penjui vie i vie. Na irem delu meri 2,94 m a na uem 2,46 m. Strunjaci iz Nemakog arheo-lokog instituta zastupaju miljenje daje kroz ovaj ka-nal ,,proticala kirdca sa kosine, te da je sprovedena kroz tunel do zapadnih polja u Vadi alGalahimu" [31]. Poto voda sakupljena u zapadnoj dolini navodno-nije bila dovoljna za navodnjavanje njiva, bila je potrebna dodatna voda iz susedne doline. Zato: kanal i tunel.

Na zapadnoj strani tunel izbija nekollko metara iznad zemlje. Ne vidimo nikakve slivnike...

Medutim, samo ova interpretacija nije dovoljna. Voda iz povremenih provala oblaka za vreme kinih perioda nije tek tako tekla kroz ovaj tunel u kanal. Ali ja ipak ne mogu da verujem daje ceo ovaj projekat sa-graden samo kao predimenzionirani vodovod.

Ako arheolozi polaze od toga da je voda sa istone kosine trebalo da se prihvati u kanal, moram da do-dam da istona padina do kanala nije mogla da spro-vede vee koliine vode, jer se ulaz u tunel nalazio dosta visoko u planini. Ovde se ne radi o zatvorenom kubetu kraj kojegje voda sa strane oticala, brdoje po-rozno, voda nestaje i svoj put do doline pronalazi u malim brazdama. Jo jedna protivrenost zvaninom miljenju proizilazi iz injenice da su zidovi kanala na stram planine vii nego prema dolini! Ako je voda do

Takozvan.i kanal na najirem mestu meri 2,94 metru a na najuem 2,46 metara doline trebala samo da se prihvati, onda bi ijednostav-ni zidi na strani do brda bio dovoljan. emu ovaj gi gantski poduhvat? Posmafcrano sa aspekta dananjice, nastaje protivrenost, jer se i danas u dolini Bainuna Ijudi bave poljoprivredom, i danas bi voda iz susedne doline bila dobrodola kao i ranije, Kanal i tunel su netaknuti. Zar nakon jakih kia u kanal ne bi oticao pofcok kroz tunel, da bi se na zapadnoj sfcrani pretvorio u moni vodopad koji izbija iz stene? Ni traga o tome Voda ostavlja tragove, nestaje, posebno kada se izliva sa visine od 10 metara! Izgleda da je neto promaklo arheolozima u njihovoj tvrdnji. Neto jeste.

Bilokacija sa tragovima

,,Bilokacija" je fenomen istovremenog fizikog pri-sustva na dva razliita mesta. Medutim, javlja se samo u legendama o svecima, i likovi koji se vie puta pojavljuju, nestaju bcz ikakvih tragova. Kralj Solomon je bio daleko od sveca, ali tako ili ovako, rnora da je bio svuda prisutan i ostavio znatne tragove.

Razmiljanja na licu mesta: Takvi podvizi i danas vredni uenja a nama dostupni samo kao ,,ostaci"nastali su u vremenu koje istorijski ne moe da se I obuhvati. Ostala su nepoznata miena graditelja - ne-objanjena su tehnika pomagala, nesumnjivo potreb-na. Zar je onda udno to su gigantske gradevine u legendama pripisivane ,,demonima" ili ,,genijima"? Kako objasniti neto neobjanjivo? Ipak su legende ,,sauvale" tunel u Bainunu. Istorija o fcome ne zna nita. Da li neko drugo tumaenje kanala i tunela, kao dela vodovoda, moe imati vie smisla? Ako se oba objekta shvate kaostraterke intervencije, onda bi premetanje trupe iz jedne doline u drugu bi-lo relativno brzo mogue, Marruta oko podnoja brda skratila bi se za osam sati. Moda bi ovoj gradevini srnisao mogao da bude u planiranju puta za bekstvo? Dominantno pitanje glasi: Kakve veze sa ovim imaju kralj Solomon i kraljica od Sabe? Kraljica od Sa-be se - u odnosu na Solomona - javlja samo u legen-dama, i fco sa signalima koji se mogu predvideti. Prvo se pojavljuje njena niajka u Maribu, u kontekst.u sa palatom od stakla i metala, koja se fcakode samo od-jednom stvorila ,,tu" - abrakadabra! Ponovo nestala i ponovo se pojavila na venanju sa kraljem Hadhadom (Bilikismim ocem) na licu mesta. Solomon je sasfcavljaima legendi zadao dosta zamrenu zagonetku: Stalno se neoekivano pojav-Ijuje na mestima na kojima ne bi mogao da bude zbog geografske udaljenosti; svakog meseca je poseivao Iju.bljenu kraljicu, iako razdaljina tog izleta od Jerusa-lima do Mariba u takvom turnusu nije mogla da se sa-vlada. Kao ,,gospodar vetrova", kraljici je poklonio kola za putovanje kroz vazduh. Ve i to neshvatljivo udo bilo bi dovoljno za nastanak legende, ali bilo je jo uzbudljivije. Ne samo da je Solomon uz pomone trupe u Jerusalimu, Maribu i Bainunu - na primer -izgradio graevine za sva vremena, ve je sagradio hramove i rezidencije u dananjem Iranu, Pakistanu i Kamiru. Solomon je svuda bio prisutan i za sobom ostavljao tragove. Nakon intenzivnog istraivanja [32] mogao sam tvrditi da je u blizini grada Srinagara u Kamiru, bilo brdo Takt - i - Sulejman, nazvano Solomonov presto: ispod dananje tvrdave na kupi brega lee monolitne ruevine i utvrenja, koje je navodno Solomon izgra-dio. Srinagar se nalazi na izlazu jezera Vular u dolini Kamira; iz lokalne legende saznajemo da je Solomon ovamo stigao leteim tronom, ukrotivi vodu i isuivi movare [33]. Zato se Kamir zove jo i ,,Solomonov vrt". Zapadno od pakistanskog grada Dera Ismail Kan, izdie se drugi Solomonov tron", na visini od 3441 m, a u severozapadnom Iranu na visini od 2400 m - trei. U svim,,Takt - i SuZ^/maraima"klanjali su se vodi i vatri. To to je mene uznemiravalo, nije one koji nisu sutinski ispitivali legende. Da li je mogue da se kod geografski tako udaljenih naroda provlaila ista vizija? Etiopljanima je poznato Solomonovo vozilo, ,,koje je letelo kroz vazduh" - Kamirci u svojim predanjima pamte Solomonov ,,letei presto". Ova dva naroda deli udaljenost od 5000 km vazdune linije, kopnenim pu-tem, preko brda i kroz pustinje, za prelazakje potreb-no najmanje 20.000 km. Zato su - do davola -oprostite na reniku - plemena tih naroda (koja tako rei nita nisu znala jedna o drugima!) zadrala iste Cinjenice. Da li je moda postajao zajedniki praizvor odakle su pisci crpli med? Vizije i imaginarni demoni ne mogu pomeriti niti jedan kamen, a kamoli da ima-ju sposobnost za izradnju monstruoznih objekata.

Ljubavna kupka na visinama

Sve planine sa nazivom ,,Takt - i - Sulejman" imaju zajedniki imenitelj: bile su svetilita,,vatre i vode" Poto je Takt - i - Sulejman na severozapadu Irana skoro tano U

geografskom centru Solomonovih aktiv-nosti, mi emo ga ovde staviti pod lupu kao predstavnika drugih planina sa istim nazivom. Svoje ime ova planina duguje legendi. Solomon je na pueLku svoje romanse iniao izvesnih prublema da smeka hladnu kraljicu od Sabc. U izboru sredstava ba nije bio mnogo otmen, Ijubljeim je omamio arob-nim napitkom i kradom je odveo ,,kroz vazduh" [34] na persijsku visoravan. Vodio je brigu o odgovara-juem komforu: na planinije bilojezero sa toplom vo-dom i mineralima. Iscrpljena od vazdunog putovanja kraljica se iskupala dok nije postigla raspoloenje ko-jim bi mogla da odgovori Solomonovim oseanjima. Od toga doba ovaj vrh planine se zove Takt -i- Sulej-man, tako barem kae legenda. Za vazduni transport u ,,Enciklopediji Islama" [35] stoji da su Solomonovi ,,geniji" istkali arobni tepih od zelene svile ,,za putovanja kroz vazduh". Na tom tepihu je kralj uju-tru sa svojom opremom mogao da napusti Siriju i do uvee da stigne do Avganistana. 1 danas se do Takt - i - Sulejmana najbolje stie helikopterom. Verije i sam pogled na ovu divljinu mo-rao da opini kraljicu. Planinski plato se nalazi u zabaenom, iskrenom delu usred Azerbejdana,jugo-zapadno od Marageha u Iranu. Na visini od 2400 m ar-heolozi su pronali breuljak sa ostacirna krunog, kiklopskog zida, prvobitne duine od 1100 m. Ovde gore postojalo je svetilite vode i vatre sa nastambama za svetenike, smetajem za ugledne goste, a sve to okrueno utvrdenjem, na povrini od 10 ha zemlje sa dva glavna ulaza, prema severu i jugoistoku. U gradevinu je integrisano 38 tornjeva. Toliko posmatranica izgleda udno, jerje ovaj objekat, vidljiv iz da-leka, bio na visokom platou planine. Usred ruevina, koje se danas mogu videti, nalazi se duboko, plavo, sumporno planinsko jezero, u ijoj se vodi nekada osveavala kraljica od Sabe. Jezero je dubine 67 m, napaja se podzemnirn izvorima, tako da je nivo vode bio ujednaen tokom cele godine: iz dobro obavetenih krugova se tvrdi, da postoji podzemni si-stem cevi, koji ovo jezero povezuje sa drugim planin-skimjezerima. Nekada su oko vode u grupama nastajali hramovi i svetenike nastambe. Pre 150 godina na severnoj strani je postojan svod hrama, ali je u rneduvrernenu sruen [36]; bio je kvadratnog oblika, krunisan bonom duinom od 25 metara, Ostao je samo okrugli stub debljine 5 m, koji je zagonetka za arheologe: taj stub nije sluio za podupiranje kupole - za to su sluila etiri potporna stuba - veje blokirao prostor. Zagonetke su ostale i druge svetinje - ta se ve ta-ko zove. Bile su tu kvadratne odaje sa debljinom zida do 2,40 m; pod je bio estoslojan od cigle, ,,bez malte-ra, ve samo sa fcankim slojem sintera"* [37]. Izmeu.
* Sinter (krenjaki sedunent, vulkanskog porekla) talog sa izvora

cigli je pronadena ,,crna, adava masa", ista kao to je pronadena u kanalima kod severne kapije. - U te oda-je vodioje uzani tunel od opeke, kojije danas zapuen peskoin od nanosa. Zagonetka do zagonetke. Oigled-no je nekada pumpom voda dovoena u prostorije -ali nije postojao odvod! Zato rizikujem pitanje koje se namee: ta se dobija od vode i vatre? Para naravno, i ve ujem odobravanje arheologa: Naravno, bile su to saune! Ali, potovane dame i gospodo, za postavljanje saune nije potreban zid deljine 2,4 m, i emu bi one -bez masovnog turizma - trebalo da slue na tako ne-pristupanom planinskomjezeru? Savremena arheologija klasifikovala je na tom Takt - i - Sulejmanu vie slojeva i graditeljskih epo-ha. Mene u tom kontekstu interesuje samo najstariji period, tj. onaj koji se pripisuje Solomonu. Ovde se postupalo i kao prema drugim svetim mestima na sve-tu: Nakon prvobitnog poefcka dole su nove generaci-je koje su ozidale ili prezidale gradevine predaka. Zajednika zagonetka glasi: 1 na ovom mestu. malo se zna, ili se nita ne zna, o najstarijim gradevinama. Ali monolitm nain gradnje zida za uvrenje, kao i postojeeg ,,tomja broj II", ukazuje na davno vreme na-stanka. Iskustvo me je nauilo: to je gradevina vie monolitna, toje starija. Njudi iz kamenog doba muili su se sa ogromnim kamenjem - bilo da se radi o fran-cuskoj Bretanji, Malti, starom Egiptu, Engleskoj ili vi-

soravni u Peruu. Prvobitno su odvaljivani ogromni komadi, koji su. zatim klesani. emu li je sluio ovaj objekat na Takt - i - Sulejmanu? Oko deset kilometara od Solomonovog trona nalazi se vulkanski krater Zindan - i - Sulejman, Solomonov zatvor, a u susedstvu i Takt - i Bilkis, Bilkisin tron i - da bi se slika upotpunila - u dolini Isfarjino etvo-rougaono polje ruevina ar - 1 - Bilkis, rezidencija kraljice od Sabe [38]!

Putujui Ijubavni par

Izgleda da su kraljevska deca osim u Jemenu bila aktivna u Jerusalimu i Kamiru, oigledne tragove ostavili su i u Iranu. Kako je to bilo mogue pri toli-kim udaljenostima? Na Takt - i - Sulejmanu su arheolozi pronali ute keramike delove estokrakih zvezda. Apsolutno vredno pomena - jer je prema ,,Enciklopediji Islama" [35] - estokraka zvezda ,,Solomonov peat", njegov znak na grbu. Prepredeni Solomon posedovaoje i arobno ogleda-lo, koje mu je ,,razotkrivalo sva mesta na kugli zemalj| skoj!" Mora da je bilo udo od ogledala, koje esto ' nedosfcaje naim rneteorolozima sa njihovim po-grenim predvianjima, jer je ta udnovata stvarica ,,bila sastavljena od razliitih supstanci", a Solomonu je omoguavala da zaviri,,u svih sedam klima"[39]. Ta sposobnost je bila vana zbog utvrivanja vremenskih prilika na svim vazdunim linijama. Al-Masudi (895 - 956), najznaajniji arapski geograf i enciklopedista nazvan ,,arapskim Herodotom" [40], pie u svojim ,,Istorijama", da je u Solomonoviin hra-movima na Takfc i - Sulejmanu bilo predivnih crtea na zidovima sa ,,nebeskim telima", sa zvezdama, ZemIjom i kontinentima, morinia, naseljima, biljkama, ivotinjama i jo mnogo drugih zapanjujuih stvari"[41]. Zapanjujuih stvari, da, to je prava re! Iz predanja dobijamo ovaj zapanjujui arsenal: -,,geniji" i ,,demoni" rade za Solomona, - bio je ,,gospodar vetrova", - posedovao je robotizovan presto, - raspolagaoje ,,leteim kolima" - u najkraem vremenu prelazio je velike udaljenosti, - posedovao je ,,arobno ogledalo" (radar za sve vremenske prilike), - raspolagao je detaljnom geografskom kartom sveta. ,,Sve to znamo odnosi se na neto to ne znamo."
Rahel Famhagen fon Eme (Rahel Vamhagen von Ense 1771-1833).

Postaviti pametno pitanje...

,,Postaviti pametno pitanje, znai znati mnogo", kae stara arapska poslovica. Hteli mi ili ne, pored ovako opirnog nabrajanja namee se pitanje o ranoj tehnici letenja. Da li je uopte postojala? Profesor dr Dilep Kumar Kanjilal (Dileep Kumar Kanjilal), reno-mirani izuavatelj sanskrita na Univerzitetu u Kalku-ti, na ovo pitanje je bez rezerve odgovorio sa DA [42]. Kanjilal dokumentuje svoj nauni odgovor pomou postojeih, staroindijskih predanja na sanskritu. Nje-gova tvrdnja glasi: Staroindijski izvori sasvim jasno ukazuju i potvrduju postojanje prauredaja za letenje sa pogonom na ,,med" ili vrlo verovatno na ,,naftu". Nafta bi bila idealno gorivo: Zagreva vazduh za pokretanje vazdunog broda, i stvara potrebnu toplo-tu za dobijanje pare. Kanjilalovim otkriem anfcikih vazdunih brodova, bezbrojne legende i prikazi ,,le-teih zmija" - od Egipana pa do Maja u Centralnoj Ainerici - dobijaju prihvatljivo objanjenje: Vazduni brod sa pogonom na paru ostavljao je trag usled kon-denzacije - kao letee zmije.

Tako zakljuujem da je Solomon raspolagao uredajirna za letenje sa upravljanjem, rnoda su to bili baloni sa toplim vazduhom poput cepelina sa pogo-nom na vodenu paru, a na raznim Takt - i - Sulejmani-ma su bile benzinske pumpe, pardon! hramovi u kojima su se klanjali vodi i vatri? Koju ulogu je imala kraljica od Sabe? Kako objasni-ti njeno vampiisko pojavljivanje ni od kuda? Zar arap-ska legenda nije pripovedala o ,,gradu stakla i metala", koji se odjednom pojavio u Maribu i isto tako iznenada nestao? Odgovore na ta pitanja nai emo tamo gde ih niko ne oekuje: na sredozemnom ostrvu Kritu. Na ovom malom ostrvu arheolozi nisu. jedini Ijudi koji se dive svedoanstvima Minosove kulture, osnovane od kricana oko 2.000. godine pre n. e. Kultura potie, naravno, od legendarnog kralja Minosa, jednog od tri si-na legendarnog oca bogova Zevsa i isto tako njegove legendarne supruge Evrope. U,,Leksikonu antike mitologije"[43] nazvanje,,najugledmjim kraljem civili-zovanog sveta" i: ,,njegov otac Zevs navodno muje dao zakone, koji su vaili na Kritu". Uprkos boijeg pore-kla, Minos je imao suparnike, jedan od njih bio je i Po-sejdon, Bog mora. On je kraljevskom potomku za rtvu bogovima poslao izuzetno lepog bika, uzgred da kaemo, bikje doao iz mora .- Minosje odbio poklon. Posejdon je eleo da se osveti. Uinio je da se Pasifae, Minosova ena, zaljubi u bika, sa njim sjedini i rodi Minotaura: monstrum sa telom oveka i glavom bika. Poto Minos ovom udovitu nije blo dorastao, an-gaovao je Dedala - inae na bekstvu iz Atine zbog ubistva - za izgradnju zatvora. Dedal je izmislio lavi-rint, odakle nije bilo bekstva. Pakost: Minos je pro-' gnao pronalazaa Dedala u njegov vrt, ali Dedal je bio veoma nadaren ovek: za sebe i svog sina Ikara kon-struisao je krila, na kojima su dospeli do Sicilije. Eto, Ijudi na Krifcu bili su veoma tehniki nadareni! Kao ni glavni grad Kiiosos tako ni Minosova palata nije bila zatiena. Nije ni bilo potrebno. Tri puta dnevno ,,gvozdeni"* din Talos obilazio bi ostrvo i gadao nenajavljene strance vatrom i kamenjem. Talo-sovo telo je obeleavala vena od glave do pete, gde se zavravala ekserom; koga bi Talos svojim vrelim te-lom zagrlio, ubio bi ga na mestu. arobna kraljeva ki Medea - sa Argonautima je bila u potrazi za zlatnim runom - dolaje glave ovom udovitu; izvuklaje ek-ser iz noge, ulje - krv naravno - kuljala je iz gvozdenog dina Talosa, kojije na krajujadno zardao. Sve legende oko Minosa i Minotaura, Talosa i De-dala i lavirinta imaju,,ukus"izgubljene tehnologije. Kralj Minos je do dananjih dana ostao fantom. Ho-mer ga po prvi put pominje u ,,Ilijadi", ali njegova poezija nastaje tek 700. godine nakon potpunog ne-stanka minojske kulture. Sasvim je jasno da se 1450. pre n. e. na Kritu odigralo neto misteriozno. Do danas ni arheologija nije pronala pravi odgovor. Minojci su tako red nastali u vazduhu, njihove gradevine po-stale su rfcve neke katastrofe - verovatno zem-Ijotresa. Engleskl arheolog Ai-tur Evans (Arthur Evans) (1851-1941) zapoeo je 1900. god. sa iskopavanjima o svom troku, na velikoj povrini na Kritu. U Knososu je iskopao najznaajmju palatu ostrva iz 2. mileniju-ma pre n. e.: pronaena su vrata zatvorena kamenim stenarna - posude oblika kade sa otvorima za odvod, ali bez cevovoda - rnnotvo stepenica: tri su bile na udaljenosti od samo deset metara a vodile su do veli-ke terase na krovu. Da li je bilo situacija i povoda da svi stanovnici u isto vreme hrle na krov? Evansje pro-nafiao dosta magacina, ispunjenih glmenim posudama dimenzija kao dva oveka i vreve sa ornamentirna va-tre. Profesor Hans Georg Vunderlih (Hans Georg Wunderlich) pie [44']:
Bronzan = sastavljen od metala, gvozden.

,,Ve i kod posuda za zalihe ,,nornialnih" visina postavlja se pitanje kako se iste zapravo prazne, i povremeno iste. Jer se i sa veoma dugim vratovi-ma ne moe dosegnuti do dna, ak ako se i potpo-mogne stolicom ili hoklicom. Medutim, ove ogronme glinene posude zadaju nereiv problem: one se ne mogu ni nakrenuti... Posude sa zalihama veliine Pithoi-dinova vero-vatno su postavljene pre izgradnje zida, i tako su uzidane, a kasnije nije postojala mogunost da se one zamene nekim drugim.

Punjenje i pranjenje bilo je mogue samo pomou creva, po prmcipu ko-munikacije cevi. Ali, zaista je nepraktino posude ugraditi na tako nepristupanom mestu. Pomalo iritirani okreemo leda..." Iritiran je bio i Ralf Zonenberg (Ralph Sonnenberg) [45], takode istraiva Rnososa. Rezultate je objavio u AAS*: ,,Jedna od ovih monstruoznih posuda u proseku irna zapremmu od 586 litara, a zbir svih posuda smetenih samo u zapadnom krilu palate u Knoso-su iznosi oko 420, a to odgovara ukupnom kapacite-tu od okruglo 226.000 litara." Ne morate biti iskusni arheolog, da bi o ovome ra-zlono razmiljali. Osim glinenih posuda svuda oko i u samoj palati bili su uljani rezervoari, od arheologa esto nazivani i ,,cisternama" sa ukupnim apsurdnim kapacitetom skladitenja. Nije ubedljivo tumaenje, da su se Minojci tako opskrbljivali za krizna vremena: Knosos se nije plaio nikakvih opasnosti, jer prema unutranjosti ostrva nije bilo nikakvih utvrenja, a za
* Ancient Astronaut Society: Drotvo koje se bavi nereSenim za-gonetkama iz prolosti. Informacije kod: AAS, CH-4532 Feldbtun-nen.

sigurnost s morske strane brinuo se din Talos svojim krunim letovima, i osim toga jestivo ulje na medite-ranskom vrelom suncu vrlo brzo uegne. Ove rezerve ulja sainjavale su skladite za gorivo! ,,Nijedan mar nije tako teak kao ovaj koji vraa ka razumu", pie Bertolt Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956). Ja mariram nazad ka razumu... i uskoro u sresti kraljicu od Sabe. ; Sabejci - isti oni graditelji brane u Jemenu, tj. Ma-ribu i trgovci tamjanom - identini su Minojcima, koji oko 1450. god. n. e. bez ikakvog traga nestaju sa Kri-ta. Ova ideja nije nastala usled ,,provienja", ve tru-dom i talentom da izmeu starih predanja pronadem veze. Evo stanica: Rimski istoriar Plinije Stariji, roden 23. ili 24. n. e., umro 79. pri izbijanju Vezuva, sastavio je prema ondanjem nivou znanja enciklopediju ,,0 istoriji pri-rode" u 37 tomova. Sakupljao je sva znanja o lekovi-tom bilju, biljkama, drveu, kamenju, geograflji i o narodima. Pre dve hiljade godina to je bilo glavno, standardno delo. U 6. knjizi Plinije pie o narodima koji ive u Arabiji [46]: ,,Kraljevska rezidencija svih je ipak Mariaba (Ma-rib)... Sa Atramianima se prema unutranjosti zemlje granie Minejci... za koje se veruje da po-tiu od kritskog kralja Minosa..." U 12. knjizi se Plinije posveuje vrstaina drvea u Arabiji; posebno ga zanima tamjanovo drvo. Citiram samo sledei pasus: [47]: ... Ogranieno je drugim regionom, gde ive Mi-nojci, i tamjan se odatle izvozi preko veoma uzanog puta. Ovaj narod je poeo trgovinu tamjanom, i najvie se time bavi, po njemu se i zove Mineum. Osim Minejaca nitijedan drugi Arapin ne vidi tam janovo drvo, pa ak ni svaki Minejac. Samo oko 3000 porodica bavi se uzgajanjem i znanje se prenosi u nasledstvo..." Moemo poverovati Pliniju - arheolozi ga vrlo ffesto citiraju, naravno kad svojim tumaenjima moe da po-mogne. Informacija je ipak neverovatna. Taj tekst je potrebno proitati vie puta, da bi se shvatilo ta rim-ski istoriar zapravo eli da kae: Minejci su zapoeli trgovinu tamjanom, zato ,,se zove i Mineum". Za Pli-nija Minejci nisu bilo kakvi trgovci sa Krita - Minejci su Arapi! ("Osim Minejaca niti jedan drugi Arapin ne vidi tamjan.") Da, filigranska mrea linija iz svetih knjiga, legendi i predanja daje dobru sliku, Poto ne bih ponavljao ve dokumentovano, evo samo nekoliko grubih linija po seanju: ,,uvari neba", o kojima izvetava prorok Henoh, nekada davno su se spustili na Zemlju. Sva velika predanja o njinia govore najedan ili drugi nain, kao o vanzemaljskim uiteljima iz neke daleke zemlje. Vla-dali su monom tehnikom, zato je narod mislio da su,,Bogovi"

Ti ,,Bogovi" nisu uvek bili sloni; svaali su se i do-lazilo je do raznih nemira i pobuna, Jedna grupa je manipulisala na Zemlji sa naslednim materijalom iz-meu oveka i ivofcinja = sfcvorenje kao kentaur (ovek/ivotinja-bice), posledica su bili Ijudi-ivotmje (minotaur). Drugi vanzemaljci su se zabavljali sa le-pim erkama Zemlje; rezultat tih meavina izmedu bogova i Ijudi bili su ,,Boiji sinovi", u starim tekstovi-ma pominjam kao kralj Minos, potomak Boijeg oca Zevsa. Bili su tu i ,,Elohimi" (=boiji stvorovi) iz Starog zaveta, Henohovi ,"uvari neba" boanstveni juna-ci mdijskog narodnog epa ,,Mahabharata". Svi ti mitski stvorovi raspolagali su barem delom tehnikog znanja njihovih vanzemaljskih oeva. Zato su na ovoj planeti avanzovali u mone vladare i kra-Ijeve iako su njihovi potomci postepeno gubili prvo-bitna znanja, ostajalo je dovoljno da se ostatak oveanstva povremeno zapanji nad njihovim arob-nim demonstracijama. Kralj Solomon - da ipak ostanemo kod glavnog ju-naka nae pne - nasledio je od svojih predaka spo-sobnost za izradu ,,leteih vozila", vladao je raznim tehnikim trikuvima, posedovao je vanredno umee za izradu alata i raspolagaoje nekom vrstom eksplozi-va. Moan, pametan i prepreden, kakavje ve bio, na-redio je da se na raznim mestima izgrade palate, a du putcva, kojima je lefceo, ,,hramovi" na vrhovima brda. To su bila mesta za. snabdevanje gorivom i piste za sletanje. Njegova koleginica i Ijubavnica, kraljica od Sabe, nije nimalo zaostajala za njim: ona i njen klan bili su naalednici Boijeg sina Minusa sa Krita; i ova kraljica je raspolagala raznim tehnikim urneima kako bi mogla da nnponuje okolini: Minojci su svetilita gradili visoko na brdima, prvobifcno su imala vise naniena. S jedne strane bile su pumpe za gorivo i skladista za hranu, zatim osinatranice, i optiki markantne formacije po kojima su letei potomci bogova mngli dase orijentiu. Zapravo su Minnjri mogu da ive u rrdru i raskoi, ali u izvesnim vremenskim razmacima dolazilo je do zemljotresa, prirodnih katastrofa, protiv kojih su i bulji puLomd bili nemoni ali ipak dovoljno mudri da blagovremeno potrae novu zemlju i prihodite. Zato su se i odiLelji kraljice od Sabe iznenada pojavljivali sa ,,gradom od stakla i metala" u Maribu, poveali svoju mo preko braka sa lokalnom ,,zverkom", preuzeli trgovinu fcamjanom i naveliko pravili planove oko plantaa ,,zlatnog" buna. 1 tako dalje i tako dalje. Mi-nojci - sada Sabejci - stvorili su tehniko udo - bra- ne, gradili su viespratnice do tada nepoznat nahi gradnje. - Protivno lokalnom obiaju, Sabejci su ostali poklonici zvezda - u skladu sa imenom Saba - to inae znai ,,poklonik zvezda" . Solomon je budnim okom pratio procvat sabejskog carstva. Najvie su ga iritirale vesti o tehnikim dosti-gnuima sabejske kraljice. Da lije moda ova gospoa - kao i on - ipak raspolagala tajnama svojih boanskih predaka? Kada su se sreli, bili su sumnjiavi jedno prema drugom te su tako meusobno postavljali zago-netke. Ova situacija je esto objanjavana stalnim udom Ijubavi: Solomon je pomagao kraljici kod grad-nje velikih objekata kao i kod konstrukcija kojima se narod divio. Tako neto nikada pre nije postojalo. Na-stala je legenda o ,,genijima" i ,,demonh-na", koji su ovde bili na delu. Zadnji susret kraljice od Sabe i kralja Solomona zbio se u gradu palmi Tadmoru*. Tamo je rasipnik Solomon sagradio grobnicu svojoj velikoj ijnbavi. Po-daci o smrti nedostaju, ali Muhamed-el-Hasan, biograf tvorca religije Muslimana Muhameda, pie da je Kalif Valid Prvi (705-715 nae ere) u Tadmoru pronaao grob sa sledecim natpisorn [48]:

OVDE SE NALAZI GROB 1 KOVEG POBONE EILKIS, SUPRUGE SOLOMONOVE.

Kalifje naredio da se grob otvori. Sledila mu se krv u ilama. Naredio je da se zatvori i da se taj grob vie nikada ne otvori.

Na naestu grobaje sagradena zgrada. taje Kalifa tako uasnulo? Bilkisin grob je bio grob nekog dina!
*Tadmor = Palmira. Grad oaza na sevcru Sirijske pustinje.

II

BIBLIJA IPAK NIJE U PRAVU

Povremeno se Ijudi sapletu o ncku istinu. Ali brzo ustaju i nastavljaju da idu dalje, kao da se nita nije dogodilo. Vinston eru 1874-1965 (Winston Churchill)

Postoji jedna knjiga to je izmenila na svet - iako postoji pokuaj da se njeno postojanje ospori, Pisci Starog zaveta, esnaf interpretatora Biblije, sigurno nocima nisu spavali. Smetaju se zbunjeno i odgovara-ju arogantno. Njigovu reakciju predvideo je pronala-za senzacije: ,,Ako moju teoriju ne budu mogli da ignoriu, nastojae da je uine smenom. Ako im, medutim, ni to ne pode za rukom, radie veoma na-porno da bi pokuali da ospore moje dokaze. To ijeste moja namera."

ta se dogodilo?
Profesor dr Kamal Sulejman Salibi, Libanac roen 1929, studirao u Bejrutu istoriju, doktorirao u Londo-nu, postao profesor istorije na renomiranom ame-rikom Fakultetu u Bejrutu; ve je napisao nekoliko udbenika pre no to je objavio knjigu ,,Biblija potie Odakle ideja profesoru Salibu da biblijska mesta premeta sajednog na drugo? Prilikom njegovih istraivanja naziva gradova na Arapskom poluostrvu zapazio je da mnoga imena po jezikom obliku ne odgovaraju arapskom jeziku, ve kananitskoin ili aramejskom. Zato treba znati sledee: Naa azbuka sadri samoglasnike i suglasnike. Pra-pismo Starog zaveta, sveanj starih tekstova, sastav-Ijeno je pismom od samih suglasnika. Na primer: ,,Jerusalim" na ovom pismu glasi: Rslm, za ,,Eden": dn, a ,,-Solomon": slm. Kod linih imena, na pri-mer:,,rch vn dnkn"- zavisno od toga gde se ubacuju samoglasnici moe da se proita kao Erih fon Deni-ken/Ulrich ven Dukokun/Irach vun Dinaken. Ovakve i sline implantacije mogu dovesti do uasnih zabuna. Biblijsko pismo bez samoglasnika dolazi od semit-ske azbuke sa prvobitno 22 suglasnika i dva polusa-moglasnika ,,w" i ,,y". Isto se odnosi i na arapsko pismo, takode semitskog pnrekla.

Vekovima, verovatno i hiljadarna godina, Stari za-vet su kopirali svetenici i uenici u obliku suglasni-ka. Ubacivanje samoglasnika je izvreiio otprilike izmedu estog i devetog veka nae ere. 1 dok je tako u zapadnoj Arabiji profesor Salibi traio imena gradova koji nisu arapskog porekla, iritirala su ga sledea ot-kria: ,,Prvo sam pomislio da je to samo varka, ali na mo-je veliko iznenadenje utvrdio sam, da ipak nije: skoro sva biblijska imena gradova koja su meni bila poznata, pronaao sam na prostora duine 600 km i irine 200 km, u dananjoj Asiriji koja danas obuhvatajuni deo Hedasa." Meutim, samo ovo otkrie nije bilo dovoljno da bi se biblijska imena gradova premestila u Arabiju, jer nije retko sluaj da se isti nazivi koriste vie puta. Kao veliki poznavalac Arabije i biblijskih tekstova Salibi je poredio opise planina, zemnog bogatstva, ivotinje i biljke, vodene tokove, opise ratova i bitki, pobeda i poraza. Prema podacima o asovima, danima i nodma koliko je npr. trajalo neko odredeno putova-nje prema okolnostima u Zapadnoj Arabiji i eto rezul-tata: sve se uklapalo samo nikako u Palestini! U naoj prepisci profesor Salibi mije preneo neki dodatni ma-terijal, tako [2, 3] da su i teorija i zakljuci iz nje sa-svim ubedljivi. Mnogi naunici su se okomili na Salibijevo delo a da prethodno nisu bili na licu mesta. Mada priznajem: da su prihvatili Salibisovu teoriju, tumaima Starog zaveta i arheolozima Biblije izmaklo bi verovatno tlo pod nogama. Meni nije namera da podmeem neki fal-sifikat, ali ipak moram reci daje ,,0beana zemlja" su-vie verno identifikovana u Palestini. Uvek kada bi se u Palestini iskopala neka ruevina, natpis, rupa sa vo-dom, ili pare gline, Ijudi su se veoma trudili daje pri-kau kao ,,dokaz" za istinitost biblijske prie. Kako su stvari stvarno stajale napomenuoje ,,pigl": ,,U sva tri toma (biblijsko-arheoloke knjige) ima napretek arheolokih pseudo-saznanja" [4]. Evo i primera za takve manipulacije: 1880. kod Siloama je pronaen natpis na steni, na kome stoji da su Ijudi sa obe strane brda prokopali vo-deni tunel. Za tren oka ovaj natpis je upotrebljen kao dokaz zajedan pasus u 2. Knjizi o kraljevima (20, 20); ,,0stala dela Ezehijina i svi podvizi njegovi, i kako je nainio jezero i sproveo vodu u grad, nije li to za-pisano u letopisima kraljeva Judinih"? Zaista natpis ne pominje kralja Ezehiju, ne navodi nijednu drugu osobu, nema ni podatka o nekom gra-du. Salibi na to odgovara: ,,Vodovodi su gradeni u svim vremenima". Ali eto takvi su trikovi nekih ar-heologa Biblije. Profesoru Salibiju nije bitno bavljenje religioznim sadrajem ve se samo premetaju geografska mesta zbivanja. Trudim se da osvetlim ona mesta gde je nae znanje obavijeno tamom. Ali ne ide na moj teret to to su injenice zastraujue: govore nova saznanja, koja kau: Obeana zernlja Izraelaca - na kojoj je osnovana drava Izrael - ne nalazi se u Palestini ve u Zapadnoj Arabiji. Kako je dolo do ove istorijske greke u dosada-njim shvatanjima? Izraelce je sa njihove zemlje prote-rao rat, veliki deo naroda dospeo je u vavilonski zatvor (586. pre n. e.) dok se drugi raselio po sused-nim zemljama, od kojih miiogi u dan.anju Palestinu. Tu su osnovali naselja i gradove sa starim nazivima. Nita novo, isto se i danas praktikuje. U Svajcarskoj postoji kanton Glarus, iseljenici u SAD osnovali su New Glarus. Ili: U Jerusalimu novi, ortodoksni delovi grada nose imena poljskih gradova. Ili je moda obrnuta situacija? Zar nije ipak mo-gue da su se zbivanja iz Starog zaveta ipak odigrala u Palestini, da su se pojedine grupe iselile u Zapadnu Arabiju a naseljima su tamo davali stara, palestinska imena. Po flori i fauni, topografiji, rekama i uda-Ijenostima odgovaraju nazivi naselja u Zapadnoj Ara-biji, ali ne odgovaraju opisu Palestine.
Sledea dupla strana: Hramovi u. Jerusalimu

Trenutak provere
Da li arheoloki mogu da se provere Salibisova saznanja? Sasvim sigurno! Nai naunici uvek usme-reni ka istini, treba ,,samo" na oznaenom mestu da ponu sa iskopavanjem. Prema Salibisovim podacima - na primer najstariji, solomonski Jerusalim nalazi se oko 35 km severoistono od planinskog regiona Nimas u saudijsko-arapskoj provinciji Asiriji. Tu se nalazi pi-toreskno selo Al-Sarim, Solomonov Jerusalim. Kako neki proroci opisuju ovo mesto, stari Jerusalim je ov-de bio na nadmonom, stratekom poloaju. Na ovim visinama je Solomonu kao graditelju hramova na raspolaganju bilo dovoljno graevinskog materijala, to u Palestini ne bi bio sluaj.

U I Knjizi o kraljevima (7, 10) govori se o tome ta je Solomon za gradnju hramova koristio: ,,temelj bee napravljen od velikih komada velelepnog kamenja, od kamenja od deset lakata i od kamenja od osam laka-ta". Prema tome, znai korien je polugotovi materi-jal, verovatno granit, jer ni na pesku ni na krenjaku ne bi mogli ovi objekti da se izgrade. U brdima Nima-sa i danas ima granita. U Palestini ne. Oko 586. pre n. e. Solomonov hram potpuno je uniStila vojska vavilonskog kralja Nabukodonosora, izraelska elita je bila tada zarobljena. 1 pored toga to je hram uniten, u okolini sela Al-Sarima bi trebalo da postoji mogunost nalaenja obradenih kamenih blokova mamutskog objekta. Trae se arheoloke iskopine. Do toga nee dod. Da se kladimo...? A zato?

Prilikom iskopavanja kod hrama u Jerusulimu pronadeni su tragovi zidova, sastavljeni od sitnog kamenja, ali Solomonov hram je navodno izgraen od velikih, monolitnih blokova. Jevreji u dananjoj Palestini sasvim sigurno nisu zainteresovani na ,,pomeranju" domovme na teritori-ju neprijateljski nastrojenog suseda - Saudijsku Ara-biju. A ni Saudijska Arabija nije zainteresovana na starozavetnom nasledstvu. Ali tome je najmanje sklo-na teoloka inteligencija bilo koje vere. Hiljade pametnih knjiga, napisanih od tumaa Sta-rog zaveta, Tore ili lingvista treba sasvim odbaciti kao prevazidene. To je stara hartija. Poto je Biblija sva-kim podatkona i retkom fiksirana na Palestinu, ne bi ba nita ostalo od tvrdnji koje se pozivaju na Stari zavet. Fijasko.

Bie ba onako kako je predvideo profesor Salibi: prvo e pokuati njegovu teoriju da uine smeno.m. Ali poto je ova slagalica isuvie ozbiljna, te se moe dokazati, i poto knjiga ovakvog znaaja ne moe tek tako da nestane, vlasnici svih mudrosti i istina e mo-rati da se potrude tla pobiju ove dokaze. Odbrojavanje pocinje pokuajem da se,,Salibijeva k-njiga"uini smenom te da se preuti njeno postoja-nje. Moe se posumnjati u uspeh. Inae veoma distancirane vajcarske novine ,,Neue Ziircher Zei-tung" uz dobronamernu objektivnost ipak izraava kritiku prema tumaenjima naunika [5]: ,,0vu teoriju ne bi trebalo jednostavno osporiti sa-mo tvrdnjom, da on ^ao Arapin ne moe misliti ob-jektivno, kako to ve ii u Ijudi koji se nazivaju akademicima. Salibi, koji inae potie iz protes-tantske, arapske porodice, veoma je ozbiljan naunik".

Posledice
Novo lociranje biblijskih dogadaja objanjava neja-snoe u aktivnostima kralja Solomona. Ako Solomo-nov hram nije u dananjem Jerusalimu ve se nalazi na najjunijem delu Saudijske Arabije, koji se granici sa Severnim Jemenom, odmah nam postaje jasno zato se Solomon toliko trudio oko kraljevstva Sabe; Sabejci su bili njegovi neposredni susedi. A Solomono-vi meseni vikendi kod kraljice od Sabe i dalje ostaju u domenu nemogueg bez pomoi ,,leteih maina": vazduna linija od Nimasa u Asiriji - Solomonova re-zidencija - od grada Mariba i danas iznosi 530 km. Nov nain razmiljanja ne nameu samo nazivi gra-dova iz Starog zaveta. Oblast Asirije i danas obiluje svetilitima, polomljenim oltarima, prastarim natpisi-ma i vrhovi planina, koji se pripisuju likovima iz Bibli-je Avramu i Solomonu. U drugoj polovini prolog veka, francuski istraiva Jozef Halevi (Joseph Halevy) inae jevrejskog pore-kla, kao prvi Evropljanin dolazi - tajnim putevima, rnaskiran - u Jemen, to nijednom. strancu nije bilo omogueno. Halevi izvetava o himjaritskim i hebrej-skim natpisima na stenama, jedni pored drugih [6]. Izvan Mariba je posetio ak i ,,Solomonovu damiju", iji su zidovi Bili ispisani bezbrojnim arapskim natpi-sima. Englez Hari Sent Don Filbi (Harry St. John B. Philby) je 1917/18. preao kroz Arabiju uzdu i po-preko. On pie o natpisima i crteima na stenama na vrhovima brda, jedan je liio na ,,kentaura" (7) i o zi-dovirna prepunirn ,,talmudskim natpisima" Tano 130 km juno od grada Taifa - dananja let-nja rezidencija saudijskog kralja - nalazi se u provin-ciji Asiriji Dzebel Ibrahim (2.595 m), Avramova planina, daljih 150 km juno odavde kreemo se po Solomonovoj prapostojbini, u Al-Sulejmanu. Na vrhu planine Debel ada nalaze se ostaci oltara sa do sada jo nerastumaemm natpisima. Narod ga zove Musa-la Ibrahim = Avramovo mesto za molitvu. ak je i Aron, Mojsijev brat, u jednoj saudijsko-arapskoj planini ovekoveen - Debel Harun - Arono-va planina. Visoka je 2.100 m a nalazi se jugoistono od Abhe, glavnog grada provincije Asirije. Proroci i praoci Starog zaveta iveli su u planinama Jemena

Zidovi dananjeg hrama u Jerusalimu gde su i sahranjivani. Jo 1950. su turisti vodeni na Debel Hadid, pred grobove Avelja i Kaina, danas su sazidani. Grob patrijarha Jova nalazi se na srednjem vrhu Debel Hee u Severnom Jemenu, a grobnica proroka Huda i u dananje vreme se ubraja u velike arapske svetinje a nalazi se severno od Tarima u planinama Hadramaut.

Kao trn u koi

Hrabri uenjaci jevrejske i hrianske vere mnogo puta su upozoravali na to da neto nije u redu u naiz-gled tako zatvorenoj svetskoj slici Starog zaveta. Ali, na alost, njihovi glasovi

su se gubili u glasnom horu predstavnikajednog uhodanog stanovita. Da li je iko od nas, vaspitavan i poduavan na hrianski nain, ikada uo makar i jednu re o tome, ili primetio neki nagovetaj da - pored biblijske verzije Starog zaveta -postoje i neki drugi izvori predanja? Godine 1910. jevrejski uenjak Rudolf Lezinski (Rudolph Leszynsky) poinje svoju knjigu ,,Jevreji u Arabiji" sledeim [8] reima: ,,Nije nam poznato otka-da Jevreji ive u Arabiji". Dve godine kasnije pie Je-houa Feldman (Jehoschuah Feldmann) u knjizi o jemenskim Jevrejima: ,,Jevreji koji u Jemenu ive ve mnogo godina, moda i hiljadama godina..." [9]. 1921. D. S. Marguliut (Margoliouth), profesor semit-skih jezika na Univerzitetu Oksford dolazi do sazna-nja da su Izraelci prvobitno doli iz June Arabije: ,,Delo koje su ubraja u biblijske kanone, ali potie nedvojbeno iz Arabije, je knjiga pror6ka Jova" [10]. Na ovu smelu izjavu prof. sa Oksforda se usudio tek nakon dugogodinjeg rada na komparaciji jezika sta-roarapskog i starohebrejskog. Svako ko se zadnjih 80 godina pozabavio pitanjem odakle zapravo potiu junoarapski Jevreji zapao bi u orsokak. Predanja i jezika komparacija potvrduju postojanje Jevreja u Junoj At-abiji ali ostavljaju otvoreno pitanje odakle su doli. Etnolog Hju Skot (Hugh Scott), strunjak za istorijujugozapadnih arapskih naroda, 1947. otvoreno priznaje ovu dilemu: ,,Jevreiji su vekovima pre Islama u centralnoj i junoj Arabji bili veoma mnogobrojni, ali nejasnoje kada su doli i kojim putem" [11]. Svaka slamka za spas je dobro dosla, da bi se sauvala ,,proverena" tumaenja Tore i Starog zaveta. Nije smelo da se dozvoli da se zbivanja iz Starog zave-fca smeste u junoj Arabiji. To nije smelo da bude tano tj. da su u junoj Arabiji postojala religiozna predanja, pre nego to su dospela do Palestine. Ra-sprava je bila programirana od katedre do katedre, pre nego to je profesor Salibi mogao da izmeri svoj nalaz. Kako reiti zagonetku o Jevrejima u Arabiji? Entolog Erih Brauer (Erich Brauer) je tvrdio sledece [12]: ,,Severoarapski Jevreji imali su legende po kojima su neki od njih jo u Jouino vreme naselili Arabi-ju. Prema predanjima Jemenaca prvi doseljenici su doli u Solomonovo vreme. Pria se da je kraljica od Sabe sa kraljem Solomonom imala sina, za kojeg je od Solomona traila da poalje uitelje. Navodno su to bili prvi Jevreji u Jemenu. Prema jednom drugom predanju doli su u pratnji kraljice od Sabe u Jemen". Mnogi naunici su se sloili sa ovom tvrdnjom. Ha-leluja, zagonetka je bila reena, i Bibhja je ipak u pra-vu: Mojsijeje Izraelce doveo do Palestine Solomonje u Jerusalimu sagradio prvi hram - kraljica od Sabe ga je tamo posetila i Solomon joj na rastanku poklanja hiljade svojih podanika. Tako su Izraelci doli u Sau-dijsku Arabiju! Biu toliko slobodan da ovu liniju jednostavno dovrim: 40 godina su Izraelci lutali po Sinaju, bili su gladni i edni, borili su se protiv neprijatelja. Konano dolaze do Obeane zemlje, voljene zemlje, konano su mogli da puste korene. Njihov kralj Solomon gradi prvi veliki hram. Sve mlade radne snage su uestvo-vale u ovoj akciji. Istovremeno niu kue, kole, vodo-vodi bivaju premetani, gradene su ulice, polja se obraduju, regrutuje se vojska, svetenici i uitelji po-diu mudre glasove. U takvoj situaciji s mladom dravom, koju tek tre-ba uvrstiti, kralj Solomon nema pametnija posla ne-go da svojoj Ijubavnici - kraljici od Sabe - koja ivi 2.500 km dalje, alje pomo za nerazvijene. Ona ne pripada njegovom narodu, nije iste vere ali on toj kraIjici poklanja nekoliko hiljada Ijudi sa uiteljima. Ova zaista groteskna situacija reava se na razuman nain, tek ako se prihvati teorija da se Solomonovo kra-Ijevstvo nije nalazilo u dananjoj Palestini, ve u junoarapskoj planinskoj oblasti Nimas. U tom sluaju pomo nerazvijenima sasvim je opravdana kao prijateljski gest suseda i in zaljubljenog mukarca. U Palestini bi to bilo sasvim apsurdno.

Poternica za Solomonom
Odakle je doao Solomon? ak i tako bogati kra-Ijevi kao on imali su pretke. Ko je stvorio to bogatstvo? Da li je to moda bio prepredeni, mali kralj Da-vid - da, ba onaj to je pobedio Golijata? Tanije reeno, Solomonovo poreklo bi trebalo da dopire do Avrama, praoca svih rodova, ali i jo dalje u prolost jer je Avram imao poreklo, mada veoma udno. Avramov otac Terah, tako barem tvrde starojevrej-ska predanja - nema zabeleenog protivstava - bio je idolopoklonik. Avram i sam potvrduje ovu oevu ma-nu u ,,Apokalipsi Avrama", pisanoj u prvom licu [13]: ,,Ja, Avram, u vreme kada je na rnene doao red da odrim rtvenu slubu moga oca Teraha pred njegovim drvenim i kamenim, zlatnim i srebrnim, bronzanim i gvozdenim bogovima. Tako sam jed-nom otiao u hram na slubu: i videh da se kameni bog Merumat prevrnuo do podnoja gvozdenog bo-ga Nahona". Avramovi roditelji bili su poklonici zvezda, u koje u ono vreme nisu verovali samo Arapi i Egipani, Vavi-lonci i Minojci ve svi narodi starog veka. Avramov otac Terah navodno potie iz Ure u Kaldeji, a profesor Fric Homel (Fritz Hommel) kae da je ,,Tamo oboavanje zvezda odavno bilo popularno" [14]. Tako da se i Avramovo rodenje dovodi u vezi sa zvezdama -ajevrejsko predanje opisuje [15]: ,,Avram, sin Teraha... i Amtelaje... roden u Uru u Kaldeji... u mesecu Tiri... oko 1948. godine nakon stvaranja sveta... u nod kadaje Avram roen, Tera-hovi prijatelji... okupili su se za veeru... tada na istonom nebu zapazie neku udnu zvezdu; brzo se kretala, kao da bi progutala etiri druge zvezde, na etiri strane neba. Svi su se udili toj pojavi"... Zlom kralju Nimrodu, graditelju gradova i ,,welikom lovcu pred Bogom", o kojem nas izvetavaju Mcj-sije i Miha, astrolozi rekoe da e se roditi deak. koji bi mogao da ugrozi njegovo carstvo. Tada Nimrod. aa-ravno, naredi da se zakolje 70.000 tek rodene muke dece. Ali Avramova majka se uplaena skriva u peini, gde na svet donosi bebu, ije lice obasjava tamnu .peinu. To nije primetio niko osim arhanela Gavrila, koji se hitro spustio s neba da bi podigao dete. Lepaje to legenda, mada ne bi bila vredna pomena da nema toliko slinosti sa Hristovim rodenjem u Vi-tlejemu. Sasvimje jasno da otada Avram vie nije bio obian ovek u predanjima; ponekad su ga aneli tako prikri-vali u oblacima i magli da je mogao utei od potere, dok bi ga drugi put seljani iz tornja u Vavilonu strpali u pe. Naravno, bez bilo kakve povrede po Avrama. Tek nakon intenzivnog prouavanja postalo mi je jasno da je jo praotac Avram imao bliske kontakte sa vanzemaljcima. U ,,Hronici Jerahmela" (16), zasnova-nom na starijim izvorima, tvrdi se daje Avram najvei madioniar i astrolog, a znanjeje stekao od ,,andela". Ova tvrdnja se puklapa sa podacima iz ,,Apokalipse Avrama": tamo se sasvim jasno opisuje kako su dva izaslanika Najvieg ,,u nebo" odvela Avrama: visoko iznad zemlje video je ,,neto slino svetlu, ne moe se opisati" i ,,velika stvorenja koja su se dovikivala, a ko-ja mje razumeo". Razurnljivo: ako su vanzemaljd Avrama odveli u matini brod, nije m mogao da razu-me jezik stranaca. Avra-m se tano sea: Visoko mesto, na kojem je sta)ao ponaeralo se nadole i nagore, pone-kad je zemlja bila iznad njega dok je drugi put bila ispod. Bujna mata ili? Sigurno nije ovo prvo. U veku vasionskih brodova imamo prilike da itamo izvetaje kako se budui vasionski brodovi okreu oko svoje ose - optikim efektima, koje Avram tano opisuje. lako sam stalno svestan da ovde baratam sa legen-darnim predanjima - istorijski neprihvatljivim - bio sam veorna iznenaden kada sam u jednoj knjizi, izda-toj u

Arnerikom biblyskom institutu (na liniji mojih kombinacija) proitao da se tamo prihvata teorija o posetiocima iz neke vanzemaljske civilizacije (17). U knjizi pie: ,,Tek nakon veere Avram... je otkrio da njegovi gosti nisu bili obini posetioci. Doli su iz sve-mira". Kakav napredak! 1 teolozi prihvataju novlne: Avramje imao kontakte sa astronautima! Na osnovu BibliJe namaje ,,utuvljeno" daje Avram praotac oveanstva; a strunjaci pri tom uopfce nisu sigurni u Avramovo postojanje... i ta bi njegovo ime moglo da znai. Franc M. Bel (Franz M. Bohl), profesor na Univer-zitetu u Lajdenu, konstatuje [18]: ,,Staro ime Ab-ram, koje se ne javlja nigde osim u Gen, 11,26-17,5 znai ,,plememti otac" ili ,,otac je plemenit". Time re ,,patrijarh" moe da se shvati kao prevod ovog imena. Pod ,,ocem" se ovde rnisli na Boga, prvobitno je to bio Bog Meseca... Verovat-nije se kod Abrahama radi samo o dijalektikoj va-rijanti (,,razvuenost") eeg imena Ab-ram" Profesor Bel je 1930. tvrdio sa velikom sigurnou, medutim pet godina kasnije strunjaci uglednog ,,Journal of Biblical Literature" (19),to pobijaju: ,,Prvobitno Avrarn nije bilo lino ime, ve nazivjed-nog boanstva." Ofcadaje prolo ve 40 godiiia kako se ovo ime izuava, ali razjanjenje ne postoji do danas. U jednoj publikaciji sa Univerziteta Yale [20], u SAD. objavljenoj 1975. stoji interesantna reenica:,,Vero-vatno nikada neemo biti u stanju da dokaemo daje Avram zaista postojao..." Sve je ovo veoma zbunjujue, i bilo bi sasvim zanemarljivo da itavi narodi svoje poreklo ne zasni-vaju na oveku, koji moda nikada nije ni postojao... Meutim, i pored svih protivrenosti moe se tvrditi da Avram - ako je zaista i postojao nije mo-gao nikada da bude u gradu po nazivu Jerusalim. Na mestu dananjeg Jerusalima postoje arheoloke isko-pine grada iz vremena 2.000 pre n. e., ali niko ne zna kako se taj grad zvao. 1975. je u Ebli, u severnoj Siriji, iskopana bibliote-ka glinenih tablica; prvi put se na sumerskom, klina-stom pismu pojavljuje naziv grada Urusalim (Rslm). Egipatske hijeroglife iz vremena faraona Amenoflsa 111 (1402-1364. pre n. e.) pominju grad Auamen ili Rualim, ubt; varijaute su tako rei uhvatili biblij-ski arheolozi i tumaene su kao dananji Jerusalim. Ako se bolje pogleda, pronai emo samo nazive ime-na, ali ne i geografsko odredenje. Zbunjenost postaje jo potpunija ako pogledamo Genezu 1. knjige Mojsi-jeve (Knjiga postanja), glava 14, stih 17: ,,Kada se Avram vrati kao pobedilac Kedor-Laome-ra i kraljeva koji bejahu s njim, kralj sodomski mu izide na susret u dolini ave, kojaje Kraljeva doli-na. Melhisedeh, kralj salemski, iznese hleb i vino. On bee svetenik Boga Svevinjeg. On blagoslovi Avrama govorei: Blagosloven da je Avram od Boga. Svevinjega, stvoritelja neba i zemlje! Blagosloven da je Bog Svevinji, koji predade neprijate-Ije tvoje u ruke tvoje! 1 Avram mu dade desetak od svega". Ovde se govori o kralju salemskom. ,,Salem" je ka-snije Jeru-Salem. udno. Jo nije postojala obeana zemlja, Mojsije jo nije bio roen, kralj David (Solomo-nov otac) imao je grad ali koji jo nije bio zauzeo, a nazvan je ,,Jerusalim". Kakav je dakle bio taj ,,Kralj salemski", koji je sreo Avrama i gde se tano nalazio kraljevski grad Salem?

Naune greke
,,Gde naunik napravi greSku, to je nauna greka", kaejedna arapska poslovica. Zaistaje tako. Gradovi, a posebno kraljevski gradovi nikada nisu bili plod maioniarskih vetina. Uvek su prvo nasta-jale drutvene strukture, generacijama je nastajala odredena hijerarhija, i tako je nuno dolazilo do po-trebe za izgradnjom gradova. Bilo u kojoj zemlji, svu-da su postojala tri preduslova za urbanizaciju: prikazivanje mod vladara, koja je bila vea od jaine onih kojima se vlada, sigurnost protiv neprijatelja, izgradnja svetilita kao manifestacije zajednikog kulta. Trea manifestacija je bila centralni povod za izgradnju gradova. Globalno gledano, Ijudi za pradoba su bili poklonici zvezda. Ovaj kult zvezda naih preda-ka objanjava se raskoem i sjajem neba fiksnih zve-zda, pojavom i nestankom Sunca i Meseca. Ljudi su osvajali vrhove brda da bi bili blii svojim bogovima, na velikim visinama su gradili oltare a gde aye bilo planina, napravili bi ih vetaki, da bi na tim mestima podizali svete gradove. Sve do ove take sledim opte miljenje uenjaka -ali: ,,ak iako su svi istog miljenja, to miljenje moe biti netano", tvrdi Bertran Rasel (Bertrand Russell) (1872-1970). Nauka vrednuje bogove neba i zvezda kae flktmia bia, proizvode Ijudske mate, koja zapravo u stvarno-sti nikada nisu postojala. Zar su flktivna atverenja imala neku nio? Zar su se Ijudi plaili Ijudskih bogo-va? Zar su izrodi mate vidno i osetno kanjavali zemaljsku decu? Nauka tiudijedno od objanjenja:,,Kanjavanje nije postojalo kao ni bogovi, a kada bi Ijudima u bilo kojoj zemlji ilo loe, pronalazili bi nekog krivca. Poto taj krivac za njihovu lou situaciju nije uopte postojao a samim tim. nije mogao da se pozove na odgovomost, pajei svako zlo i dobro pripisivano bogovima, koji eto samo na taj nain postaju stvarnost za Ijude. Vulkani, zemijotresi, elementarne nepogode - sve su to bile Boije manifestacije i tako su nastale prirodne religi-je. Zvui sasvim logino, ali dolazi do onog neverovat-nog, to se uopte ne uklapa u ovu emu: Bogovi su poeli da govore. Davali su uputstva, izdavali su za-brane i naredbe, stvarali su zakone, a u pojedinim sluajevima, koji se mogu dokazati, odvodili su Ijude u daleke ,,nebeske gradove", narodima su demonstrirali tehniki uvebanu mo, prenosili znanja, koja su dale-ko bila iznad Ijudskog nivoa. Oni odabrani, koji su zemljacima prenosili uputstva bogova, obavljali su to irom sveta - izgovarajui sve u prvom licu jednine: ...i uo sam... i video sam... on mi govorae... pokazae mi... naredio mi je... idu kod... Otkada su Ijudi progo-vorili, sve to je pripovedano u prvom licu govori o oevidnim situacijama. U mnogim sluajevima ,,ovih izvetaja proroka" kako su kasnije deklarisani, oevici dodaju podatke, kada i gde se neto dogodilo, navode imena bogova, koji su uestvovali, ili njihovih poma-gaa. Veoma zamrena situacija! Bogovi navodno nisu postojali. Znai sve njihove poruke su izmiljotina, fikcija - ili lai proroka, koji su hteli da budu vani. Zar sve ovo nije vrhunac nelo-ginosti, da se na osnovu lanih izvetaja sastave svete knjige oveanstva? Zar nije isto ludilo, nakon ovog preobraaja, i zaobilaznog puta, sve ove izvetaje pro-roka smatrati pravim draguljem, istim zlatom istine? Unjih ,,verovati"?

Crveni konac sa vorom!

Jasno mi je da od mojih italaca oekujern mnogo, ako ih pustim da uestvuju u traganju za crvenim koncem kroz lavirint starih predanja svetih i onih drugih. Za utehu u pomenuti da sam zadnjih godina vie vremena proveo po bibliotekama nego kod kue, i da se na ovim stranicama iznosi samo ekstrakt iz ne-koliko stotina knjiga moje lektire. Sutinski problem su uvek imena i podaci tj. dafcu-mi koji su netani ne samo u svetim knjigama. Moe se proitati u 1. Knjizi Mojsijevoj, glava 15, stih 13: I Gospod ree Avramu; Znaj da e potomci tvoji bi-ti stranci u tudoj zemlji, i bie robovi i bie mueni etiri stotine godina... (stih 16). Oni e se tek u e-tvrtom kolenu vratiti ovamo ..." Iz sveih istraivanja rezimira ugledna britanska naunica iz oblasti arheologije Ketlin M. Kenjon (Kathleen M. Kenyon) [2.1]. ,,Ono to sigurno ne zahteva nikakvo dalje obja-njenje je hronologija navedena u Bibliji. Samo je pritivrena. Vremenski raspon od etiri stotine go-dina prihvafciti kao boravak i istovremeno utvrditi daje ve etvrta generacija nakon ulaska u Egipat uesfcvovala u egzodusu su dve nespojive tvrdnje, da se vremensko izraunavanje koje iz toga proizi-lazi mora oceniti kao neistorijsko". Hronologija Biblije je besrnislica. Ne moe biti tana, jer su datumi ubaeni u prethodno odreeni. model, izvmuti i falsiflkovani. Ukoliko je i iveo, Avram je negde oko 1800/2000. pre n. e. uetao u istoriju. Imaoje sinove Isaka i Jakova, cijeg sina Josi-fa bezduna braa prodaju u Egipat. Tamo su se Izra-elci za etiri veka pretvorili u rnoan narod iako to nije zabeleeno rii na jednom egipatskom natpisu ili tronom papirusu. Narodn nijp hi1o dobro Oko 1200, pre n. e. pojuvljuju. ye Mojsije i Ai'on kao spasitelji u neprilici: Zapoinje 40-togodinji egzodus iz Sinaja. Osvaja se Jerihon u dananjoj Palestini - injenica kojaje arheoloki sasvim pobijena. Poznati junaci iz Biblije, Samuel, Simson, Saul i David dobijaju bitke. Oko 970. pre n. e. konano se smiruje napaeni narod. Kralj Solomon mia zeleno svetlo za i/gradnju prvog hrama. Zanirnljiva hronologija, koja kao m na poetku ni na kraju ne moe biti tana. Istorija Izraelaca istorij-skije dafcirana tek od momenta njihovog otputanja iz vavilonskog ropstva, kada su gi-adili tzv. drugi hrarn. Isti se i nalazio u dananjem Jerusalimu, to potvrduju i mnoga istorijska svedoanstva. Medutim: prvi Solomonov hram nalazio se u junoarapskom planinskom predelu, TJ. u Nimasu. Neemo naci vrste dokaze za ovu tvrdnju, dok god u Al-Sanmu u provinoji. Asiriji ne budu vrena arheoloka iskopavanja, sve do tada ovo e biti sa.m.o pretpo-stavka, ali i to je intere.-ant.an i opiran ,,rad na te.renu". Ujunoj Arabiji narodje bio tako odan kultu zvezda kao i svuda. Poznata su neka od imena bogova zvezda, figure bogova i neka od. .kultnih mesta. Hroniari su saznali Amr bin Luhajia, koji je svojevre-meno krenuo put Ai'abije [22]: ,,Tom prilikorn je video da su Ijudi potovaii slike idola; kada ih npita o ernu se tu radi, odgovorie mu: ,,0ve slike idola predstavijaju ,,Gospodare", koje smo napravili prema iiku njihovog nebeskog prebivalita i prema likovii'na Ijudi". ,,Nebeska prebivalita" i .,likovi Ijudi" sluili su xa uzor: ali uzor ega? Zvezde su oduvek bile svetle fcake na nebu, a i pored najbolje volje ne mogu dafci podsti-caj za obliavanje slike idola. I-ijudi. su oduvek imitirali ono to su potovali, ak iako 10 nisu razumeli [23]. Juni Arapi su kopirali st.varnost, stvarali su pred-stave o doivljenoin. Da li su kop.rrali kao liran"i,,nebe-sko prebiv,alite"nekog od ,,Gospodara", nekog Boijeg pofcomka nastanjenog u brdima? Svetil.ita su sigr.rno bila veoma atraktivna, jer tamo se narod

okupljao da bi odavao potovanije svojim bogovima,.. tako nastaje inicijativa za osnivanje n.ai'elja u okolim. Ali zajed-nika avetilita riisu bila dovoljna. Bogovi moraju biti moni, moraju pokazati .ta umeju. Ne smeju da podleu koroziji niti da padaju sa postolja jer tako ne bi bili dostojra potovanja. Bogovi moraju nekako da deluju, ua pokau svoju rao da bi Ijudi mogli da ih oboavaju. Melhisedek, kralj-svetenik, istovremeno je bio snana i misteriozna osoba. Brema ,,Legendama o Je-vrejima u pradobu" [24] bio je ,,1-oenje sa neba"; sam,,Gospod"je svoje seme posadio u Sopranimu -Melhisedekovu majku. (Zaee m vitro?) Melhisedek je dakle bio Boiji sin a u Avramovo vreme navodno salemski kralj. Od Avrama saznajemo da od njegovog roenja nebo vodi brigu o njemu i da je ,,Svevinji", kako kae starojevrejska legenda, ,,Avrama posebno voleo". Avram se susreo sa salemskim kra-ljem,,,svetenik najvieg Gospoda" i odmah su se do-bro razumeli: kralj-svetenik je blagoslovio Avrama. Nije ni udo: obojica su se ubrajala u elitu, bili su po-tomci bogova, a takve stvari spajaju Ijude. Salernski kralj je i sam bio moan, narod ga se isto-vremeiio pribojavao i oboavao; narod je bio spreman da u njegovu ast izgradi grad Salem (slm). Centar kraljevstva sainjavala je gi-adnja rezidencije i jednog hrama. ak su i u ovim nedatiranirn vremenima postojali Boiji potomci. Prorok Henoh navodi 200 ,,nebeskih straara", koji su sili na zemlju, a iji potomci su se gloili oko zemlje. U pitanju su bile teritorijalne pre-tenzije. Ograivali su se u utvrdenjima. Za gradnju hramova, palata i rezidencija planove su davali Boiji potomci, dok su najtee poslove izvravali njihovi po-danaci - mspirisani 1 drani pod kontrolom usled de-monstracija mod, koje su iin izgledale natprirodnim, arobnim i konano to su i bile - vanzemaljskim. Za vrenje tih najgorih poslova bogovi su obeali pomo u bitkama. Na osnovu ove konkurentne bitke Boijih potoma-ka za najbolja mesta sasvimje razumljiv striktan zah-tev: Nee imati drugih Bogova pred licem mojimi Ovu zapovest ne zastupa prvi Mojsije, ve i Avram. Njegov otac Terah jo je bio poklonik kulfca zvezda; mnogi bogovi su vernike inili nesigurmm, Ijudima ni-je bilo jasno kome su pripadali. Dolo je vreme za deo-bu zemlje, i prava na mo boijih potomaka; svako je Ijubomorno motrio da mu konkurencija ne otrgne iz-manipulisanu radnu snagu, kako naivni vernici svoje zlato, novac i drago kamenje ne bi odneli na pogreno mesto radi prinosenja rtve. Zato je reeno: Nee imati drugih Bogova pred licem mojim! Salem (slm)je u poetku bio rezidencija ,,Sveteni-ka Svevinjeg", Melhisedek - kralj,,kao rodenje sa ne-ba"moe se porediti sa kraljem Minosom sa Krita, Zevsovim sinom. Vremenom opada mo boijih poto-maka, kasnije generacije sve manje znaju o tehnologiji pra-pra-pra... dedova. Tako mo prelazi u ruke svete-nika. Ljudi sve manje oseaju strahopotovanje, jer sve manje dozvoljavaju da ih neko blefira, a uverili su se i u nemo bogova. Ve odavno riiko nije video vanzemaljce u velikim matinim svemirskim brodovima, posade su se - kako nam prenose indijska predanja - medusobno unitile i odletele na udaljena nebeska tela. Kada je jedan kralj po imenu Solomon bio vladalac nad Salemom, taj grad je jo bio moan, a sam Solomon je vladao nad teh-nikim nasledem svojih nebeskih predaka (letea ko-la). Ali ovaj salemski Solomon nije identian sa Solo-monom iz Biblije - koji je postojao nakon 970. pre n. e. Skoro se moe poverovati da postoji itava arhiva o Solomonu, gde su se pohranjivali tragovi o ovoj miste-rioznoj osobi, odakle su pisci predanja crpili materijal. Po jevrejskoj tradiciji Solomon flgurira kao mudri su-dija i enskaro, kao monoteista i mnogoboac. U 2. K-njizi hromke dospeva do ,,najvieg kralja na svetu"

kojije vladao nad,,svim kraljevima od reke Eufrat do zemlje Filistara i do granica Egipta". Arapi mu priz-naju gradevine irom sveta, u Koranu se tvrdi da su duhovi morali da rade za njega, da je bio ,,Gospodar vetrova" i daje vladao 350 godina te da se na mnogim mestima pojavljivao istovremeno. Etiopljani, pak So-lomona opisuju kao neizmerno bogatog, uvarem sve-tih Mojsijevih tablica i zavodnikom kraljice od Sabe kao i vlasnikom leteeg voznog parka. Zaista mnogo za samo jednog mukarca sa samo jednom glavom, dve ruke i dve noge. Ko je zapravo bio Solomon i kada je stvarno iveo niko ne zna. On je samo jedan kameni u mozaiku praistorije kao i Melhisedek, Avram i kraljica od Sabe. Ali hroniari tog vremena su se sloili oko jedne stva-ri, a toje daje Solomon bio kralj Jerusalima. Dokaza-no je da je 586. pre n. e. od strane Vavilonaca uniten grad pod nazivom Jerusalim. Ali: Koji Jerusalim? Onaj u kojem je vladao legendarni Melhisedek... ili dananji Jerusalim u Palestini?

Suze za Jerusalim
U sklop Starog zaveta ubraja se i pet tubalica, gde se oplakuje uniteni grad Jerusalim. Sa uzdahom ,,Ah" poinju prva, druga i etvrta tubalica. Jerusa-lim se hvali kao veliki i mnogonarodan grad, ali sada je naputen. Nestao je sav sjaj, osvajai su pokrali sve bogatstvo, obeastili su hramove sa svetmjama ili ih pokrali. Device i deaci postali su robovima, a neprijatelji se sada podsmevaju nekada tako pono-snom Jerusalimu. Proroci, svetenici i sudije pod-vrgnuti su ruganjima, odvode ih, dok njihova potera vreba kao ,,orlovi na brdima" nad plenom, Autoru tubalica prilikom. seanja na ponosni grad naviru su-ze na oi: ,,gori mi u grudima, srce mi se kida" . Poto tubalice nemaju napomenu autora, pripisu-ju se Jeremiji. Ovaj prorok iz esfcog veka pre n. e. bio je vrlo nezgodan i dvolian ovek: upozorio je stanov-nike Jerusalima na Vavilonce ali je i sam odravao ve-ze sa neprijateljima. Zedekija, poslednji kralj Jude (597586 pre n. e.) naredio je da se huka baci u ci-sternu. Medut.im, ona nije prevozila vodu tako da je jerernija preiveo, a pobednik Nabukodonosor 11 (605-562 pre n. e.) ga oslobada i zabranioje da mu se bilo ta loe dogodi. Tako se prorok slobodno kiefcao dok su njegovi sugradani vezani krenuli na raar u zarobljenitvo. Vavilonski. vojnici, do kojih ovaj kraIjevski dekret n.ije stigao, stavljaju ga u lance i sa dru-gim zatvorenicima ga odvode u Babel. Grekaje ispravljena i Jeremijabiva pusten na slo-bodu, medutim, nikada vie se ne vraa u Jerusalim. Izraelci na selu podredili su se vavUonskoj zapovesti, i poee da bee u gruparna. Jednoj od grupa koja je kren.uia prema Egiptu pridruio ae 1 Jerexnija. Tu mu se giibi svaki trag u istoriji. Kada je to Jeremija sastavio tubalice? Teolozi smatraju daje to bilojo uvreme okupacije i uuitava-nja Jerusalima. Ova spekulativna pretpostavka nije tana, jer je u to vreme Jeremija bio u cisterni, zatim samo na kratko na slobodi, da bi ga opet odveli u lan-cima. Rat. Unitenje. Hapenje. Ba nije bio momenat za dokolicu, kada bi prorok imao vremena za sfcvaranje pesme po azbunom redu. U svim tubalicama Jerusa-lim se ve opisuje kao uniten. A unitenje je ve dav-no prolo vreme, jer pesnik tuguje, ,,planine su sada puste, po njima lutaju samo lisice". U svojoj diseratadji iz 1889. god, [25 Hajnrih Merkl (Heinnch Merkel) se iskljuivo bavi .;.-..:. ma, doao je do zakljuka: ,,Kogod da je sa tubalice, posluio se starim izvorima" - i Jeremija je kao autor iskljuen: ,,Tako dakle nae pesme moramo osporiti Jeremiji, jer kritika tako nalae." Saznanje: Jerernijaje bio prisutan prilikom iimtenja Jerusa-lima a zatim su ga stavili u la-nce -- ali tubalice p.ii-nju ve sa u.nitenim gradom, osim fcoga korieni sii stariji izvori. Dakle,

tubalice ne mogu da se odnose na dananji Jerusalim. Oplakano je unistenje nekog starijeg Jerusalima. Da li je to bio Jerusalim, Salem legendamog Solo-mona, gde je nekada vladao kraijsveteuik Melhise-dek? Dok ispisujem ove redove negde u pozadini ujem glas mog itaoca; kakve veze, gospodine Deni-ken, sve to irna sa Vaorri teorijom? Zat.o se tako fanatino drite nekog starog Jerusalima? Samo polako. Ako su boiji potomci u slubi kralja-svetenika, unda bi u njihoviTri prestomcai'ma trebalo pronaci do-kaze o tehnikom znanju, ili barem zidno slikarsfcvc, natpise, reljefe, kultne predmete! Ispod dananjeg hrama u Jerusalimu nita nije pronaeno, ak nema ni dokaza o nekadanjein postojanju solomoskog hrama. Dakle, preostaje nam, samo da traimo na nekom drugom rnestu. Prof. Sali-bi je na osnovu poredenja naziva gradova doao do zakljuka da se stari Jerusalim nalazio u planinama Nimasa u Asiriji, kod dananjeg grada Al-Sanm. Sledee duple strane: In. Hans Herbert Bajer (Hans H erbert)je rekonstruisao hram, opisan od Esehila. Evo modela za vasionski brod, o kojem ce jo bin reci.

Ovako izgleda rekonstruisani hram iznutra: vie kao tehnika raidionica za odrzavanje nego svetilite. Mislim da ne postoje velike anse da se danas tamo pronade jo neto. Grad je i suvie dobro uniten, pljake su dosledno obavljene. I: od tada prolo je vie od dve i po hiljade godina. Kapitulacija? Ne. Verovatno postoji ipak neto to je ostalo od unitenja, Ali toje druga pria.

Evergrin Hezekil (Esehil)

Ve 20 godina posebnu panju posveujem teksto-vima proroka Esehila. U vezi sa ivotom ovog zanim-Ijivog oveka evo nekoliko podataka: izraelski prorok, svetenikog roda. Izgnan u Vavilon, tamo imenovan za proroka. Najavio slom drave Jude kao i unitenje Jerusalima. 0 njemu samve dosta pisao u etiri knji-ge. Prava je riznica. Novi podaci o njemu u ovoj knjizi hnsau razorno dejstvo, ali da bi se pravilno shvatili, potrebno je da dam kratku predistoriju: Esehil uz sve detalje opisuje sletanje nekog udnog objekta, oznaava ga kao ,,veliansfcvo Gospoda". Kao hroniar svoga vremena belei samo ono to je tano video: krila - tokovi - felne - oi - neto uareno i buka, koju pravi taj objekat, im se otisne od zemlje. Ovaj detaljni opis animirao je nekadanjeg stru-njaka za rekonstrukciju u NASA-i Jozefa Blumriha (Josef Blumrich) za rekonstrukciju na crtakom sto-lu. Rezultat je dovodni vaslonski brod udnog oblika: dole se iljato zavrava a prema gore se iri, slino igri. Objekat - kako ga Esehil opisuje kao ,,velian-stvo Gospoda" - sluio je slubi za dovodenje izmedu bazne stanice na Zemlji i matinog vasionskog broda u orbiti. Hroniar Esehil ne opisuje samo vasionski brod za dovodenje ve istom tanou i hram, koji muje poka-zan na ,,veoma visokom brdu", gde se spustio vasion-ski brod: ,,I kada sam pogledao, velianstvo Gospoda je ispunilo hram." (Hes. 44, 4). Ba o tom hramuje re. Ujesen 1984. dobio sarn dopis od meni tada nepoz-natog gospodina Hansa Herberta Bajera, efa ine-njera ujednom nemakom koncernu. Gospodin Bajer pie kako se zadnjih godina

veoma intenzivno bavi tekstovima Esehila i prema njegovim detaljnim opisi-ma rekonstruisao je hram: radi se o tehnikom radu izvedenom pomou naune briljivosti, pie g. Bajer i pita da li bih ja bio zainteresovan. Moj odgovor bi sva-kom trebalo da bude jasan. Tokom narednih meseci formalno sam zapao u vrtlog napetih otkria, uestvo-vao sam ujasnoj i zapanjujuoj rekonstrukciji ,,Esehi-lovog hrama". Obavestio sam inenjera NASA-e Jozefa Blumriha u Estes Parku, Kolorado; usledila je prepiska izmedu ova dva tehniara i obojica su bili iznenadeni: od Blumriha rekonstruisani dovodni vasionski brod sa svim je odgovarao po svim detaljima hramu gospodina Bajera! Na dva kontinenta Esekilovu priu su potvrdi-la nezavisno dvojica inenjera! Blumrih je svoju re-konstrukciju vasionskog broda zavrio jo 1971, g., dok su Bajerovi radovi zapoeli tek 1976. Koja to senzacija vezuje ovu priu sa Solomonovim hramom? Svako od nas je preko TV-prenosa bio svedok prili-kom lansiranja rakete tj. vasionskog broda: Ranipa sa puno visokih spratova na tornju, koji obuhvataju rake-tu, na svakom nivou postoji kontrola za spoljanji omota i u toku vienedeljnog odbrojavanja mogui su radovi na zavarivanju; itavim spletom vodova pojedi-ni stepeni vasionskog objekta pune se gorivom. Zatim, nakon starta dogada se sledee: Toranj se odvozi u stranu, raketa je sama sa velikim usidrenjima, smetenim ispod startnog tornja pod zemljom, jo dubljeje smeten sistem cevi, pumpi i ogromnih baze-na, koji gase vrue izbacivanje zraka prilikom starta: u trenutku paljenja rakete vodena zavesa iz sistema ce-vi poinje da raspruje vodu gasei na taj nain vatru i rashladujui ogromnu startnu aparaturu. Kako bi to trebalo da izgleda startna rampa za va-sionski brod u obliku igre? Dananje rampe imaju oblik tornjevajer rakete tre kao obelisci u nebo; po-trcbne su samo za start, jer se startne rakete u svemi-ru raspadaju. (Kod spoljnjih rezervoara Spejs-atla rezervoari padaju na padobranima u more i mogu se ponovo upotrebiti.) Ali ako se radi o dovodnom brodu, koji kao i avion mora da se odrava, onda ne postoje samo startne rarnpe ve i rampe za odravanje kako bi sa svih strana bio ornoguen pristup brodu. Rampa za odravanje za igrasti dovodni brod bi dole imala oblik Siljatog klina i prilagodila bi se najniim nivoima do-vodnog broda - to se vie penja rampa za odravanje, sve ira bi postajala prema svim stranama, slino sta dionu - otvorena prema gore sa sve vie odmaknutim stepenicama. Upravo takvog oblika su rekonstrukcije gospodina Bajera. U knjizi,,Krunski svedok Esehil"[26] H. H. Bajer prezentuje preko 90 crtea u boji, koji sasvim odgova-raju Esehilovom opisu. ,,Hram" prvobitno nije bio svetilite, ve rampa za odravanje sa dodatnim radio-nicama, prostorijama za spavanje i stanovanje posade. Nikada neemo saznati koju vrstu goriva su u ono vreme upotrebljavali. Strunjak NASA-e g. Blumrih pretpostavlja da je isporuilac energije bio nuklearni reaktor sa pogonom na nuklearno gorivo. (Mnoge ru-ske i amerike podmornice imaju ovu vrstu energije.) Kod svake atomske reakcije postoje dva problema: toplota, koja mora da se rashladi, kao i radioaktivni otpad. Dovodni vasionski brod i rampa za odravanje morali su da poseduju odgovarajuu opremu; hlad-njak za reaktor je sineten dole, u iljatom delu bro-da, pa je rampa tu morala da se obloi materijalom otpornim na toplotu, a sagoreli radioaktivni elementi morali su negde da se pohrane, verovatno zakopaju u zemlju. Poto u to vreme nisu postojala meduskla-dita niti krajnje deponije, treba danas potraiti u bli-zlm rampi istroene elemente gorenja. Ali ako energija nije poticala iz nuklearnog reaktora, onda su korena tena goriva ili goriva u vrstom stanju. To bi znailo: Ispod rampe za odravanje, ispod ,,hrama" morale su biti cevi, dovodi i odvodi. Sigurno je da ni-kakve komplikovane popravke nisu mogle da se vre dok je u rezervoaru bilo zapaljivo gorivo. Gorivo bi prvo moralo da se izvue iz rezervoara. to znai da bi i danas ispod ,,hrarna" trebalo naii na cevovode za odvod i dovod goriva. Ako je Solomonov Jerusalim onaj ,,Salem" kralja-svetenika Melhisedeka, vanzemaljci su u Avramovo i Melhisedekovo vreme jo koristili uredaj za odrava nje, dok je narednim

generacijama njihova namena ostala nepoznata. Modifikovali su ga u ,,hram" jer su na tom mest.u bogovi doli. .na Zemlju. Salem postaje Jerusalim. a Jerusalim biva uniten. Ukoliko ova jed-naina ima reenje - i pored toliko hiljada proteklih godiaa - i danas bi pod zemljorn u dananjem Al-Sari-mu trebalo pronai cevovod ili radioaktivm otpad. Kritiari i poznavaod Esehila e mi zameriti da u mojoj teoriji postoji ,,slaba" tacka, jer je pi orok svoje beleke napisao izmedu 595. i 570. godine pre n, e., dok su prema mojim izjavama vanzemalJci u to vreme ve davno uapustili na Sunev sistem te tako mje bi-lo vazdusnog prometa sa dovodnirn brodom. Evo dva protivargumenta: Mogue je da je grupa vanzemaljaca napustila na Sunev sistem u legendarnim vremenima Avrama i Melhisedeka, ali se vraa hiljadi.1 goina kasnije da bi proverila plodove poinoi koju su ukazali Ijudskom ro-du. I: vremensko odrcdivanje Esehilovih tekstova nije precizno; Esehilova predanja su tokom vekova pre-trpela ninoga tumaenja, a u jednoj analizi [27], objav-Ijenoj 1981. god., obradeno je 270 (!) rasprava o Esehilovoj knjizi. Tekst proroka, ramje tako svet i nedodirljiv, sada se secira i osvetljava. Semantiari su tvrdili da stil pisanja i renik upuuju na fceoriju da se radi o vie autora. Veina tumaa Svetog pisma zato zastupa mi-Ijenje da jc Esehilova knjiga delo gn.ipe autora, kc'ji su starije tekstove kombinovali sa originalom; te se stoga Esehilov opis o ,,velianstvu Gospoda" ne moe locira-ti u vreme delovanja ..realnog" proroka Esehila (iz-inedu 590. i 570. godine pre n. e,). To znai: Opisi u prorokovoj knjizi mogii su se zbiti mi-iogo, mnogo ra-nije, tj. mogli su da se preuzrou iz ranijih izvora. ,,Sreanje onaj koji moe da spozna razloge sfcvari." Seneka (oko 55. pre n. e. - 49. n. e.).

III

"BOGOVI, GROBOVI 1 ZAVEDENI

RECI MI, GDE SU GROBOVI...
Nedostatak sposobnosti odluivanja zapravo je otkrio ono sto se zove glupost, i jednom takvom nedostatku zapravo nema spasa. Iinanuel Kant 1724-1804. (Immanut-I Kant) Smrt, koja je predodredena svim Ijadinia, ne po-gada likove iz bajki i neke biblijske linosti. Proroka i pratrijarha Henoha smrt nije stigb's i u zreiom dobu, kada je irnao 365 godina, sa sve kosom ,,istisnut"je na nebo. I prorok Izraelov, EIijas, poneo je svoje telo sa sohom kada je 11 ..vatrenirn koijaina" nestao u svemiru. Ostale prominentne linosti Starog zaveta doivele su duboku starost o kojoj nai gerija-tri ne bi smeli m da sanjaju: Adam, praotac svih Ijudi, iveoje 930 godina - njegov sin Set dognraoje do 912, njegov sin Enos dodue

905 godina, a Adamov pi'au-nuk, Enosov sin Kenan doiveoje 910 godina ivota. 1 tako se u 1. knjizi Mojsijevoj, glava 5, nastavlja vedra tafeta sfcarina: Mahalali doiveo je 895 godina, Ja-hred 962 godine. Henoh je - naravno pre nego to se uspeo - stvorio Metuzalema, i ovaj je sa 969 godina postao rekorder takozvane biblijske starosti. Nojev otac Lameh doiveo je samo maginu cifru od 777 go-dina i time zaostao za sinom koji je pak doiveo 950 godiiia. Ovde navedeni malobrojni ogledni primeri za-jedno ine za Ginisa dostojnu cifru od 7566 godina. A ako nisu umrli... Oni jesu - izuzimajui Henoha - umrli, a umrli za sobom ostavljaju svoje posmrtne ostatke na zemlji. Linosti sa tako dugakim zivotom trebalo bi da sn nale veifci mir u predivnim grobovima. Nije mogue pronai niti jedan od tih grobova. Moda su ih odnele vodene mase Nojevog potopa, ali gde su nestali nad-grobni spomenici glavnih biblijskih aktera posle poto-pa? Gde su tovanja vredne kosti? Gde su peine sa natpisima datuma srnrti? Gde su sarkofazi, posmrtni darovi?

Avram - praotac koji je za sobom ostavio bogate, nikakve tragove

Glavni centar delovanja legendarnog Avrama, jed-nog od tri izraeljska praoca, bilo je mesto Membre, dva kilometra severno od dananjeg grada Hebrona u Izraelu; tu se na 1025 metara nadmorske visine izdie ,,brdo proroka". Ovaj brdski region je klasina postojbina prie o Avrarnu, ovde su se prikazali znak i udo. Po knjizi postojanja (prva knjiga Mojsijeva) Avram se sa svojim stadom i atorima nastanio u Ma-rnbreu i tu Gospodu podigao oltar. Odatle je sa 318 momaka, vavilonskih ratnika, nastavlo da oslobodi Lota i njegovu porodicu. Mambre je bilo i mesto znamenitog susreta Avrama i ,,Gospoda", kojije praocu obeao da e njegovo potom-stvo biti brojno ,,kao zvezde na nebu". Takode ovde u Mambreu, Gospod je naredio ritualno obrezivanje. Avram, sa svojih tada 99 istih godina s one strane do-bra i zla, krenuo je prvi za primer i dao da mu se obree kapica zajedno sa svojim trinaestogodinjim si-nom Ismailom, robovima i slugama, kao i gostima njegovih atora.

U Mambreu, - dva kilometra severno od dananjeg grada Hebrona u Izraelu, -Avram je imao svoje poklonike

Bilo je uzbudljivo tada u Mambreu. Bilo je tu sen-zacionalnih randevua. Jednog dana sedeo je Avram pred svojim atorom, kada ga posetie tri tajanstvena bia. Gostoprimljiv, kakavje ve bio, praotacje odmah dao da se zakolje jedno telence, kojim je velikoduno poastio strance... iako je sin Isak majci Sari apnuo da ,,ovi stranci nisu potomci stanovnika Zemlje" [1]. Da, taj Mambre bio je istorijski znaajno mesto, mesto koje bi, budueg narataja radi, trebalo biti bo-

U ovoj damiji Si'ira kod Ciora, arapskog sela severno od Hebrona, nalazi se grob Esava. gato spomenicima, grobovima i natpisima. Ovde toga nije bilo. Dodue, ima u Mambreu monumentalnih ostataka zidina od monog tesanika, ali nema ni najmanjeg traga koji ukazuje na Avrama i njegove ne-beske posetioce. Da su umetnici-savremenici tada ba-rem samo napravili skicu vatrenih koija ili portret jednog od nebeskih gostiju na nekom od zidova - ja bih slavio Mambre kao mesto susreta zemaljaca i vanzemaljaca! 1 arheolozi su u istoj meri poprilino bespomoni, ne znaju ta da rade sa monolitikim fragmentima. Ve

shodno esnafu, biblijski arheolozi pravili su od Mambrea Avramov atar - Avramov grob spomen-obeleje Isavu - rezidencija kralja Davida -jedan biblijski meni a la kart! Istovremeno manje bi-blijski zadojeni arheolozi videli su u istim rudimenti-ma jedmi vizantijsku gradevinu - jednu rimsku svetinju - jedan nedovreni zid [2]. ak i po pitanju starosti mambrevskih relikata podaci u strunoj lite-raturi razlikuju se i do 3000 godina. Bibliji je poznato da je Avram ,,prekoputa Mam-brea" za 400 unci srebra sebi kupio zemljite sa grob-nicom.; tu je sahranio svoju enu Saru, a u porodinoj grobmci trebalo bi da poclvajLi i njeguvi sinovi Isak i Jakov sa svojim enama Rebekom i Leom - est biblijskih linosti pod jednim svodom! Sigurno je da su ta-ko vani i ugledni savremenici sahranjivani uz pompu i rasko, te bi grobnica za generacije bila neprikosno-veno spomenobeleje. Trebalo bi i da je danas bila prepoznatljiva svetinja, jer Biblija daje ak i ime Avra-movorn grobu: pilja Malipela. Tu u centru grada Hebrona izdie se masmia pra-vougaona Al-Dbrahimi damija, ogroman, sa vred-nim tepisima i svetiljkama, opremljen prostor za molitve muslimana, Jevreja i hriana. Sa obe strane centralnog prostora lee kripta pod kojim treba da se nalaze grobovi Isaka i Rebeke. Sa desne strane nalazi se umetniki ornamentirana propovednica koja potie iz godine 1091. - Sa zidova u zlatu sijaju poruke Kura-na; kroz mesinganu reetku svetle zagasitozelene ma-rame navezene zlatnim arapskim slovnim znacima. Ti znaci kazuju: Ovo je grob proroka Avrama. Neka poiva u miru. Zlatno navezene marame pokrivaju dva velika kenotafa'": etiri mala bela stuba kao baldahin nose mermernu nadgradnju; u mermerni pod ugraden je sedrnougaoni mali zid visok 15 cm, pokriven tam-nom daskom. Ispod toga trebalo bi da 68 strmih stepe-nica vodi ka Avramovoj grobnici. Trebalo bi. Ova damija dodue spada medu najsvetija mesta Muslimana i Jevreja, ali od grobova, sarkofaga, relikvija, po-smrtnih darova i nadgrobnih natpisa ni traga. Pitam se da 11 kosti Avrama (i njegove porodice) zaista lee ispod damije? Ili se vernici zavode? Islamskih damija u ast grobova bilo je jo u vre-me krstaa (od kraja XI do kraja XIII veka). Nepozna-to je, medutim, ta je tu ranije stajalo. Po osvajanju Hebrona, krstai su damiju pretvorili u hrianski manasfcir, te promenili ime Hebron u ,,Grad svetog Avrarna". Jedan kaluer je prilikom molitve u toku meditaci-je osetio promaju; ispriao je to svojoj sabraci, i svi su zajedno sledeeg dana revnosno traili Avramovu grobnicu. Do fcada su samo po predanju znali da bi tre-balo daje na mestu manastira bila pilja Mahpela. Sa drvenim ekiima kuckala su svetenika gospoda po podu, da bi pronala uplje odzvanjajue mesto; sklo-nili su jednu kamenu plou ispod koje je bila upljina, pevajui hozijanu kaluderi su sisli niz strmo stepe-nite koje je zavravalo pred kamenim zidom. Sad se
* Kenotaf: prazna grobnica za scanje na pokojnika koji nye tu sah.ranjen. Po opremi se kenotaf podudara sa uobiajenim grobnicama.

Severozapadno od jerusalima , u blizini arapskog sela Dib/Gibeon, treba da je sahranje Samuilo

Nauodno i Josif, Jakobov sin, u blizini Nablusa u Izraelu ima svoj grob.
ve zamahivalo tekim ekidma, zid se sruio, i ka-luderi su dospeli u malu, okruglu, praznu prostoriju. Nije bilo ni najmanjeg traga grobnici. Jedan od pobonih tragaa nije mogao da se pomiri razoaravajuim nalazom ve je ispipao zid, naao jedan klinasti ugraen kamen; kada je ovaj pritisnut, otvorila se peina, Uz treperavu svetlost svea ka-luderi su na podu nali bele kosti, a u jednoj nii 15 urni u kojima su bili ostaci kostiju. Ali; nisu nali ni-kakve posmrtne darove, nita to bi ukazalo na Avra-ma i njegovu porodicu. Opatje priredio slavlje. U ast Gospoda odzvanjale su pesme. Neke kosti prodat.e su kao relikvije, druge vraene u grobnicu. ,,0d tada vie nijedan ovek nije bio dole u pilji Mahpela", zaklju-io je danski istraiva Arne Falk Rene (Ronne), koji je sledio tragove Avrama [3]. Vie se ne da proveriti da li se ranosrednjovekovni pronalazak groba ba tako odigrao, da li kaluden i / ili krstai ba nita nisu nali to bi ukazivalo na Avrama, ili ta je od toga pretvoreno u eljene relikvije; poznato je da su u vre-me krstakih pohoda mnogi objekti iz Svete zemlje ekspedovani u evropske manastire i Vatikan. Ima tu mnogo zagonetki. Znam samo da danas vie nita nije mogue proveriti: Muslimani se ustruavaju da uu u Avramovu grobnicu, poto e Alah svakog ko remeti grobnu tiinu proroka Ibrahima kazniti slepilom. Iz navodno slinih razloga ortodoksni Jevreji spreavaju svako arheoloko istraivanje. Moe biti. Ne bi li moglo da se dogodi da aov na svetlost da-na iznese neka iznenaenja koja bi govorila suprotno od onoga to je narod odvajkada smatrao delom verovanja? Ne mogu da zamislim da jedan veoma imuan patrijarh, kao to je Avram, jedan,,prijatelj Gospoda" bude tako tiho 1 bez posmrtnih darova, ispraen na veiti poinak. Ilije grobnica sadrala po-smrtne darove i zapise, paje neko dopustio da nesta-nu, poto nisu bili zgodni... ili Avram nikad nije ni leao u pilji Mahpela! Da naime postoji nedvosmisleni dokaz o postojanju Avramovog groba (kao i grobova lanova njegove poro-dice) - pilja Mahpela odavno bi bila proglaena nacio-nalnom religijskom svetinjom Izraela; nadgrobni natpisi i posmrtni darovi bili bi izloeni u Narodnom muzeju Jerusalima zapanjenoj publici, kao religiozno i nacionalno blago. Poto takvih dokaza nema, logika nalae ovaj zakljuak:To nije bio Avram.

Grobovi: iji?
Isto se moe utvrditi i za ostale grobove proroka u Svetoj zemlji. Svaki turisfc moe u Izraelu da se divi sledeim grobovima: Esav - damija Si'ir/Zior, arapsko selo severno od Hebrana. Lot - damija Bnei Na'im, arapsko selo istono od Hebrona. Josip - Nabulus (Zihem ili ehem). David - Jerusalim, prizemlje dormicio crkve na bregu Zion, Samuilo - severozapadno od Jerusalima, blizu arapskog sela Jib / Gibeon. Gad i Natan - Halhul, severno od Hebrona. Ratel -Vitlejem. Kraj svakog od svih ovih grobova stoji plava metal-na tabla sa objanjenjem. Grobnica... pravi, istinski dokaz da je to grobnica dotinog proroka uzalud ete traiti. Nerna ga. ovek se osea posebno prevarenim kada mu se grobovi istih osoba ponude vie puta - pri emu su stanovnici okolnih sela uvek vrsto ubedeni da u njihovoj, ba njihovoj grobnici poivaju prave koste. Prorok Jona je jedan od takvih koji ima vie grob-nica. Irnpresionirao me je jo kada sam bio dete; zapa-njeno sam sluao na religijskoj nastavi priu kako su mornari Jonu na sopstveni zahtev bacili u olujno mo-re, da bi ga tamo pojeo kit; tri dana i tri noi proveo je Jona u stomaku kita, pre nego to se krepak ponovo pojavio na svetlosti dana (Jona, odeljak 2). Odavno znam da ta tri dana u stomaku kita sarno simbolino - ta se sve ne prikazuje simbolinol - pri-kuzuju tri dana smrti Isusa pre vaskrsnua. Ipak kao odrastao ovek istraivao sam legendu o Joni i doznao izjevrejskih saga [4] da kit uopte nije bio kit: Jonaje naime uao u eljust ribe - kao ovek koji ulazi u pro-storiju, ,,oi vodene ivotinje bile su kao prozori i sve-tleli su iznutra"; naravno da je Jona mogao da razgovara sa ribom, a kroz riblje oi (brodsko okno!) prepoznao je u ,,svetlu kao pod podnevnirn suncem" sve^to se u moru i po morskom dnu deavalo. Da, grobnica ovog preistorijskog putnika podmor-nice bi me interesova, tim pre to legenda o Joni ima jasne paralele sa vavilonskom predajom Oanesa. Ta-mo je postojalo jedno razumom nadareno bie po ime-nu Oanes sa ribljim telom; ta udnovata riba raspolagala je Ijudskim glasom i poduavala je dvonoce u pisanju, nauci i gradnji gradova*. Gde li je zaista sahranjen Jona? Njegovog groba irna u est izvedbi; 1. Mesed - Galileja 2. Nabi Junis - Judeja 3. Halkul - deonica Vitlejem - Hebron 4. Tel Junis - 6 km juno od Jafe 5. En Nabi Junis- izmedu Sidona i Bejruta 6. Hama - oko 150 km severno od Damaska, Sirija ta bi iznervirani posetilac groba rekao kada bi jed-na tako grandiozna figura kao Mojsije poivala u Izraelu, kad Mojsije po Tori i Starom zavetu nikad ni-je ni kroio tamo. Nabi Musa (Mojsijev grob) lei samo 15 km od glavnog puta Jerusalim - Deriko, nekoliko kilornetara vazdune linije od Kumran-peine, gde su pre 30 godina naeni poznati zapisi (sa objanjenjem biblijske geneze). U Petoj knjizi Mojsijevoj, odeljak 34, Gospod kae: ^Ovoje zenzlja koju sam zavetao Auramu, Isaku i Ja-kuvu. Ali tamo preko ne treba da ide..., i Mojsije, Go-spodarev sluga, unzro je ba na tom mestu. u zemlji Moab... i niko ne zna za njegov grob ni dana dana-njeg." ovek se zbunjeno pita zato je Gospod Avramu i Isaku zavetao jednu zemlju, kada su ove biblijske linosti jo odvajkada ivele u Mambreu. Zapanjeno ovek primi k znanju da niko ne zna za Mojsijev grob ~ a ipak stoji pred njim.

Poto je poznato da ne moe biti to ne sme biti, domiljati duhovi smislili su udo i omoguili Mojsiju veno poivaliste u ,,hvaljenoj zemlji". Sultan Saladin sanjao je jednom daje Alah posmrtne ostatke Mojsija preneo na zapadnu stranu Jordana.
E. f. D.: Da li sam pogreio? Strana 128 i dalje.

Pretpostavlja se daje Mojsijev grob uVadi Mousi, nedaleko od ceste Jerusalim - Jerihon. Ovo predanje samo po sebi bilo je dovoljno da na-stane svetilite sa Mojsijevim kenotafom. 1265. godi-ne sultan Baibars podigao je nad kenotafom jednu damiju, u XV veku Mameluci su kraj damije podigli predivan konak sa preko 400 prostorija. Ba zgodno! Danas jednom godinje, drugom polovinom aprila, 70.000 i vie posetilaca ide na hodoae na Mojsijev grob. Usred golih stena i sasuenih dina, damija sa nmogim svetleim kupolama i menaretima odaje sli-ku raskone oaze. Hodoasnici pobono i zgranuto prolaze pokraj jedne reetke iza koje stoji kenotafpo-kriven zelenim pokrovom. Kenotaf? Enciklopedija ob-janjava ba to znai; prazan grob u znak seanja na pokojnika koji tu nije sahranjen. Tano! Sveta zemljaje istonjski bogato tlo, na kojem su se otprilike 800 godina p. n. e. zbilijedinstveni, a zaveli-ke religije oveanstva i odluujud dogadaji. Ali, uko-liko ovek eli da neto konkretno utvrdi to se zbilo 800 p. n. e., onda stvari izmiu kao pesak kroz sito. Iezli su tragovi velikih predstavnika kao to su Avram, Melhisedek, Lot, David ili Solomon, pri tom bi trebalo da su za sobom na Zemlji ostavili arheoloSke dokaze. Isuvie znaajni, veliki, sveti bili su ovi prvi prorocil Prigovara se daje geografsko podruje koje se

danas oznaava kao Sveta zemlja uvek bilo politiki nesredeno, da su ga izrovali ratovi, te da su ti stahii nemiri unitili/zatrli mogue arheoloke dokaze. Moe biti, ali sunmje ostaju. Jer: Arapi i Izraelci poStovali su iste linosti. Arapi prilikom ratnih poho-da stare, poStovanja vredne grobove ostavili su za so-bom netaknute, isto kao i Izraelci. to je vailo u prednjem Orijentu" trebalo bi da vai i drugde u sve-tu, medutim tamo su ruine hramova, ostaci sportskih gradevina, slavoluka, ispisane glinene ploe... i grobo-vi kra^jeva i narodnih heroja odoleli zubu vremena. Zato bi Sveta zemlja bila izuzetak?

Za barom kralja Davida

Frustriran razoaravajuom potragom za grobovi-ma sedeo sam mrzovoljan za barom otmenog hotela ,,Kralj David" u Jerusalimu. Mozgao sam zato se mo-gu nad samo pseudodokazi za postojanje starojevrej-skih proroka, kad me usled mozganja prepade jedan mladi gospodin: ,,Turista?", upita on. ,,Ja sam tako rei u lovu na,.." ,,ta to ovde ima da se lovi?" Telegramski sam mu opisao moja neuspena nastojanja da lokalizujem pravi, neosporan grob pro-roka. Mladi gospodin utivo me saslua, namrSti tu i tamo elo, te ree: ,,Ja sam Izraelac, moji roditelji do-selili su se iz Kanade. Grobove koje ste pomenuli, sve poznajem, samo nepravedni ste prema nama kada smatrate da smo mi izmislili itav taj cirkus sa potovanjem grobova!" ,,Niste? Hebrejske, arapske i engleske table mame turiste pred grobove!" ,,To stoji", nasmeja se Izraelac, ,,ali ovi grobovi su bez izuzetka ve potovani od strane Arapa kada drave Izrael nye ni bilo. Nabi Musa, na primer, Moj-sijev grob, je arapska svetiiya. Mi, Jevreji, ne veruje-mo ni re od toga." Muk. Tada mi moj viski-partner ree: ,,Posefcite Aronov grob, brata Mojsijevog, to je pravi!" ,,A gde je on?", upitah ja. ,,U Jordanu, blizu poznatog grada-stene, Petre." Neto kvrcnu u mom malom mozgu. Kao deki gutao sam jednu knjigu Johana Ludviga Burkharta (Johann Ludwig Burckhardt); ,,Putovanja po Smy ,,hvaljenoj zemlji". Kroz maglu se setih da je tamo -osim jednog ubedljivog opisa Petre - uglavnom bilo rei o Aronovom grobu. ,,Jeste li Vi bili tamo? Jeste li videli Aronov grob?", provocirao sam sagovornika od kojeg sam u meduvre-menu saznao da je pilot izraelskog ratnog vazduho-plovstva. ,,Pa, ja ne mogu tamo! Sa izraelskim pasoem ne moemo da putujemo za Jordan. Mnogi moji sunarod-nici bi rado odali potu Aronovom grobu, kao uosta-lom i ja. Poznati su mi izvetaji iz tridesetih, etrdesetih godina kada su hrabri Jevreji pokuali da posete Aronovo svetilite. Nijedan se nije vratio. Vi ste vajcarac, Vi moete da odete tamo! Izvestite me ta ste nali." Obeao sam da hou. Izmenjali smo vizitkarte, Re-cepcioner mije pribavio leksikon. Tamo sarn proitao: Johan Ludvig Burkhart, vajcarski istraiva Ori-jenta i pisac. Roden 24. 11. 1784. u Lozani, umro 05. 10. 1817. u Kairu. Od 1809. Burkhart, koji je preao u Islam, proputovao je Siriju, Palestinu, severnu Arabi-ju, Sinajsko poluostrvo, Egipat i 1814. Nubiju. Kao muslimanski hodoasnik mogao je da se zadri u Meki i Medini, 1812. Burkhart je ponovo otkrio Petru, rue'vine i kamenu tvravu, ujunom Jordanu. Stari leksikografski podaci ne rekoe nita o Aro-novom grobu. Jednog dana nadoh u bogatoj narodnoj biblioteci Jerusalima nemako izdanje Burkhartove knjige ,,Putovanje kroz

Siriju i ,,hvaljenu zemlju" [5]. Seanje me nije prevanlo. Rei u vam prvo neto o svom zemljaku, o jednom avanturistikom ivotu koji je uzbudljiviji od krimi-romana.

Na putu ka Aronovom grobu

Poetak avgusta 1812. godine Burkhart ima 28 godina. Uzeo je ime Ibrahim Ab-dulah i bio ponovo preobuen u eika. Preruavanje mu je bilo perfektno, poto je bradati vajcarac vladao arapskim kao in.aternjim jezikom. Iz Ijubavi prema Orijentu, ali i radi toga da od strane Arapa ne bude odbijen kao nevernik, prihvatio je nekoliko godina ra-nije muharnedansku veru.

Gore:Aman danas lii - osimpo klimi iokolini - na bilo koji drugi velegrad Dole: Najednom od sedam breiuljaka starog grada leii supermoderni Univerzitet Amana

Tog avgusta 1812. hteo je na kamili da krene na viednevni put iz Damaska - kroz dananju jordansku pustinju - na Kairu. Kako je zabeleio u svojim put-nimbelekama, udioje davidi Vadi Musa, Mojsijevu dolinu, o ijim su mu legendarnim sbarinama urodeni-ci priali sa velikim strahopotovanjem i divljenjem. Izvan Amana, Burkhart je unajmio lokalnog bedui-na, koji se medutim bojao opasnosti kojima bi njih dvojica bili izloeni na dugakom pustinjskom delu puta. Beduin je tvrdoglavo zahtevao da ka Kairu kre-nu zaobilazno preko Akabe, zato to bi se na tom delu mogli prikljuiti nekom velikom karavanu. Burkhart je upravo i eleo da izbegne Akabu po svaku cenu: Ta-moje egipatski paa drao veliki garnizon te kontroli-sao okrug i sve puteve. Moj hrabri zemljak strahovao je od ovakvih kontrola poto nije imao nikakvih arap-skih dokumenata, a kamoli nekakav na ime Ibrahim. Abdulah. Zato je neustraivi vajcarac raspolagao temperamentoiTi znatieljnog istraivaa, te mu nije bilo ni malo stalo da se sa kamiljih staza iole priblii Akabi.

Cilj: Petra!
Petra je proimala njegove misli. Na Orijentu Burkhart je imao tajanstvene nagovetaje o zagonet-nom stenovitom gradu. Kao student itao je kod grkog geografa Strabona (63. p. n. e.-26. n. e.) opise grandioznog glavnog grada Nabatejaca, Petre, u kome su sve kue bile useene u stene, kojim je vladao je-dan kralj koji je,,medu masom stalno pravio pijanke" pri emu,,niko nije pio vie od jedanaest pehara iz stalno menjanog zlatnog pribora [6]." Grki istorijski pisac Diodorus Sikulus, kojije iveo u prvom veku p. n. e. preneo nam.je detalje o ovom ta]nom obavijenom mestu:

Pre 175 godinaje Burkhart konjem prolazio kroz ove isuSene pustiiyske doline. ,,U zemlji Nabatejaca nalazi se izrazito vrsta stena sajednimjedinim prilazom, kojim su se mogli peti sarno malobrojni, da bi vrili snabdevanje... Ovo mesto bilo je veoma utvreno, ali bez zidova a i udaljeno dva dana putovanja od prve nastanjene oblasti [7]." Burkhart je bio ubeden da tu u sprenim pustinj-skim dolinama treba da je bila zemlja Nabatejaca; iz putopisa takode je znao da na kraju Vadi Muse treba da lei od strane Arapa potovani, strogo uvani grob

U senci ove tvrdave borili su se krstai sa Muslimanima. proroka Arona. Da, samo nekoliko sati putovanja oda-tle trebalo bi da poiva taj Aron i nijedan Evropljanin nikada nije video njegov grob. Ovaj cilj izazvao je Burkharta. Tujejos bio ijogunsti beduin. Burkhart gaje nasa-mario lukavou. On, rekao muje, nije mogao da kori-sti put karavana poto je dao sveani zavet da e u slavu Arona rtvovati jednu kozu. Ispod suncem opa-Ijenog ela beduina mozgalo se: ta li je jae? Njegov strah od pustinjskih razbojnika ili strah od Aronovog besa? Aronje pobedio. Dva mukarcajahala su est i po sati dok nisu stigli do raskrsnice puteva za Akabu i Mojsijevu dolinu. Ma-le gomile kamenja kraj raskrsnice beduin je proglasio mestom gde putnici rtvuju svoje koze, posle ega mesto rtvovanja prekrivaju kamenjem; tako bi sada i gospodin trebalo da uini. Burkhart je prigovorio: Njegov zavet obavezuje ga da svoju kozu rtvuje kraj Aronovog groba, ali groba ni od korova. Beduinova hrabrost bila je istroena; ovde, ree, poinje zemlja starina, a Aronov grob lei sa druge strane doline, a tamo se vie ne usuduje. Burkhartje sam odjahao dalje. Ponosan i naravno kao pravi eik, ujahao je u me-sto Eldn u Mojsijevoj dolini. Izbrojao je nekih 300 kua u zidom opasanom selu. Burkhart nije znao da sada moe postati opasno po ivot, ukoliko budu pro-zreli njegovu maskaradu, unuo je uz brbljajue trgovce, hvalio Alaha, Muhameda i Arona i isprita? im o svom zavetu da na Aronovom grobu rtvuje kozu, i napokonje jedan domorodac za par starih potko-vica bio spreman da eika Ibrahima Abdulaha odvede do Aronovog grcba. .

22. avgust 1812.

Burkhart i njegov seoski vodi projahali su uskom visokom klisurom koja je esto bila tako uska da je jedva bilo mesta za jednog jahaa. Iznenada se medutim klisura otvorila u malu kotlinu. Zapanjeno je Burkhard piljio u viespratnu, stubovima opasanu fasadu divnog hrama, koji je bio isklesan iz jednog ko-mada stene. Izbegao je da izgleda isuvie iznenaeno i znatieljno, te da postavlja mnogo pitanja.-'Njegov najmljeni vodi je naime ve odavno postao sumnjiav: Vidim da si nevernik koji ima posebne namere sa ruinama naih predaka. Ali ti nee mod uzeti ni najrnanji deo skrivenog blaga, poto ono lei u naem kraju i pripada nama."[8j Zaudeni vajcarac ga je uveravao da je samo div-Ijenje uzrok njegovog osvrtanja. Njegov pratilac ostao je sumnjiav, poto je - kao svi stanovnici Mojsijeve doline - bio ubeden da su ovde vladale posebne sile i da bi jednog znalakog magiara drevna blaga pratila u vazduhu ak i kad bi ve odavno bio napustio drevni grad-stenu. Dok su jahali dalje, Burkhart se divio monim gradevinarna koje su izvirale iz stena sa obe stranc Mojsijevog potoka, i to tako kao da su srasle za njih. Burkhart nije nigde mogao da prepozna zidove. U svojim putnim dnevnicima Burkhart je otkrio zbog egaje suzbijao svoju zapanjenost: ,,Poznavao sam karakter noroda kojim sav ovde bio okruen. Bio sam bez zaufce, usred pustinje, gde pre mene nisu nikad ni Mdc'li putnika, te bi po-drobnije ispitivanje ovih gradevina od strane never-nika, kako ih nazivaju, moglo lako izazvati sumnju da sam

krijumar umetnina ili kopa blaga. Bio bili onda barem spreen da nasfcavim svoje putovanje za Egipat, a najverovatnije bi ine skinuli i opljakali ono malo moga novca, te dnevnik, koji rni je neiz-merno vaniji od novca. Budui putnici trebalo bi da posete mesto pod zatitom grupe naoruanih." Poto smo prokrstarili klisuru i grad-stenu, dva mukarca su prela kamenitu visoravan zvanu ,,Aro-nova terasa." Pred njima svetlucalaje, na vrhu brda u svetlu zalazeeg sunca, mala bela zgrada sa, u suton jo jedva prepoznatljivom, kupolom. Aronov grob! 1 te kako bi se rado Burkhart odmah popeo do njega, ali bilo je isuvie kasno a njegov vodi sumnjiav i pun straha od pljakaa u nastupajuoj noi. U podnozju Aronovog brda Burkhart je zapazio ,,vie podzen-mih grobova, svaki sa u steni uklesanim hodnikom, koji do njega vodi" i odluio da tu zakolje kozu kojuje poveo sa sobom. Dokje iz glavne arterije ikljala krv, beduin se bacio na pod i poeo da se moli iz sveg glasa; ,,0, Harune, zatiti nas i oprosti nam! 0, Harune, prihvati dobru volju ovog dela, poto je ova koza isuvie mrava." Poto je dva puta ponovio molitvu, Musliman je prekrio tragove krvi kamenom. Jedan kilometar pre cilja J. L. Burkhart morao je da prekine svoj prodor ka Aronovom grobu. To je ka-snije zaalio jo vise tim pre kada je saznao da je pod vrhorn brda na kome se nalazio grob bilo vie u kame-nu uklesanih grobnica - umro je sa samo 33 godine u Kairu od malarije.

Aron, brat i Mojsljevi rivali

Bnrkhartova knjiga,,Putovanje kroz iriju i svetu zemlju"ponela me je prilikom ponovnog itanja isto kao i nekad kao mladog gimnazijalca. Ponovo su me uzbudili opisi grada-stene, za koji se danas zna da je to bio nabatejski grad Petra, koji su pominjali Strabon i drugi rani pisci, a koji je Burkhart ponovo otkrio 1812. Mene je fascinirala - i to vie nego prilikom prvog itanja - pomisao na Aronov grob na vrhu brda. Kao jo od svoje mladosti upoznatim sa Biblijom, za mene je Aron bio jedna od najinteresantnijih linosti, jedna kompleksna zagonetna figura. Zar ve Aronovo sveano posveenje nije bilo misteriozno? Sam Go-spod je naredio Mojsiju da posveti svog brata, Mojsije je oprao Arona, obukao ga u svoju suknju i bluzu, sta-vio kai, dao mu torbicu u koju je stavio kamenje do-lino visokom sveteniku - urim i tumin; na kraju je Mojsije Aronu stavio povez na glavu te na prednjoj strani uvrstio zlatnu dijademu (3. Mojsije, 8.1). Koja li je posebna svojstva mogla imati ova dijade-ma? Kada se ve ,,Gospod" potrudio da lino nadgleda izvrenje svojih uputstava, mora da je imala neku funkciju koja je znaila vie od ukrasa. Ja kamenju urim i tumin, koje u dodiru sa'zavetnim kovegom svetluca u raznim bojama, pridajem posebno svojstvo. Smatrano je proroanskim kamenjem koje je name-njeno visokim svetenicima; ne bez osnova, torbica u kojemje noeno, nosilaje znak ,,torba odluke", bilaje deo omata (sveanog svetenikog odela - prim. prev.). Osim toga, ovo kamenje nazivano je ,,prevodi-lakim kamenjem", uz iju pomo su birane linosti uspevale da prevedu jezik i pismo davno nestalih kul-tura [9]. Da li je ,,Gospod" preko medya zlatne dijademe, kvazi-odailjaa - prijemnika, mogao da preda)e na-redbe Aronu i da odgovara na njegova pitanja? Vredi zapaziti - Aron je uvek bio u toku stvari kada se -naizgled - pre radilo o tehnikim problemima. On je bio i stvarni ef

svetog Satora u koji je Mojsije u sva-kom logoritu donosio funkcionalne objekte kao to je zavetni koveg [10]. Kada je dolo do bitke izmeu Izraelaca i Amaleka, Mojsije je svom vojskovodi Joui dao uputstvo da Ue u polje dok se on - u pratnji Arona i Hura - ,,sa boi-jim tapom u ruci" smestio na oblinjem breuljku. Ono to o tome govori Biblija zvui krajnje udno: ,,Dok je Mojsije drao svoje ruke uvis, Izrael je drao nadlakticu, ali kada je spustio svoje ruke, Amalek je drao nadlakticu. Poto su, medutim, Mojsijeve ruke postajale sve tee, uzeli su jedan kamen i postavili ga ispod njega, i on sede, dok su ga Aron i Hur pridravali za ruke, jedan sa jedne, drugi sa druge strane. Tako su ga drali za ruke dok Sunce nije zalo" (2. Mojsije, pogl. 17,11+12). Kakva li je veza svega sa tim ,,boijim tapom"? U svakom sluaju bio je pozamane teine, poto su Mojsijeve ruke prilikoni dizanja instrumenta podupi-rali Aron i Hur. Zar se ne namee slika trolane posa-de - Mojsije, Aron i Hur - koji su se sa mocnim, za rat odluujuim orujem uputili ka stratekoj poziciji iz-nad bojnog polja? . Samo Mojsije znaoje tajnu, poznavaoje oruje i ru-kovao njime, ipak ubrzo bi mu se umorile ruke i dla-novi, tako da su ga njegovi pratioci morali podupirati, da bi mogao da dri cilj na nianu. Kada bi Mojsije tajno oruje drao tano na nianu, pobedivali bi Izraeliti, kad bi ga spustio, nadirali bi Anialeci. Kakvo li je oruje b'o taj boiji tap? Danas se o tome moe samo nagadati. Da to nije bio Sunevim zracima napajani laser? Saznaemo samo ukoliko oruje ili njegovi delovi bude nadeno - ili -ukoliko nas neka vremenska maina - koja se provlai kroz SF-literaturu - odvede natrag u najdalja vreme-na. Medutim, mogu se postaviti i neka pitanja: Da u Aronovom grobu moda ne lee pohranjeni i tehniki relikti te nejasne epohe? Da li jo negde po-stoji udnovato kamenje urim i tumin? Moda negde Aronov raskoni nakit eljno iekuje da ga se pro-nade? Da lije Aron sahranjen s njim?

Ko je bio Aron?
,,Jevrejska enciklopedija" zadovoljava nau znatielju [11]. Aron je najstariji sin Hebrejca Avrama iz plemena Levi. Mojsije, njegov drugi sin, bio je tri godine mladi, a obojica nekoliko godina stariji od sestre Mirijam. Aron, praunuk visokog svetenika Levija, vrio je u svom plemenu sveteniku funkciju. Dok je Mojsije bio vaspitavan na egipatskom dvoru. Aronje iveo kod rodaka na istonoj granici Egipta i bio poznat kao bri-Ijantni govornik. Kada je Mojsije od ,,Gospoda" dobio naredbu da Izraelite oslobodi egipatskog zatvore-nitva, pozvao je k sebi svog brata Arona. Mojsije nije naime bio nikakav govornik, trebalo je da ima ,,zvamnog govornika" koji bi faraonu ubed-Ijivo preneo zahteve Izraelita. Za vreme godina progo-na Aron je uznapredovao do Mojsijevog zamenika i prvosvetenika, bio jc pod posebnom zatitom ,,Go-spodara oblaka". Kad god bi iskrsli problemi koji bi zahtevali poseb-no nadaren tehniki um, Aron bi bio na licu mesta, vaio je za magiara koji bi umeo da sprovede takve postupke, koji bi se masi uinili udom. Jednoi-n, iz-vetavaoje Mojsije, njegov nadareni brat bacioje pred velikog faraona svoj tap na pod, a on se pretvorio u ivu zmiju; kada su dvorski arobnjaci pokuali da oponaaju ovaj trik, Aronova zmija je prodrala sve ostale (2. Mojsijeva, 6, 1012). Sa istim arobnjakim tapom egipatske vode prefcvorene su u smrdljivu crvenu bujicu, mirijade (na desetine hiljada - prim. prev.) ogavnih aba i odvratnih obada u trenutku po-stali su poast faraonskog carstva. Ve sam nastup brae na dvoru faraona bio je spek-takularan. U ,,Legendama Jevreja" [12] navodi se kako su se Mojsije i Aron pribojavali audijencije, ipak ta-da bi se pojavio

arhandeo Gabrijel i obojicu proveo kroz sve strae do palate. lako su strae zbog svoje nepanje strogo kanjene, zagonetni dogadaj ponovio se i sledeeg dana: Mojsije i Aron nesmetano su stigli do faraonskog prestola. Mora da su strano impresio-nirali ponosnog vladara Egipta, jer ,,liili su na anele, lik imje reflektirao i sjao se kao Sunce, zenice njihovih oiju bile su kao svetlost zvezde Danice, njihove brade kao mlade palmine grane, a kada su go-vorili, lizaoje plamen iz njihovih usta." Zaista, bilaje to udesna inscenaciia. Jednom ,,Gospod" naredi Mojsiju da prikupi prutove svih plemenskih stareina i da ih preko noci poloi pred zavetni koveg u svetom atoru. Dvanaest ple-mena imao je Izrael, sakupilo se dvanaest prutova a svaki je nosio ime plemena. Samo na Aronovom prutu - tako naredi ,,Gospod" - nije trebalo da bude urezan plemenski naziv ,,Levi", ve njegovo ime Aron. ! Mojsije poloi prutove pred Gospodara u atoru zaveta. Drugog jutra, medutim, kada je Mojsije doao u ator zaveta, imao je ta da vidi, Aronov prut iz plemena Levi propupio je, izbili su pupoljci i cvetovi i nosio je zrele bademe." (4. Mojsije, 17, 8). Od Aronovog doba prut je nezamenljivi rekvizit svih arobnjaka, a oni verovatno ak i ne znaju kom kolegi bi na tome trebalo da zahvale. 0 tome gde se nalazi starozavetni arobni prut po-stoje razna miljenja; jedna grupa uenjaka pretpostavlja daje stavljen u zavetni koveg i daje sa njim sakriven; druga grupa je ubedena da je prut de-ponovan u Aronovom grobu. ak i o smrti udesnog Arona postoje razne pret-postavke. ,,Enciklopedija Judaica" pie da je Aron umro ,,prvog dana petog meseca sa 123 godine [13]." Na alost, nedostaje podatak o godini smrti. A ovako glasi biblijski izvetaj o njegovoj smrti: 1,1 Gospod je razgovarao sa Mojsijem i Aronom na brdu Hor, na granici zemlje Edoma. Uzmi Arona i njegovog sina Eleasara i odvedi ih na brdo Hor. On-da treba da svue odeu Aronu i njome obue njegovog sina Eleasara. Aron e na tom mestu biti pozvan pripadnicima svog plemena i umreti. 1 Moj-sije uini kako Gospod naloi, pred oima cele za-jednice pope se na brdo Hor. 1 Mojsije skide odeu sa Arona i njome obue njegovog sina Eleasara; Aron umre tu na vrhu brda." [4. Mojsije 20,4 .] Opirnije, sa mnogim pojedinostima, izvetava le-gendarna verzija [14]. Ona zna daje Mojsije bio infor-misan od strane najvieg Boga da e Aron ubrzo umreti i da je njegov grob na brdu Hor pripremljen. Neumoljivi, strogi Bog molio je Mojsija da prenese svom bratu poruku. Uzaludno je Mojsije pokuavao da od Gospoda izdejstvuje dui ivot. Aronova smrt bila je utanaena - ,,ne zbog njegovih grehova, ve zbog spletki zmije" [13], ta god se pod tim da podrazumeti. Mojsije, Aron i Eleasar peli su se na brdo Hor. Aron je bio u odori visokog svetenika. Kada stigoe gore ,,otvori se pred njimajedna peina i Mojsije ree bratu da u nju ude" [14]. Neizbenom lai on navede brata da skine haljine: ,,Arone", ree, ,,nerazumno je stupiti u ovu peinu u odedi svetenika, jer bi mogla da se uprlja. Peina je veoma velika i moda sadri druge grobove [14]." S poverenjem je Aron posluao bratski savet, skide posveenu odeu kojomje Mojsije - dreti se naredbe Gospodove - odmah ogrnuo Eleasara. Za tu odeu mora da su povezana posebna svoj-stva. Kako je Aron nag stajao pred peinom, nastade -boe pomozi - udo. Ve za vreme svlaenja, nad Aro-nom lebdelo je ,,osam boanstvenih delova odee i po-krie ga." Dakle! Dok je Mojsije ulazio u peinu sa Aronom, naredio je Eleazaru da prieka napolju. Prbstorija je bila osvetljena, u njoj je stajao sto i jedan krevet, oko ko-jeg se okupilo vie andela. Tek tada, u tom trenutku. Aronje shvatio da muje tu pripremljen odar. 1 sad, za na smrt preplaenog, Mojsije je imao spremnu utehu, da on nece umreti kao ovek, ve od ,,boijeg po-Ijupca". Aron se povinovao. Oprotajnim reima Moj-sije urno napusti peinu. Mujsije i Eleazar se spusfcie niz brdo. Narod ih je ekao i primetio Aronovo odsustvo. Skeptina pitanja postadoe glasna. Da li je Mojsije iz Ijubomore ubio svog brata, poto je Aron bio voljeniji od njega? Ili je Eleazar ubio svog oca, da bi mogao da preuzme po-loaj visokog svetenika? Sateran u oe, Mojsije po-zva svog ,,gospodara" u pomo. Ovaj je bio spreman i naredi svojim andelima da uine da Aronov odar ,,po-leti kroz vazduh" [14].

Tako se i zbilo, dok su ,,Bog i njegovi andeli na brdu Hur sluili sveanu misu povo-dom Aronove sahrane" [15]. Eleazar (hebr.) znai: ,,Bog je pomogao". 1 zaista! Manje bajkovito, ali ipak dovoljno udesno, islamska legenda opisuje Aronovu smrt: ,,Musa (=Mojsije) i Harun (=Aron) spazie jednom jednu peinu iz koje je izvirala svetlost. Udoe u nju i u njoj nadoe zlatni tron sa natpisom ,,dreden za onog kojem prilii." Kako je Musi bio premali, Harun sede na njega. Odmah se stvori andeo smrti i preuze njegovu duu. Bioje star 127 godina." [16] Ima vrlo malo tako velorn tajne obavijenih staroza-vetoih flgura kao to je Aron. Otkada sam ponovo proitao Burkhartove putopise, pitao sam se: Zato se Ijudi ne staraju o Aronovoj peini? Njen poloaj je poznat. Da li je bilo posmrtmh darova u njoj? Da li je u njoj bilo natpisa? Da li postoje dokazi koji bi naveli na zakljuak o nainu na koji je grobnica uklesana ili urezana u stenu? Da 11 izvan grada-stene Petre, na Aronovom brdu ima jo mumifidranih leeva? Da li zaista izmeu potkopa kod Aronove terase postoje podzemne veze sa peinama na vrhu brda, o kojima je govorio Burkhart?li ako to nije bio Ai-on, iji su to po-smrtni ostaci, koje tamo visoko gore na brdu vernici potivaju ve hiljadaina godina? Prouio sam svu moguu raspoloivu literaturu o Petri. Tamo skoro da nita nisam naao o Aronovom grobu. Zapravo, neki arheolozi i pustolovi posetili su Petru u naem najzatvorenijem stoleu, opisali su udnovati grad-stenu, neki su se ak pomuili da se popnu na Aronovo brdo. Ni na jednu iole podnoljivu temeljnu studiju o Aronovom grobu nisam naiao, nig-de nita o sadraju grobnice. Sa viskom i metrom kar-tografisana je svaka gomila stena u .Petri. Nedaleko locirano Aronovo brdo nije pobudilo interesovanje, iz-gleda daje predstavljalo tabu. Zato? Da 11 su se putni-ci kroz Orijent plaili da e povrediti religioznost muslimana koji su potivali Aronov grob? Zar je aura mistinog, tajanstvenog neznanca imala dejstva do naeg doba? Da li se zbog toga izbegavao grob? Rukovodei se arapskom poslovicom - ,,Iskustvo su naoari razuma" - hteo sam da saznam ta se moe vi-deti na Aronovom brdu, Ne, nisam imao iluzija da u reiti zagonetku, zagonetke. Kao izvida u arheolokoj dungli samo tano znam da pre ciljem treba ispuniti hrpu materijala, da bi od vlasti - iji slubenici sum-njiavo gledaju svaku kameru napokon dosao do dozvole da kroim u strogo uvane odaje. esto ovek i tada biva obeshrabren fmansijskim trokovima. Ipak, po svaku cenu hteo sam do Aronovog groba.

Ebet kao kopilot

Za put do Jordana nije bilo ozbiljnijih tekoa, ipak na put do Petre nisam eleo da idem sam. Sa mojih mnogobrojnih, esto ne ba bezopasnih putovanja po svim kontinentima, znam koliko valja pored sebe ima-ti pouzdanog kopilota. Tako sam iz Jerusalima nazvao voju enu; onaje sfcrastveni reli-voza, tako daje pra-vi ,,ovek" za pustinjsko putovanje. Eiizabeta (Ebet) uze duboko vazduh i ree da se raspitam kada stie prvi sledei direktan let iz Ciriha za Aman, da bih doao na aerodrom. Mislim dajoj je reakcija bila sjaj-na, saglasnost zasnovana na pouzdanoj osnovi 28 go-dinjeg braka. Od Jerusalirna do Amana ima samo 83 km, ali ko eli da prede poznati Alenbi-most preko Jordana, va-Ijalo bi mu da ima i drugi paso. Ukoliko imate izraelsku vizu ili peat u pasou, granica Vam ostaje zatvorena. Upozoren, raspolagao sam i drugim nekorienim pasoem. Nakon etiri presedanja u etiri taksija, stigao sam do moderne, glomazne aerodromske zgrade Amana, i to taman na vreme' da zagrlim Ebet. Kasno popodne stigli smo u hotel Mariot, usta su nam se osuila od vruine. Po-ruio sam dva ledena piva. ,,No alcohol!", ree livrejisani momak strogog lica. ,,Nema alkohola? Pa, zar ovde nismo u modernom hotelu?"

"Ramadan", sveano ree on. Moram da nabavim inuslimanski kalendar. U deve-tom mesecu Meseeve godine mesec posta je Rama-dan. Kako e Evropljanin da misli o tome? Nijedna turistika agencija vas ne upozorava na to. Za vrerne Ramadana od zore do zalaska Sunca nema nieg ni za jelo ni za pie, ak je i puenje zabranjeno. Noas se, pak, slave arapske noi: u gostima i na sveanostima se obeduje. Uostalom: alkoholhih pia - zvanino -nema ni kada padne no; u zemljama koje strogo potuju Koran - Iran, Saudijska Arabija, Libija - alko-hol predstavlja tabu i svih ostalih jedanaest meseei: Muhamed gaje zabranio. Sedeli smo na terasi hotela, relativno miran dan Ramadana bliio se kraju. Aman se probudio. Sa mi-nareta mujezini su pozivali preko zvunika vernike na molitvu. Poslednji zraci dnevne svetlosti - a no ovde brzo pada - stvarali su veo ruiastocrvenog svetla na kupolama damija, na kalaju i krovovima, arobna ilu-stracija za bajke iz ,,1001 noi". Na slabom svetlu tre-perave stone lampe izuavali smo auto-karte i odluili da iznajmimo auto da bi starim kraljevskim putem (Kmgs-Highway), ili prema Petri to je put dugaak 227 km, neusiljenom vonjom savladiv za pet sati. Ramadan! Nema nita od nae rane evropske poslovnosti! Mu-slimani vare svoj noni obrok tokom dugog sna. Oko li sati pojavi se ovek sa turbanom te nam uljudnim mamrom iznajnu kola. Za nekih petnaestak minuta bili smo na junom izlazu iz grada, na auto-putu za aerodrom sa dve tra-ke, a deset minuta kasnije kod skretanja za Madabu. Jo iz engleskog kolonijalnog doba trao je znak ,,De-sert Highway - Kings-Highway". Tako brz izlazak iz grada moemo zahvaliti Ramadanu. Muslimani ne ure, poste natenane. Tu i tamo mukarci brbljaju, svi nose bele ili crvenobele karira-ne marame, sklopljene u trougao i privrene gajta-nom od kamilje dlake. Blagonaklono su nam klimnuli glavom, neki su nam mahnuli rukom za pozdrav. U gradiu Madaba, 37 km od Amana, vema pro-davnica i tezgi bilo je spremno za prodaju: stanovnid preteno pripadaju rimsko-katolikoj ili grko-pravo-slavnoj crkvi, za njih ne vai mesec posta. Madaba je poznata zbog jedinstvenog mozaika koji je pronaden 1884. g. prilikom ponovne izgradnje poruene bazili-ke. 25 m dugaki, pet metara iroki podni mozaik sa-stoji se. od 2,5 mil. obojenih kamenia, i odaje sliku vizantijske Pa^stine, uz to i plan grada Jerusalima -udo Ijudske umetnosti i truda.

U planinskom predelu Petre

Kada je Sunce ve bilo u zenitu - pred nama se u breuljkastoj pustinji pojavio klanac, bio je to Vadi Mudzib, koji deli Jordansku pustinju sa istoka ka za-padu sve do Mrtvug mora. Naravno ovde se ovek seti Johana Ludviga Burkharta (Johann Ludwig Burck-hardt) koji je pre 174 godine sa manje konjskih snaga prevalio ovu dolinu; seti se hrianskih krstaa koji su se u svojim peskom prekrivenim oklopima borili pro-tiv Muslimana. Britanski pukovnik Tomas Edvard Lo-ren (Thomas Edward Lawrence) poznat kao ,,Lorens. od Arabije" - kao savetnik Fejsala I, kralja Iraka (1883-1933) - vodi arapski oslobodilaki rat protiv Turaka, i dobio ga ovde u ovoj pustinji. Neto ispred krstakog zamka Kerak, na planin-skom prevoju na 1050 m nadmorske visine, uzbudeno nam je maliao mladi Arapin, tako uzbuen da sam zaustavio kola. Deak se naklonio pred prozorom kod Ebet, optrao kola da bi mi rukama i nogama i svim izraajnim mogunostima njegovog tamnog lica neto objasnio. Pokazuje na jedan crni, propali beduinski ator, koji je postavljen daleko od puta, Deak se sa obe ruke oajniki hvata za lice, upa pramen kose, pokazuje na srce, vue mi ruku sa volana, Ijubi je. Ebet i

ja ga gledamo bespomono. Jasno je da deak neto moli, ali ne znamo ta. Moja ena uzima torbu sa namirnicama sa zadnjeg sedita, u hotelskoj kuhi-nji napunjenu jajima, sendviima sa unkom, voem i pola pileta, i daje je deaku. Nikada nismo videli da jedno deije lice tako naprasno menja izraz oaja u izraz sree! Deak pohita ka atoru maui naom tor-bom kao trofejem. Postideni to nismo pretpostavili da li je u atoru potrebna jo neka druga pomo, u muku smo nastavili dalje. Ova pustinja nekadaje bila mesto uasa i neshvat-Ijivog. Kada sam kod kne presluao utiske sa puta siiimljene na magnetofonu i konsultovao se sa iz-vrsnim poznavaocem Jordana Karl Erih Vilkenom (Karl-Erich Wilken), poiiovo sam proifcao opise sa margine naeg putovanja: ,,Tela opljakanih i od strane gramzivih i uce-njivakih ejkova Huetat-beduina ubijenih, zatrpa-na su negde u pustinjskom pesku ili su baena u duboke, nepristupane klance planinskog masiva Petre, gde su se njim.a gozbili leinari i hijene. U ovoj pustinji sujo pre nekoliko decenija vaili dru-gaiji zakoni nego kod nas, nepisani zakoni, koje su odredivali beduird-ejkovi. Ono to bi oni naredili, dogodilo bi se! Koliko su traili od putnika moralo bi i da se plati, a ako ve ne novcem, onda ivotom!" [17] In.S-Alah. Kako Bog hoe, Mi smo onom deranu od srca platili putarmu. Put kroz brda i doline doveo nas je'do uskog pojasa plodnog zemljita, beduinskih atora; ukorak smo pratili karavan kamila i tovarnih ivotinja kojije pred vodilo skoro sasvim crno magarence; kamile sa isture-nom donjim delom gubice nadmono su nas posma-trale sa visine. Talasaste peane dine ve su bacale sivkastocrve-ne senke kada smo oko etiri sata stigli do gradia obok sa svojim malim kuama od kamenih blokova -lomljenih u blizini ili razvuenih sa propalih istorij-skih graevina; ak i moni krstaki zamak koji je 1115. godine podigao Boduen I, kralj Flandrije - u meduvremenu je morao da ustupi neto gradevinskog materijala za kue i kolibe. Kada smo po jari kasnog popodneva razgledali zamak bilo nam je potpuno neshvatljivo kako su krstai iz severnih krajeva mogli godinama da podnose ovakve temperature; mi smo isparavali i bez plehanih oklopa a na sebi smo nosili tek toliko da se Muslimani ne bi zgraavali nad zapad-njakom dekadencijom. Pronali smo veoma dobro konaite. Hotel Petra Forum podignutje tek 1983. godine. Seli smo na tera-su i posmatrali plavicastocrno nebo. Txnad Ijubiasto svetlucavlh stena, koje su zaklanjale Petru, visio je svetlosni venac svetloruiaste boje. L'heure rosee. U daljini, visoko iznad tamnosmedih kamenih useka, na jedn.om od planinskih vrhova, svetlucalo je neto po-put sjajnog bisera. Jedan kelner nam ree da je to Debel Harun, Aronovo brdo. Imajuci cilj svog pufcova-nja pred oirna, zapitah ga o grobu proroka Arona. Da, to je tamo gore, ree on, a svetlei biser, koji je sve vie bledeo, bio je kupola male damije iznad Arono-vog groba. Zapoeo sam razgovor sa gostima, bili su to turisti iz celog sveta koji su razgledali Petru. Nikojo nije bio na Debel Harunu. Nikog nije ni interesovao grob proroka. Ebet mi je prila i u ruku gurnula hladnu konzer-vu oran-dusa. Ah, to je bila dobra ideja! Prislonio samje na usta, probao... tuje bila dodata dobra porcija viskija! Zato su gosti oko nas bili tako veseli, glasni i razdragani, iako su svi samo pili aj. Sa zadovoijstvom sam pretpostavio daje njihov aj bio dobro zainjen sa C2H50H. In-Alah!

Na putu sa Mahmudom
Sledeeg dana smo angaovali prevodioca, zapravo vodia, koji je poznavao strane jezike. Na prevejam prevodilac zvao se Mahmud; posavetovao nasje prili-kom iznajmljivanja konja: kobile Suzana i. Lejla stekle su njegovo poverenje. 1 tako smo nas troje jahali, kao

svojevremeno na zernl' k Burkhart u susret klisuri El Sik, pred ijim su uiazon 'tajali glomazni fcamno-smedi kameni blokovi. ,,Koji li se Bog njima kockt i?', 'ipitah Mahmuda. Na perfektnom engleskom Mahmud mi objasni da su na ovim blokovima nekada stajale statue nabatej-skog Boga meseca Duare i Boga sunca Alata. udno. Bog meseca Duara je oduvek kod Nabate-jaca bio simbolizovan kamemrn blokom i obeliskom. Neobino, poto ove forme na celom indijskom prosto-ru imaju svoj pandan. Duara potie od arapskog Du~ e-era, to znai onaj od,,ere" Serc se zovu planinski venci oko Petre. Ovaj pojam pojavljuje se i u Starom zavetu: Tamo se zemlja Edomita sa rijenim planinama zove Seir, a Seir je slino eri. 0 torae strunjak G. Lankester Hardiag [18]; ,,Jehova se zove ,,onaj od Seira", drugim reima ista osoba kao Duara, a Jehova je takode iveo u ka-m.enom bloku esto nazvanom ,,Bet-El", boija kua.

Obojici su podignuti oltari na visokim mestlma (visoki oltar)." Sada mi jedna trospratna u kamen uklesana gradevina privlai pogled, odmah me podsea na egi-patski hram. Na vrhu se izdiu etiri obehska, desno i levo od njih sputa se kamena greda, ka zemlji; u sre-dini - ispred ulaza - uzdiu se dva stuba. Nema nikak-vih natpisa, nikakvog objanjenja o svrsi monumenta, jednostavno, zove se ,,obelisk-grobnica". Samo.tako. Ulazimo u klisuru. Topotanje konja zveei se odbi-ja o njene zidove. Na pojedinim mestima tesna klisura sirokajejedva tri metra, a stene se diu i preko 100 m uvis. Stanemo li, ujemojo odnekud - a klanacje du-gaak 1,6 km - topot konja.

Svee je. Visoko iznad nas, tamo gde se stene po-kuavaju dodirnuti, kroz procep pada svetlost Sunca koja na crvenom peskovitom tlu stvara predivni kalei-doskop u purpurnim, utim i plavim tonovima. ak i zidovi sleva i zdesna su u raznim bojama, kao areni plastelin mean belim, smedim i zelenirn. "Samo jedan odron" doviknuh Mahmudu, ,,i ovek bi ovde bio izgubljen!" Ne, objasni on, odron ovde nikada nije predstavljao najveu opasnost, mnogo bi za Ijude i ivotinje opasnije bile katastrofe usled iznenadnih provala vode; jo 1963. g. se jedna 26-tolana francuska putujua ekipa udavila u popla-vamau El-Siku; medutim, ova opasnost sadaje otklo-njena: nadiruu vodu sada prihvataju stene i putem tunela iz prastarog doba ona se odvodi u moderan re-zervoar. Na najuem mestu u klancu zapanjuje nas na sup-rotnoj strani - kao kroz procep obasjana crvenkastom svetlou - barokno ukraena fasada ogromne palate. ,,Kazne Faraun, faraonova riznlca", ree Mahmud. ovek ostaje bez rei pred ovakvim prizorom. Ovaj ogromni spomenik isklesan je od kamena koji sadri znatnu koliinu eleznog oksida. Nema nigde ni najmanjeg traga od vetaki naslaganih stena, nikak-vih fuga ili tragova potpornih stubova. ovek to ne moe ni da izgovori: kao daje liven. izjednog komada, Dvanaest metara su visoki stubovi u parteru, oni nose 6 m visoki friz sa simbolom arobne egipatske boginje Izis: disk izmeu dva roga. Iznad toga, tako reci na prvom spratu, izdie se 6 korintskih stubova, a na 40 m visine na jednom kitnjastom delu prekrivenom okruglim krovom, stoji velika kamena urna. ta lije u njoj? 1967. Karl-Erih Vilken belei [17]: ,,Zatvorena u urni miruje dua kralja, ne mrtva ve tajanstveno ivahna... Koliko li je njih pokuavalo da se penjui uz fasadu domogne urne ne bi 11 op-Ijakali basnoslovno kraljevsko blago koje je Arefcas neposredno pre srnrti tajanstvenom arolijom za-tvorio u urni? Meutim, svako ko bi se usudio da se popne do urne, nikada se ne bi domogao cilja, suno-vratio bi se i leao bi smrskan pred ulazom u hram." Kroz portal ulazimo u siznicu. Zidovi su goli, Iz pra-vougaonog predvorja vode hodnici ka odajama. Cen-tralna prostorija ima tri me u kojima su moda stajali sarkofazi. Da li je to bilo tako ostaje samo pretpostav-

ka - kao i objanjenje da se, kad je u pitanju riznica, radi o ,,mauzoleju kasnijeg nabatejskog kralja." [19]. Samo nekoliko koraka od riznice sa desne strane u kamen. je uklesana ogromna, skoro kvadratna jama -u kojoj je na ulevo pomerenom svodu prepoznatljiv tamnocrveni krug. ,,0rnamentika" je sve to struna literatura ima da kae. Tako krvav posao za isto ukraavanje? Prolazimo pokraj nekoliko tona teke kocke koja u dijagonali balansira na jednoni uglu. Covek ne moe da prestane da se udi. Ulazimo u dolinu u kojoj lei monumentalni grad Petra; on se prostire na povrini od skoro 1 km duine

Ovaj ogromni spomenik isklesanje direktno iz okorfiitc stene i skoro 800 m irine na visini od 925 m nadmorske vi-sine. Obinim reima ili pojmovima za opisivanje jed-nog grada - Petra se ne moe doarati. Petra je fantastina orgija u steni! Bojaljivo, skoro apologetski, Mahmud nas obavesti da bi sada morali da ostavimo konje ukoliko elhn.o da se popnemo do svetilita Ed-Deir, poto su stepenice isuvie strme za ivotinje. Dakle, koraali smo kroz dolinu kojaje mirisala na ruiastocrvene, bele i ute cvetove oleandara. Onda se dolina suzila da bi dalje nagore vodile zaista strme stepenice u zaudujue kri-vudavom pravcu. Zadihani i preznojani u prolazu snio sa ivice gornje staze uoili ,,lavlji grob" - dva lavlja re-Ijefa pred ulazom. Za sliku ispod i za stranu 173: Razglednice grada stene Petre

Ovde niti je bilo niti ima - kako' pie u pametnim knjigama - bilo kakvog groba. Odavno se zna da je mesto dobilo pogrean naziv, ali ak i u knjigama tak-vi relikti pobeuju vreme.

Blago za Alaha Prevalili smo vie stotina metara, uspeli se ve i na zavidnu visinu, kada smo preko jedne male platforme stigli do kamenog hrama Ed-Deir, ime koje znai ,,manastir". Pretpostavlja se da je gradevina bila po-

sveena nabatejskom kralju Obodatu III, koji je bio uzdignut u boga. Fasada Ed-Deira podsea na farao-novu riznicu, onaje visoka 40 m, iroka 47 m i takode ima dimenzije naoite nioderne bankarske palate. Sasvim gore nalazi se 9 m visoka urna, ijaje tajna vekovima ostala sauvana, niko u nju nije zavirio. Pi-tao sam Mahmuda. Usporeno podie ramena i zagleda se u nebo. In-Alah. Sam Bog zna. Mahmud je znao samo ono to je jo od starih vremena kruilo njegovim narodom: Mojsije i njegovi Izraelci poneli su sa sobom blag ). ,,Pria se", rezignirano e Mahmud, ,,ovde negde oko Petre nalazi se ovo Mojsijevo blago, i Alah ejednog dana doci po njega..."

U blizini Aronovog brda

Oaozgo smo gledali na 1000 metara nii Vadi Ara-ba i junije skoro, sasvim u blizini, na cilj, Aronovo brdo. Iznenada Ebet upifca naeg prevodioca: ,,Jesi li ti vrlo poboan Musliman?" Mahmud se nasmeja: ,,Poboanjesam, ali ne ba naroito..." ,,Kako to." Mahmudove tamne oi zadovoljno su caklile na ogrubelom licu: ,,Nedovoljno postim... a ponekad pre-koraim Prorokove zabrane, Volim alkohol..." Posle rnisaone pauze, kako to ve i umeju samo ene, Ebet pokaza na belu kupolu, preko na Arono-vom brdu: ,,Moe li nas odvesti tamo gore?" Mahmud se u neprilici poea iza uha: ,,To e biti skupo, morate da platifce za ceo dan za tri konja i mene, 1 ukoliko nosite Vae kamere, zajed-nog etvrtog konja i malog konjuara..." Ispitivaki nasje gledao ne bi li odustali. Sluali smo ga. Tada do-dade: ,,Uostalom, morate uvaru dati dobar baki, a Ha-runu prineti rtvu..." ,,Moe", ukljuih se ja, jer u arapskom svetu mukarci sklapaju poslove, ,,MogLi li tamo gore da fo-tografiem? Ti ree, ukoliko ponesemo kamere..." ,,Ne u svetilitu'" Odbijajui, na prevodilac podie ruke. ,,Prorokov mir se ne sme rern.eti.ti!", ,,Smeju li ene do Aronovog groba?" Mahmud me umorno pogleda a zatim je dugo gle-dao inoju enu 1 napokon izustio reemcu, koja uvek odgovara: ,,In-Alah'" Uprkos tome to ovek ne moe da prati promene misli ovdanjih Ijudi, osetio sam barem da anse nisu sasvim bezizgleclne. Ako Alah hoe... Dadoh Mahmudu vremena da pripremi polazak. Razmiljanja u Petri Nije mi namera da plem vodi ili letopis grada-ste-ne Petre, poto takve literature ve ima i u njima se moe videti stanje ve poznatih stvari. Meni je, kao i uvek, stalo do nerazjanjenih stvari. lako esto kuden - ja sebi mogu dopustiti ovaj drugi pristup. Samo povrno sarn zainteresovan za noviju istoriju, dakle ni-je mi do perioda u kojem su Runljam, Grci ili krstai traili utoite u Petri. Moja znatielja okrenufaje ka korenima grada, njegovim legendaniim herojima i boijim slugama kao to su Mojsije i Aron. eleo bih da shvatim iz kojeg poriva je ovek ceo jedan grad sa-terao - odnosno - uklesao u stenu; eleo bih da znam motive koji su Ijude naveli da veruju da u kockastoj steni (Bet-El = boija kua) ima Boga. Ili daje Bog sa neba siao objektu slinom obelisku (Lingam = vatre-ni stub). Staje navelo Ijude ovog irokog reona da mi-lenijumima na vrhovima planina trae konfcakte sa nebeskim stvorenjima? Zato su uz nezamislive rtve i napore na najviim planinama podizali oltare, zato su ak do gore dovlaili svoje rtvene darove? Objanjenje da je nebo od samog poetka vladalo visoko gore iznad Ijudi, te da su zbog toga oni stremili ka nedostinom, menije i suvie jednostavno. Ono ni-je dovoljno da bi objasnilo zato su Ijudi irom kugle zemaljske vidali ,,Bogove" kako se sputaju dole, i to ne nekakve efemerne kreature iz snova, ve bia koja su sa njlma razgovarala, koja su ih poduavala i impresionirala tehnikim napravama. Zar je Mojsije bio pisac naune fantastike kadaje opisivao da se ita-vo Sinajsko brdo puilo i treslo poto se spustio Bog? (2. Mojsije, 24, 16). Pa, ta bi to molim lepo moglo biti? Prirodna poja-va? udo boansko? arolija koju su inscenirali svetenici? Masovna psihoza? Imam i suvie respekta prema Svetom pismu, 1 itam Mojsijevu drugu knjigu (19/23).

,,Nee moi narod izii na Sinajsku goru, jer si nam ti to naroito zabranio rekavi: postavljaj medu okolo gore i osvetaj je. Idi sidi doi e posle sa Aronom, ali svetenici i narod da ne prilaze da dou pred Gospoda, da ih ne bi smru pogodio." Meni to dode skoro kao kleveta, kada se podmee da je Bog uoi svog sputanja ,,morao dati" da se na-pravi ograda oko brda da ne bi dolo do tete. Prirod-ne pojave odvajkada su imale neprijatnu osobinu da sejavljaju iznenada. Ne, zato i verujem Mojsiju da mu je Gospod konkretno naredio da narod dri daleko od mesta sletanjaJer bi ga inae ,,smru pogodio". Grotesknoje da mi upravo oni kritiari - koji svaku re iz Biblije smatraju svetom i inspirisanu Bogom -prebacuju da sve shvatam bukvalno. Pa, zaista! Ja bi-blijska predanja uzimam kao fakta tamo gde opisuju prepoznatlijve dogaaje. Grki fllozof i lekar Alkamajon iz Krotona pisao je u V veku pre n. e: Ljudi propadaju zbog toga to poetak ne umeju da veu sa krajem. Ovaj hendikep Ijudske sposobnosti i miljenja oigledno vlada i dve i pohiljade godina kasnije.

Genealogija, topograflja i istorija Petre

Glavni grad nabatejskog carstva prvi put se pomi-nje 312. godine pre n. e.: Grki istoriar Diodorus Si-kulus izvetavao je o jednom napadu na Nabatejce, koji je izvrio Antinogos, jednooki vladar Male Azije, sa etiri hiljade vojnika peadinaca i est hiljada ko-njanika. Nabatejci su ostali neporaeni; narnamili su neprijatelja u klopke ili su ih pustili da umru od gladi u pustinji. Do sada su poznata imena 11 nabatejskih kraljeva koji su vladali kraljevstvom do 106. god. pre n. e.; ka-snije je anektirano od strane rimskog cara Trajana (53-117 n. e.) i postalo ,,ProvincijaArabija". Njihovog vrhovnog Boga Duaru, ,,Gospodara era-planina" Nabatejci su ,,od poetka.opisivali nebeskim, vanzernaljskim i bezoblinim" [20]; iveo je u steni i poSfcivali su ga na vrhovima planina. U slavu Duare dizani su stubovi i obelisci. Jo i danas stoje prastari stubovi u amfiteatru u Petri, koji je, vredi pomenuti,

Na ,,brdu obdiska" vrh stene ' 'ruenje u tcra&u, samo seka nebu uzdie obelisk posvecn Bogu J.Sari
nai tipino nabatejske grade/ine kao to ih se moe videti u Petri. Na severozapadu Saudijske Arabije poznati su nabatejski kameni grobovi Madain Salih: Tamo su kao i u Petri hramovi sa stubovima. i nadgradnjom izrezani u komadu iz stena. Kao i tamo, ovde se iznad friza hrama nalaze urne ili orlovi sa rasirenim krilima. U Petri kao i \\ Madain Salihu, goi4-nji sprat kamenog hranaa zavrava se stepemcama ko-je idu nagore stepenite ka nebu kojiin bi se letei gosti navodno spustili do zeinaljskih nizina. Nabatejci, rnajstori za obradu stena, najverovatnije nisu ni bili prvobitni graditelji Petre, oni su porobili mnogo stariji narod, Edomite. A Petra mje oduvek ni nosila to ime. Flavijus Jozefus, Hristov savrernemk, napisaoje u prvoj knjizi ,,Jevrejska zaostavtina" daje u Mojsijevo vreme grad-stena nosio inie Arke - tvrd-nja koju je osporio svetenik Hijeronimus od Vitleje-

ma. On je znao da je ,,Sela" bio najstariji naziv grada. ,,Sela" znai ,,stena", a time bi Sela prevedeaa po znaenju bila identina Petri.

Edomiti, preci Nabatejaca, potiu od biblijskog ple-mena Esaja, porodlce sa zamrenom prolou, koje se ipak moram drati, poto se njihovo poreklo izvlai iz boijih potomaka: Isak, sin praoca Avrama stvori sinove Isava i Jako-va. Isav bee najstariji sin i kao takav prvi naslednik. To Isavu nije nita znailo sve dok mujednog dana ni-je sinulo: Umoran po povratku sa poljskih radova, njegov mali brat muje pripremio zanosno miriueje-lo od crvenog soiva. Onako gladan, Isavje hteo da se prepusti jelu. Jakov mu nije dao da jede dok se ne odrekne prava prvorodenog. Prevare su posfcale jo perfldnije: Kadaje slepi otac po staroj tradiciji hteo da blagoslovi prvorodenog, izneverili su ga njegova ena Rebeka i Jakov. Starina blagoslovi Jakova! (1. Mojsije, 27,1). Razumljivo je da za nasledsfcvo prevareni Isav vie nije hteo ni da uje za njegovu porodicu. Ali: tadaje ,,Gospodar oblakovog stuba" jo bio pri-sutan; on pokloni Isavu ,,planinu Seir", da se taino na-stani. Zato su se Isavovi potomci, Edomiti, doselili na granine planine Jordana odnosno Saudijske Arabije. Biblija je ovom narodu dala razna imena: Isavovi sino-vi - smovi Seira, erke Edomove... i Edomiti. Fenianska legenda kae daje Isav bio direktan po-tomak roda bogova Titana, i da se,,borio sa silom bogo-va"[21]. Dok Biblija ne pominje Isavovu smrt, fenianska legenda se oprostila od njega udima pro-praenim sahranom na vrhujedne stene. Medu pseudoepigrafe Starog zaveta - tekstove koji nisu ,,kanonizovani", dakle nisu zvanino deo Starog zaveta - spadaju testamenti dvanaest patrijarha. Je-dan od njih je testarnent Jude, etvrtog sina Jakova i Lee. Ko zna u koliko prednja se ovaj tekst moe nai pripovedan u prvom licu. Juda govori o svom rodenju, svojoj mladosti i svp-jim bitkama. Sa istinskim divljenjem ovek saznaje kako se Juda borio protiv diva Ahora, ,,koji je gaao i napred i nazad sa konja" [22]. Na kraju je pripoveda u prvom licu navodio daje njegov otac 18 godina iveo u miru sa svojim bratom Isavom, i tek tada je Isav uz podrku naroda krenuo u bitku protiv svog brata Ja-kova. ,,I Jakov pojuri Isava lukom, i Isav poivae na brdu Seir." Da li se i Isavov grob nalazi najednoj od planina iz-nad Petre? Da lije moda njegova grobnica - u vezi sa verovanjem u veni ivot i ponovno radanje - bila prvobifcni razlog zbog kojeg su prijatelji i potomci eleli biti sahranjeni u njegovoj blizim? Zaista je an-tropolog Filip C. Hamond (Philip C. Hammond) [23] utvrdio da su ,,nadgrobni spomenici Petre najkom-pleksniji i najupadljiviji objekti za svakog ko bi pose-tio ovo mesto". Otkada je sveta i veka Ijudi su eleli da budu sahranjeni pored oeva; verovalo se da e im oni poka-zati pravi put na onom svetu, hteli su da budu kraj njih kada ,,andeo" bude zvao na ponovno radanje. Ovo nastojanje, da se i na onom svetu bude zajedno, moglo bi biti objanjenje za strahovite napore uloene u ka-mene grobove; zapravo oni su dovoljno svedoanstvo ,,o potrebi da se stvori odgovarajue konaiste za one koji ive na onom svetu" [24]. Od poetka su Edomiti imali drugaiju predstavu o bogovima od svoje jevrejske brae. Isav i Jakov su u porodici praoca Isaka stekli isti religiozni odgoj; treba pretpostaviti da su oni dalje prenosili ,,pravo uenje". Medutim, nije bilo tako. Edomitima Bogje bio vid-Ijiva, delujua pojava - nikakav apstraktni lik kao je-vrejski bog Jehova. Dok su se Edomiti bojali realne blizine ,,Svemonog u oblakovom stubu", za Jevrejeje bila sasvim obina stvar da ive sa svojim nevidljivim Bogom: ,,Jevreji su bili obezdueni edomitskom pred-stavom o Bogu... za njih to nije bilo nita drugo do ateizam" [25]. injenica da je Isav imao drugaiju predstavu o Bogu od svog brata Jakova verovatno proizilazi iz dogadaja u mladosti, kadaje uz nazonost svuda prisutnog Boga sramno prevaren. ta sad to ima veze sa Petrom? Pa, ukoliko su Edomiti sahranili svog praoca Isava u prvoj kamenoj grobnici, logino je da su i kasnije plemenske vode sahranjivali u blizini, time bi Isav posthumno mogao postati osniva grada-stene u pustinji.

Put do Aronovog groba

Mahmud je nakon nekoliko dana doao do nas i na-migujui nam preneo poruku da je uvar groblja otiao na hodoae u Meku; to je ilo u prilog naim namerama, jer njegova ena ni priblino nije bila tako tvrdoglava kao njen suprug, i kao takva bila je samo uvar kljueva, Konzervom ,,oran-dusa" nazdravili smo predstojeem uspehu. etiri konja, Mahmud ijedan deak konjuar eka-li su nas u zoru sledeeg dana, na goloj ledini iza hotela. Ili smo kroz klisuru El-Sik, pokraj amflteatra pre-ma uzviici. Redovi stena smenjivali su se u obliku ploa ili krokodilskih titova, sa istom crvenom, be-lom, plavom i utom icom. Pretekli smo decu koja su preko ramena na tapu nosila meine sa vodom, videli

Na kraju nasjeput poveo prema Aronovoin grobu kroz kamena ognjita, litice i preko sirmih, u stene uklesanih stepenica ene u crnim haljinania, koje su nam mahale iz be-duinskih peina, a pred nama, na jugoistoku, uvek bi pogled bio na velianstvem vrh Debel Harun, sa ko-jeg je jedna skoro sasvim bela zgrada sjala kao skupo-ceni biser. Staza kroz stenje bila je tako uska da su ivotinje jedva imale mesta u koloni. Dugaka crna zmija viju-gala je preko stene, konji su stali i brektali, kao da su eleli da upozore jahae. Zmije i korpije, ree Mah-mud, ovde gore nisu retkost. Kasnije, Ebet ija smo to primetili tek kada se Mahrnud sa njom glasno prepi-rao, naoj povorci se prikljuila ena skoro sasvim

pro-palog, mukobanjastog, lica na magarcu. ,,To je ena uvara groba", doviknu nam Mahmud. Poslednja treina puta do 1330 metara visokog vrha bilaje teka za neverzirane jahae; vie puta smo se Ebet i ja ponudili da sjaemo i povedemo Suzanu i Lejlu za uzicu. Mahmud je to odbacio poto su konji bili naviknuti na kamenite staze za mazge. Pejsa je liio na fantastinu, negostoljubivu povrinu Marsa: iz peskovitih, pustinjskih dolina uzdi-zali su se crni ili tamnosniei otri kameni iljci, iznad nasje bilo saflrno nebo, koje su orijentalni pesrdci od-vajkada veliali. Nekih stotinu metara ispod vrha dodosmo do male Ijudskom rukom poravnate povrine. Mahrnud zaveza konje za suvu, skoro okamenjenu granu, starica skoi s leda magarca i hitro ode do oka platoa, gde su na gomili leale nekakve ruine, nestade u kamenoj nii, ali se ubrzo vrati sa narandastom plastinom kantom i jednim uetom. Setih se austrijskog orijentaliste Alojza Muzila (Alois Musil, 1868 - 1944), koji je u je-sen 1900. boravio ovde gore. On je svoje konje vezao ,,nedaleko od nekoliko bakarnih kazana, koji su se tu nalazili" [26]. Kako se menjaju vremena: vetaki ma-terijal zamemoje bakar. Starica spusti kantu kroz otvor u zem]ji, podie je ponovo na svetlost dana napunjenu hladn.om, bistrom vodom. Cisterna na ovoj visini 100 m ispod vrha! To u ovom kraju zaista nije nita uobiajeno. Ovde je samo sporadino dolazi?o do manjih pljuskova. Cisterna je bila ugraena u stenu da bi snabdevala kamenoresce koji su nekada radili ovde! Mahrnudje otiao do severne strane kamenog zida, mahrmo deaku konjuaru da ga prati sa naim kame-rama. U fcom trenutku stara poe da vie kretavim glasom. Preko njega zahrunda bas naeg vodia. Po zluradim oima deaka konjuara zakljuili smo da je drskim upadicama potpirivao prepirku. Mahmud, do-stojanstveni i ponosni sin pustinje, saoptio nam je m.unini glasom, da -nam stara zabranjuje prolazak do damije ukoliko ae ostavimo fot.oaparate kod konja. Decentno poeh da brojim novanice i naprosto osetih pohlepan pogled izborane starice na mojim rukama; i.stovremen.o se izjasni nepodmitljivom - to na Istoku puno znai! Napravih se poslunim, ali, neka mi se Alah smiluje, neprimetno ubacih jedan minoks (foto-a-parat, izuzetno malih dimenzija, prim. prev.) u dep od pantalona. Starica, sada ponovno u svom duhov-norn miru, peia se sfcepenik po stepenik ispred nas. Mi smo ili za njom a Mahmud, u potpunosti na zatitnik, postavi se na kraj nae male druine. Pre-znojismo se od penjanja poto su stepenici bili previ-soki da bi se savladall jednim korakom. Od strmme pogleda na dohnu hvatala nasje nesvestica. Tamo do-le Burkhartje pre 174 godine zaklao svoju mravu ko-zu, ali nije uspeo da se popne gore. Na jednoj strmoj krivini zasfcali smo da se na-diemo vazduha. Stenaje svuda oko nas pokazivalaja-sne tragove obradivanja. to god daje gore niora da se radilo o vanoj svetinji, inae ovo dirinenje kameno-

Aronov grob?

Starica izvadi iz falti svoje crne odore dva velika kljua i gurnu ih u bravu, ali zatim izvadi ijedan trei, monstrum od kljua, kakav jo nikada pre nisam vi-deo. udo od harem 15 cni sa krunim navojem, stavi-la ga je u jednu rupu i okretala, okretala, vrata zakrckae, zakripae sarke i ona se otvorise. Onda stara sede unakrsno podavivi noge i neto zamrmlja. Posmatrao sam kako je Mahmud odloio svoje pra-njave cipele, te uinih isto. Napeto sam isekivao kako e se to dvoje Musllmana odnositi prema Ebet; onako kako je Ebet stajala u farmerkama, vindjakni sa veli-kim belim, mekim eirorn i kratko oianom kosom, nije oa pod obavezno morala da bude smatrana enom, barem ne od strane stare. Najednom mi sinu da Ebet nije progovorila niti re otkad nam se pri-druila stara. Rafmirano stvorenje, nema ta, pomi-slih. Ebet takode odloi cipele i pode za mnom kao da se to podrazumeva, i niko ne prigovori. Krajikom oka sam posmatrao kako ju je stara inalo zaueno pratila pogledom. Kao prvo pogledao sam na zidu, ve mrane dami-je, okaene arene tepihe, sa motivinia Meke, abe i velike damije, motivom Muhamedovog rodnog mes-ta. Mahmud iskoristi priliku za glasnu molitvu sa stalnim ritminim klanjanjem prema Meki. Moji pogledi znatieljno i sa iekivanjem pregle-dali su osam puta etiri metra veliki prostor. Za-svodeni plafon oslanja se na dva etvorougaona stuba. Kraj ulaznih vrata, desno od mene, je kenotaf pokriven belo-crveno-zelenom zastavom Islama, drapira-nom zelenim svilemm rnaramama. Jeza od razoaranja mi prostruja telom. Zar je to sve? Zar su za to uinjeni toliki telesni napori? Tolika. flnansijska ulaganja? Zarje ovaj pseudo-grob bio dovo-Ijan za toliku buku oko

proroka Arona? eniu ovo sve-tilite na vrhu brda, podignuto na platformi, do kog'a se stie mukotrpno u stene uklesanim stepenicama? Nisam eleo da se vratim. natrag dok ne vidim sve to je ovde nudeno. Dok sam sa najveim moguim interesovanjem pogledom pretraivao prostoriju, pa-Ijivo sam iz depa izvukao moj ,,minoks" i bez po-deavanja otrine i blende napravio snimak u trenutku kada se Mahnrud podigao u toku molitve. Nije bilo mogue preuti tiho kljocanje aparata u tiini grobnice. Mahmud me prekori pogledom. Moda sarn na fllmu imao podnoljiv sminak kenotafa. Mogu vam ga sada ovde ponuditi.

Kenotafpod belo-crveno-zelenom zastavom Islama simboli&e sarkofag Arona Iz mranog ugla prostorije Ebet mi je rukom dala znak da doem do nje. Pokazalaje na pod. Tamo je bi-la rupa na kamenom podu, stepenite je vodilo u du-binu. im sam krenuo da silazim, Mahmud prekide svoju molitvu i u trenutku se stvori kraj nas. ,,No! No!", aputao je preklinjui uasnutog pogleda. ,,Kudavode ove stepenice?", promrmljah. ,,Do Aronovog groba..." ,,0nda me pusti da sidem dole!", rekoh odluno i ve zakoraih na drugi stepenik. Na vratima se pojavi glava uvarke, ona kriknu oajniki. Mahmud me je drao za ruku, pustio sam ga, a slobodnom rukom sam mu pod koulju gurnuo novan.icu. On klimnu glavom, ali me i dalje ne pusti. Preklinjaoje: ,,Bez kemere. Molimvas, bez kamere!" Pruio sam mu ,,minoks". Uzeo ga je i duboko uz-dahimo, ali jo uvek nije bio zadovoljan. Pokazao je glavom na Ebet i druu staru, koja se izgleda mje usudi^ala da ude u prostoriju. Ebet shvati situaciju, kimnu Mahmudu glavom i dodade mi, bez daje to iko od njih dvoje primetilo - malu baterijsku. lampu. Imao sam kraj sebe pravog kopilota! Siao sam dole. Mahmud, koji je kao senka iao uz mene, podlakticom prekri oi, bojao se. Nalazio ^am se u uskoj prostoriji sa vlano sijajuim zidovima. U slaboj svetlosti depne lampe, prvo sam ugledao gvozdenu reetku, iza nje platno drapirano u falte, koje je prekrivalo u.spravnu mumiju. Na snprotnom zidu bio je umetnut crni ka-men, veliine glave, okrugao. Pre nego to sam uspeo da pitam Mahmuda za objanjenje, on se ve bio bacio na kolena, primakao kamenu, prekrio ga svojim ushienim licem i obasuo serijom sonih poljubaca. Tek sani kasnije saznao da se ovaj Aronov kamen smatra isto tako svetim kao i legendarni crni kairien u abi, u Meki, da gaje Alah lino doneo sa neba i depo-qovao ga ovde, da bi njime oznaio grob svog sluge Arona; ovaj kamen, tvrdi se, ini uda, ve je uinio da slepi progledaju, Mahmud se neprekidno molio. Ne mogu porei da sam i ja osetio neko strahopotovanje niti sam mogao da odolim da prostoriju osvetlim depnom lampom. Lampa je bacala svoju slabu svetlost kroz reetku. Ni-sam mogao da poverujem oima: Kraj zida je stajalo neto poput sarkofaga! etvorougaoni predmet, pra-njavi karnen, za koji nisam mogao da utvrdim da li je od granita ili mermera. Nije bilo anse da se crno plat-no, kojeje prekrivalo to neto, skine. Nesnosnoje biti tako blizujednoj tajni, a ne moije ,,1'azotkriti". Setio sam se da sam od Alojza Muzila, kojije pre 86 godina stajao na ovom mestu, itao daje opipao neko-liko ,,grkih i vie hebrejskih natpisa" na zidovima i stubovima. Osvetlio sarn

zidove, prelazio prstima pre-ko njih, nisam mog'ao da razaznam natpise. Crni ka-men rne je opinio: Kako je u svetlu male depne lampe izlazio iz zida, izgledalo mi je kao da je preko njega prelivena lepljiva svetlucava masa, kao da na hi-Ijade siunih svetleih takica sija kao svemir, ali to je verovatno do udnovatosti ovog mesta. Jo sa mo-jim studija na RolrajtStounsu (Rollright-Stones) [27] ' u Engleskoj ostalo mi je u seanju da stene mogu da ,,razgovaraju", da su one zabeleile misli sa ruba jave i sna. Stene su - kao uostalom svaka materija u svemi-ru - ,,kristalizovana energija": U njihovim elektroni-ma uvaju se poruke koje e na osveenim mestima moi da prime senzibilne osobe. Oseao sam se udno. Mahmud je prestao da se moli. urio je da napusti grobnicu. mirkajui, doteturao sam se natrag na dnevnu svetlost i seo kraj Ebet na pod. ,,Je li to bio Aronov grob?", upita ona. ,,Nemam dovoljno vere", smekao sain se i na Ebe-tinom licu primetih da je shvatila dvosmisleni odgo-vor. ,,Bez pogovora ovde poiva poznata osoba iz prolosti. Ima tamo dole jedan sveti kamen i podjed-nom crnom tkaninom jedna duguljasta stvar, za koju ne znam ta predstavlja. Dokaz za Arona to nije. Ni-sam naiao ni na kakve natpise, ni na kakve priloge, kao to su njegov nakit, grudna ploica, ni traga od urima i tumina, njegovog arobnog tapa..."

Reminiscencije

Uvee, u hotelu Petra Forum, muilo me je isto pitanje koje sam pre nekoliko dana u Jerusalimu raz-matrao sa izraelskim pilotom: Zato se ne da nedvo-smisleno identifikovati niti jedan jedini grob proroka Starog zaveta? Ukoliko je na Debel Harunu bio sahranjen prorok Aron, onda bi to mesto po logici mo-ralo da ima od tog dana neverovatnu snagu privlano-sti po vernike. Sasvim je nebitno koji narod trenutno ivi na tom prostoru - svi narodi su vatreno potovali Arona! Ukoliko je ikada Aronovo poivaliSte i bilo na Debel Harunu, to su znali svi vernici u svako doba istorije. Ali: taje danas sa grobovima proroka i osni-vaa religija? Pokazaemo to na etiri primera: - Isus je umro u Jerusalimu. lako hriani veruju daje telesno otiao na nebo, jo u prvom veku nae ere njegov grob je bio potovan, naime ono mesto na kome je poivalo njegovo telo po skidanju sa krsta, do vaskrsenja. 136. n. e. rimski car Hadrijan je upravo na tom mestu dao da se podigne hram njegovoj boginji Ijubavi - Afroditi: Hadrijanje time eleo da izbrie seanja na Isusa. Bez uspeha. Jed-va dvesta godina kasnije, 326. godine - car Kon-stantin 1 naredio je da se Afroditin hram sravni sa zemljom, da bi se na tom mestu podigao objekt u slavu Isusa Hrista. Od tada je crkva na Hristovom grobu, uprkos brojnim ruenjima tokom promen-Ijive istorije Jerusalima, bivala sve veorn, Vernici nikada nisu zaboravili istorijsko mesto. - Apostol Petar razapet je naglavake u cirkusu rimskog cara Nerona (54-68 n. e.). Hriani su po-kupili njegove posmrtne ostatke, sahranili ih i oz-naili mesto crnim kamenom. To je bilo za antihriSanskih vremena, koja su onemoguavala izgradnju kapele. Mlada hrianska zajednica potovala je mesto na kome je sahranjen, dok car Konstantin 324. god n. e. na tom mestu nije dao da se izgradi bazilika. Od tadaje crkva Svetog Petra sa Vatikanom centar rimokatolike crkve. Povod: ko-sti apostola Petra.

- U Raveni, Italija, ve hiljadu i po godina svoji mona gradevina od crnog monolita: grob gotskog kneza Teodora 1 (419-451). On niti je bio osniva religije, niti prorok, ve ,,samo" osniva Zapadno-gotskog carstva. Njegov grob i danas stoji vrst i ne-taknut kao i kadaje podignut. - Kada je prorok Muhamed 632. god n. e. urnro u Medini, kalif Otman dao je da se nad mestom gde je sahranjen podigne damija koja je tokom kasni-jih stolea viestruko proirivana. Muslimanski vernici se tamo ne mole Muhamedu ve mole za njega. To e po svemu sudei raditi i kroz hiljadu godina - i to u jo izgraenijem svetilitu. Takvih primera moe lako biti i vie - npr. Mauzo-lej japanskog pracara. Sva takva mesta zajedno ine moguim zakljuak: Grobovi svetih linosti narodi ne zaboravljaju. Oni rastu tokom vekova. Nema dvoum-Ijenja: Istaknutoj linosti, kao to je Aron, bi na osno-vu uda i arolija iz predanja, od sahrane nadalje pripalo potovanje koje bi se moglo uporediti sa onim prema Muhamedu ili Petru. Kako to nije sluaj, osta-je pretpostavka dajo od poetka niko nije znao gdeje sahranjen Aron. Njegov grob mora daje iz bilo kakvog razloga dran u tajnosti. Stoga nije ni udno to na Aronovom ,,grobu" stoje kenotafi. Jedan se nalazi na vrhu brda Ohod, kod Medine [28]; tamo je nekada sta-jala damija sa kubetom, koja je propala jo pre 130 godina [29]. Drugo mesto sahrane - sudei po Bibliji -trebalo bi da je Mozerot u dananjem Izraelu. Moda mi ipak uzaludno traimo Aronov grob, poto po jed-noj arapskoj narodnoj legendi Aron i njegova samrtna postelja poleteli su na nebo [30]. AAvram? taje bilo sa njim? Ime njegove grobnice je ve od samog poetka bilo poznato, naznaeno je u Tori i Starom zavetu, dakle nikad nije uvano u tajnosti. To je bila Mahpela-peina. Potovanje patrijarha i praoca svih plemena mora da je bilo viestruko jae od strahopotovanja prema Aronu. Izraeno kroz gradevme: Njegova grob-nica bi tokom vekova trebalo da se uvea do dvostruke veliine Vatikana - zbog toga to u istoj grobnici poiva jo daljih pet potovanja vrednih linosti -linosti koje potuju Jevreji, hriani i Muslimani. Mahpela-peina u Hebronu isto toliko nije Avra-mova grobnica, kao to Mambre izvan Hebrona nije mesto u kojem je stvarao. Mambre i Mahpela-peina nalaze se - tako je dokazao profesor Salibi - u saudij-sko-arapskoj provinciji Asir. ,,Sveta gora" u kojoj poiva Avram ,,danas se sastoji od malih uma tamari-sa i akacija u blizini Namira i Hirbana u zaledu Kun-fuda [31]." U istoj gori, kod Namira, nalazi se i ,,mesto Makfala, koje do danas nosi ime dvostruke peine" (Machpelah, mkplh). Pravi Avramov grob nikada nije dobio priliku da postane mesto hodoaa: Izraelce su potukli Vavilon-ci, razvukli ih na sve strane. Vojni pobednici nisu potovali Avrama, imali su druga religiju! Upravo centralna svetilita starih religija trebalo bi - bez vredanja religioznih osea-nja - da budu ispitana najmodernijim naunim metodama, da bi se otkrili pravi grobovi i odvojili od pseudo-grobova. ,,Prolost mora da ispria, a mi moramo da sa-sluamo. Pre toga m mi ni ona neemo nad mira" -Erih Kestner (Erich Kastner, 1899-1974). In-Alah!

IV DECA ZEMLJE DECA BOGOVA

ZAR OVEK NEMA PRADOMOVINU?

Niste vi izrodi, deco moja. Budite radni i lenji ijezivo blagi, dareljivo sebini! Liite na brau vae sudbe, liite na ivotinjc i bogovc! Johan Volfgang fon Gete, 1749-1832 (Johann Wolfgang von Goethe) Ve stoleima ovekje u potrazi za rajskim vrtom, rajem u kojem je stvoren... i zbog kojeg je proteran. Do sada domovina oveka nije mogla da se lokalizuje. Kada sam pre nekoliko godina poeo da prelista-vam literaturu o rajskom vrtu, nisam ni slutio koliko e divergentne biti pretpostavke. Kada je 200 nauni-ka postavilo svoja gledita, bilaje odmah 200 isto tako dobro ili loije argumentovanih miljenja protiv. Gde se nalazio rajski vrt? Evo palete najznaajnijih mesta, [1, 2, 3] koja bi se u trenutku mogla proiriti za daljih 80 moguih mesta: - izmedu Eufrata i Tigra - uz indijski Gang - na plavom Nilu - na zapadnom Nilu - u Kaspijskom zalivu - na levoj obavi Araksa, Jermenija - kod at-el-Araba - na pruskoj istonoj obali - na gornjem Dunavu - na Cejlonu - na ostrvu Kuba - na Jordanu u Palestini - kod danaSnjeg Jerusalima - izvan dananjeg Damaska - u Dilmunu (dananji Bahrein) - na ostrvu Krit - na Gothard-planinama (vajcarska) - na Kamirskoj visoravni, Indija - na potonulom ostrvu Atlantis - u dravi Merilend, SAD - kod Tijahuanakoa, Bolivija - na Meksikoj visoravni - na raznim ostrvima Junog mora - u zemlji Utopiji - na dalekom planetu - na vanzemaljskoni svernirskom brodu

- raj je bila cela zemlja. 25 redaka koji su pokrenuli svet Nekih 25 redaka Knjige postanja*, 1, knjige Mojsi-jeve, nagnalo je stotine autora u potragu za rajskim vrtom, stimulisalo debate od katedre do katedre, prouzrokovalo je pravu poplavu tzv. rajske literature. Ovo su ti redovi iz 1, knjige Mojsijeve, 2, 8: Gospod Bog nasadi zatim vrt u Edenu prema istoku, i onde namesti oveka koga stvori. Gospod Na grkom: ,,postanak" Bog uini te iz zemlje nikoe svakojaka drveta le-pa za gledanje i dobra za jelo, i drvo ivota usred vrta, i drvo poznanja dobra i zla. Iz Edena izvirae voda i natapae vrt, a odande se delijae u etiri re-ke. Jednoj je irne Pison i ona tee oko cele zemlje Havilske, u kojoj ima zlata. Zlato je te zemlje isto. Tu ima i bdela i dragoga kamena oniksa. Drugoj reci je ime Gihon. Ona tee oko cele zemlje Kuke. Treoj je reci ime Hidekel. Ona tee istono od Asirije. etvrta je reka Eufrat. Gospod Bog uze oveka i namesti ga u vrtu Eden da ga radi i da ga uva." U gore citiranom prevodu Biblije koju je izdala vir-temberka biblijska ustanova, tutgart 1972, govori se o Eufratu, u drugim prevodima govori se i o Tigru; takvo porninjanje imena renih tokova daje slutiti da je poznat geografski prostor. De facto on nije poznat. Priseti li se ovek konzonantskog nama pisanja starih tekstova, onda se Tigris latinino pie tgrs, a Eufrat posta]ephrt. Dodavanjem. vokala od toga bi se moglo svata napraviti. Biblijski uenjaci dali su reka-ma imena Tigris i Eufrat zato to u knjizi Posfcanja stoji da je Gospod Bog rajski vrt smestio ka istoku, a na istoku se nalaze Tigar i Eufrat. Ka istoku od ega? Na kugli - kao to je to zemalj-ska - ka istoku je pitanje mesta na kome se ovek na-lazi, odakle se odreduje pravac. Ipak knjiga Postanja tvrdi da u raju izvire potok koji se deli u ,,etiri reke". Drimo li ponovo Bibliju za re, moemo slobodno Eu-frat i Tigar brisati sa liste moguih lokaliteta raja: Oni naime nisu deo u poetku zajednikog toka, poto imaju razliita izvorita: Tigar na zapadu istonog Taurusa, a Eufrat nastaje iz dve reke, Kara Su i Mu-rad Su, u Anadoliji, Turska. Zato ovakvo lokalizovanje rajskog vrta ostaje samo sitniarenje.

Tri dogaaja
Iz raja javljaju se tri dogadaja: Postanak oveka, i-njenje praroditeljskog greha, profcerivanja iz raja. Bi-blijska verzija ovih dogadaja postavlja zagonetke, puna je protivrenosti i besmislica koje promiu prosto-dunom itaocu Biblije, Pre svega bejae sveznajud i svemoni Jehova -Bog stvoritelj. Odakle je doao, gde je iveo, nismo saznali, sem da je u ,,sveini veeri etao" rajskim vrtom (1. Mojsije 3, 8). Da lije preko dana bilo ta pre-duzimao, preutanoje. Rajski vrtje bio Jehovin posed, jer sam gaje posa-dio, pustioje da u njemu rastu ,,svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo". Usred vrta uspevala su dva panje vredna drveta jedno je bilo ,,drvo sazna-nja" a drugoje bilo drvo ,,dobra i zla", Adamje fcrebalo da,,radi i uva"Boiji vrt, dakle bio je batovan i uvar. Rado bismo hteli znati od koga i ta je to trebalo da uva, pa osim njega nije bilo nijedne ive due, Evaje stvorena tek kasnije, Teologijsko tumaenje, da je Adam trebalo da uva vrt od lukave zmije, ostavljaoje udnovat uticaj: da li se lukava zmija tada ve uvijala uz drvo saznanja? Upravo pred tim drvetom, Jehova je upozorio batovana; smeo je jesti plodove sveg drvea selS. ' onog, ,jer u koji dan okusi s njega, umree" (1. Moj-sije 2, 16). Tek toliko! Zmija je medutim decidirano tvrdila suprotno: ,,Neete vi umreti, nego Bog zna da e varn se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi..." (1. Mojsije 3, 4).

1 bee to je moralo biti - najpoznatiji ugriz u sonu jabuku. 1 ta se desilo? Nita! Adam i Eva preivee vegetarijanski obrok. Zrnija, medutim, bee u pravu sa svojim proroanstvom, i Gospod potvrdi njenu izjavu: ,,Eto, ovek posta kao jedan od nas" (1. Mojsije 3, 22). Upravo to je i predvidela zmija; oigledno da je bila isto tako dobro obavetena kao Jehova, 1 tada se desi uasni praroditeljski greh. Adam i Eva spoznae, nakon. to su okusili jabuku, da su nagi. Ali ne zadugo, jer sam Bog ,,naini Adamu i eni njegovoj haljine od koe i obue ih u njih" (1. Mojsije 3, 2). Trenutak nagi - pa da zbog toga prvi brani par bude kanjen smru? Postanje - takvo kakvo jeste - nedostojno je sveznajueg Boga. Jehova za sest dana - to god se pod tim vremenskim periodom moe podrazumeti - stvori nebo, zemlju, vodu, polja, trave, drvee, reke, ribe, ptice, kopnene ivotinje i jo dva oveka ,,po obliju svome" (1. Mojsije 1, 27), ondaje posmatrao svoje de-lo i zakljuio: ! gle, sve dobro bee" (1. Mojsije 1, 31). Samo neto kasnije ,,Gospod se pokaja to je stvorio oveka na zemlji, i bi mu ao u srcu" (1. Mojsije 6, 6). Pa ta sada bi? Da li je njegovo delo sada bilo vrlo dobro ili promaaj? Kao ,,Sveznajui" moe se pretpo-staviti da nije eksperimentisao, i da mora da je una-pred znao kako e se zavriti njegovi pokusi. Jehova je znao da e Adam i Eva probati plodove drveta saznanja, jer poinjenje greha mora daje ve bilo pla-nirano. Zato je Gospod onda bio tako razoaran da ih je proterao iz vrta, ovek ne moe da shvati. On je prokleo zemlju, pretio im da e se kupati u ,,znoju lica svog", i da e sa mukom radati decu. Prilikoin poinjenja greha, Adam je - ja sam to zakljuio na sramotu mukog roda - odigrao jadnu ulogu. Gospod ga je bacio u dubok san da bi od njegovog rebra stvorio enu, injenica koju je Adam izriito potvrdio: onaje rneso njegovog mesa i trebalo bi da se zove ,,oveica". Dao je ime njegovoj saputnici, koje je Bog, pak, preuo, da bi nadalje govorio samo o ,,eni". Prilikom oblaenja krznenih haljma, Adam je iznenada upotrebio ime ,,Eva". Ta Eva - koja se uopte nije zvala Eva nasede na zavodenje zmije i smaza zabranjenu voku. A Adam? On ,,stoji nemo i nepotrebno pored nje. Protiv sopstvenog zavoenja i ne pokuava da se bra-ni; samo jede, jer i Eva jede - ipak toboe se ena lake zavodi od mukarca" komentarisao je pre 80 go-dina [4] poznati teolog Hugo Gresman (Gressmann, 1877-1927). Kada ralanjujem priu o Postanju, to inim - ko-liko god to udno zvualo - samo zbog toga to opisane patnje ne mogu da pripiem Bogu. Bog, pa da pravi ta-ko krupne greke? Bog, koji se ,,eta u sveini veeri"? Bog, koji tek tako eksperimentie? Bog kao mikrohi-rurg? Postanjeje - a time se to-ta razjanjava - legenda sastavljena od raznih starijih izvora, obogaena zablu-dama i Ijudskini matanjima. Postoji toliko legendi o Postanju koliko i starih naroda - pa makar se samo ra-dilo o malim grupama; svaki je imao sopstvene pred-staVe o nastanku oveanstva.

Pametni Diodor sa Sicilije

Skoro moderno gledite zastupao je grki istoriar Diodor, sa Sicilije, kojije iveo u prvom veku pre n. e.; on je bio sastavlja 40-tonuie Istorijske biblioteke za kojuje, po sopstvenim izjavama, crpeo stara dela. Diodor je zastupao gledite da su Ijudi prvobitno iveli u ,,neuredenom, divljem svetu" [5], da su poje-dinano ili u. potragu za hranom, a skupljali su se sa-mo zato sto su ih napadale divlje ivotinje; jezik im se sastojao iz meavine razliitih glasova; tek su postepe-no nauili da razaznaju mimiku suseda i da odredenim predmetima namene odredene glasove:

poto se ovaj proces odvijao nezavisno u mnogim delo-vima sveta, nastali su razliiti jezici, i svaka ,,horda" je na kraju nala drugaije nazive. U to vreme praoveka - po istoriaru Diodoru pre 2000 godina - banuli su bogovi, i svaki narod je imao svoje bogove. Iz starog Egipta Diodor je pomenuo Izi-sa i Ozirisa, koji su oveka odvikli od toga da se ,,meusobno prodiru", ti su bogovi gajili penicu i jeam, poduavali Ijude rudarstvu, pronali vino i ,,mnogo emu, to do tada nije imalo naziv, podarili imena". Kada se to dogodilo? Pouzdani Diodor; ,,0d Ozirisa i Izisa, pa do Aleksandrove vladavine, za vreme ije je i osnovan po njemu nazvani grad u Egiptu, proteklo je vie od deset hiljada godina kau." Pametni gospodin Diodor dobro je uo! Nekoliko stranica kasnije, on je izveStavao o Heraklu, sinu Zev-sa i Alkmene, koji je olimpijskim bogovima pomagao u borbi protiv divova. Diodor je prebacivao Grcima da su se prevarili kada su rodenje Herakla smestili ujednu generaciju pre trojanskog rata, jer se ono navodno dogodilo ,,u vreme prvog nastanka oveka." A od njega je naime kod Egipana izbrojano vie od deset hiljada godina, a od trojanskog rata niti celih 1200." Shodno tome stanovite Egipana je bilo da se ovek na Zemlji razvijao u jednom procesu evolucije, kojije u najirem smislu preuzeo kulturu bogova. Ovo stanovite se u biti poklapa sa tvrdnjama Postanja: Adam je boanskom rukom ,,stvoren iz zemlje", kao ivo bie. Oigledno je da su produkti stvaranja - tra-va, drvea, ribe, ptice itd. - u poetku bili bez znaaja, ali ,,ovek je svoj stoci i pticama i svim ivotinjama dao imena..." (1. Mojsije 2, 20). Boiji je dar to je Adarn nauio da govori. Moe se staviti prigovor to se u egipatskom preda-nju govori o dva boga - Izisu i Ozirisu dok se u Postanju pominje samojedan. U hebrejskom originalu stalno se za Boga kae Elohim, a to je mnoina, jer ne-ma jedninu. Zato u svim biblijama sveta stoji Bog umesto bogovo! Zato to su Mojsije i Avram propove-dali monoteizam, verovanje u jednog boga. Od kadaje sveta i veka teolozi mora da su se muili sa ovim pro-blemom bez da ga ree. U vavilonskom - semitsko akadijski sastavljenom -epu o Gilgameu, koji se vraa do Sumeraca, a zatim gubi u dafcumom nautvrdenoj prolosti, ponavlja se mit o stvaranju oveka. Gilgamea, kralja junovavi-lonskog grada Uruka, stvorili su bogovi ama i Adad: ,,Tako Gilgamea stvorie veliki bogovi: jedanaest la-katavraok bee... dve treine njega bee Bog - ajedna treina ovek" [6]. Gilgameov saborac Enkidu iveo je sa ivotinjama i ponaao se kao ivotinja: ,,Celim te-lom obrastao dlakom... ne poznaje niti zemlju niti Ijude... i dere travu sa gazelama i gura se da divljai na pojilu..." Ova polazna taka - kada se ovek izdvaja od ivoti-nja i uz Boiji uticaj poinje da govori provlai se kao crvena nit kroz sve mitove o Stvaranju. Jo pre deset godina analizirao sam je sa modernog stanovita [7]. Peter Krassa (Krasa) i Viktor Farkas (Farka) to su uinili u svojoj knjizi ,,Hajde da napravimo oveka" [8], isto kao i francuski i ameriki autori [9, 10]. Samo se na univerzitetima nita nije promenilo. Shodno proverenoj tradiciji, docenti skau jedni na druge, s tiin to jedan uvek zaglibi u blatu zaostalosti. ovek osea hiljadugodinju memlu.

Mnogo vie od naune fantastike

Kako izgledaju mitovi o nastanku sa aspekta da-nanjice? Pre vie hiljada godina - da li to bee deset, tride-set, sto hiljada godina? - na nau planetu sleteo je vanzemaljski svemirski brod ijaje posada imala zada-tak da prenese inteligenciju i da preobrati podobne oblike ivota*. Proirivanje inteligencije u svemiru je bitna nunost za

svaku inteligenciju koja krstari sve-inirom, poto samo po sistemu progresije inteligencija moe viestruko da se umnoi; tek kada se u dovoljnoj meri rasprostrani inteligencija irom svemira, bie mogua interplanetarna komunikacija. Zato se doljaci nisu jednostavno doselili? Zato to je oblik ivota, koji ve postoji na jednoj planeti, najbolje prilagoden: Njihova telesna graa je najbolje podeena na magnetne sile njihove planete, imuna je protiv domaih bakterija, naviknuta na postojeu meavinu vazduha. Kada su doljaci sleteli, ve odavno su postojali mi-lioni razliitih oblika ivota, meu njima vrste naih predaka, ili nenauno reeno: orangutani, gorile, im-panze, raznorazne vrste majmuna. Vanzemaljci su iz-vukli primerak one vrste od koje su mogli oekivati pozitivan rezultat pri primeni njihovih manipulacija. Tom izabranom primerku izvadili su elije, pod elek-tronskim mikroskopom promenili redosled baza u DNK -molekulu; moda je bila dovoljna zamena poje-dinih gena, postupak koji se danas sa uspehom vri u laboratorijama. Vetakom mutacijom smiljeno izme-njena elija stavljena je u hranljivi rastvor da naraste do veliine jajeta. Mogloje da se dogodi - kao to se to danas naveliko i deava - da fetus in vitro (u laborato-rijskoj posudi) bude podstaknut na rast. Beba iz epru-vete! Ili, da se enki iste sorte vetakim oplodenjem urnetne jajace. (Ova metoda ve se godinama prime-njuje sa semenom priplodnih bikova i nerasta.) Posle trudnoe dolazi potomstvo sa svim eljenim osobinama izmenjene DNK. Ono ima istu gradu tela, istu lobanju, iste reakcije imuniteta - samo uz to ima i nasledne osobine kojim pripadnici njegovog roda ne raspolau: znatieljnost - sposobnost govora - mozak koji memorie iskustva i koji je u stanju da se u sva-kom trenutku na njih pozove - smisao za kulturu kao vajarstvo, pevanje, negovan.je prijateljstva... kao i reli-gija sa kultom mrtvih. Ovaj model miljenja ne spori teoriju evolucije arlsa Darvina (Charies Darvin), ali je njena logina razrada karika koja nedostaje; n'mogo traena veza u razvojnoj istoriji oveka bilaje smiljena vetaka mu-tacija izvrena najednom od naih najranijih predaka. * DNK - dezoksiribonuklcinska kiselina, prirodni sastavni deo jezgra elije. Materijalni nosilac genctske informacije elije. U tran-sformacionom eksperimentu uspeva prenoenje naslednih osobina.

Gledano sa aspekta dananjice, jedino je razumno bilo da vanzemaljci prvog oveka zatite od okoline i smeste ga u rajski vrt; nije smeo da bude izloen bilo kakvoj opasnosti, ujedu otrovne korpije ili zmije. Onda je na red dola ,,oveica". Sasvim bez ena stvaripak ne ide... Prvi Ijudi nisu poznavali nijedanjezik, ve su samo znali da isputaju zvukove. Mora da su vanzemaljci bi-li ti, koji su Adama i Evu - ostanimo pri tim imenima - nauili da govore. Zato je jezik prvih generacija Ijudi bio jezik ,,bogova"! Ova pretpostavka nazire se jo iz predanja o izgradnji kule u Vavilonu: ,,Na celoj Zemlji bejae samojedanjezik i rei sujednake bile" (1. Mojsije 11, 1).1 dode dan kada su se vanzemaljci otisnuli ka novim Sunevim sistemima, da bi tamo drugim populaci-jama podarili inteligenciju. Prilikom rastanka mogue je da se odigrala sledea scena:

,,Deco", ree komandant prvom Ijudskom pa-ru,,,uinili smo vas inteligentnim, bez nas bili biste jo uvek kao ivotinje!" Adam i Eva kleknue pred doljake, potujud ih kao bogove. Komandantje odbio ast: ,,Mi nismo bogovi, mi smo istog mesa i krvi kao i vi. Nemojte nikada sebi praviti predstavu o Boijem liku, jer Bogje nepojmljiv i neobjanjiv". Nastanak ovog izmiljenog razgovora itamo kod Mojsija (1. Mojsije 1, 28); "Radajte se, rnnoite se i napunite Zemlju, i vladaj-te njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pti-cama nebeskim, i nad svim ivotinjama koje se po zernlji iniu." Jasan zadatak. Inteligentni ivot trebalo je da se razmnoi i zavlada neinteligentnim oblicima ivota. Nadalje je vaio samo jedan strogi zakon: Adam i Eva (sa potomcima) nisu vie smeli da imaju odnose sa ne-mutiranim pripadnicima istog soja. To prolazno zadovoljstvo znailo bi stravino genetsko nazadova-nje. Za ovakav eksces pretila bi kazna smru. Ipak, greh se poini. Neko se ipak upusti sa divljim nemufci-ranim pripadnikom iste vrste. Ova sodomijaje kao nasledeni greh ula u legendu. Sada su se inteligentni Ijudi setili pretnji i obeavanih kazni ,,bogova": Uplaili su se. Zlo je poelo. Ljudi su verovali da e rtvama, krvlju moi da umire bogove. ,,itavu venost" nakon poinjenog greha, vanzemaljci su se vratili da bi kontrolisali kako je ni-klo seme njihove inteligencije. Inspekcija je postala put strave i uasa. ,,Tada Bogovi (Elohim - mnoina!) zaalie to su stvorili oveka, i to ih duboko raalosti. Oni su obistinili svoju smrtnu pretnju. Mnogi od meanaca iveli su rasprostranjeni na sve strane i ni-su ih mogli pronai pojedinano, tako da su se odluili za radikalno reenje. Podavili su neuspelu gadiju. Ovo tumaenje legende o Adamu i Evi ima, sa da-nanjeg stanovita, srnisla, mogue ga je povezati ka-ko sa evolucionistikim uenjem, tako i sa religioznim predanjima. Sukob, koji pre svega postoji u Americi, izmedu kreacionista (onih koji veruju u Boije stvara-nje) i evolucionista (koji veruju u Darvina), je nepo-treban. Obe strane su u pravu. Zbog takvog gledanja na stvari, optuuju me da razmiljam rasistiki i da je kreacija inteligentnih Ijudi od strane vanzemaljaca iz etnikih razloga neprihvatljiva. Ovi kritiari previaju da nigde nisam govorio o odreenoj rasi. Radi se samo i iskljuivo o preobraaju hominida u. inteligentne Ijude. Ovoj, in-teligentnom nainjenoj vrsti, pripadaju sve rase. Nisam izmislio potop, a kamo li izabrani narod. - Odibvej-Indijanci (Ontario, Kanada) kau da pri-padaju drutvu ,,nebeskih Ijudi" [12]. Ovi nebeski ljudi,,nisu andeli, ve Indijand svetle puti, obueni u arlah-crvene tunike i kapuljae" - Mit o stvaranju Ceroki-Indijanaca (severozapad-na Dordija, SAD) poinje ovako: ,,Na poetku sve ivotne forme ivele su na nebu... Stanovnici nebe-skih nastambi udeli su da odu odatle, jer su njihove nebeske nastambe bile sve vie prenase-Ijene..." [13]. - Mikosuki-Idijand (juna Florida, SAD) tvrde: ,,Pre dugo vremenajedno indijansko pleme siloje sa neba u jezero Mikasuki na severu Floride. Oni su doplivali do obale i tamo izgradili grad Mikasu-ki. Odatle MikasukiIndijancima i ime" [1-3]. - Plem.ena Salishan-Indijanaca (Britanska Kolum-bija, Kanada) pripovedaju: ,,Jednom su Ijudi hteli da izazovu. rat sa nebeskim Ijudima..." [14]. - Irokezi (drava Njujork) priaju kako je Zemlja nekada bila preknvena vodom i nastanjena mon-strumima. ,,Daleko iznad nje je nebo, nastanjeno natprirodnimbiima..." [15]. - Tutu-In.dijanci (severozapadna obala Pacifika, SAD) znaju nekoliko ,,Thunderbird" predanja (gromovita ptica). Jedan od njihovih totemskih stubova za ove gromovite ptice je simbol ,,grada nebeskih Ijudi" [16]. Ovo su pi-imeri mitova o indijanskom poreklu, ko-jih moe hiti i vise - primeri koje danas iva plemena prenose dalje. Skromno pitanje Ludvigavan Betovena (Ludwig van Beethoven):

,,Kada se posmatram kao deo svemira, pitam se ta sam?", dalo bi se komen-tari-sati: Pitaj Indijance! Poznajem priu Ki-Maja plemena iz ,,Popol Vua", upoznat sam sa mitovima o nastanku Inka, poznajem religiju Hopi-Indijanaca sa njihovim nebeskim uite-Ijima, Kahinasima. Zahvaljujud dugogodinjem bav-Ijenju predanjima starih naroda, mogu utvrditi da rni nije promakao ni jedan sluaj u kojem preci ovih sta-rih naroda ne bi tvrdili, uveravali kako su boanska ili nebeska bia bili njihovi uitelji. Samo mi pamet-njakovici ovog veka to kategoriki poriemo. Samo mi smo najvei!

Deco, kako vreme leti

Antropocentrino samoprecenjivanje donelo nam je uenje po kome je ivot na Zenilji nastao iz beivot-ne, mrtve materije. Recept ovog uenja je banalan: Nekoliko kapi prasupe stavi se u posudu za koktele, promuka se snano i da bi bilo gotovo, puste se elek-trine varnice da sevaju; ukoliko se to radi dovoljno dugo, nastaju - abrakadabra - vrlo komplikovani pro-teini (belanevine), DNK-lanac, ive elije, Pravo udo! Da li su ,,uda" nauna? Ne volim da ponavljam ta sam priao pre 10 godi-na [7], ali sam dovoljno arogantan da primetim da je niz poznatih naunika do sada primio loptu. Tada sam rekao: Prvi prirnitivni ivot na Zemlji nije mogao da nastane sam od sebe. Odmah potom ve je iz akadem-skih sluaonica odjeknulo: Taj ovek nema pojma o molekularnim lancima i prebiotikoj hemiji. A kakvo je stanje danas? Dva problema treba strogo razdvajati: 1) Kako je nastao ivot na Zemlji? 2) Kakoje nastala Ijudska inteligencija? Izmedu odgovora na prvo pitanje - nastanak ivota - i odgovora na drugo - nastanak inteligencije - lee milioni godina. Odgovaram prvo na drugo pitanje: Ljudska inteli-gencija nastala je smiljenom vetackom mutacijom na primerima iz plemena hominida . Na pitanje: Da li je bilo ili nije bilo evolucije? Odgovaram: Naravno da je bilo (i ima) evolucije. Mutacije - promene na-sledenog materijala - i selekcije - izbor za mutaciju najpodesnijeg nasledenog mafcerijala - mogue je do-kazati u paleontologiji. Nijc objanjiv inteligencijski skok ka homo sapiensu. Znam brdo teorija koje tvrde suprotno, ali su to ipak samo teorije. Bio bi to znaajan, ak odluujui korak napred, kada bi paleontologija napokon uzela u obzir i Ijudska predanja! To dode kao neki apstraktni pozorini ko-mad: Ne prode ni godinu dana, a da se publici u sve-tlosti reflektora ne pokae barem neka koica, neki skelet kao najnoviji nalaz o sada ve najnovijem ,,praoveku". Pre deset godina, kada sam pisao moju knjigu ,,Do-kazi", paleontolozi su /zomo erectusu (=uspravlje]'ii) dali okruglo 1,5 miliona godina. U meduvremenu je Riard Liki (Richard Leakey) sa saradnicima, iz nacio-nalnog Istraivakog centra za praistoriju i paleonto-logiju u Najrobiju, zapadno od jezera Turkana, u Keniji, ieprkao novi skelet iz zemlje, novog, novcija-tog homo erectusa [17]; taj je sada jo 100.000 godina stariji od svog prethodnika, n.edutim 100.000 godina u paleontologiji ne igra nikakvu ulogu. Ako se genera-cija rauna kao 30 godina, izmedu dva skeleta je ,,sa-mo" oko 3.300 generacija. Lobanja najstarijeg homo erectusa doguralaje do starosti od 2,5 miliona godina. Izmedu popularnog Neandertalca - koji je iveo pre 50.000 godina - i homo erectusa od pre 2,5 miliona godina, postoji jedna razdaljina od 81.000 generacija. Nenia veze. Paleontolozi su velikoduni. Nove kosti, novi datumi - i svaki put se rastrubi kako skeleti ili njihovi delovi potiu od naih najstarijih predaka. Boe, gluposti?

Zapravo, prouavaju se ostaci izdvojenih grupa maj-muna! Nemam nita protiv radosti prilikom svakog novog nalaza - svaki od njih moe biti strano intere-santan evolucionistikim teoretianma, da bi napokon znali od kada je odredena vrsta majmuna mogla da stoji na zadnjim nogama, i da li su njihovi runi zglo-bovi bili u stanju da barataju primitivnim oruem. (I danas divlji majmuni koriste jednostavno orude.) Prijatelji: Sa nastankom inteligencije kod oveka, ceo taj majmunski cirkus nema nikakve veze.

Eva - mlada ena?

Paleontologija je dobila obeavajuu konkurenciju - molekularne antropologe (Antropos = ovek), Pred-sfcavnici ovog novog roda nauke sastavljaju rodoslovlja na bazi genetikih ispitivanja. To je obeavajua po-stavka istraivanja, prema kojoj ja pak oseam neja-snu sumnju, da njeni rezultati jednog dana nee vise smeti da se obelodane, jer e pre ili kasnije poreklo raznih rasa morati da se saopte, a o rasama se ne go-vori. Protekle godine ameriki genetiar Daglas Valas (Douglas C. Wallace), sa Emoriuniverzifceta, dao se u potragu za naom voljenom Evom, Njegov tmi ispitao je mitohondrije* 600 ena iz celog sveta [18,19,20]. Re-zultat istraivanja je da poreklo oveanstva potie od pre 100.000 godina. Valas: ,,Bilajejednomjedna ena, kojaje imala tu niitohondrijsku DNK. Ukoliko je bila jedina, bila je to Eva!" Homo erectus iz vremena od pre 1,6 ili 2,5 miliona godina onda sa naom Evom ne bi mogao da ima nita. A i udilo bi me... Molekularni antropolozi rukovode se na razliite naine. Jedna istraivaka grupa sa Univerziteta Ber-kli, Kaliformja, koja je htela da sazna sa kojeg geo-grafskog podruja ovek uopte potie, sakupila je genetike podatke 147 ena iz Afrike, Azije, Kavkaza, Nove Gvineje i Aboridina, australijskih prastanovni-ka. Uporedna prouavanja pokazala su da su Afrikanci u genetskim rodoslovima najvie zastupljeni. Kom-pjuterski proraum pokazali su da sporo rasprostira-nje mora daje poelo pre najvie 180.000 godina, i to sa otprilike jednim kilometrom godinje. Na drugi put naili su genetiari D. S. Dons (J. S. Jones) i S. Ruhani (S. Rouhani) sa Koled-univerzite-ta u Londonu, i jedan tim pod vodstvom Dima Vejnskouta (Jim S. Wainscoat) sa Oksfbrd-univerzite-ta. Oni su ispitivali geogi-afsku rasporedenost beta-globina kod osam grupa stanovnitva. Istraivai su doli do uverenja da je negde na prostoru Afrike po-stojala ,,osnivaka populacija" koja se - izraunatoje -sastojala od najvie estoro Ijuai. ,,Ukolikoje to zaista tako" - vele Dons i Ruhani - ,,oveanstvo je u vre-me presudne faze evolucije bilo vrsta pred izumira-njem" [21, 22]. Rezultati su alarmantni. Ukoliko se ,,osnivaka po-pulacija" da sveti na samo tri para, ili ak moda na jednu enu, onda rnilion godina stare kosti i skeleti samo dokazuju da sve te kosti i skeleti, koji su nam predstavljeni u apsurdnom pozoristu, nisu pripadali naim direktnim precima, ve su relikti naih indi* Odrceni dco hemoglobina, crvene boje krvi.

rektnih predaka; nisu, razumljivo, da ih za sobom ostave pripadnici ,,osnivake populacije" poto su se oni pojavili tek pre 180.000 ili 100.000 godina. Genetiari raznih univerziteta ve nekoliko godina rade na jednom internacionalnom zajednikom pro-jektu; ele da sastave gensku kartoteku iz koje bi mo-gla da se izvede potpuna informacija o nasledu. Ove informacije pothranjene su u genima, prenose se na potomke. Geni su odseci DNK-duplog heliksa; moe se uporediti sa spiralnim rajsferlusom, iji se drza sastoji od lanaca nukleinske kiseline . DNK lanac lei u jezgru svake elije. Kada bi se DNK lanac izvukao iz oveije elije kao konac, bio bi dugaak skoro dva metra. Jedan

konac od dva metra iz jedne tako siune elije koja se moe videti samo pod nilkrosko-pom? A oveiji organizam nosi na milijarde takvih elija... Konac se sastoji iz molekularnih lanaca, a to su jed-ni za druge slepljeni atomi, Zamislimo ga, ukoliko eliju uzmemo kao da je ping pong-loptica; u tu lopti-cii strpamo upetljan, zamren konac u duini od 20 ki-lometara. Ukoliko napunimo etiri injekcije sa crvenom, zelenom, utom i plavom bojom i tankom iglom ubrizgamo minimalmi koliinu ovih boja u lop-ticu, onda e konac primiti ove boje. Otvorimo 11 loptl-cu 1 okalmo 11 konac na 20 kllometara dugakl konopac za prostlranje vea - Imae odseke sa ubrlz-ganlm bojama. U ovom modelu DNK blla bl konac, gene bi boje marklrale u vrlo razllitlm duinama. Svaki obojenl odseak predstavlja odredeno svojstvo - kombmaclja crvena-plava-uta boja za rast kose, crvena-uta-pla-va za rast noktlju, uta-zelena-plava za smede ol. 1
*Nukleinske kiseline: zajedniki imenitelj za dezoksiribonu-kleinsku kiselinu = DNK i ribonnkleinsku kisclinu = RNK.

tako dalje. im se bude znalo za ta je koja boja na-dlena, genetski kod bie deifrovan. U strunoj ter-minologiji boje se zovu nukleotidne sekvence", to su kvazi-slova genetskog koda, U kompjuteru Evropske molekularno-bioloke la-boratorije u Hajdelbergu pothranjeno je preko etiri miliona do sada deifrovanih nukleotidnih sekvenci. To zvui kao pozamaan broj, ali on to jo nije kada se zna da postoje tri milijarde ,,slova" za oveje naslee i oko 50.000 gena u svakoj eliji. Poto je deifrovanje mukotrpno i dugotrajno, univerziteti i genetski insti-tuti su se ujedinili, tako da svaka laboratorija obraduje samo jedan deo DNK lanca. Genska kartote-ka se svakodnevno proiruje. Brzi kompjuteri pre-raunavaju kombinacije. Razmenjuju se rezultati. Na kalifornijskom ,,Kaltehu", u Pasadeni, amerikoj elit-noj visokoj koli, konstruisana je kompjuterski programirana maina za gen-sekvence, tzv. ,,gen-ali-zator", ovaj aparat ispituje nukleotidne sekvence i njihove ,,kompozicije boja" (u smislu naeg modela), uporeduje ih sa ve raspolaudm sekvencama, raz-vrstava, proraunava. Gen-alizator vie nije unikat, serijski se proizvodi i prodaje. Jo pre 20 godina projekat kompletne genske kar-toteke smatran je od strane naunika apsurdnim, strunjaci, kao to je nobelovac Dejms Votson (Ja-mes Watson) - (dupli heliks), njegovu realizaciju oekuju u narednih deset godina. Najkasnije do tada gen-alizator e tako snabdefci kartoteku, proistiti je i sloiti, da e se moi tano utvrditi da je i kada je u istoriji Ijudskog razvoja jedan iznenadni, vetaki do-gaaj doveo do odluujue promene. Genska kartote-ka e biti otvorena knjiga istorije. Iz nje e se moi videti da je u ovejem razvoju dolo do manipulacije na genetikom kodu. Tada - najkasnije - od mene vie nee zahtevati relikte tehnike vanzemaljaca, da bi njima potkrepio svoju teoriju. ,,ivot se moe razumeti samo unatrag. iveti se mora, ali samo unapred", rekao je Seren Kirkegard (Sren Kierkegaard -1813-1855).

Genetski kod i stvaranje

ta e jednog dana proizii iz genetskog koda kada bude deifrovan? Da se izrazim prosto: Mi emo sa njim moi da se igramo ,,bogova". Kao nekada vanzemaljci sa Adamom i Evom. Podimojojednom do onog zamiljenog konopca za prostiranje vea, na kojem visi onaj konac dugaak 20 kilometara. TJzmimo da kod 10,5 km kombinacija boja odreduje smedu kosu, a kod 8,1 crvenu. elite oveka sa crvenom kosom. elja koja se sasvim jednostavno da ispuniti: Kombmacija boja na 10,5 km se isee i za-meni kombinacijom na 8,1 km. Na koncu veete vor te ga vratite u ping-pong lopticu. , U smislu ovog pojednostavljenog postupka deluju i genetiari, s tim to je njihov posao mnogo, mnogo komplikovaniji i naporniji. Oni DNK lanac obrauju pod elektronskim mikroskopom sa bakterijama i spe-cijalnim virusima. Vrstom biolokih makaza" (tzv. restrikcioni enzimi) DNK lanac se na oznaenim me-stima lomi, a mesto loma se promeni (mutira) tako to se ubaci nova DNK sekvenca. Posle ove genetske ma-nipulacije elija se

razrrmoava kao i ranije, s tim to promenjeni gen sada proizvodi eljeno dejstvo: crvenu kosu. U velikim centrima za istraivanje ve postoje gen-ske karte koje pokazuju nasledne bolesti. Jedan tim Glavne bolnice u Masausetsu, SAD, pod rukovod stvom molekularnog genetiara Dejmsa Gasela (Ja-mes Gusell), lokalizovao je jedan gen na hromozomu br. 4 koji je nadlean za Hantingtonovu horeu (Hun-tington Chorea) [23]. Naune publikacije ve odavno sasvim uobiajeno izvestavaju o genskoj dijagnostici: vie ne dijagnosticira pouzdani kuni lekar, to ine genetiari. Oni iz plodove vode trudnice ,,itaju" da li je embrion zahvaen naslednom boleu; ukoliko je to sluaj, mogu mesecima pre rodenja da otklone genet-sku Stetu. Genetiari e - ukoliko ih se pusti - jednog ne tako dalekog dana ,,konstruisati" oveka i ivoti-nju po meri... kao to su to pre vie hiljada godina vanzemaljci uinili sa naim primitivnim, hominidim precima. Za mnoge je ,,stakleni ovek" iz genske kartoteke prava mora. Oni imaju orvelovske vizije o stvorenom, rukovodenorn oveku. Boje se da e ovek poeti da izigrava boga, vide u. budunosti armije Ijudi sa pro-gramiranim osobinama, nasluuju arene sportista iji su miSii podeSeni za odredene sportove, slute sortu oveka sa oCima koje mogu videti i u infradometu. Frankentajn izlazi iz retorte, ovek-ivotinja sa ulom mirisa kao u psa, sluhom kao u make, kandi kao u tigra. Preti li nam ovek sa oklopom od krljuti, kojem vatra ne moe nakoditi, ovek sa krilima oria, koji krui nad neprijateljskom teritorijom, ovek sa telona konja - kentaur? Uz pomo fantazije stiemo do mitolokog kabineta strave pegaza, vieglave zmi-je, leteeg lava (kao to se moe videti u svim blisko-istonim muzejima i reljefima), minotaura, oveka korpije i oveka ribe? Kao oveka koji je iao granicom proSlosti i bu-dunosti, stalno me ponovo udi koliko je toga, to se predvida kao fantom budunosti, ve bilo!
* Nazvana po ameriffkom neurologa Dordu Hantingtonu: sy chorea - nervna bolest vidovica.

Zato se stare knjige ba sada, na pragu genske tehnologije, ne prime k znanju? U njima se moe proitati da su dvostruka bia jo u istorijsko doba ivela u hordama, plamenima, ak i velikim fbrmacija-ma. U njirna se moe saznati o ,,hramskim ivoti-njama" koje su tetoene kao mezimci stanovnitva. Sumerski kraljevi su - valjda iz istog zadovoljstva -pravili lov na Ijude-ivotinje. Herodot je u svojim Egipatskim priama" govorio o udnovatim crnim golubovima, koji su bili ,,enkice Ijudi-ivotinja", i o Ijudima u oblasti ua perzijskog Araksa, koji su se ,,prikljuili ribama" i bili Ijudi-ribe sa krljutima. Pla-tonje u svojoj ,,Gozbi" tvrdio: ,,Prvobitno, pored mukog i enskog, postojao je i trei pol. Ovaj ovekje iniao etiri ruke i etiri no-ge... Velikaje bila snaga ovih Ijudi, bili su nagle na-ravi, planirali su da juriaju na nebo i posegnu ka bogovima." Tacit (Anali XV, 37) opisivao je svakodnevne orgije u kui Tigelija, na kojima se ,,milovalo uz uee Ijudi-ivotinja". Na reljefu crnog obeliska Salmanasa-ra 11 - u Britanskom muzeju u Londonu - lako se mo-gu prepoznati bia Ijudi-ivotinje. U Luvru, Pariz, u Turskom muzeju, Ankara, u Bagdadskom muzeju i drugde, video sam skulpture bia nastala ukrtanjem oveka i ivotinje. Na asirskim umetninama prikazi poluljudi nisu nikakav izuzetak. Propratni tekstovi tu govore o ,,zarobljenim Ijudirna-ivotinjama", koji se -vezani od strane ratnika - iz zemlje Muzri, kao dar vo-de kralju. Da li e sada mitove pretei realnost? Da li se ponavlja istorija oveanstva? Ko ima oi moe u svim antropolokim i umetniko-istorijskim muzejima sve-ta nai ivotinjsko-oveju kopilad u obliku kamenih skulptura. Njihova postolja imaju neobine natpise. Ispod jedne lavolike ivotinje sa Ijudskim telom moe se proitati; ,,Mitoloka figura". Ispod Ijudskog tela sa orlovom glavom i krilima stoji: ,,letei genije". Bogovi su rekli proroku Hezekilu: ,,Vi Ijudi imate oi da biste videli, a ipak ne vidite". Prorok je za sada u pravu. Teoretski bi budua genetika mogla da rekonstruie, oivi ova dvojna bia.

Nagovestimice se ve ogledaju mogunosti genet-ske hirurgije. Averiki, kao i nemaki genetiari, uneli su u klinu eliju mia gen rasta pacova. Rezultat: ogromni mi. Profesor Horst Krojslih (Horst Kraus-slich), sa kate/'re za uzgoj ivotinja na Ludvig-Maksi-milijan univerzitetu u Minhenu, ,,konstruisao" je novu svinju: usadivanjem stranih gena budua svinja bi bila tea, ali manje masna, a mobilisala bi se njena otpornost na infekcijske bolesti, karakteristine za svinje 24Novi trkaki konj, novi bik, nee se vie dobijati ukrtanjem, ve e se genetski uzgajati. Isto vai i za biljke. Ve postoji kreacija zvana ,,krompajz", nastala ukrtanjem eliJa paradajza i krompira. Genetiarima sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu poao je za rukom prosveeni uzgoj: svetlee liske duvana i svetlee argarepe! Kada se zna kako se to radi, ondaje to sasvim jednostavno: Svici puta-ju hladnu svetlost koja nastaje oksidacijom luciferina i enzirna luciferaze, koji se nalaze u njihovim organi-ma. Za ovaj enzim ,,odgovoran" je poseban gen: On je izolovan, prvo je usaden bakterijama, kasnije duvanu i argarepi: ,,Uspeh prenosa gena mogao se proveriti na jednostavan nain. Biljke su, naime, posle dodava-nja luciferina i nosioca energije ATP (adenozm-trifo-sfat) poele da svetle. Kod duvana enzim se preteno akumulirao u korenu i drci, ali i ile lia jasno su svetlel" 25Moe se postaviti pitanje emu to, tj. kakvaje svrha toga. ista igrarija iz zadovoljstva pro-nalaenja? Ne. Svetlei gen moe se ubudue unositi Zato se stare knjige ba sada, na pragu genske tehnologije, ne prime k znanju? U njima se moe proitati da su dvostruka bia jo u istorijsko doba ivela u hordama, plamenima, ak i velikim fbrmacija-ma. U njima se moe saznati o ,,hramskim ivoti-njama" koje su tetoene kao mezimci stanovnitva. Sumerski kraljevi su - valjda iz istog zadovoljstva -pravili lov na Ijude-ivotinje. Herodot je u svojim ,,Egipatskim priama" govorio o udnovatim crnim golubovima, koji su bili ,,enkice Ijudiivotinja", i o Ijudima u oblasti ua perzijskog Araksa, koji su se ,,prikljuili ribama" i bili Ijudi-ribe sa krljutima. Pla-tonje u svojoj ,,Gozbi" tvrdio: ,,Prvobitno, pored mukog i enskog, postojao je i trei pol. Ovaj ovek je iraao etiri ruke i etiri no-ge... Velikaje bila snaga ovih Ijudi, bili su nagle na-ravi, planirali su da juriaju na nebo i posegnu ka bogovirna," * Tacit (Anali XV, 37) opisivao je svakodnevne orgije u kui Tigelija, na kojima se ,,milovalo uz uee Ijudi-ivotinja". Na reljefu crnog obeliska Salmanasa-ra 11 - u Britanskom muzeju u Londonu - lako se mo-gu prepoznati bia Ijudi-ivotinje. U Luvru, Pariz, u Turskom muzeju, Ankara, u Bagdadskom muzeju i drugde, video sam skulpture bia nastala ukrtan.jem oveka i ivotinje. Na asirskim umetninama prikazi poluljudi nisu nikakav izuzetak. Propratni tekstovi tu govore o ,,zarobljenim Ijudima-ivotinjama", koji se -vezani od strane ratnika - iz zemlje Muzri, kao dar vo-de kralju. Da li e sada mitove pretei realnost? Da li. se ponavlja istorija oveanstva? Ko ima oi moe u svim antropolokim. i umetniko-istorijskim muzejima sve-ta nai ivotinjskooveju kopilad u obliku kamenih skulptura. Njihova postolja imaju neobine natpise. Ispod jedne lavolike ivotinje sa Ijudskim telom moe se proitati: ,,Mitoloka figura". Ispod Ijudskog tela sa orlovom glavom i krilima stoji: ,,letei genije". Bogovi su rekli proroku Hezekilu: ,,Vi Ijudi imate oi da biste videli, a ipak ne vidite". Prorok je za sada u pravu. Teoretski bi budua genetika mogla da rekon-struie, oivi ova dvojna bia. Nagovestimice se ve ogledaju mogunosti genet-ske hirurgije. Averiki, kao i nemaki genetiari, une-li su u klinu eliju mia gen rasta pacova. Rezultat: ogromni mi. Profesor Horst Krojslih (Horst Kraus-slich), sa kate^'re za uzgoj ivotinja na Ludvig-Maksi-milijan univerzitetu u Minhenu, ,,konstruisao" je novu svinju: usadivanjem stranih gena budua svinja bi bila tea, ali manje masna, a mobilisala bi se njena otpornost na infekcijske bolesti, karakteristine za svinje 24Novi trkaki konj, novi bik, nee se vie dobijati ukrstanjem, ve e se genetski uzgajati. Isto vai i za biljke. Ve postoji kreacija zvana ,,krompajz", nastala ukrstanjem elija paradajza i krompira. Genetiarima sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu poao je za rukom prosveeni uzgoj: svetlee liske duvana i svetlee argarepe! Kada se zna kako se to radi, ondaje to sasvimjednostavno: Svici puta-ju hladnu svetlost koja nastaje oksidacijom luciferina i enzima luciferaze, koji se nalaze u njihovim organi-ma. Za ovaj enzim ,,odgovoran"je poseban gen: Onje izolovan, prvo je usaden bakterijama, kasnije duvanu i argarepi: ,,Uspeh prenosa gena mogao se proveriti na jednostavan nain. Biljke su, naime, posle dodava-nja

luciferina i nosioca energije ATP (adenozin-trifo-sfat) poele da svetle. Kod duvana enzim se preteno akumulirao u korenu i drci, ali i ile lia jasno su svetlel" 25Moe se postaviti pitanje emu to, tj. kakva je svrha toga. ista igrarija iz zadovoljstva pro-nalaenja? Ne. Svetlei gen moe se ubudue unositi kao ,,markirer", da bi druge gene, unesene u DNK, uinio prepoznatljivim. ,,Markirer" biosvetleom sna-gomjavlja svoju poziciju: ovde sam! Genetiari rade na tome da nadmudre prirodu u korist oveka. Eritropoietin je hormon koji se u sa-svim ogranienim koliinama stvara u bubrezima. Ovaj hormon podstie elije u kimenoj modini da proizvode crvena krvna zrnca. Ukoliko ga nema dovoljno, kod bubrenih oboljenja esto dolazi do opa-snog smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca (anemije). Spas su doneli genetiari sa Severozapadnog centra za bubrene bolesti u Sietlu, SAD. Njima je polo za ru-kom da ivotno vani hromozom proizvedu genetiko-tehnikim putem. Hormon stvoren u laboratoriji svoju funkciju vri isto kao i ,,prirodni" 26 U leto 1986. godine FDA, ameriki organi vlasti za-dueni za prehrambene proizvode i lekove, koji vae za izuzetno stroge, po prvi put su dozvolili primenu jednog cepiva koje je proizvedeno gen-tehnikim pu- i tem. Ovo cepivo spreava infekciju izuzetno zlocud-nog hepatitis-B-virusa, koji dovodi do ciroze jetre i raka. Ne proe ni nedelju dana a da se ne uju upozore-nja o gen-tehnologiji. Diskutuje se o zakonima koji bi n.aunicima trebalo da zabrane manipulacije sa Ijudskim genima. Avet gena krui naokolo. Postoje dva fronta: Jedan koji ih se boji kao vilovnjaka ili atomske energije drugi bi eleo da istraivanje bude neogranieno. Zaista je problem uporediv sa proble-mom atomske energije: Atornska energija moe se ko-ristiti kako za miroljubive tako i za druge svrhe -pravljenje vodonine bombe. Odlui li jedna zernlja da iskljui sve atomske reaktore, ne znai da e imati pod kontrolom reaktore drugih zernalja. Gen-tehnolo-gija moe se primeniti i za dobro i za zlo. Ukoliko se u jednoj zemlji zabrani genetiko istraivanje, zakoni drugih zemalja nee sputavati ge-netiare da svoj rad nastave u drugoj zemlji. Gene-tiari zapadnih drava - a za druge se ne zna! -izgleda da su sebi postavili jedno dobrovoljno ogra-nienje. Oni gentehnoloski ne ele da ine nita to bi promenilo ,,personalni karakter oveka". Lepa, plemenita, pravilna namera, ali kako inter-nacionalno kontrolisati da li se svi dre tog postulata? Gen-tehnika ne zrai, i njoj ne trebaju niti nadzenme niti podzemne eksplozije. Nema aparata za merenje na svetu koji hi pokazao u kojoj se laboratoriji ekspe-rimentie sa genima. Zatim: genetiko istraivanje, gen-tehniku ne vre samo od drave koiitrolisane i finansirane visoke kole, ima puno privatnih laborato-rija i tehniki odlino opremljemh istraivakih punktova pri velikim farmakolokim koncernima. Ta-ko e, verovatno - na alost! - i u sektoru genetikog istraivanja na kraju stajati mudrost vojnih tehnolo-ga: , Ukoliko ini to ne uinimo, uinie to drugi pre nag; a to bi bilojo gore" 27

Dan stvaranja
Cela stvar poelaje pre 11 godina, tanije 30. avgu-sta 1976. god. Tog dana dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, indijski profesor Har Gobind Korana (Kho-rana), sa Instituta za tehnologiju Masausetsa u Kem-bridu, SAD, uspeo je da vetaki proizvede gen. Od tada su genetiari poeli ne sarno da menjaju prirodne nukleotidne sekvence u DNK, ve i da tako reci za stolom kreiraju i sklapaju nukleotidne sekvence i komplikovane proteine (belanevine). Struni jezik ove grane sintetike biologije neuvijeno se naziva pro-teindizajnom ili protein-inenjeringom. Februara 1987. god. list ,,Slika nauke" 28(Bild der Wissenschaft) objavio je daje profesor Bernd Gu-te (Gutte) sa Univerziteta u Cirihu uspeo da ,,na osnovu modela sintetizuje protein sa 24 aminokiseli-ne". Ovaj vetaki protein trebalo bi da umanji tetne pratee pojave insekticida DDT. tafeta je ila dalje. Profesor Ernst Ludwig Vinaker (Ernst Ludwig Winnacker) i njegov saradnik Ronald Merc (Merz), sa Uni-verziteta u Minhenu, ,,preveli" su sekvencu aminokiseline ovog novog sintetikog proteina i kon-struisali vetaki gen, uneli ga

u naslede E-coli-bakte-rija i time dokazali ,,da ove genetski promenjene bakterije stvaraju vestaki protein". ,,asipis" ,,Slika nauke" povodom ovog rezultata istraivanja objavio je naslov ,,8. dan stvaranja". Iza ovih injeninih, za laika moda ak pornalo do-sadnih izvetaja o istraivanjima, krije se dinamit. Ge-n.i nisu X-ti grumeni molekula, geni su nosioci naslednih informacija. ak i kada bi put dotle mogao da traje desetinu godina, kad-tad nasledne elije svih ivotnih oblika bilo bi mogue nanovo konstruisati, oblikovati. Kad-tad iz laboratorije oglasie se neobian glas. Pasje progovorio. Na Institutu za genetiku Univerziteta u Bilefeldu molekularni biolozi rade na jednom projektu koji lii na bajku. Ne samo seljak, ve svako zna da se njive ubre azotom. irom sveta godinje se potroi 80,000.000 tona azotnog dubriva! Tek ispod tempera-ture od 500C i pritiska od 200 atmosfera iz azota u vazduhu i vodonika moe se izdvojiti amonijak . U zemlji ima bakterija koje azotno dubrivo stvaraju na prirodan nain,,,ali njihovo dejstvo je isuvie ogra-nieno ili raspoloivo na pogrenom mestu, da bi samo sa njima u dovoljnoj meri opskrbili biljke azotom" 29.
* Amonijakje osnovni materijal xa azotno ubrivo.

Genetiari su rekli sebi: to bakterije mogu na ma-lo, biljke - ivotne forme kao i bakterije - mogle bi da postignu na veliko. Cilj je bio da se uzgoje korisne biljke koje e same proizvoditi njima potrebno azotno dubrivo. Genetiar profesor Alfred Piler (Piihler) to opisuje ovako: ,,Kao efekat, te manipulisane biljke trebalo bi da budu u mogunosti da vazduni azot pretvore u amonijak - itarice bi npr. same proizvodi-le svoje mineralno dubrivo". Ubrzo je stvoren enzim kojem je polo za rukom remek-delo, da iz jednog molekula N2 stvori dva mo-lekula amonijaka (NHa). Nadalje je bio cilj da se deifruju nasledne informacije ovog enzima. Na kraju je utvrdeno: Traena nasledna informacija sastoji se iz jedne cele ,,genske baterije" (Piler), koja je sastav-Ijena od 14 pojedinanih gena. Britanski genetiari sa Univerziteta Saseks uspeli su da ovu gensku bateriju prenesu na crevne bakteri-je iz roda E-coli. (Remek-delo je kasnije ponovljeno u Bilefeldu gen-tehnolokim metodama.) Sada se raspo-lagalo crevnim bakterijama koje su mile neto za ta ih priroda nije predvidela: Pretvarale su vazduni azot u nitrat. Sledei korak trebalo bi biti da se nasledna informacija prenese na korisne biljke. Ova poslednja deonica putu ka ,,itarici koja se sama dubri" do sada nije savladana. Profesor Piler u asopi-su ,,Slika nauke" veli da je ova itarica jo uvek ,,daleka fikcija". Istraivai su oprezni u proceni vre-menskih rokova za jedan pronalazak. Ipak, zvezdani trenuci iznenadne,,mspiracije"te rokove - kako nas iskustvo ui - ee mi kraim nego to bi se dalo oekivati. Radi se dakle o drugom sledeem koraku o kojem treba govoriti - o unmogostruenom sisavcu. eli se da se ista genetska poruka prenese na novo ivo bie, a ne da se izvripromena genetskog koda. Ovaj postupak zove se kloniranje*. Radi se o,,stvaranju genetski identinih kopija"kroz transplantaciju jezgra elija [30]. Postupakje ve isproban na abama, mievima, ovcama i govedima. Kad-tad e na red doi oveje naslede.' Ameriki nauni novinar Dejvid M. Rorvik (David Rorvik) jo 1978. god. tvrdio je u svojoj knjizi ,,Po svojoj slici i prilici" [31] dajeje-dan ostareli milioner deponovao svoje jajne elije, da bi, kada dode vreme, putem kloniranja bili ouvani duplikati njega samog. Time bi stari gospodin postao besmrtan. Zato ovek, nesavren kakav jeste, eli kopije sa-mog sebe? Postoje razumljivi razlozi. Moda brani par bez dece eli sina koji izgleda kao tata, moda preiveli u jednom udesu na svaki nain eli tanu ,,zamenu" za poginulog, moJa bi identini primerak velikih umova oveanstva, ili nobelovaca, bio kori-stan. Moda. U razgovoru sa genetiarima danas ovek nailazi na kruto, ak uasnuto odbijanje mogunosti kloniranja oveka; za to nema tehnike, a uostalom etika i moral to ne dozvoljavaju. Kada prvi ovek stvoren postup-kom kloniranja bude proetao - zdrav kao dren, imun na rak ih sidu, vrhunski inteligentan, dobrog izgleda -etika i moral e se verovatno promeniti, i genetiari teko da e moi da odole elji za duplikatima. Epi-gram koji smo uili

u koli i dalje vai. Tempora mu-tantur, nos et mutantur in illis. Vremena se menjaju, a i mi u njiina.
* Kloniraiye (grki: grana) - zbir svih jedinki koje se bespoluo razmnoavaju izjedne individue: imaju iste nasleene osobine.

Prostor nae slobode

Pre dvanaest godina nobelovac Manfred Ajgen (Ei-gen) [32] prorokovao je: ,,Bie mogue reprodukovati svako ivo bie iz njegovog prirodnog naslednog ma-terijala. to znai, na drugi nain od prirodnog! Sta-kleni ovek postae stvarnost ranije nego to to predviaju oprezni naunici. Krajem februara 1987. god. nauni asopis ,,Priroda" (Nature - br. 325), javIjaoje da sujapanski genetiari razvili ,,super-sekven-cer" koji dnevno deifruje milion ,,slova" DNK. Osam ovakvih aparata uspelo bi u godinu i po dana da anali-zira celokupnu naslednu infbrmaciju oveka. Ukupni trokovi ovog projekta procenjuju se na milijardu ma-raka - to i nije neka zapanjujua cifra, imajui na umu investicije za svemirska putovanja. Razvoj je skokovit i dokazuje da praksa moe biti bra od najsmelije pekulacije. Aprila 1987. god. ame-riki Zavod za patente (US Patent and Trademark Of-fice) saoptio je da e ubudue patentsku zatitu davati i ,,vieelijskim, ivim orgamzmima" ukoliko su stvoreni na osnovu programa koji se nejavlja u pri-rodi. Legalizovanje proces kojije odavno postao praksa: Do marta 1987. god. u SAD je ve bilo preko 200 genetski izmenjenih mikroba, koji npr. neutraliu isteklu naftu ili proizvode insulin, prijavljenih za pa-tent. Aprila 1987. god. postavljeno je 15 zahteva za patente za ivotinje kojih u prirodi nema. Tako je npr. naunicima sa Univerziteta u Kaliforniji polo za rukom da stvore meavinu ovce i koze kovcu - bio-tehnikim putem; ova nova vrsta iz laboratorije ima prednji deo ovce, a zadnji deo koze. Uasnuti kritiari umireni su napomenom da je monstrum samo proto-tip serije iji model kalifornijski ivotinjski dizajneri obeavaju da e poboljati. Ko sada jo ima obraza da tvrdi da nikada nije mo-glo biti leteih konja? Leteih niieva (slepi mievi) i leteih riba ima ve hiljadama godina. Da li su ovi izo-paeni primeri produkti prirodne evolucije ili potiu iz laboratorija vanzemaljskih posetilaca, sad bi ve moglo biti pitanje. Maj 1987. god. Profesor Bruno Kjareli (Chiarelli) sa Univerziteta u Firenci okirao je svetsku javnost priznanjem da bi bilo mogue gajiti majmune-ljude. Za to bi ,,samo" trebalo oploditi jajace enke impan-ze semenom oveka. Priznanje profesora da je fetus uklonjen iz etikih razloga, potvruje da je majmun-ovek bio in statu nascendi! Profesor Kjareli imao je na umu praktino, smatrao je da bi majmun-ovek mogao da se koristi za teke, dosadne poslove, od od-noenja smea do pokretne trake, a osim toga pred-stavljao bi ivu banku organa. Vai ono to ve 20 godina govorim: Nema nieg novog pod kapom nebeskom, istorija se ponavlja. Hic et nunc! govorili su stari Rimljani. Ovde i sada! A filo-zof Karl Jaspers (18831969) postulirao je: ,,Bu-dunost kao prostor mogunosti jeste prostor nae slobode."

Pitanje bez odgovora

Kakoje nastao ivot na Zemlji? Do poetka 19. veka Ijudi su se zadovoljavali odgo-vorom iz svetih knjiga: Bog je stvorio ivot. Qnda se pojavio arls Darvin (Charles Darwin - 1809-1882) sa svojom teorijom o evoluciji, i od tog trenutka je sve drugaije. Od tada su, barem, naunici izgledali

Kovca je genetsko stapanje ovce i koze , nastala u laboratoriji zadovoljni evoluciom i modelom: 'U toku stotina milona godina jedna vrsta se odvajala od druge, u okvi-ru rodova stalno su se deavale promene - mutacije: od prapsa razvile su se mnoge psee vrste, od praove-ka razne hominidne grupe,Darvin je izgleda izneo jedan, u sebi zatvoren i logiki koncept. Ipak pitanje o nastanku ivota ostaje bez odgovora. Kada bi se sve ivotine forme mogle svesti na praformu, ostalo bi otvoreno pitanje odakle ta pratforma potie. Naravno iz elije, vele naunici, poto je elija najmanja ivotna forma. A odakle ta elija? Sa odgovorom na ovo pitanje poelo je vreme mole-kularnih biologa. Zar nije trebalo eliju ispitati do naj-siunijeg molekula, otkriti njen hemijski sastav, da bi se najzad saznalo kakoje sve poelo? Moderno istraivanje elijaje poelo i ve traje pre-ko 70 godina; ono je donelo fenomenalna saznanja o unutranjem ivotu elije, ajedna Geteova misao pot-vrdila se i ovde: ,,Svako reenje jednog problema jeste novi problem." elija je u svojoj osnovnoj supstanci spoznata kao nagomilavanje hemikalija. Kako se, medutim, hemikalije svrstavaju u potreban redosled genetike nasledne supstance? Odakle ,,znaju" koji molekuli idu zajedno, a koji ne? Ovakva pitanja dovela su do nastanka hemijske evolucije. Danas pod krovom evolucije deluju tri nivoa istraivanja: - hemijska evolucija: odvajanje hernijskih inaterija iz prastenja, - samoorganizovanje molekula u elije sposobne za razmnoavanje: kako iz ,,mrtve hemije" nastaje iva elija? - razvoj individualnih vrsta: Darvinova teorija o evoluciji. Manfred Ajgen tvrdio je da je hemija podredena fi-zikalnim zakonima. Zna se da je flzika dokazala nega-tivne ili pozitivne elektrine naboje u svakom deliu materije. Ova zakonitost vai i za molekule, oni bi za-visno od sastava trebalo da se privlae ili odbijaju. Shodno tome razvijali su se procesi i u makro molekuima* prema fizikalnim zakonima: Zamorna potraga za

velikim sluajem u evoluciji moglaje napokon da se obustavi. Problem sa ovim moguim reenjem bio je samo u tome to se dugaki lanci molekula u prasupi nisu samo vezivali, ve i ponovo rastvarali, kao fleka u sapunskom lugu. Za obrazovanje elija potrebno je mnogo proteina, Najmanji mogui protein sastoji se od barem 239 mo-lekula. Takav proteinski molekulje monstrum koji se sastoji od razliitih aminokiselma i enzima, koji se svi moraju nai u postojanom redosledu. Neverovatnou ovog postupka svrstavanja izraunao je profesor Dejms F. Koped (James F. Coppedge) [33], svojevre-meno direktor Centra za istraivanje bioloke vero-vatnoe, Nortbrid, Kalifornija, sa ansom 1 : 1023, dakle loto sa mogunou pogotka - 1 : 10 000 000 000 000 000 000 000. Ko se usuduje da na to igra? Veliki sluaj kumovao je jo 1 prvoj eliji, jer se ona stvorila pod uslovima prasupe i praatmosfere. Praat-mosfera sa atmosferom koju mi danas udiemo nema nita, ba nita zajedniko; sastojala se preteno od metana (rudniki gas) i amonijaka. U ovoj atmosferi kiseonikje delovao kao smrtonosni otrov za eliju. Da su prve elije nastale u atmosferi metana i amonijaka, onda bi ih nastupajui kiseonik odmah ubio': To niko nije ozbiljno porekao. Zato se preufckuju injenice iz hemobiolokih eksperimenata? Zasto se prikrivaju matematiki prorauni? Od naseg izleta u biologiju i prabiotiku hemiju u. glavi nam je ostalo da se jedna elija moe raz-mnoavati samo kada u sebi nosi gotov, makar i skromni DNK-program. Ovaj program dode kao oz-naena tafetna palica koja se predaje sledeoj, sle-deoj, sledeoj itd. eliji, sve dok se ne stvori jednostavna ivotna forma, npr. bakterija. Jedna bakterija, medutim, predstavlja gotovu ivotnu formu. sa odredenom funkcijom, dakle, mora genetski program preuzeti ve iz DNK prve elije. Odakle je poticao program za sastavljanje ifcave bakterije kod prve elije bakterije? Odakle je DNK prve elije dobila ,,naredbu" za sastavljanje bakterije? 1 kakvom arolijom se bakterija pretvorila u bakte-riju sa sasvim drugim funkcijama? Za verovatnost da je najjednostavnija bakterija nastala sluajnom promenom, profesor Harold Morovic (Morowitz) [34], fiziar na Univerzitetu Jejl, SAD, izraunao je odnos 1: 10100 000 000 000. To su tolike nule da za njih u ovoj knjizi nemamo mesta.
*Vrlo veliki molekul.

Darvinizam - zabluda
Profesor Bruno Folmert (Vollmert) je redovni pro-fesor, predaje hemijsku tehniku makromolekularnih materija i direktorje Polimer-instituta na Univerzite-tu u Karlsrueu [35]. Polimerski hemiari bave se sin-tezom vetakih materija, koje se sastoje od velikih lanaca molekula. Kada se radi o nastanku makromole-kula, kao onih DNK, nadlenaje molekularna hemija. Desetinama godina Folmert je sa svojim timom, u prvoklasno opremljenim laboratorijama, tragao za na-stankom DNK. Reznltat istraivanja bio je poguban za sve evolucionistike teoretiare: DNK ne moe nastati sama od sebe. Folmerfc kae, da se polimer-hemiar ne rnoe uveriti, niti ubediti, da su u prasupi sluajno na-stali molekularni lanci vrste DNK; to je vailo i za rast lanaca DNK tokom istorije Zemlje, od jedne ivotinj-ske klase ka sledeoj, vioj. Folmert kae: ,,Dai'vinizam je stoga gledite, ideologija, a ne nauno dokazana teorija... Stoga smatram darvini-zam sudbonosnom zabludom, koja za svoj bespri-merni rezultat, na kraju krajeva, ponovo ima da zahvali antropocentrinom miljenju." Naravno da su na Folmertove teze u njegovoj epo-halnoj knjizi: ,,Molekul i ivot", stavljeni prigovori. Pobornik ideje o nastanku ivota iz mrtve materije (hemikalije) ukazuju ua

promenljivo dejstvo flzike, a posebno na milione godina, koji su stajali na raspolaganju hemijskim elementirna, da bi se medusobno, na potreban nain, nali. Da se zato mo-rala umeati neprekidna sekvenca miliontostrukih sluajeva, namerno je preutano. - Nauka se rado pravi egzaktnom i sluajeve u svojim teorijama daleko odbacuje. Sluajno su sluajevi uvek povoljni kada se u nudi za njima posegne. Poto postanak ivota nije jednoznano razjanjen, profesor Fred Hojl (Hoyle), nekadanji direktor Insti-tuta za teoretsku astronomiju na Kembridu, i profe-sor Nalin andra Vikramasinge (Nalin Chandra Wickramasinghe), rukovodilac za oblast primenjene matematike i astronomije na Univerzitetu u Kardifu, Vels, prouavali su mogunosti nastanka ivota iz fundusa njihovog matematikog znanja. Pitali su se, da li su enzimi kroz hemijsku evoluciju nastali iz zemaljske prasupe. Izjave dvaju uenjaka: ,,Poli smo od pretpostavke da supa sadri 20 bio-loki vanih aminokiselina u jednakoj koncentraci-ji. Oprezno procenjujemo da je deset pozicija po enzimu od odluujueg znaaja za ispravno bio-loko funkcionisanje. Vie od 2010 pokuaja bilo bi onda potrebno da bi se dobio jedanjedini, funkcio-nalno sposobni enzim, a verovatnoa da se dobije N takvih enzima sluajem, iznosi 1 : 2010 . Jo pre nego to N dostigne broj od 100, broj pokuaja bi rastao kao broj atoma u svim zvezdama celog sve-inira. Tako smo skoro primorani na zakljuak da ivot mora daje kosmika pojava"[36, 37]. ivot kao posledica kosmikih pojava? Ako ve je-ste - kojih pojava? Niko to ne zna. Dok pitanje posle svih pitanja ne dobije odgovor, ovek nee imati mira. Mi znamo: Osnova svega ivog je elija - elija se sa-stoji od makromolekula - lanci makromolekula su je-dan za drugim naredani atomi - atomi sadre mnotvo subatomarnih delova. Subatomarni delovi su svet stal-nog pokreta i difuznog zraenja*. Time naputamo materijalni svet, da bismo dospeli do nedokuivog, to jedni nazivaju Bogom, a drugi Duhom. Stalno smo okrueni jednim nevidljivim, nemerljivim protivsve-tom, koji zrai duginim bojama. O.n je svuda prisutan, prodire kroz nas, ima ga u celom svemiru, Je li on taj koji odreduje program u molekularnim lancima? Mrtvu materiju pretvara u ivahni pokret?
*Na primer: jedan elektron pulsira 1023 puta u sekundi.

PRASTARI SUSRETI TREE VRSTE

SMELOST ZA MOGUIM

i oi imaju svoj dnevni hleb: nebo. Ralf Valdo Emerson, 1803-1882. (Ralph Waldo Emerson)
Jedna jedina koica naih praroditelja, Adama i Eve, morala bi se pronai. ta sve molekularni antro-polozi nisu pronali? ,,To zavisi od starosti i stanja ko-sti", odgovorio je

jedan genetiar sa Univerziteta u Bazelu na moje pitanje. ,,Kod kosti stare 500 godina, mi na osnovu proteina moemo da utvrdimo da li je kost pripadala majmunu ili oveku. Kod starijih koanih tkiva to biva tee,"poto DNK posle hiliada godina vie nije netaknuta, a proteini i ostali sastavni delovi elija su dehidrirani*. Uprkos tome, ve su uspeno klonirani delovi DNK egipatskih mumija, ko-je su umotane pre 4000 godina". Genetiari Univerziteta Upsala, vedska, ispitivali su fragmente 23 egipatske mumije na njihov DNK. Nauni asopis ,,Priroda" [1] izvetavao je o tome. Na leujednog deteta, starom 2400 godina, bilo je nalaza: Iz potkonog tkiva izdvojena je jedna sekvenca DNK sa 3400 baznih pari. Obradena je fenolom i etanolom, a DNK-lanac preveden je u bakterioloki plazmid. Po-stupkom kloniranja dobijenoje hiljadu kopija muimji-ne DNK, koje su poslate raznim institutima, radi *Gubitak vode, suenje. ispitivanja. Rezultati su pokazali izvestan broj tako-zvanih sasreenih mutacija, koje se mogu dokazati i kod dananjeg oveka. Ovde je to bio dokaz da se DNK mumije nije znaajnije promenila tokom hiljada godi-na. Istraivai sa Univerziteta Upsala dobro stanje potkonog tkiva pripisuju okolnosti ,,da je mumifika-cija izvrena dehidratizacijom lea u prirodnoj sodi, nieavini natrijumhidrogena i natrijumhlorida". S tim u vezi ,,Noje Ciriher Cajtung" (Neue Zuricher Zei-tung) pie [2]: ,,Uspeno kloniranje DNK mumija je od velikog znaaja iz vie aspekata. Izvesne sekvence DNK u Ijudskom genomu* su izuzetno varijabilne i mogu se koristiti za tano odredivanje stepena srodiiosti i porekla odredenog stanovnitva". Upravo to je ono to oekujem i emu se nadam od takvih istraivanja. Kada se iz DNK umrlih iz pradoba mogu oitati stepeni srodnosti i poreklo, onda e se kad-tad morati utvrditi da mi, Ijudi, nemamo samo ge-ne primata, ve i vanzemaljaca u sebi. Premise za tak-ve analize su pre svega ,,mlade" mumije! A ima ih. 1975. god. kineski arheolozi, u Hupehu, na srednjem Jangcekjangu, nali su mumiju jednog pedesetogodi-njeg mukarca, koji je bio tako dobro ouvan kao daje tek nedavno umro. Pri tome je spoljni obvoj nosio da-tum smrti: ovek je umro pre 2142. godine! Koa je ostala elastina, svi udovi savitljivi, a u vilici nije nedo-stajao niti jedan zub. Iznenadujue dobro stanje mu-mijaje imala da zahvali trima, jedan u drugi stavljena, za vazduh nepropustljiva sarkofaga i crvenoj tenosti u kojoj je plivala. Kineski naunici do sada nisu mogli, ili hteli, da saopte bilo ta o hemijskom sastavu arobnog konzervacionog sredstva. *Genom: hromozomski deo jedne elije, koji joj ini naslednu masu. Kodjedne tako prvoklasno ouvane mumije biloje verovatno mogue otkriti velike sekvence DNK elija. Sline anse postoje i kod leeva koji su konzervisani u ledu, kao npr. kod gleerskih mumija u Peruu. Proputamo li ansu gen-tehnikog istraivanja elija naih praroditelja? Evin grob, otkada Ijudi pamte, lei na ivici saudij-sko-arapskog grada Dida. Predanja znaju za etiri Adamova groba. ,,Enciklopedija Islama" [3] belei da je Adam posle proterivanja iz raja stigao na ostrvo Sa-randib, dananji Cejlon. (Na alost nije zabeleeno da li je doao peice, brodom ili krilima andela.) Danas jo na Cejlonu postoji jedno brdo, koje su Portugalci nazvali Pico d'Adam (Piko d Adam); u steni ovog brda svakodnevno se turisti dive gigantskim otiscima sto-pala, kojeje navodno za sobom ostavio Adam. Posle 200 godina izgnanstva na severnom Indij-skom okeanu, arhandeo Gabrijel poveo je Adama na-trag u Arabiju - Evi, Postao je aktivan, podigao je u dananjoj Meki svetite kasnije Ka'abu; posle smrti svog sina Seta, kako pie Islamska enciklopedija, Adam je sahranjen ,,u peini u podnoju brda Abu-Kvabais" [4], najveeg brda u okolini Meke. Druga le-genda veli da je Adamov le, posle potopa, donesen u Jerusalim 1 po drugi put sahranjen pod Kalvarijskim brdom. U arapskoj Knjizi svetilita [5], mesto Adamo-vog groba premeta se u jednu peinu pod brdom Naud u Indiji. Apokrifima Starog zaveta pripada i natpis: ivot Adania i Eve [6]. Verzija koja je pred n.ama potie iz 730. n. e., ali se zasniva na rukopisima nepoznate sta-rosti. Po njoj je Adam

nakon smrti odveden u ,,predeo raja" tamo ga je arhandeo Mihailo balzamovao lepo nunuim uljern i uvio u arave. Gospod sam zatvo-rio je grob ,,trouglastim peatom". Gde bi trebalo traiti Adama? - Pod Kalvarijskim brdom u Jerusalimu? - Teko. - Pod brdom Naud u Indiji? - Moda. - U peini brda Abu-Kvabais? - Moda. - U ,,predelu raja"? - Vrlo verovatno. Da li sam sebi protivureim? Zar nisam u prethod-nom poglavlju razjasnio da niko ne zna gde se nalazi rajski vrt, raj? Treba prihvatiti detaljna istraivanja profesora Ka-mala Salibija u saudijsko-arapskoj provinciji Asir. On je lokalizovao bezbrojna biblijska mesta, kao i poloaj raja. Salibi pie [7]: ,,U Vadi Tabali, nedaleko od Rausana, nalazi se jed-na druga oaza, nazvana 'Adana ('dnh), koja do da-nanjeg dana nosi ime biblijskog raja Eden ('dn). Nizvodno, nedaleko od Rausana, nalazi se oaza Gu-najna (gnynh, deminutiv od gn, hebrejski gn, ,,vrt"), navodnjava se rekama koje teku iz 'Adana. Moda nekome ba nije pravo, ali to je on, rajski vrt, i danas se tako zove."

Grob dinice Eve

Kada ve rajski vrt, raj, treba traiti u Arabiji, onda bi tu trebalo nai i Adamov grob, oznaen ,,trougla-stim peatom". To istraiti, bio bi cilj zajednu interdi-sciplinarnu ekipu naunika! Adam nije bilo ko u hijerarhiji oveanstva, on vai za njegovog praoca. U hladnoj pilji, njegov le mogao je da opstane hiljade godina, uostalom, arhandeo Mi-hailo je strunjak prve klase po pitanju balsamovanja. Smeo, kakav ve jesam, pekuliem ak da su vanzemaljci sasvim namerno dali da se Adam konzer-vira za budui svet: Znali su ta sve moe da se oita sajednog netaknutog DNK lanca. Kada se rajski vrt moe nai u Saudijskoj Arabiji, ne bi me udilo da se tamo lokalizuje i Evino poiva-lite. Francuski putujui istraiva Moris Taniizje (Maurice Tamisier) [8] posetio je Evin grob severo-istono od Dide jo 1840. godine. On je grob opisao kao malu etvrtastu gradevinu sa jednom minijatur-nom kupolom, vratima okrenutim ka istoku i dva pro-zora na severu i jugu; unutranji prostori, pisao je Tamizje, ,,prekriveni su legendama i izrekama iz Ko-rana", u prizemlju nalazi se jedna odaja sa crnim ka-menom u njoj, koji se nalazio direktno iznad Evinog pupka. Nemaki istraiva Hajnrih fon Malcan (Heinrich von Maltzan) [9] posetio je Didu samo deset godina kasnije, medutim grob opisuje drugaije: Ulazna vra-ta, po njemu su okrenufca zapadu, zidovi su ,,goli i ogoleli", on je verovatno opisivao spoljne zidove sve-tita. Malcan potvruje ,,stopu i po visok i pola stope iroki", gravurom ukraeni kamen, koji je bio tano na onom mestu ,,pod kojim se nalazi pravi Evin pupak." Ujednoj stvari svi se posetioci slau [10, 11, 12, 13]: Evin grob je konaite jedne dinovice! Topografija to potvrduje: Telo dinovice lei u smeru sever-jug po-preno ispod male kupolaste gradevine. Sredinji ka-men samo je oznaavao centar tela; mesto glave je oznaeno polegnutom kamenom. ploom, koja se nala-zila na otvorenom, kao i zavretak tela, tj. noge, nago-vetene su dva uspravno postavljena kamena. Bradavice i stidni predeo pramajke takode su oznaeni posebnim kamenjem. Izmedu glave i nogu pro-stiralo se itavih 130 metara! 1 itava ta dinovska duina bilaje opasana sa dva mala paralelna zida.

Ve u desetom stoleu n. e. Evin grob pominju arapski istoriari; oni vele da re Jeddah (Deda) po-tie od arapske Jaddah (Dada) i da znai baba. To osporava odlini poznavalac Arabije Eberhard Volfart (Eberhard Wohlfahrt) [14], koji Jeddah povezuje sa Gidda. Giddaje bila mala prirodna luka, tamo je 647. n. e. kalif Otman osnovao jedno naselje iz kojeg je proizila dananja Dida. Bilo bi predivno u spomen na babu sviju nas, na karti mod nai babin-grad. Stotinama godina hodoasnici koji su ili na hadiluk u Meku, i koji su u luci Dida stupali na ara-bijsko vrsto tle, poseivali su i Evin grob. Duhovni savetnid konzervativnog kralja Abdul-Azisa, koji je u istoriji zapamen kao Ibn-Saud, smatrali su molitve pramajd Evi nevernikim, jer na kraju krajeva, za njih moe biti samo Alah taj kome se obraa u molit-vi. Poto nije eleo da ,,srce islamske religije vidi uniteno senkom neverstva" [15], AbdulAzisje 1928. god. naredio unitenje Evinog groba. Od opisane gradevine ostali su samo zidid koji su nekada opasiva-ligrob. Ipak! Bogobojaljivi saudijski kralj sravnio je sa zemljom samo graevine iznad groba, ono to je bilo ispod, ostalo je do danas netaknuto. Saudijska Arabija je danas moderna industrijska zemlja. Saudijd bi oveanstvu mogli uiniti vanu uslugu kada bi sa svojim arheolozima otvorili nalazite ispod Evinog ko-nadta. Genetian zapadnih zemalja nestrpljivo eka-ju na malo DNK pramajke. Ovaj poklon Saudijce ne bi uinio siromamjim, ali bi obogatio oveanstvo. Prema apokrifnom tekstu ,,ivot Adama i Eve", Eva je bila prvi ovek koji je svojim odma posmatrao vanzemaljski brod: ,,Tada Eva pogleda u nebo i vide svetlea kola koja su imala etiri sjajna orla, dju divo-tu ne moe opisati ni jedan iz majdnog tela rodeni." Ona je ak bila i svedok jedne jedinstvene predstave; ! gle, Gospod, snani, ukrca se u kola; etiri vetra su ga vukla, heruvimi su upravljali vetrovima, a andeli sa neba ili su ispred njih..." [6]. ,,.

iv saobraaj na nebu
Ljubitelji NLO smatrali bi to ,,susretom tree vrste". Izmedu prvog Ijudskog para i vanzemaljca sva-kodnevno je dolazilo do susreta. Adam, koji tek to je prerastao ivotinjski svet, trebaloje da apsolvirajedan kolski program. Vanzemaljac Raziel bio je njegov uitelj. Iz ,,Sage o Jevrejima iz pradoba" [16] moe se izvesti daje tokom boravka u rajskom vrtu siaojedan andeo ... i poduavao Adama i napisao mujednu knji-gu i dao mu upozorenje za svaku stvar. 1 pokazao mu je poredak planeta i vodio ga kruno oko Zemlje..." Brini su bili genetiari sa druge planete! Kao za-brinuti roditelji upozoravali su decu pred opasnostima okoline. Kao poslednji odluujud kamen u mozaiku, objava iz ,,Sage o Jevrejima iz pradoba" uklapa se u sliku moderne interpretacije legende o Adamu i Evi: Ona zna da Adam nije bilo kakvim cik-cak krivinama preleteo preko rajskog vrta i planeta, ne, iao je ,,u krugovima oko Zemlje". Kao kod dananjih svemir-skih letova... Vanzemaljci su ostali prisutni i posle smrti praroditelja: Kontrolisali su napredak njihovog ,,eks-perimenta oveanstvo". Linosti kao to su Henoh, Avram ili Hezekil, koji su iveli u razliita vremena svedoci su tbga; i izvan biblijskog sveta se o susretima sa vanzemaljcima tokom istorije oveanstva, tako red izvetavalo kao sa pokretne trake. ,,Leksikon praastronautike" [17] posveuje istorijskim NLO punih 15 stranica. Fragment ia vremena faraona Tutmosa 111 (1980-1436. p. n. e.) svedoi o ,,vatrenim loptama na nebu". Rimski istoriar Kajus Plinijus Stariji (24-79 n. e.) pie u 2. knjizi (Kosmologija) njegove ,,Istorije priro-de" [18] o vie neobinih pojava na nebu - kao to je ova: ,,Gorud tit kretao se, bacajud vamice, pri zala-sku Sunca, od veeri do jutra, u vreme konzula L. Va-lerijusa i 0. Marijusa." Ova gospoda ivela su oko 100. p. n. e. Drugi konzuli videli su na nebeskom svodu ,,vie sunaca" i ,,tri meseca istovremeno".

Kada je 332. p. n. e. Aleksandar Veliki opsedao tvrdavu Tirus, nad makedonskim logorom pojavilo se ,,pet leteih titova u trouglastoj formaciji" [19]. Ovi objekti kruili su polako iznad Tirusa, ,,dok su ih hi-Ijade ratnika obe strane zapanjeno gledali". Namee se pomisao o masovnoj hipnozi, ali ona to nije bila, jer iz najveeg ,,leteeg tita" sevn.ule su iznenadno mu-nje u zidove i tornjeve tvi-dave, zidovi su se sruili i Aleksandrovi vojnici jurnuli su na Tirus. Nakon ove iznenadne oruane pomoi ,,letei titovi" su velikom brzinom nestali na plavom popodnevnom nebu.

Kolektiv-no potiskivanje
Pre dosta vremena gledao sam film ,,Poslednje odbrojavanje". U njemu je Kirk Daglas (Kirk Douglas) komandant amerikog nosaa aviona ,,Nimic" (Ni-mitz). Pomou tajanstvene snage ovaj snani super-moderni nosa aviona sa svojim avionima i itavom posadom biva povuen 40 godina unatrag u prolost. Svi radio-aparati su nemi. Niko ne zna ta se dogodi-lo. Komandant nareduje poletanje dva mlazna aviona. Piloti primeuju dva japanska borbena aviona iz dru-gog svetskog rata. Susret je groteskan: Dva usavrena mlaznjaka sa okretnim krilima - i dva jednomotorna aviona, propelerska sa otvorenim kabinama! Zapa-njeni, zaplaeni i zgranuti, Japanci su posmatrali mo-derne mlaznjake, koji su se sa njihovim kilavim ragama, proizvedenim 1940. god., igrali make i mia. Ono to film prikazuje je u naem stoleu realuost: vanzemaljci se igraju make i mia sa nama. Spora-dino se pojave, posmatraju nas, demonstriraju svoju nadmonu tehniku bezumnim manevrima, dre nas ludim. Nisarn zaluden za NLO, na alost nisam jo video NLO. lako u svom arhivu imam registrovano 1000 do-gaaja u vezi sa NLO, nisam napisao knjigu o njima, Moda bi trebalo to da uuiim. Ono to se dogodilo poslednjih decenija, pa do danas, dovoljno je uzbud-Ijivo. Zapravo, ne bih eleo da se ukljuujem u uzbud-Ijivu diskusiju; poznajem literaturu. Kakvih sve teko shvatljivih pekulacija ima - poznato je - od kolekfciv-nih psihoza preko rojeva leptira i akakavaca, do pada-jucih delova raketa - od arkosvetleih planeta i Suncem obasjanih aviona. Znam za fcehniko-naune izvetaje, NLO-enciklopedije [20,21], sve upozorava-jue, kritine i sveznajue glasove, priloge sociologa i psihologa, koji mnogo govore o ,,kolektivnom potiskivanju", i time misle na dogadaje koje grupe l.judi ne .ele da prihvnte za stvarne. Menije stalo do objektivnog saznanja o dogadajima koji su se zbili ili se zbivaju. Protiv sam t.oga da se pre-ma evidentno vidljivom odnosim kao ona tri majmu-na: prvi dri zatvorene oi, drugi ui a trei usta. Pozicija ,,kolektivnog potiskivanja" menja se onog tre-nutka kada se prihvati da nismo sami u svemiru i da Zemlja nije sistem zatvoren 1.1 sebe. To je moje stano-vite. Kao putniku izmedu prolosti i budunosti meni je poznato da se Ijudi pre vie hiljada godina nisu nita drugaije ponaali nego mi danas: Ono to ne elimo da znamo, potisnemo. Kolektivno. Da li se vrste i-njenice daju potisnuti za venost? Evo nekoliko tvrdih oraha za probu:

17. novembar 1986.17,10 h

Jedan boing (Boeing) 747 JAL (japanska aviokom-panija), teretni avion, leti sa severaseveroistoka u pravcu aerodroma Enkorid, na Aljasci. Brzina iznosi 786 km/h. U pilotskoj kabini su kapetan Kendi Te-raui (Kenji Terauchi), 47 god., kopilot Takanori Ta-mefudi (Takanori Tamefuji) 1 letaki tehniar Joio Cukada (Yoshio Tsukuda). Let od Pariza, poiarnom rutom, protekao je mirno, za sat i dvanaest minuta trebalo bi da se sleti u Enkorid.

Iznenada, nekih est kilometara ispred dambo-deta, pojavilo se jarko svetlo, zatim jo jedno na istoj razdaljini, ali nekih 600 m ispod dambo-deta. U prvom trenutku kapetan Teraui pomilja na vojne letilice, koje odmah potom nestaju sa njegove puta-nje. On ostaje pri svom kursu. Neobina svetla u prav-cu leta iznenada nestaju, da bi se gotovo istovremeno ponovo pojavila pored B747. Kapetan Teraui je tokom svojih 27 godina za upravljaem proSao razne upave situacije, ali ono to je upravo doiveo sa svojom posadom zaledilo nau je krv u ilama: Paralelno sa njegovim kursom pratio ga je istom brzinom ogromni ,,objekat oblika oraha" iz kojeg su svetlela svetla. Kasnlje je Teraui izjavio da je objekt bio dva do tri puta vei od njegovog dambo-deta, a bono su ga titila dva manja objekta. Teraui preko radija zemaljskoj kontroli javlja o dogaaju i moli za dozvolu da izvede manevar izbegavanja. Dozvola mu se daje. Teraui se sputa za 1000 m. Objekat nestaje na nekoliko sekundi da bi se ponovo pojavio u pravcu leta dambo-deta. Kopilot ukljuuje radar. Veliki i oba mala objekta jasno se vi-de na daljini od 12,6 km od aviona. Oficir zemaljske kontrole uzbudeno pita ta se to gore deava. Teraui opisuje svoj vidokrug i ponovo moli da mu se da dozvola za manevar izbegavanja: Pravi nekoliko zaokreta, ali objekat prati njegovu leti-licu, as desno, as levo, iznad ili ispod njega. Teraui opisuje manevre objekta kao ,,neverovatno brze i okretne" [22]. Dambo-det se brzinom. od 270 km/h sa severa pribliava gradu Enkoridu, ija se svetla ve naziru. Nasuprot tom moru svetiljki, posada po-smatra siluetu dinovskog objekta. Kao to se pojavio, NLO je iznenadno i nestao [23]. Boing 747 JAL u 18,24 h slee. Iznenaujue, u ovom do u detalje u akta unesen sluaj je da su objekat sa svoja dva manja pratioca re-gistrovali kako avionski radar, tako i onaj zemaljske kontrole, ali ne i sateliti Amerike svemirske kontro-le. U svakom sluaju, ovi strani objekti ne mogu se ot-pisati kao prirodni fenomeni.

19. maj 1986. 17,14 h

Na radarskim ekranima Centrale protivvazdune odbrane kod Rio de aneira pojavilo se 13 objekata ko-ji su se brzinom od 1400 km/h kretali u pravcu zapa-da. Brazilska ratna avijacija odmah polee sa dva aviona tipa francuskog miraa (Mirage) i dva lovca amerikog modela F5. Porunik Kleber Kaldas Marin-ho (Kleber Caldas Marinho), 25 god., uspeva da se priblii objektima na 20 km rastojanja, ali iznad grada San Hoze dos Kampos prinuen je da se okrene zato to muje gorivo pri kraju. Porunik Kleber: ,,Biloje to pulsirajue svetlo, crveno i belo, preteno belo. Nije se radilo o zvezdi, ali nije moglo biti niti neki drugi avion. Nije to moglo biti nita ovozemaljsko". Pilot modela F5 kapetan Marsio ordao (Marcio Jordao) izvestio je da se objektima primakao na 40 km rastojanja, ali davie nije mogao da upravlja letilicom. Vidljivost je bila izvrsna, nije bilo ni oblaka, niti dru-gog vazdunog saobraaja. Jedan od pilota miraa nekoliko minuta pratio je 13 objekata, Izvestio je: ,,Sedam objekata prati me sa jedne, a est sa druge strane, iznenada su se povukli neverovafcnom brzinom." Brazilski ministar Ratnog vazduhoplovstva, brigadni general Otavio Moreira Li-ma, izjavio je u Riu de aneiru najednoj konferenciji za stampu, da su strani objekti ,,preplavili" radarske sisteme iznad Ria i Sao Paola, i da su omeli vazduni saobraaj, usled ega je poletelo etiri aviona. ,,Ne naogu vam pruiti objanjenje za ovu pojavu, jer ga i nemamo" [24]. Magijaje trajala skoro tri asa. Brazilsko Ratno vazduhoplovstvo angaovalo je jednu istranu komisiju koja je sasluala pilote i pre-gledala radarske zapise. Kako nije bilo objasnjenja za fenomen, izvetaj je zavrio u podrumu Arhiva ratnog vazduhoplovstva. Opet su se tuinci igrali make i mia sa zemljanima. Konsekvence iz ovog sluaja nisu povuene.

21. oktobar 1978.19,06 h

Dvadesetogodinji pilot Frederik Valentih (Frede-rick Valentich) leti iznajmljenom plavobelom cesnom (Cessna) 182 iz Melburna, Australija, u pravcu Kings Ajlenda. Njegov instruktor i poznanici Valentiha opi-suju kao razboritog mladog oveka, koji e pre rei premalo nego previe. Valentih je pola puta ve bio preao i pribliavao se sa severaseveroistoka Kejp Vi-kemu, najsevernijoj taki Kings Ajlenda. Visina: 1400 rnetara. U 19,07 h javlja kontrolnom tornju u Melburnu da ga prati ogromna letilica sa etiri velika svetla. Pri-padnici slube kontrole leta pitaju ga da li moe iden-tifikovati objekat. Valentih: ,,To nije avion. To je..." Veza se prekinula. Kontrola leta poziva vie puta mla-dog pilota da izvesti ta vidi. Posle dva minuta Valentih se javlja drhtavim glasom: ,,Halo, Melburn! Prilazi rni se istoka... Izgleda da se poigrava sa mnom... Ne mogu da procenim brzinu... Prolee pored mene... Ima dugaak oblik... Vie od toga ne mogu da razaznam... Sada dolazi zdesna... Izgleda kao da stoji u vazduhu... Okreem se, a ta stvar se okree sa mnom... Moj mo-tor preskae, prekida.." Potom Ijudi sa kontrolnog tornja preko zvunika uju zvuk koji podsea na krzanje metala o metal. Ve-za se prekida. Iste veeri poleu avioni u potragu. Bro-dovi su poslati u oblast severno od Kings Ajlenda. Do danas nije pronaden ni najmanji trag Frederika Va-lentiha i njegove letilice. Nekoliko dana australijska i novozelandska tampa bavile su se ovim sluajem [25, 26, 27]. Zatimje interesovanje splaslo. Pouke iz ovog sluaja nisu izvuene, Nikada nisu. Ali javnost se obmanjuje sa zvaninih mesta. Ovu tvrdnju mogu i moram potkrepiti. Decenijama su zva-nine instance SAD - Ratno vazduhoplovstvo, Morna-rica, Ministarstvo odbrane, CIA i super fcajna NSA (.Nacionalna agencija za bezbednost) uveravale da o NLO nita nije poznato, da nema niti podataka niti informacija koje su pothranjene ili razmenjivane. Pozi-vajui se na Freedom of Information Act, zakon kojim se garantuje sloboda informacija, NLO-pobornici su uspeli da dotadanje zvanine objave prevedu u la. Najvei ameriki bulevarski list Nenel Inkvajrer (Na-tional Enquirer\ koji stalno lovi senzacije, objavio je 1985. god u vidu knjige izvode iz do tada u tajnosti uvanih akata. Jo 1968. god NSA je u jednom doku-mentu tvrdila: ,,injenica da irom sveta od davnina postoje svedoenja o pojavama NLO, pa i od strane po-veeg broja videnih naunika naeg vremena, sada vrlojasno ukazuje da NLO nisu nikakva obmana" [28]. Samo u tromesenom periodu, po tajnom izvetaju, rafcno vazduhoplovstvo je registrovalo 35 pojava NLO, koje nisu mogle biti razjanjene. ,,Za svaki problem postoji reenje koje je jednostavno, jasno i pogreno", pisao je ameriki publicista Henri Luis Menken (Hen-ry Luis Mencken - 1880-1956). La je pogrean dopri-nos reenju problema. Skupljeni su i skupljaju se podaci o NLO. Zvanine istance znaju vie nego to priznaju. emu ova tajno-vitost? Postoji bojazan od panike medu stanov-nitvom. Siguran sam: Vladajud potcenjuju narod! On zna da mora iveti sa opasnostima, ali eli da ih zna. ivimo u dobu razotkrivajueg novinarstva. Tajni sud-ski spisi nisu vie tabu, kao ni brojevi privatnih rauna. to se tie terena tajnih akata o NLO, elim radikalno razotkrivanje. Moglo bi samo biti od koristi, za svakoga.

Moskva. Kraj januara 1985.

Sindikalni list ,,Trud" pie o jednom NLO-sluaju u Sovjetskom Savezu [29]. Danima pre toga jedan putniki avion tipa TU-134A saobraa na Aeroflotovom letu br 98352 iz Tbili-sija preko Rostova za Talin. etvorolana posada prvo pornilja na prividanja kada se na veernjem nebu iz-nad aviona pojavljuje velika sjajna zvezda iz koje ka zemlji vodi tanki, pravi svetlosni zrak, gde se razvija u svetlosnu kupu koju prate jo dve, svetlije. Po ,,Tru-du", piloti su pretpostavljali da je nepoznati leteci ob-jekt sa oko 40/50 km iznad zernlje putao svetlosne zrake. Svetlost se tako svetlo reflektovala da su posa-da i pufcnici sa 10.000 metara visine mogli da prepoz-naju kue i ulice. Onda je svetlost iznenada uperena na avion. Posada je opisala kako ih je jedna, arenim krugovima opasana taka, osvetlila u kabini.

Medutim, navodna ,,zvezda" munjevito se spustila niz nebo, presekla putanju TU-134A i pratila ga kao poasna pratnja sve do Talina u Estoniji. Naunik Nikolaj eltuhin (Sheltuchin), potpred-sednik Komisije za anormalitete Prirodnonaunog drutva, objasnio je fenomen ,,globalnim atmosfer-skim i geofizikim procesima na vie hiljada kilometa-ra udaljenosti, iji je tip nauci nepoznat." Piloti po eltuhinu ,,bili su izloeni optikoj varci!" Optika varka! Nije teko uoiti da se sovjetsko stanovnitvo sinatra podjednako glupim kao i ameriko.

Snimljeni NLO
Sredinom decembra 1978. god, na Novom Zelandu opaeno je nekoliko NLO. Nou su svetla preletala nebo. Radarske stanice registrovale su neobine ehoe, koji nisu poticali od aviona. Ovakve vesti navele su te-levizijskog novinara Kventina Fogartija (Quentin Fo-garty), sa Kanala ,,0" u Melburnu, da se sa svojom TV-ekipom ukrca na teretni avion tipa argosi (Argosy), da poblie pogleda to to je bilo povod za senzacio-nalne vesti. Fogartije poleteo u ranim jutarnjim satima 31. de-cembra 1978. god. Ve po uzletanju sa piste aerodro-ma u Velingtonu, Fogarti i njegovi Ijudi, kao i piloti, primetili su oko aviona udna svetla. Izgledalo je kao da ,,neko ili neto eka da bude snimljeno" [30]. Zemaljski radar u Velmgtonu i vremenski radar u avionu prikazivali su vie objekata. Geof Klauzer (Ge-off Clauser), ef kontrole leta u Velingtonu kasnije je rekao da su NLO na ekranima radara bili iste veliine kao i avion: ,,Videli smo jasne, defmitivne radarske ehoe. Povremeno bi se na ekranu videlo i do deset NLO odjednom" [31]. Fogarti, koji do toga dana nije ,,verovao" u NLO, rezimiraoje: ,,Bilo je fantastino. Svetla na nebu. Jed-no svetlo nas je prafcilo, onda nam se pridruilo jo jedno, neto nie. Raspoloenje u avionuje zaista bilo napeto. Snimili smo dobro pare fllma, ali objektiv je bio suvie tanak. Ondaje doaojedan NLO sasvimbli-zu, sa desne strane. Kroz 120 mm zum-objektiv izgle-dao je mali, slian tacni, sa svetlima gore i dole. Tada sam na kameru stavio 250 mm objektiv i obuhvatio sjajno svetlo objekta. Leteo je istom brzinom kao i mi, neto iznad nas, onda desno ispred, zatim ispod nas i na kraju opet na naoj strani. Napravili smo grubu raunicu i zakljuili da bi to udo moglo biti visoko i tri do etiri sprata." Australijskom dnevniku ,,D Advertizer" (The Ad-vertiser) Fogarti je 2. januara 1979. god. izjavio: ,,Bo-jali smo se kada nam je radarska kontrola u Velingtonu rekla dajejedan objekat odmah iza nas... ak sam pomislio ,,i to bee to" poto sam se setio Frederika Valentiha." Iseci iz ovog filma prikazani su na mnogim televi-zijskim stanicama raznih zemalja. Kamerman Dejvid Kroket (David Crockett) nazvao je taj fllm ,,najfanta-stinije pare filma" na kojem je ikada radio. ,,Preo-krenulo je itav rnoj ivot. Sada zaista verujem da tamo gore ima neeg o emu nita ne znamo." ta je nauka rekla o tom jedinstvenom filmskom dokumentu? Astronom Piter Rid (Peter Read) rekao je na Radiju Novi Zela-nd: ,,Ne verujem u stvari kao to su NLO. Taj NLO bilaje Venera!" Sveti Boe! Ot-kada Venera izaziva radarski eho? ,,Blagosloveni bili oni koji nemaju ta da kau pa ute!" Oskar Vajld (Oscar Wilde -1856-1900).

22. jun 1976. 21,37 h

Nadomak jugoistone obale ostrva Fuerteventura (Kanarska ostrva) krstari korveta ,,Atrevida" panske mornarice, kada se sa horizonta pribliava intenzivna svetlost. Posada pretpostavlja da se radi o svetlima za sletanje nekog aviona, ali svetlost se gasi i novi zrak pada sa neba i dva minuta ispituje obalu. Dodue ne uje se nikakav zvuk, ali posada sada misli da se radi o jakim reflektorima nekog helikoptera.

Onda se dogodilo neto neverovatno: Od svetla na-staje veliki svetlosni venac koji se deli na gornji i do-nji. Gornja polovina stoji neprestano uperena prema gore, sve dok se mornarima ne izgubi iz vida, donja osvetljava obalu i more. Ovaj sluaj bi mogao da se svede pod zajedniki po-jam ,,svetla sa neba" da istovremeno nije lekar dr Francisko Padron Leon (Francisco Padron Leon) sa taksistom Francisko Estevez Garsijom (Francisco Estevez Garcia) bio na putu ka jednoj pacijentkinji. Kola su izala iz jedne krivine kada je odjednom, 60 metara od njih, samo dva metra nad zemljom, lebdela jedna kugla kojaje liila na prozirni balon od sapuni-ce. Taksi je stao. Dva oveka su se ponadala da e pri-sustvovati grandioznoj predstavi prirode. Taksista: ,,Hteo sam to da pogledam izbliza, otvorio sam vrata, doktor me je uhvatio za ruku. Ipak, izaao sam... priao sam blie, bio sam udaljen nekih 25 metara" [32]. Onda su oba mukarca ,,u unutranjosti kugle vide-la neku vrstu platforme... i dva velika bia" [33]. Lekar je kasnije rekao da bi mogao do pojedinosti da opie ta bia, poto ih je posmatrao punih dvadeset minuta: Stranci u kugli su bili visoki oko 2,70 - 3 m, nosili su crvene kombinezone i neku vrstu crne kapuljae; ru-ke su se zavravale ,,kupastim oblikom, za koji se nije moglo tano rei da li su ruke ili rukavice". Dr Padron je ustanovio da neto slino niknda ranije rpje video i da su oba stranca i-mala neki ,,visoanski sjaj"', stajali sujedan naspram dru.gog i po svemu sudei opsluiva-li neke uredaje. Napokon su stranci pogledali u prav-cu taksija. Taksista: ,,Ta dva tipa su rne pogledala. Ja sam njih pogledao... Bio sam smeten, a onda sam oseao samo jo strah." Lekar je u zapisniku izjavio da se u unutranjosti staklene kugle pokretala jedna prozirna cev iz kojeje izviralo ,,neto plaviasto" toje obloilo ku-glu. Pred oin'i.a dvojice mukaraca kugla je postajala sve vea i vea i narasla do visine dvadesetospratne kue bez da se veliina dvojice stranaca promenila, Lekar i taksista su se da!i u beg, Kada su se osvrnuli, videli su kako se kugia velikom brzinom. otisnula u pravcu susednog ostrva Tenerifa. 0 ovorn dogadaju u leto 1976. god. pisale su mnoge evropske novine. Novinari su se razrnileli, ispitivali stanuvnike ostrva i turiste. Mnogi su potvrdili pojavu NLO, a potvrdem su i ,,l.judi u crvenom". Da se kod prozirne kugle radilo o realnoj stvari, a ne o hologra-mu, tj. trodimenzionalnoj projekdji kojomje neka a-Ijivina ili turistiki savez hteo da skrene panju na ostrvo, pokazalo se sledeeg dana: Kugla je lebdela i nad jednim poljem sa lukom. i celo polje imalo je spi-ralne ofciske, sve biljke su bile polomljene. Duhovi, rnagije, ilnzije za sobom e oslavljaju tragove. Dobronamerni kritiari NLO bi po saznanju ovak-vih izjava rekli da je pojava NLO bilo oduvek i pitaju zato bi to morali biti vanzemaljski objekti koji su tu vilenili. Hendikep kod svih ozbiljmjih isfcraivanja NLO je glupost koju mnogo, previe Ijudi dodaje. Iz druge ili tree ruke, pojave, koje se zaista mogu obja-sniti kao sasvim prirodne, naduvavaju se. Osobe koje ele da se naprave vanim, prodaju nebulozne prie. Kada se od svih takvih izmiljotina oduzmu svi prirod-no objanjivi fenomeni, ostaje zabrinjavajui broj opaanja NLO, koji nije mogue objasniti, ali ni ospo-riti. Fofcografije, filmovi, fiziki tragovi, kao i radarska opaanja govore drugimjezikom od arlatana. Svako ko se, koliko je god mogue objektivno, po-stavi prema problemu NLO, bie uskoro suoen sa protivrenim izjavama fanatimh pristalica NLO po istom pitan.ja.

Sve je to ve bilo
Sveje to ve bilo! imao je u raznim prilikama obiaj da kae rabin Ben Akiba u Guckovom (Gutzkow) ,,Urijel Akosta" (1847). Sa ovim adutom krenuo sam na svoj teren. Sve je to ve bilo... dalo bi se dokazati pomou starih tekstova sa izjavama o nebeskim poja-varna i nebeskih koijama, ali i da su opisi odvajkada bili kontroverzni. Eva je videla ,,svetlee koije koje su vukli sjajni orlovi". Prorok Hezekil opisao je,,Boiju krasotu"kao objekt sa

,,tokovima, felnama, oima i krilima". Avram je provozan svemirskim bro-dom visoko iznad zemlje, a Salomonov otpremni apa-rat uaoje u anale kao ,,letei tron". Isuvie turbulentni i kontroverzni su opisi letecih barki i brodova u indijskoj sanskritliteraturi: Idu od svemirskih gradova preko satelita do ,,draguljima ukraenim viespratnih nebeskih vozila", sa ili bez krila, sa ili bez tokova, bunih ili tihih [34]. 1 nebeski uitelji antike naili su na razliite opise: as su to bili divovi, as svetlosne pojave, as bia u svemirskoj odei sa lemom, onda pak ,,nesto kao ovek u lanenoj odei", kao to je primetio Hezekil. Nakon ovih saznanja, protivrene izjave o NLO me ne smetaju, one samo nastavljaju tradiciju staru hi-Ijadama godina. Tada kao i danas svemirci su se slabo obraali politiki vladajuima, ili su uvek na obinog zemljanina. Zasto? Astronomi i matematiari objavili su poslednjih go-dina u strunirn asopisima i knjigama njihova gledita o mogunosti galaktike kolonizacije [35-45]. Izraunata je verovatnoa vanzemaljske civilizacije, kao i brzma njenog mogueg proirenja. Veina ovih naunika sklona je miljenju da bi u svemiru trebalo da vrvi od galaktikih civilizacija. Ali gde su vanzemaljci? Zato nemamo zvaninih kontakata sa njima? Profesor Dejms V. Dirdorf (James W. Deardorff) sa Oregon Stejt univerziteta u Korvalisu, SAD, obra-dio je ovo pitanje u jednoj temeljnoj studiji [46]. Po-stoji jedna hipoteza po kojoj se Zemlja smatra zoolo5kim vrtom i od strane vanzemaljaca tretira kao zbeg. Pretpostavka za postojanje ovog zoolokog vrta je dovoljno dobre volje uvara. ivotinje ive u miru medu sobom. Posetiocima je zabranjeno da diraju ili umgtavaju gnezda retkih ptica ili terarijume egzo-tinih salamandera (dadevnjaka). Svi posetioci duni su da se pridravaju kodeksa o nemeanju. Profesor Karl Sagan (Carl Sagan) smatra da je mo-gue da postoje univerzalne smetnje,,za kosmiki im-perijalizam"i da moda postoji neto kao Codex galactica, po kojem se nedovoljno razvijena planetar-na drutva upuuju i zatiuju [47]. Civilizacije sa du-gom istorijom i iskustvom u svemirskoj plovidbi trebalo bi da znaju kako se treba odnositi prema jed-noj kulturi kojaje tek u razvoju - kao Ijudi koji putu-ju zemaljskim zabitima i tako naidu na nepoznata plemena. Ova pretpostavka se prenosi u galaktike dimenzije i onda se iz nje izvodi da svaka planefcarna civilizacija ima mogunost da od svog rodenja kad-tad nabasa na svemirom ploveu familiju... ili da sama sebe uniti. U kosmikim razmerama odigrava se selekcioni proces kao evolucija na Zemlji: Ili se planetarno drutvo ujedinjuje i kree ka kolonizaciji prostranstava galak-sije, ili se unitava u borbi i rui sve svoje tekovine. Planetarno drutvo samo mora da dokae da se moe pokrenuti sopstvenim snagama i da se moe miro-Ijubivo odnositi prema vanzemaljcima. Dirdorf: ,,Ne-ma boljeg puta da se ova nesposobnost dokae nego samounitenjem". Profesor Majkl D. Papadanis (Michael D. Papagian-nis) sa Bostonskog univerziteta, SAD, ide korak dalje kada smatra da e kad-tad svaka civilizacija biti pri-nudena da spozna granice svog materijalnog rasfca i da ih prevazide; onda se stremljenje inteligencije preu-smerava na nemafcerijalne ciljeve. Posledica ove pre-mise bila bi da kad-tad galaksija bude nastanjena stabilnim, etiki visoko razvijenim i duhovnim civili-zacijama [48]. Pretpostavke Dirdorfa i Papaanisa polaze od toga da se vanzemaljci prema oveanstvu odnose dobrona-merno. To mora da je tako, poto bi u suprotnom vanzemaljci odavno agresivnim sredstvima promenili nau istoriju.

Ali ne znamo koliko galaktikih civilizacija ima. Medu njima moe biti i agresivnih vrsta moda zato to imaju drugaiji metabolizam (razmenu materija), moda zato to su nakon nekog dobijenog rata planeta ostali agresivni ili stekli agresivnost nakon putovanja svemirom. Miroljubive civilizacije mogle bi pokuati da odvrate agresivne da se meaju u razvoj jednog pla-netarnog drutva. Za ovu pretpostavku ima vie razloga. ,,Jedan bi mogao biti", kae Dirdorf, ,,da je homo sapiens prilino slian sopstvenoj ivotnoj formi". Drugi bi bio taj to planetarno drutvo u sebi nosi ge-ne vanzemaljaca; modaje nekada i nekoj galaktikoj civilizaciji pomognuto na ovaj nain, tako da se osea obaveznom na slian odnos. Profesor Ronald Brejsvel (Bracewell) je poznati ra-dio-astron.oin na Stanford univerzitetu, Kalifomija. On je gledita da bi svaka vlada na svetu, u interesu nacionalne bezbednosti, drala u tajnosti radio-poru-ke vanzemaljaca. Razlog za ovakav odnos moe se potraiti u nadi da e se sa vanzemaljskim informaci-jarna postii nadmo - ne samo vojna ve i u sociolokom, tehnikom, ekonomskom i kulturnom domenu. ak iako bi vanzemaljske poruke primila, odgonetnula i obradila privatna istraivaka drutua, vlade bi to mogle kvalifikovati kao greku ili alu ,,i odmah celi sluaj staviti pod sigurnosno stakleno zvo-no" [49]. Profesor Brejsvel smatra da bi vanzemaljci trebalo da preduhitre jednu takvu akciju time to bi njihovu poruku odaslali u iroku javnost izvan nacio-nalnih granica. Kako to, kada ipak stoji neka vrsta ,,embarga" nad zemaljskim zoolokim vrtom? Iznenadno prisustvo vanzemaljaca, time to bi se odjednom prikazali na velikim fudbalskim stadionima irom sveta, ukljuili u nae TV-programe, bio bi kraj embarga. Dobronamerne galaktike civilizacije znaju da bi iznenadna pojava svetsku javnost dovela do sta-nja oka i izazvala haos. ,,Samo religiozne posledice ve bi bile estoke" [46], a kamoli vojne komplikacije. Nacije bi napale jedna drugu atomskim raketama, jer svaka veruje da su vanzemaljci tajno oruje protivni-ka. Zbrka na visokim kolama bila bi potpuna, kultur-ni ok bi nas paralisao. U kletima izmedu ,,embarga" i ,,dobronamerno-sti" izmedu pomoi bez okiranja, ostaje samo jedno reenje: Vanzemaljci e svoje poruke medu Ijude slati dozirano, u dugakom vremenskom periodu, tako da niti vlade, niti naunike vrhuke mogu da reaguju represivno. S jedne strane poruka treba da je prisfcu-pana javnosti, s druge strane, za naunike ,,ne treba da izgleda prihvatljivo ili verovatno, Vladini resori, ko-je savetuju naunici, onda ne bi pravili nikakve reak-cije, te bi embargo ostao netaknut. Saznanje o tome ta se u stvarnosti oko nas deava vrlo bi sporo i poste-peno prodiralo - svakako ne bre nego to bi ovean-stvo uopte bilo spremno da prihvati vanzemaljske poruke"[46j.

Proces promene razmiljanja

Ovi modeli miljenja odgovaraju onome to se ve skoro 70 godina deava oko nas. Kontaktiraju se poje-dinane osobe, dobijaju informacije koje odgovaraju njihovom intelektualnom statusu. Zna se i eli se da fcakve kontakt-osobe o svojim doivljajima priaju u krugovima njihovih poznanika koji su na istom inte-lektualnom nivou; prihvata se da se prevaranfci i du-vadije ubacuju i stvaraju zabunu. U sutini, ipak bez ikakvog haosa, odigrava se duhovni proces promene razmiljanja na irokoj osnovi; razumljivo je da se lane i prave informacije mnoe u svim medijima. Ova nova duhovna struja primorava naunike da se izjasne o temi ,,vanlzemaljaca". Narodi i politiari zah-tevaju odgovore. Postaje neophodno ,,ukljuivanje lo-gikih misaonih postupaka da bi se odluilo da 11 je poruka esencijalno istinita ili nije" [46]. Sledei korak je komunikacija medu naunicima u vezi sa tim pita-njem, sledei bi bio uklanjanje prepreke onome to je do tada izgledalo nemogue. Bez rata i haosa drutvo se priviklo na postojanje vanzemaljaca.

Koliko je do sada napredovao proces promene mi-Ijenja dokazala je pre nekoliko godina jedna anketa amerikog magazina ,,Indasrijal Riser Divelopment" (Industrial Research Development), koji itaju samo naunici i industrijalci. Radilo se o pitanju postojanja NLO: 27% upitanih naumka definitivno veruje u postojanje NLO, 34% ih smatra moguim, 12% nije bi-lo sigurno, 19% je smatralo da ih verovatno nema a samo 8% bilo je miljenja da defmitivno ne postoje. Broj od 61% ,,za" NLO pokazuje koliko je ameriko drutvo otvoreno prema ovom problemu. Mi smo naviknuti da priznajemo san-io ono to je mogue m.eriti ili vagati. Tako dco naunika gubi vezu za bri razvoj. Febmara 1987. god. ,,pigl" (Der Spie-gel) [50] je pisao o jednoj duhovnoj pometnji koja je zahvatila vei deo stanovnitva brazilskog supermo-dernog glavnog grada Brazilije. ,,Samo u Braziliji. ovek bi mogao da scdne za kafanski sto i ispria da je upravo imao kontakt sa van.zemaljcim.a, a da ne bude ismejan" citira se novinar ,,urnal do Brazil" (Journal do Brasil). Stanovnlci Brazilije kau. da je ve samo osnivanje i planiranje njihovog supermodernog grada imcirano od strane vanzemaljaca, da ovek pripada jednoj interplanetarnoj civilizaciji 1 da je samo ,,gost na ovoj planeti". Magazin je komentarisao da su ovo svakako ideje koje medu ezotericima itavog sveta imaju pristaa ,,ali nigde javno priznanje takvog raz-miljanja mje tako daleko otilo kao u Braziliji".

13. decembar 1973.

Klod Vorilhon (Claude Vorilhon), sportski novinar i voza, vozi se ka vulkanskini planinama koje nadvisu-ju grad Klermont-Fcrand. Parkira svoje vozilo kod kratera Pi de Lasola; on zapravo samo eli da uhvati malo sveeg vazduha, ,,nebo je skoro bilo sivo, u dolini su bile trake magle" [51]. Iznenada Klod vidi crveno svetlo koje ide pravo na njega; on vidi NLO premka 7 metara, koji lebdi dva metra iznad tla. Stranac sa ,,oima oblika badema i dugom tamnom kosom i zele-nim jednodelnim odelom" izlazi i pribliava se mla-dom Francuzu na deset mefcara. Sn.anim, nazalnim glasom stranac objanjava novinaru da dolazi sa dale-ke planete i da ima poruku za njega da odredenog dana u isto vreme bude na istom mestu. Klod i vanzeinaljac sastajali su se vie puta. Stranac je objasnio da njegovi Ijudi ve hiljadama godina po-seuju Zemlju. Iz opirnih razgovora nastalo je vie knjiga. Klod Vorilhon je napustio posao, naziva se nadalje ,,Rael", osniva neto kao zemaljsku religiju vanzemaljaca. Njegov pokret u meduvremenu ima preko 10.000 pristaa. Postulati ove sekte su: Nema Boga niti due koja posle smrti lagano naputa telo. ovekje pre dugo vremena stvoren naunim putem u laboratoriji od strane bia koja su dola sa druge planete. Ne mogu da zakljuim da li je Klod Vorilhon, iliti Rael, svoje susrete zaista doiveo ili je isuvie ifcao Denikena (Daniken), ne znam ni da 11 je njegova nametljiva poruka usmerena na budelare njegovih pristaa. Neosporno je meutim da Rael od 13. de-cembra 1973. god. uporno i uprkos svim nedaama iz-graduje svoje udruenje. Ne bih ga ni pominjao da je usamljen sluaj. Ali irom sveta vivi od raznih Klod Vorilhona, uspenih ili manje uspenih. Oni deluju na plodnom tlu.

18. novembar 1982.

Andreas najder (Andreas Schneider), Nemac star 15 godina, ivi sa roditeljima izvan Santa Kruza na Tenerifima. Nou se budi sa potrebom da izade napo-Iju. Iznad njega na nebu visi crveno - plavo - zeleno svetlei NLO. Deak gubi svest. Dolazi ponovo k sebi u NLO. Posada vrlo Ijubaznih Ijudi vodi deaka po NLO-u, saoptava mu raznorazne novitete; pred-

vidaju pre -kraja ovog stolea stranu prirodnu katastrofu, ali vele da Ijudima ne mogu da pomogrm ,,zato to se mi njiiria samo smejemo, ak i napadaiiio njihove svemirske brodove i na njih pucamo". Ja sam upoznao tog Andreasa najdera pre nekoli-ko godina, on mi je tada ispriao tu pricu na deaki nain, Zgodan, simpatian, sasvim normalan deak. Naravno da ne ziiam da li je Andreas imao puberfcet-ski traumatski doivljaj, ilijejednostavno samo fanta-zirao... ili da li mu se time ini nepravda i da se dogadaj zaista zbio. Imao sam utisak da je Andreas imao jedan nesvakidanji doivljaj, Da li u stvarnosti ili samo u glavi, ne bih eleo da presudujem, ta uo-stalom. to ima veze, kada se - po profesoru Papadani-su - radi o duhovnoj civilizaciji? Ve dugo godina poznajem jednog oveka koji je celoga ivota bio pilot DC-8 ujednoj velikoj vazduho-plovnoj kompaniji; dakle raspolae normalnim preci-zno funkdomrajuim mozgom. Ovaj ovek iznenada prima direktno, preko svojih netaknufcih sivih elija, telepatske poruke vanzemaljaca. Da lije taj ovek po-ludeo? Sigurno da nije, jer on vodi ivot kao ti i ja. Ludl je reakdja na suoavanje sa takvim ispadom. Po-jedinan! aluaj bi se mogao smatrafci ludm'i, da nije na hiljade slinih sluajeva kontakata. 183 knjige o NLO na nemakom, francuskom i engleskomjeziku sknpio sam tokom vrernena u mojoj bibliofced. Preko 500 izvetaja o kontaktima stoji u njima. Uz to ide vie od 1.000 arhivisanih opaanja NLO sa drugim doiv-Ijajima. Gubi li ovek tlo pod nogama? Zar ne moe da izade na kraj sa esto jezivom realnou? Ne podlee li sve vie i vie masovnoj psihozi, kakvu psiholozi rado guraju u fioku kolektivne podsvcsfci? Ili se radi o vla-dajuoj sumnji u poslednju instancu naeg bitisanja? Artur openhauer (Arthur Schopenhauer - 1788-1860) pisao je na ivici oaja: ,,Ukoliko je Bog stvorio ovaj svet, ne bih voleo da sam Bog. Va jad bi mi slo-mio srce". Nai psiholozi imaju spremna objanjenja. Krivo je drutvo sa svojom bedom kontakata. Krive su vojne pretnje. Krivaje pomisao na umiruu ivotnu sredinu itd. Oprostite, gospodo! Gde sada da stavimo doivljaj japanske posade JAL-a iznad Enkorida? Gde je ne-stali australijski pilol Frederik Valentih sa sve avio-nom? ta emo sa snimljenim NLO iznad Novog Zelanda? ta sa NLO koje su jurili vojni mlaznjaci iz-nad Brazila? Koja to ,,svetla sa neba" ostavljaju spiral-ne tragove na poljima sa lukom, i kako to da se NLO pojavljuju na radarskim ekranima? 1 zato nije bilo drugaije pre vie hiljada godina, kadajo nisu kruile vizije bede? Zar su ,,nebeski uitelji" indijanskih i sta-roindijskih predanja produkt naeg vremena? Kakoje to kada deca sa zabitih seoskih gazdinstava - bez televizijskih izvetaja sa jezivim slikama svakidanjice -postanu kontakt-osobe? Tu rnoram podsetiti najedan poseban sluaj, koji pokazuje da nas ne prave glupim samo politiari ve i crkvenjaci. Za moju knjigu ,,Pojave" [52] ispitivao sam sluaje-ve koje su mnoge religije beleile i belee ve vek-ovima.

Vizije iz Fatime
Sluaj koji bih eleo da obradim odigrao se u ma-lom portugalskom selu Fatima. fca se tamo dogodilo? obani Hacinta Martos (Jacinta Martos), Franesko i Lucija Santos (Francesco i Lucia Santos) doiveli su 1917. god. ukupno sedam pojava Gospe - svakog tri-naestog u mesecu od rnaja do oktobra. ,,Hou da dodete ovamo 13. sledeeg meseca!" na-redila je pojava obaniima iz Fatime. 1 tako se Go-spa ukazala tano u zakazano vreme na dogovorenom mestu. Naravno - a koja deca ne bi - njih troje je ivahno i sa ushienjem prialo o njihovoj viziji. Oni su u Portugalu bili dogaaj leta ijeseni 1917.

Na poetku su tri mala obanina bili komuni-kacioni centar, ali za kratko. Svakog trinaestog u me-secu beskrajni karavani hodoasnika stizali su u Fatimu, Prema pouzdanim izvetajima, 13. oktobra 1917. god. izmedu 70.000 i 80.000 Ijudi okupilo se na mestu prikazanja ekajui udo. 1 isplatilo se. Oeki-vala ih je predstava koja nije opinila samo decu. Kia je lila kao iz kabla, bila je to bedna pretpostavka za pnkazanje Gospe, ali ipak i deo predstave: Iznenada oblaci su se rascepili i pojavilo se pare plavog neba, Sunce je zasjalo, ali ne i zablesnulo. ,,Sunano udo Fatime" je zapoelo, i sve to sada iznosim"stoji u za-pisinia o tom velikom danu. Sunceje poelo da se trese, poelo da klizi, izvodilo je nagle pokrete levo i desno, i na kraju poelo neve-rovatnom brzinom, kao vatreni toak, da se okree oko svoje ose. Iz njega su potekle kaskade zelene, crvene, plave i Ijubiaste boje i stopile se na zemlji u nestvarnu, ba tako, vanzemaljsku svetlost. Desetine hiljada Ijudije to videlo, a oevici su tvrdili daje Sun-ce nekoliko minuta stajalo mirno, kao da je Ijudima htelo da da predah. Odmah potom fantastini pokreti su se nasfcavili, poeoje i dinovski vatromet iz bleta-vog svefcla. Spektakl nije, po reima posmatraa, bilo mogue opisati reima. Nakon ponovnog predaha Sunce je po trei put zapoelo svoju igru istom lepo-tom. Cela arolija trajalaje ukupno dvanaest i"ninuta. Posmatranaje u preniku od 40 kilometara. Deca su prilikom svakog prikazanja primala poru-ke, koje je Lucija, najstarija od troje dece - rodena 22. marta 1907. god. - stavljala na papir. Sva prikazanja najavljivana su ,,sevanjem" koje je bilo propraeno brujanjem i praskanjem, Lucijaje tada rekla daje sva-ki put kada se prikazanje udaljavalo ula zvuk, kao da u daljini ,,puca vatrometna raketa". Prilikom petog prikazanja deci Fatime, 13. septem-bra 1917, nekoliko hiljada seljaka i radoznalaca prime-tili su jasno svetleu kuglu, koja je polako i dostojanstveno lebdela ka nebu. Lucija je pisala kako se svaki put prikazanje Majke Gospodnje polako pri-bliavalo u ,,odblesku jednog svetla", i kako su deca Madonu vidala tek onda kada bi svetlea taka stajala mirno iznad hrasta lunjaka. Kada su Luciju prilikom ispitivanja upitali zato je prilikom prikazanja esto sputala pogled umesto da netremice posmatra Svetu Devicu, odgovorila je: ,,Zato to me je nekad zaslep-Ijivala" [53]. Jo u ,,Pojavama" usudio sam se da naslutim da je spektakl u Fatimi bio demonstracija vanzemaljaca i napisao: ,,Treba se osloboditi besmislenog shvatanja da su prikazanja religiozna privilegija." Tada mi je

Primaoci poruke iz Fatime: Hacinta Martos - Franesko i Ludja Santos. Oodina 1917. promakla odluujua misao, koju je u meuvremenu diplomirani geolog Johanes Fibag (Johannes Fiebag) do kraja konzekventno razradio u svojoj knjizi ,,Tajna poruka Fatime" [54]. Deca Hacinta Martos i Franesko Santos umrla su ubrzo nakon prikazanja. Devojica Lucija Santos otila je u sarnostan; primljene poruke stavila je na papir i predala nadlenom biskupu. Treu poruku --po Luciji - trebaloje tek 1960. da obelodani Sveti otac (Papa). Zaista, svojevremeno je ova ,,trea tajna Fati-me" zapeaena predata papi Piju Xn, kojijuje zatvo-renu predao Svetoj kancelariji, ,.jer je Sveta Devica to tako htela." (Lucija) 1959, godinu dana pre toga datu-ma, kada je zapeaeno pisino trebalo da bude otvore-no, dnevnik ,,Glasnik Fatime" citiraoje Luciju: ,,... Ne mogu ulaziti u detalje, potoje tojo uvek tajna... koja se sme saoptiti samo Svetom ocu i biskupu Fatime, a obojicaje ne ele znati, da njome ne bi bili zavedeni... Poruka treba da ostane tajna do 1960.." 1960. Jovan XXIII bio je Gospodar rimske kurije. Iza zatvorenih vrata papske kancelarije otvoreno je Lucijino pismo. Prevodilacje bio monsinjor Paul Hoze Tavares (Paul Jose Tavares). Kada su dostojanstvenici napufcali papske prostnrije, njihova lica su izgledala ,,veoma uplaena, kao u nekog ko je upravo video du-ha". Potresen, Jovan XXin je rekao: ,,Ne moemo obelodaniti tajnu. Izazvala bi paniku". Naravno, od tada kolaju prie. uka se da trea tajna Fatime najavljuje jezivu prirodnu katastrofu, moda ak i jedan trei svetski rat. Crkva je odmah opovrgla takve glasine. Kardinal Otavijani (Ottaviani), koji je takode znao poruku iz Fatime, objasnio je na jednoj konferenciji za tampu: ,,Mogu samo zakljuifci daje sve to je kolalo oko tajne iz Fatime bez ikakvog osnova..." 30. septembra 1984. god. katoliki nedeljnik ,,Bildpost" objavio je intervju sa biskupom biskupije Leirije, Albertom Kozme do Amaralom (Alberto Co-sme do Amaral).

U njemu je izjavio: ,,Trea tajna iz Fafcime nema nikave veze sa atomskim bombama i bojevim glavama, sa pering i SS-20 raketama, niti sa unitenjem sveta. Sadraj se mnogo vie tie nae vere" [54]. Kardinal je jo dodao da crkva ima jake razloge"da ne obelodani treu tajnu iz Fatime. Za rimokatoliku crkvu Marijaje ,,Majka Boija; to je dogma proizala iz Papinog zahteva za bezgrenost ex cathedra (saoptenog sa papskog prestola). Zato je to i contradictio in re, stvarna protivurenost, kada naredenje Majke Boije, da trea tajna iz Fatime sve-tu bude saoptena 1960. godine, Vatikan spreava. Papa Jovan Pavle II je u prolee 1987. god. povodom crkvene proslave marijanske godine 1987/88. i skore 2000-te godinjice roenja Hrista, na nov nain nagla-sio centralni znaaj majke Isusa. Isus je Bog, trojstvo Oca, Sina i Svetog duha. Ovaj Bog je bezvremen, ne poznaje prolost, sadanjost i budunost. Majka Boija je naredila da se trea tajna iz Fatime obelodani leta Gospodnjeg 1960, ali primalac poruke se ne usuduje da izvri naredenje. Zar sveznajui Bog nije mogao da predvidi ovakvo dranje? Iz jakih razloga"(biskup do Amaral) Vatikan odbi-ja da obelodani tajnu, ,,poto bi izazvala paniku" (papa Jovan XXIII). Zato je drsko to ovde piem ono to bi po mom miljenju moglo da stoji u treoj poruci iz Fa-time: ,,U ime duha koji proima sve, pozdravljamo Vas, stanovnike Zemlje! Stigli ste do praga tehnologija, koje izazivaju velike promene. Nemir e zahvatiti Ijude, napetost i ratovi c'e omesti slogu naroda. Sve Sto budete inili, inite sapanjom i respektom pre-ma blinjern svom, inite to skromno i iiz straho-potovanje pred bezvremenim diihom u.niverzuma. Potisnite mrnju i neslogu, izbegavajte ratove. Rat je veliki razara, i Va svetje u prolosti ve dovolj-noputa unitavan ratovima. Spoznajte da ne ivite sami u svemiru. Mnoge ivotne forme pripadaju ve-likoj porodici galaksija. Pripremite Ijude na to da se susretnu sa drugim ivotnim formama iz sverni-ra. Kao dokaz za istinu ove poruke na nebeskom svodu prikazujemo Vam monu predstavu. Po tomc ete prepoznati da naa nzo ne potie sa ove Zemlje" Sve dok crkva ne bude objavila treu poruku iz Fa-time, onu koju je zabeleila mala Lucija sa datumom za objavljivanje - 1960 - moi u da tvrdim da sadraj - po svom smislu - odgovara mom nacrtu. Zaista bi to bila poruka koja okira, poruka koju bi crkva teko podnela, zato to bi izazvala paniku medu vernicima. Jer, obelodanjivanje poruke, ukoliko bi bila slinog sadraja, dokazalo bi da se u Fatimi nije prikazala Majka Boija. Papa Jovan XXIII, u ije vreme je doneta zabrana tree poruke iz Fatime, obratio se 1963. god. encikli-kom Pacem in terris (u cilju ouvanja mira) vernicima. Jovan Pavle II, kao ni jedan Petrov naslednik Svete stolice, putuje svetom. U leto 1986. god. pozvao je -to je jedinstveno u istoriji rimske crkve - poglavare ostalih verskih zajednica na molitvu i razmenu misli u crkvi Svetog Franje u Asisiju. Da li je Papa obavestio Dalaj Lamu, Kanfcerberijskog nadbiskupa i sve ostale crkvene linosti o budunosti sveta i onome to nas oekuje, shodno svom saznanju u vezi sa treom poru-kom iz Fatime? ,,Postoje u ivotu oveka trenuci kada je on blii svetskom duhu nego inae, i kadaje u mogunosti da postavi pitanje sudbini" Fridrih fon iler (Friedrich von Schiller - 1759-1805.