Biblioteka LEKOVITE SILE Genadij Petrovi Malahov OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU

(BIOS1NTEZA, BIOENERGETIKA, BIORITMOLOGIJA)

GENADIJ PETROVI MALAHOV

IVOTU I ZDRAVLJU
(BIOSINTEZA, BIOENERGETIKA, BIORITMOLOGIJA)
P R E V O D S RUSKOG

Beograd 2007.

SADRAJ

KONSTRUKCIJA OVEJE MAINE INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA Konstitucija V e t r a " Konstitucija u i " Konstitucija S l u z i " M e o v i t i tipovi konstitucija PROMENE OVEJEG ORGANIZMA PREMA UZRASTU i v o t od zaea do roenja i v o t od roenja do p o l n o g sazrevanja
Zreli period ivota

8 25 33 34 36 37

39

39
44 58 59 62 63 66 68

P r o m e n a ivotnih principa (doa) u toku ivota KRIZE I PROCES LEENJA K r i z e ienja K r i z e leenja E n e r g e t s k e krize BIOENERGIJA OVEKA - TAJNA IZA SEDAM BRAVA" E n e r g e t s k o telo o v e k a Osobine plazme K a r a k t e r i s t i k e uzimanja, p r e n o s a i r a s p o d e l e energije u organizmu K a r a k t e r i s t i k e v e z a n e za energiju o r g a n i z m a BIOSINTEZA - OSNOVA IVOTA, ZDRAVLJA I DUGOVENOSTI Z a k o n redukcije n e p o t r e b n i h funkcija o r g a n i z m a i s u p r o t n o s t - z a k o n uvebavanja funkcija

71 72 75 79 87

97 97

Transformacija biosinteze u i v o t n o m p r o c e s u o v e k a Stimulacija biosintetikih p r o c e s a BIORITMOLOGIJA Uvod Dnevni bioritmovi F u n k c i o n a l n a bioritmologija o r g a n i z m a etiri JANG -organa etiri JIN o r g a n a Uticaj M e s e c a n a dnevne b i o r i t m o v e N e d e l j n o - m e s e n i bioritmovi Nedeljni bioritmovi Meseni bioritmovi R a s p o d e l a m e d i c i n s k i h mera (mera leenja) u l u n a r n o m ciklusu Godinji b i o r i t m o v i K a r a k t e r i s t i k e godinjih doba i njihov uticaj na organizam oveka A k t i v n o s t organa i funkcija oveijeg o r g a n i z m a po godinjim d o b i m a Zakljuak

100 107 120 120 123 129

OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU

138
139 142 151 152 153 163 185 186 191 198

Metod proba i greaka je veoma dobar. Ali deava se i to da eksper i men ta tor" posle sledee probe " vie nikada ne pravi greke. Zato izuavajte iskustva drugih, vie itaj te mudre knjige. Sve je vie puta opisano. Naite stub (stoer) problema, uhvatite se za njega vre i stalno ga pratite. Eto, to je sve. Iz usmenih predanja G a n e e 1

G a n e a - b o g sree sa g l a v o m slona (Indija).

KONSTRUKCIJA OVEJE MAINE"

Treba shvatiti ta je to ovek, ta je to ivot, ta je to zdravlje i kako ga ravnotea, usuglaavanje stihija odravaju, a njihova nesuglasica ga razara i unitava.
L e o n a r d o da Vini

Dajte da posluamo savet genijalnog mudraca Leonarda da Vinija i istraimo ta pitanja, kako sa savremenih pozi cija, tako i sa pozicija drevnih mudraca. Uporedimo s t a j e u njima zajedniko i ega se treba pridravati. Ponimo od samog poetka: ta lei u osnovi c r t e a " naeg organizma? Ve odavno je poznato d a j e nosilac nasledne informa cije hromozom. Ali kako je ta informacija zapisana na njemu, zna se tek odskora. Francuski biolozi su otkrili d a j e informacija na hromozomima zapisana u vidu polimernog (mnogolanog) holografskog koda, koji odraava prostorno-vremensku strukturu organizma. Laserska zraenja h r o m o z o m a zapisuju u njemu informaciju o stanju orga nizma u datom momentu i uporeduju je sa informacijom koja postoji u naem naslednom aparatu u vidu mnogih holograma."
2 3 P r i m e d b a prevodioca. V. ikin, Izaziva iz Certanova", a s o p i s S v e t l o s t " 7/89.

Za itaoce koji se prvi put susreu sa pojmom holo grama", objasniu ga. Na primer, imate bokal. Zatim taj bokal razbijete na mnotvo sitnih paria. Tako, pravei ho logram, sa najmanjeg pareta moemo dobiti potpunu zapreminsku sliku bokala, satkanu od svetlosnih zraka. Z a t o polimerni holografski kod pomou mikrolasera stvara holografsku kopiju celog naeg tela: pol, meusobni razmetaj unutranjih organa, njihov oblik i funkcije a, takoe, svaku eliju tela pojedinano i njene funkcije. Zraenje, odbijeno od oblika naeg tela, oblika svakog organa i njegovih funk cija, elije i njene funkcije, vraa se nazad u vidu refleksije i uporeuje se sa etalonskim zraenjem. Ako postoji razlika (a ona je stalno prisutna, varirajui oko neke srednje c r t e " ) , tada se ukljuuju raznovrsni korekcioni mehanizmi: hormonalni, humoralni itd. Praktino sve elije organizma, osim svoje specifine funkcije, izvravaju i nespecifinu, istu za sve - sintezu najvanijih materija opte regulativne namene - prostaglandin^ kejloni i drugi. Holografsko pred stavljanje informacije i njena povratna korekcija lee u osnovi homeostaze (odravanja stabilnosti unutranje sre dine organizma), homeorezisa (pravilnoj brzini odvijanja fiziolokih reakcija u organizmu) i homeomorfoze (odr avanja oblika, meusobnog razmetaja i mase organa u potrebnim granicama). Sada, znajui kako dolazi do formiranja organizma oveka, lake je shvatiti princip matrica" - postepenog pre laska holografske slike iz fine" - zrane u v r s t u " materijalnu. S tim ciljem poeemo razmatrati tela - matri ce, kao u budistikoj psihologiji, od vrstog prema finom. Prva matrica - fiziko telo. Ono se sastoji iz kostiju, tetiva, mesa, tenosti, koe itd. To su sve materijalna tkiva, koja se mogu ne samo videti, nego i opipati. Shodno budi stikoj klasifikaciji, ovo telo nazivaju opnom stvorenom pomou ishrane" (an-na-maja-koa).

Druga m a t r i c a - p l a z m e n o telo. Sam naziv ukazuje na to iz ega se ono sastoji. Njega ve odavno fotografiu po metodu kirlian". Ono ima svoju konstrukciju: akre (vrsta oruja) , poloaj i energetske kanale, koji u celini pred stavljaju glavni energetski ureaj" naeg organizma. Plaz meno telo proima (obuhvata) fiziko i u zavisnosti od svoje jaine izlazi van granica telesne kouljice, pokrivajui je slino jajetu. Koliko je snano to telo, toliko je i snaan ovek. Shodno budistikoj klasifikaciji, to telo se naziva pranskim (prana oznaava energiju) i na indijskom jeziku zvui kao prana-maja-koa. O n o se odrava i hrani uglav n o m disanjem oveka. Trea matrica - holografsko telo. O n o ini osnovu, u vidu zrakastog tela, za stvaranje fizikog tela i upravlja pranskim. Ono se, takode, dobro fiksira pri fotografisanju u visoko frekventnom polju po metodu kirlian". Prema bu distikoj klasifikaciji, njega nazivaju tclom misli (mano-maja-koa). Prirodno, holografsko telo ima svoju konstrukciju i sastoji se iz mnogo finije materije" nego dva prethodna. Iz najnovijih radova naunika poznato nam je da su nae vlastite misli, u zavisnosti od emocionalne obojenosti, spo sobne da izazivaju kolosalne pometnje u njemu. Z a t o holo grafsko telo stalno varira prema taktu naih misli, menjajui strukturu i konfiguraciju. Ovu injenicu su davno zapazili budisti, s t o j e i posluilo kao povod za naziv ovog tela - telo misli. etvrta matrica - telo spoznaje (svesti), koje lei u osnovi stvaranja hromozoma, javljajui se takama pri kupljanja" ove ili one informacije na njima. U budistikoj psihologiji ono se tako i naziva - telo svesti (vidnja4 5 P r i m e d b a prevodioca Ova pitanja je v e o m a d o b r o razjasnio beloiuski n a u n i k A . I . Vejnik.

na-maja-koa). Sutinu ovog pojma dobro tumai Lama Anagarika Govinda . Tela misli, pransko i fiziko, j e s u proeta i pokreu se jo dubljim saznanjem prolog iskustva, u k o m e se uva beskonani materijal, iz koga su nae misli i mata pozajmili svoju supstancu". Birajui bolji termin, mi emo ga nazvati naom podsveu ili dubinskom spoznajom. Peta matrica dua. To je neka nepromenljiva osno va, koja lei u oblasti neispoljenog, odakle se naizmenino ispoljava na materijalnom planu. Od nje se stvara svest, a nju g r a d e " hromozomi; hromozomi stvaraju trodimenzio nalni hologram; holografsko telo slui kao ablon za stvara nje fizikog tela i upravlja pranskim telom. Kao rezultat tih naizmeninih stadijuma formira se ivo bie, bie koje misli. Anagarika Govinda ovako objanjava to telo (ananda-maja-koa): Shodno budistikoj psihologiji, taj centar predstavlja nepromenljivu taku odnosa, u kojoj se koncentriu sve nae unutranje sile, ali koja je sama liena osobina i nalazi se sa druge strane svih odluka." Dalje on ipak pokuava da objasni to to je lieno svih o d l u k a " : Poslednja i najfinija kouljica koja proima sve prethodne, jeste telo vie, univerzalne svesti (saznanja), koja se hrani i odrava uzvienom radou. Ona preivljava samo u stanju j a s n o e ili u najviim stanjima meditacije." Ona odgovara u terminologiji Mahajane telu nadahnua (inspiracije) ili tetu haftstva. Sada treba da saznamo ta hrani", odrava i j a a ta tela. Telo due (V) hrani s e " i jaa od uzviene radosti. Neprekidna koncentracija na viim manifestacijama vasionskih sila, na udu ivota, radosti ivljenja (kao najveeg blaga), ushienje od nebeske mehanike, klanjanje (u naj6 Citati su uzeti iz knjige L a m e A n a g a r i k a G o v i n d a Osnovi tibctskog misticizma "

boljem smislu rei) pred racionalnou Prirode, najfinija preivljavanja stvaralakih iskri i zanosa (oduevljenja), a takoe mnotvo drugog (svetlog i radosnog) omoguavaju oveku da osea blagodeti, da preivljava milost viih sila. Sve to ini tu hranu, koja okrepljuje i neguje nau duu. Telo spoznaje (svesti - IV) zapisuje" (registruje) hologramski kod na h r o m o z o m i m a , a takoe predstavlja skladite prolog iskustva i arhivu neogranienog broja pro grama realizacije ivota. Ono jaa i h r a n i " se pravilnim psihikim stanjem (jasnost cilja, nepokolebljivost, bezgra nina vera u uspeh), koje uvruje (jaa) i pothranjuje ovaj ili onaj program razvoja. Kako to shvatiti? Vrlo prosto: u procesu svog razvoja ovek naizmenino prolazi kroz neko liko stadij uma ivotinjskog ivota. Tako, unutar utrobe, u komprimiranom obliku, on protrava" put jednoelijskog organizma, vieelijskog, ribe, vodozemca, ivotinje i, na kraju, poprima oveji oblik. To jest, to celokupno - pro l o " iskustvo stvarno postoji u naem dubokom saznanju i mi se njime m o e m o koristiti. Veoma mnogo zavisi od okolne sredine. Tako je nauci poznata injenica da ikra abe koja je pala na alge, dovodi do razvoja abe, a ona koja je pala na dno - daje ivot algama! Greke u telu spoznaje (svesti) i kod oveka odre uju se sredinom. Evo kako se to opisuje u Cud-iju": Ako se rodi neoveje dete ili neka nakaza, to je zbog uticaja neistoa." U knjizi Vajdurja-onbo" kao primer navodi se raanje zmije ili pacova od strane ene. Svima su poznata deca d u n g l i " - m o g l i . Naunici koji su ih ispitivali ustanovili su ovu injenicu: ako dete provodi sa ivotinjama prvih osam do deset godina ivota, ono u potpunosti usvaja njihove navike. Nauiti ga ovejem go voru i optenju ve je nemogue i, po pravilu, nakon neko liko godina ooveavanja oni umiru. Ali ako se pokae da je dete mlae (etiri do est godina), tada ono u potpunosti 12

moe usvojiti kako govor, tako i oveji nain ivota. U prvom sluaju je podsvest izabrala program realizacije i vota i fiksirala ga, u drugom se program nalazi u stadij umu formiranja i fiksiranja, te se on moe izmeniti. Upravo tako i nae drutvo formira u podsvesti ljudi od detinjstva potro ake instinkte: jesti do sitosti, dobro se obui i provesti vreme, tenju za zabavom, spektaklima i drugim mate rijalnim dobrima. Kao rezultat toga, sav ivot oveka se viti oko tih opsena (varki). ovek se pretvara, prema slikovitom izrazu Rerihova, u dvonono bie". Izbor psiholokog stanja prema duevnosti (duhovno sti), stvaralatvu, milosru i njihovo potkrepljivanje regu larnom praksom jasnoe cilja omoguava da se iz a r h i v e " neogranienog broja programa realizacije ivota odabere put boga-oveka, koji otkriva fantastine mogunosti. Te mogunosti su demonstrirali posveeni i prosto pokrenuti po putu duha. U dananje vreme najizrazitije su ih demonstrirali P. K. Ivanov, a u Indiji - Baba, pri emu to psiholoko stanje (raspoloenje) tako preobraava nae fiziko telo, da ono dobija prekrasni oblik, isputa oko sebe aromu. A posle smrti se due vremena ne podvrgava truljenju. Telo misli (111) ili holografsko telo. Njega, pre svega, jaa odsustvo jakih emocija i stresova. Jednoobrazne pozi tivne misli, samouverenost, a takoe iskljuivanje misao nog procesa due ili krae vreme pozitivno utie na sabi j a n j e " holograma. Sve se to naziva kontrolom uma. Razra eno je vie tehnika koje to obezbeuju (na primer rada-joga). Jaanje i saimanje holografskog tela potpomae san, potpuno oputam'e, boravak na mestima sa prijatnim zra enjem (hronalnitn poljem), a takoe raznovrsne terapije, koje dovode do ienja i saimanja vlastitog holografskog tela. Odreena situacija, enterijer, pravilan izbor ukrasa,

blagonaklono ovekovo okruenje u porodici, na poslu sve to jaa holografsko telo. Zraenje geopatogenog arita zone, prostorije, stvari za svakodnevnu upotrebu, a takoe zraenje kuanskih i industrijskih instrumenata (pribora) i aparata koji raspolau jakim poljem (to se, uglavnom, odnosi na hronalno polje) unitava nae holografsko telo. Obilna i esta ishrana silno naruava holografsko telo. Svaka estica hrane ima svoje hronalno polje, koje nosi informaciju o pojedenoj biljci ili ivotinji. Takvi delii, dospevajui unutar organizma, naglo menjaju karakteristike naeg vlastitog holografskog hronalnog polja, izobliavajui i guei ga. Eto zato nam se posle obilnog jela spava. San saima holografsko telo, koje na raun te kompaktnosti savlauje i asimilira hronalna polja hrane sa svim njihovim informacijama. Ali postoje razliite vrste hrane, pri ijoj duoj i redovnoj upotrebi dolazi do nametanja naem telu holografske informacije hrane. Kao rezultat toga, ovek po prima osobine svinje pri vrlo estoj upotrebi svinjetine ili uravnoteenost i snagu proklijale penice ako se njom esto hrani. Priblian mehanizam dejstva na hologram hronalnog polja organizma zagaenog ija ka ma - produktima razmene u organizmu. Nagomilavajui se u tkivima, organima, elijama, ljake svojim hologramima izobliavaju na holo gram. Jasnoa naeg holograma se zbog toga naruava. To
7 Prvobitno s a m mislio da ne koristim ovaj pojam, ali bi z b o g t o g a tipela istinitost izlaganja. T a k o vam predstoji da se m a l o n a p r e g n e t e i shvatite ta predstavlja hronalno polje. H r o n a l n o polje se sastoji iz estica koje se kreu b r z i n o m 150 do 170 puta v e o m od b r z i n e svetlosti. S a m e estice nastaju k a o rezultat v i s o k o e n e r g e t s k i h procesa i reakcija. O n e nose p o t p u n u informaciju o objektu koji ih je izradio. P r a v i l n i j e bi b i l o g o v o r i t i ne o h o l o g r n f s k o m t e l u d o v e k n . ve o h r o n a l n o m polju, koje se formira kao h o l o g r a m . Z a t o bilo koji uticaj bujice h r o n o m a m o e ojaati ili razruiti na h o l o g r a m .

postepeno dovodi do gaenja procesa uporedenja holografskog signala sa hromozomom, izoblienja povratnog signa la na hromozome, to izaziva netane korekcije. To j e , prema slikovitom izrazu D. Copra (predsednika amerike asocijacije Ajurvede), dobilo naziv efekta ogledala pokri venog prainom. Treba skinuti prainu sa ogledala, a iz organizma izbaciti ljaku da bi se povratila jasnoa naeg holograma, a s njom se i sve funkcije vraaju na normalu, nestaju i splanjavaju (smanjuju se) suvina tkiva, otoci (tumori), organizam se naglo podmlauje. Tek tada nam postaje jasno zato je oveanstvo izmislilo takvo obilje sredstava i metoda za ienje organizma od svega to mu je strano. Upravo u tome je prava sutina unutranje istoe organizma. Plazmeno telo (II) ili pransko telo. Z b o g toga to se ono sastoji od plazme, u kojoj postoji magnetno polje, njega e jaati i razvijati sva mogua kretanja usmerena na sa de jstvo sa plazmom okolne sredine i magnetnim poljima Zemlje. U njegovom razvoju treba potovati princip poste penog poveanja energetskog snopa kojeg proputamo kroz sebe. Na raun aktivnog naina ivota (tranje, kretanje, disanje, prekaljivanje itd.), mi kroz sebe proputamo snop energije (to se osea u vidu zagrevanja organizma), koji nas puni. Postepeno poveavajui snagu tog snopa (na raun poveanja vebi i njihovog trajanja) i pridravajui se odre enih intervala odmora, tokom kojeg u organizmu dolazi do posebnih kompenzatorskih pomaka, mi m o e m o sve vie i vie da poveavamo snagu plazmenog tela. A ono, sa svoje strane, na kvalitetan nain prestrojava nae tkivo, koje sada moe da d r i " oko sebe daleko vie energije i da se bolje dopunjava. Dobro razvijeno plazmeno telo daleko prelazi granice fizikog tela (za tri i vie metara). U prisustvu lica koja imaju snano plazmeno telo, ljudi oseaju posebno prijatnu aromu, kod njih se zapuavaju ui, kao u avionu. Radi odravanja velike snage, plazmeno telo zahteva nepre-

kidno dopunjavanje. Ako se to ne vri, ono se brzo raspruje. Redovno vebanje i sistematsko poveavanje optere enja - to su dva kljua koja vode do stvaranja snanog plazmenog tela. Na kraju krajeva, te vebe treba da prerastu u nain ivota, kao to se to i deava u praksi. Jo j e d n o m podvlaim d a j e kretanje najvanije za jaanje plazme, kako u odnosu na neto relativno (na primer, povrinu Zemlje), tako i unutar sebe (na primer, pojaanje kivotoka ili misao no kruenje energije). N a m a je dostupnije kretanje. Jer kineski specijalisti za bioenergetiku tvrde da energija nalazi svoj najjai izraz u kretanju, u motorici, naroito izmeu lakata i vrhova prstiju ruku, a takoe izmeu kolena i vrhova prstiju nogu. Pokreti rukama, misaoni prenos energije, kontakt tela sa sredinom bogatom slobodnim elektronima (na primer vo dom), boravak na mestima zasienim prirodnom p l a z m o m (vrhovi planina, mesta tektonskih prelamanja), ishrana sve e pokoenom penicom (u tom obliku ona je najzasienija bioplazmom) takoe potpomau rast" i jaanje tog tela. Kako su utvrdili naunici, nikakvi procesi se u orga nizmu ne odvijaju bez prenosa slobodnih elektrona. A k o njih nema, tada se nikakvi fermenti ni vitamini nee pokre nuti. 1 obrnuto, ako je plazmeno telo veoma nabijeno elek tronima i jonima (kao kod P. K. Ivanova), tada se ne treba brinuti za ishranu - svaka hrana e se svariti bez potekoa. 1 j o u zadrati Vau panju na takvoj osobenosti: elektroni i u plazmi vre toplotno kretanje, a svako telo time j a e upija zraenje, pa je u veem stepenu sposobno da zrai tu istu frekvenciju, to jest toplotu. S t o j e kompaktnija koncentrisana plazma, time veu koliinu energije zraenja (toplote) ona moe da upije. A pri dovoljno visokoj gustini plazme upijae samo toplotno zraenje okolne sredine i vrlo malo e zraiti! P. K. Ivanov je imao kolosalnu energetiku

(500 puta veu nego obian ovek), hodao je u oreu u bilo koje godinje doba. Njegovo plazmeno telo je samo upijalo toplotu iz okolne sredine, malo zraei pri tome toplotu iz svog tela. Zahvaljujui toj razvijenoj sposobnosti, on je i preiveo. Nerni su ga vezali na motocikl pri najljuem mrazu i u takvom stanju vozili po Kijevu, pri tome ga pohvali vodom, zakopavali u sneg i ak sputali u bunar! Naa zimogroljivost se objanjava pranjenjem plazmenog tela. Mi apsolutno ne elimo da radimo na njegovom s a i m a n j u - t r a t i , polivati se hladnom vodom, upranjavati vebe disanja itd. Nasuprot tome, pasivan nain ivota, prejedanje, ishrana bezplazmenom hranom, umotavanje i ne ga sve vie i vie ispranjenim. Kao rezultat toga, tetne bioklimatske sile (na kineskom si-ci): vruina, hladnoa, vlanost, vetar, suvoa prodiru u organizam i razaraju ga. U 49 potekoa Nanj-czina (traktat Teka pitanja") nabrajaju se bolesti izazvane tim tetnim silama - pojava vetra, nas tanak opekotina i prodiranje vlanosti. Da ne dode do sli nog, treba iz korena razmotriti svoj nain ivota i izvriti odgovarajue ispravke na planu jaanja plazmenog tela. Fiziko telo (I). Prirodno, sve to jaa i razvija pret hodna tela, potpomagae jaanje i razvoj fizikog tela. Kao stoje ranije istaknuto, fiziko telo poinje da isputa aromu i manje je podlono razaranju posle smrti kada su u pot punosti bila razvijena fina tela. Buda se nikada nije zalagao za savrenstvo fizikog tela. Ipak, zahvaljujui duhovnoj praksi, njegovo fiziko telo je bilo transformisano i sijalo je sa 32 obeleja savrenstva. Kao stoje u prethodnom tekstu naglaeno, fiziko telo je stvoreno od hrane. Otuda, upravo za njega, kvalitet ishra ne (strukturirana voda, svezi, monolitni produkti, pridr8 a k i za v r e m e najjaih mrazeva u okolnoj sredini ima m n o g o rasejane toplote.

avanje fiziolokih mehanizama probave hrane i asimilacije hrane) i produkata zasienih bioplazmom imae odluujui znaaj. Ali to je uproeni pogled na tako sloeni mehanizam kakav je fiziko telo. O n o ima mnotvo interesantnih osobenosti, povezanih sa finijim telima. Tako se fiziko telo sastoji iz biogenih elemenata, iji je procentni sadraj u ivoj materiji (prema A. P. Vinogradovu) sledei: Kiseonik Sumpor Kalijum Vodonik Natrijum Magenzijum 70,0 0,05 0,3 10,0 0,02 0,07 Azot Ugljenik Hlor Fosfor Kalcijum 0,3 18,0 0,04 0,07 0,5

Nabrojani elementi iznose 99,4 procenta mase ive ma terije. Poto svaki od navedenih elemenata ima svoju vlas titu frekvenciju osciliranja, bilo koja promena proporcija tih frekvencija (naroito kiseonika) ini sumarno zraenje or ganizma tetnim i predisponiranim na bolesti. Telo spoznaje (svesti) u fizikom telu ima h r o m o z o m e . Telo misli (holografsko telo) stvara najprostije strukture u vidu pravilnih estougaonika, pri emu ta holografska osobenost nastaje od benzolnog prstena i produava se u tenim kristalima, u stvaranju jetrenih udubljenja. Uopte, pi imena metoda rendgensko-strukturne analize U. T. Etsbjura poka zala je da bioloke strukture imaju kristalnu regulaciju! Snopovi plazme, pokoravajui se zakonitostima pri j e m a i otputanja okolne energije, oblikuju unutranje orga ne u vidu levkova, spirala, kapljica. Voda, prilagodavajui se tom kretanju, daje konturu unutranjim organima: srce ima oblik levka, a miina vlakna u njemu su rasporeena u vidu spirala; jetra ima oblik kapljice, ona je slina koljci; L9

I8

kosa na glavi je zavijena u spiralu sa centrom na temenu; oi podseaju na dva vrtloga, koja se okreu oko vlastitog centra; lavirint uha imitira koljku pua; tanko crevo lei u obliku spirale. I tako se mogu vriti mnoga uporeenja. itavo telo je stvoreno slino sfemom vrtlogu. Voda raspolae nizom unikatnih svojstava, koja idealno odgovaraju ivom organizmu. Ona sama je energetsko-zapreminska tenost, moe maksimalno da koncentrie ener giju elektro-talasa i formira tene kristale, ija je struktura idealna za ivotne manifestacije. Tibetska medicina izdvaja u ovejem organizmu dve vrste kanala - crne i bele. Crni kanali - to je opti naziv za sve kanale povezane sa srcem, koji pokreu krv u spoljanjim i unutranjim delovima tela, a naziv su dobili na osnovu svoje boje". 1 stvarno, naa krv u celini vie podsea na crnu tenost, samo njen tanak sloj ima crvenu boju. Na taj nain, krv u ovejem organizmu raspolae efektom crnog tela! Iz fizike su poznata svojstva c m o g tela u potpunosti upija sva zraenja koja padaju na njega! Poto se krv nalazi u elom organizmu, organizam na raun toga najaktivnije upija sva mogua zraenja iz spoljanje sre dine. Unutranji organi, prema svojoj boji, strukturi i obli ku, upijaju iz tog zraenja samo one zrake na koje reaguju. Eto zato drevna indijska i kineska medicina tvrde da u jetri tee zelena energija, u srcu - crvena, U slezini - uta, u pluima - bela, a u bubrezima - plava. to vie poznaje Majku Prirodu, sve se vie zapanjuje njenom razumnou, jednostavnou i efikasnou da integrie mnotvo korisnih osobina na malom prostoru ali sa maksimalnim prenoenjem. Zato je potpuno prirodno da e bilo koje zraenje iz okolne sredine veoma j a k o uticati na rad organizma. Te osobenosti, posredstvom povratnih veza, omoguuju efikasan uticaj na fina tela i njihovo jaanje.
9 V. N . Pupiev, Tibetska medicina", N a u k a " , Novosibirsk, 1 9 9 1 .

Moe se j e d n o z n a n o reci da emo, ako p o n e m o da pra vilno radimo sa fizikim telom (na primer, kao P. K. Iva nov), postepeno ojaati i usavriti sledea fina tela, s t o j e i predvieno evolucijom! Kao rezultat tog rada, dolazi do prestrojavanja fizikog tela sa pojavom potpuno novih oso bina u njemu. Do tih osobina se dolazi, u sutini, vrlo prostim vebama, terapijama, ali sa j a s n o m misaonom os novom i dubokim unutranjim sadrajem. U svetlosti ovog izlaganja postaje potpuno j a s n o d a j e za odravanje dobrog zdravlja potrebno stalno sadejstvo pet tela ili nivoa oveka. Samo e se u tom sluaju postizati pravo ozdravljenje (izleenje). Sva defektnost leenja i gre ke u samoozdravljenju (samoizleenju) sastoje se u t o m e da se, zadejstvovavi samo fiziko telo pravilnom ishranom ili manjim ienjem, oekuju ogromni rezultati, a oni su, u stvari mizerni (nitavni). Neki ljudi tre, bave se fizikom kulturom, primenjuju vodene terapije, a jedu to stignu, misle n e m a r n o i - oekuju uda. Leenje tabletama ima strane posledice. Uzeta tableta u najboljem sluaju vri privremenu korekciju u fizikom telu, a parii" tablete, zaglavljujui s e " u tkivima unutranjih organa, stvaraju svoj hologram, koji izobliava na. Kao rezultat toga akutna oboljenja prelaze u hronina, dovode do operacija, koje skoro nita ne pomau (to je samo drugi oblik privremene korekcije), a nastaju komplikacije, koje pre vremena guraju oveka u grob. A sutina je samo u tome da se obrie praina sa holograma vlastitog tela (tela misli) i funkcije se same uspostavljaju, sve nepotrebno se podvrgava resorpciji. Ali to treba znati i strpljivo utelovljavati u ivot. Takvih ljudi je vrlo malo. P. K. Ivanov je sa tim ciljem svesno trpeo loe uslove prirode (gladovao, mrzimo se), ali stalno se kretao, to mu je davalo kolosalno zdravlje. On je tako i nazivao sebe: milioner zdravlja. Pol Breg je sa velikom radou podnosio gladovanje, svesno vebao fizike vebe,

stalno se nalazio u zdravom i mladom okruenju. A j o uvek krepki Suren Avakovi Arakeljan uoptio je tri glavna ivo tna principa: fizioloki korisnu ishranu (za fiziko telo), fizioloki korisno kretanje (za plazmeno telo) i fizioloki korisno gladovanje (za ienje vlastitog holografskog te la). Pri tome on ne zaboravlja ni dobro raspoloenje; z b o g toga je on napravio specijalni antistresni preparat, koji kod ivotinja otklanja strah za vreme fizioloki korisnog gla dovanja. Rezultati koje je on dobio pri masovnim ekspe rimentima na ivotinjama su neverovatni. Stare, mlitave ivotinje su se podmladivale, dobijale konture mladih, oplodavale se bolje nego ranije. Eto ta znai pokrenuti dubinske nivoe. To treba znati, shvatiti, svesno utelovljavati u ivot (trpei povremene potekoe i komplikacije) i ponositi se (u boljem smislu reci) sprovoenjem vlastitog programa oz dravljenja, to pothranjuje i jaa jo i duu oveka. Dakle, mi smo zajedniki razmotrili pet telanivoa o veka. Ali ostaje otvoreno pitanje: na raun ega nastaje ivot? Mi treba da pronaemo o p r u g u koja pokree z a m a j a e ivota. Drevni mudraci Indije i Tibeta tvrde da se u osnovi svih oblika ivota nalazi pulziranje. Pulziranjem se odreuje program razvoja, a takoe sama duina trajanja ivota. Uz rok pulziranja, slino semenu-embrionu, nalazi se unutar organizma. Njega predstavlja srce. A k o bismo razmotrili ovaj fenomen sa savremenih po zicija, tada bismo videli da zaista srce predstavlja jedin stveni organ koji ima sposobnost da vri ritmine kontra kcije bez ikakve stimulacije spolja, pod utiajem impulsa koji nastaju u njemu samom. Ono moe da vri ritmine kontrakcije ak i posle izvlaenja iz tela, samo ako se stvore uslovi za odstranjivanje ljaka i dostavljanja hranljivih ma terija, pri emu se, sa uzrastom, snaga sranih kontrakcija smanjuje. Ako pred kraj unutarutrobnog ivota ono vri

kontrakcije (pulzira) od 130 do 150 udara u minuti, tada u prvih est meseci ivota frekvencija njegovih kontrakcija iznosi od 130 do 140; od est meseci do jedne godine - 120; od jedne do dve godine - 110; od dve do pet - 100; od pet do deset - 85 i oko dvadesete godine se smanjuje do 72. Na taj nainje prisutna o p r u g a , koja potiskuje u poetku sa maksi malnom snagom, i koja to se bolje odvija, tim vie slabi. Ve kod 23-dnevnog embriona oveka postoji srce, koje predstavlja pulzirajuu cev. Sa prekidom pulziranja srca zaustavlja se i ivot. Prema tome, srce je osnova, u kojoj se nalazi uzrok ivota - dua, a njegovo pulziranje jesu mani festacije zaetaka ivota. Ne govore bez razloga Tibetanci: Srce car kanala ivota, ono ostvaruje pulziranje i v o t a ! " Da bi kod Vas kljuao ivot, a ne da bude ustajala movara, ubrzavajte svoj puis nekoliko puta dnevno pomou tranja i drugih fizikih vebi.

Zakljuak Prema opisanoj emi, aktiviranje (uvebavanje) pet te la, po pravilu, rade jogisti najviih kvalifikacija. N a m a je ona pomogla da mnogo ta objasnimo. Za lekovite svrhe se koristi drugi sistem koji omoguava da se objasne osobenosti individualne konstitucije, duina ivota, karakteristi nosti godinjih doba, dana i okolnih predmeta, koristei prostije pojmove. U osnovi te eme lee tri temeljna prin cipa (mi smo o njima neto govorili u prvom tomu): kretanje (jer sve se u ovom svetu kree, menja), toplota (sve ima odreenu koliinu toplote) i materija (to jest kretanje moe mo uoavati samo tada kada se neto premeta, a toplotu kada je neto zagrejano ili ohlaeno). U ovejem orga-

nizinu ta tri principa su dobila svoj naziv: t d e s n i vetar, telesna toplota (u) i telesna sluz. Tu emu su stvorili veoma pametni ljudi (rie) i proverena je kroz hiljadugodinju praksu indijskih i tibetanskih lekara. Imajui u vidu savremena otkria u oblasti fizike, biologije i drugih nauka, ta stara nauka sada je najnaprednija. U dananje vreme najbolji svetski lekari su priznali njenu efikasnost i krajnje savesno se bave njenim izuavanjem. Na pitanje: ta Vas je podstaklo da se preorjentiete na izuavanje teorije i prakse Ajurvede?", Dipak Copra, predsednik a m e rike asocijacije ajurvedine medicine, odgovorio je sled e e : ... Ja sam dobio... zapadno obrazovanje i dosta dugo sam se bavio klasinom medicinom. Ali viegodinje lekarsko iskustvo je pokazalo da ona (medicina) i pri svim nesumnjivim dostignuima nije u stanju da odgovori na niz fundamentalnih pitanja." Prema t o m e , sledea glava je posveena izlaganju o tri temeljna principa u ovejem telu.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA

Iz vlastite due pojavljuje se vidnjana (svest, um, razum ltd., dua umrlog oveka koja se jo nije preporodila) ulnih organa. Od Zemlje meso, kosti, nos i njuh, od Vode - krv, jezik, oseaj ukusa i vlage, od Va tre - toplota, boja (ten), oi i vid, od Vazduha - disanje, koa i opip, od Prostranstva - ot vori, ui i glas, od ranijih navika - sposobnost za dela (postupke). trcanje tih uslova i uzrono-posledinih veza formira telo.
ud-i

10 Ti principi se na indijskom j e z i k u nazivaju doe i nose naziv Vata, Pitta i Kapha. U tibetanskoj tradiciji oni n o s e n a z i v e Rlung, Mkhiis i 11 Bad-kan. Primedba prevodioca.

U dananje vreme postoji nekoliko metodologija, koje prema razliitim obelejima tela i funkcijama organizma odreuju individualnu konstituciju oveka. Drevni lekari ajurvcdisti, Tibetanci, Srednjoazijati i ak Evropljani - ni kada nisu otpoinjaii nikakvo leenje ne odredivi pretho dno individualnu konstituciju bolesnika. Svi oni jednogla sno tvrde d a j e fiziko telo oveka sagraeno od pet primar nih elemenata: etera (prostranstva), vazduha, vatre, vode i zemlje. Kako se tvrdilo u epigrafu uz ovu glavu: od elementa zemlje se formiraju kosti, meso, nos i njuh, od elementa vode - krv, jezik, oseaj ukusa i vlage, od elementa vatre - toplota, boja, oi i vid,
12 Isto.

 od elementa vazuha - disanje, koa i opip (oset), od elementa etera otvori, ui i glas. Ova abrakadabra" neprosveenom se lako objanjava sa pozicija stvaranja holograma ovejeg tela. Pri skidanju hologratske informacije sa hromozomom u prostoru se ob razuju ugruci (kondenzati) - progresivni (stojei) talasi interferencije, koji formiraju zrakasto telo oveka (to jest njegovo holografsko telo). Na onim mestima koja su na raun interferencije najvie nabijena stojeim talasima for mira se vrsta osnova - prototip kostiju i miia. Na mesti ma gde je hologram manje kompaktan, u organizmu se stvara podosnova (temelj) za tene sredine - krv i limfu. Dalje je dejstvo holografskog zraenja takvo da frekvencije sa odreenom talasnom duinom izvlae" iz okolnog pro stora estice koje raspolau toplotom, a druge izvlae es tice sa obrtnim i oscilatornim osobinama. U prvom sluaju to e odgovarati elementu vatra, a u drugom - vazduhu. 1, na kraju, na onim mestima gde nema nikakvih ugruaka (kon denzata) u organizmu formiraju se upljine. Prema tome, shodno tvrdnjama drevnih lekara i hipote z a m a savremenih naunika, elemenat etar je predstavljen prostorom u ustima, u nosu, u eludano-crevnom traktu,
13 14 Isto. Stvaralac ..Opte teorije" A. T. Vejnik ukazuje na to da postoji s e d a m p r i m a r n i h osnova Vasione. Autor Teorije f u n d a m e n t a Inog polja" 1. L.Gerlovin govori da ih je devet. ta su to p r i m a r n e o s n o v e ? P o m o u e k s p e r i m e n a t a Vejnik j e ustanovio s l e d e e e l e m e n t a r n e m a t e r i j e V a s i o n e : l u o n a l n a - v e z a n a z a vreme; m e t r i k a - v e z a n a za prostor; osciliraj u a - o m o g u a v a telima o s c i l a t o m o kretanje: o b r t n a - daje telima obrtno kretanje; t e r m i k a - daje toplotna svojstva; e l e k t r i n a - prua elektrina svojstva; m a g n e t n a - daje m a g n e t n a svojstva. Svaka od tih materija je specifina, neponovljiva i neprenosiva ni na kakvu drugu. Ulazei u sastav n e k o g tela, ona mu predaje svoja specifina svojstva. A k o telo n e m a u s v o m sastavu bilo kakvu materiju, tada o n o ne raspolae svojstvima za spregu sa njom. Na primer, rot on ne sadri kvante elektrine materije, zato ne raspolae elektrinim svojstvima.

disajnim putevima, grudnom kou, kapilarima itd. Uopte, etar nam daje prostor za razvoj tela. Elemenat vazduh se u ovejem telu ispoljava kroz: raznovrsne pokrete miia, pulziranje srca, irenje i sku pljanje plua, pokrete zidova eluca i peristaltiku eludano-crevnog trakta. Nervni impulsi, misaona delatnost i uopte sve to se kree u organizmu upravljaju se vazduhom. Elemenat vatra u telu oveka - to je razmena materija. Ovaj elemenat dejstvuje u sistemu probave hrane, ispoljava se kao intelekt u bezbojnoj supstanci (materiji) elija moz ga, zadejstvovan u onoj mrenjai, koja percepira svetlost. Od njega zavisi stabilnost naeg imunog sistema i aktivnost fermenata celog organizma (od kojih zavisi pretvaranje jed nih materija u druge). Elemenat voda se ispoljava kroz sekreciju eludanog soka, pljuvanih lezda, plazmu krvi, protoplazmu elija. Elemenat zemlja - to su tvrde strukture tela: kosti, hrskavice, nokti, kosa (dlake), tetive, miii i koa. Osim toga, svih pet primarnih elemenata ispoljavaju se kroz funkcije pet ovekovih ula, a preko ulnih organa oni su povezani sa pet aktivnosti (dejstava). Etar je povezan sa funkcijom sluha. Uho, kao organ sluha, ispoljava dejstvo preko organa govora, koji daje smi sao ovekovom jeziku. Vazduh je povezan sa ulom pipanja; organ pipanja je koa; organ koji prenosi oseaj pipanja je ruka. Vatra se ispoljava kao svetlost, toplota i boja; ona je povezana sa vidom. Oi, kao organ vida, upravljaju hoda njem i na taj nain su povezane sa nogama. Voda je povezana sa organima ukusa. Jezik je tesno povezan sa funkcijama genitalija (penis, klitoris), U Ajuverdi se penis (klitoris) smatra donjim jezikom, a jezik u ustima - gornjim. ovek koji kontrolie gornji jezik pri-

rodno kontrolie i donji, to jest upravlja svojim po Inim ponaanjem (nagonom). Zemlja je povezana sa ulom mirisa. N o s , organ ula mirisa, funkcionalno je povezan sa dejstvom anusa (mara), organa za izluivanje. Ta veza se ispoljava posebno kod oveka koji pati od zatvora ili kod koga je neisto debelo crevo. Kod njega je disanje slabo, zbog ega je zalupljen oseaj mirisa. Prirodno, oveje telo, kao ivi organizam, moe da postoji (bitie) samo u vidu meusobno uravnoteenog si stema od pet elemenata. I drevni mudraci su u objanjavanju fenomena ivota sve ivotne manifestacije u organizmu podelili na tri temeljna ivotna principa. Elementi etar i vazduh, spajajui se, stvaraju u naem organizmu telesni vetar (prema ajuverdskoj terminologiji - dou Vata). Ele menti vatra i voda pri spajanju u naem organizmu stvaraju u ili telesnu vatru (shodno Ajurvedi - dou Pitta). Ele menti zemlja i voda pri dodiru stvaraju u organizmu ivotni princip sluzi (dou Kapha). Sada, operiui samo tim pojmovima, mogu se opisati konstitucije oveka, odrediti precizna lokalizacija vetra, ui i sluzi u ovejem telu. Da ne bismo unosili pometnje u terminologiju, nazovimo ta tri vana ivotna principa kao i njihovi stvaraoci-ajurvedisti d osa ma. U prvoj knjizi su ve date karakteristike doa, ali nije suvino da se ponove i dopune ti pojmovi. Doa sluz odgovara za materijalni deo tela, to jest za adheziju (spajanje) molekula i njihovo oblikovanje. Pri to me ovaj princip (doa) funkcionie na nivou molekula, elije, organa i celog tela u celini. To je oslonac organizma. Sluz se sastoji iz primarnih elemenata - zemlje i vode, pa z b o g toga predstavlja hladnu i sluznu tvorevinu. Pri prekomernom poveanju ove doe, u organizmu se nago milava hladna sluz, koja se u prvom redu skuplja u gornjem

delu tela - od temena do dijafragme. Zato se ta mesta smatraju osloncem doe s/uz. Evo kako se Tibetanci izra avaju o toj doi: Sluz preuveliava telo i um; ometa spavanje; povezujui zglobove kostiju, obezbeduje njihovu vezu; prouavajui istu nit spoznaje, poveava izdrlji vost u radu i sposobnost podnoenja tete koja se nanosi oveku; obezbeduje bclinu i mekou spoljanjih i unutra njih delova tela." Simptomi prekomernog poveanja ove doe su sledei: bela mokraa, sa neznatnom parom i zadahom (mirisom); jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) stran ukus; sline i lajm u grudima i glavi, potitenost, tegobe u telu; komplikovanje sluznih poremeaja uoava se u prolee (uopte za vreme vlanog, hladnog vremena), u toku dana - uvee ili ujutro; oni kapci oteeni, oi beliaste; apetit je naruen, probava hrane oslabljena; nema toplote, telo otie, pojavljuju se bubuljice na koi; bolovi u bubrezima i kartici, zglobovi slabo pokretni, svrab koe; slabo pamenje, sanjivost, slabost (malaksalost). Doa u odgovara za odravanje temperature tela i odvijanje svih fiziolokih reakcija: probava hrane, razmena materija, imunitet itd. To je apstraktna (zamiljena) toplota, odvojena od materijalnog tela, j e r mi obino o s e a m o toplotu prema stepenu zagrevanja nekog materijalnog tela, ali ne kao takvu. To je vatra organizma. u se sastoji iz primarnih e l e m e n a t a - v a t r e i vode, pa z b o g toga predstavlja vruu i vlanu tvorevinu sa preovladavanjem vruih svojstava nad vodenim. Pri p r e k o m e r n o m poveanju ove doe, u organizmu se nagomilava vre lina, podie se temperatura tela, remeti se probava hrane. Z a t o se njenim osloncem smatra srednji deo tela od dijafrqgme do pupka. Evo ta Tibetanci kau o ovoj doi: O d toplote zavisi zdravlje, bodrost, boja (ten), dugovenost i

snaga tela... Ta toplota je osnova koja svaku hranu koristi za poveanje snage i boje tela. Simptomi prekomernog poveanja ove doe su sledei: crveno-uta mokraa, sa j a k i m mirisom i parom; jezik sa debelom naslagom, u ustima kiseo strani ukus; ispljuvak (lajm) crveno-ut, prilino slan, ed; komplikacija unih poremeaja uoava se ujesen, a u toku dana - u podne i u pono; glavobolja, telo gori, suvoa u nozdrvama; u oima uto-crveni oblai, iznenadni grevi; nou nesanica, a danju je nemogue zaspati; znojenje, zadah. Doa vetar odgovara za cirkulaciju u organizmu. Ovaj pojam obuhvata itav kompleks pokreta: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzina misaonih procesa, kre tanje krvi, limfe i drugih tenosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih procesa uopte, odstra njivanje ekskrementa, mokrae, slina itd. O v o se najbolje m o e izraziti kao apstraktni princip kretanja. O kretanju mi sudimo prema premetanju neeg materijalnog u prostoru, ali mi ne vidimo sile koje to pokreu. Upravo to i jeste doa vetar u organizmu. Z b o g toga to se v e t a r sastoji iz primarnih elemenata e t r a i v a z d u h a , koji nemaju nikakve tvrde niti tene supstance, ali poseduju osobine (kvalitete) suvoe i h l a d n o e , doa vetar pri svom suviku ima isuujue i rashladujue dejstvo na organizam. O s l o n c e m ove doe smatra se donji deo tela: od pupka do stopala nogu. Ako je v e t a r u normali - nae razmiljanje je dobro, imamo mnogo energije, creva funkcioniu dobro, sve cirku lacije u organizmu su u normali. Simptomi poveanja ove doe su sledei: prozrana mokraa, kao voda, jako se peni (penua), posle stajanja ostaje ista;

 jezik suv, crven, hrapav, u ustima opor stran ukus; kaalj sa mutnim ispljuvkom (lajmom), zatvori; komplikacije vefrovitih poremeaja uoavaju se leti, a u toku dana - poetkom veernjeg sumraka i pri svitanju; u slabinama, sakrumu (krstima) i zglobnim udubljen)ima (jamama), a takoe u mnogim drugim zglobovima, osea se bol, kao od udaraca (batina); mravljenje, suvoa koe, jaki, otri bolovi na zatiljku, u grudima i u vilicama; javlja se elja za kretanjem, disanje konfuzno (nejasno), svest iritirana (razdraljiva); glava se koi (trne) i javlja se vrtoglavica, um u uima, nesanica, drhtavica i protezanje. Kombinacija doa (ivotnih principa) kod svakog o veka je individualna i odreuje se pri zaeu. U m o m e n t u spajanja spermatozoida i jajne elije (ovula) odreuje se formiranje individuuma kombinovanjem premetanja (permutacija) 1 telesnog vazduha, ui i sluzi, koji se manifestuju u telima roditelja. Raznovrsna zraenja i drugi uti caj i iz spoljanje sredine: znaci Zodijaka, poloaj Sunca, Meseca i drugih planeta, godinje doba itd., u tom m o m e n t u dodaju kosmiki klie na tu kombinaciju doa, zadrava jui ih za ceo ivot. Na taj nain fiksirani ivotni principi (tri doe) odreivae kostur (skelet) i oblik tela oveka, u m n e zadatke i karakterne crte, navike ukusa, duinu ivota i mnogo drugog. U procesu ivotne aktivnosti mi m o e m o aktivno da utiemo na odnos doa, da stvaramo s a m o g sebe. Ali im prestanemo da se namenski bavimo tim poslom, kombinacija doa se dosta brzo vraa na onu koja je bila pri roenju. U zavisnosti od toga koja od doa preovladava u oveku, formira se njegova konstitucija (telesni sastav). Shodno Ajurvedi, ud-iju i ak savremenim istraiva njima, postoji sedam veoma izraenih tipova ljudi i bezbroj
15 Primedba prevodioca.

meutipova: tri jednodona tipa, kod kojih je najvie izra ena jedna od doa; tri dvodona tipa: vetar-u, vetar-sluzi u-sluz i jedan uravnoteeni tip - kod kojeg su sve doe relativno jednake. Razmotrimo ove konstitucije detaljnije.

KONSTITUCIJA VETRA" Ljudi roeni od vetra su pogrbljeni, suvonjuvi, bledi, priljivi, slabo podnose hladno u, pri njihovom kretanju uje se prasak zglo bova. Oni su siromani, nedugoveni, te/om ma li, vole pesme, smeli, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom, vruem, po navi kama su slini supovima, jastrebovima i lisicama.
ud-i

Ljudi sa vrlo izraenom konstitucijom ovog tipa obino su fiziki slabo razvijeni. Imaju spljoten grudni ko, ispod koe se dobro uoavaju vene i tetive (ile). Oni su crnpurasti (mrke boje koe), njihova koa je hladna, gruba, suva i ispucala. Na telu imaju nekoliko mladea tamne boje. Rastom su ili suvie niski ili visoki, nene su telesne konstrukcije i dobro im se istiu zglobovi i kosti zbog slabo razvijenih miia. Njihova kosa je retka, kovrdava, trepa vice su tanke (fine), oi su bezstrasne. Oi mogu biti upale, male, suve, sa mutnim i suvim spoljanjim i unutranjim opnama (koicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh nosa je izvijen i zadignut. Fizioloki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju problemi sa probavom hrane. Vrlo teko se debljaju. Obo16 Vrsta orla - p r i m e d b a prevodioca.

avaju slatko, kiselo i slano, vole vrue napitke i alkohol. Stvaranje mokrae je nedovoljno, stolica je suva, oteana i u maloj koliini. Skloni su znojenju (naroito leti) vie nego drugi tipovi konstitucija. San im je brz, povran i zahteva manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im esto hladne. Svojstveni su im entuzijazam i ivost, opreznost i smi renost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju. Psiholoki, oni se karakteriu brzim shvatanjem (perci piranjem), ali slabim pamenjem. Tako, momentalno shva tivi neto, oni to mogu bre zaboraviti. Imaju malu snagu volje sa sklonou ka psihikoj neuravnoteenosti, malo dunosti, strpljivosti i smelosti. Trude se da brzo zarade novac, odmah, i isto tako brzo ga troe. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se zahteva brzina sa naizmeninim odmaranjem.

KONSTITUCIJA UI" Ljudi sa konstitucijom ui imaju predi spozicije za e i glad; kosa i telo kod njih su ukaste boje, izotrenog su uma, oholi. Oni se znoje i zaudaraju. Bogatstvo i telo kod njih su proseni. Sklo ni su slatkom, gorkom, oporom, prohladnom. Po navikama su slini tigrovima, majmunima i jakasima (demonima).
Cud-i

venih. Miii su im srednje razvijeni, zbog ega je njihov kostur manje izraen u poredenju sa ljudima vetra. Boja lica im moe biti ukasta, crvenkasta, sa nijan som boje meda, a moe biti i svetla. Koa im je meka, topla i prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, rida ili braonkasta, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove oi mogu biti sive, zelene ili medeno-braonkaste; pogled im je otar, prodoran, a o n e jabuice umereno isturene. Konjuktiva (venjaa) ovih ljudi je vlana, crvenkasta, a nokti meki; oblik nosa zaotren, vrh nosa sa tendencijom da pocrveni. Fizioloki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je ugla v n o m aktivna, creva dobra, to se ispoljava kroz odlian apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju vee koliine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog i opo rog ukusa, u prohladnom stanju, a takoe hladne napitke. San im je srednje duine i normalan. Oni stvaraju veliku koliinu mokrae i ekskrementa (uglavnom ute boje i tenog). Skloni su znojenju. Temperatura tela im je malo poviena (u smislu kone pokrivke), ruke i noge su im obino tople (ak i pri j a k o m mrazu). Ne podnose m n o g o sunevu svetlost, ne vole vruinu (kupanje u parnom kupa tilu) i izbegavaju teak rad. Ljudi sa navedenom konstitucijom su astoljubivi, ligentni, otroumni, skloni su da budu dobri govornici. ju emocionalnost ispoljavaju burno, naroito emocije va, mrnje i zlobe (po navikama su slini tigrovima, munima i d e m o n i m a " ) . inte Svo gnemaj

Ovi ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov grudni ko je iri nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih su manje izraene vene i tetive. Prema nekim podacima imaju mnogo mladea i pega, plavi astili ili braonkasto-cr-

Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako ne raspolau velikim bogatstvom. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine linosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti, kultura): boks, auto trke, tenis, umetniko klizanje, ah.

K O N S T I T U C I J A SLUZI

Kod ljudi sa konstitucijom sluzi telo je prohladno, zglobovi i kosti se ne istiu, oni su mesnati i beli. Po obliku su okrugli. Glad, ed, patnje podnose lako. Tela su kod njih krupna, ive dugo, bogato, imaju vrst san. Imaju iro ku duu, po prirodi imaju dobru narav. Slini su po navikama lavovima i bivolima.
Cud-i

Psiholoki su skloni strpljenju, spokojnosti, pratanju i ljubavi. Ali umeju da budu lakomi (gramzivi), privreni sopstvenom posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada jednom neto shvate oni to pamte celog ivota. Oni umeju da zarauju pare i da ih razumno troe. Kao rezultat toga, oni uspevaju da se obogate. Fizikom kulturom i sportom oni se vrlo malo bave, vie vole da posmatraju sa strane.

MEOV1TI T I P O V I K O N S T I T U C I J A uni + sluzni tip. Ovi ljudi sjedinjuju u sebi sve prednosti i nedostatke ovih tipova. Oni su visoki rastom, prekrasne telesne konstrukcije. Upravo takva kombinacija omoguava im da dugotrajnim radom zadovolje sujetu. Mnogi idoli savremenosti, kao na primer Elvis Prili i Sil vester Stalone, predstavljaju ovu kombinaciju. uni 4 vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg rasta (ogromna veina stanovnitva), lako se oduevljavaju, ali dalje od svoje etvrti ili grada oni ne ele nita da znaju. Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima. Vetroviti + sluzni tip. Po pravilu, to su j a k e linosti, na promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, sprovode svoju liniju, dre situaciju (i ljude) u svojim rukama. To su politiari (Staljin, Ceril), vojnici (Zukov), veliki i mali naelnici, lideri velikih i malih grupacija (Arnold Svarceneger). Uravnoteeni tip. Drevni mudraci su ga smatrali naj boljim, i kod njega su doe vetra, ui i sluzi priblino jednake. To su, po pravilu, dugovenici, koji intuitivno oseaju i ive, ne uputajui se ni u kakve krajnosti. Oni

Telo kod lica ove konstitucije je dobro razvijeno (kao kod lavova i bivola). Grudni ko im je irok, vene i tetive se ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispo ljavaju. Oni, po pravilu, imaju sklonost ka gojenju. Njihova lica su vesela, ivahna i svetla, koa meka, blistava, masna (moe biti hladna i bleda). Kosa je gusta, meka, tamne boje. Oi su kod njih plave ili braon, beonjae vrlo velike, bele i privlane, a konjuktiva (venjaa) bez tendencija za crvenilom. Fizioloki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju usporeno, apetit je umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i oporog ukusa (nemaju nita protiv da popiju alkohol i popue). Stolica im je meka, blede boje, evakuacija se odvija polako. Znojenje je kod njih u m e r e n o , san zdrav i drugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vlane. Oni imaju veliku ivotnu sposobnost, raspolau dobrom samokontrolom. Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila, masae. Prema mnogim liavanjima, nestaicama (ivot nim, u ishrani) i tekom radu odnose se suzdranije, nego prethodni tipovi. Oni su obino zdravi, sreni i miroljubivi.

veoma dobro oseaj u prirodu, kosmos, vole harmoniju u svemu. Mnogi duhovni uitelji oveanstvabili su ovog tipa konstitucije. Prirodno, izmeu opisanih sedam tipova konstitucija nalazi se bezbroj najraznovrsnijih kombinacija vetra, ui i sluzi. Iz sadraja ove glave proistie Prvi zakon ieenja (i glavni): Samo uzevi u obzir individualnu konstituciju bi rajte hranu, sredstva za leenje, optereenje i mnotvo osta log od ega zavisi vae zdravlje. Individualna konstitucija - to je V a vodi kroz ivot. Redovno radite na svojim slabim stranama, ne oduevljavajte se jakim i uspeh e biti stalno sa vama.

PROMENE OVEJEG ORGANIZMA PREMA UZRASTU (DOBU)

Plime, izlivi su prisutni u svim ljudskim delima. I oni koji ih umeno (vesto) koriste, imaju uspeh a u svojim zamislima. Tako je govorio Sekspir, ali u tome i jeste stvar, da ih treba na vreme uoiti.
D. Bajron

U ovejem ivotu vano je izdvojiti nekoliko glavnih momenata (perioda) ': zaee, roenje, period polnog sazrevanja, period polne aktivnosti, gaenje polne funkcije i smrt. Prirodno, svaki od njih ima svoje osobenosti, koje treba uzimati u obzir pri leenju.

IVOT OD ZAEA DO ROENJA Prenik neoploenog jajaca je od 115 do 150 m k m (mikrona). Kao to su pokazala istraivanja naunika, neoplodena elija se nalazi u stanju potlaenosti (pasivnom stanju). Posle oploavanja ona prelazi u aktivno stanje. U njoj se pojavljuje centar za oblikovanje i poinje delenje. Embrionski stadij um traje od oploenja do o s m e nedelje. U poetku embrion poprima oblik kugle, unutar kojeg se na zidu privruje embrionski vor. Razvoj na tom
17 U knjizi Ishrana i h r a n a " o v o g autora data je specijalna anketa, zahvaljujui kojoj vi m o e t e da saznate svoju konstituciju. 18 19 P r i m e d b a prevodioca. Isto.

stadij umu se odvija skokovito. Prvo nastupa period nagomilavanja energije (uoava se mirovanje), zatim sledi period brzog pretvaranja, delenja i ponovo mirovanje. U tom krat kom periodu uspeva da se formira telo, a sam embrion doivljava putovanje i privikavanje na nove uslove bitisanja (ivljenja). U poetku on ivi u trubnoj i materinoj sredini; zatim nastupa implantacioni period; dalje - pretplacentalni i, na kraju, placentalni (posteljini) period. Svi ti periodi zahtevaju naprezanje i propraeni su poveanom smrtnou embriona. Uopte, osetljivost embriona na tetne agense (uzronike) tako je velika da ak privremeno naru avanje normalnih uslova ivota majke - za nju neprimetno pregrevanje, zamor, boleljivost (slabost) - upravo ti mo menti izazivaju ozbiljne posledice, koje d o v o d e do smili embriona, ili se ispoljavaju u zrelom uzrastu. U tom vre menu posebno su kritina dva perioda: do implacentacije prva nedelja, i do placentacije- od este do devete nedelje. Bolje poznavanje intimnih veza omoguava da se shvati zato neistoa n a j e d n o m mestu prouzrokuje simptome na dingom mestu. Na primer, neist analni otvor daje simptomatiku u vidu bubuljica oko usta, slomatitisnih gnojnih ranica u ustima. Poznato je da se dejstvujui na j e d n e delove tela mogu stimulisati i jaati drugi. Na primer, dejstvujui na kou, mi stimuliemo nervni sistem. Mi m o r a m o znati kako se formira fiziko telo. A ono se formira ovako: u uzrastu od sedam dana, iz embrionskog vora pojavljuju se tri embrionska (klicina) listia, iz kojih se formiraju organi i delovi tela. Spoljanji (ektoderm) embrionski listi formira: lenu stranu, epitel celog eludano-crevnog trakta, od usta do anusa, sa svim lezdama (pankreasom, jetrom), zatim plua,
20 21 Isto. Isto.

traheju (dunik), uho, tonzilarnekripte,titastu i paratitastu lezdu, viljukastu lezdu (timus), mokrani mehur. Srednji (mezoderm) embrionski listi formira: vei deo skeletne muskulature, kimu, vezivno-tkivni deo koe; od bonih listova peritoneum (trbunu maramicu), plunu maramicu, perikard, mezenterijum (maramicu koja o m o tava crcva), ceo krvni i limfni sistem; skelet trupa i udova, organe koji stvaraju krv, limfne vorove, koru nadbubrenih lezda, polne lezde. Sa tih pozicija moe se objasniti zato ljude privlai lepa ovekova figura. Z b o g toga to polne lezde imaju zajedniki k o r e n " sa skeletom i muskulaturom, oni m o g u meusobno uticati jedni na druge, i po spoljanjem izgledu oveka moe se suditi o njegovoj polnoj moi. Kao rezultat toga, divei se figuri, mi podleemo arima njegove polne moi. Svi organi ovejeg organizma se u potpunosti oformljuju za tri meseca. Razvoj embriona, a zatim i ploda, doga a se u vodenoj sredini. Embrion oveka pomou posebne embrionske opne - amniona stvara vlastiti b a z e n " (dup lju), u kome on dosta slobodno pliva do 35. nedelje svog razvoja. Tena sredina je najpogodnija za razvoj. Ona je sterilna, reakcija je slabo alkalna ili neutralna. Sastav tenosti oko ploda je sloen i zasien raznovrsnim mate rijama: hormonima, vitaminima, raznovrsnim mineralnim i organskim materijama, i ak sadri manju koliinu radio aktivnih elemenata. Neki naunici smatraju da se plod, osim hranljivim materijama iz krvi majke, hrani kroz kou iz v o d e oko ploda. Jedan od glavnih izvora za stvaranje tenosti koja okruuje plod jeste izluujua funkcija bub rega. Na taj nain, Vlastiti bazen se u znatnoj meri sastoji od vlastite mokrae ploda! Ali treba istai da se mokraa ploda veoma razlikuje od mokrae odraslih i ak dece.

Prema stepenu razvoja kvalitetno se menja sastav tela. Najoiglednije se to uoava prema sadraju vode. Tako estonedeljni embrion sadri 97,5% vode, etvoromeseni - 9 0 % , sedmomeseni - 73,5%, a u momentu raanja sadr aj vode se smanjuje do 70,9%. Menja se i boja koe embriona. Tako kod p e t o m e senog embriona ona ima tamnocrvenu boju, kod sedmom e s e n o g ona je crvena, a krajem devetog meseca ona postaje roze boje. Masa tela, oblik i poloaj ploda znatno se menjaju. Neuobiajeno mnogo masa ploda se poveava u prva dva meseca. Iako embrion ima duinu svega 4 cm i teinu 4 grama, on se za to vreme poveava za vie miliona puta! Od drugog meseca do roenja on se povea za 800 puta. Uopte, za devet meseci unutarutrobnog ivota njegova teina se od momenta oplodnje poveava za est milijardi puta! A za 20 godina, od roenja do zrelosti, naraste svega 20 puta. Takav tempo rasta pri zaeu podsea na eksploziju, zreli period podsea na stabilizaciju te eksplozije, a starost na rasej avanj e (raspraivanj e). Za vreme unutarutrobnog ivota nekoliko puta se menja nain ishrane embriona. Tako se do prve nedelje ishrana vri na raun rezervi, koje se nalaze u jajacetu. To je umanevinasta i s h r a n a - m a s t i , belanevine i pigmenti. Od ruge-tree nedelje, kada se javljaju glavni procesi formi ranja embrionskog omotaa, ishrana se vri p o m o u trofoblasta. Trofoblast predstavlja spoljanji omota embrio na, koji svojim fermentima topi tkiva majinog organizma i asimilira njihove produkte. Od etvrte do osme nedelje ishrana se vri na raun materija koje dostavljaju dlaice lioiiona (prototip placente) iz krvi majinog organizma. I, na kraju, od osme nedelje do roenja ishrana i disanje embriona se obavljaju iz krvi majke k r o z placentu, u kojoj su tesno povezani kapilari majinog i embrionskog sistema

krvotoka. Istovremeno poinje da se usavrava i eluclano-crevna probava hrane. Plod guta amnionovu vodu (tenost koja se nalazi oko njega), to i podstie razvoj probave za vreme utrobnog perioda. U treem mesecu utrobnog ivota, u crevima se pojavljuje poroajni ekskrement (mekan ijiim), ija koliina pri roenju iznosi od 70 do 90 grama. Cirkulacija krvi u plodu u to vreme ima drugaiji smer nego posle roenja, kada se odseca pupana vrpca. Srce kontrahuje dva puta bre nego kod odraslog oveka. Disanje se, takoe, vri kroz placentu i u krvi ploda ima etiri puta manje kiseonika nego kod odraslog, zbog ega se kiseonik bolje asimilira. U estom-sedmom mesecu kod ploda se registruju disajni pokreti 50 do 60 puta u minuti, koji se zatim zamenjuju periodima mirovanja. Kao s t o j e ranije istaknuto, prvobitna sredina obitavanja budueg oveka jeste voda, zasiena njegovom vlastitom m o k r a o m . Ona je topla, sadri mnogo hranljivih materija, sterilna je, smanjuje jainu tegoba, ublaava udare, trenja, srastanje, potpomae bolju cirkulaciju krvi i limfe. Ako u poetku plod slobodno pliva u vlastitom bazenu, u 35. nedelji, u 9 9 , 5 % sluajeva, on se okree glavom nadole. Takav poloaj potpomae bolje oticanje krvi i limfe, bolje snabdeva mozak glave hranljivim materijama. Iz izloenog postaje jasno da je to najburnija i naj sloenija etapa ovekovog ivota. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 3 0 % embriona ugine prvih dana posle oploenja, kod 1% novoroenadi se uoavaju nedostaci razvoja. Kod velikog broja uenika ispoljava se patologija, iji je uzrok u defektima nastalim pre roenja. Ovo poglavlje se odnosi na odrasle, posebno na budue majke. Zapamtite: sve to potpomae ubrzavanje ili uspo ravanje drobljenja jajaca dovodi do anomalija u razvoju vaeg budueg deteta. U te faktore spadaju: uzimanje leko-

va (apsolutno svih: antibiotika, za umirenje, protiv povra anja itd.), vetakih vitamina, tetnih hranljivih materija i dodataka tipa alkohola i kate; loe navike - puenje i druge; rad sa isparljivim materijama; um, vibracije, energija zra enja, none smene; neprijatno psiholoko okruenje u po rodici, na poslu itd. Naroito se uvajte prva tri meseca trudnoe. Poznavanje osobenosti ovog perioda ivota pomae vam da se snaete u mehanizmu originalnih metoda le ce nj a.

zasiene vlastitom mokraom). Osim toga, u prvih 24 do 48 asova dolazi do naseljavanja razliitih bakterija u eludano-crevni trakt. One se unose, uglavnom, sa h r a n o m . Otuda je veoma vano kakva e to biti hrana. Zamena vodene ivotne sredine sa suvovazdunom m o e dovesti do pregrevanja novoroeneta. Gravitacija po staje znatno osetljivija (opipljivija), a krvotok i limfotok su j o neusavreni, pa su otuda mogui raznovrsni zastoji i rane od leanja sa svim neprijatnim posledicama. Osim toga, to vie nije sterilna sredina. Otuda proistiu poveani zahtevi za imunitetom. Odvajanje novoroeneta od majinog organizma pred stavlja ogroman stres za dete. Ono se liava majine zatite, pa zato u tom periodu ono treba da neprekidno osea biopolnu zatitu i pothranjivanje od majke. Jer vodena sredina ima najbolje srodstvo sa elektronima i kroz akupunkturne take dete iz tenosti oko ploda dobij a slobodne elektrone i njemu potrebne materije. Kada se odvoji od majke, ono se svega toga liava. Neispunjavanje ovih elementarnih uslova dovodi do katastrofalnih posledica: velike smrtnosti u tom periodu ivota, utemeljenju straha i agresivnosti za itav ivotni vek, ozbiljnog naruavanja probavnog sistema i mnogih drugih, koje se odjednom ispoljavaju u starijem uzrastu. Evo prostih preporuka koje omoguavaju da se izbegnu te negativne posledice: Ni u k o m sluaju ne treba odvajati majku od deteta. Tada ni dete ni majka ne doivljavaju strah i stres. D e t e e biti mirno i dobro e se razvijati. Radi naseljavanja potrebne mikroflore u eludano-crevni trakt deteta, potrebno je podojiti dete odmah posle roenja. Kliniko iskustvo pokazuje da novorodenad lie na od prvih asova ivota mleziva (prvog mleka posle p o r o aja) svoje majke lake obolevaju od poremeaja probave.

IVOT OD ROENJA DO POLNOG SAZREVANJA Ovaj veoma dug i vaan period naeg ivota m o e se podeliti na nekoliko potperioda kako bi se detaljno raz motrilo najhitnije. Period novoroeneta traje od momenta pivog udisaja do tree-etvrte nedelje ivota. Smatra se da su najvaniji u tom periodu prva tri asa i prva tri-etiri dana. Upravo u to vreme dolazi do najveeg optereenja vezanog za prelazak na nove, potpuno razliite uslove ivljenja (bitisanja) i rada osnovnih fiziolokih sistema - disanja, krvotoka, ishrane, termoregulacije. Dete poinje da die posredstvom plua. Tip disanja je dijafraginalni i trbuni. Odstranjivanjem pupane vipce u organizmu se odmah menja k r v o t o k - j a v l j a se mali krug krvotoka, koji snabdeva organizam odozgo arterijskom krvlju a ne odozdo, kao to je to bilo pre roenja. Ukljuuje se probavna funkcija, to postavlja nove, neobine zahteve organizmu, iako se ona i priprema pri unutarutrobnom razvoju (gutanje i probava vode oko ploda,

Mlezivo, ' koje se izluuje u prva dva-tri dana laktacije, predstavlja tenost guste, lepljive konzistencije, ute boje. Ono je bogato mastima, belanevinama, karotinoidima, mikroclcmentima, a najvanije - antitelima, fermentima i vita minima. Ako se tako postupa, tada dele lako i prirodno prelazi sa unutarutrobnog ivota na vanutrobni. Naredno branjenje treba vriti samo majinim mlekom iz grudi. N i kakvih prokuvavanja i zamena! Kratkotrajno ejstvo prohladnom vodom na kou deteta (u vidu brzog zagnjurivanja ili trljan ja itd.) veoma j a k o stimulie zatitne snage i razvoj beba. Krtavanje vodom kod mnogih naroda predstavlja terapiju, namenjenu upravo tome. Period dojenja poinje od zavretka perioda novo roeneta i zavrava se do godine i po starosti. U o v o m periodu se nastavlja intenzivan razvoj organizma - pove ava se teina i usavravaju se svi organi i sistemi. Potreba za h r a n o m je poveana, a funkcionisanje eludano-crevnog trakta j o nedovoljno. Zato bilo kakvo odstupanje od hranjenja (kako po koliini, tako i po kvalitetu) odmah dovodi do akutnih i hroninih poremeaja probave. Za nas je vano da z n a m o uzroke zato se to deava, i tada ih m o e m o lako izbei. Z b o g ogromne vanosti ovog pitanja razmotriemo ga detaljno i strogo nauno. Postoje tri naina probave hrane. Svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Po pravilu, oni meusobno dejstvuju i u zavis nosti od tih ili drugih uslova i perioda ivota, svaki od njih m o e postati dominantan. Prvi nain probave hrane - u upljini (duplji), vri se p o m o u probavnih fermenata, koji se lue u upljinu eludano-crevnog trakta (lezde creva, eluca, sekrecija ui, pankreasa itd.). Ovi fermenti razlazu prethodno isitnjemi i denaturisanu hranu do krupnih molekula i njihovih blokova.
23 M l e z i v o - najbolji proizvod za jaanje, koji p o t p o m a e rast.

Drugi nain probave hrane - membranski, vri se na strukturama elijskih membrana ( n a z i d o v i m a creva postoji etkasti rub). Ovde se, prethodno obraeni i isitnjeni do monomera, molekuli hrane podvrgavaju zavrnom razla ganju i asimiliraju se u zidove creva. Krupni molekuli, a takoe i parii hrane, ne prodiru u prostor etkastog ruba (ivice). Trei nain probave hrane unutarelijski, kada razloeni ili delimino razloeni supstrat hrane dospeva unutar elije, gde se podvrgava razlaganju. Kod novoroeneta preovladava unutar elij ska proba va hrane. Membrane elija creva uzimaju i dostavljaju u unutranju sredinu makromolekule hrane. Ako se majino mleko zameni kravljim, kozjim ili bilo kojim drugim, tada e se p o m o u unutarelijske probave hrane (pinocitoze) u unutranju sredinu organizma unositi strane belanevine antigeni i izazivae patoloke reakcije. Kroz nekoliko dana unutarelijska probava hrane u pot punosti nestaje i pojavljuje se membranska. Z b o g toga, ako je hrana deteta majino mleko, na membranama elija po javljuju se i aktiviraju fermenti koji razlazu molekule mleka do monomera, pogodnih za asimiliranje. U stvari, mleko e n e sadri veu koliinu mlenog eera - laktoze. D e o laktoze dospeva u debelo crevo deteta i tu obezbeduje po godnu sredinu za razvoj mlenokiselih bakterija. Pri upo trebi kravljeg mleka i drugih zamena, zbog njihovog razli itog kvalitativnog sastava (u kravljem mleku nalazi se dva puta vie belanevina), umesto mlenokiselog vrenja jav ljaju se procesi trulenja (trule suvine belanevine kravljeg mleka), koji neprestano truju organizam i izazivaju disbakteriozu. Shodno istraivanju naunika, deca koja dobijaju samo majino mleko imaju normalnu mikrofloru, a deca koja se hrane vetaki ili se hrane sa procedenim m l e k o m ene imaju mikrofloru daleko loijeg sastava i nalaze se u stanju konstantne subinfekcije.

ta se, u stvari, deava? Ako deca u prva dva-tri meseca ivota retko boluju, ona se u uzrastu od etiri do est meseci lako mogu inficirati dejim infekcijama (male boginje, os pice, arlah i druge), a takoe trulenim infekcijama, koje oteuju kou, sluzokou disajnih i probavnih puteva. To se smatra smanjenjem pasivnog imuniteta i slabim stva ranjem aktivnih imunih osobina. Ni govora! Jednostavno, prva dva do tri meseca (a moda i ranije) grekama u ishrani mi uspevamo da tako potkopamo pasivni imunitet i sma njimo stvaranje aktivnih imunih osobina, da se posledice toga u vidu opte boleljivosti, naruavanja fizikog i inte lektualnog razvoja odraavaju tokom mnogo godina. Sledea vana etapa je prelazak na ishranu odraslih. Ona nastupa prema stepenu formiranja upljinske probave. Pri t o m e se postepeno menja sastav i aktivnost probavnih fermenata. Sinteza i aktivnost jednih fermenata se poja avaju, dok drugih slabe. Veoma je vano to se u tom periodu smanjuje sinteza laktaze (hranljivog fermenta koji razlae mleni eer), mleko majke i, naravno, mleko ivo tinja zbog toga postaje tetno. Ono prestaje da se asimilira. Dete poinje da se odbija od mleka i prelazi na hranu za odrasle. Na taj nain sama Priroda pomae majci da prekine za nju ve teku, a za dete skoro nepotrebnu hranljivu vezu. Postavlja se pitanje: kada otpoeti sa pribranom i ime prihranjivati dete? Krajem prve godine ivota dojene se ve moe zadovoljiti bez fermenata, hormona, antitela, koje je dobijalo sa majinim mlekom. Njih u dovoljnoj koliini proizvodi njegov vlastiti organizam. Upravo od tog uzrasta i treba otpoeti sa pri hranom. Z b o g toga s t o j e voda u organizmu strukturirana, a sam organizam deteta u svom sastavu sadri veliki procenat vode, hrana mora biti u obliku tene konzistencije (tena) i

sadravati u sebi strukturiranu vodu. Postoje probava hrane kod dojeneta j o slaba, njemu je potrebna pomo u vidu fermenata, vitamina, mineralnih soli, koji se sadre u hrani. Probava hrane se mora u znatnoj meri vriti na raun samih fermenata hrane. Sa tim ciljem idealni su svee iscedeni sokovi od voa i povra. to je dete starije, tim vie u sokovima treba da se nalazi meso ploda (sokovi treba da budu gui). Sokove u poetku treba davati u maloj koli ini, jednu do dve ajne kaiice, i postepeno dovesti obrok do 30-50 grama. Bilo bi veoma dobro ako bi majka izvesno vreme drala sok u svojim ustima, a zatim ga dala detetu. To omoguava da se on prethodno blago obradi i neutraliu njegovi tetni uticaji. Nakon godinu dana moe se prei na tvru hranu, koja ne sadri krob i mnogo belanevina. Hrana kao i ranije treba da sadri mnogo fermenata (za samovarenje), vitami na i mineralnih soli. Idealna bi bila proklijala zrna penice (moe sa medom). Ali i tu majka mora pomagati detetu. Ono jo ne moe pravilno da vae, pa majka treba da briljivo sve savae, da pretvori penicu u hrani j ivo mleko i u takvom stanju da da detetu. Na isti nain dete se m o e prihranjivati orasima, svee pripremljenim pireom od voa, manjom koliinom neutralnog mladog kravljeg sira. Pri rodno, pribrana mora da se uvodi postepeno. Kasnije, kada dete bude moglo da briljivo vae, moe mu se davali hrana bez prethodne obrade. Period od jedne do tri godine, kada se vri prelazak na ishranu odraslih, skriva u sebi velike neprijatnosti. Po pra vilu, veina eludano-crevnih oboljenja utemeljuje se u to vreme. Potrudite se da u tom periodu ne hranite dete proi zvodima koje navodimo u nastavku. Mleko - Ve je isticano c/a sama priroda prekida aktiv nost fermenta laktaze s tim da se dete samo odbije od mleka.
25 Isto.

Mleni period je zavren. Njegova upotreba e sada dovo diti do razliitih poremeaja eludano-erevnog trakta, disbakterioze i stvaranja mnogo sluzi u organizmu. Kae, testenine - Sistem probave hrane j o nema d o voljno snage za njenu kvalitetnu asimilaciju. Organizam se puni krobnom sluzi, na kojoj se razmnoavaju patogeni organizmi, prouzrokujui oboljenja plua, grla, nosa, dija teze (sklonost za bolesti) itd. Lekari su ustanovili da prevremena ishrana odojadi kaama i testeninama dovodi do velike smrtnosti i oboljenja, naroito kamena u bubrezima. Koncentrovani belanevinasti produkti - Meso, mladi kravlji sir (ako se esto dete hrani njim); jaja se ne m o g u kvalitetno rastvarati probavnim fermentima deteta j e r su ti fermenti slabi. Zbog toga e ta hrana truliti i trovati orga nizam. Rafinirani i vetaki proizvodi'- eer, bombone, keks (biskviti) i tako dalje predstavljaju udarno optereenje gu terae (pankreasa). Asimilirajui se brzo u krv, oni imaju potrebu da neto veu za sebe, na primer mineralne soli, vitamine itd. Sve se to uzima iz tkiva s a m o g organizma: kalcij um - iz zuba, vitamini - iz jetre. Kao rezultat toga brzo se kvare zubi, naruava se rad guterae. Ipak, najveu opasnost u tom periodu predstavlja meanje u jednom obroku proizvoda razliitih osobina, na pri mer, belanevinastih i skrobastih, belanevinastih i eer nih. Svaki produkt podvrgava se preradi u svojoj sredini i sa svojim fermentima. Za raznovrsne proizvode, ak i kod zdravog odraslog oveka, to je teko ostvarljivo. Kod dece takvo optereenje izbacuje iz stroja (naruava) sistem pro bave hrane odjednom i za dui period. Dajte detetu maksi m u m dva do tri proizvoda u j e d n o m obroku hrane. U poet26 27 Primedba prevodioca. Isto.

ku mu dajte tenosti, zatim svezu hranu u vidu voa ili salate od povra i tek posle toga neto kuvano (belanevinasto ili skrobasto), a najbolje - proklijalu penicu ili orahe. Sami se odreknite hleba sa kvascem i nikada ga ne dajte detetu. Kvasac unitava normalnu mikrofloru, podriva na imunitet i potpomae razvoj raka i drugih tumora. To je vie puta provereno, dokazano i ne predstavlja nikakvu tajnu. A k o se dete bude pravilno hranilo do etiri-pet godi na, kod njega e se stvoriti zdrave navike za ukusima i potrebama. Ali, naalost, praksa othranjivanja je tako dale ko od pravilnosti i naunosti da mi, poevi od poroaja, jaslica, dejeg vrtia, kole, studentskih dana i zavravajui sa odraslim uzrastom, inimo sve da dete, a kasnije i odrasli ovek, oboli i bizo ode u grob. Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), prelazak na beli eer i belo brano oslabio je imuni sistem kod celog pokolenja ljudi. Kod nas se raaju deca predisponirana na najrazliitija obo ljenja. A evo nekoliko pozitivnih primera iz prakse. - Hou da Vas zamolim da mi date da nahranim dete prvog asa posle roenja. - Kakva udna molba? -zapanjila se upravnica. - Kada treba, tada emo i dati! I tada smo joj mi ispriali da su svi od nae estoro dece imali veoma ispoljenu dijatezu i mi, roditelji, smo se ve pomirili s tim, mislei da se dijateza nasleuje. Ali o naoj nevolji je saznao uveni naunik, profesor I. A. Aravskij i uporno je insistirao da se kao profilaktiko sredstvo protiv dijateze s t o j e mogue ranije dete podoji, da bi ono isisalo kapljice mleziva koje postoje samo kod majke. - U redu je - sloila se upravnica. Ljubicu su doneli na prvi podoj nakon dva asa posle roenja... I ta? Kerka je rasla, pola u kolu i za s v e to vreme mi joj se ne moemo naradovati - nikakvih tragova dijateze.

Da smo mi to znali ranije... Koliko bismo neprijatnosti mogli izbei! Dijateza se ne smatra boleu, ali je mnogo muke zbog nje i za dete i za roditelje. Ve kod tromesenog-petomesenog deaka pojavljuju se vlane bubuljice, a zatim i kraste na licu i ispod kolena. Na toplom o n e svrbe da se ne moe trpeti, malian ih ponekad ee dok ne prokrvare, plae, joguni se. 1 to traje godinu, dve i vie, i ni lekovi ni dijeta ne daju dobrih rezultata. Dolazi do privre m e n o g poboljanja, a zatim odjednom ponovo nastaju, gore od prethodnog puta. 1 eto, svega toga smo se oslobodili i uz to na tako jednostavan nain! Da li s m o mi mogli i pretpostaviti da prvi asovi ovekovog ivota mogu tako snano uticati na njegov dalji razvoj? - Trebalo je da rodim prvo dete u 32. godini. I j e d n o g predivnog dana, salate od povra, koje sam ja mnogo volela, postale su mi bez ukusa, kao drvene, i ja sam se preorijentisala na potpuno drugu hranu, a upravo: prvog, drugog i treeg meseca trudnoe nije mi se nita jelo, osim grejfruta i lenika - tri puta dnevno. etvrtog, petog i estog meseca: pored grejfruta, jela sam i druge vrste voa, kao to su ljive, kruke, j a b u k e i jagode, proizvedene bez hemijskih dubriva. Mi smo pro itali da je aj od lia maline sa medom koristan kod trudnoe i zato smo nasuili mnogo tog lia. itavu zimu sam pila ekstrakt od lia maline sa medom i 500 grama soka od argarepe svakodnevno. Oseala sam se toliko dobro da nisam ila kod lekara do estog meseca trudnoe. Doktor se, pogledavi m e , odue vio snanom lupanju srca deteta i time da nisam imala suvinih kilograma i toksikoze. On je verovao u prirodni

poroaj i bio je zadovoljan mojom prostom, prirodnom hranom. Ja sam svaki dan etala, radila vebe za prirodan poro aj i radila po kui. 1, na kraju, Erik je doao na beli svet. Njegova glava je bila prekrivena gustom, dugom, crnom kovrdavom k o s o m . Kosa se posebno uoavala, j e r veina novoroenadi u dananje vreme ima malo kose ili je uopte nema. Prekrasna boja koe bila je predmet razgovora lekara i medicinskih sestara. Na sveopte zadovoljstvo, ja sam bila u stanju da dojim Erika: u poetku je mleko ilo polako, ali ubrzo se pojavilo obilno, masno mleko. Bolnika hrana, budui da je skoro u potpunosti bila kuvana, naravno, nije mi odgovarala, i ja sam molila da mi iz kuhinje donose samo ivu hranu. Pasterizovano mleko koje su mi davali svaka tri asa prolivala sam u lavabo. Moj m u i sestra donosili su mi svaki dan litar sveeg soka od argarepe i kesicu svee oienih oraha, kao dodatak mojoj prostoj hrani. Suvo voe koje mi je donoeno bolniki per sonal proglasio je o p a s n i m " jer, kako su oni govorili, od njega dete dobija proliv. Ja nisam mogla shvatiti kako m o e suvo voe nakoditi detetu ili meni, jer ja ga deset godina upotrebljavam, a dete se odlino razvijalo u utrobi devet meseci. Vrativi se kui, ja sam sa pohlepnou (halapljivou) navalila na suvo voe. O k o 6 0 % sirove biljne hrane koju sam uzimala bilo je voe. Creva kod Erika su proradila tek petog dana posle roenja. Stolica je bila normalna. Mene je brinula njegova retka stolica. Tajnu sam razotkrila posle itanja j e d n e stare knjige o ishrani dojenadi. U njoj se tvrdilo da bebe tako dobro asimiliraju hranu, da nema ta da izlazi. Retka stolica je trajala dotle dok je Erik sisao; organizam dobro asimilira

28

O d l o m a k uzet iz knjige V. P. i L. A. Nikitinih, M i i n a a d e c a " , R o s t o v - n a - D o n u , 1991.

majino mleko. U estom mesecu dali smo Eriku sok od argarepe. Prva tvrda hrana sastojala se od sitno narendanili banana i malo avokada (u naoj zemlji treba davati provakanu proklijalu penicu), koju smo mu dali u de vetom mesecu. Posle toga on je imao redovnu stolicu. Do godinu dana, osim majinog mleka, Erik je jeo banane i avokado i pio sok od argarepe. (Banane i avokado zamenjuju proklijala pe nica i savakani orasi.) Zatim smo mu postepeno davali pokvaene i protrljane kroz sito (propasirane) svee ljive, urine (datule) i kajsije. Ubizo je on poeo da jede svee voe. Kako smo mi uoili, Erik je sam birao hranu. Ponekad je jeo samo jabuke, nekoliko dana zaredom, zatim se preba civao na drugu hranu i tako dalje. Jedino mleko koje je on dobijao bilo je majino (do dve i po godine ivota}. Sada on pije sok od argarepe, orahovo mleko (kokosovo)" i jede voe. On nikada nije bio naduven (oteen), nikada mu se nije luila sluz, nije bilo naduvenosti stomaka. Veina mojih drugarica kljukalo je svoju decu kaama i davalo pasterizovano mleko iz flae. Z b o g toga to deca nisu u stanju da probavljaju krob (a, takode, mleko nema tih fermenata koji su postojali ranije - primedba autora), ona su se beskrajno prehladivala, pobolevala od gripa, upale plua, ospi, alergija itd. Kod naeg deteta toga nije bilo zato to smo se mi pridravali prostih ali nepokolebljivih zakona Prirode. Erik ima tri godine. Njegova hrana se sastoji od sveeg i suenog voa, sveeg, sirovog povra, sokova, semena i meda. On je dobro umno i fiziki razvijen, pun energije i veoma radoznao.
29 30 31 Primedba prevodioca. Isto. O d l o m a k uzet iz knjige: N. Yoker, Svci sokovi od povra ".

Pravilna ishrana j e , nesumnjivo, glavni uslov normal nog razvoja ovejeg organizma. Ali postoje i drugi vani mehanizmi i funkcije koje treba ukljuiti odmah posle roe nja radi optimizacije tlzikog i umnog razvoja. Ako se to ne uradi na vreme, tada, shodno zakonu smanjivanja (reduk cije) funkcija radi nepotrebnosti", one atrofiraju, i ovek ostaje bez zatite i lako ranjiv. Re je o termoregulaciji organizma, koja je najpovezanija sa energetskim (plazmenim) telom, jaa ga i razvija. Roenje je prirodna taka putanja u rad (aktiviranja) termoregulacionih funkcija, zbog ega su se u drevna vremena trudili da ih odmah zadejstvuju. Tako, prema knjizi E. A. Pokrovskog Fiziko vaspitanje kod raznih n a r o d a " (1884. god.), Ruskinje i Fin kinje su raale decu u parnom kupatilu (i tu ivele celu nedelju), gde je temperatura mogla biti +50C. Smatralo se da vruina ini tkiva tela mekim i olakava poroaj. A Tunguskinje su se, obrnuto, oslobaale od bremena za vre me preseljenja (seobe) pod otvorenim nebom i pri mrazu od - 4 0 C. Novoroenad su izdravala i vruinu i hladnou, a temperaturna razlika je oko 90C. Kod mnogih naroda bio je obiaj da se dete posle roenja zagnjuri u hladnu vodu, kod drugih - da se istrlja snegom: odjednom zadejstvovati sve mehanizme termoregulacije. A potom decu nisu mazili, nisu zamotavali, s t o j e omoguavalo da se jaa i razvija ener getsko telo, od ije snage je zavisila m o zatitnih rezervi organizma. U vezi s tim, evo kako se sea dana svog roenja jedan od najprekaljenijih ljudi naeg stolea P. K. Ivanov: R o d i o sam se u naoj zemunici nou, 20. februara 1898. godine. Doekala me je mati - Velika Priroda - pobesnelom zi m o m , u snegu, u smetovima (snenim nanosima). Bila je no sa velikom snenom padavinom, a ja sam ve disao: moja plua su udisala taj vazduh, koji me je u atmosferi moje zemunice okruivao. Ja sam taj celi dan video u snegu,

bili su zatrpani svi putevi." Takvo raanje u m n o g o m e mu je pomoglo da postigne superprekaljenost. Sada, posle takvog predgovora, porazgovarajmo detalj nije o aktiviranju termoregulacionog mehanizma, koji jaa energetsko telo i pomae da se razvijaju sve funkcije orga nizma. Budui odrasli ovek treba da ima dosta volje za ivot da bi se lako borio sa oboljenjima, da bi imao pozitivnu motivaciju za samoozdravljenjem, nepokolebljivu veru u uspeh programa koji sprovodi. Ispostavlja se da volju za ivot ovek dobij a za vreme poroaja. Fundamentalna istra ivanja Stanislava Grofa, sprovedena u Cehoslovakoj i SAD-u, pokazala su da slabu volju za ivot i druge pore meaje psihe ljudi dobijaju za vreme poroaja. Obino majka teko preivljava proces poroaja. Kao rezultat toga, u organizam deteta dospevaju hemijske materije koje na staju od tih neprijatnih emocija i izazivaju iste takve e m o cije kod njega. Panini strah majke da ona nee uspeti da rodi prenosi se na dete. On se viestruko poveava kada se telo deteta prignjeuje pri izlasku. Ta preivljavanja se zauvek urezuju u njegovu podsvest, stvarajui holografski klie straha. Takav patoloki hologram moe o d m a h ostaviti svoj neprijatni trag (otisak) na umni i fiziki razvoj, ili m o e da se kasnije pojavi kod odraslih ljudi u kritinim situa cijama. T a k o , ak pri beznaajnom oboljenju oni se predaju, da ne govorimo ve o ozbiljnom. Razraena je masa metoda da bi se to izbeglo, ali najefikasniji se pokazao ruski metod' 1 Igora arkovskog - poraanje u vodi. Ako se majka marljivo pripremala za poroaj u vodi - plivala, ronila, due vremena zadravala disanje (a to se moe raditi u obinoj kadi), tada se poroaj odvija ne samo bezbolno, nego joj to priinjava i naopisivo blaenstvo, sa kojim se ne m o g u uporediti nikakva druga preivljavanja. To blagodetno sta nje prenosi se i na bebu, stvarajui holografski klie euforije

(prijatnog oseanja)' i pamti se celog ivota. U elom svetu ima nekoliko stotina vodene d e c e " , koja rastu sa zadivlju j u i m zdravljem i ivotnim optimizmom. Vodena sredina, pa ako se j o tu dete pomokri, podsea na tenost oko ploda. Deca sa traumama na mozgu, dobijenim od dueg poroajnog guenja, obnavljaju umne sposob nosti zahvaljujui intenzivnim trenaima u vodi. N o r m a l n a deca u drugom mesecu ve stoje, a u estom mesecu hodaju! M o e se jednostavno dete polivati prohladnom vodom (sta rija - hladnom). Na primer, rejonski lekar-pedijatar D e v e t e deije poliklinike Babukinskog rejona grada Moskve N. M. Bikova leci decu hladnom vodom, bez ikakvih tableta i injekcija. Dalje, priviknuvi se na polivanja, deca prestaju da uopte boluju, stiu vrnjake, poprimajui potrebne pro porcije tela. Pri tome se treba setiti pravilne ishrane, da hrana ne stvara sluz, koju hladnoa izbacuje napolje. Pridravanje navedenih uputstava omoguava da se od gajaju pametna i fiziki jaka deca. T a n o t a k o su postupali u dalekoj prolosti, kada su hteli da vaspitaju reca ( m n o g o boaki svetenik)"' i vou. Decu su prekaljivali (eliili) i pravilno hranili, a kao rezultat toga razvijali su se u pot punosti svi skriveni umni i fiziki potencijali. Takvo prekaljivanje- priprema trajalo je do perioda polnog sazrevanja. Kod uzrasta od 13 do 15 godina uoava se najmanja smrtnost, organizam je najstabilniji i osposobljen za ivot. Pogledajte decu tog uzrasta, zapamtite njihove masne nasla ge i uporedite sa svojim, njihovu elastinost, motorni (po kretaki) reim. Sve te osobine potrudite se da odravate, j e r od tog uzrasta one poinju da se gase.

32 33

Primedba prevodioca. Primedba prevodioca.

ZRELI P E R I O D I V O T A Ma kako da je to tuno konstatovati, ali posle polnog sazrevanja polako poinju da se gase fiziki kvaliteti. Tako, smanjuje se nivo imune zatite; atrofira viljukasta lezda (timus), koja je u uzrastu pre polnog sazrevanja obezbedivala elijski imunitet, produkujui T-limfocite. I to je prirodno, organizam prelazi na biopolnu zatitu. Do tog vremena energetsko (plazmeno) telo treba da postane k o m paktno i da odbija (odguruje), m e t e " od sebe sve patogene uzronike. Ali mesto da j a a m o i usavravamo to telo po mou kretanja, ishrane, terapija prekaljivanja, mi smanju jemo motornu aktivnost, prejedamo se, sedimo u toplom i ne dolazi ni do kakvog kvalitativnog prelaska od j e d n o g naina zatite na drugi. Mi, obrnuto, gubimo ono to smo postigli ranije. Posle prestanka rasta organizma, u njemu poinju da se nagomilavaju metabilike i druge ljake (neistoe), pa zbog toga treba od 20 do 25 godina ivota polako vriti terapije ienja, pridravati se postova. A posle 30. godine treba da bude razraen individualni sistem ienja i da se sprovode manja (kratkotrajna) gladovanja od j e d n o g do osam dana. Motornu aktivnost ne smanjivati. Posle 40. godine, radi generalnog oporavljanja holografskog tela (tela misli), treba sprovoditi, imajui u vidu individualnu konstituciju, gladovanja do sedam dana i vie. U tom uzrastu pojavljuju se bore, a to govori da orga nizam gubi vodu i soli. Jer elastinost tkiva i elastinost (gipkost) koe zavise od turgora." Da bi se odgodile (odlo ile) te pojave, treba redovno, ali pomalo, piti strukturiranu
34 Turgor-to je pritisak vode u tkivima. A k o je on dobar, nae telo je elastino (obrazi kod dece). Kada on slabi, tkivo se o p u t a (splanjava), slino izduvanoj lopti, pojavljuju se bore (obrazi staraca).

vodu od j e d n o g do dva litra dnevno. Koliina takode zavisi od konstitucije - j e d n o m e treba vie (vetru"), a d r u g o m e manje (sluzi"). U tom vremenu treba se vie kretati umerenim t e m p o m . Da zadiite vodu u organizmu odlino Vam pomau sokoterapija i urinoterapija. Takav program e na dui period odloiti vau starost i produiti najprijatniji, stvaralaki period. Posle gaenja polne funkcije, Va individualni program ozdravljenja treba da se nadograuje uzimanjem u obzir kompenzacije gubitaka strukturirane vode i toplote. O tome kako odravati strukturiranu vodu ve je bilo govora. A toplotu treba raspaljivati" unutar sebe umerenim ali duim kretanjima. Sprovoenje (u delo) ' te dve take o m o g u i e Vam da se borite sa ukoenou (utrnulou) tetiva (ila) i zglobova, odravae cirkulaciju toplote na dobrom nivou. Vie upotrebljavajte toplotne terapije, koje ispravljaju zglo bove, pothranjuju telo vodom i toplotom. U ishrani vie upotrebljavajte sveeisceene sokove od povra i voa, proizvod sa poveanom biolokom aktivnou (proklijalo zrno, proizvode pelarstva). Menjajte klimu za vlaniju i topliju, prebivalite (mesto stanovanja) - za mesto najvie zasieno energijom (odreuje se biolokacijom). Sve to e V a m omoguiti da dugo ivite i da ne bolujete.

PRO M E N A I V O T N I H PRINCIPA (DOA) U T O K U IVOTA Poto se u medicinskoj literaturi veoma malo poklanja panja odravanju zdravlja od zaea do polne zrelosti, njima je u prethodnom poglavlju bilo poklonjeno najvie panje. A sada dopunimo gore navedenu informaciju drev-

u im tumaenjima o razvoju u toku ivota tri glavna ivotna principa - doa: sluzi, ui i vetra, a takode pet primarnih elemenata koji se sadie u njima: etera, vazduha, vatre, vode i zemlje. Prema mom vienju, drevno tumaenje raz voja doa i primarnih elemenata omoguava da se m n o g o jasnije pokau promene koje nastaju u organizmu, i kako se sa njima boriti i individualizovati program ozdravljenja po svim periodima ivota. itav ivot oveka moe se podeliti na tri velika perio da: period sluzi-od roenja do 25 godina, period ui-od 25 do 60 godina, period vetra od 60 godina do kraja ivota. I - period sluzi. U tom vremenu preovladavaju anabolitiki procesi, organizam raste, u njemu je j o mnogo vode. ivotni princip sluzi sastoji se iz primarnih elemenata vode i zemlje, koji u tom periodu stvaraju oblik budueg organizma. Oni ne potpomau razvoj toplote u organizmu, ve obrnuto, suzbijaju je. Bilo kakvo unoenje vlage i hlad noe spolja (promena vremena) i sa hranom doprinosie nagomilavanju vika sluzi i prouzrokovae oboljenja ,ys7wzne" prirode. To je posebno izraeno kod dece kod koje u konstituciji preovladava doa sluzi i komplikuje se u prolee i ujesen (u prohladnom i sveem godinjem dobu). Kod dece sa dooni vetar dogaa se obrnuto, taj period ivota moe proi bez oboljenja. II - period ui. U tom periodu procesi sinteze i raspada tkiva se uravnoteavaju, organizam se nalazi u relativno stabilnom stanju. Tada dominira ivotni princip (doa) ui, koji se sastoji iz primarnih elemenata vode i vatre. Pri tome, ako kod doe sluz preovladava voda, ovde vatra dominira nad vodom. Umni i probavni procesi su najjai. Bilo kakav uticaj toplote u tom periodu - arko godinje doba, hrana koja zagreva", neadekvatne emocije

- doprinosie nagomilavanju ui u organizmu i prouzro kovae une" poremeaje: poveanje temperature, upale, bolesti probavnih organa, psihike poremeaje. Posebno e ti poremeaji biti jaki kod ljudi kod kojih preovladava doa u, sa izrazitim komplikacijama leti. A eto, kod ljudi sa preovladavanjem doe sluz u konstituciji taj period e proi veoma glatko, poto e slaba probavna i umna sposobnost dobijati pojaanje i izbacivati" slabe funkcije na p o t p u n o normalan nivo rada. III period vetra. U toku tog perioda preovladavaju kataboliki procesi (raspad tkiva nad njihovom sintezom, organizam dehidrira), jer se doa vetar sastoji iz primarnih elemenata etera i vazduha, koji daju suvou i hladnou telu. Otuda bilo kakvo unoenje suvoe i hladnoe - hladno i suvo godinje doba, suva hrana itd. - doprinosie sma njenu toplote i dehidriranju organizma. To je najloiji pe riod za lica sa dooni vetar. Kod njih e se uoavati krize za vreme suvih, hladnih zima. Ljudi kod kojih u vlastitoj kon stituciji preovladavaju sluz i u imae prednost i provee ostatak ivota u dobrom stanju. Iz sadraja ove glave proizilazi Drugi zakon leenja: U zavisnosti od uzrasta treba stvarati vlastiti program oz dravljenja (leenja). N a zadatak je - pratiti da ne doe do iznenadnog pobuivanja dominirajueg ivotnog principa (doe) i svim silama jaati slabe. Setite se: opta usmerenost individu alnih programa ozdravljenja (leenja) treba da se postepeno menja sa smenom perioda ivota.

KRIZE I PROCES LEENJA

Jedne bolesti se tiho, neprimetno potkra daju u organizam i postepeno, malo-pomalo ga osvajaju. Druge silom prodiru i odmah se ponaaju kao domain. Izbaciti napolje takve goste" nije tako jednostavno. Osetivi proganjanje oni se pri mi ruj u, skrivaju, ponaaju se kao da su se predali. Ali, u stvari, samo ekaju slabost, da bi sa udvostruenom snagom razruili orga nizam. Samo odluna i sistematska dejstva pri moravaju ih da napuste telo. Ali pre nego to odu, one vode poslednju bitku. I samo onaj ko je izdri izbacuje neprijatelja - bolest zauvek.
P o u k e G a n e a (boga sree)
36

enja", veina prekida sa svim pokuajima samoozdravljenja (samoleenja). U vezi sa tim to ja sa Vama pristupam razmatranju najjaih sredstava za leenje, koja izazivaju snane i nagle promene u organizmu, pojava razliitih kriza, kao rezultat takvih dejstava, jeste neizbena pojava. Ali proavi takvu krizu, vi dolazite na novi nivo izleenja i sve se bogato isplauje. Da bismo se pismeno borili sa tom pojavom, treba poznavati uzroke i fiziologiju kriza. Pismena primena tera pija, variranje optereenja, a najvanije, prethodno ienje organizma, pomoi e vam ako ne da ih izbegnete, onda da u znatnoj meri smanjite njihovu jainu. Sve krize se mogu svrstati u tri velike grupe: krize ienja, leenja i energetske krize. Razmotrimo ih po redosledu sa svim njihovim osobenostima.

autoru

KRIZE IENJA Ni za koga nije tajna da mi ivimo u otrovanom svetu. Veoma mnogo je zagaen vazduh. Tako se oko 60 tona praine svakog meseca obruava na svaku kvadratnu milju u Njujorku. Pijemo i pripremamo hranu na hlorisanoj vodi. Zemlja je zatrovana mineralnim dubrivima, povre - pesticidima. Hranljivi produkti su rafinirani, snabdeveni sve moguim dodacima i vie podseaju na hemijski nego na prirodni proizvod. Kao rezultat toga, u svakoj eliji naeg organizma nagomilava se mnotvo tetnih materija za orga nizam. Sistemi izluivanja organizma rade na granici svojih mogunosti. Dodajte ovde nain ivota sa malo kretanja, i shvatiete u kakvo se blato pretvara oveji organizam.
37 Morska milja iznosi 1852 metra.

Data tema predstavlja j o j e d n u belu mrlju na karti procesa ozdravljenja (izleenja). Male n a p o m e n e o krizama ienja i leenja ponekad se susreu u popularnoj medi cinskoj literaturi. Ali kada se ovek u praksi susree sa tom pojavom, kada se odjednom iz nepoznatih razloga zdravlje naglo pogorava, poveava se temperatura, obilno tee iz nosa i tako dalje, kod njega se pojavljuju razne misli. N a j ee su ovakve: Eto, podleio sam se. Bilo je potpuno podnoljivo, a postalo je veoma loe." Obraa se za p o m o lekarima, koji grde njega i sisteme leenja, a zatim l e c e " svojim oprobanim sredstvima. Proavi takvo iskustvo le36 P r i m e d b a prevodioca.

Kada ovek pone da se aktivno kree, die, gladuje, da se prekaljuje, sve ljake (neistoe), n a g u r a n e " po usamlje nim uglovima organizma, poinju da se kreu. O n e u obliku lavine poinju da dospevaju u krv, menjajui njene fizio loke konstante. Samo to ujedno izaziva napade slabosti, tromosti (mlitavosti), opte boleljivosti i poveanje tem perature tela. Organi za luenje ne uspevaju da izbacuju ljake i otrove iz krvotoka. Ukljuuju se svi organi za luenje: bubrezi, nosna duplja, eludano-crevni trakt, ko a. Kao rezultat toga izbacuje se mutna i prljava mokraa, javljaju se bolovi u bubrezima i mokranom mehuru. Sto lica postaje tena, nastaju bolovi u stomaku. Obilno teku sline, kao od gripa. Koa se prekriva ospom, miteserima, pa i irevima (furunkulima). To je vrlo neprijatno, a u nekim sluajevima je ak opasno i po ivot. Upravo iz tog razloga svi lekovi sa jakim dejstvom moraju se u poetku primenjivati u malim dozama i poeljna je njihova primena posle terapije ienja (naroito posle ienja jetre). Po pravilu, posle izbacivanja porcije" ljake, zdravlje se naglo pobolj ava, osea se priliv snage. Evo kako Pol Breg opisuje svoju krizu ienja: Jedanput kada sam gladovao 21 dan, devetnaestog dana gladovanja osetio sam jake bolove u m o k r a n o m me huru, posebno neprijatne pri mokrenju. D a o sam mokrau na analizu i pokazalo se d a j e ona prezasiena D D T i drugim toksinima. Kada su ti otrovi izbaeni iz mene, ja sam osetio ogroman priliv snage. Beonjae mojih oiju postale su bele kao sneg, a koa je dobila prijatnu boju. Povraanje i toksikoze kod trudnih ena ukazuju na proces ienja. Jer shodno prirodnim zakonima, novi ivot se kvalitetno moe stvarati samo u istom organizmu. e n e sa istim organizmom za vreme trudnoe nemaju nikakvih neprijatnosti. Ali poto u dananje vreme celokupno stanov nitvo, bez izuzetaka, u sebi sadri neistoe, to se navedene

pojave javljaju svuda i lekari su to konstatovali kao no rma I n o ' . U zakljuku ostaje da se razmotri pitanje: u kom vre menskom intervalu mogu da se pojave krize ienja? Z b o g toga to se odstranjivanje ljaka iz organizma vri po sloje vima i postepeno - u poetku se one ispiraju iz mesta gde su zalegle, nagomilavaju se oko organa za izluivanje i, na kraju, izbacuju se napolje - proces ienja je mnogo vre menski razvuen. Zato imajte strpljenja, naroito oni koji su ranije upotrebljavali hemijske preparate. Krize ienja m o gu se pojaviti tokom prvih tri do osam godina programa leenja. Sprovodenje terapija ienja, strogo pridravanje pravilnog naina ishrane, prekaljivanje, tranje i tako dalje, znatno skrauju te rokove. Neredovnost, neurednost u sprovodenju mera leenja, nepridravanje pravila ishrane i t o m e slino, znatno produavaju rokove, a u nekim sluajevima ne mogu se uopte postii eljeni rezultati. Vratimo se ponovo na pouno iskustvo Pola Brega: Moj organizam je bio mnogo uskisao (oksidisan), j e r sam kao dete preboleo bukvalno sve deje bolesti: zaunjake, male boginje, veliki kaalj; moete izgovoriti bilo koje deje oboljenje i neete se prevariti: ja sam ga pre boleo. Za sve to vreme primao sam velike koliine lekova pod nazivom kalomelj, koji u sebi sadre ivu. Opora vi vi se u sanatorij umu doktora Augusta Roljea, pristupio sam svom programu redovnog gladovanja. To je trajalo PET godina. Jednom prilikom kada sam sprovodio desetodnevno gladovanje, desilo se udo. Sedmog dana gladovanja vozio sam se u kanuu na reci. Odjednom su se pojavili strani bolovi u elucu, tako neto nisam nikada doiveo. Uz velike potekoe doao sam do obale, oslo bodio eludac, a zatim sam video da sam izbacio oko j e d n e treine olje za katu ive iz kalomelja, kojeg sam primao u detinjstvu. Taj sluaj je naglo promenio moje fiziko sta-

nje. Od toga dana ja sam, na kraju, saznao ta je to pre krasno zdravlje. Moja ivotna snaga znatno je poveana kao rezultat pridravanja programa ishrane prirodnom i vom hranom, gladovanja i korienja svih prirodnih sila, kao to su vazduh, sunce, fizike vebe i kupanje. Ja sam ubeden da sam za tih pet godina odstranio ostatke mnogih lekova, kojima su leili moje deje bolesti."'

KRIZE LEENJA Klize leenja imaju neto drugaiju prirodu, premda m n o g o podseaju na prethodne - krize ienja. Kada ponete sprovoditi program leenja, postepeno ete po boljavati stanje svog zdravlja. Sa porastom unutranje energetike organizma doi e do izjednaavanja (stabili zacije) svih procesa. Jer oboljenja, prodrevi u organizam, naruavaju razmenu materija, energije, remete unutranju harmoniju skoro do elijskog nivoa. Narasla snaga orga nizma uspostavljae ritam funkcionisanja, odstranjivati a rita bolesti. Zato e odjednom, neoekivano, na fonu opteg dobrog samooseanja, dolaziti do pogoranja zdravlja. To nije ispoljavanje prethodnih oboljenja, ve obrnuto njihov izlazak iz tela. ovek moe misliti da se on odavno oslobodio tih bolesti, ali u stvarnosti tragovi bolesti ostaju u organizmu, i one se sada ispoljavaju kroz komplikacije, da bi iezle zauvek. Neke bolesti mogu nestati o d m a h , a ostale - nakon pet, deset i vie godina. Kriza leenja obino ide obrnutim putem od toka obo ljenja, samo deset puta bre. Na primer, ako ste imali pneu38 O d l o m c i uzeti iz knjige P. Brega udo gladovanja", M l a d a gar d a " , M o s k v a , 1990." 39 Setite se iridodijagnostike. Na duici oiju urezuju se s v e preivljene bolesti.

moniju, tada kriza leenja moe biti praena temperaturom do 40C. Ali sada to nije upala ve kontraupala. U pluima se resorbuje skleroza. To m o e trajati od jednog do o s a m dana. Za to vreme, usled poveanja temperature tela, ubr zavaju se procesi razmene, stvara se vie imunih tela. Uopte poveana temperatura ukazuje na aktiviranje zatitnih sila i uspean tok procesa leenja. Ako se temperatura skine lekovima, time se naruava prirodni proces leenja, a u nizu sluajeva m o e nastupiti smrt. To dobro zna doktor Butejko. Poviena temperatura do 40C je potpuno dozvoljena, a do 41C ve predstavlja opasnost. Zato veliku temperaturu gase estim polivanjem hladnom vodom - od pet do pet naest puta i vie dnevno. K a o rezultat toga, sve se odvija prirodno, bez komplikacija i konano. Naravno da e se kod vas pojaviti glavobolja i bolovi u svim zglobovima i mii ima (naroito na mestima preloma). G o r e e " dlanovi ruku i stopala nogu, obilno e tei znoj, suze, sluz (lajm) i sline. Doi e do velikog opadanja snage, jer se sva energija gubi na izbacivanje bolesti. U zavisnosti od vrste bolesti, ispoljavae se i vlastita simptomatika krize leenja. Kod astmatiara se u poetku izbacuje crna sluz (lajm), zatim uta i, na kraju, u vidu pene, koja ukazuje na definitivni izlazak bolesti i ienje plua. K o d oboljenja eludano-crevnog trakta i jetre p o inje sa povraanjem, koje moe da traje do est asova. Masa koja se povraa moe, takoe, da bude u vidu crnih dronjaka. ee su potrebe za mokrenjem. Mokraa popri ma boju crepa, zelenkastu, sa neprijatnim mirisom. Izluuje se lepljiva, gusta sluz sa neprijatnim mirisom. Stolica je ea, poinje proliv. T a k o e moe izlaziti crn kao katran ekskrement. Izbacivanje crnih materija ukazuje na to d a j e organizam otrgnuo patogene uzronike. M o e doi i do ispljuvavanja sluzi (lajma) sa krvlju ili da krv potee iz nosa. Takve pojave mogu da se ispoljavaju dan, dva, tri,

nedelju dana. Sve je to kriza leenja, sve je to burni izlazak bolesti. To treba znati, pozdraviti, trpeti. Kod ljudi koji su lake oboleli do takvih snanih pojava ne mora uopte da dode. Kod srednje obolelih sve reakcije su ublaene: oznoje se, zaboli ih glava, miii, piotera ih, mokraa se odjednom zamuti i to je sve. Ali to je bolest tea, time e reakcije leenja biti izraenije. Ni u kom sluaju ne odustajte na pola puta, dovedite stvar do kraja - likvidirajte bolest. Kada preivite te krize, uveriete se da je prirodno izleenje - najbolja stvar. Vi ete biti tvorac vlastitog zdrav lja, verujte u svoju snagu, um. Druga sredstva, ma kako ona bila dobra, uinie vas pasivnim sauesnikom, neznalicom. Vai lini napori u borbi sa boleu obogatie Vas isku stvom, duevno e Vas prekaliti. Leenje hemijskim prepa ratima, kod ekstraseansista i druge sline seanse uinie Vas zavisnim od ljudi, bezvoljnim i praznim.

zaepljenja (to jest arite bolesti), to dovodi do pojave spontanih pokreta - trzaja, konvulzija, skokova, smeha i tako dalje. Kao rezultat toga kanali postaju prohodni, do ega ne dolazi odjedanput, i bolest se isteruje. Kada se takav proboj deava u glavi (esto za v r e m e gladovanja, disanja itd.), u tom momentu ovek osea ,,sevanje' 1 u glavi, kao pranjenje munje. Kada su energetski kanali zaepljeni ispod pojasa (o emu govore artritisi, oduzetost donjih udova itd.), udar energije u epove ispoljava se u vidu spontanog hodanja na petama ili prstima nogu, tranja, skokova. Ako su zaepljeni gornji kanali (vrat, trup), tada ovek vrti glavom, radi otklo ne, pokree ramena i ini niz drugih pokreta. Neki ljudi plau. Uzrok toga je to u jetri postoj i zastoj zaepljenje kanala jetre. To isto se uoava i kod obolelih od hepatitisa, posle nastupa gneva koji je prouzrokovao ener getski poremeaj funkcije jetre. U momentu prolaska ener gije kroz to zaepljenje, spontano dolazi do plaa. Deava se da se drugi ljudi smeju. Radost i smeh ispoljavanje sranih oseaja, koji ukazuju na to da su razli ite vrste energije konano poele slobodno da cirkuliu (na primer, probavna, zatitna itd.) i da su meusobno izregulisani. To je spoljanji simptom resorpcije zaepljenja, ne stajanja bolesti i nastupanja dugooekivanog zdravlja. Ranije je bilo govora o telu misli (hologramu hronalnog polja organizma), na kojeg u prvom redu najjae utiu nega tivno psihiko raspoloenje i snane emocije. U d r e v n o m kineskom traktatu (raspravi) Prosta pitanja" tim povo d o m se govori sledee: Gnev energija se poveava, ra dost - energija slabi, tuga - energija se unitava, preplaenost - energija se otputa, strah - energija se mea (pravi zbrku), razmiljanje-energija se koncentrie." Izraavajui

E N E R G E T S K E KRIZE U energetske krize moe se svrstati niz specifinih pojava koje nastaju u organizmu pri dostizanju odreenog nivoa uvebanosti. U te pojave u prvom redu spadaju sevanja", kao od udara elektrine struje, i spontani pokreti u vidu malih, pojedinanih trzaja, koji se razlikuju po snazi, i velikih sloenih trzaja, usled kojih ovek moe da se grevito bije, tri, skae, plae, da se smeje, da divlje skae itd. Uzrok te pojave je ipak dosta prost. Kao rezultat redov nih vebi naglo se poveava energija koja cirkulie po kanalima. U tim delovima organizma gde postoji arite bolesti kanali su, po pravilu, neprohodni ili teko prohodni. Poveani prilivni talas" energije udara na mesto takvog

se drugim recima, prevelike emocije menjaju regularnost podizanja i slabljenja energije, izobliavaju hologram orga nizma, to remeti rad unutranjih organa. Javljanje slinih pojava tipa plaa, smeha ukazuje na to d a j e otpoelo izleenje energetskog tela i tela misli. Neki ljudi ele da gledaju u Mesec, a drugi u Sunce ili vatru. Kada u organizmu postoji nedostatak jinske stvara lake energije, koja vodi ka nagomilavanju rezervi, ovek instinktivno gleda u Mesec. Kada postoji nedostatak ja/igske- aktivne energije, koja daje toplotu i aktivira sve proce se u organizmu, ovek voli da gleda u Sunce ili vatru. To nije nita drugo nego intuitivno samopothranjivanje, koje jo j e d n o m potvruje povezanost oveka sa prirodom. Drevni mudraci su veoma davno uoili sposobnost oveka da uzima i zrai energiju oima. Savremena istraivanja samo su potvrdila tu injenicu. Energetskih kriza, kao i prethodnih, ne treba se bojati. Upravo suprotno - pozdravite ih: to su putokazi Vaeg vlastitog samoozdravljenja. Ali da biste izbegli traume, kontroliite spontane pokrete kada su oni suvie snani. Nasilno ih ne prekidajte i ne izazivajte ih vetaki. Iz sadraja ove glave proizilazi Trei zakon leenja: Pri pojavi kriza ienja, leenja i energetskih kriza ne treba paniiti, ve ih nepokolebljivo savlaivati. K o d svakog oveka one e se ispoljavati strogo individualno, u zavisnosti od konstitucije, uzrasta, teine oboljenja i niza drugih uzroka. Savladavi ih, Vi ete spoznati savreno nove, neviene granice zdravlja i stvaralatva.

BIO E N E R G I J A O V E K A - T A J N A IZA S E D A M BRAVA"

Treba da postoji tajna, ali treba da ne stane tajanstvenost, ona ljude okira, tenden cioznog moe odgurnuti. Zato se kae: jednostavnost, otvorenost dostupnost su - tvoja deviza (lozinka).
Valentin S i d o r o v

Izuio sam mnogo literature o razvoju i poveanju bioenergije, i nisam zadovoljan. U svim uputstvima bio je prisutan elemenat tajanstvenosti (misterioznosti), u m n o gima se odmah poinjalo od akri (borbeno oruje u obliku diska sa otrim krajevima). S t o j e glavno, nije bilo redosleda, dostupnosti i postupnosti procesa stvaranja, upijanja, skladitenja i upotrebe energije. Shvativi taj kljuni prob lem, mi emo, u zavisnosti od uslova i okolnosti, samo stalno popunjavati svoje rezerve energije, ali se neemo bez razmiljanja pridravati razliitih metoda. Kada sam sebi razjasnio sutinu tog problema, shvatio njenu prvenstvenu ulogu, tada sam na radikalan nain (iz korena) razmotrio svoj nain ivota i poeo sam da upranjavam jednostavne ali efikasne vebe i terapije za pri kupljanje energije. Efekat se ubrzo pokazao i prevaziao je naj srne 1 ij a oek i va nj a. A sada pristupano, nauno i detaljno o bioenergiji ovejeg organizma.
41 42 Primedba prevodioca. Isto.

ENERGETSKO TELO OVEKA (sastav, oblik, grada i funkcije) Energetsko telo oveka (slika 3) sastoji se iz plazme, to jest pozitivno i negativno nabijenih estica. Po obliku ono podsea na jaje, koje obavija oveka i ima otre granice sa okolnim prostorom. U zavisnosti od kompaktnosti plazme, te granice se mogu videti i osetiti. Zamislite oveka u upljini oblika jajeta, koja je popunjena parom. Eto takvo okruenje sa plazmom je kod oveka. Plazma se unutar tog prostora nalazi u pokretu - od povrine koe prema spoljanjem omotau (ljusci) jajeta i obrnuto. U samom organizmu kretanje plazme regulisano je

na odreeni nain. Tako se na povrini koe nalazi sloj debljine 1-2 milimetra sa izrazito kompaktnom p l a z m o m , koja u vidu malih buktinja izbija iz pora koe i titi telo oveka. Kineska medicina naziva tu vrstu cirkuliue plaz me zatitnom energijom (vej-ci), koja se kree van kanala i sudova po povrini tela i pod koom, titei organizam od tetne energije (se-ci). Unutar organizma kroz posebne kanale koji spajaju sve vanije organe cirkulie druga vrsta plazme koja se stvara iz vazduha, vode i hrane i nosi naziv osnovna (glavna) ener gija (czutt-ci). U zavisnosti od priliva" ili o d l i v a " ener gije, u kanalu odgovarajueg organa ispoljava se njegova maksimalna aktivnost ili period mirovanja. Postoji niz dru gih cirkulacija energije u telu, ali nama su za sada dovoljne te dve - zatitna i osnovna. Svi energetski kanali, prema gleditima drevnih mudra ca, spajaju se u organizmu u zajedniki vor - koren, koji se nalazi oko pupka, izmeu bubrega. Akupunkturne take na koi (oko 360 kanalnih i oko 280 vankanalnih) predstavljaju ulazna vrata za estice plazme, ali uglavnom elektrona. Odreena meusobna veza akupunkturnih taaka i povezanost sa unutranjim organom stvara energetski kanal. Svojstva tog kanala su: kada kroz akupunkturnu taku u njega dospeva elektron, on se u njemu ubrzava do supersvetlosnih brzina. Kao rezultat toga stvara se E M S (elektromotorna sila) i poveava se kinetika ener gija elektrona, to aktivira sve hemijske reakcije u orga nizmu. Pri t o m e ubrzavajue elektrino polje u kanalu stvara sam prenosni elektron. Kanal na taj nain predstavlja ne samo prosti provodnik elektrona, ve superprovodnik akcelerator (ubrzava) elektrona, u kojem se j o uoava i efekat supertenosti (superfluktuacije). Drugim recima,
43 Informacija je uzeta iz knjige Bioelektrostimulacija u refleksoterapiji", Odesa, 1988.

kroz energetski kanal se prenose sa sve veom brzinom kako elektroni, tako i materije sa povrine koe u dubinu organizma. Zato uzet u celini akupunkturni sistem u orga nizmu izvrava ulogu elektronske pumpe, pretakajui" elektrone (i snabdevajui ih u potpunosti kinetikom ener gijom) od akupunktumih taaka do mesta u p o t r e b e " unutranjih organa. Razmotrimo kakvu ulogu u organizmu imaju elektroni. Pokazuje se da imaju glavnu ulogu. Sinteza univerzalnog prenosnika energije u organizmu A T F (adenozintrifosforne kiseline) mogua je samo kada se do mesta sinteze d o v o d e nosioci naboja, to jest elektroni. Oni prenose kinetiku ener giju, koju su stekli za vreme ubrzanja u kanalu. I na raun energije koju je preneo elektron nastaju razliite hemijske reakcije. Kako su pokazali nauni eksperimenti, velike br zine fermentacione katalize (to jest odvijanja hemijskih reakcija) ne mogu se realizovati bez uea brzih elektrona. Odvijanje svih, bez izuzetaka, oksidaciono-regenerativii i li procesa u organizmu zavisi od koliine slobodnih elektrona i stepena njihovog ubrzanja u akupunkturnom sistemu, to i odreuje optu energetiku organi zma. Sama probava hrane - rastvaranje hranljivih materija na sastavne delove, transport i njihova naknadna upotreba u organizmu - direktno zavisi od prisustva brzih elektrona u organizmu. Eto, ovde se razotkriva najvea tajna izleenja: aku punkturni sistem organizma je glavni snabdeva energije. Uopte, u prirodi su superprovodnici, u kojima dolazi do ubrzanja elektrona, primami tj. glavni izvori energije. Odav de se razjanjava i sledea tajna-glavni nosioci energije koja cirkulie u organizmu su elektroni. Pokretaka snaga nastajanja, punjenja, prenosa i preraspodele veeg dela energije u organizmu jesu ubrzani elektroni - elektrina polja. Elektrinim poljima se m o e

upravljati pomou vlastite svesti. Misao - to je polje. U zavisnosti od emocionalnog raspoloenja mi m o e m o elek trino polje koncentrisati (stabilizirati), rasejavati, p r e m e tati u bilo k o m pravcu. Ishrani kroz usta daje se skromna uloga - da blago vremeno zamenjuje dotrajalo, odraeno tkivo: belanevine, fermente i a r m a t u r u " - tetive, vezivno tkivo i kosti, na koje se sve privruje. Dopunski, posredstvom ukusa hrane, m o e se vriti korekcija energetike organa, izjednaavati funkcije doa i njihove proporcije radi boljeg p o d e a v a n j a prema godinjem dobu po p a r a m e t r i m a - zagrevanje ili hlaenje, vlaenje ili suenje organizma.

OSOBINE PLAZME Vei deo metoda prikupljanja energije zasnovan je na uticaju razliitih faktora na energetsko telo, to kao rezultat stvara energiju. Poto se ono sastoji iz plazme, poznavanje njenih osobina pomoie nam da razotkrijemo mehanizam prikupijanja energije. Kao to je ranije naglaeno, plazma okruuje oveka slino ljusci od jajeta. To plazmeno jaje ima svoje m a g n e t n o polje, ija se osovina poklapa sa elektrinom osovinom srca. Ta elektrina osovina probada oveji organizam slino streli u gornjem delu lopatice i izlazi oko slezine (slika 4). Prema tome, plazma - to je smesa elektrino nabijenih estica, kod kojih je puni naboj estica negativnog znaka (elektrona) jednak p u n o m pozitivnom naboju. U celini, plazma je elektrini neutralni sistem koji dobro provodi elektrinu struju. Obini plamen predstavlja plazmu, elektrino punjenje (naboj) - takoe oblik plazme, ali oni su m n o g o kompaktniji od plazme naeg tela.

Slika

5 - Primer

temperaturnog uticaju telo oveka:

na plazmeno

a) radi preglednosti telo oveka sa z a m r z n u t i m " p l a z m e n i m u njemu telom p r i k a z a n o je u vidu lopte; b) brzo hlaenje - polivanjem h l a d n o m v o d o m ; ohlaeni sloj plaz me odlazi u dubinu tela; to je prvi talas termoelektrine struje; c ) o d m a h posle polivanja tela v o d o m , topla p l a z m a iz d u b i n e tela z a u z i m a m e s t o o h l a e n e p l a z m e ; to je drugi lalas t e r m o e l e k t r i n e struje, koji zagreva kou, a s k o e se p o d i e para; d) us led pojave k o n v e k c i o n o g kretanja u p l a z m e n o m telu o n o se d o p u n j a v a ; dolazi do hiperpolarizacije elijskih m e m b r a n a , poboljava se biosinteza i bioenergetika.

Iz fizike znamo da ako je gustina (kompaktnost) estica u plazmi vea, tada sebi m o e m o pravilnije predstaviti plaz mu kao kompaktnu sredinu, slinu tenosti. Ali ta t e n o s t " je neobina: ona je izvanredan provodnik elektrine struje. Na nju snano utie magnetno polje. Uz to, o n a ima svoje magnetno polje, a takoe dobro provodi toplotu. Sada m o e m o razmatrati razliite pojave koje se dea vaju u plazmi pri uticaju spoljanjih faktora na nju: toplote, elektrine struje, magnetnog polja i niza drugih. Sline pojave se uoavaju i u plazmi ovejeg tela. Temperaturni uticaj na plazmu (slika 5). Ako se u plazmi javlja razlika u temperaturi, tada se u njoj stvaraju bujice toplote koje se prenose iz dela sa viom u deo sa niom temperaturom. Pri tome dolazi do konvekcionog kretanja (strujanja) estica. Ali kretanje elektrinih punjenja (naboja) jeste elektrina struja. Shodno tome, pod uticajem

temperaturne razlike u plazmi se stvara elektrina struja, koja se naziva termoelektriuom strujom. Uticaj magnetnog polja na plazmu. Pri kretanju plaz me u odnosu na magnetno polje (na primer Zemlje) ili obrnuto, u plazmi treba da nastanu EMS indukcije. Kada plazma ima svoje magnetno polje, tada kau d a j e ono z a m r z n u t o " u plazmi. Upravo takvo magnetno polje ima ovek. Pri tome se to polje premeta zajedno sa plaz m o m i m o e sadejstvovati sa magnetnim poljima okoline, a takoe sa bujicama naboja koje se kreu od povrine Zemlje prema jonosferi i obrnuto. Sadejstvo magnetnog polja sa plazmom m o g u e je i na drugi nain. Tako, u zapremini plazme linije m a g n e t n o g polja (linije indukcije) rasporeene su na odreenom rasto-

janju jedna od druge. Pri tome, ako se tonost" (plazma) iri, magnetno polje slabi, j e r se rastojanje izmeu linija indukcije poveava. Ako se skuplja - linije indukcije se skupljaju (zgunjavaju) i magnetno polje se pojaava. Skup ljanje i irenje plazme sa zamrznutim magnetnim poljem prouzrokuje razne efekte. Tako, pri skupljanju plazme, magnetni tok ostaje konstantan, ali njegova indukcija se poveava proporcionalno u odnosu na skupljanje, to prouz rokuje pojavu veoma snanog magnetnog polja. Pri irenju plazme, magnetno polje se, takoe, iri - smanjuje se njego va indukcija, to dovodi do smanjenja energije magnetnog polja zamrznutog' u plazmi. Ali poto se maksimalna energija plazme i magnetnog polja u njoj ne menjaju, tada se poveava energija plazme - ona se zagreva. Plazma se zagreva i pri difuziji suprotnih polja. Ako je smer magnetnog polja van plazme suprotan smeru magnet nog polja zamrznutog' 1 u plazmi, zajednika difuzija dovo di do toga da se polja meusobno ponitavaju. To ima kao posledicu smanjenje napona magnetnog polja i poveanje energije plazme. Uticaj zvunih talasa na plazmu. Za plazmu (u o d n o su na gas) karakteristine su plazmene oscilacije. Njih j o nazivaju elektrostatikim. Na primer, kao rezultat oscila cija, negativni naboj je izbaen iz poloaja u k o m e su elektrina polja svih estica meusobno kompenzirana. Ta da se javlja j a k o magnetno polje, koje tei da uspostavi naruenu ravnoteu. Vraajui se u poloaj ravnotee, naboj (punjenje) po inerciji protrava" ravnoteu, to ponovo dovodi do pojave jakog elektrinog polja. Rasprostiranje oscilacija u plazmi dovodi do stvaranja plazmenih talasa, koji su (kao i zvuni) longitudinalni (uzduni). Uglavnom osciliraju elektroni, to izaziva visokofrekventne oscilacije. Oscilacije jona izazivaju niskofrekventne oscilacije. Kao rezultat toga energija oscilacija postepeno prelazi u toplotu.

Udarni talasi u plazmi. Procesi koji dovode do stva ranja udarnog talasa odvijaju se skokovito. Ako se u plazmi na bilo kojoj povrini ili zapremini pojavi skok kompakt nosti (udar), tada se na toj povrini, zapremini pojavljuju skokovi svih drugih veliina (konstanti) - pritiska, brzine i temperature. Kompaktnost je maksimalna kada je brzina plazme jednaka lokalnoj" brzini zvuka (brzina zvuka unu tar odreenog tela). Rasprostiranje udarnog talasa u plazmi propraeno je izdvajanjem vee koliine toplote. U plazmi sa magnetnim poljem mogua je pojava magnetno-hidrodinamikih udarnih talasa. Izmeu ostalog, ovde je j o pri sutan i magnetni pritisak. Sve to doprinosi veoma j a k o m zagrevanju plazme (naeg tela). Zraenje i apsorbovanje plazme. Svako telo vie apsorbuje (upija) zraenje to mu je vea sposobnost zraenja te iste frekvencije. U plazmi elektroni vre toplotnu kre tanje. Energiju svetlosti, koju su plazma apsorbovala, elek troni primaju u toplotnom opsegu. Elektroni u plazmi su sposobni da to zraenje ponovo zrae, ali u drugom smeru. S t o j e vea gustina i koncentracija plazme oko organizma, time veu koliinu energije toplotnog zraenja ona moe apsorbovati i manje zraiti napolje. I obrnuto - to je manji i sa manjim punjenjem (nabojem) plazmeni prostor koji okruuje oveka, time se manja koliina toplote apsorbuje, a to to se apsorbuje ne zadrava se i ponovo se zrai napolje.

KARAKTERISTIKE UZIMANJA, PRENOSA I RASPODELE ENERGIJE U ORGANIZMU U prethodnom poglavlju smo ematski razradili ener getsko telo i detaljnije njegov spoljanji, plazmeni deo sferu u obliku jajeta. Sada nam predstoji da razotkrijemo niz interesantnih karakteristika vezanih za apsorbovanje ener-

gije preko koe, njeno prenoenje kroz kanal i raspodelu u organizmu. Apsorbovanje energije preko koe. Merenje elektrinog otpora ronatog sloja epiderma (gornjeg sloja koe) pokazalo je neverovatne v e l i i n e - o d nekoliko milijardi oma do neko liko stotina milijardi oma na svaki kvadratni centimetar ronatog sloja epiderma. Zbog toga se oko tela oveka stvara snano statiko polje. Njegov izvor je - triboelektrini naboj (od grke rei tribo trenje), koji nastaje usled trenja i nagomilava se na koi u ronatom sloju epiderma u debljini od 2 do 3 desetine mikrona. U zavisnosti od otpora koe, taj naboj polako, priblino za deset sekundi do petnaest minuta, prodire u dubinu tela. Promena elektrinog otpora ronatog sloja epiderma povezana je u prvom redu sa difuzijom (razlivanjem) vode direktno kroz kou (a ne kroz znojne lezde) u procesu neosetne regulacije temperature tela. to je intenzivnije isparavanje vlage kroz ronati sloj epiderma, tim bre naboj prodire unutar organizma, a pri tome se smanjuje napon elektrinog polja. To je jedan nain apsorpcije energije preko koe. Drugi se vri preko receptora koe i akupunkturnih taaka. Na koi oveka postoji bezbroj receptora. Oni se nalaze i na mestima razmetaja akupunkturnih taaka. Receptori to su visokomolekularne belanevine odreene grade, koje su sposobne da primaju, transformiu i prenose informaciju i energiju od spoljanjeg pobudivaa u akupunkturni sistem. U drevnoj Kini tako su ih i nazivali - predajnicima' 1 . Ali ti ^ r e d ^ n i c r mogu na razne naine, u zavisnosti od uslova, prenositi (predavati) slobodne elektrone sa povrine koe u akupunkturni sistem. Receptori koe dobro prenose elek trone kada je koa elastina, vlana i topla. Prvu, voda
44 P r i m e d b a prevodioca.

Slika 6 - anci stvaranja akupunhturnog kanala: l. a k u p u n k t u r n a taka koja dostavlja s l o b o d n e elektrone sa p o v r i n e k o e u k a n a l ; 2. a k u p u n k t u r n i kanal u k o m e dolazi do cirkulacije elek trona, usled ega se poveava njihova kinetika energija; 3. p o t r o a s l o b o d n i h elektrona - elija organizma, g d e se direktno troi kinetika energija n a g o m i l a n a u e l e k t r o n i m a kao rezultat cirkulacije, za odvijanje biolokih reakcija.

stvara najpovoljnije uslove za cirkulisanje elektrona i, kao s t o j e navedeno u prvom sluaju, bolje potpomae skidanje naboja sa povrine koe. Drugo, gde nema vlage, t a m o je nemogue prenoenje i ubrzanje elektrona. Tree, toplotna energija potpomae kvalitetnije skidanje slobodnih elektro na sa receptora. Otuda se izvanredni uslovi za prenoenje slobodnih elektrona sa receptora koe (a takoe uopte naboja sa koe) u akupunkturne kanale (slika 6) stvaraju pri ovla vlanoj od znoja " i toploj koi, to jest posle manjeg fizikog optereenja. Receptori j o bolje prenose slobodne elektrone pri specijalnoj (posebnoj) stimulaciji: masai, ja kom toplotnom ili hladnom nadraaju, stavljanju aplikatora (igle moraju biti od metala), uticaju razliitih trljanja, ma zanja i tome slino. Slobodni elektroni se najbolje apsorbuju u: nosnoj d u p lji, pluima, usnoj duplji (naroito jezikom), anusu, o i m a i spoljanjim polnim organima - to jest u delovima orga nizma koji su prirodno vlani i sadre najveu koliinu
45 Znoj - to je rastvor soli, koja stvara m n o t v o m i k r o s k o p s k i h kontakata i, na taj nain, predstavlja odlian ubrziva (akcelerator, M). 46 M e t a l n e igle su d o n a t o r i " slobodnih elektrona.

80

8l

receptom. Slobodne elektrone dobro apsorbuje koa lica, glave, vrata, a takoe se dobro apsorbuju na mestima prelaza jednih kanala u druge - na akama i stopalima (od vrhova prstiju ruku do lakata i od vrhova prstiju nogu do kolena). Slaba apsorpcija i prenos slobodnih elektrona pomou receptora koe (i uopte koe) uoava se kod hladne, suve koe i kada su receptori blokirani" ljakama (neistoama) organizma. Posmatrajui kou oveka moe se rasuivati o njegovom zdravlju. U drevnosti su se uveliko primenjivala raznovrstna sredstva i terapije da bi se koa odr avala u istom, vlanom i elastinom stanju. Uzgred ree n o , to pokazuje zato lica sa konstitucijom vetra (kod njih je suva i hladna koa) ive manje nego lica sa konstitucijom .v///Z/(kod kojih je koa vlana i elastina). Prvi zakljuak - Vodite rauna o svojoj koi i sluzokoama. Odravajte kou istom, elastinom i toplom, a sluzokou uvajte od sluzi i suenja. Prenos i ubrzanje elektrona u kanalu. A. C e r e n k o v , I. E. Tamni i I. M. Frank su dobili 1958. godine Nobelovu nagradu za otkrie i objanjenje svetlucanja tenih rastvora pod uticajem gama-zraka. Detaljno izuavanje tog svet lucanja pokazalo je da je usmereno svetlucanje (svetlost) prouzrokovano elektronima, koji se u rastvoru kreu supersvetlosnom brzinom. Voda, vodeni rastvori, kompozicioni sistemi (krv, limfa, meuelijska tenost, mokraa^ pokazali su se u naj veem stepenu srodnim elektronu.

Otkrie elektrona krajem XIX veka pokazalo je njihovu odluujuu ulogu u stvaranju struje, elektriciteta, u oksidaciono-regenerativnim procesima. I, na kraju, opteusvojeno shvatanje da u hemijskim izvorima struje dolazi do pretvaranja hemijske energije u elektrinu (u stvari je obrnuto) veoma je pogreno. Upravo ti stavovi su zastupljeni u osnovi objanjenja prenosa i ubrzanja elektrona u kanalu i njihovog uea u biolokim reakcijama. Prenos i ubrzanje elektrona u kanalu nastaju pod dejstvom kulonovih sila. Tako se pokretni elektron pod uti cajem tih sila privlai ka pozitivnonabijenom jonu. Po ste penu pribliavanja jonu, brzina, a shodno tome i kinetika energija elektrona rastu. Kao rezultat toga, on prolee pored jona, dospeva u polje dejstva kulonskih sila drugog j o n a navlai ga prema sebi, prolee i pored njega i tako se kree dalje. Na taj nain elektron se konstantno i ubrzano kree od j e d n o g pozitivnonabijenog jona do drugog, u elektrinom polju koje ubrzava. P r e m a tome, glavni fiziki faktor koji podstie prenos i ubrzanje elektrona na povrini i unutar tvrdih i tenih tela jesu elektrini kontakti, stvoreni od raznovrsnih mikroskopskih naboja - punjenja (slika 7).

47 48 49

Neista koa menja svoje osobine elektroprovodljivosti i u m e s t o a k t i v n o g uzimanja ona j e d n o s t a v n o rasejava energiju. A k u p u n k t u r n i kanal, takode, svetli i neki senzori to vide. Pod s r o d s t v o m " se u d a t o m kontekstu p o d r a z u m e v a postojanje najpovoljnijih uslova za kretanje i ubrzanje elektrona.

Lanac mikroskopskih elektrinih kontakata (na primer j o n a rasporeenih sa obe strane membrane elije, tkiva) bie primami kanal kroz koji se prenose i ubrzavaju elektroni. Takvi kanalii spajajui se meusobno u ovejem telu, stvaraju specifine puteve, kanale koji povezuju kou sa unutranjim organima. Takvi kanali mogu biti krvni i limfni sudovi, nervni snopovi i vlakna i ak tetive (postoje speci jalni tetivno-miini kanali). Prirodno, svaki od nabrojanih kanala ima svoju propusnu sposobnost elektrona, koja zavi si od niza faktora: - od kinetike energije elektrona; - slobode premetanja naboja koji stvaraju elektrine kontakte za elektrinu pro vodljivost; - uzajamnog razmetaja istoimenih i raznoimenih na boja elektrinih kontakata elektroprovodnika; rastojanja iz meu njih; - dimenzije i veliina raznoimenih naboja koji stvaraju elektrine kontakte elektroprovodnika; - energije srodnosti pozitivnih naboja elektrinih kon takata elektroprovodnika sa elektronom. To je strogo nauna formulacija. Objasnimo je j e d n o stavnije sa pozicija fiziologije. Elektroni moraju imati takvu minimalnu energiju koja bi im omoguila izlazak iz ravnotenog stanja u k o m e ih d r e " kulonove sile. Plazmena sfera u obliku jajeta upravo i daje elektronima dopunsku energiju na raun razliitih dejstava ispoljenih na njoj (vidi poglavlje Osobine plaz me). Elektroni treba da se slobodno premetaju od j e d n o g do drugog elektrinog kontakta. Sto je istiji prostor izmeu mikroskopskih kontakata - tim je bolje. Rastojanje i meusobni raspored mikroskopskih kon takata (pozitivnih i negativnih jona) treba da budu strogo regulisani i optimalni - da omoguavaju najbolje ispolja-

vanje efekta prenosa i ubrzanja elektrona. Ako je rastojanje izmeu mikroskopskih kontakata vee ili manje i ako su oni haotino rasporeeni (slika 9), tada je efekat prenosa i ubrzanja elektrona krajnje otean, a u nekim sluajevima potpuno nemogu. To isto se odnosi i na veliinu i d i m e n zije naboja u samom elektrinom kontaktu. Ako je naboj mali, on jednostavno ne moe zaoscilirati elektron, a ako je suvie veliki - tada ga nee otpustiti od sebe. Voda koja je strukturirana i predstavlja teni kristal ima najbolje osobine. Na raun tenokristalne strukture j on i su razmeteni na optimalnom nastojanju jedan od drugoga, a usled naboja molekula vode, meusobni razmetaj j o n a i njihova orijentacija su najpovoljniji za ispoljavanje efekta superprovodljivosti (slike 8 i 9). Veliina naboja molekula vode i j o n a soli u plazmi krvi ini je j e d n i m od najboljih prirodnih superprovodnika. Ta ista svojstva ima i morska voda, u kojoj je odnos mikroelemenata skoro isti kao u plazmi krvi.
50 U o d n o s u na to m n o g o je j a e dejstvo m o k r a e . U njoj se sadri n e k o l i k o puta vie j o n a soli, usled ega je ona sama po sebi niscentna (svetlucava). lumi-

Drugi zakljuak - Vodite rauna o tenim sredinama organizma. Svim silama odravajte njihovu teno-kristalnu strukturu, istou, odnos soli i organskih materija u njima. Raspodela energije u organizmu. Priroda je odavno izabrala strogo odreene tipove mikroskopskih elektrinih kontakata. Njihovi nosioci u organizmu su membrane, eli je, nervni snopovi i vlakna, krvni sudovi, a takode tene sredine organizma zasiene jonima. Sve te tvorevine sadre lance elektrinih kontakata. Takvi lanci, spajajui se, stva raju jae lance, a oni, sa svoje strane, objedinjujui se, stvaraj u jak akupunkturni kanal, koji izlazi na povrinu koe i zavrava se akupunkturnim takama. Ako se uporedi akupunkturni kanal sa drvetom, tada su korenja tog d r v e t a " - nkupunkturne take, koje hvataju slobodne elektrone. Stablo" predstavlja sam kanal, u ko j e m dolazi do cirkulacije elektrona, kao rezultat ega oni dobijaju dopunsku kinetiku energiju. G r a n e " koje polaze od stabla jesu veliki lanci elektrinih kontakata, koji ulaze u organ. Tanke granice" na ijim krajevima su listovi" jesu pojedinani lanci elektrinih kontakata preko kojih se do stavljaju s n a n i " elektroni do mesta u eliji gde se odvija oksidaciono-regenerativna reakcija. Tu elektroni predaju svoju snagu, to jest kinetiku energiju, koja aktivira reak ciju. Da bi se reakcija odvijala stabilno, u j e d n o m tempu, potreban je neprekidan dotok snanih" elektrona. Koordi naciju tog procesa vri sam akupunkturni sistem na raun svojih superprovodljivih osobina. Elektroni se praktino trenutno rasporeuju na mesta i organe gde su potrebni u datom momentu, to jest mesta gde se burno odvijaju hemijske reakcije. Mi s m o razmotrili varijantu raspodele energije kada se organizam nalazi u stanju mirovanja. Za vreme intenzivne aktivnosti, akupunkturni sistem iskljuuje" niz organa i

drugostepenih funkcija sa jedinim ciljem -koncentrisati svu energiju samo na organ ili grupu organa koji rade u povi enom reimu. Na primer, za vreme brzog tranja, u potpu nosti se zaustavlja probava hrane; pri usiljenom u m n o m radu, uoava se relativno mirovanje miia; posle zasienja jelom, kada organizam usmerava svu energiju na probavu hrane, javlja se potreba za snom. Trei zakljuak: a) Svakodnevno se pothranjujte slo bodnim elektronima i aktivirajte akupunkturni sistem, b) Nikada ne radite odjednom dva posla razliita po karakteru - jesti u pokretu itd. To pogorava njihov kvalitet i efi kasnost. Sve poslove radite po redosledu, stoje lake, bolje i prijatnije za ceo organizam.

KARAKTERISTIKE VEZANE ZA ENERGIJU ORGANIZMA Odmah u se ograditi: iako ovo poglavlje po svojoj unikatnoj informativnosti, pristupu izlaganja materijala, ne ma analogija kako u popularnoj, tako i u specijalistikoj literaturi, prema tematici leenja organizma energija pred stavlja samo prvi stepen. Detaljnija objanjenja i pove zivanje energije organizma sa okolnim svetom ( K o s m o som) bie obraeni u drugom radu. U ovom poglavlju bie razmotreno to to nam obavezno treba upravo na odreenim etapama energetskog treninga za jaanje zdravlja i to nam m o e pomoi da razreimo sporna pitanja. Uloga srca u energetici. Pored funkcije kompresije krvi, srce izvrava j o dve energetske funkcije. I .Pothranjivanje energijom. Srani mii pri svojim kontrakcijama naizmenino dejstvuje na niz receptora (u aorti, veim krvnim sudovima) - centara razmene elektrona.

Takvim dejslvom sc skidaju elektroni sa receptora i preba cuju u superprovodnc kanale, to jest u akupunkturni sistem. O prisustvu te pojave govori elektrokardiogram. l.Raspodekt energije. Ova funkcija prirodno proistie iz prethodne. Tako se energija dobijena pri svakoj sranoj kontrakciji na raun osobina akupunkturnog sistema tre nutno raspodeljuje na mesta gde se najvie upotrebljava. Uloga r e c e p t o r a , r a z m e t e n i h u n u t a r o r g a n i z m a , u e n e r g e t i c i . O ulozi konih receptora u pothranjivanju ener gijom reeno je sasvim dovoljno, ali njih ima veoma m n o g o u organizmu. Jedna vrsta receptora nam signalizira o zauze tom stavu tela, druga vrsta signalizira kako i sa kakvom s n a g o m se vri kretanje tela i njegovih pojedinih organa. Postoje receptori koji pokazuju prisustvo kiseonika u krvi, koncentraciju eera i mnogi drugi. U m o m e n t u optereenja organizma (jako muskulaturno naprezanje, nedostatak vaz duha i tome slino) oni se pobuuju i sa m a k s i m a l n o m s n a g o m poinju da dostavljaju elektrone u akupunkturni sistem. Od tako snanog dejstva i lavine elektrona koji ospevaju u kanale organizam bukvalno k i p i " od izobilja energije. C i r k u l a c i j a energije u o r g a n i z m u . Energija u orga nizmu nikada ne stoji na mestu, ona stalno cirkulie (to jest elektroni se neprekidno kreu po kanalima). Tako o n a u toku 24 asa obilazi" 50 puta svih 12 kanala. Duina trajanja j e d n o g ciklusa (obilaska) je 28 minuta i 48 sekundi. K r o z jedan kanal, za vreme j e d n o g ciklusa, ona proe za dve minute i 24 sekunde. Na taj nain, u toku 24 asa energija prolazi kroz svaki kanal oko 600 puta. O d a v d e proizilazi najvaniji zakljuak: da bi energetika kvalitetno, harmo nino cirkulisala, kovitlala, obnavljala se i poveavala, tre ba da izdvojimo na tranje, disanje itd. najmanje 28 minuta i 48 sekundi (zaokrueno 30 minuta). U toku treniranja, sami

Vreme aktivnosti kanala i unutranjih organa, vezanih za njih P r o r a u n se vri po lokalnom v r e m e n u , od m o m e n t a izlaska s u n c a do njegovog p o t p u n o g zalaska. O d a v d e postaje j a s n o da se u zavisnosti od d u i n e dana i noi men ja aktivnost d n e v n i h i nonih kanala. T a k o , u periodu letnje solsticije"^' (slika 10 - levo) dolazi do m a k s i m a l n o g k o m p r i m i r a n j a " d n e v n i h kanala, a u d a n e z i m s k e s o l s t i c i j e ^ dolazi do irenja" nonih kanala. S a m o u d a n e prolene r a v n o d n e v i c e e n e r g e t i k a n o n i h i d n e v n i h kanala je j e d n a k a i traje dva asa n a d o l a e n j a ' i dva asa o p a d a n j a " . U d a n i m a letnje solsticije, kada svetlosni dan traje 17 asova i 37 minuta, dnevni kanali funkcioniu s k o r o tri asa, a n o n i n e t o vie od asa. Taj o d n o s se o b r n u t o menja u d a n e z i m s k e solsticije. Sebi zabeleite da je v r e m e p r o l e n o g i jesenjeg teranja kod ivotinja p o v e z a n o sa izjednaavanjem n o n e " i d n e v n e " e n e r g e t i k e orga nizma.

Sliku

10 -

ete to osetiti, i za krae vreme neete postii zadovolja vajue rezultate. Osim te cirkulacije energije, u kanalima se u toku 24 asa, i ak tokom godine, uoavaju nadolazei" i opada j u i " talasi. N a d o l a z e i " talas se pojavljuje u svakom kana51 52 Prekretnice - 22. j u n a - prim, prevodioca. S u n e v e prekretnice - 2 2 . d e c e m b r a - prim, p r e v o d i o c a .

lu jedanput dnevno i traje dva asa. Za to vreme kanal i or gan koji je vezan za njega ispoljavaju svoju najveu aktiv nost. Opadajui" talas se pojavljuje u suprotnom vremen skom intervalu dana u odnosu na nadolazei". On takode traje dva asa, za koje vreme su kanal i organ vezan za njega najpasivniji. Odatle proizilazi drugi vaan zakljuak: podeavajte svoje optereenje u toku dana tako da se ono poklapa sa aktivnou energetike kanala i organa. Na primer, funkcija srca je maksimalna od 1 1 do 13 asova danju. Upravo u to vreme maksimalno se opteretite kroz fiziko vebanje. Energetika probavnih organa naroito je pojaana danju (slika 10). Ako se jede posle 19 asova, kada se energija troi na ostavljanje rezervi a ne na probavu hrane, to znai da unosite haos, poremeaj u svom zdravlju. To se naroito odnosi na fiziki slabe i bolesne ljude. Kako organizam skladiti energiju. Za razliku od kondenzatora i akumulatora, energija se u akupunkturnom sistemu nagomilava na raun prenosa i ubrzavanja elek trona. Drugim recima, kao rezultat stalnih vebi za prikup ljanje energije (ili jednostavno veoma aktivnog ivota) pos tepeno se poveava cirkulacija kroz energetske kanale, usa vrava se i poboljava proces njenog prikupljanja iz okolne sredine. Na taj nain sami kanali postaju deblji i izgledaju kao sivkasto-beli gajtani" prenika od j e d n o g do osam milimetara. Akupunkturne take se, takode, postepeno po veavaju i mogu dostii do centimetra u preniku. Sa pove anjem opte energetike, postepeno se menja i boja kanala. U pojedinim sluajevima (kod ljudi koji su visoko napre dovali) on postaje beo i bletav. U celini to se m o e upore diti sa vodom u reci. U poetku je bio mali potoi, koji se postepeno pretvorio u reicu, a od nje - u reku punu vode, koja brzo tee. Jer ak je i boja vode u reci koja sporo tee drugaija u odnosu na reku koja bizo tee.

Poto u reci postoje iroka i duboka mesta - virovi, gde polako cirkulie velika masa vode, tako i u akupunkturnom sistemu postoje specijalne tvorevine koje Kinezi nazivaju mora CP9 (to jest mora energije), a lndusi - a k r a m a " (to jest tokovima). Te akre (mora ci) izgledaju kao vrtlozi, koji imaju oblik spiralnih konusa. D e o energije, kada je ima mnogo, iz akupunkturnog sistema dospeva u te vrtloge", gde ona cirkulie. U raznim akrama energija razliito cir kulie: brzo, sporo, ritmino, na mahove. Kada u akupunk turnom sistemu ostane malo energije (ili se neoekivano oseti potreba za njenom veom koliinom), ona, obrnuto, dolazi iz akri. Eto tako se odvija proces skladitenja, pove anja i upotrebe energije. Simptomi koji ukazuju na prikupljanje i skladite nje energije. Oni sejavljaju po etapama u pocesu vebanja i ak za vreme pojedinih vebi. Tako se na samom poetku osea neko kretanje u organizmu, koje se zatim pretvara u raznovrsne vibracije i brujanje", koje prolazi kroz telo, ruke, noge. Pojaava se cirkulacija tenih sredina orga nizma, telo poinje da se zagreva iznutra, otvaraju se pore, dolazi do isparavanja. Dalje se zagrevanje i znojenje poja avaju, moe se pojaviti drhtavica. Kada ovek dostigne odreeni nivo u prikupljanju energije, pred oima mu se m o g u pojaviti raznovrsni bleskovi (fohatove iskre), bletee figure, raznobojne mrlje i ak^like. Na primer, evo kako to doivljava Albert Ignjatenko. Padala je kia. Ignjatenko se neoekivano zaustavio, ispruio ruku sa dlanom nagore i nekoliko minuta je stajao nepomian. Bukvalno pred mojim oima tamnosiva zavesa od oblaka poela je da svetli, sloj oblanosti se istanjio, poeo da se topi, i odjednom se pojavilo jarko sunce... - Z a m i l j a m da dlan moje ruke zrai energiju dotle dok ne ugledam svetlucave take koje se podiu prema oblacima
53 Stela J a m o n t Nai u sebi... sebe", 1988. asopis O k o sveta", broj 11,

u vidu debelog zraka. Ja aljem snop energije upravo na to mesto, gde n datom momentu treba da se nalazi sunce. Kada zrak dolazi do oblaka, zamiljam reakciju koja se tamo odvija. I postepeno poinjem da oseam teinu, kao da drim teku kuglu (topovsko dule)/ Zatim dolazi do blage vibracije... Eto, i to je sve! Jedanput sam u periodu od 15 dana u radij usu od pet-est kilometara odravao sunano vreme, m o e se rei, dlanovima." U predelu akri, pri koncentrisanju na njih, nastaje oseaj teine, nadimanja, scvanja u kostima (bolova), toplo te i ak vruine. Kada se organizam u dovoljnoj meri p o p u n i o ener gijom, postaju prisutne sledee injenice: masni sloj se znatno smanjuje, za vreme rada (ak intenzivnog) prestaje grenje miia, poveava se elastinost, manje su potrebe za hranom, skrauje se san, a danju ovek prestaje da se umara, stalno je aktivan. Prirodno, sve bolesti nestaju s a m e od sebe, a nove se ne pojavljuju. ta rasejava energiju? U zavisnosti od prirodnih karakteristika organizma i naina ivota, sposobnost akupunkturnih sistema da stvaraju energiju moe se razlikovati za 1,5 do 15 puta. Neki ljudi, zahvaljujui sistematskoj, konstantno usavravajuoj praksi, pravilnom nainu ivota i pravilnom razmiljanju, poveavaju snagu akupunkturnog sistema za 5 0 0 " i vie puta u odnosu na isti akupunkturni sistem kod obinog oveka. Najmanje struje generiu akupunkturne sisteme ljudi sa slabo aktivnim nainom ivota. Uzimanje alkohola naglo smanjuje aktivnost akupunkturnih sistema za dva do pet
54 T o p o v s k o u l e - prim, p r e v o d i o c a . 55 Lenjingradski naunik, d o k t o r telinikih n a u k a G. Sergejev, uz p o m o i n s t n i m e n t a bioplazmografa, kojeg j e o n n a p r a v i o , u s t a n o v i o j e d a j e bioenergija P. K. I v a n o v a o k o 500 p u t a vea od srednjeg n i v o a bioenergije kod obinih ljudi.

puta, pri emu se niske vrednosti stvaranja energije mogu zadrati nekoliko dana. Nakon 15 do 40 minuta posle sitog, obilnog ruka, a jo bolje posle prazninog prejedanja, ak tivnost akupunkturnog sistema se smanjuje za 1,5 do 2,5 puta. Stalno zadravanje oveka u odei, naroito sinte tikoj, a takode u obui, znatno smanjuje prikupljanje ener gije- 5 Sada nam je donekle jasno zato treba voditi asketski nain ivota da bismo imali jaku bioenergetiku. Uporedenje energetskih sistema i njihovo jedinstvo. Odavno su drevni mudraci zapazili da je sve u Vasioni stvoreno po j e d n o m principu. To se odnosi i na energetiku. A k o se paljivo razmotri, videe se d a j e sutina energetike jedinstvena. Tako, veina galaktika ima oblik uvrnutih spi rala. Rukavac spirala, okreui se, konstantno usisava" okolnu energiju, usmeravajui je prema centru. U centru ubrzana energija predaje svoju kinetiku silu za stvaranje materije i njeno zagrevanje. Odradivi svoje, ona odlazi, izbacuje se napolje usled okretanja (centrifugalne sile), a njeno mesto zauzima nova energija. U celini to uveliko podsea na vetrenjau vetar udara na lopatice, okree ih i odlazi dalje. Sunce se, takoe, okree. Zajedno sa njim okree se i njegovo magnetno polje. Magnetno polje Sunca ima sek tom u strukturu. U j e d n o m sektoru se vri kretanje od Sunca, a u drugom - prema Suncu (slika 1 1). To okretanje takoe podsea na vetrenjau. Sunev vetar i njegovo magnetno polje m e t u " (iste) iz prostora oko Sunca galaktiko polje i njegovu sredinu. Kao rezultat toga stvara se kokon (aura), na ijim se ivicama uravnoteava pritisak Sunevog vetra i

56 Naboj triboelektriciteta, u m e s t o da prodire u telo, gubi se u o d e i . 57 Prinicdba prevodioca. 58 P r i m e d b a prevodioca.

Slika

11-

Energija

Sunca

Galaktike

galaktike sredine. Iz tog kokona - upljine Sunce crpi svoju energiju. Zemlja se, takoe, okree, i na raun svoje magnetosfere, kroz polarne kaspe (slika 1 1), upija potrebnu koliinu energije Sunca, odbacujui viak u magnetosferu. oveji embrion u prvom redu pri svome razvoju stva ra, takoe, amnionsku upljinu (slika 12). On se ograuje od spoljanje sredine i stvara za sebe najpovoljnije uslove za ivot i razvoj. Ishrana embriona vri se iz okolne sredine - majinog organizma, ali kroz zidove amnionskog mehura. Ti zidovi se brzo pretvaraju u placentu. Sama amnionska upljina, ispunjena mokraom bebe, predstavlja idealnu sredinu, za sienu elektrinim kontaktima i pro vodljivu za elektrone. U amnionskoj upljini, kao u predakceleratoru, cirkuliu slo bodni elektroni, idui prema koi. Koa je, stalno vlana, topla i usisava" ih na najbolji mogui nain unutra. Kao rezultat toga dobija se da se i jedan i drugi put ishrane materijalni kroz pupak, koji ide u k o r e n " svih energetskih kanala, i kroz kou - energetski, realizuju sa granica amnionske upljine (poroajni mehur). Pri roenju oveji orga nizam dobija nove mogunosti - da upija hranu kroz usta, a energiju - kroz plua i kou. Amnionska upljina i pupak

Slika

12 - Amnionska

upljina

oveji

embrion

nestaju samo za vidljivi svet, njihov fini ablon u vidu aure ole i svetlosnih niti ostaje i produava da dejstvuje kao ranije. Kada taj primarni mehanizam produi da usavrava (na primer, prekaljivanje - uvebavanje po P. K. Ivanovu), ovek dobija ogromne mogunosti. U svetskoj praksi posto ji veliko iskustvo takvog razvoja i mnogovekovni metodi joga, cigun i niz drugih. Sada oigledno vidite u emu se sastoji jedinstvo ener getike, i V a m a preostaje samo d a j e razvijate i usavravate. Opti zakljuak: Da bismo ubrzali odvijanje procesa razmene elektrona i energije u organizmu, pothranili sa energijom pojedine sisteme organizma, stvorili optimalne uslove za transportne i biohemijske procese, iskljuili nepo vezanost rada pojedinih organa i elija, otklonili pojavu zaguenja u organizmu, koja prouzrokuju oboljenja, mi tre-

ba da stvorimo jaku vlastitu bioenergetiku. Tada e bolesti od kojih bolujete same nestati, a nove nee imati pristupa u organizam. Iz sadraja ove glave proistie etvrti zakon leenja: Deficit energije u organizmu je glavni uzrok oboljenja i prevremene starosti. On se ne nadoknauje ni obilnom ishranom, ni skupim lekovima, ni odmorom u modernim banjama. S a m o motorna aktivnost (kretanje), unutranja istoa i pravilno razmiljanje mogu odravati energiju u organizmu na visokom nivou.

BIOSINTEZA - OSNOVA IVOTA, ZDRAVLJA I DUGOVENOSTI

Sve .suvino je nekorisno. Postoji stara poslovica: Ako se ne koristi umereno - i med nanije u.

Ako je prethodna glava bila tajna iza sedam brava", tada je ova - iza sedamdeset". Nama predstoji da razmotrimo u dosta velikom obimu informacije o ivotu, zdravlju i dugovenosti. U prividnim protivrenostima uoiemo zajednike elemente i na osno vu njih stvoriti jedinstveno pravilno uenje o dugom i zdravom ivotu, ilustrujui ga primerima iz vievekovne i savremene prakse. Koristei se preporukama, sami ete postati zdravi i dugoveni.

ZAKON REDUKCIJE NEPOTREBNIH FUNKCIJA ORGANIZMA I NJEGOVA SUPROTNOST - ZAKON UVEBAVANJA FUNKCIJA Zakon redukcije (ograniavanja) nepotrebnih funkcija glasi: Ako se u procesu ivotne aktivnosti organizma neka funkcija (organ) ne upotrebljava, ona (on) se gasi, skoro do nestanka. I stvarno, praksa nam pokazuje da, na primer, letovi u Kosmos, gde je druga sila tee, dovode do toga da potpuno zdrav ovek, vrativi se na Zemlju, ne moe dobro da se kree j e r se njegov organizam odvikao od zemaljske gravitacije i privikao se na lake uslove besteinskog stanja.

59 96

P r i m e d b a prevodioca.

Takav ovek mora ponovo da ui da hoda, da prikuplja snagu, j e r su njegovi miii atrofirali od duge neaktivnosti. Suprotnost navedenom zakonu je Zakon uvebavanja, jaanja funkcija, koji glasi: Ako se u procesu ivotne aktiv nosti organizma neka funkcija (organ) redovno i intenzivno upotrebljava, ona (on) se usavrava i jaa. Oigledan primer iz prakse je sledei: vebe oveka sa teretom koje pove avaju miie. Pri tome dolazi ne samo do koliinskih nego i kvalitativnih promena u aktivnom organu. Tako se kvali tativni preobraaj u miiima ispoljava kroz bolje snabdevanje krvlju miia, bolju ishranu, disanje, pojaanje fermentacionih procesa, poboljanje inervacije i tako dalje; a koliinski - u pojavi veeg broja kapilara, stvaranju vee koliine zaliha glikogena, poveanju belanevinastih struk tura i drugo. Kao to nam je poznato, ovek pri svom razvoju u komprimiranom obliku naizmenino prolazi kroz stadijume od jednoelijskog organizma, vieelijskog, ribe, vodozem ca, ivotinje do oveka. To jest u nabrojanim stadijumima, u kraem vremenskom periodu, ispoljavaju se funkcije koje se u procesu daljeg razvoja gase, nalazei se u atrofiranom stanju. Ali se kasnije umenim i upornim vebanjem one mogu veoma razviti. Najsveiji primer toga desio se na Pashu 1992. godine, u bazenu moskovske kole broj 20. Vasja Razenkov, star j e d n u godinu i devet meseci, samostalno je plivao u bazenu 12 asova. Sam je izaao iz bazena ,,i krenuo po ivici bazena vrstim k o r a k o m " . A Igora arkovskog, koji se o njemu brinuo za sve vreme plivanja, ,,u prvim trenucima boravka na kopnu drugovi su drali ispod pazuha". Fenomen zapa njujue izdrljivosti i sposobnosti za plivanje Vasja je ste kao zahvaljujui svakodnevnim vebama po specijalnom metodu Igora Carkovskog. Zato se vodeni m e h a n i z m i " kod njega nisu ugasili posle roenja ve obrnuto, produ-

avaju da se usavravaju. Sam arkovski je ve m n o g o izgubio na tom planu. Zato je on to plivanje daleko tee podneo. Ali, u datom sluaju govoriemo o potpuno drugim mehanizmima, o elijskom nivou sa njegovim izvanrednim mogunostima. Iz glave 3. poznato nam je da elije naeg organizma prva dva meseca ivota (embrionski stadij um), nalazei se u materici, gde ima veoma malo kiseonika, koriste beskiseoniki nain ivljenja (anaerobni), branei se na raun fermentacionog razlaganja elija majinog organizma koje se nalaze u njihovom okruenju. Pri tome dolazi do veoma brzog deljenja elija i rasta budueg ovejeg organizma. Od dva meseca pa do samog roenja menja se nain ishrane i disanja. Pojavljuje se posebni organ - placenta, kroz koju se vri ishrana, disanje i oslobaanje od svega nepotrebnog. Sam plod se nalazi u tenoj sredini, dobijajui etiri puta manje kiseonika nego odrasli ovek. U tom periodu elije se ne dele tako intenzivno; prirodno, usporen je i rast tela u poreenju sa prethodnim stadij umom. Pri roenju ovek j o jedanput menja nain ishrane i disanja. Ako se posmatra logino, tada nastupaju najpo voljniji uslovi za rast i razvoj organizma. Dospeva mnogo vie hrane kroz eludano-crevni trakt i kiseonika kroz plua nego u prethodnom stadijumu ivota, a elije se iz nepoznatih razloga jo vie optereuju i tokom celog preo stalog ivota sposobne su da se dele 50 do 60 puta. Potpuno je prirodno pretpostaviti da na elijskom nivou dolazi do progresivne redukcije nekih funkcija koje su od govorne za rast i obnavljanje organizma. Mi treba da sazna mo koje su to funkcije i ta ih optereuje.

TRANSFORMACIJA BIOSINTEZE U IVOTNOM PROCESU OVEKA

Kako se moe saznati istina ako ne za miljate mehanizme ili druge procese, ne posmatrajui ih sistematski, ne analizirajui, ne uoptavajui ih!
V. M. Diljman Sliku 13 energijom u ematski prikaz procesa biosinteze i snubdevanja elijama na embrionskom stadijumu

Sada emo po redu poeti da razmatramo te meha nizme, koji se ispoljavaju i dobro funkcioniu n j e d n o m periodu ivota i redukuju nepotrebno ili se gue u drugom periodu. Prvo. Kakvi mehanizmi obezbeduju najbolji razvoj u prva dva meseca ivota? U svakoj eliji naeg tela nalazi se genetska informacija dovoljna za regeneraciju celog organizma. Zato, da bi se elija podstakla na deljenje, treba aktivirati njen genetski aparat, dati joj graevinski materijal" i energiju. Promena okolne sredine elije prema kiseloj strani (u fiziolokom obliku) podstie nagomilavanje ugljen-dioksida i azota u njoj, koji su ne samo graevinski materijal", ve i pobuivai biosinteze. Energetsko polje majinog organizma, koje ima najveu koncentraciju u upljini mate rice, neprekidno snabdeva energijom (slobodnim elektroni ma) elije rastueg organizma i aktivira genetiki aparat. Kao rezultat toga, dolazi do snane biosinteze. Pri t o m e se ugljenik iz ugljen-dioksida pretvara u ugljenik organskih jedinjenja-sjedinjujui se sa azotom, a dva molekula kiseonika izdvajaju se na disanje. Slobodna energija, koja se stvara nri odvajanju kiseonika od miljenika, dopunski poja ava procese biosinteze (slika 13).

Na taj nain se postie da kisela sredina u upljini materice, u elijama koje se dele, potpomae nagomilavanje ugljenine kiseline i azota, kojih ima previe u sluzi na zidovima materice. Snano hronalno polje, koje je koncentrisano u upljini materice, i sama kisela sredina aktiviraju do maksimuma genetski aparat elija. Otpoinje proces biosinteze, za koji je potrebna energija i kiseonik. Ugljen-dioksid koji se razlae daje slobodni kiseonik za disanje i energiju. Svi procesi su ne samo maksimalno aktivirani, ve i meusobno izbalansirani. Celokupnost tih faktora potpo mae brz i snaan razvoj. Navedena informacija potvruje se sledeim: 1. Pojava kuge i kolere bila je povezana sa p r o m e n o m suneve aktivnosti, to ukazuje na aktiviranje genetskog aparata mikroorganizama sunevim zraenjem. 2. Radovi akademika M. F. Guloga potvruju asimi laciju ugljenine kiseline u elijama pri promeni KAR-a (kiselo-alkalnog rastvora) prema kiseloj sredini. Radovi profe sora M. I. Volskog to isto potvruju i za azot. 3. Jaja koje nose kokoke ne apsorbuju toplotu ve je otputaju. Za 20 dana inkubacije izdvaja se 380 kalorija po

gramu teine jajeta. Uloga kokoke je reguliua: ona s a m o odrava temperaturu koja je potrebna za razvoj jajeta (oko 40C). Stvorena toplota ukazuje na proces stvaranja dopun ske energije pri cepanju ugljen-dioksida ( C 0 2 ) u procesu biosinteze. Drugo. Kakvi mehanizmi ohezheduju razvoj organizma od dva meseca do roenja? U tom periodu budui ovek sainjava ne samo grupu elija koje se dele, ve sloeni organizam u k o m e su poje dinosti potinjene j e d n o m . Vie nema potrebe za nekontrolisanim deljenjem elija, potreban je konkretan, h a r m o nian rad na razvoju celog organizma (slika 14). Biosinteza je m n o g o naruena, ali je j o uvek jaka. A nju naruavaju sledei faktori: 1. Ranije su elije bile okruene kiselom sredinom, a sada plod priva u amnionskoj tenosti koja ima slaboalkalnu reakciju. 2. Krv, koja okruuje elije tela, takoe je daleko od te kisele sredine koja je postojala ranije. 3. Dotok kiseonika sa krvlju i alkalizacija meuelijske tenosti pogorava procese nagomilavanja i fiksiranja u njima ugljen-dioksida i azota. Kao posledica toga vri se pritisak na genetski aparat elije, ometa se biosinteza, to dovodi do toga da elije prestaju da se brzo dele. 4. Centralizovano dostavljanje hranljivih materija sa krv lju ini nepotrebnim njihovo fermentaciono cepanje (razla ganje) na povrini membrana elija. A unutar elije atrofira mehanizam za stvaranje belanevina i drugih materija iz rastvorenih gasova (ugljen-dioksida i azota) u protoplazmi elije. Zato sintetizovati belanevine unutar elije kada one u nju dospevaju iz okolne sredine u vidu amino-kiselina? Eto tako, neprimetno ali stvarno atrofira m e h a n i z a m za stvaranje energije i biosintezu materija izrazloenih gasova unutar elije.

Slikii

14

ematski prikaz procesa biosinteze i snabdevanja u elijama na stadij umu ploda

energijom

To je i logino, j e r ako bi produio sa intenzivnim deljenjem i poveanjem mase prethodnim t e m p o m , plod bi jednostavno razorio majin organizam. Zato je p r o m e n a programa upravljanja razvojem organizma sa unutarelijskog nivoa na vanelijski (humoralni i nervu i) prirodni i blagovremeni korak, predvien od Majke-Prirode. Tree. od roenja Kakvi mehanizmi do starosti? obezheuju razvoj organizma

Priroda je veoma mudro postupila ograniivi do mini muma samostalnu ulogu elija, potinjavajui njihovu aktiv nost, rast itd. (to jest genoregulacioni aparat elije) jedin stvenoj kontroli koja se vri pomou nervnog i endokrinog sistema (slika 15). Nervni sistem stimulie i upravlja elijama p o m o u elektrinih impulsa. Na primer, od nervne elije mozga na periferiju se alje u proeku do 50 impulsa u sekundi. Pri t o m e se u elijama menja veliina membrauskog poten cijala, to dovodi do njegovog poveanja - hiperpolarizacije. Hiperpolarizacija membrane, bez obzira na to ime je prouzrokovana, aktivira genetiki aparat elije, koji stim ulie biosintezu. U starosti se smanjuje koliina elektrinih

elijsku biosintezu. Dospeva etiri puta vie kiseouika nego od dva meseca do roenja, a hrana na raun svojih sastojaka (belanevina, soli, ugljenih hidrata itd.) naglo menja unutra nju sredinu koja zapljuskuje elije. Kao rezultat narua vanja unutarelijske biosinteze, elija gubi sposobnost kva litetne asimilacije hranljivih materija. itav organizam se preplavljuje suvinim belanevinama, ugljenim hidratima, solima i drugim inertnim i tetnim materijama. To dovodi do totalnog sluenja, nagomilavanja masti, taloenja mate rija u vidu vrstih konglomerata (kostobolja - giht), sma njenja aktivnosti elija, gubitka vode. Kao rezultat toga, smanjuju se zatitne i ivotne funkcije, stvara se povoljna sredina za naseljavanje bakterija i virusa u organizmu.
Slika 15 - ematski prikaz procesa biosinteze i snabdevanja energijom u elijama odraslog oveka

impulsa koje alju elije, to dovodi do naruavanja bio sinteze. Ako se usled bilo ega prekine u potpunosti bujica impulsa, tada elije atrofiraju, to se i uoava pri presecanju nerava. Endokrini sistem ispoljava svoj uticaj na elije posred stvom hormona. M e m b r a n a elije je posebno osetljiva na razne hormone. Ispostavlja se da mnogi hormoni prouzrokuju hiperpolarizaciju elijske membrane, to dovodi do aktiviranja genetskog aparata i pojaane biosinteze u eli jama. Pribeleimo za sebe d a j e mehanizam nervne stimula cije elija mnogo efikasniji od humoralnog. Jer do atrofije elija dolazi pri snabdevanju krvlju i drugim materijama, ali pri odsustvu elektrine stimulacije. etvrto. Sta prouzrokuje bolesti zmu? Promena naina ishrane i disanja (kroz usta i plua, a ne kroz placentu) j o se u veem stepenu odraava na unutaru ovejem organi

Kiseonik, koji odrava oveka u ivotu, istovremeno je i toksian. Na primer, izlaganje ivotinja atmosferi sa povi enom koncentracijom kiseouika za pet do deset puta dovo di do njihove brze smrti. Kiseonik nije sam po sebi toksian. Stvar je u tome to se u procesu njegove regeneracije do vo de stvaraju tri veoma spremna za reakciju meujedinjenja slobodni radikali. Zbog poviene reaktivnosti, te materije stupaju u reakciju sa biolokim makromolekulima: nukleinskim kiselinama, belanevinama, mastima, ugljenim hi dratima, menjajui njihovu strukturu. Sa izmenjenom struk turom te materije ne mogu kvalitetno izvravati svoje fun kcije. Dolazi do mnogih oteenja u elijama: naruava se struktura membrana, inaktiviraju se fermenti, naruava se biosinteza, nagomilavaju se balastne belanevine, koje opet pogoravaju elektro-provodne karakteristike protoplazme. Takva oteenja na elijskom nivou su toliko velika da prouzrokuju oboljenja jetre, aterosklerozu i rak. Zbog izobilja neistoa smanjuje se osetljivost recep tora hipotalamusa - glavnog regulatora unutranje sredine organizma, dirigenta" hormonalnog sistema. Sada za obezbedenje normalne povratne sprege, koja ini osnovu svih

regulacija i korekcija organizma, lezde unutranje sekrecije moraju da proizvode veu koliinu h o r m o n a . To se posebno odnosi na polne lezde, koje izmeu 45 i 50 godina proizvode pet puta vie polnih hormona nego u dvadesetim g o d i n a m a ! Prekomerna poplava organizma h o r m o n i m a , kao prvo, brzo troi hormonalni aparat; kao drugo, hormoni, dejstvujui po principu svima, svima, svima", stimuliu nekontrolisano deljenje elija, to prouzrokuje razvoj n a jraznovrsnijih tumora (otoka), naroito u tkivima, veoma osetljivih na dejstvo tih hormona. Na primer, polni hormoni najbolje stimuliu mlene lezde, jajnike, prostatu. I, po pravilu, na tim mestima se uoava najvea koliina tumor ske patologije. N a p r a v i m o mali zakljuak. Biosinteza predstavlja slo eni proces u kome glavnu ulogu igraju tri faktora: stimu lacija genetskog aparata, obezbeenje energijom i hranljivim materijama. U naem ivotu svi oni se progresivno naruavaju; genetiki aparat, na primer: zbog p r o m e n e okolne sredine elije prema alkalnoj strani, smanjenja hiperpolarizacije membrana, tetnog dejstva kiseonika i sapiranja ugljeninom kiselinom. Smanjenje sposobnosti elija da stvaraju energiju javlja se usled promene beskiseonikog naina disanja, pri kome se slobodna energija stvara razla ganjem ugljen-dioksida; dolazi do promene spoljanje sre dine, bogate elektrinim kontaktima (amnionska tenost), u suvu vazdunu sredinu, kao i do smanjenja m o t o r n e aktiv nosti. Pogoranje asimilacije hranljivih materija u orga nizmu ispoljava se u tome to one dospevaju u organizam u vidu sloenih jedinjenja, u neizbalansiranoj i suvinoj (obil noj) koliini. Sve to treba u poetku razloiti, m e u s o b n o izbalansirati, odstraniti suvino i tetno. Pri t o m e se sve to mora raditi svakodnevno i po nekoliko puta dnevno na planu progresivnog smanjivanja energetskog i fermentacionog obezbeenja. Tako se postepeno, neprimetno stvaraju uslovi koji podrivaju nae zdravlje i skrauju ivot.

S T I M U L A C I J A B10S1NTET1K1JH P R O C E S A Upoznavi se sa ranije izloenom informacijom, sada je znatno lake usvojiti i narednu koja e produbiti vae sazna nje. Da bi mnoga vana pitanja bila jasna ak i ljudima sa slabim predznanjem, materijal e bili izloen u vidu pitanja i odgovora. Prvo. Zato su drevni mudraci govorili - to ovek bre pojede koliinu hrane koju mu je priroda dodelila, time e bre umre ti? Pri prejedanju kod oveka se bre ljute elije eludano-crevnog trakta, ije je deljenje, takoe, koliin ski ogranieno. U poreenju sa elijama miia, o n e se obnavljaju za 20 do 40 puta bre. Takvo brzo deljenje podsea na proces izgaranja iznutra. To je posebno poja ano pri uzimanju belanevinaste hrane, koja zahteva j a k e probavne fermente, a koji mnogo oteuju elije sluzokoe. Osim toga, organizam brzo gubi osetljivost na hranljive materije, on ih tranzitira kroz sebe, ubrzavajui usput sve razmene materija i zaguujui organizam neistoama. Drugo. Zato su drevni mudraci govori I i - to ovek bre potroi za njega odreenu koliinu vazduha, time e bre umreti? ovek koji brzo die, naglo ispira ugljeninu kiselinu iz organizma. Usled njenog nedostatka dolazi do naruavanja biosinteze, slabije se asimiliraju hranljive ma terije. Organizam se sa tom pojavom bori pomou spazmi (greva) gornjih disajnih puteva i kivnih sudova, a takoe pojaanim stvaranjem sluzi. Sve to prouzrokuje astmu, hi pertoniju, popunjavanja organizma sa sluzi, pleuritis, aterosklerozu i tako dalje. ovek koji brzo i duboko die ne ivi, ve se katastrofalno bizo unitava. Tree. Zato drevni mudraci savetuju da se fiziki radi do pojave lakog isparavanja, a ne do znojenja? itava informacija razvoja, od polne elije do kompletnog orga nizma, sadri se u molekulu D N K . U najhitnije unutranje

faktore koji naruavaju D N K spadaju toplotno dejstvo i dejstvo slobodnih radikala. Pri intenzivnom fizikom radu poveava se temperatura tela i pojaano je generisanje slo bodnih radikala. Prema proraunima M. M. Vilenika, brzi na spontanog oteenja od navedenih faktora iznosi j e d n o oteenje D N K u sekundi. Pri intenzivnom fizikom radu ona se znatno poveava. Da bi se izbegla oteenja, elija poinje da se bre deli od uobiajenog. Deljenje elije je neto posebno, kao obnavljanje struktura i metabolikih ciklusa, to uspostavlja njen ivotni nivo i likvidira pret hodne starosne promene. Ali, poto se elije organizma dele oko 50 do 60 puta, bre se troi limit deljenja, a s h o d n o t o m e i ivot. etvrto. Zato pobio uzdravanje doprinosi produe nju ivota? Aktivno stvaranje polnih hormona, koje se u klimakterijumu poveava nekoliko puta, smanjuje osetljivost hipotalamusa i zbog hormonalne disharmonije stimulie razvoj raznovrsne patologije. To, prirodno, utie na duinu ivota. Eksperimenti na ivotinjama, koje je ubedljivo demonstrirao S. A. Arakeljan, pokazali su da glado vanje potpomae ienje unutranjih sredina organizma i regeneraciju osetljivosti hipotalamusa, a aktivnost - oksi dacijom unutranje sredine (keto-acidoza), slabljenjem ge netikog aparata. Zato prirodno polno uzdravanje znatno produuje ivot ivotinjama. Sva etiri navedena odgovora ukazuju na to da asketski nain ivota (bez preterivanja) doprinosi kvalitetnom pro duavanju ivota. Savremena koncepcija reima ograni avanja i optereenja" propoveda to isto. Z a t o su asketizam m n o g o uvaavali drevni mudraci i uvaavaju ga najpa metniji ljudi savremenosti. Peto. Zato domae ivotinje ive krae od divljih, a ivotinje koje padaju u zimski san due od drugih? Divlje ivotinje ive due od domaih zato to vode aktivni (po-

kretljiviji) nain ivota, prirodno se hrane, to umereno aktivira procese biosinteze. Usporen (trom) nain ivota, neprirodna ishrana, obrnuto, pogorava procese biosinteze i skrauje ivot. Povremeno padanje u zimski san mnogo usporava sve vrste ivotne aktivnosti, stimulie procese regeneracije ge netikog aparata u jezgri ma elija. Nema jakih oteenja od slobodnih radikala. Sve to omoguava takvim ivotinjama da znatno produe ivot. esto. U Bibliji je zapisano da je Mafusail iveo oko hiljadu godina. Da li je to mogue? Da bi se dao iscrpan odgovor na to pitanje, treba poznavati temeljne principe kojima se potinjavaju procesi biosinteze u eliji. 1. Svaka elija sama sintetizuje za sebe belanevine, nukleinske kiseline, masti, sloene eere i druge materije, a ne dobija ih kao gotove iz spoljanje sredine. Na primer, glikogen (ivotinjski krob), koji se nalazi u miiima, sin tetizuje se u miinim elijama, a ne dobija se sa krvlju iz jetre. 2. Svaka etapa biosinteze katalizira se posebnim fermentom. 3. Neke etape kod uzastopnih biosintetikih reakcija ne zahtevaju dostavu energije spolja, iako je u celini za proces biosinteze u eliji potreban dotok energije spolja. 4. Kao osnovna sirovina za procese biosinteze upotreb ljava se relativno malo materija: voda, ugljen-dioksid, azot, mikroelementi i prosti eeri. 5. Procesi sinteze ne predstavljaju proste procese usled kojih dolazi do razlaganja (cepanja) datog molekula. Cepanje i sinteza bilo kog sloenog molekula vri se pomou razliitih fermenata, a takode se reguliu pomou razliitih mehanizama koji su odvojeni jedan od drugog. 6. Pri brzom rastu elije za procese biosinteze potrebno je rashodovati vei deo celokupne energije koja je u njoj

stvorena, a posebno na biosintezu belanevina. Od 100% energije koju elija troi za biosintezu, oko 9 0 % odlazi na stvaranje belanevina. Kao stoje poznato, hrana Mafusaila bile su kajsije i med od divljih pela. Shodno taki 4, kao osnovna sirovina za biosintezu mogu posluiti proste materije. Tako med daje za potrebe biosinteze mikroelemente i proste eere, plus sve to je potrebno uz njih - fermente i vitamine, to olakava njihovu asimilaciju. Kajsije daju eer i vodu koji se lako asimiluju, dostavljaju u izobilju biogene elemente, naroito kalijum i natrijum, u takvom odnosu koji stimulie umerene ivotne procese sa njihovim pomeranjem na stranu malih potreba za kiseonikom. U neznatnoj koliini ti pro izvodi sadre azotna jedinjenja. Shodno taki 1, takva ishrana stimulie na rad meha nizam za stvaranje kvalitetnih belanevina iz ugljenine kiseline i azota, a takode maksimalno aktivira mehanizam za stvaranje ivotinjskog kroba i masti iz ugljenih hidrata. Shodno taki 3, energija za biosintezu se dobija u samoj eliji pri cepanju ugljen-dioksida, a drugi deo - u vidu lakoasimilujuih eera. Ako se ovek hrani uobiajeno, to jest skrobastom (hleb, krompir), belanevinastom (meso, mladi kravlji sir, jaja), masnom (salo, maslo - ulje, mast) i slatkom (eer, slatko, pekmez) hranom, tada se na elijskom nivou odvi jaju sledei procesi. Kao prvo, ograniava se prirodni mehanizam biosin teze, zasnovan na pretvaranju iz vode ugljen-dioksida i azota sloenih belanevina, koji obezbeduje eliju svim neophodnim. Zato ga koristiti kada iz sredine koja okru uje eliju dolaze ve gotovi eeri, masti, belanevine itd.? Ponovno aktiviranje tog unutarutrobnog mehanizma bio sinteze veoma je sloeno iz sle4eih razloga. Shodno o p tem biolokom stavu jedan gen - jedan ferment - jedna

reakcija", svaka biohemijska reakcija u procesu razvoja i ivotne aktivnosti organizma realizuje se pomou posebnog fermenta, a taj ferment se kontrolie posebnim genom. Redukovavi j e d n o m nepotrebno, geni prelaze u stanje miro vanja i vie ne kontroliu proces stvaranja fermenata neop hodnih za realizaciju biosinteze ugljen-dioksida i azota. Tih fermenata vie nema u eliji. Sada ivotna aktivnost elija u potpunosti zavisi od neprekidnog dostavljanja mate rija spolja. Ako je iz bilo kojih razloga elija dobila manje materija koje su joj potrebne, ona ih vie ne moe samo stalno sintetizovati (to se odnosi na nezamenjive materije) i to je unitava. Takav organizam dospeva u potpunu zavis nost od spoljanje ishrane, koja treba da bude kvalitetna (zasiena vitaminima, amino-kiselinama) i izbalansirana (na odreenu koliinu belanevina, masti itd. treba da dolazi isto toliko vitamina, mineralnih materija itd.). Kao drugo, organizam na cepanje hranljivih materija do monomera troi ogromnu koliinu energije i plastinih ma terija (stvaranje fermenata, sekreti probavnih sokova). U radu probavnog aparata zadejstvovan je ogroman broj naj snanijih mehanizama koji pljakaju" organizam. Prosu dite sami. Shodno taki 6, pri brzom rastu i deljenju elija potrebno je rashodovati vei deo energije koja se stvara u eliji. Vreme potpunog obnavljanja elija eludano-crevnog trakta kod oveka varira u granicama od est do etr naest dana, belanevina jetre obnavlja se nakon 14 do 20 dana. Ako ovek esto j e d e , tada se svi ti procesi odvijaju j o bre. I dobija se da upotrebljavajui hranu u izobilju ovek uglavnom radi na obezbedenju energije za elije eludano-crevnog trakta, pa se i asimilirana hrana uglav nom troi na obnavljanje oljutenih elija sluzokoe. Radi poreenja, elije miia u potpunosti se obnavljaju za 360 dana (u celini belanevine tela se obnavljaju za 160 dana). Ako se uzme u obzir da se tokom ivota elije eluda-

no-crevnog trakta takoe dele samo 50 do 60 puta, tada hrana (naroito belanevinasta, koja zahteva j a k e p r o b a v n e fermente, a koji jako oteuju elije sluzokoe) stimulie brzinu dcljenja, pojaava reakcije specifino-dinamikog dejstva hrane i veoma skrauje na ivot. Mafusail je postupio veoma mudro, on nije u g a s i o " prirodnu biosintezu iz ugljqn-dioksida i azota; hranio se h r a n o m koja se lako asimilira i najmanje oteuje eludano-crevni trakt; kod njega nije bilo autointoksikacije, koja nastaje kod uobiajene kombinovane ishrane; fcrmentacioni sistemi su radili samo na sintezi - od prostih materija ka sloenim; nije postojao glomazni m e h a n i z a m za pret hodno cepanje sloenih materija (kroba, belanevina, m a sti itd.) na proste sastavne materije. Eto ti faktori su mu omoguili da znatno produi ivot. Kao to vidite, u osnovi fenomena dugovenosti lei prosta fiziologija, ijim pridr avanjem s v a k o moe znatno poveati kvalitet i duinu ivota. U stvari, svi veliki sveci (Sergej Radoneskij, Serafini Sarovskij), veliki jogisti, majstori ci-guna uglavnom su ob navljali svoju primarnu biosintezu i upotrebljavali malu koliinu proste hrane. Kao rezultat toga m a k s i m a l n o se poveava osetljivost oveka i nastaju nadnormalne sposob nosti. S e d m o . Moe Use navesti primer prelaska na prirodnu biosintezu iz ugljen-dioksida i azota? Odlian p r i m e r je ivot Porfirija Kornejevia Ivanova. On je spontano preao na takvu ishranu, ne udubljujui se misaono u procese koji se odvijaju. U poetku on je gladovao 24 asa u toku nedelje dana. Ponekad po nekoliko dana uzastopce. R e d o v n o je upranjavao fizike aktivnosti - trao, polivao se hladnom vodom (koja stimulie genetiki aparat, pobuujui hiperpolarizaciju membrana). U ishrani se due v r e m e nije pri dravao nikakvih normativa. Zatim je on postepeno pove-

ao vreme gladovanja na dva, a potom na etiri dana u toku nedelje. Prema njegovom seanju, apetit je postao vuji, ali ja sam trpeo". U poslednjem periodu ivota (u devedesetim godinama), on je preao na ishranu samo jedanput nedeljno - nedeljom. U tom periodu on se trudio da jede samo voe (suvo groe) - priroda omoguava da se j e d e samo v o e " . Priblino 40 godina, dok je vebao po svom metodu, on se hranio kao i ostali ljudi: bor, kobasica, jaja, mleko, hleb i tako dalje. Zatim je upotrebljavao samo mleko i vegetari janske proizvode, i potom - samo voe. Takav program postepenog prelaska na prirodnu biosintezu kod njega se oduio na 50 godina. Znajui navedene karakteristike, a takoe i nijanse izloene u daljem opisu, Vi ako elite moete znatno skratiti taj rok, aktiviravi prirodnu bio sintezu u svom organizmu. Prema tvrdnji Ivanova, kod njega su se ve na s a m o m poetku prakse pojavljivale siddhe (savrenstva). Evo kako on o tome sam pria u stihovima:

Iza gora, iza uma, Iza irokih mora. Bilo danas, ili davno Zna sunace o tome. Jo zna vejavica, vetar, Znaju odrasli i deca. Samo to jutro svane, A Uitelj na put krene. Sa nepokrivenom glavom, Neobuvenom nogom S a m o gaice na Njemu, Bez koulje - bos.

Grudima vetar raseca, A meava pred Njim igra. Smelo po snegu koraa, Nogama ne ostavlja trag. A deavalo se, u more ulazi, Oi sa Njega niko ne skida: Odjednom je nestao, otiao je na dno. ekaju, brinu se odavno. Proao je as, drugi prolazi, On iz mora odjednom izlazi. Drago mi je da vas vidim", govori, A narod stoji, uti. On lee na vodu da spava, 1 hre - tako slatko spava. A talas ga zapljuskuje, Vetar pesme peva I Iju ljuska tamo-amo, Kao bebu u kolevci. Dalja pria je takva, deco, To neete proitati u knjizi. Kau, da se to zbilo! Tri dana je pljusak lio! Zatopilo je sve okolo, ta se desilo! Uas, prijatelji. Plau starci i deca, Kao da jei sve na svetu.

Plau svi, mukarci i ene, Sve se pomealo: krici, zvona. Odjednom se pojavio Uitelj, I sav narod se zaudio! Samo je ruku podigao, Pljusak je odmah tii postao. Postepeno se stiavao 1 odjednom potpuno prestao. Kau da je tako bilo: Sunce jarko je palilo. Da spali useve sve je pretilo, A bez hleba je loe bilo. Ali Uitelj je ponovo doao. Pogledom je nebo obiao. Samo je ruku podigao Svod nebeski je zadrhtao! Zaplivali su po nebu oblaci, Na zemlju se pljusak srui. Napila se zemlja sita, Od praine sva limita. A j o je i to bilo: Dva dana je more urlalo. Bura snano podrhtava, Pla dece se ne stiava. Kamenje je s treskom letelo. Ljudi su svi ve zanemeli. Kako se Uitelj pojavio Bura na moru je prestala.

Samo je ruku podigao Vetar je sve tii postao, Postepeno utiavao. Morsku povrinu grlio. Svi su Uitelja voleli, Za savet su Njemu ili. A Njegov je savet takav: Da bi svako bio zdrav. Mlade daj na nauke, Starcima uvek potovanje, I da bi svako bio zdrav, Ne bojao se hladnoe. Ujutro - uvee prati noge, Jedan dan ne jesti krompir, ak ni kapi u usta ne uzimati. Da ne bi od bolesti patio. A evo drugog primera koji je ispriao Sevastopoljac Jevgenij Jalov: ,,'Stotka' (tranje na 100 kilometara, prim, autora) u Odesi za mene je svetinja. Ipak sam mislio d a j e propustim u ovoj godini: malo sam trenirao. Ali bukvalno pet dana pre odlaska 'obrlatio' me je drug i ja sam poao. I desilo se udo: ja ne samo da sam pretrao, ne prela zei na hod, 100 kilometara, nego vie od toga: sledeeg dana nisam oseao uobiajene bolove u zglobovima i mii ima. Kako se kasnije ispostavilo, ak sam oborio rekord
60 Iz knjige .,[storija Pareka ", sastavlja Piugina N. A., Voronje, 1991.

majstora sporta za starosnu grupu iznad 65 godina za 1 as i 18 minuta. Analizirajui rezultate, doao sam do zakljuka: novi nivo izdrljivosti vezanje za moj prelazak na vegetarijansku ishranu. Na vegetarijansto sam preao u avgustu prole godine, u planinarskom logoru 'Dajlik', na visini 2,5 hiljade metara, u klancu Adirsu, pod rukovodstvom Galine Sergejevne atalove." Kod ta dva primera nema nieg udnog i natprirodnog. Najvanije su - upornost i pravilnost ukljuivanja prirodnih mehanizama, koji ve postoje u nama, ali nisu pokrenuti u datom momentu. Pri pravilnom pristupu ti mehanizmi se aktiviraju u svakoj eliji. Aktiviraju se potpuno drugi geni, razvija se sasvim drugi program razvoja, pojavljuju se sas vim druge regulacije i mnogo, mnogo ta drugo, to dovodi tog istog oveka do izvanrednih rezultata i fenomena. Osmo. Koji metodi poboljavaju biosintezu u orga nizmu? 1. Dugo, umereno tranje, iji je rezultat pojava disajne kompenzirane acidoze. Tranje u znatnoj meri obezbeduje poveanu fiksaciju ugljen-dioksida u elijama organizma. Ako kod maratonca ne bi proradio taj efekat, tada mu masnog tkiva ne bi bilo dovoljno ni za pola puta. Kod ljudi koji se pravilno hrane, bez ivotinjskih belanevina, za vreme tranja disajna acidoza nastupa znatno bre i kvali tetnije funkc ionie. 2. Disanje po sistemu K. P. Butejka je samo varijanta jogistikog. 3. Gladovanje potpomae nagomilavanje ketonovih tela i oksidaciju u krvi. Na raun toga elije nagomilavaju ugljen-dioksid i azot, aktivira se genetiki aparat i pojaava
61 Vegetarijanstvo vegetarijanstvu smeta. Pogledajte knjige: G. P. Malahov, ienje organizma" i Ishrana i hrana".

se biosinteza. Takva kisela sredina krvi odrava se neuporedivo due nego pri disajnoj acidozi, zbog ega glado vanje bolje obnavlja organizam. 4. Kratkotrajno, naglo smanjenje temperature tela (poli vanje hladnom vodom) prouzrokuje hipeipolarizaciju mem brana i aktivira genetiki aparat. Hiperpolarizacija nastaje na raun konvekcije (strujanja) plazmenog tela, kada na mesto hladne plazme pored koe iz dubine dolazi topla plazma, to stvara jaku elektrinu struju. 5. Prema podacima iz radova akademika M. F. Guloga, fiksiranje ugljen-dioksida pomou elija pojaava se pri primeni veine mikroelemenata i niza jona. Kalijum, magnezijum, mangan poboljavaju procese fiksacije i biosin teze. Natrij um, kalcij um - obrnuto, smanjuju te procese. Minnie sadri skoro itav spektar mikroelemenata koji po boljavaju biosintezu. Ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine takode to potpomae. Od biljaka sline karakteristike imaju: zlatni koren, eleiiterokokus (divlja paprika - biber) , enj-enj, kavkaska cliaskoreja. 6. Razaranje tkiva organizma: protoplazme elija za vreme fizikog optereenja; gubitak krvi ili odstranjivanje dela organa (za vreme operacije itd.). 7. Presaivanje tkiva pod kou (metod Filatova) ili ma siranje tela ukuvanim urinom, a takoe i pijenje urina. 8. Ako bi se ovek stavio u vreu napunjenu ugljen-dioksidom, tada bi elije koe dobro asimilovale ugljen-dioksid spolja. Boravak na planinama (brdima) na umerenoj visini takoe stimulie biosintezu. 9. Crveni snop laserskih zraka ima lokalni regeneriui efekat po principu hiperpolarizacije membrana. Taj isti efekat se moe postii jednostavnim stavljanjem ruku na bolno mesto (organ), koncentracijom panje, beskontaktnom ma saom, zamiljanjem.

Opti zakljuak: Pre nego to preemo na praktini deo, gde su detaljno opisani metodi i mehanizmi uticaja zdravstvenih sredstava, koncentriimo svoju panju na sledee. Shodno zakonu korekcije i uvebavanja funkcija, treba stalno raditi na odravanju ili j o bolje - usavravanju po trebnog nivoa biosintetikih procesa u elijama. To e biti Peti zakon leenja. Pri tome se treba drati zlatne sredine umerenosti i redovnosti. Setite se: usporeno, neredovno stimulisanje biosinteze u elijama ne daje odgovarajui efe kat; isuvie snano - brzo iscrpljuje limit deljenja. Mi, uglavnom, gorimo iznutra na raun suvie brzog deljenja elija eludano-crevnog trakta. Moramo promeii i ti ishranu, prei na kvalitetno druge proizvode i smanjiti koliinu obroka hrane. Dalje - moramo ukljuiti prirodnu biosintezu iz ugljen-dioksida i azota. To e nam omoguiti da naglo poboljamo kvalitet ivota i dugovenost. To ne treba samo shvatiti ve, po mogunosti, sprovoditi u ivot.

1 18

I 19

BIORITMOLOGIJA
UVOD Ja vidim i sluam kako u tiini svaki as zvone nebeska zvona" i kako se sve ivo potinjava tom ritmu... Odakle petli i uopte ptice znaju kada treba da pevaju? Odakle cvet zna kada treba da se probudi i raspusti svoje latice? Sve se potinjava tom glasu.
V a n g a (bugarska vidovnjakinja)

Ova glava je nastala u potpunosti iz praktinih potreba vezanih za realizaciju programa leenja. Na primer, mnogi ljudi su na sebi isprobali da nekim danima m o g u lako otpoeti gladovanje i podnositi vee fiziko optereenje i obrnuto, da se drugim danima ne mogu primorati na glado vanje, a fiziko optereenje podnose mnogo tee. Kod nekih ljudi ienje jetre uspeva odmah, izbacuje se m n o g o ka menia; kod drugih obrnuto, moe doi do potpunog neuspeha. U emu je uzrok? U tome to se u organizmu povre m e n o menja aktivnost organa i sistema. Izuavanjem ritmova aktivnosti i pasivnosti koji se de avaju u naem organizmu bavi se posebna nauka - bioritmologija. Shodno toj nauci, veina procesa koji se odvi jaju u organizmu sinhronizovani su sa periodinim (povre m e n i m ) sunevo-meseevo-zemaljskim a i kosmikim uti caj ima. 1 to nije udno, jer bilo koji ivi sistem, izmeu ostalog i ovek, neprekidno se nalazi u stanju razmene informacija, energije i materija sa okolnom sredinom. Ako se usled bilo kakvih uzroka ta razmena (na bilo kom nivou -

informacionom, energetskom i materijalnom) izoblii ili narui, tada se to negativno odraava na razvoj i ivotnu aktivnost organizma. Najskrivenija znanja joge (re, j o g a " znai povezivati, spajati") odnose se na ritmove i periode. Zato bioritmologija omoguava da se pokau te najintimnije veze oveka sa K o s m o s o m , od kojih u pivom redu zavisi ne samo zdravlje i procvat oveka kao ivog organizma, ve i realizacija nje govih umnih i duhovnih potencija. Osniva heliobiologije i kosmobiologije Aleksandar Leonidovi Cievskij, na osnovu o g r o m n o g statistikog i eksperimentalnog materijala, dokazao je zavisnost zdravlja i ponaanja ljudi od kosmikih uticaja. Evo ta on pie u svojoj poznatoj knjizi Zemaljski eho sunanih b u r a " : Dakle, mi smo sa svih strana okrueni bujicama (sno povima) kosmike energije, koja nam pritie od dalekih svemirskih maglina, zvezda, meteorskih bujica i Sunca. Bilo bi potpuno pogreno smatrati samo energiju Sunca kao jedinog stvaraoca zemaljskog ivota u njegovom organ skom i neorganskom planu. Treba znati d a j e tokom veoma dugog razvoja ive materije energija dalekih kosmikih tela, kao to su zvezde i magline, ispoljila ogroman uticaj na evoluciju ive materije. Razvijajui se pod neprekidnim snopovima kosmikih radijacija, iva materija je morala da usaglaava sa njima svoj razvoj i da stvori odgovarajue prijemnike koji bi iskoristili tu radijaciju ili zatitne meha nizme koji bi titili ivu eliju od uticaja kosmikih sila. Ali neosporno je samo j e d n o : iva elija predstavlja rezultat kosmikog, solarnog i telurskog dejstva i predstavlja objekat koji je stvoren naprezanjem stvaralakih sposobnosti cele Vasione. Tokom dugog perioda uticaja kosmikih sila na Zemlju ustalile su se odreene cikline pojave, koje se pravilno i
63 Telurski - to j e s t zemaljski.

periodino ponavljaju kako prostorno, tako i vremenski. Poev od krunog kretanja (turbulencije) atmosfere, ugljenine kiseline, okeana, dnevne, godinje i viegodinje periodinosti u fiziko-hemijskom ivotu Zemlje i zavr avajui sa promenama u organskom svetu koje prate te procese, mi se svugde susreemo sa ciklinim procesima, koji su rezultat uticaja kosmikih sila. Ako bismo pokuali da grafiki predstavimo sliku te raznolike ciklinosti, dobili bismo niz sinusoida koje prekrivaju jedna na drugu ili presecaju jedna drugu. Sve te sinusoide pokazale bi se kao isitnjeni zupci koji bi, takode,predstavljali cik-cak liniju itd. U tom beskonanom broju uspona i padova razliitog inten ziteta pojavljuje se udaranje opteg svetskog pulsa, velika dinamika prirode, iji razliiti delovi harmonino rezoniraju jedni sa drugima. Ako bismo dalje produili sa naom analizom, tada bismo videli da se maksimumi i minimumi kosmikih i geofizikih pojava poklapaju sa maksimumima i minimu mima tih ili drugih pojava u organskom svetu. Videli bismo da se jedan ciklus biolokih pojava po vremenu nastupanja svojih maksimuma i minimuma dobro poklapa sa vreme nom maksimalnih i minimalnih napona u kretanju tih ili drugih kosmikih ili geofizikih elemenata. M a k s i m u m i i minimumi drugog biolokog ciklusa poklapaju se sa maksi m u m i m a i minimumima te ili druge kosmike ili geofizike pojave. I eto, pri pogledu na sve te sloene narastajue krive, naa mata nam predstavlja punu ivota dinamiku kosmotelurske sredine u vidu beskrajnog okeana, pokrivenog mnotvom narastajuih i obruavajuih talasa, usred kojih je ivot i ponaanje pojedinanog organizma slino neprimetnoj i bezvoljnoj treici (iverku), koja se povinuje u svom ponaanju, kao i u stvarnom okeanu, svim kapricima okolne fizike stihije."

ievski je velelepno uporedio oveka sa treskom (iverom), ali ako poznajemo bioloke zakone, tada svesno moemo koristiti njihovu silu. Prema tome, nama je naj vanije da poznajemo kako ritmiku aktivnost unutar vlas titog organizma, tako i ono to njom upravlja spolja. Tom pitanju treba prii obavezno sa izuavanjem razmene infor macija, energije i materija. Zbog toga to postoji ogroman broj bioritmova, raz motrimo najvanije, koji se tiu zdravlja oveka, na elij skom nivou, na nivou organa i na nivou celog organizma: dnevne, nedeljno-mesene i sezonske oscilacije aktivnosti organa i sistema. Opis svakog bioritma vriemo po sledeem: fizioloka funkcija, ta njom upravlja, s t a j e gui i s t a j e pojaava.

DNEVNI BIORITMOVI Unutarelijski bioritmovi Svaka elija predstavlja samostalnu funkcionalnu jedi nicu, a aktivnost organizma se u celini zasniva na aktivnosti i sadejstvu pojedinanih elija. Shodno tome logino je da se razmatranje bioritmova pone od elijskog nivoa. Sastavni deo elije je protoplazma u kojoj se nepre kidno odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam. Anabottzam - to je bioloki proces pri kome se proste materije meusobno sjedinjavaju i stvaraju sloenije mate rije, to dovodi do formiranja nove protoplazme, poveanja i nagomilavani a energije. Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, cepanje (razlaganje) sloenih materija na prostije, pri emu se ranije nagomilana energija oslobaa i javlja se spoljanja ili unutranja aktivnost.

Na taj nain, anaboliki procesi vode ka poveanju protoplazme, a kataboliki o b r n u t o - k a smanjenju i njenoj destrukturizaciji. Ali ta dva procesa, sjedinjavajui se, meusobno pojaavaju jedan drugog. Tako, procesi raspada elijskih struktura stimuliu njihovu naknadnu sintezu, a to se vie sloenih struktura nagomilava u protoplazmi, time se aktivnije moe odvijati naredno cepanje sa oslobaanjem velike koliine energije. U tom sluaju se uoava mak simalna ivotna aktivnost elije, a prema tome i itavog organizma. Tim ritmom upravljaju svetlost i temperatura. to su ta dva faktora jaa, time je izraenija cikloza (meanje protoplazme) i aktivniji su fermenti. Osim toga, od tri do 15 asova dolazi do pomaka unutranje sredine organi zma prema kiseloj strani. Umereno fiziko optereenje do punski podstie pomak KAR-a (kiselo-alkalne ravnotee) na kiselu stranu. Na taj nain, dnevna svetlost podstie aktivnost katabolikih procesa u svakoj eliji ovejeg or ganizma. Sa smanjenjem svetlosti i sniavanjem temperature smanjuje se i fizika aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje zgunjavanje protoplazme elija, smanjenje cikloza u nji ma. Kao rezultat toga, elije prelaze u neaktivno stanje (stanje mirovanja). Sada se u njima realizuje program obnavljanja, nagomilavanja, to potpomae pomak KAR-a na alkalnu stranu od 15 asova do tri asa (slika 16). Prema tome, glavni vodi i sinhronizator unutarelijskih bioritmova jeste smena dana i noi. Bioritmove elija naruava nekoliko faktora. Prvo. Elementarno nepridravanje ritma hdenja i sna. Danju spavati, nou raditi. Treba se obavezno odrei nonih smena i neprirodnog naina ivota. Postoji podela ljudi na s o v e " i eve". Polazei od izloenog, s o v e " vode neprirodan nain ivota, koji naru-

Slika

16 - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalnu faza tok razliitih procesa u toku dana

utiu na

ava usaglaenost ritma elija sa dnevnom svetlou. Prosu dite sami: suneva energija (infracrveno, fotonsko, ultravioletno, elektromagnetno zraenje, a takoe snopovi drugih estica) kroz poveanje temperature tela, stvaranje vitamina (na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju tela), jonizaciju tenih sredina organizma i druge faktore poja ava biohemijske reakcije, to dovodi do poviene aktiv nosti organizma. U t a m n o vreme dana tog prirodnog pothra njivanja nema; uz to se nou organizam hladi, a veina

fermenata optimalno su aktivni pri temperaturi od 37 do 38C. Smanjenje temperature tela znatno smanjuje njihovu aktivnost, spazmiraju se (gre se) sudovi. S a m o ta dva faktora pogoravaju probavu hrane koja se uzima uvee ili preko noi, a takode podstiu odstranjivanje proizvoda me tabolizma iz organizma. Kao rezultat takvog izopaenog naina ivota, dolazi do j a k o g zagaivanja organizma. Osim toga, ovek mora da ulae vlastite dopunske napore na podsticanje" neprirodnog ritma bdenja. Prirodno, to u znat noj meri prevremeno iscrpljuje organizam. Takvim nainom ivota zloupotrebljavaju se ljudi stva ralakih profesija, to dovodi do njihovog brzog sagorevanja u cvetu stvaralakih sposobnosti. Na primer, Valentin Pikulj i Vladimir Visockij aktivno su radili nou. Drugo. Organizam ima svoj vlastiti elektrini naboj. Z b o g toga to povrina Zemlje i slojevi atmosfere oko Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod o v e k a ) ' dobijaju negativan naboj. Ali proseni naboj trupa treba da bude neutralan, a time i opti naboj tela oveka pri razlici poten cijala izmeu stopala nogu i temena glave dostie u proeku 2 1 0 - 230 volti. Ti pokazatelji su veoma vani pri normalnoj ivotnoj aktivnosti organizma, to utie na unutranju sre dinu i bioloke struje. Budui d a j e savremeni ovek izolovan od Zemlje (obua sa elektroizolacionim o n o m , sinte tika odea, vetake pokrivke na podovima, nametaj od plastike itd.), napajanje organizma negativnim nabojima preko nogu veoma je oteano. Z b o g toga organizam dobija viak pozitivnog naboja, koji pomera unutranju sredinu prema kiseloj strani i oi jentie makromolekule organizma u prostoru na stranu koja je nepovoljna za njihovo funkcionisanje. Kada je oveji organizam veoma nabijen pozi-

tivnim elektricitetom, ljudi doivljavaju strujni udar pri doticanju uzemljenih predmeta. Kako utie pomak unutranje sredine organizma prema kiseloj strani? Pomak plT unutranje sredine samo za 0,40,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do tekih poremeaja funkcija organizma. Usled promene unutranje sredine u prvom redu menja se aktivnost fermenata u svakoj eliji. One ne m o g u da kvalitetno cepaju materije koje u njih dospevaju do njihovog konanog stanja u kome se one lako izbacuju iz organizma. Na primer, belanevine se zaglavIjuju na stadijumu mokrane kiseline, ne dospevajui" do mokrae; ugljeni hidrati se zaglavljuju" na stadijumu ugljen-dioksida, ne pretvarajui se u ugljen-dioksid. Usled toga javlja se mnotvo bolesti i poremeaja zbog povienog sadraja mokrane kiseline u organizmu, ugljen-dioksida i drugih materija. Meikamentozno teenje takvih bolesti je uzaludno. Kako utie pramena orijentacije makromolekida u or ganizmu na njihovo funkcionisanje? U ivom organizmu postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona obinih molekula. Karakteristike molekula umnogome za vise od toga kako su one orijentisane u prostom. Po pravilu, ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju magnete. Na primer, pod uticajem vika pozitivnog naboja opteg magnetnog polja oveka, molekuli D N K menjaju svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu normalno izvravati svoje funkcije. Od toga strada ceo orga nizam. Kako utiu promene opteg naboja tela oveka na cir kulaciju elektrona u akupunktumom sistemu? Viak pozi tivnog naboja oteava cirkulaciju elektrona po kanalima. To opet oteava koordinirani rad organa i sistema, izaziva zas toje u pojedinim delovima tela, to se nepovoljno odraava na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem dana poinje da

66 67

P r i m e d b a prevodioca. Isto.

boli glava - to je posledica vika pozitivnog naboja u gor njem delu trupa. Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete nor malni tok bioritmova na nivou elija. Medikamentozno te enje tih poremeaja je neefikasno, ak moe dovesti do medikamentoznog zaguenja organizma. Potreban je sas vim drugi pristup. Zato je za izjednaavanje unutarelijskih bioritmova potrebno postupiti na sledei nain. Prvo. Slepo se pridravati ritma bdenja i sna. Na vreme ii na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fiziko optereenje u toku dana dopunski e stimulisati unutarelijske procese raspada i sinteze - osnove postojanja i vota. Jang prelazi u fin, a fin prelazi u jang. Jedno se smanjuje - drugo se poveava i obrnuto. Samo pri takvoj dinamici moe postojati kvalitetan ivot i odravati se zdravlje u najboljem redu. Drugo. U toku dana treba regidisati opti naboj orga nizma. Naime, treba manje leati danju, jer je kod ovejeg organizma dobra cirkulacija energije mogua samo u verti kalnom poloaju. U horizontalnom poloaju naboj se raspo reuje na sasvim drugi nain, naruava se razlika poten cijala izmeu tabana nogu i glave. Ako pri vertikalnom poloaju snopovi elektriciteta koji idu od povrine Zemlje u stratosferu, potpomau cirkulaciju energije, tada e oni u horizontalnom poloaju to ometati. Uz to, ti snopovi su danju i nou potpuno razliiti - danju su oni povoljni za vertikalni poloaj tela, a nou - za horizontalni. Ujutro i uvee treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne), tuiranje, polivanje, to omoguava da se r a v n o m e m o ras poredi naboj po telu. To potpomae i uzemljenje organizma - hodanje bez obue (bos), trljanje tela obinim ili ukuvanim urinom (najjaa terapija od svih na energetskom planu), dizanje nogu u slanoj vodi.

Kao rezultat primene tih jednostavnih i prirodnih mera, moete se izbaviti od mnogih bolesti i poremeaja i ak izleiti medikamentozno neizleive".

FUNKCIONALNA BIORITMOLOGIJA ORGANIZMA To je veoma interesantno i vano pitanje. Razmotrivi ga, shvatiemo zato sve treba raditi na vreme, i ako se toga ne pridravamo, tada e nae zdravlje brzo nestajati. Da bismo detaljno razmotrili ovo ne tako jednostavno pitanje, pristupimo mu sa nekoliko strana; u poetku - u razliito vreme dana, a zatim emo ve moi razmatrati kako se ti procesi odraavaju na funkcionisanje naeg orga nizma. Posle toga emo odluiti da li su bili u pravu ajuverdistiki lekari i kineska narodna medicina sa njenim ue njem o cirkulaciji energije u organizmu. Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj povrini tokom dana? Ako paljivo analiziramo pojave koje se deavaju u prirodi tokom dana (24 asa), K tada moemo uoiti sledee: u procesu sunevog zagrevanja povrine Zemlje i atmosfere uoava se kretanje vazdunih masa, njihovo podizanje usled zagrevanja i opadanje, kondenzacija od hladnoe. Pogle dajmo kako se ti parametri menjaju tokom dana. Pre izlaska Sunca, povrina Zemlje i vazduh iznad nje najvie se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage, koja je ranije isparila. Vodena para se pretvara u maglu, magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vodena para otputa energiju koju je ranije apsorbovala tokom isparavanja iz okolnog prostora. Na taj nain, u predsvanue,

uoava se teak vazduh, njegovo sputanje nadole, padanje rose i otputanje ranije nagomilane energije u okolni pros tor. Postaje ne tako hladno, ve vlano. Taj period se karakterie relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje kao da zamire. Sunce izlazi i postepeno zagreva povrinu Zemlje i slojeve vazduha iznad nje. Poinju procesi isparavanja apsorpcija suneve, toplotne energije za isparavanje, poste peno se vazduh podie. to je blie podne, time je j a e zagrevanje vazdunih masa i povrine Zemlje. T o p a o vaz duh se iri, njegov pritisak se poveava i on poinje da potiskuje prizemni hladni sloj. Kao rezultat toga, vazdune mase poinju da se kreu i, po pravilu, posle podne uoava se intenzivno premetanje vazdunih masa - nastaje vetar. Posle zalaska Sunca, povrina Zemlje i sloj vazduha koji je okruuje postepeno se hlade, kretanje vazdunih masa se usporava dok ne nastupi potpuna ravnotea izmeu toplote i hladnoe. im do toga dode, nastaje zastoj u kretanju vazdunih masa, i u veernjim asovima se uoava zatije u prirodi, kao i ujutro. Ohlaeni vazduh poinje postepeno da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u veernjim asovima javlja neka vlanost, prohladnost, otpu tanje energije. Priblino sredinom noi uoava se sledea interesantna pojava. Sunce se sada nalazi sa druge strane Zemlje, i kroz Zemljinu kuglu sada moe prolaziti samo hronalno zra enje, koje sadri informaciju o procesima koji se deavaju na Zemlji, u Kosmosu i t o m e slino. To hronalno zraenje potpomae sabijanje i pothranjivanje naeg vlastitog hro nalnog polja - ono postaje jo kompaktnije. Hronalno polje se m o e efikasno sabijati samo kada telo oveka miruje. Prolazei kroz oveji organizam, na membranama elija, tkiva itd. ono stvara stojee talase - komprese, koje na organizam asimilira. Poze joge na raun promene poloaja

tela i naknadnog zadravanja u stanju mirovanja u tim pozama omoguavaju da se selektivno akumulira to zra enje, to dovodi do razvoja te ili druge osobine ili jaanja funkcije. Danju, za vreme kretanja, mi rasejavamo svoje hronalno polje, troimo ga. Ljudi koji rade nou ne dobijaju dovoljno tog zraenja i veoma pate od toga. Njihov se organizam bizo troi (stari). Uposlednoj treini noi povrina Zemlje i vazduh iznad nje sve vie se hlade i, prema tome, zgunjavaju. Stvara se slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vaz duh. Tako se neposredno pred svitanje uoava kretanje vazdunih masa u prirodi. A sada nekoliko vanih napomena. U predjutarnjim asovima kretanje vazdunih masa prouzrokovano je hlae njem, a u predveerje (druga polovina d a n a ) - z a g r e v a n j e m . S m e r kretanja vazdunih masa ujutru je od hladne - none strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se one podiu uvis kao rezultat zagrevanja i irenja. Uvee se vazdune mase kreu od tople veernje strane prema hladnoj - nonoj. Nou prestaje kretanje vazdunih masa kao rezultat hlae nja. Na taj nain prisutna je smena suprotnosti u kretanju: ujutro i u v e e - z d e s n a nalevo; danju i n o u - o d o z g o prema dole. Ako se danju aktivnost podstie svetlosnim i toplot nim zraenjem Sunca, tada nou - hlaenjem i hronalnim zraenjem, koja razliito utiu na ivotnu aktivnost organi zma. Danju to dovodi do aktivnosti organizma, raspada njegovih struktura, uzimanje i probava hrane - to jest do gubitka energije (katabolizma). Nou se odvija suprotan proces - prelazak organizma u pasivno stanje, obnavljanje struktura razruenih tokom dana i prihvatanje prethodno asimilovane hrane (anabolizam). Na taj nain, prisutna je pojava dijalektikog zakona jedinstva i borbe suprotnosti ili, po drevnoistonom, jin smenjuje fang, a fang smenjuje

jin.

Pre nego to nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo j e d n u vanu primedbu. Mi smo navikli da p o s m a t r a m o svoj organizam kao da je koom zagraen od okolne sredine. To je u osnovi nepravilno. Pri velikom uveanju mi predstav ljamo gomile atoma i molekula, izmeu kojih postoje og romni meuprostori. Kada u prirodi dode do bilo kakvih kretanja, promena, tada se to, prirodno, deava i u prostoru naeg organizma. Kroz njega duvaju vetrovi, u njemu se kondenzuje vlaga, nastaje su voa, hladnoa i mnotvo dru gog. Naa koa nas titi samo od grubih materijalnih uticaja (ejstava); za sve ostale, finije uticaje mi smo takode otvo reni kao ribarska mrea na vetru, premda smo i zatieni spoljanjim oblogama - ljuskama. Zato sve to se deava u prirodi promena strujanja vazdunih masa, suvoe, vlanosti itd. - deava se i u naem organizmu. Tu osobinu sinkronizaciju procesa koji se deavaju u prirodi i nji hovo odraavanje u organizmu - uoile su rie (drevni mudraci Indije), stvorivi nauku o ivotu ajurvedu. Rie su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput ponavljaju, priblino po etiri asa svaki. Tako su oni izdvo jili period teine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Kap ha i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa. U dane jesenje i prolenje ravnodnevice, kada je izjedna eno trajanje dana i noi, taj period traje etiri asa i to od est do deset asova ujutro. Na ivotnu aktivnost taj period se odraava mirovanjem i teinom. Ako se probudite u tom periodu, tada se oseaj teine i inercije zadrava ceo dan. U to v r e m e aktivira se sluz u elucu, koja potpomae razla ganje hrane i njeno pretvaranje u gustu lepljivu masu. To jest, to je najpovoljniji period dana za uzimanje prvog obro ka hrane. Sledei period, od 10 do 14 asova, karakterie se naj veom energetikom i naziva se Pitta. U tom periodu, pod uticajem toplote, isparavanja, kretanja, lakoe koja proima

nae telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi upravo rezonu ju tim vrstama energije, akumuliraju ih i poinju da rade. U to vreme kod nas se javlja posebna elja za jelom i hrana uneta u organizam u tom periodu bie kvalitetno probavi) en a. To je najpovoljnije vreme za uzi manje vee koliine hrane i njenu probavu. Period od 14 do 18 asova karakterie se poveanim kretanjem, lakoom premetanja vazdunih masa itd. Slini procesi deavaju se i u naem organizmu. To je period ispoljavanja najvee radne sposobnosti, motorne aktivnosti, i on se naziva Vata. Uz to, kako istiu rie, vetar spolja aktivira dva funkcionalna vetra" unutar organizma: eludanog pobuivaa vatre", koji se lokalizuje u elucu, dvanaestopalanom crevu i cirkulie kroz tanko crevo (nje gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga, asimilacija u tankom crevu), i vetra", koji isti nadole", a koji se nalazi u anusu, mokranom mehuru i u nekim drugim organima (njegove funkcija su odstranjivanje ekskrcmcnta, mokrae i neke druge). ak i plod u utrobi majke uvee se vie pokree nego danju. To je najpovoljnije vreme za ispoljavanje fizike aktivnosti, bavljenje sportom, to e, takoe, davati podsticaj u zavrnim fazama probave hrane i ienja organizma. Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organ izam ispoljavaju neto drugaije. Period Kapha traje od 18 do 22 asa. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje
69 U p r e t h o d n i m knjigama autor je razjasnio p o j m o v e K a p h a , P i t t a i V a t a . K a p h a o z n a a v a sluz", t e i n u " , inertnost", h l a d n o u " ; P i t t a oznaava u " , t o p l o t u " , Ijutinu", s p o s o b n o s t r a z l a g a n j a " ; V a t a - l a k o u " , kretanje", vetar", rasejavanje". Po svojim o s o b i n a m a V a t a predstavlja suprotnost K a p h i . K o m b i n u j u i s e j e d n a s a d r u g o m , o n e daju s l o e n e osobine. N a primer, P i t t a s a V a t o m daje osobine s u v o e i vruine, tj. suvi vetar, koji unitava s v e i v o itd.

sve, prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno vee. Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog burnog perioda Vata, nastupa koenje. U tom vremenu aktivira se zadovoljavajua" sluz u glavi. Covek postaje zadovoljan prolim danom, glava je puna utisaka od prolih dogaaja. Sve se to ispoljava u vidu sloenog psihikog stanja zadovoljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu se aktiviraju dva procesa povezana sa obnavljanjem organ izma. Prvi proces - aktiviranje posebne vrste sjedinjujue" sluzi, koja se lokalizuje u svim zglobnim j a m a m a , vrei funkciju meusobnog spajanja zglobova. Kombinacija oputanja organizma sa poveanjem pokretljivosti zglobova je najpovoljniji faktor za vebanje vebi za istezanje i oputanje. Ljubitelji joge ne smeju ni u kom sluaju propustiti to vreme za vebanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje obnavljanja razruenih struktura u toku dana u elijama i tkivima. Organizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i nagomilavam'a. Kraj perioda Kapha najpovoljniji je za od lazak na spavanje. U to vreme ovek se dobro oputa i mirno zaspi. S a n j e , po pravilu, spokojan, i ovek se dobro odmori preko noi. Od 22 do dva asa nastupa energetski period Pitta sa znakom minus. Hronalna svetlost Sunca sa suprotne strane Zemlje u to vreme je maksimalna. U tom periodu posebno dobro se ispoljava biolokacioni efekat, efekat upljih struk tura. To je najpovoljnije vreme za oitavanje informacija. Misaoni procesi, aktivirani snanom hronalnom svetlou, podstiu pojavu najfinijih intuitivnih dosetki i ideja. U to vreme najee se sanjaju stvarni snovi, vri se o b u k a " , reavaju se zadaci. Na primer, Periodina tablica elemen a t a " javila se u gotovom obliku D. I. Mendeljejevu u snu, kao slika. To je najpovoljnije vreme za stvaralatvo. Smet nje su svedene na nulu, informacija je maksimalno izraena, a mozak aktiviran. Sposobnost da se prodire u sutinu prob-

lema je jedna od funkcija Pitte. Na grubljem fiziolokom nivou - to je pojava apetita; u to vreme hrane se ivotinje koje vode noni nain ivota, dolazi do transmutacije (pret varanja) hranljivih materija u jetri, nagomilavanja liranIjivog supstrata izmenjenog oblika. Energiju za svoj rad (anabolizam - to je vezivanje energije, znai za njegovo normalno odvijanje potrebna je slobodna energija) organi z a m dobija od aerojona (slika 17), j e r je njihova koncen tracija nou najvea. I sada na raun energije koju su aerojoni nagomilali u organizmu odvijaju se opisani pocesi. Um mora biti budan, ali telo obamrlo u statinoj pozi, tj. to je tipina stvaralaka meditacija. Na primer, vidovita Vanga preko noi ne spava, ve mirno sedi i vidi" prole ili budue dogaaje. Nije tajna da se umesto stvaralatva kod veine meditacija kao jedan od simptoma ukljuenja" u tom periodu javlja apetit. Zato bez nude ne ekajte taj pe riod, ve na vreme idite na spavanje. Od dva asa do est asova ujutro ponavlja se period kretanja Vata. Sada je to kretanje prouzrokovano hlae njem. Na fiziolokom nivou, ako je ovek budan, to je najtee vreme, koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to vreme se snivaju jutarnji snovi, ovek lako izlazi iz svog fizikog tela. Aktivira se vetar" koji proiava odozgo nadole . Eto zato mi trpimo prirodnu nudu - pranjenje creva i mokranog mehura. Ako se ustaje krajem tog perio da, tada e lakoa i sveina, koji su njemu svojstveni, ostati u organizmu preko celog dana. Otuda - radi pravilnog ukljuivanja u dnevni ritam - listajte izmeu pet i est aso va ujutro. Sada razmotrimo kretanje energije (slobodnih elektro na) kroz kanale akupunkturnog sistema, aktivnost organa, i sve to uporedimo sa procesima koji se deavaju na povrini Zemlje u toku dana.

Slika 17 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u atmosferi: A) dijagram dnevnih oscilacija koncentracije aerojona: njihova kon centracija je nou najvea, to povoljno utie na dopunjavanje akupunhturnog sistema; , , B) vreme poveanja i smanjenja potencijala atmosferskog elektriciteta: 1 - poveanje; 2 - smanjenje (u periodu poveanja najbolje je raditi, trenirati sa ciljem nagomilavanju energije: jogistiko disanje, cigun); 3 - dnevne oscilacije parcijalne gustine 02. Za obezbedenje organizma kiseonikom najvie odgovara period od dva do etiri asa. U to vreme meditira veina jogista.

Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini, naziva se jangperiodom, a tamno jinperiodom. Uopte, pod t e r m i n o m j a n g , podrazumeva se muki zaetak, aktivnost (rad), dan, energija. Pod terminom jin podrazumeva se enski zaetak, pasivnost, nagomilavanje, no, krv. Ali pos toji jo detaljnija podela na j a n g i jin. Tako, ako razmatramo dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka do podneva predstavlja Jang ujangu*. Drugim recima, organizam ivi samo na raun vlastite energije i energije koju dobija od Sunca. Period od podneva do veernjeg sumraka predstavlja Jin u jangu \ tj. tada se vlastiti energetski procesi organi z m a kombinuju sa energijom koja je stvorena pri deliminoj probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno vlastitog ener getskog stanja, na raun asimilacije hrane preveden u kombinovano, tj. ivi na raun vlastite energije i energije od hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se na jang, ali pokazuju energetsku i materijalnu proporciju dana. Period od veernjeg sumraka do ponoi predstavlja Jin a janga". U to vreme dana najizraeniji su materijalni procesi, a zatim u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od ponoi do jutarnjeg sumraka predstavlja Jang u jinil*. Tada se energetski procesi uravnoteuju materijalnim. Na taj nain, u naem organizmu se stalno deavaju, naizmenino, dva procesa - energetski jang i materijalni - jin. Ako preovlauju /V/A/i/procesi, tada to dovodi do smanjenja jin procesa (naruavanja strukture tela). Ako se poveava jin (telo), to zahteva dopunsku energiju za sintezu, smanjuje se jang (ovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast i smanji vanje fina i janga, njihova uzajamna naizmeninost, glavni su uslovi za razvoj i ivot ovejeg organizma. itava kineska medicina zasnovana je na tome i zadatak leenja je uspostaviti naizmeninost tih procesa u organizmu, sinhronizujui ih sa prirodnim.

Posle takve prethodne napomene, moe se prei na energetske kanale. Postoji 12 glavnih kanala: est jang i est jin. Jang kanali povezani su BOL jang organima, a jin kanali sa jin organima. U est jang organa spadaju radni organi, koji slue za uzimanje hrane, njeno usitnjavanje, asimilaciju i izluivanje. U est jin organa spadaju organi za nagomila vanje, uvanje i preradu stranog u vlastito. Kao rezultat rada tih organa organizam popunjava svoje rezerve, obnavlja razruene strukture. Postoji sutinska razlika u cirkulaciji energije kroz jang i jin kanale. Tako, energija u est jangkanala kod oveka koji stoji sa podignutim rukama navie prolazi odozgo nadole. U suprotnom smeru energija prolazi kroz jin-kanale. Kao primer, razmotrimo etiri glavna jang organa, odgovorna za uzimanje i izluivanje hrane, a takoe etiri ghvmjin-organa, odgovorna za uva nje i nagomilavanje hranljivih materija.

Otuda je upravo taj period najprirodniji za prvi obrok hrane, to aktivira sluz koja se nalazi u elucu. Tanko crevo izvrava funkciju razlaganja hrane do m o nomera i amino-kiselina i njihovog prenoenja kroz crevnu barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna aktivnost je od 13 do 15 asova. Tada u prirodi gospodare dva perioda - Pitta i Vata. Prvi period je najpogodniji za razlaganje hranljivih materija, poto se intenzivno koristi energija sun evog zraenja, koja, shodno unutranjoj rezonansi organa, stimulie probavne procese. Drugi period, period kretanja i meanja - Vata - potpomae meanje hranljive mase u up ljini creva i njeno aktivno prenoenje kako unutar upljine, tako i prenoenje razloenih materija kroz zidove tankog creva u krv. Mokrani mehur lui produkte razmene belanevina i soli iz organizma. Funkcionalna aktivnost mu je od 15 do 17 asova. To je vreme aktivnosti perioda Vata, koji podstie razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje nepot rebnog iz organizma. Malo ko zna da se u mokranom mehuru vri odvajanje hronalne energije, koja proima celo telo, od tenosti. Upravo ta energija daje urinu blagu fluorescentnost. Hronalna energija u mokranom mehuru, kao u m a n c e u jajetu, koncentrie se u centru i organizam je ponovo koristi. Cetiri JIN organa

etiri

JANG organa

Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma. Njihova funkcionalna aktivnost je od pet do sedam asova ujutro. U tom periodu zavrava se dejstvo Vate i poinje Kapha - period taloenja i oblikovanja. Kao rezultat svega toga, u debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja ekskrementa, njegovo kretanje nadole, to odgovara jutarnjem procesu padanja rose (slika 18). eludac izvrava funkciju nagomilavanja i primarne prerade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od sedam do devet asova ujutro. To je vreme kada je u punom jeku pe riod Kapha, koji se karakterie teinom, nagomilavanjem, a takoe otputanjem (predajom) ranije nagomilane energije. Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene pare, tada se izdvaja energija koja je ranije utroena na njeno isparavanje.

Bubrezi vre funkciju odravanja primarne ivotne energije u organizmu vodeno-slanog balansa i izbacivanja proizvoda razmene azota (belanevina). Njihova funkcio nalna aktivnost je od 17 do 19 asova. To je vreme aktiv nosti dva perioda - Vata i Kapha. Period Vata podstie razlaganje belanevinastih tela i njihovo izluivanje iz or ganizma. Period Kapha ima taloea" svojstva, od pret-

hodnog razloenog taloi i izbacuje napolje sve s t o j e nepot rebno, a potrebno se vraa u krv. Ako se prisetimo fizio logije oveka, upravo poglavlja koje se odnosi na bubrege, tada emo videti da se iz 100 litara krvi koja proe kroz bubrege u mokrau pretvara samo jedan litar! Odmah postaje oigledno kakav se gigantski posao u njima obavlja na izdvajanju nepotrebnog i asimiliranju po trebnog. Kao to vidite bolji period za rad bubrega u toku dana ne postoji. Perikard - to nije organ ve posebna funkcija organi z m a za odravanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcio nalna aktivnost mu je od 19 asova do 21 as. To je vreme aktivnosti perioda Kapha, ija je jedna od karakteristika stabilnost. Na taj nain, u procesu poviene aktivnosti orga nizma u svetio doba dana, asimilacije hrane itd. dolazi do promene hemizma krvi i unutranja sredina organizma m o e promeniti svoje konstante. Da do toga ne bi dolo, potre ban je poseban period mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju pufemi sistemi krvi, plazme itd. 1 pokazalo se d a j e to naj bolje raditi uvee, kada je sva dnevna hrana ve unesena, asimilirana u krv i raspodeljcna po elijama organizma. Ve ernje zatije je idealno za kvalitetno izvravanje te funk cije. Jetra - glavna laboratorija i energetski pult" gde se vre sve vrste razmene, raspodele krvi i energije. Hranljive materije koje dospevaju u krv strane su za organizam i s a m o ako prou kroz jetru, promenivi svoju strukturu, o n e pos taju srodne organizmu. Funkcionalna aktivnost jetre je od jednog do tri asa nou. U to vreme su aktivne none varijante Pitte i Vate. U emu se sastoji njihova aktivnost? U periodu none Pitte javlja se snaan snop hronalne ener gije, koji n a n i j e i potreban, da ne razlaemo ve preprav ljamo strano u svoje. Na to prepravljanje troi se m n o g o hronalne energije (vri se ozraivanje stranog vlastitim hro-

nalnim poljem radi asimilacije), i u to vreme nje ima isuvie. Period Vata je potreban u radu jetre da bi se razloili stari eritrociti i stvorila u. Stvorena u ima alkalnu pH vrednost. Kao rezultat toga, kada jetra radi, dolazi do najjaeg pomaka pH sredine organizma prema alkalnoj strani, to pogorava zarastanje rana vie nego u bilo koje drugo vre me. Kao to vidite, i ta funkcija je idealno povezana sa ritmom prirode. Plua izvravaju funkciju odravanja odnosa kiseonika i ugljen-dioksida u unutranjoj sredini organizma. Ali, prema kineskoj medicini, a takode uenju jogista, plua su organ koji nagomilava energiju i rasporeuje je po elom organizmu. Kako se to deava? Ispostavlja se da je nou najvea koncentracija aerojona u atmosferi (slika 17 i 18). U svakom aerojonu nagomilana je masa energije dobijena tokom dana od Sunca. Ali danju je energija troena na irenje, kretanje. Nou je ona, usled nonog hlaenja, koncentrisana oko molekula vodene pare, na granici razdva janja sredina voda - vazduh. Dospevajui kroz plua, aerojoni predaju svoj naboj organizmu. Plua imaju posebnu uplju strukturu, koja cedi", m e t e " sve od sebe, stvarajui posebne stojee zone, pa se zato ti naboji na raun p o m e nutog efekta rasporeuju po elom organizmu. T o m e dop rinosi i period Vata, koji uzrokuje meovito kretanje u organizmu. UTICAJ M E S E C A N A D N E V N E B I O R 1 T M O V E Kako su pokazala posmatranja, periodini procesi u prirodi i u organizmu oveka veoma su povezani sa vre m e n o m obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema nieg udnog. Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajed nikog centra tee (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se nalazi unutar Zemlje, blie njenoj povrini. Iako je masa

Sliku 19- Uticaj Meseca na povrinu Zemlje: A) talas plime, koji , J u r i " za M e s e c o m ; B) raspodela v o d e na Zemlji z a v r e m e p u n o g M e s e c a ; C ) m e u s o b n a neutralizacija g r a v i t a c i o n i h uticaja M e s e c a i S u n c a ; D) najvee p l i m e za v r e m e m l a d o g M e s e c a .

Meseca za 27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za 374 puta blia Zemlji i utie na nju jae nego Sunce. U e m u se sastoji uticaj Meseca na Zemlju (slika 19), a otuda na ivotnu aktivnost organizama koji je naseljavaju? Prvi efekat uticaja Meseca na Zemlju je gravitacioni. Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 asa i 50 minuta. Pod dejstvom sile privlaenja Meseca, tvrda povr ina Zemlje se deformie, razvlai se u smeru Meseca za oko 50 centimetara vertikalno i oko pet centimetara hori zontalno. Prirodno, taj uticaj se jo jae ispoljava na vode nom omotau Zemlje, izazivajui plimu i oseku. Kao rezul tat toga, u toku dana, kroz jednake vremenske intervale uoavaju se dva velika i dva mala talasa, priblino jednaka po visini, a takode jedan veliki i jedan mali talas, ako ne raunamo kombinovane. Na taj nain, pojava plime i oseke ispoljava se u tome to u priobalnim z o n a m a okeana voda nakon svakih 12 asova i 25 minuta poinje da nadolazi, obrazujui talas plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj, prirodno, ispoljava se na ponaanje atmosfere, to opet utie na m n o g e meteoroloke pojave. Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i oseke oseaju i tene sredine naeg organizma. To se poseb no ispoljava na raspodelu krvi u organizmu oveka. Drevna kineska medicina kae da 12 organa povezanih sa odgo varajuim energetskim kanalima jedanput dnevno doiv ljavaju dvoasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog organa, i suprotno - oseku, kada se organ minimalno oroava krvlju. Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izraen j e , takoe, u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog dejstva drugaiji. Lenjingradski naunik B. S. Borhsenius dao je pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu

hipotezu potvrdio je francuski naunik Kervran. 7 ' Na taj nain, povrinu Zemlje, kao i sve to se na njoj nalazi, treba razmatrati kao kristalne tvorevine. Rekli smo da pod uticaj e m gravitacije Meseca preko Zemljine povrine prelaze talasi, koji izvlae omota Zemlje za 50 centimetara prema Mesecu. Naravno, sve to utie na stanje kristalnih reetki, iz kojih se sastoji materija Zemljine povrine. Kao rezultat toga, u kristalnim reetkama se javlja varirajui napon, koji je u tesnom sadejstvu sa elektrinim i magnetnim poljima. Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji utiu na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. A nama je ve poznato da promena magnetnog polja utie na brzinu odvi janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener getskog uticaja na funkcionisanje organizma (slika 20). Sada nam ostaje da uporedimo dva Meseeva uticaja gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo ta se deava. Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraeniji u teno-kristalnoj sredini zasienoj mikroelementima. Osno vu teno-kristalne sredine, zasiene mikroelementima u telu oveka, ine krv, meuelijska i unutarelijska tenost. Na taj nain, gde se u datom momentu nagomilava krv i vanelijska tenost, tamo se aktiviraju elektromagnetni efekti, koji prouzrokuju bioloku aktivnost fermenata na datom delu organizma. Odavde se dobija da Mesec upravlja dvoasovnim ritmom naizmenine aktivnosti 12 ovekovih or gana, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini. I tek sada nam postaje jasno zato su unutranji organi aktivni samo dva asa u toku dana, a u protivfazi isto toliko vre mena se nalaze u stanju mirovanja. Sada m o e m o sa potpunom pouzdanou rei da se cirkadni (dnevni) ritmovi aktivnosti ovejeg organizma stvaraju pod uticajem procesa koji se odvijaju na povrini 71 Vidi: G. A. Sergejev, Bioritrnovi i biosfera", Znanje", Moskva, 1976.

Zemlje i koji usuglaavaju datu funkciju organizma sa spoljanjim kretanjem (setite se poglavlja Funkcionalna bioritomologija organizma" - sputanje vazduha ujutro i aktiv nost debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima, punei aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira bioloke procese datog organa. Eto, na tako jednostavan nain u oveku se realizuje to najvee udo prirodel I tog uda bioritmologije treba se strogo pridravati. K a o primer n e m a r n o g odnosa prema bioritmologiji, razmotrimo uzimanje hrane uvee. Postoji preporuka Hcrberta Seltona da se uvee upotrebljava belanevinasta hrana. To se objanjava time to preko noi organizam odmara i moe kvalitetno razlagati i asimilirati belanevine. Ali istovremeno postoji pre poruka ajuverdista i makrobiotiara koja glasi da poslenji obrok hrane treba uzeti do zalaska Sunca. Kao dopuna tim d v e m a preporukama postoji detaljniji savet majstora ciguna koji glasi da jutarnji obrok hrane mora biti najvei od svih obroka. Hajde da paljivo izuimo dijagram koji sam sastavio, a koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perio da i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upot rebljavati belanevine uvee, posle napornog dana. Po pra vilu, radni dan se zavrava u 17-18 asova i veera je priblino izmeu 19 i 20 asova. 1. Sredina u organizmu je alkalna, to ne p o t p o m a e razlaganje tako sloenih, termiki obraenih materija kao to su belanevine. 2. Priblino u to vreme u organizmu nastupa mirovanje, poinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. P r o bava belanevina treba da odvoji deo energije za sebe. 3. Prema binarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su bubrezi, a eludac se nalazi u fazi energetskog opadanja. Prema tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belan evina ne m o e biti rei.

ta mi, u stvari, dobijamo kao rezultat veernjeg uzi manja belanevinaste hrane? Belanevine, kao uostalom i bilo koja druga hrana, unesene u organizam u to vreme ne probavljaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, ve stvaraju polufabrikat' , - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno po punjava ceo na organizam, taloi se u vidu kristala mok rane kiseline, zapuava sudove i istu tu sluz mi ujutro i tokom dana redovno iskaljavamo. Naruava se faza miro vanja i odmora. Organizam ne moe kvalitetno, mirno da nagomilava energiju, p o s t o j e oduzima probava hrane. K.ao rezultat toga, organizam se nou ne odmara, on radi, srce lupa oteano, teko se die. Sve to postepeno dovodi do umaranja, sa prelaskom u hronini oblik. ovek ujutro us taje trom (mlitav), razbijen, oteeu i, da bi se osveio, pije kafu, kakao, aj, pui i tome slino, to ga sve vie uvlai u krug bolesti i rane starosti. Tu lei uzrok tenje za stimu lator i ma i njihovoj optoj upotrebi. Probava hrane u veernjim asovima zahteva preraspodelu energije i krvi u organizmu, to se delimino odraava i na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu kvalitetno da izvravaju svoju glavnu funkciju: regulisanje belanevinaste i vodeno-slane razmene. Postoji vaan fizio loki zakon: kada je aktivan jedan organ, jedna funkcija, drugi organi i funkcije nalaze se u potinjenom stanju. Eto uzroka rasprostranjenog poremeaja rada bubrega, ije je leenje beskorisno pri takvom nainu ivota medikamenti ma (lekovima), injekcijama i tome slino. To je jedan od uzroka tako iroko rasprostranjenog i neizleivog" eer nog dijabetesa i drugih slinih poremeaja. Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uvee, jedenje tokom noi u stvari unitava na organizam, prekida itav proces leenja. Opet, s druge strane, pridravanje naina ivota koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka jaanju organizma i spreavanju svakojakih oboljenja.

A sada razmotrimo drevnu preporuku majstora ciguna. Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 asova ujutro. U to vreme eludac je pun energije i krvi, od koje se stvaraju sluz i eludani sok. Sredina organizma je kisela, to je povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u probavu hrane ukljuuju slezina i guteraa (pankreas), ija je aktivnost u to vreme maksimalna. D r u g i m recima, ta etapa probave hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apsolutno neograniavajui ni u emu druge procese. Poveana koliina suneve energije, shodno rezonansnoj raspodeli u organi z m u , r a z g a r a " do maksimuma vatru probave h r a n e " - sve gori", razlae se. To su upravo procesi koji su i potrebni za tanko crevo. Dalje, spoljanji uslovi pokretljivosti i ener getske aktivnosti tankog creva dovravaju ranije zapoeto delo, pri emu sve faze probave hrane protiu u kiseloj etapi organizma - najpovoljnijoj za probavu hrane. Fizika aktiv nost organizma i poslednji period probave hrane samo podstiu tu etapu. Sledei obrok hrane, koliinski manji i koji se lako asimilira, moe se uzeti izmeu 15 i 17 asova. U tom sluaju bie ispotovani u potpunosti svi bioritmovi, a sam ovek e biti zdrav i pun snage. U stvari, biblijski patrijarsi, pravi sveti ljudi, hranili su se jedan-dva puta dnevno i doivljavali do 100 i vie godina. Na primer, Simeon Stolpnik je j e o samo jedanput nedeljno (!) ,,i to v e o m a malo i laku hranu", a doiveo je 110 godina. Prema tome, mi s m o razmotrili kako su usklaeni pro cesi koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i uverili smo se d a j e skladnost stoprocentna, pri emu spo ljanji uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne obrnuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu korist^ukljuuje se ritmino i postepeno u reim rada (aktiv nosti) i isto tako prelazi u reim mirovanja i stvaranja
72 73 Zitija svetih", knjiga prva, P r a v o s l a v n a knjiga, Priniedba p r e v o d i o c a . 1991.

zaliha. Ovo poglavlje nam je oigledno pokazalo koliko malo z n a m o o sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni ljudi (elton i drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju bioritmologiju. U savremenoj medicini pojavio se novi pravac - hronomedicina, koja izuava bioritmove razliitih oboljenja i razrauje metode efikasnog uticaja na bolest uzimajui u obzir bioritmove. Ta grana medicine je ve izdvojila dve osnovne postavke, koje se sastoje u sledeem: 1. Imajui u vidu karakteristike bioritma bolesti, boles nicima se odreuje uzimanje lekova i fizioterapija u periodu najvee aktivnosti obolelih organa. To omoguava izleenje sa daleko manjim dozama lekova, to dovodi i do smanjenja sporednih efekata hemioterapije. 2. Bolesniku se daju lekovi ili se sprovodi fizioterapija na odreeno vreme do komplikovanja bolesti. Na primer, sprovodenje seanse nagomilavanja ugljenine kiseline do poetka astmatinog napada moe da ubije bolesnika. Uopte, naunici su u dananje vreme otkrili kod o veka vie od 300 funkcija koje se ritmiki smenjuju u toku 24 asa. Zapaeno je sledee: sunano vreme ispoljava na orga nizam oveka pobuujui, tonizirajui efekat, koji je naj bolje izraen pri vidljivom izlasku Sunca. T o k o m zimskih sunanih dana dolazi do kombinacije svetlosnog i hladnog pobuivanja, pojaanog refleksijom suneve svetlosti od snenog pokrivaa i blagim vetrom. Sve tmuran dan debi je umirujue, ali gusta i niska oblanost donekle gui. Oblaci, olujna pranjenja vre pritisak na nervni sistem. Svee vreme sa mrazom kao i oluja (bura) izazivaju depresiju. Zakljuujui o svemu izloenom u ovom poglavlju, m o e se otvoreno rei da su otkrivena nebeska zvona ijem zvonjenju se potinjava sve ivo na Zemlji. Iz nave-

d e n e veze lunarno-zemaljskih uticaja proizilazi najvaniji zakon leenja: Pridravaj se ritmova prirode i usuglaavaj svoju aktivnost sa njima. Sada nam se sa svom jasnou razotkriva da je jedan od glavnih uzroka oboljenja i neuspeha u prirodnom leenju organizma neusaglaenost ivota oveka sa prirodnim rit m o v i m a - upravljaima funkcija organizma. Uzimanje hra ne nou, kada su sve funkcije probave hrane van svoje aktivnosti a ukljuene su potpuno druge, bdenje i uopte motorna aktivnost kasno nou, kada treba spavati i jaati svoje hronalno telo, i spavanje danju, kada se treba kretati, aktivirati jang procese, urba u vreme kada je potreban mir i oputanje, i m n o g o ta drugo iscrpljuju i stare organizam neverovatno bizo. Mi smo razmotrili dnevni reim. Postao nam je jasan smisao tog pojma i sada nam ostaje samo da ga se pridr avamo, kao s t o j e to radila veina dugovenih ljudi.

NEDELJNO-MESEN1 BIORITMOVI Kao osnove za razmatranje nedeljno-mesenih biorit m o v a izdvojiemo dve: uticaj magnetnog polja Sunca i gravitaciono-energetski uticaj lunarnog meseca na ivot oveka.
74 M n o g i ljudi mi m o g u zameriti j e r u v e e imaju p o s e b n u elju za j e l o m i oni ne m o g u da z a s p e dok n e t o ne pojedu. K a k o to objasniti? A k o ste zdravi, tada ete Jako prei na pravi ritam ivota i d o b i e t e s v e n j e g o v e blagodeti. Ali a k o j e o v e k bolestan, n a r o i t o a k o j e oteen e l u d a n o - c r e v n i trakt, postoje polipi i druga patologija, tada e V a s u p r a v o to primoravati da j e d e t e nou, da bi nastala trule - njihovo omiljeno j e l o i o s n o v a Zivoia. V a m a predstoji u p o r n a borba sa tom patologijom, koja izaziva veliki apetit uvee. Izbacivi j e , Vi ete osetiti veliku b l a g o d a t i k a k o je lako, r a d o s n o pratiti prirodni ritam.

Nedeljni bioritmovi Sunce zrai u svim pravcima bujice (snopove) nabijenih estica, koje se nazivaju sunevom plazmom (ili sunev vetar"). Suneva plazma v u e " za sobom magnetno polje, koje kao rezultat stvara meuplanetarno magnetno polje. Naunici su ustanovili da to polje koje potie od Sunca ima sektorsku strukturu. Tako se negativne estice pod nje govim uticajem kreu prema Suncu, a pozitivne - obrnuto. Kao rezultat toga, brzina sunevog vetra" i gustina estica koje se zrae od Sunca sistematski se menjaju. Poto se S u n c e okrene oko vlastite ose za 27 dana, Zemlja, u pro eku, preseca razliite sektore meuplanetarnog m a g n e t n o g polja tokom sedam dana. N a k o n svakih sedam dana Zemlja se nalazi as u pozi tivnom, as u negativnom sektoru tog polja. Sve se to odraava na magnetosferu Zemlje, usled ega se menja i vreme. Ve je bilo rei o t o m e kako razliite p r o m e n e u m a g n e t n o m polju Zemlje, pozitivni i negativni elektricitet utiu na organizam. N a p o m e n i m o da je to promena unut ranje pH sredine u kiselu i alkalnu. Kisela sredina je pove zana sa aktivnou organizma, a alkama - sa njegovom pasivnou. Promena unutranjeg magnetnog polja na odre eni nain orijentie molekule organizma, to se odraava na njihovo funkcionalno stanje. Na taj nain se organizam oveka tokom sedam dana nalazi u fazi poviene aktivnosti. T o m e pogoduju kisela sredina i poveani dotok plazme od Sunca (jang period); sedam dana otpada na pasivnu fazu, kada preovladava alkalna sredina i smanjeni dotok sunane plazme (jin period). U praksi se promena sektora meuplanetarnog magnet nog polja manifestuje u sledeem: nedelju dana kod Vas je raspoloenje poboljano, lako podnosite fizika i intelek tualna optereenja, lako se uzdravate od hrane tokom

24-48 asova. I obrnuto, druge nedelje veoma vam je teko da se uzdravate od hrane, raspoloenje je loe, a fiziki napori se podnose sa kripom". Naroito nepovoljno utiu dani kada se vri smena sektora meuplanetarnog polja. U te dane, da biste pomogli organizmu da se prestroji (prilagodi), treba da vodite veoma umeren ivot: fiziki se ne napreite m n o g o , jedite koliinski malo i hranu koja se lako asimilira itd. Da biste samostalno odredili svoj ritam aktivne i pasiv ne nedelje, treba paljivo pratiti oscilacije svog raspolo enja, fizike i intelektualne aktivnosti. Zbog toga tokom j e d n o g do dva meseca vodite dnevnik, u koji ete zapisivati svoje fiziko optereenje, po redosledu kako ga obavljate, oscilacije raspoloenja, polnu aktivnost itd. Dalje, analizi rajui te pokazatelje, vi ete uvideti da se oni menjaju. U dane kada ste aktivniji, V a m a pomae meuplanetarno magnetno polje podsticajem" i obrnuto.

Meseni bioritmovi Na kalendarski mesec, koji broji od 30 dana do 31 dan, ne odgovara nikakvim periodinim procesima prirode. Z a t o je lunarni mesec koji traje 29,5 dana prirodni period, sa kojim su povezane sve cikline promene u prirodnim pro cesima na Zemlji. Tokom lunarnog meseca javljaju se plime i oseke na morima i okeanima, pri emu se njihova snaga poveava ili smanjuje u zavisnosti od dana lunarnog mese ca; menja se ponaanje atmosfere, to se odraava na m n o g e meteoroloke pojave; pri prolasku Meseca kroz magnetosfcrni zatitni omota Zemlje, menjaju sc parametri magnetosfere; odbijanje suneve svetlosti od povrine Meseca takoe se periodino menja i sve te p r o m e n e odraavaju se na organizam biljaka, ivotinja i oveka. Tako od lunarnog

ciklusa zavisi intenzitet vrenja vina, asimilacija kiseouika kod poljoprivrednih kultura (argarepa, krompir), periodi razmnoavanja kod ivotinja (naroito morskih), mesena periodinost ovulacije kod oveka. Savremena nauka je pronala veze posredstvom kojih Mesec utie na oveka. Tako, zbog j a k o g gravitacionog uticaja Meseca na omota Zemlje (tvrdi i teni) u dane mladog i p u n o g Meseca, mnogo se menjaju sledei fiziki parametri: vlanost, atmosferski pritisak, temperatura, elek trino i magnetno polje. Ispostavlja se da ak najmanje promene tih parametara ispoljavaju uticaj na oveji orga nizam. Ali ako do toga dolazi naglo i snano, a organizam oveka je prethodno oslabljen, pun neistoa itd., tada to prouzrokuje raznovrsna oboljenja. Na primer, nagle osci lacije atmosferskog pritiska naruavaju stabilnost funkcija stvaranja krvi, prouzrokujui oboljenja kao to su hiper tonija i razliiti recidivi srano-vaskularnih poremeaja. Mozak veoma oseajno reaguje na promene vlanosti a t m o sfere, to se ispoljava na njegovu aktivnost. Jo izraenije na bioelektrinu aktivnost mozga utiu promene napona mag netnog polja, to moe prouzrokovati mnotvo psihikih poremeaja. Ameriki psihijatar Leonard D. Ravic, po etkom sedamdesetih godina XX veka, vrio je merenja razlike elektronskih potencija u mozgu i u grudima d u e v n o obolelih ljudi. Pokazalo se da se ta razlika menja iz dana u dan u zavisnosti od faza Meseca. Menjala se i uznemirenost (razdraenost) bolesnika. Ravic je ovako objasnio tu poja vu: Mesec direktno ne utie na ponaanje oveka ali, menjajui odnos elektromagnetnih sila Vasione, on m o e prou zrokovati katastrofalne reakcije kod neuravnoteenih ljudi." Na prvi pogled izgleda da savremena nauka sve zna o Mesecu, mehanizmima njegovog uticaja na oveka itd. Ali ako se obratimo razliitim drevnim izvorima, u kojima se iznosi mnotvo preporuka o tome kako najbolje iskoristiti

binarni ciklus, zalazimo u orsokak. Na emu se te prepo ruke zasnivaju? Mada je njihova vanost neuporedivo dragocenija od strogo naunih. Tako, tibetska medicina prepo ruuje da se profil akt i ko leenje i druge uoplene mere za jaanje organizma sprovode od prvih dana binarnog mese ca. Navodi se da bolesti zlih d u h o v a " (izliv krvi u mozak, paraliza, infarkt miokarda, akutna psihika oboljenja, epi lepsija i druge) najee nastaju 4, 8, 11, 15, 22. i 29. dana binarnog meseca. Kineska narodna medicina preporuuje da se pri izlasku Meseca, prvog dana, uradi j e d n o ispa ljivanje (rana), drugog d a n a - d v a i tako do 14 ispaljivanja sredinom binarnog meseca. Zatim talas nestaje na isti nain kao to je i doao. Tako se sprovoenje uvene terapije moksa po dzu-san-li" (ispaljivanje take dugovenosti, koja se nalazi u predelu zgloba kolena) preporuuje s a m o prvih osam dana binarnog meseca. Avestijska astrologija tvrdi da za vreme mladog Meseca prekomerna fizika aktiv nost nije tako opasna kao za vreme punog Meseca. Jer za v r e m e mladog Meseca energija je koncentrisana u dubini organizma i teko se izbacuje napolje. Za vreme p u n o g Meseca - obrnuto, ona se nalazi spolja i lako se gubi. Z a t o prekomerna motorna aktivnost u to vreme moe da opustoi energetski budet" oveka. Pravi majstori ciguna takode se pridravaju tog pravila. U Kini i Indiji ljudi i danas ive po fazama binarnog kalendara, koji je sastavni deo graanskog kalendara. Na unici smatraju da binarni bioloki ciklus po svom znaaju ne zaostaje za dnevnim, a ezoterijska astrologija tvrdi da su binarni ciklusi njen klju, a faze Meseca - prvi stepen spoznaje tog kljua. Sada nam ostaje da samostalno raz motrimo da li treba da usaglaavamo svoju aktivnost sa binarnim ciklusom i u emu se sastoji ezoterizam (tajna) binarnih faza?

Razmatranje ovog pitanja otpoeemo sledeim redosledom: ta je to lunarni mesec; iz ega se sastoje faze Meseca i njihov uticaj na Zemlju? 1 tek posle toga vriemo uoptavanje, davati zakljuke i preporuke. Pri svome kretanju u odnosu na Sunce, Mesec mu se as pribliava, as udaljava. Povratak Meseca u j e d a n te isti poloaj kosmikog prostranstva u odnosu na Sunce obavi se za 29,5 dana. To se zove sinodian mesec - od latinske rei zbliavanje". Eto tih 29,5 dana predstavljaju lunarni cik lus. Ali postoji i si deru i (zvezdani) mesec, koji traje 27,3 dana. Za to vreme Mesec napravi puni krug oko Zemlje. Zato to se periodi okretanja Meseca oko Zemlje i okretanja Meseca oko svoje ose poklapaju, prema Zemlji je uvek okrenuta jedna te ista strana Meseca. Tu stranu Meseca, u zavisnosti od kretanja, Sunce osvetljava razliito: as se vidi desna polovina koja se svakim danom sve vie poveava dok Mesec ne postane potpuno osvetljen - okrugao; zatim nastaje smanjivanje osvetljenosti povrine Meseca i osvet ljava se samo leva polovina dok potpuno ne iezne. Pro mena osvetljenosti Meseca ukazuje na njegove faze, kojih ima etiri, i svaka traje po 7,4 dana. Sada detaljno razmotrimo razliite poloaje i faze M e seca i njihov uticaj na vodeni omota Zemlje. 1 - Mladi Mesec. Kada se Sunce, Mesec i Zemlja nalaze na jednoj liniji, tako da je Mesec izmeu Sunca i posmatraa koji se nalazi na Zemlji, tada Sunce obasjava samo suprotnu stranu Meseca, i tada on postaje nevidljiv. To je mlad Mesec. Kada se Sunce i Mesec nalaze na jednoj strani n odnosu na Zemlju, njihove gravitacione sile se poklapaju i deluju u j e d n o m smeru. Upravo u to vreme na Zemlji se uoavaju najvee plime i oseke. A promena sile tee, koja nastaje kao rezultat plima u tvrdom telu Zemlje,

iznosi priblino 2 0 % osnovnih promena, uslovljenih sna g o m privlaenja Meseca i Sunca, i dejstvuje na tu istu stranu! Dodajmo to da se u taki mladog Meseca, na maksi m u m u plima i oseka, uoava suprotno kretanje prema smiri vanju, smcni smera dejstva. I I - Prva faza. Po stepcnu kretanja Meseca od Sunca na istok (suprotno od kretanja kazaljke na asovniku), on p o n o v o postaje vidljiv - u vidu mladog Meseca na z a p a d n o m delu neba. I osvetljeni (desni) deo Meseeve polulopte p o veava se dok nakon 7,4 dana ne bude osvetljena tano polovina Meseca. To je upravo prva faza. Za vreme te faze dolazi do sledeih p r o m e n a na vodenom omotau Zemlje. Poto Mesec na zavretku te faze zauzima poloaj pod ugloin od 90 u odnosu na Sunce, tada je gravitacioni efekat njihovog rezultirajueg dejstva najmanji. Meseeve p l i m e se poklapaju sa sunevim osekama, a meseeve oseke, obr n u t o , sa sunevim plimama. Na taj nain, u toj fazi se uoavaju tendencije prelaska od maksimalnih uticaja plima i oseka prema potpunom smirivanju. III - P r v a e t v r t i n a . U d a n e k a d a je osvetljena desna polovina Meseca, nema nikakvih gravitacionih reakcija od Meseca i Sunca. To je posebna taka u kojoj se u m a l o m vremenskom intervalu mirovanja menja smer kretanja u drugi - koji se iri. IV - Druga faza. Mesec produava svoje kretanje p o sle take prve etvrtine, udaljavajui se sve vie i vie od Sunca. Osvetljena povrina Meseca poveava se iz dana u dam I na kraju, kada Mesec zauzima poloaj pod uglom od 180 u odnosu na Sunce, a Zemlja se zajedno sa posmatraem na njoj nalazi izmeu njih, u potpunosti je vidljiva strana Meseca koju osvetljava Sunce. Nastupa pun Mesec. Od momenta prve etvrtine do punog Meseca prolazi j o 7,4 dana (od mladog Meseca - 14,8). To je druga faza. T o k o m

nje rezultujua sila gravitacionog uticaja Meseca i Sunca poinje da razdvaja vodeni omota Zemlje, dok se sa punim M e s e c o m ne zavri i taj proces. Na taj nain, posle take prve etvrtine u toj fazi uoava se tendencija ka razjedinjavanju, irenju. V - Pun Mesec (utap). Za vreme punog Meseca dola zi do maksimalne podele vodenog omotaa Zemlje izmeu Meseca i Sunca. Pod Utiajem Meseca i Sunca nastaju posebne plime. Izmeu tih talasa plime uoavaju se oseke. Prema tome, pun Mesec - to je posebna taka maksimalnog razdvajanja i irenja vodene povrine, posle koje dolazi do obrnutog procesa. VI - Trea faza. Posle take punog Meseca - maksi malnog udaljenja od Sunca - Mesec poinje da se ponovo pribliava Suncu. Potpuno osvetljeni deo Meseeve polulopte poinje da se smanjuje dok sa leve strane ne ostane tano polovina. To je trea faza, koja u binarnom mesecu traje od 14,8 do 22,1 dana. U toj fazi d o l a z i l o p r o m e n e poloaja Meseca u odnosu na Sunce sa 180 na 90 . Za vreme promene poloaja Meseca, gravitacione sile Meseca i Sunca sjedinjuju vodeni omota Zemlje. Plime se postepeno smanjuju, skoro do potpunog nestanka. Na taj nain, u toj fazi uoava se tendencija prelaska od irenja prema sabi janju. VII - Trea etvrtina. Onih dana kada je osvetljenja tano leva polovina Meseca isto tako kao i u prvoj etvrtini, nema nikakvih gravitacionih reakcija. To je posebna taka u kojoj se kroz kratak interval mirovanja menja tendencija od sabijanja u drugu vrstu kretanja. VIII - etvrta faza. Mesec se sve vie i vie pribliava Suncu, dok ne zauzme srednji poloaj izmeu Zemlje i Sunca. To obuhvata period od 22,1 do 29,5 dana, tj. do mladog Meseca. Spolja se to izraava u sve veem nesta janju meseevog srpa skoro do pojave mladog Meseca, kada

se nita ne vidi. To je poslcnja, etvrta faza. U toj fazi Mesec iz poloaja od 90 u odnosu na Sunce prelazi u nulti poloaj. Za vreme tog kretanja, gravitacione sile poinju da se nadograuju jedna na drugu, da se meusobno poja avaju i da v u k u " vodeni omota Zemlje u j e d n o m smeru, stvarajui za vreme mladog Meseca najvee plime i oseke. Na taj nain, u toj fazi se uoava usmereno na cilj meu sobno pojaavajue kretanje od stanja mirovanja do maksi malne aktivnosti. A sada razmotrimo kako se odraava uticaj faza Meseca i posebnih taaka na kretanje energije i tenosti u ovejem organizmu. Pri t o m e emo koristiti drevnu terminologiju jang-jin. Ali pre nego to preemo na razmatranje tog va nog pitanja, sledi nekoliko bitnih napomena (pojanjenja). 1. T e r m i n o m jang oznaiemo zemaljsku gravitaciju, a jin - meseevu i sunanu. 2. Poloaj: jang - unutranj i, jin - spoljanji. 3. Smer: jin - uzlazi (izlazi),y'r//?g- sputa se (zalazi). 4. Tendencija: jin - hi,jang - skuplja. 5. Teina: jin - lagan, jang - teak. 6. U ovejem organizmu jan energija ide odozgo prema dole, a jin odozdo prema gore. Gravitacione sile Meseca i Sunca delovae na oveka koji stoji na povrini Zemlje na sledei nain. Prvo. Za vreme mladog Meseca, tene sredine orga nizma, na raun sloene gravitacije Meseca i Sunca, bie privuene prema glavi. Zemaljska gravitacija vie ne priv lai toliko oveka, poto na suprotnu stranu dejstvuje meseevo-suneva gravitacija. Kao rezultat toga, ovek postaje laki za 2 0 % . Pun Mesec je prva posebna taka u kojoj pri m a k s i m u m u jin dolazi do raanja suprotnosti - jang. Jer sada se procesi irenja i podizanja navie smenjuju suprot-

nim - skupljajuim i usmerenim nanie. Takav nagli zao kret intimnih (linih) procesa postavlja poveane zahteve organizmu. Drugo. U prvoj fazi poinje smanjivanje zajednike gravitacije Meseca i Sunca, skoro do njihove potpune me usobne neutralizacije. Na taj nain, spoljanje -jin dejstvo gravitacije na tene sredine slabi, zbog ega se pojaava jang dejstvo, zemaljsko. To dejstvo se ispoljava u t o m e to se tenosti iz predela glave ustremljuju nanie i ravnomerno se raspodeljuju po organizmu. Zbog toga to spoljanja gravitaciona sila - jin prestaje da dejstvuje, zemaljska jang gravitacija j a e privlai telo oveka, to se ispoljava kroz poveanje njegove teine. Prva faza Meseca - to je porast janga (Veliki jang), to se manifestuje kroz poste peni porast aktivnosti ovejeg organizma. Tree. Taka prve etvrtine karakterie se maksimal nom aktivnou organizma - jang manifestacijom. Gravi tacije spol ja nema - ona se meusobno unitila, Zemlja se iz rastegnutog stanja u obliku jajeta povratila u okruglo stanje. Teina oveka u tom momentu je najvea, organizam je zbijen. U toj prelaznoj taki, kada je jang maksimalan, raa se njegova suprotnost - jin. Procesi u organizmu pod dejstvom narastajue sile jin - gravitacije Meseca i Sunca poinju delovati na irenje organizma. Smena tih kretanja, m e u s o b n o kontradiktornih, predstavlja ogroman unutra nji rad - stres za organizam. etvrto. Druga faza se odlikuje postepenim povea njem spoljanje gravitacije od Meseca i Sunca. Jin se pove ava, njarig-zemaljska gravitacija slabi. Pri punom Mese cu, spoljanje jin dejstvo na Zemlju je maksimalno. Pri t o m e su Mesec i Sunce svojom gravitacionom energijom podelili vodeni omota na dva dela, koja su meusobno suprotna. Slian proces se uoava i u ovejem organizmu zbog toga to je opti tok razdeljen na dva dela - on je oslabio. U

kineskoj filozofiji to se izraava terminom Mala/7//. Ener gija i tene sredine organizma podvrgnute jinskom uticaju, usmeravaju se iznutra prema spolja, organizam se iri. Z b o g toga to sve iznutra ide napolje, taj period je najpovoljniji za ienje organizma. Fiziku aktivnost treba smanjiti da se ne bi rasejavao energetski snop. Peto. Period punog Meseca se karakterie maksimal nim kontradejstvom Meseca i Sunca na Zemlju. Zemlja je rastegnuta, rairena. U organizmu oveka energija se slobo dno izliva iznutra prema spolja, tene sredine su, takode, blie povrini tela. Maksimalni Jin u to vreme rada svoju suprotnost - jang. U toj taki dolazi do zaokreta, od irenja prema sabijanju (skupljanju), vodi se borba, preokret na najtananijim nivoima ovejeg organizma. To je o g r o m a n stres za ovela. esto. Posle stresnog preokreta (loma), od irenja pre ma sabijanju, procesi sabijanja - jang poinju da preovlauju. Sada energija i tene sredine iz spoljanjeg, raire nog stanja organizma tee da se koncentriu, prodru u du binu organizma. Centripetalno, sabijajue kretanje je znak (simptom) aktiviranja jan procesa. Na taj nain, za vreme tree faze, aktiviraju se sviyVwgprocesi i organi vezani za njih. Kod oveka se javlja snaga, on eli da se aktivno kree, bavi sportom, uopte da bude optereen. I to je u potpunosti celishodno - to je najbolji period za vea fizika optere enja, koja organizam prihvata bez problema. Taj period se naziva Mali jang, j e r ranije razdvojene, oslabljene bujice tenosti i energije tee da se meusobno spoje. Po pravilu, u toj fazi se ispoljava poveana polna aktivnost, koja je u potpunosti opravdana. Jer tokom prve dve faze dolazi do sazrevanja jajnih elija, njihovog kretanja kroz falopijeve kanale i dospevanja u matericu, za ta su potrebni prvih 14 dana lunarnog meseca. Otuda se zaee moe kvalitetno ostvariti u toj fazi. Kao to vidite, sve je usaglaeno, u e m u se i sastoji mudrost prirode.

S e d m o . Trea etvrtina - to je taka maksimalnog sabi janja organizma jangskom, to jest zemaljskom gravitacio nom energijom. U njoj, kao i u prethodnim posebnim takama, dolazi do unutranjeg zaokreta od sabijanja prema irenju. Taj dan unutranje toe", kao i period mladog Meseca, prvu etvrtinu i period punog Meseca treba prove sti u mirovanju. Tog dana izbegavajte vea optereenja, suzdravanja od hrane i drugih slinih stvari koje pred stavljaju stres za organizam. Dva stresa - unutranji: od zaokreta sabijanja ka irenju - i stres od optereenja (na primer, parnog kupatila) - moe se dogoditi da organizam ne izdri. O s m o . etvrta faza Meseca - to je ponovni porast jinske energije, poveanje zajednikog dejstva gravitacije Meseca i Sunca u jednom smeru. Bujica energije i tenosti unutar organizma oveka ustremljava se prema glavi, teina tela se smanjuje, ono se iri. To povoljno utie na odvijanje svih jin procesa, aktivira /'inske organe. Z b o g toga to se u toj fazi uoavaju najvee plime, a sile tee dejstvuju u jednom smeru, prema kineskoj terminologiji ta faza se naziva Veliki jin. Spolja se taj period odlikuje porastom pasivnosti, neke oteenosti, isticanjem ljaka i tenosti iz organizma. Drugim recima, to je period prirodnog ienja organizma - menstruacije kod ena, zavretak ivotnog ciklusa - kraj menstrualnog ciklusa, okonanje svih procesa u prirodi. Lunarni mesec (ciklus) drevni mudraci su uvek razmatrali kao z a v r e n u celinu, shodno V e l i k o m z a k o n u slinosti sa drugom celinom, makar to bio dan, godina, oveji ivot ili grandiozna epoha postojanja Vasione. Lunarni ciklus u prirodnom leenju organizma slian je tablici elemenata D. I. Mendeljejeva u fizici. Taj ciklus pokazuje potpuni razmetaj: ta, zato i kada treba uraditi. Iz tog ciklusa, putem logikih rasuivanja, m o e m o za sebe izraunati" to to nam je do sada nepoznato. Najvanije je

da sada moemo samostalno korigovati program vlastitog leenja sa silama prirode, a ne sa preporukama razliitih autora, razliitih sistema", koje su u bioritmologiji potpuno beznaajne. Ja sam pobornik drevnih Veda. oveku je po trebno znanje, a ne sistem. Izmenili su se uslovi i s i s t e m " koji se ranije odlino pokazao poinje da daje suprotne rezultate. Zato stiite znanje, uverljivo znanje, pravo i primenjujte ga. Ostalo e doi samo od sebe i zdravlje i materijalni uspeh, a Vi ete zauzeti svoje mesto u velikoj harmoniji Vasione. A u nastavku emo stvarati - razdvajati medicinske mere (mere leenja) u binarnom ciklusu i obrazlagati ih.

RASPODELA MEDICINSKIH MERA U LUNARNOM CIKLUSU Da bismo shvatili kako gravitacione sile utiu na o veji organizam, treba shvatiti jednostavnu ali vanu poja vu. Sunce, Zemlja, Mesec i druge planete stvaraju oko sebe vrsti (gusti) omota zahvaljujui tome to oni, na raun gravitacije, privlae, sakupljaju i zadravaju oko sebe mate riju, to jest njihovo gravitaciono polje zadrava masu mate rije. Razmislite o tome na raun ega se nae telo zadrava u okolnoj sredini. Gravitacija je ta osnova koja formira telo, daje mu oblik i omoguava da ivi (postoji) odreeni vre menski period (tj. tokom ivota) u stabilnom stanju. A d a gravitacija ne bi p r e k o m e m o sabijala (stezala) na organizam, u naem telu postoji druga vrsta energije elektromagnetna. N a e telo ima odreeni opti potencijal, svaka elija ima svoj vlastiti potencijal (naboj), a unutar elije svaka micelija je sa nabojem (potencijalom), da bi se zadravala voda i spreilo lepljenje jednih materija sa dru gim. Kao to vidite, u telu oveka se nalazi jedna s i l a - j a n g

(gravitaciona, saimaj ua, teka) koja je u ravnotei sa dru gom -jin (elektromagnetna, rairujua, laka). Centar tee tela kod normalno graenog oveka nalazi se u predelu pupka. A poto se on, u stvarnosti, nalazi izmeu nesrazmerno veih centara tee (gravitacionih sila) Zemlje, Meseca i Sunca, on stalno varira, pratei paljivo spoljanja dejstva - sabiranje, oduzimanje, m e u s o b n o podudaranje gravitacionih sila Zemlje, Meseca i Sunca. To dovodi do toga da se centar tee kod oveka, kao baricentrum (teite) izmeu Zemlje i Meseca, neprestano premeta u telu: gore - dole, u krug itd. Ako pri prolasku baricentruma Zemlja - Mesec na povrini Zemlje nastaju razliite r e a k c i j e - t a l a s plime itd., tada na potpuno isti nain dolazi do premetanja vlastitog centra tee po organizmu oveka, a zajedno s njim - tenosti i energije, i to prouzro kuje aktiviranje ili priguenje (slabljenje) funkcija. Najstarija nauka astrologija upravo i opisuje kako sile gravitacije planeta i zraenja Sunca i drugih zvezda utiu na fiziologiju oveka, na njegovo telo, psihu i m n o g o , m n o g o drugog. Autor po prvi put u svetu razotkriva pred velikom masom italaca sam mehanizam tog dejstva, obnavljajui samim time nauku astrologiju, dajui joj onaj oblik koji je imala u svom nastanku. Astrologija - to je velianstvena nauka o oveku i Kosmosu, a njeni zakoni gravitacije i zraenja dejstvuju matematikom preciznou i neumoljivou, kao Njutnov svetski zakon gravitacije. Sada, posle takvog kraeg ali, prema autoru, j a s n o g objanjenja, moe se pristupiti razmatranju toga kako podi zanje i oputanje, sabijanje i irenje, koji se deavaju u organizmu usled spoljanjeg uticaja, del uju na samooseanje i zdravlje naeg organizma. Prva faza Meseca (slika 21). Opteprimedbe: O d m a h posle perioda mladog Meseca tenosti organizma i centar

gravitacione energije premetaju se po telu oveka u naj irim razmerama - od temena glave do stopala nogu. To se deava zbog toga to zajednika gravitacija Meseca i Sunca deluje plimom i osekom na oveka koji stoji; plima - kada se ovek nalazi na nonoj strani. Ali poto ovek nou lei, koncentracija tenosti i energije nije u stopalima, ve je rasporeena po telu vie-manje ravnomerno. Zato se uopte mnogo vie stimulie gornji deo oveka, nego donji. To je j o j e d n o za" protiv nonih smena, nonih aktivnosti, zato to se, zbog gravitacione oseke, mozak slabo snabdeva tenostima, i ovek se brzo umara upravo u to vreme. Na taj nain, tokom prve faze Meseca, naroito u njenoj prvoj treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust i oi; u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva truba, vratni prljenovi, a u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata), plua, nervni sistem. Ali ako kod Vas na tim mestima postoji skrivena patologija, tada e ona kulminirati (pogor ati se). Tako, u prvoj treini dolazi do: oteenja (pore meaja) vida, migrene, nesanice, poremeaja funkcije zad njeg dela hipofize, upale mozga, psihikih poremeaja, opa danja kose; u drugoj treini - akutnog gnojnog tonzilitisa i faringitisa, bolova u nogama i stopalima, onih oboljenja, menstrualnih poremeaja; u poslednjoj treini - otoka plu a, reumatizma u ramenima i rukama do lakata, bronhitisa, astme, pneumonije i aneurizme. Komplikacije su, uglavnom, vezane za to to organizam z b o g zagaenosti ne moe brzo da reaguje na proces ire nja". Tako krvni sudovi ne uspevaju da na vreme propuste pojaanu cirkulaciju krvi, to dovodi do spazmi, bolova, zaguenja u pojedinim delovima krvotoka i tome slino. Sto se tie optih preporuka, predloiemo dve. Prva: U ovoj fazi bi bilo dobro otpoeti sa bilo kojim ciklusom leenja posle mladog Meseca. Samim tim vi ete se prila goditi poetku lunarnog ivotnog ciklusa i na raun njegove

energije usaglaavnjte i jaajte vlastite funkcije organizma. Ta faza Meseca je najpovoljnija za stimulaciju organizma ispaljivanjem take dugovenosti moksapo du-san-U". To se vri na sledei nain: prvog dana posle mladog Meseca - j e d n o zagrevanje u toku 5-10 sekundi; drugog dana - dva zagrevanja; treeg dana tri zagrevanja. Narednih dana treba dodavati po j e d n o zagrevanje, sve do osmog dana. Posle toga terapija se prekida i ponavlja samo u sledeem lunarnom ciklusu. Druga: Ako ovek h o e da se oslobodi loih navika koje podrivaju njegovo zdravlje, na primer, obedovanja kasno uvee, tada obavezno otpoeti ponaanje u skladu sa binarnim ciklusom. Tako, u etvrtoj fazi Meseca treba sami sa sobom da obavite intelektualni rad zbog ega hoete da se oslobodite loe navike, koju korist ete od toga imati i da svesno zaelite da promenite svoj nepravilni nain ivota. Programirajte se u poslednoj fazi Meseca intelektualno, emocionalno i donesite vrstu odluku. I im nastupi mlad Mesec, ponite da realizujete svoj program - uvee pijte samo odvar (aj) od trava, a za ruak ili ujutro - neto vie pojedite. Po stepenu pojav ljivanja Meseca sve vie e se javljati iskuenje da se vratite na stari nain ivota, a najvee iskuenje je u d a n e p u n o g Meseca. Ali Vi morate sve to da pretrpite, da slomite stari stereotip i uvrstite novj, da se fizioloki prestrojite. Z a pamtite da snaga starih navika debije samo do sledeeg mladog meseca. K a d a je M e s e c u utapu (pun), napon e opadati, a sledeeg binarnog ciklusa ete iveti po n o v o m i neete imati nikakvih potekoa, poto se fiziologija prestrojila i funkcionie sasvim drugaije.
78 79 Primedba prevodioca. Isto.

Konkretne preporuke u prvoj fazi Meseca: 1. Fiziko optereenje se mora postepeno poveavati do petog dana. Petog, estog i sedmog dana moete se solidno opteretiti. 2. Fizioterapija. Poto se u ovoj fazi vri sabijanje, a kretanje je usmereno nadole, treba pomoi organizmu da se bre prilagodi tom nainu kretanja, neutralisati prethodno irenje i kretanje nagore. Za to su veoma dobre kontrastne vodene terapije: topao tu jedan minut, naglo polivanje hladnom vodom u trajanju 5-10 sekundi. Hladnoa potpo mae sabijanje organizma i usmeravanje svih procesa pre ma unutranjosti. 3. Ishrana. U tom periodu treba jesti vie j a n g s k e hrane, koja utie na sabijanje organizma, a posle etvrtog dana, da ne bi dolo do prekomernog sabijanja i spazmiranja orga nizma, jedite vie hrane sa energetskim potencijalom" - to je brana koja ima elektrino punjenje (potencijal), to jest termiki je neobraena, sveza, sona, vodnjikava, prohlad na; na primer, svee isceeni sokovi od argarepe, cvekle sa j a b u k a m a itd. 4. Terapije ienja. U tom periodu, naroito pred nje gov kraj, dobro je istiti kou, a takoe vriti pothranjivanje organizma mikroelementima. Z b o g toga primenjujte tople kupke, a u drugom sluaju - sa ekstraktima trava ili urinom (ukuvanim urinom). Tenosti se dobro asimiluju kroz kou i dospevaju u dubinu tela. Osim toga, u prvoj treini te faze, trljanjem koe glave urinom moe se stimulisati rast kose; u drugoj treini - treba se oistiti od nagomilavanja sluzi u nosnim (frontalnim)' i gajmorovim (maksilarnim) sinusi ma, istiti krajnike - ispiranjem urinom i zauzimanjem poze lava"; u poslednjoj treini - treba leiti plua p o m o u
80 81 Isto. Isto.

kupki i stavljanja kompresa (obloga) na grudi i lea od vunene tkanine sa urinom ili slanom vodom. 5. Sakupljanje trava. U toj fazi najbolje je sakupljati korenje i plodove, naroito estog i sedmog dana. Energija i mikroelementi u to vreme nalaze se maksimalno u koren ju. Posebne preporuke se odnose na etvrti dan binarnog meseca. Taj dan je veoma teak za oveka, zato to se tada ispoljava umor organizma posle tako burnog rada kojeg je organizam odradio prethodno na prestrojavanju unutranjeg toka na suprotni. To je dan odmora i molitvi. Druga faza Meseca. Opte napomene: o s m o g dana binarnog meseca, zahvaljujui likvidaciji (neutralisanju) spoljanjih gravitacionih dejstava, tenosti organizma i gra vitacioni centar energije nalaze se u grudnoj upljini. Na taj nain, tokom druge faze Meseca, naroito u njenoj prvoj treini, aktiviranje deo iznad trbuha, grudi, stomak (trbuh), zglobovi na laktovima; u drugoj treini - srce, uni mebur, grudni ko i grudni deo kime; u poslednoj treini - organi trbune duplje, vezani za probavu brane - eludac, tanko i debelo crevo. Ako u tim delovima tela postoji skrivena patologija, tada e se ona komplikovati (kulminirati): u prvoj treini - e l u d a n e bolesti, vodena bolest, poremeaji u probavi brane, gojenje (to je povezano sa guteraom), neuravnoteeno ponaanje; u drugoj treini - bolovi u le ima, srana oboljenja, poremeaj u krvotoku; i u posled njoj treini - otoci trbune duplje (polipi), poremeaj rada creva, apendicitis, proliv. Napominjanje takvih poremeaja, kao to je vodena bolest, poremeaj krvotoka, proliv, ukazuje na to da su svi oni povezani sa nesposobnou organizma da asimilira tenosti. Kao rezultat gravitacije tenost je dospela u te delove, a oni su veoma zagaeni, oslabljeni od upotrebe brane koja nije u stanju da zadrava vodu, to prouzrokuje navedene pojave.

Opte preporuke u toj fazi zasnovane su na t o m e da dolazi do irenja" ovejeg organizma, usmeravanja buji ce tenosti i energije iznutra napolje, to veoma podstie ienje organizma, lak gubitak energije i obilne gubitke krvi. Zato se manje fiziki optereujte u tom periodu srednje i malo optereenje omoguie nam da lepo prei v i m o tih 7,4 dana. Sve operacije, ako su potrebne, prebacite na treu fazu, najbolje na njen zavretak; veu panju poklo nite terapijama ienja. Konkretne preporuke u drugoj fazi Meseca: 1. Fiziko optereenje treba postepeno smanjivati do punog meseca, od srednjeg ka malom. 2. Fizioterapija. Poetak te faze vezan je za to da se p o m o g n e organizmu da bre i lake pree na irenje. Za to su dobre tople i vrue kupke: tople - za osobe sa konsti tucijom sluzi, a vrue - za lica sa konstitucijom vetra, to jest za debele i mrave. Odlino pogoduje parno kupatilo (sauna) devetog i desetog dana. Prohladna i hladna poli vanja u poetku te faze treba vriti krajnje umereno, a zatim ih pojaati na kraju faze, pred pun Mesec, da bi se ugasilo prekomerno irenje koje dovodi do apatije, oputanja. 3. Ishrana. Na poetku faze jedite jinsku hranu, koja iri, da biste to bie preokrenuli proces od sabijanja ka irenju, a posle desetog dana jinske proizvode zamenite sa jangskim: kae, dinstano povre. Masnou dodajte u mini malnim koliinama. Lica sa konstitucijom sluzi u to vreme uopte treba da jedu suvu hranu, sa manje vlage. Za osobe sa konstitucijom vetra, kod kojih organizam slabo zadrava vodu, ovaj period je veoma povoljan. Oni mogu da normal no j e d u kuvane kae, blago dinstano povre, hleb od proklijalogzrna. Taj period je najpovoljniji za njihov organizam. 4. Terapije ienja. Ta faza je najpovoljnija za sprovo enje terapija ienja - ljake (neistoe) zajedno sa buji com tenosti same tee da izau napolje. Zato to su u

drugoj treini te faze aktivni uni mehur i jetra, sve terapije vezane za ienje tih organa treba podesiti u dato vreme. Tada se postie izvanredan efekat, a doza k o m p o n e n a t a za ienje moe biti mala, to se lako podnosi. Prema tome, to je najbolji fizioloki period za ienje jetre. U to vreme je veoma dobro vriti ienje organizma kroz kou - pariti se u parnom kupatilu (sauni), ulazei nekoliko puta u toku j e d n e posete kupatilu. Sank-prakalana koja se uradi u to v r e m e izvanredno isti itav eludani trakt, naroito jetru i guterau (pankreas), to potpomae njihovo naknadno aktiviranje. Klistiri, naroito oni koji se sprovode u posled njoj treini tog perioda, omoguavaju da se oisti debelo crevo i uopte izvlae" svu pogan (neistou) iz trbune duplje. Na tu fazu otpada najvie povoljnih dana za ienje organizma. Na primer, devetog dana dobro je vriti ienje ne samo od ljaka (neistoa), ve i finije vrste ienja, smanjivanje oteenja (povreda)," svoenje bolesti na predmete. Jedan od dana ekadai" (neradnih, prazninih dana) jedanaesti dan lunarnog kalendara, najsnaniji od svih dana lunarnog ciklusa, uopte je namenjen samo za ienje: gladovanje se podnosi lako i efikasno, a efekat ienja je kao da ste gladovali tri dana. etrnaesti dan se tako i naziva dve c e v i " i simbolizuje odvodne cevi, kroz koje treba izbaciti ljake iz organizma. On idealno odgovara za klistire ank-prakalane. Tog dana se moe gladovati ali ne jednostavno, ve n a s u h o " , to jest uopte ne piti vodu. Shodno drevnim traktatima, tenost uneta u tom periodu zagauje organizam, pa je najbolje uopte je ne piti. A k o bismo uopte govorili o tome kada je najbolje poeti i zavriti gladovanje da bi ono dalo najbolji efekat ienja, tada bi trebalo istai da nema boljeg perioda za to od druge faze Meseca. Odgladovavi nedelju, Vi ete se oistiti pri82 83 Primedba prevodioca. Isto.

rodno i bez stresova dva-tri puta bolje nego u bilo kojoj fazi sabijanja. 5. Sakupljanje trava. Ta faza je najpovoljnija za sakup ljanje n a d z e m n o g dela biljki. Energija koja ide o d o z d o nagore i dejstvuje na irenje izbacuje masu mikroelemenata napolje, pri emu je najbolje sakupljati biljke kada je meseina. Posebne preporuke: Prvo, to je o s m o g dana, u k o m e dolazi do unutranjeg zaokreta energije organizma. To je dan stresa, dan transmutacije (preobraavanja)' energije bukvalno na svim nivoima. Uz odgovarajuu pripremu tog dana se m o e kvalitetno prestrojiti vlastita egzistencija, koristei naglu promenu spoljanje gravitacione energije. Obian ovek, koji ne tei dostizanju vrbova d u h o v n e trans mutacije, taj dan treba da provede mirno, bez preterivanja. Trinaestog dana energija snano cirkulie po kanalima, i to se m o e iskoristiti za ienje, za svoenje crne energije na predmete - upijae, na primer, na topolu, jasiku itd. Sledei veoma vaan dan je dan punog Meseca (utap). * Tada energija izbija kao snana fontana, oveka privlai suprotni pol, iskuenja su najvea. Ali treba se uzdrati od bilo kakvih seksualnih veza, j e r je predaja energije tog dana kolosalna (ogromna) i ovek posle toga treba due vreme da se oporavlja. Druga karakteristika tog dana je to treba prei iz rei ma irenja na sabijanje i, po pravilu, na taj prelazak odlazi m n o g o vie vremena nego od sabijanja i ka irenju. Glavni uzrok zato se ovek moe isprazniti" polnim aktom je taj to se centar gravitacione energije nalazi u predelu polnih organa, a ustave" su u to vreme maksimalno otvorene; otuda orgazam u to vreme predstavlja vrata kroz koja u
84 85 Isto. Isto.

ogromnoj koliini odlazi naa energija, i tog dana, kao ni j e d n o g drugog, orgazam je najsladostrasniji i naroito odgo vara enama. Trea faza Meseca. Opte napomene: Posle punog Meseca, spoljanje gravitaciono/7 /7 dejstvo poinje da slabi, dok u treoj etvrtini, u posebnoj taki ne postane nulto. Ta faza se karakterie prelaskom ovejeg organizma iz stanja irenja u stanje sabijanja. Propratimo kako se gravitacioni centar premeta u organizmu oveka, a uporedo s njim se aktiviraju jedni ili drugi organi. U prvoj treini te faze aktiviraju se bubrezi, d e o oko bubrega i slabina (krsta); u drugoj treini - polne lezde, prostata, mokrani mehur i pravo crevo; u poslednjoj treini - zadnjica, butne kosti, trtini prljenovi. Ako na tim mestima postoji skrivena patologija, tada e se ona ispoljavati kroz sledee poremeaje i komplikacije: u prvoj treini poremeaj rada bubrega, uremija, guavost, apscesi, glavo bolja, izobliene polne sklonosti (homoseksualizam); u dru goj treini - bolesti organa za raanje dece, upala m o kranog mehura, kila (hematom), vodena bolest jajnika, neredovne menstruacije kod ena, bolesti grla; u poslednjoj treini - povrede i oboljenja u predelu karlice, neuralgija iijadinog nerva (iijadikusa), paraliza, astma. Kao to se vidi iz pregleda poremeaja i oboljenja, oni su, uglavnom, povezani sa zagadenou organizma, od ega stradaju tkiva koja su nesposobna da kvalitetno proputaju bujicu energije i tenosti. Shvativi glavni uzrok, m o e se veoma uspeno dejstvo vati na te delove radi njihovog izleenja i obnavljanja (regeneracije). Tako, na primer, na ote ene delove gde je nagomilana tenost mogu se stavljati komprese od mokrae i ona se moe piti. To e potpomoi brzo odstranjivanje suvine tenosti, j e r urin je - prirodni diuretik. Lokalne terapije na slabine (kista) u vidu zagre-

vanja, kompresa itd. potpomoi e izleenje tih delova orga nizma. Opte preporuke u toj fazi zasnivaju se na tome to tada dolazi do sabijanja: jang se poveava,//'/? smanjuje. Na samom poetku, radi breg zaokreta prema sabijanju, pri me nj i ij t e j ed n os t a v u i j e terapije, koje su ranije opisane: poli vanja, uzimanje jangske hrane, a pred kraj te faze, da biste spreili prekomerno sabijanje, odravajte balans p o m o u ishrane, terapija i drugih sredstava. U tom periodu m o g u se izvriti i uspeno izdrati velika fizika optereenja. Za o n e koji se bave vrstama sporta gde je potrebna snaga, to je v r e m e udarnih treninga, a oni koji rade na uvebavanju gipkosti (elastinosti), to je nepovoljan period - telo je neosetljivo (kruto). Ali to je privremena pojava, i ne treba oajavati ako odjednom zglobovi na kolenima nisu tako elastini kao to su bili prethodne nedelje. U stvari, veba nje asana j o g e upravo se i ne preporuuje tada kada ste najvie elastini (gipki), ve kada se ta elastinost u jangskim periodima donekle gubi -radi spreavanja prekomernog sabijanja. Joga, prava joga, sve usaglaava samo sa prirodnim ciklusima. U suprotnom, vebajui korisnu asanu i postiui sa njom efekat u jednom periodu, moe doi do traume u drugom periodu. Na primer, kod oboava laa stajanja na glavi bez uzimanja u obzir raspodele krvi u organizmu po fazama Meseca, dolazi do pucanja krvnih sudova oiju, trauma na vratnim prljenovima i mnogih drugih poremeaja. Kompleks asana mora da se menja od faze do faze radi harmonizacije spoljanjeg dejstva unu tranjim svesnim naporom, ali ne treba poveavati spo ljanje dejstvo unutranjim. U tome je sva razlika izmeu pravog jogiste i oboavaoca asana". Konkretne preporuke u treoj fazi Meseca: /. Fiziko optereenje. Dolazi do poveanja fizikog optereenja i najintenzivniji treninzi, na primer, u atletici,

sprovode se na kraju faze, pred treu etvrtinu. Vi ete oseati kako se lako borite sa poveanjem obima i inten ziteta treninga i bukvalno ete imati elju da stalno trenirate. 2. Fizioterapija. Ona je priblino ista kao u prvoj fazi. U poetku treba pomoi organizmu da pree na reim sabi janja, a pred kraj treba spreavati to sabijanje - odravati balans izmeu janga i jina. To se posebno odnosi na lica u starijem dobu. Oteenost, vodena bolest, koje se javljaju kod njih, to je posledica neelastinosti (krutosti) tela. Vama predstoji da se mnogo potrudite da biste povratili izgub ljeno. Ako to ne radite, tada e se vae stanje v r e m e n o m samo pogorati. Setite se ene oboavaoca kupki, koju sam opisao u knjizi Kretanje, gladovanje, disanje i vodene terapije". Zahvaljujui parnom kupatilu (sauni) i vodenim terapijama, ona je odravala elastinost svojih tkiva i u svojih 70 godina bila je sveza i privlana kao devojka. Zato se koristite tim savetom i dejstvujte. Nije sluajno Porti rije Ivanov rekao da mi svi z n a m o umirati, a da se izleimo, preporodimo ne znamo i ne elimo. 3. Ishrana. Preporuke su iste kao i za prvu fazu. Z b o g aktiviranja jangskih organa: eluca, creva - procesi probave hrane odvijaju se daleko bolje, moe se upotrebljavati grub lja hrana, ali se ne treba prejedati. Razumna mera potrebna je u svemu. U j e d n o m od mojih ranih radova razmatrao sam preporuke ukrajinskog akademika Bolotova, konkretno pre porod organa. Bolotov preporuuje da se intenzivno vri pothranjivanje kroz kou, trljanje koe haringom (vrsta ribe)' itd. Tako je to pothranjivanje" organizma radi regeneracije (obnavljanja) bubrega, srca itd. najbolje sprovoditi u treoj fazi Meseca. Materije nanesene na kou aktivnije e se prenositi u dubinu organizma i ispoljavati svoje lekovilo dejstvo. Prva i trea faza Meseca najpovoljnije su u te svrhe.

Sprovodenje tih istih terapija u drugim fazama nee doneti uspeh. To se odnosi i na primenu urinskih kupki, vivatona 87 ( l e k ) i drugih sredstava za podmladivanje organizma. Uz to se u prelaznim takama, danima izmeu faza, treba bra niti krajnje umereno. 4. Terapije ienja. Isto kao i u prvoj fazi. 5. Sakupljanje trava. Isto kao stoje opisano u prvoj fazi. Ali treba neto rei o njihovom suenju. Radi m a k s i m a l n o g zadravanja svih materija, trave treba suiti upravo u tom periodu. Mikroelementi i druge potrebne materije kao da se same konzerviraju u jangskim fazama. Primena trava se takoe preporuuje sa uzimanjem u obzir faznog stanja organizma. Na primer, trave koje drobe kamen najbolje je koristiti u prethodnoj, drugoj fazi, kada se odvija prirodno irenje, razredivanje svega to postoji u organizmu. Efekat takve upotrebe bie daleko vei. U stvari, pri izbacivanju kamenia nee biti nikakvih komplikacija, poto su svi kanali i prolazi oputeni i raireni. U j a n g s k o m periodu m o g u se lako pojaviti spazme, zaepljenja, komplikacije. Iskoristite te nijanse u svoju korist. Posebne preporuke: O n e se odnose, uglavnom, na sedamnaesti dan binarnog meseca. Tog dana v e o m a je po eljno da mukarac ima polni odnos sa e n o m poto je u toku preobraaj enske energije, koja moe pothraniti m u karca i neoekivano za njega samog dovesti ga na nove nivoe percepcije (opaanja). Upravo tog dana odravane su svete bakanalije u drevnoj Grkoj, sprovodene su tantrike vebe sa partnerkama. Dvadeset prvi dan binarnog ciklusa v e o m a je dobar za udarni trening. Dvadeset drugi d a n j e dan posebne take, u kojoj dolazi do energetskog zaokreta, transmutacije organizma. Na meni lino to se ispoljilo tako to sam stekao osobinu da obnav87 Isto.

ljam informaciju za godinu dana. U meni se stvorio takav oseaj da mogu predstaviti, opisati kako praktino primeniti bilo koju temu u jednostavnoj ali najefikasnijoj varijanti. Za to su mi potrebne dve stvari: vreme za rad i sredstva za realizaciju. Na primer, moe se napisati kapitalno delo iz astrologije, ali da li je to potrebno obinom oveku i gde pronai sredstva za njegovo objavljivanje kako je zamislio autor, a ne zbrda-zdola, kako se kod nas deava? Prema tome, dvadeset drugi dan treba provesti tiho, spokojno da bi se zaokret energije odvijao bez ikakvih komplikacija. etvrta faza Meseca. Opte napomene: Posle dvadeset drugog dana binarnog meseca, nastupa nova etapa irenja, ali njeno dejstvo je svojevrsno. Z b o g toga to se s p o l j a n j a jinska dejstva gravitacionih sila Meseca i Sunca m e u s o b n o nadopunjuju, sabiraju, energija i tenosti se podiu nagore p r e m a glavi. Poto se Mesec tokom svetlog vremena dana nalazi sa suprotne strane Zemlje, gravitaciona energija or ganizma, a zajedno sa njom i tene sredine, vre kretanje u suprotnom smeru, to jest prema stopalima nogu, i stimuliu te delove tela. Prema tome, tokom etvrte faze Meseca, u njenoj prvoj treini, aktiviraju se sledei delovi tela - kolena, uopte kotani sistem, koa i probavni sistem; u drugoj treini glenjevi nogu i ruku, kosti donjih ekstremiteta, vid; u poslednjoj treini - stopala nogu, tenosti tela, eludano-crevna peristaltika. Komplikacije u toj fazi ispoljavaju se u sledeem: u prvoj treini - deficit ^ G d i - n a z i y ' i i c e " tenosti u zglobovima, reumatizam, poremeaji probave hrane, ospe na koi, psorijaza; u drugoj treini - poremeaj krvotoka, naroito u donjim ekstremitetima, varikozno pro irenje vena na nogama, vodena bolest, nesvestice; u po slednjoj treini - slaba cirkulacija krvi u ekstremitetima, vodena bolest, bolovi i spazme u stopalima, psihosomatske bolesti.

Kao to se vidi iz pregleda poremeaja, stradaju gornji i donji delovi organizma - as prekomerna plima (priliv) u stopala prouzrokuje zastoje u njima, komplikaciju varikoze, a deficit krvi u mozgu dovodi do nesvestica; as oseka (odliv) krvi u ekstremitetima prouzrokuje spazme, slabu pokretljivost, reumatine pojave; pojaana bujica tenosti koja cirkulie od glave prema nogama ispira itavo telo, izvlai sve ljake (neistoe) napolje toliko snano da se u ienje ukljuuje koa, pa se otuda na njoj pojavljuju ospe i drugi poremeaji. Opte preporuke povezane sa svojevrsnou te faze. To je zavretak lunarnog ciklusa, pa zato sve poslove, ciklu se treniranja i leenja treba u to vreme zavravati. Ne is putajte ga radi leenja donjih ekstremiteta, oslobaanja od taloenja soli, mamuza na stopalima. Naizmenino dejstvo kompresa sa ukuvanim urinom i pijenje sokova koji alkalizuju organizam, trava, steranje ispod stopala preko dana razliitih trava (ladole poljski, brljan, sipanica Herniaria glabra) potpomagae brzo ienje tih delova tela. Uopte, ta faza potpomae ienje organizma, sprovodenje glado vanja, raznovrsnih ispiranja. Zato paljivo pratite srp Mese ca. im se on izgubi iza horizonta, nakon tri do pet asova moe se vriti ank-prakalana, raditi klistiri ienja itd. Pojaane gravitacije Meseca, Sunca i Zemlje koje dejstvuju u j e d n o m smeru pomoi e vam da lako i prijatno uradite ank-prakalanu, ako vam do tada to nije uspevalo. Licima koja pate od gubitka (isticanja) tenosti u glavi, za to vreme se preporuuje da rade obrnute (prevrnute) asane j o g e : p l u g " , breza", polubreza", stoj na glavi" i njihove vari jante. Konkretne preporuke u etvrtoj fazi Meseca: /. Fiziko optereenje. Z b o g otvaranja energetskih us tava ( b r a n a ) " spolja i opasnosti od gubitka energije, fiziko optereenje mora biti umoreno, skoro do njegovog sraa-

njivanja pred mlad Mesec. Vie hodajte, manje sedite da se krv ne bi zadravala u donjim ekstremitetima. ee primenjujte vibrogimnastiku, vie koristite obrnute poze j o g e . 2. Fizioterapijo. Poetak faze usmeren je na to da se p o m o g n e organizmu da prede sa sabijanja na irenje, ali zatim se mora izvriti takva korekcija da bi se kompenzovalo odsustvo krvotoka usled veoma j a k o g prilivno-odlivnog dejstva jinske gravitacije. Na primer, patite od nesvestice usled odliva krvi u noge. Da bi u to vreme normalizovali krvotok, prime nj uj te prohladne kupke za noge; da lje, leite i umotajte ramena da biste potpomogli dotok krvi u gornji deo tela. Prohladno polivanje se vri sledeim redosledom: u poetku mlaz usmerite na stopala pa na kolena, bedra, stomak, a tek posle toga na glavu. Takav redosled potpomoi e potiskivanje krvi nagore i unutra. A k o se pone obrnutim redosledom, to jest od glave, tada e, obrnuto, krv otii iz mozga i vi ete se loe oseati. Naravno, te preporuke se odnose na starije, iscrpljenije osobe. Mladim, zdravim osobama to, takoe, nije na odmet da znaj u. 3. Ishrana. U ishrani se pridravati uputstava za drugu fazu Meseca. Manje jedite masnu hranu, nepoznatu i koja se slabo asimilira. Organi za probavu hrane nisu tako snani kao u jangskim fazama, a gravitacija varira" gore-dole po organizmu, naruavajui samim tim normalno prenoenje hrane kroz eludano-crevni trakt. Eto odakle nastaju mno gobrojni poremeaji probave hrane u toj fazi, a takoe ospe na koi od neasimilirane hrane. Upotreba jangskih proi zvoda u poslednjoj treini te faze veoma je dobra; korisni su, takoe. razliiti zaini, koji usmeravaju energiju organizma nagore, potpomau zagrevanje organizma i razredivanje 4. Terapije ienja. One odlino uspevaju upravo u toj fazi. Veoma je uspeno ienje kroz kou p o m o u parnog

krvi.

kupatila (saune). Raznovrsne komprese primenjene lokalno privlaie na sebe svu neistou iz organizma i sa povreenib delova tela. U to vreme veoma je dobro oslobaati se manjih (finih) neistoa, svodei ih na glinene kataplazije (obloge od gline). 1 Kao to je ranije istaknuto, to vreme posebno odgovara za ank-prakalanu i ienje klistirima. Ne dolazi sluajno u to vreme do menstruacija kod ena otvara se donji kanal za ienje. To se, analogno, deava i sa mukarcima, ali ne u tako uoljivom obliku. Pomou tog kanala moe se bitno poveati efikasnost ienja organi zma. Na primer, dobro je postupiti na sledei nain: pariti se u banji (sauni) i dopunski posle toga vriti klistiranje sa ukuvanim urinom. Terapija sa parom potpomae bolje od vajanje ljaka (neistoa), koje se, shodno sili tee koja debije u to vreme, nagomilavaju ispod stomaka, a mikroklistiri sa 100 grama ukuvanog urina izvanredno e dejstvovati na izbacivanju tih gadosti iz tela. Postupajui na taj nain, Vi ete dejstvovati zajedno sa prirodom i postizati odline rezultate. irok vidokrug dejstva taj period prua ljubiteljima gladovanja. Energetika, koja se kree iznutra napolje, veoma odgovara gladovanju, ienje koje dejstvuje nadole dopunski pojaava njegovo dejstvo, a poto se ciklus odvija prema svom prirodnom kraju, to glad samo potpomae njegov bezbolni (laki) zavretak. Za sprovoenje gladovanja, tanije uzdravanja od hrane, povoljni su sledei dani: 2 3 . - dan pokajanja, drugih opratanja i posta; 26. dan - drugi dan ekadai" (neradni dan), za vreme kojih se prema vedskim pisanjima posebno preporuuje uzdr avanje od uzimanja hrane; zato ne proputajte povoljnu mogunost koju Vam daje taj dan. Nije loe da se uzdrite od uzimanja hrane i 29. dana, da biste pomogli organizmu da prede na novi ciklus. Ako ste odluili da sprovedete

nedeljno gladovanje u tom periodu, tada ga obavezno zavr ite 29. dana binarnog meseca, da bi se poetak vae regeneracije (obnavljanja) poklopio sa poetkom ciklusa. U tom sluaju e se procesi za obnavljanje organizma podudariti sa energetskom osnovom binarnog ciklusa i odvijae se m n o go bolje. Dugotrajno gladovanje, ako ste se odluili na to, takoe uskladite po rokovima sa binarnim fazama. Praksa je pokazala da je veoma teko otpoeti gladovanje u prvoj i treoj fazi Meseca. Organizam punom snagom angauje j a n g s k e organe za preradu brane, a zbog usmerenosti unu tranjeg toka na sabijanje, ienje organizma je oteano. Z a t o je efekat krajnje minimalan, ak i pri s e d m o d n e v n o m gladovanju. A neki ljudi tvrde da su celu nedelju imali potrebu za jelom. Najbolja je, skoro uvek, za poetak dugo trajnog gladovanja druga ili etvrta faza Meseca. Hranljiva veza se prekida mnogo lake i bezbolnije, a ienje je dosta efikasnije. Kombinovanjem aktivne nedelje (vidite nedeljni ciklusi") sa drugom ili etvrtom fazom binarnog ciklusa postiu se najbolji efekti pri gladovanju. Obnavljanje (regeneraciju) uvek poinjite sa poetkom jangske faze Meseca (prva i trea faza binarnog ciklusa). U to vreme prirodno se ukljuuju organi za probavu hrane, aktivira se energija i obnavljanje se vri samo od sebe. Ali zapamtite, z a p o injanje gladovanja i izlazak iz njega u dane posebnih taa ka jeste kontraindikativno. Veina komplikacija i neprijat nosti deava se tada kada dolazi do takve podudarnosti. 5. Upotreba trava. Svojevrsnost te faze daje n a m m o gunost uspene primene berbe trava za ienje organizma od kamenja u bubrezima, mokranom i u n o m mehuru. T a k o se svojstva trava da drobe kamenje nadopunjuje sa irenjem organizam, to zajedno pojaava efekte usitnja vanja kamena i njegovog izbacivanja. Da biste iskoristili tu fazu binarnog ciklusa za izbacivanje razdrobljenog k a m e nja, treba shvatiti sledee. Sila zajednike gravitacije Mese-

88

P r i m e d b a prevodioca.

180

ca, Sunca i Zemlje u tom periodu je najvea kada se ovek nalazi sa suprotne strane. Na taj nain, ako je M e s e c (stari srp) bio u zenitu u 12 asova danj u, tada e u 12 asova nou Mesec i Sunce upravo biti ispod Vas, sa druge strane. Z a t o terapiju izbacivanja kamenja treba otpoeti na 1 , 5 - 2 asa pre nastupanja tog vremena. Sedite u kadu sa toplom vodom i pojaano ponite da primenjujete sredstva za otkidanje i drobljenje kamena. Sve to se u V a m a razdrobilo lako e izlaziti, bez ikakvih bolova i spazmi. U jangskim fazama (prva i trea faza lunarnog ciklusa, kada telo tei da se sabije i sve to je dospelo u organizam ima tendenciju da ide Unutra' i da se tamo akumulira, preporuuje se primena berbe lekovitih trava za izjednaavanje funkcija organizma, nagomilavanje mikroelemenata i drugih korisnih materija. Vievekovno iskustvo astrologije pokazuje d a j e ljudi ma roenim u tom ili drugom znaku zodijaka potrebna poveana koliina odreenih materija, i samo se u tom sluaju ovek osea potpuno zdrav. Sada, znajui da u prvoj i treoj fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije razno vrsnih materija u organizmu, mi moemo dopunski, p o m o u ishrane, trava i tome slino, unositi u organizam nedo stajue materije. Evo preporuka po znacima zodijaka. 1. Ovan (21. marta -19. aprila). Potreba za hranom koja sadri fosfat kalijuma; trave - goruica, aloja, beli luk (enjak); vitamini - A, B, C; mikroelemenat - organsko gvoe; preporuljivi proizvodi - cvekla, j a b u k e (naroito je dobra smesa svee iscedenih sokova od cvekle i j a b u k a u odnosu 1: 4), celer, argarepa, spana, orasi. 2. Bik (20. aprila -21. maja). Potreba organizma za hranom koja sadri sulfat sode; t r a v e - z o v a , alfija, kiseljak (kiselo zelje); vitamini - A i E; mikroelemenat - med; preporuljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bun deva); za one koji ive pored mora - morski plodovi. 3. Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom koja sadri hlorid kalijuma; trave - celer, hmelj, valerijana;

vitamini - grupe B, C, E i D; preporuljivi proizvodi proklijalo zrno, orasi, celer, kaj sije (naroito suene), sirevi i posno meso. 4. Rak (22. juna - 21. jula). Potreba za h r a n o m koja sadri hlorid kalcijuma; trave - rumarin, ugas (Nasturtium officinale); vitamini - B_, C, E; preporuljivi proizvodi lisnati kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo groe. 5. L a v (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja sadii fosfat magnezijuma; trave - kleka, aromatina rutvica, mirodija, perun; vitamini - C i E; mikroelemenat zlato. Preporuljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora, salata, golubika (Vaccinium uliginosum). 6. Devica (22. avgusta-22. septembra). Potreba za hra nom koja sadri sulfat kalijuma; trave - cikorija, letnji ubar; vitamini grupe B; mikroelemenat - organsko gvoe; preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata endivija (Cichorum Endivia), lenik. 7. Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hra n o m koja sadii fosfornokiseli natrijum; trave - ubar, lju biica; vitamini - A i E; mikroelemenat - mangan; prepo ruljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba, zelen, suva smokva, agrumi. 8. k o r p i j a (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za hranom koja sadri sulfat kalcijuma; trave - pelen, bazilika; vitamini - grupe B, C i E; mikroelemenat - organsko gvo e; preporuljivi p r o i z v o d i - pargla, rotkvica, ljive, svee isceeni sokovi od cvekle sa jabukama. 9. S t r e l a c (22. novembra - 21. decembra). Potreba za hranom koja sadri dioksid silicijuma; trave - alfija, slez, crvena detelina; vitamini - C i E; mikroelemenat - kalaj (kositar); preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, zelen od peruna, argarepa, pastrnjak, jetra. 10. Jarac (22. decembra - 20. januara). Potreba za hranom koja sadri fosfornokiseli kalcijum; vitamini - A, C

i E; mikroelemenat - olovo; trave - divizma (Verbascum thapsus); preporuljive namirnice - soivo (lea), agrumi, jaja, brokule. 11. Vodolija (21. januara - 19. februara). Potreba za branom koja sadri blorni natrij um; trave - vrati, gavez; vitamini - C i E; preporuljivi proizvodi - med, j a b u k e , tvrdi sir, limun, zelen od repe. 12. R i b e (20. februara 20. marta). Potreba za branom koja sadri fosfat gvozda; mikroelemenat - organski j o d ; vitamini E, D i C; trave - morski kupus, apotekarski borac (Borago officinalis); preporuljiva brana - krastavci, bob, badem ili lenik, goveda jetra. P o s e b n e p r e p o r u k e u etvrtoj fazi binarnog ciklusa: Za kontakte izmeu suprunika nepoeljan je 2 3 . dan, a povoljan je 24. dan. Suzdrite se od bilo kojih energetskih gubitaka 28. i 29. dana binarnog meseca. Sauvajte snagu za uspean zaokret smera kretanja energije i tenosti u orga nizmu, j e r za gaenje najveeg prilivnog talasa potrebno je organizmu i vie energije nego u drugim posebnim takama. Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu. Nesposobnost organizma da se na vreme potini gravi tacionim silama, da prede sa sabijanja na irenje i obrnuto, p r o m e n a bujica (energije i tenosti) dovodi do naglih i velikih neprijatnih posledica u dane posebnih taaka: 8, 15, 22. i 29. dana binarnog ciklusa. Vievekovna praksa tibetan ske i indijske medicine samo to potvruje. Teoretsko obra zloenje tih nepovoljnih dana sa naune take gledita prvi put je za iri krug italaca dao autor ove knjige. Sada, poznavajui sastavne delove vanijeg binarnog ciklusa, mi m o e m o izbei do 9 0 % raznovrsnih greaka i neprijatnih (neugodnih) neuspeba u stvaranju vlastitog p r o cesa leenja. Pridravati se neijih krutih instrukcija, pro-

pisa predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to j e , stvarno, z l a t n i klju za vlastiti uspeh, stabilno zdravlje i procvat.

GODINJI BIORITMOVI

Onaj ko hoe da zaslui stvarno i piuio priznanje u umetnosti leenja treba pre svega, da ima u vidu karakteristike godinjih doba ne samo zbog toga to se ona razlikuju jedno od drugog, ve i zato to svako od tih doba moe izazvati nojrazliiti je posledice... Od atmosferskih pojava zavisi veoma mnogo, jer se stanje organizma menja u skladu sa naizmeninou godinjih doba.
H i p o k rat

Zemlja se okree oko Sunca ne po krunici sa centrom na Suncu, ve postoji ekscentricitet. Zato je poetkom j a n u ara Zemlja najvie pribliena Suncu, a poetkom jula naj udaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje izmeu Zemlje i Sunca menja se tokom godine priblino za 4,8 miliona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvanija sun eva uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest jang- teki i jin - laki. Na primer, godinje promene energije koja dospeva na Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%.

KARAKTERISTIKE GODINJIH DOBA I NJIHOV UTICAJ N A O R G A N I Z A M O V E K A

Inido sam tri dvorca: jedan za zimski bo ravak, drugi - za let nj i i trei - za kino go dinje doba. I u poslednjem sam boravio etiri kina meseca ne izlazei.
Buda

Do smene godinjih doba dolazi zbog p r o m e n e koliine energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma (suneve prekretnice) , svetlosni dan je najdui i na povr inu Zemlje pada maksimum suneve energije. U dane zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najblie Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunani snop da su dani najkrai i njena povrina dobija m i n i m u m energije. U dane prolene i zimske ravnodnevice, dani i noi su izjednaeni. Koliina suneve energije koju Zemlja dobija srednje je veliine, izmeu maksimuma i m i n i m u m a , stoje najoptimalnijezaive organizme i aktivira njihovo razmno avanje. Osim promene sunanog snopa koji dospeva na povr inu Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od njega: vlanost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika i niz drugih. Na primer, maksimum aerojona uoava se od avgusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se odraava na aktivnost organa i sistema oveka. Poto plua aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova najvea aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina kiseonika najvea je zimi u januaru, a minimalna u ju90 P r i m e d b a p r e v o d i o c a

nu-julu. Te oscilacije se veoma odraavaju na rad celog organizma, naroito bubrega. Oni su najaktivniji u z i m s k o m periodu. Drevni Indusi i Tibetanci su itavu godinu podelili na tri godinja doba: Kapha (sluzi). Pitta (ui) i Vata (vetra). Da biste bili zdravi i da biste se uspeno titili od nepovoljnih dejstava svakog godinjeg doba, propisuje se voenje po sebnog naina ivota, ishrana hranom sa odgovarajuim ukusima, konzistencijom (gustinom) itd. Godinje doba Kapha karakterie se vlanou i sveinom, tj. vlagom; godinje doba Pitta - toplotom i vla nou, a godinje doba Vata je suprotnost dobu Kapha, ono je suvo i hladno. Poto se klimatski uslovi srednjeg pojasa Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlanosti itd. na naim geografskim irinama tokom godine. Kao rezultat dobio sam sledei dijagram (slika 22). Godinje doba Kap ha kod nas se javlja dva puta godinje - u prolee i ujesen, pri emu drevnoruski nazivi meseci odgovaraju sutini pri rodnih procesa. U prolee, u godinje doba Kapha spadaju sledei meseci: vodolija (april) sa obuhvatanjem manjeg dela prota/jnika (mart) i travnja (maj). Ujesen to su meseci: grjaznik (oktobar) i manji deo listopada (septembar) i poluzimnika (novembar). Godinje doba Pitta obuhvata itavo leto i manji deo prolea i jeseni. U tom dobu temperatura je u plusu i dovoljno visoka - iznad + 1 0 C. Sutinu tog go dinjeg doba odraava mesec grozovik (juli) - burno odvi janje atmosferskih procesa u prirodi. Godinje doba Vata obuhvata svu zimu: hmurenj (decembar), prosinac (januar) i Ijutenj (februar), a takoe obuhvata deo poslednjeg meseca jeseni poluzimnika (novembra) i deo prvog meseca prolea protaljnika (marta). Po pravilu, u tom godinjem dobu tem peratura je najnia u toku godine, suvo je i vetrovito.

186

Svako od navedenih godinjih doba odlikuje se time to se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba prenose na organizam. Tako, pod uticajem godinjeg doba Kapha hladnoa i sveina nagomilavaju se postepeno u organizmu i poinju da ometaju njegovu normalnu ivotnu aktivnost. To se ispoljava kroz niz patolokih simptoma, koji su opi sani u drugoj glavi (Individualna konstitucija). U godinjem dobu Pitta zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a u godinjem dobu Vata hladnoa i suvoa. Cesto se deava da sveina (vlanost) koju je organizam prethodno nagomilao u godinjem dobu Kapha prelazi u sledee go dinje doba - Pitta ili Vata, nadograujui se na nepovoljne akumulacije tih godinjih doba: vreline ili hladnoe. Kao rezultat toga javljaju se sloena oboljenja, koja se m n o g o tee lece. Na primer, obina prehlada u prolee-leto komplikuje se u vidu upale plua; prehlada ujesen-zimi ispoljava se u suvom pleuritisu. Jer svi se simptomi meaju, a patogeni uzronici sluzi, ui i suvoe (dehidracije) pojavljuju se na mestima koja im nisu svojstvena. Da bi se spreili tetni uticaj i godinjih doba na orga nizam oveka, narodna mudrost je ukazivala na pridra vanje sistema profilaktikih mera radi odstranjivanja iz or ganizma vika sluzi, ui i suvoe. Iz ega se sastoji taj sistem profilaktikih mera? /. ienje organizma - Pana-karma" ajurvedista; pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod slovenskih i m us 1 i man ski h naroda. 2. Voenje odreenog naina ivota u svakom godi njem dobu - U godinjem dobu Kapha, kada je sve okolo svee i prohladno, treba iveti u toploj i suvoj prostoriji, stimulisati se na aktivni nain ivota, koji spreava nagomi lavanje sluzi u organizmu; u godinjem dobu Pitta, obrnuto, potrebno je nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji, raspraivati osveavajue aromate, fiziki se mnogo ne za-

morati; u godinjem dobu Vata, kada je suvo i hladno, treba se grejati pored vatre, poseivati parno kupatilo (saunu), trljati telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom), da organizam ne dehidrira i da sauva toplotu. 3. Uzimanje odreene hrane - U godinjem dobu Kap ha treba uzimati suvu, toplu hranu, zainjenu zagrevajuim zainima, koji spreavaju nagomilavanje sluzi u organizmu oveka; u godinjem dobu Pitta poeljna je prohladna, vodnjikava hrana, bez zaina, kiselog ukusa, koja p o m a e organizmu da sauva vlagu i spreava njegovo pregrevanje; u godinjem dobu Vata - vrua, vodnjikava, masna brana, zainjena zagrevajuim zainima, na primer, jak bor (su pa sa mnogo povra) ili supa, slanina sa senfom itd., koji ne dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu. Narav no, to su najprostiji saveti u ishrani, koji omoguavaju da se jednostavno suprotstavite tetnim uticaj ima godinjih doba. Preporuke prirodnjaka iz oblasti ishrane neto se razlikuju od tradicionalnih, koje su navedene u knjizi Ishrana i hrana", u poglavlju Ishrana po godinjim d o b i m a " . U tim preporukama, osim navedenih karakteristika kako se odupreti tetnim uticajima godinjih doba, uzeti su u obzir i povoljni uticaj i na organe za probavu brane. Tako, na pri mer, ako svakodnevno (obino) uzimate: j a k bor sa hlebom, slaninom, lukom, senfom itd., tada e se do kraja zime u organizmu obavezno nagomilati mnogo sluzi. Veliki post i slui zato da bi se posnom branom (a j o bolje glado vanjem) odstranila sluz iz organizma. Pri prirodnoj ishrani proizvodi ne stvaraju tako obilnu sluz i gladovanje e u to vreme, osim ienja, vie potpomagati moralno usavrava nje oveka. Prema tome, mi smo zajedniki razmotrili mere kojih se m o r a m o pridravati po godinjim dobima. Oni koji se pri dravaju tih mera redovno, sistematski, tokom celog ivota, imae ogromne prednosti u produenju ivota, stvaralatvu,

samorealizaciji. Na primer, ljudi sa po prirodi slabim zdrav ljem: Pol Breg, A. N. Mikulin, S. A. Arakeljau, M. Kotljarov u m n o g o m e su ispred svojih ranije zdravih, lepih vrnjaka iz mladosti i zrelijeg doba, ali koji su pre vremena umrli zbog neurednog ivota.

AKTIVNOST ORGANA I FUNKCIJA OVEJEG ORGANIZMA PO GODINJIM DOBIMA Zbog promene dnevnog i nonog vremenskog intervala (to jest pristizanja odreene koliine suneve energije) i dejstva sile tee Sunce - Zemlja - Mesec, godinja doba bitno utiu na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz njih na funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, to je dui svetlosni deo dana, tim je jai rad kanala (i organa vezanih za njih) koji r a d e " u to vreme. Stoje dua no, tim snanije r a d e " kanali tamnog doba dana. Savremena medicina sta tistiki potvruje prisustvo te injenice bez opisivanja m e hanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (eksplozije) najee dolazi u januarskoj noi; vrhunac infarkta miokarda javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a mini m u m navedene patologije uoava se u avgustu-septembru. Prema podacima duodenoskopije, upalne promene na sluzokoi eludano-probavnog trakta najmanje su leti i po etkom jeseni, a najvee zimi i poetkom prolea. Teina novoroenadi je najvea (3040 - 3120 grama) u januaru, februaru, martu; u junu, julu, avgustu - najmanja (1940 3060 grama). Prisustvo navedenih fenomena objanjava se: a) oscilacijama snopa suneve energije i b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca. Razmotrimo sluaj infarkta miokarda u januaru. U to vreme (nou) na oveka debije najvea sabijajua gravi taciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i

Meseca. Kao rezultat toga, kod oveka sa tkivima ogrubelim od neistoa gubi se elastinost miia, i oni se prosto kidaju pod dejstvom kivnog pritiska ili spreavaju kvali tetan protok krvi, pa dolazi do odumiranja dela sranog miia. Ta oboljenja se najrede javljaju leti, zato to su tkiva maksimalno rairena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan krvotok. Raanje dece sa najveom teinom zimi m o e se objasniti sa postepeno narastajuom gravitacijom ploda, koju spolja potpomae suneva gravitacija koja je u porastu. Kao rezultat tog zajednikog dejstva gravitaciono polje de teta moe oko sebe da zadrava vie materija nego leti, kada je gravitacija Sunca minimalna. Ve na osnovu tih pojava godinjih doba mogu se izvesti odline praktine preporuke. Na primer, enama iji su kanali za raanje uski, uska karlica itd., moe se preporuiti da raaju decu leti, a onima koje raaju decu male teine - da planiraju raanje sredi nom zime. Posle kraeg uvoda vratimo se aktivnostima organa i funkcijama ovejeg organizma u razliitim godinjim do bima. Takd Cud-i" sadri sledei opis aktivnosti organa u razliitim godinjim dobima: Tri prolena meseca - sezona rasta trava, drvea, so kova iz drvea i bujanja pupoljaka. Rta-ba, Nag-po reguliu vreme. U toj sezoni poinju da pevaju eve. Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojaava svoj puis. Kao glas eve, on je tanan i napregnut. Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje slezine. U tri letnja meseca otvara se lie, poinju kie. Sa-ga, Sion, hu-stod reguliu vreme. uje se pevanje kukavice - carice pernatih. Sedamdeset dva dana vatra srce pojaava svoj puis.

Kao glas kukavice, on je pun i otegnut. Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje slezine. Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja itarica, plo dova. Gro-bin, Khurums-stod, Dbjub reguliu vreme. U vazduhu se uje um krila ptice ur-ba. Sedamdeset dva dana gvoe - plua pojaavaju svoj puis; Kao glas ptice bied-po, on je kratak i estok (odsean). U preostalih osamnaest dana bije puis z e m l j e - s l e z i n e . Tri zimska meseca sezona zamrzavanja tla i vode. Smin-drug, Mgo, Rgjal reguliu vreme. U vazduhu odjekuje rika crnih jelena. Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojaavaju svoj puis. Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton. Preostlih osamnaest dana pojaan je puis zemlje - sle zine. " U tom poetinom obliku sadri se glavna tajna Svemira, a upravo i redosled stvaranja osnove celog prostranstva i cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko u opisati taj redosled. 1. Cetverodiinenzioiudno prostranstvo. Osnovu etverodimenzionnlnog prostranstva predstavlja ravnostrana etvorougaona piramida. Napravite tu piramidu od ravnog crtea (slika 23 pod a). Kao rezultat toga dobiete piramidu prikazanu na crteu 23 pod b. 2. Sada na stranicama te piramide napravite po jo jednu istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije dobiete figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u ijem centru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema tome, centralna piramida je upravo primarni elemenat zem-

lja koja predstavlja osnovu i nalazi se u centru, a na strani cama - etiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda. Grafiki, na ravnoj povrini to se prikazuje kao na slici 2 3 . Ali zapreminska konstrukcija, kao to sam naveo, sadr i mnogo vie informacija. Figura koja se sastoji od pet piramida omoguava da se shvati veza pet primarnih ele menata, dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajuih) kanala, vreme rada svakog primarnog elementa, a takode organa vezanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se 12 stranica, tj. kanala, kroz koje cirkulie energija, osam uglova na kojima se ta energija prikuplja (tj. udesnih meridijana' 1 ); jedna piramida se sastoji od 720 (etiri trougla pomnoeno sa 180 ) - eto odakle se dobija broj 72; broj piramida - pet. To je u celini 360 . Zato u takvoj figuri energija cirkulie na sledei nain: obilazi etiri stranice j e d n e piramide (na primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz j e d n u stranicu centralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi u sledeu piramidu (vatra), cirkuliui po njoj takode 72 dana i tako dalje. U Kalagiji" se razmatra pitanje o pove zanosti prostranstva i energije koja cirkulie u njemu, ali u tako komplikovanom obliku da se postavlja pitanje o tanosti izvora i verodostojnosti informacije. B e z dobrog obja njenja ta knjiga e predstavljati gomilu papira na ijim se koricama nalazi nepoznati amblem. Eto tako oveji organizam kao prostorna tvorevina sainjen je po tom istom principu (princip ili zakon slino sti), i u njemu isto tako cirkulie energija, a unosi j e " u jedan ili drugi primarni elemenat" gravitaciona energija. Leti ona vue centar tee naeg tela nagore (jug) - aktivira srce (bije puis); zimi vue nadole (sever) - aktivira bubrege; u prolee vue udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju, ujesen vue ulevo (zapad) - aktivira plua. U intervalima (nakon 72 dana aktivnosti j e d n o g ili drugog primarnog

e l e m e n t a " i za njega vezanog organa) po 18 dana ona, prolazei kroz centar, aktivira slezinu (pankreas i eludac). Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i ta da radimo u periodima aktivnosti srca, plua, slezine, jetre i bubrega, a od ega da se suzdravamo. Prvo e m o konkretno razmotriti kako otkrivati periode aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se koristite istonjakim kalendarom. Poetak godine kod njih varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa mladim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvede Vodolije. Evo datuma nastupanja Nove godine u istonjakom stilu: 1994. godina - 10. februara; 1955. godina - 30. januara; 1996. godina - 19. februara; 1997. godina - 7. februara; 1998. godina - 28. januara; 1999. godina - 16. februara; 2000. godina - 5. februara. Od tih datuma raunajte 72 dana aktivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti zemlje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspodeljena aktivnost organa u 1993. godini: Nova godina, po istonjakom kalendaru, nastupila je 22. januara. T o m datu mu dodajemo 72 dana i dobija se 3. april. Zim'ijetra (uni mehur) bila je aktivna od 22. januara do 3. aprila. Posle 3. aprila dodajemo 18 dana i dobijamo 2 1 . april. Znai slezina (pankreas, eludac) bila je aktivna od 3. do 2 1 . aprila. Dalje proces dodavanja ponavljamo i dobijamo: srce (tanko crevo) aktivno je od 2 1 . aprila do 2. jula; slezina (pankreas, eludac) - od 2. do 20. jula; plaa (debelo crevo) - od 20. jula do 30. septembra; slezina (pankreas, eludac) - od l . d o 18. oktobra; bubrezi (mokrani mehur) - od 18. oktobra do 30. decembra; slezina (pankreas, eludac) - od 3 1. decembra do I 7. januara.

Eto tako se priblino moe saznati o nastupanju aktiv nosti jednog ili drugog organa. To se tanije odreuje prema pulsu odgovarajue take i po 27 znakova binarnog zo dijaka. Praktine preporuke iz svega navedenog sastoje se u sledeem: 1. Najpovoljnije vreme za leenje bilo kog organa - to je vreme njegove najvee aktivnosti tokom godine. 2. Profilaktiki odravajte svoje slabe organe u perio dima slabe aktivnosti. Na primer, srce odravajte zimi, bubrege - leti, jetru ujesen, plua - u prolee. 3. ienje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vrite u njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to prolee, za srce - leto, za bubrege - zima, za plua - jesen, za eludac medusezona. 4. Nikada ne stimuliite po prirodi jak organ, j e r e, po zakonu antagonizma, on j o vie guiti suprotni slabi organ. Na primer, stimulacija bubrega zimi jo vie gui srce i obrnuto, stimulacija srca leti j o vie gui slabe bubrege. To isto se odnosi na jetru i plua. Ako sada, na osnovu svega izloenog, pristupimo ob navljanju organa kao to preporuuje Bolotov, tada treba izabrati vreme koje je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.). Ako se t o m e pristupa bez uzimanja u obzir najpovoljnijeg vremena, tada e se, po zakonu antagonizma, jaati sasvim drugi organ (ako se zimi obnavlja" srce, tada e se jaati suprotni organ - bubrezi, poto oni u to vreme sve priv lae" prema sebi). Lino Vam savetujem da primenjujete sledei redosled za kvalitetno obnavljanje j e d n o g ili drugog organa: 1. Kapitalno oistite svoj organizam. Bez toga, bez ob zira na to o emu se radi, raunajte d a j e kvalitetno obnav ljanje potpuno beskorisno. Kako istiti organizam opisano je u knjizi ienje o r g a n i z m a " istog autora.

2. Izaberite povoljan godinji period; uskladite ga sa j a n g s k o m fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg elite da obnovite. D r u g i m recima, morate svesno da uskladite tri faktora najvee aktivnosti: godinje, mesene i dnevne. Tek tada e sve poi kao po maslu. Primer obnavljanja jetre u 1993. godini. Jetra je naj aktivnija od 22. januara do 3. aprila. im je u drveu poela cirkulacija sokova (brezov) - to je najpovoljniji m o m e n a t , koji se obino javlja u martu. Od 20. do 27. marta traje jangska nedelja - organizam tei da se sabije i sve vue u dubinu. Za postizanje naeg cilja naroito odgovara v r e m e od 2 3 . do 26. marta. Upravo u te dane mi primenjujemo bolotovljeve" terapije i postiemo maksimalan efekat. Primer ienja jetre u 1993. godini. Za to nam posebno odgovara druga faza lunarnog ciklusa, koja traje od 27. marta do 3. aprila. Za ienje su najbolji dani od 2 8 . marta do 1. aprila. Znai, 28, 29. i 30. marta dobro zagrevajte itav organizam p o m o u saune, toplih kupki, a 3 1 . marta pris tupate s a m o m ienju jetre. O efektu ete sami prosuditi. Eto, na taj nain treba postupati u svim sluajevima: birati najpovoljnije godinje doba, a u njemu lunarnu fazu i u njoj dan, a u danu - vreme. itava magija, izmeu ostalog i zdravlja, sadri se u tome.

dnevnog, mesenog i godinjeg; ispoljavanje tih ritmova na elijskom, energetskom, funkcionalnom i globalnom nivou ovejeg organizma. Kao rezultat tog istraivanja, mi smo zajedniki napravili kartu zemlje zdravlja", po kojoj m o ete smelo koraati, ne bojei se da ete zalutati" ili pasti u j a m u razoaranja". Autor je veoma teko doao do tih saznanja, a u razliitoj literaturi o tome su samo postojali nagovetaji. Bilo je potrebno 12 godina da bi se ovaj rad pojavio pred itaocima. Meni niko nije a p u t a o " kao Kalagiju", ve sam do svega morao dolaziti sam. Jedini a p a t " koji ujem govori sledee: Pii jednostavno i jasno da bi te svi r a z u m e l i . " Koliko je u t o m e autor uspeo, sudiete Vi, dragi i voljeni itaoe. Zeleo bih da imam povratnu vezu sa Vama, piite mi ta Vam nije j a s n o , ta treba razjasniti, koju temu rasvelliti u pivom redu i tako dalje. To e pomoi da sledea knjiga bude j o bolja. Uite m e , nemojte se stideti, jer ja sam u sutini veiti uenik, isti takav kao i Vi, ovek, ali koji je spoznao d a j e manifestacija Boga, kome je sve p o d r e e n o , ali su potrebni znanje i elja za usavravanjem. 1 nauka bioritmologija tome mnogo doprinosi.

ZAKLJUAK Razmotrili smo glavnu postavku procesa leenja - uzi manje u obzir bioritmova. Bioritmovi su razmotreni sa vie
. . . .

92

strana; pokazani su spoljanji vodii (regulatori)

92 Primedba prevodioca

ritmova:

Do s a d a objavljena izdanja iz alternativne m e d i c i n e : Biblioteka Lekovite sile, Genadij 1. I E N J E O R G A N I Z M A 2. I S H R A N A I H R A N A 3. J A A N J E O R G A N I Z M A U STARIJEM DOBU 4. U R I N O T E R A P I J A 5. O S N O V N A Z N A N J A O I V O T U I Z D R A V L J U - biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka 6. M E T O D I P O V E A N J A L J U D S K E B I O E N E R G I J E I BIOSINTEZE 7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE - biljke, m i n e r a l i , t k a n i n e i d r u g e m a t e r i j e 8. G L A D O V A N J E Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij 1. I V O T B E Z PARAZITA 2. Z D R A V L J E M U K A R C A - l e t e n j e i p r o f i l a k s a 3. Z D R A V L J E E N E - ta svaka ena treba da zna 4. S V E O Z A T V O R I M A - o p s t i p a c i j e k o d l j u d i 5 . T U M O R I - leenje i p r o f i l a k s a n a r o d n i m s r e d s t v i m a 6. E L I E N J E O R G A N I Z M A I L E E N J E V O D O M 7. S A M O I Z L E E N J E U XXI V E K U 8. P R O S T A T A 9. L E E N J E DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH OBOLJENJA Biblioteka Recepti zdravlja Petrovi M a l a h o v Petrovi M a l a h o v

Ostala

izdanja

1. E N C I K L O P E D I J A IENJA O V E I J E G O R G A N I Z M A 2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE 3 . P O B E D I L A S A M R A K , Marijana Zjola M a r k u 4 . L U N A R N I K A L E N D A R , G e n a d i j Petrovi M a l a h o v S v e informacije o k n j i g a m a m o e t e dobiti na telefone: IGP "Prometej" tel./faks 0 1 1 - 2 6 0 4 - 7 5 1 ; 011-319-31-13; 064-26-99-143 Mahmut ehi tel./faks 0 1 1 - 2 1 5 4 - 4 7 5 ; 063-396-860 011-319-49-48; 064-329-01-50;

1. L E E N J E D I S A N J E M - metod a k a d e m i k a Butejka, Fjodor Grigorjevi K o l o b o v 2 . G R I P P R E H L A D A K A A L J I K I J A V I C A , M a h m u t ehi 3 . N E R V N A I P S I H I K A O B O L J E N J A , Henrih N i k o l a j e v i U e g o v 4 . L E E N J E K O R E N J E M , V l a d i m i r Kalistratovi L a v r e n o v i Alina Viktorovna Moroz Biblioteka Realni produetak ivota, Georgij Nikolajevi Sitin

1. L E K O V I T E MOTIVACIJE KOD O B O L J E N J A ELUDANO-CREVNOG TRAKTA