Na donjem toku Dunava, na samoj granici sa Hrvatskom lei mali gradi Baka Palanka.

Iako ne spada u starija naselja Vojvodine, ona ima bogatu, kulturom protkanu, istoriju. Dugo se ta prolost ,, skrivala od ljudi, i premda je dolo vreme tehnolokih dostignua, te je mnogo stvari vezano za sam grad otkriveno, neke tajne su jo uvek duboko zakopane. Na istorijsku prolost naselja uestvovali su mnogi osvajai, izmeu ostalog i Stari Rimljani, gospodar Iloke tvrave, Austro-Ugari i mnogi drugi.

Po ugledu na ova drutva 1888. godine nastaje gradsko udrenje Kasina, iji su lanovi pripadali tadanjim niim slojevima drutva. Oni osnivaju svoju biblioteku sa preko 800 knjiga, odravaju pozorine predstave, organizuju razne zabave i predavanja. Prestalo je sa radom 1929. godine zbog posledica Velike ekonomske krize. lanovi su poeli da se bave politikom i tako je Kasina u kulturnom ivotu postepeno gubila znaaj.

Prvo udruenje za organizaciju kulturnozabavnog ivota u gradu osnovano je 1871. godine pod imenom Kasina, iji su se lanovi prvih desetak godina sastajali u lokalu kue Karla Tatareka, a njen predsednik bio je dr. Anton Hin. 1882. godine Jovan Fier izgradio je dom pod istim nazivom, koji je postao stecite tadanje inteligencije. Iste 1882. godine, osnovano je udruenje trgovaca i industrijalaca Kasina sa sreditem u hotelu Dunav, koji se nalazio na preseku dananjih ulica Jugoslovenske armije i arka Zrenjanina, ali se ono vrlo brzo raspalo.

Bibliotekarstvo u Bakoj Palanci zapoelo je jo davne 1869. godine u vreme kada kuturni i uopte duhovni ivot na ovim naim prostorima sve vie dobija svetovni karakter. Ta godina se smatra godinom poetka rada bakopalanake biblioteke. Kroz svoj razvoj naila je na mnoge prepreke, mnogo puta je bila na ivici nestajanja, ali ona postoji i danas sa knjievnim fondom od oko 160 000 publikacija. U svom sastavu ima i itaonicu, odeljenje za odrasle, deije odeljenje, nauno odeljenje, zaviajnu zbirku, antikvarnicu, knjigoveznicu i odeljenje starih i retkih knjiga. Biblioteka danas s ponosom nosi ime Veljko Petrovi, iji se spomenik nalazi ispred ovog predivnog zdanja.

Istorijat razvoja kolstva u Bakoj Palanci je veoma zanimljiv jer je tokom prethodnih vekova dolazilo do osnivanja, ali gaenja mnogih kolskih ustanova. Prvi pisani pomen kole u Palanci nalazimo 1772. godine kada se u jednom dokumentu na nemakom jeziku navodi popis svih kola u tadanjoj Karlovakoj mitropoliji, gde se i neposredno spominje kola u Bakoj Palanci. Danas postoje tri osnovne kole: Vuk Karadi, Sveti Sava i Desanka Maksimovi; tri srednje: ekonomska kola Radivoj Uvali, gimnazija 20. oktobar i Tehnika kola 9. maj; muzika kola Stevan Hristi, ali i osnovna kola koju mogu da prate i deca sa posebnim potrebama Heroj Pinki.

Snaan uticaj na ivot i razvoj kulture stanovnika Bake Palanke imala je religija. Svaki od naroda koji ivi na prostorima Vojvodine je sa svojim seobama doneo i svoju veru i crkvene obiaje. U zajednikom ivotu graena je tolerancija i potovanje, koje je danas osnovno obeleje multietnike kulture. Pravoslavna crkva je u Palanci postojala jo u XVIII veku, ali je bila veoma oteena u estim poplavama reke Dunav. Nova crkva je zavrena 1801. godine i posveena je Roenju svetog Jovana Pretee. Katolika crkva je sagraena 1784. godine u baroknom stilu i kao spomenik kulture nalazi se pod zatitom drave. Slovaki narod se u Vojvodinu doselio sredinom XVIII veka. Svoju protestantsku evangelistiku crkvu su sagradili 1893. godine. Jevreji su verski ivot organizovali u Sinagogi koja je sagraena 1807. godine. Tokom holokausta Jevreji e nestati iz Palanke, a sudbina Sinagoge nee biti nita drugaija.

Ve dugi niz godina u Bakoj Palanci postoje udruenja i organizacije koje okupljaju ljubitelje i stvaraoce knjievnih dela. Najznaajniji klub je Knjievni klub ,, DIS koji je i jedan od najstarijih klubova u Vojvodini. Osnovali su ga 1958. godine palanaki knjievni entuzijasti Sreten Torbica, Neboja Jovanevi, Ladisav Jurica, Zlata Mihajlovi, Boko Milovanov... Prvi predsednik kluba bio je Radule Radovi, zatim su dolazili Neboja Jovanevi, Anelija Dobrosavljevi, Kajica Danii... ,, DIS ve godinama objavljuje zbornik radova svojih lanica pod nazivom Hitac sna. Glavni i odgovorni urednik kluba dana je mr. Neboja Kuzmanovi. Takoe, u Bakoj Palanci postoji i Drutvo za nauku i stvaralatvo ,, Logos kog su osnovali palanaki doktori i magistri nauka poetkom 2003. godine, sa namerom da okuplja ovdanje naune radnike, objavljuje knjige i studije iz oblasti nauke, kao i da organizuje razne manifestacije i naune konferencije, ali i da pomogne deci koja imaju potencijala i ljubavi za dalje kolovanje u pogledu nauke. Osnivai su dr. Jovo Rado, koji je i predsednik udruenja, dr. Milan Nei i mr Neboja Kuzmanovi. Uz podrku Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti iz Sremskih Karlovaca ,, Logos je izdava kapitalnih projekta u vidu Sabranih dela Sime Milutinovia Sarajlije i Sabranih dela Milice Stojadinovi Srpkinje. Inae ,, Logos je do sada objavio oko pedeset knjiga iz oblasti sporta, nauke, filozofije, istorije, medicine, istorije knjievnosti i drugih.

Kulturno umetniko drutvo ,,Kosta Abraevi formirano je u drugoj polovini prolog veka. Svoje konano utoite, gde se i danas nalazi, nalo je 1982. godine u staroj zgradi egrtske kole. Krajem XX veka KUD postaje Gradski. Drutvo danas broji preko 400 aktivnih lanica, bez obzira na uzrast i profesionalnost. Svi su okrueni granicama negovanja lepih rei, prijateljstva, pesme, igre, smeha, tradicije i obiaja, posebno ovih naih lalinskih. Dananje prostorije su pretesne za sve igrae, ali ipak ih to ne sputava da i do kasnih veernjih sati naporno vebaju kako bi zadovoljili elje svojih oboavalaca kojih ima mogo, kako u rodnom mestu i Srbiji, tako i u inostranstvu. Lepo su prihvaeni od strane svih generacija i u Nemakoj, Turskoj, paniji, Maarskoj, Austriji, Sloveniji...

 Kada smo ve kod pesme i igre, neophodno je spomenuti da Baka Palanka ima veoma zanimljivu istoriju tambure. Iz nje su izali virtuozi ovog instrumenta. Palanaku tamburicu su uzdigli do najveih visina amateri Momci iz Palanke. Uspeli su da osvoje sva priznanja na ovim panonskim prostorima, pa i ire, u bivoj Jugoslaviji. Ali, ono to zaista vredi i to se ne moe prikazati diplomama i zahvalnicama je to to su obeleili jedan period u ivotu svog grada, podarili mu svoje srce i na mlaa pokolenja preneli muziku i pisani muziki amanet tipian za ovo podneblje. Jer, zaista tambura i treba da ivi u ovoj bakoj pitomoj ravnici.

Posebno mesto dajemo Muzeju grada. Muzejska mrea Vojvodine, na kraju XX-og beka potpuno je pokrivena i solidno organizovana. Meutim, mi u Bakoj Palanci kasno smo pristupili organizovanom uvanju blaga nae prolosti. To je surova starnost.Organizovanije sakupljanje starina, odnosno muzejskog materijala na teritoriji optine Baka Palanka zapoinje ezdesetih godina prolog veka. Na osnovu prikupljenog materijala

Amaterske muzeoloke sekcije jugozapadne Bake osnovana je

Muzejska jedinica 1982. godine. Muzej grada kao ime ova kulturna institucija dobija 1992. godine. Od kraja prolog veka radi u sastavu Ustanove za kulturu ,,Hazar . Muzejski fond obuhvata oko 8 hiljada predmeta koji su razvrstani u est muzejskih zbirki: palentoloku, arheoloku, numizmatiku, etnoloku, istorijsku i likovnu.

 Svaki grad ima svoje istaknute graane koji su svojim delima privukli panju naroda i njome pisali istoriju naselja. Vredno je spomenuti Franca Ferenca Ajzenhuta, Rahelu Ferari, Radivoja Uvalia, Milana Kurepu, Milana Jania, arka euma, Marka Vujin....

kulturnom batinom, na koju su njeni graani ponosni. Ona privlai mnoge goste da dou i vide je. Mnogi odlue da svoj ivot provedu ba na tim prostorima, i zato se Baka Palanka iz godine u godinu iri i postaje pravi grad. Baka Palanka vas poziva da je posetite, ona e vas primiti rairenih ruku i poeeti vam dobrodolicu.

-mesto sa bogatom istorijom i