1.

Pojam I izvori bankarskog prava Pojam bankarskog prava Bankarsko pravo je skup pravnih normi kojima se uredjuje status I poslovanje banaka I dr. finanskijskih organizacija.Ono predstavlja deo pravnog poretka zemlje tj. deo objektivnog prava. Dve grupe pravnih normi: Prvu grupu cine norme kojima se uredjuje pravni polozaj banaka I dr.finansij.organizacija(osnivanje,imov inski odnosi statusne promene..).Po svojoj prirodi su pretezno imperativne.Drugu grupu cine norme kojima se uredjuju ugovori I dr. pravni poslovi koje banke u obavljanju svoje delatnosti zakljucuju sa pravnim I fizickim licima kao svojim klijentima. Ove norme su dispozitivne.Za sve norme bankarskog prava je zajednicko to da se odnose na banke I njihove pravne poslove. Izvori bankarskog prava Osnovni izvor bankarskog prava su zakoni.Najvecu vaznost imaju Zakon o bankama I dr. finansijskim organizacijama kojima se uredjuje status banaka I organizacija kao osnovnih subjekata bankarskog prava I Zakon o obligacionim odnosima kojima su uredjeni ugovori bankarskog prava tj.bankarski poslovi.Kao izvori b.prava su I podzakonski akti. Najvazniji izvori b.prava su:1.bankarski obicaji I uzanse koji imaju veliki znacaj I razlikuju se od zemlje do zemlje tj. od jednog do drugog pravnog kruga ali su ujednaceni kroz medjunarodnu bankarsku praksu, 2.opsti uslovi poslovanja stvaraju same banke radi ujednacavanja I standardizovanja sopstvenog poslovanja koje donose udruzenja banaka u jednoj zemlji,3.tipski I formularni ugovori se koriste u praksi modernih banaka,stvaraju ih same banke individualni ili u okviru svojih udruzenja.Kada specificni izvori b. prava nisu dovoljni za regulisanje odnosa mogu se primeniti pravila privrednog I gradjanskog prava. 2.Subjekti bankarskog prava su lica koja ucestvuju u b.poslovima.Prvu grupu cine lica koja se bankarskim poslom bave profesionalno.To su banke I dr.finansijske organizacije koje obavljaju odredjene bankarske poslove .Ova kategorija subjekata je je najvaznija za b.pravo.Banke I dr.finansijske organizacije se svrstavaju u privredne subjekte.Drugu kategoriju subjekata b.prava cine bancini klijenti.To su sva ona druga pravna I fizicka lica koja pored banaka I dr. finansijskih organizacija ucestvuju u b.poslovima I javljaju se kao druga ugovorna strana naspram banke.Ova lica se ne bave profesionalno b. poslovanjem , nemaju za predmet poslovanja zakljucivanje I izvrsavanje bankarskih poslova

3.Pojam,vrste I funkcije banaka Pojam banke U definicijama ekonomsko-pravnog karaktera banke se odredjuju kao preduzece koje profesionalno, u vidu zanimanja, uzima I daje kredite radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji iz kamatnih razlika pri cemu,posreduje u platnom prometu I pruza usluge u poslovima sa hartijama od vrednosti.Banka u razlicitim oblicima preuzima tudji novac koji dalje pozajmljuje trecim licima radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji u razlici izmedju aktivnih I pasivnih kamata pri cemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ogranicen.U definicijama formalno pravnog karaktera banka se odredjuje kao finansijska organizacija koja za predmet poslovanja ima zakljucivanje I izvrsavanje b.poslova.Za osnivanje banke potrebna je saglasnost centralne bankeili dr.drzavnog organa.Sam naziv banka potice od latinske reci bancasto znaci sto,klupa na kome su srednjovekovni italijanski menjaci obavljali menjacke I dr.poslove.Naziv banka je zasticen naziv koji kogu u svom imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom dopusteno.U nasem pravu to mogu koristiti samo fin.org.koje sup o zakonu organizovane kao banke.Vrste banaka Centralne(emisione) su posebne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje.Osnovna funkcija centralne banke je emisiona funkcija. C.banka emituje novcanice I gotov novac I regulise regulise kolicinu novca u opticaju.Utvrdjuje projekcije monetarne I kreditne politike,stara se o odrzavanju likvidnosti komercijalnih banaka,likvidnosti placanja prema inostranstvu I vrsi I dr.poslove koje su joj zakonom poverene.Komercijalne banke za predmet svog poslovanja imaju zakljucivanje I izvrsavanje bankarskih ugovora I dr.bankarskih poslova.Dele sena sledece vrste:opste(univerzalne),hipotekarne,za lozne,depozitne,za kreditiranje izvoza I osiguranje izvoznih poslova.Univerzalne b.se bave svim bankarskim poslovima(karakteristicno je za svajcarsko bankarstvo).Specijalizovane b.se bave samo odredjenim vrstama bankarskih poslova uvazavajuci prednosti podele rada I specijalizacije u bankarskom poslovanju(javljaju se u anglosaksonskim zemljama).Funkcije banaka Funkcija kreditnog posredovanja je najvaznija funkcija .Na jednoj strain banka uzima kredite a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima.Ova funkcija je korisna I za davaoce novca I za primaoce.Prvima omogucuje da u svakom trenutku vece ili manje sume novca uz kamatu deponuju kod banke I da ih u svakom trenutku ponovo povuku ili koriste.Korisnicima kredita ova funkcija omogucuje da dobiju kredit od banke kao depersonalizovog poverioca.Banka se lako prilagodjava

potrebama korisnika kredita kako u pogledu sume tako I u pogledu vracanja kredita.Funkcija novcanog izravnavanja Svojim posredovanjem banke deluju izravnavajuce izmedju davalaca I trazilaca novca kako u finansijskom tako I u prostornom I vremenskom smislu.Usluzna funkcija Banke imaju I usluznu funkciju buduci da obavlja raznovrsne usluzne poslove za svoje klijente.Ona pruza odredjene korisne finansijske usluge svojim klijentima.Najveci znacaj imaju usluge u platnom prometu I usluge u vezi sa efektima.Usluzna funkcija u platnom prometu zahteva brojni personal I dodatne poslove I troskove.Pruzaju kompletnu uslugu svojim klijentima I drze ih podalje od veza sa drugim bankama a sa druge strane iz placanja cesto nastanu novi poslovi sa klijentima.Usluzna funkcija u vezi sa efektima se odnosi na cuvanje hartija I rukovanje njima,na davanje saveta klijentima u pogledu njihove kupovine I prodaje,na komisionu prodaju I kupovinu tih hartija.Preduzetnicka funkcija Za ove poslove je karakteristicno da ih banke ne obavljaju za voje klijente vec ih vrse samostalno na trzistu radi zarade(kupovina I prodaja efekata na berzi,deviza..). 4.Organizacioni oblik banke U svetu se banke srecu u razlicitim organizacionim oblicima.Prirodi bankarskih funkcija najvise odgovara organizacioni oblik akcionarskogdrustva kao najtipicnijeg oblika drustva kapitala.U mnogim zemljama banke se javljaju I u obliku drustva sa ogranicenom odgovornoscu ali I u obliku ortackog I komanditnog drustva.U nasem pravu banka moze imati samo organizacioni oblik akcionarskog drustva. 5.Postupak osnivanja Nakon zakljucenja ugovora o osnivanju,osnivaci banke podnose Narodnoj banci zahtev za izdavanje dozvole za rad banke,uz koji prilazu:ugovor o osnivanju banke,izjavu osnivaca d ace uplatiti novcana sredstva na ime osnivackog kapitala na privremeni racun kod Narodne banke,dokaz da ce osnivac novcana sredstva preneti u osnivacki capital banke,dokaz o poreklu stranog uloga,predlog statuta banke,predlog odluke o izdavanju prve emisije akcija banke,podatke o imovinskim i upravljackim odnosima,imena I preporuke za predlozene clanove upravnog I nadzornog odbora banke,program rada banke za period od 5 godina,podatke o kadrovskoj I tehnickoj osposobljenosti banke.Narodna banka je duzna da u roku od 60 dana od dana podnosenja zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova I opravdanost osnivanja banke.Guverner Narodne banke donosi resenje o izdavanju dozvole za rad banke.

6.Kapital banke I imovinski odnosi u banci Da bi banka mogla da obavlja svoju delatnost tj.odobravati kredite mora raspolagati odredjenim kapitalom.Raspolozivi kapital opredeljuje okvire I mogucnosti kreditnog poslovanja banke.Polaznu osnovu ukupnog kapitala cini sopstveni kapital sastavljen od osnovnog kapitala I sredstava rezervi.Predstavljaju polaznu osnovu kapitala banke I obezbedjuju elementarni garantni fond za poverioce banke.Za poslovanje banke veci znacaj imaju sredstva drugih lica I to je pozajmljeni ili tudji kapital.Osnovni kapital Minimalna visina osnovnog kapitala banke se propisuje zakonom.Osnovni capital banke ima dvojaku svrhu:predstavlja sredstva za poslovanje banke pa je I izvor za bancine poslove;I osnovni capital predstavlja garantni fond za poverioce banke jer se vrednost osnovnog kapitala iskazuje uvek u pasivi bilansa banke tako da se dobit banke ne moze iskazati I deliti dok se bilansno ne pokriju sve obaveze banke vec I vrednost osnovnog kapitala.Povecanje I smanjenje kapitala Osnovni capital banka moze povecati na vise nacina:izdavanjem akcija narednih emisija;na osnovu odluke skupstine banke da se nerasporedjena dobit koja pripada akcionarima ne deli,vec koristi za povecanje osnovnog kapitala;konverzijom potrazivanja poverilaca u akcije banke.Do smanjenja osnovog kapitala banke moze doci u sledecim slucajevima:ako je banka povukla I ponistila sopstvene akcije;ako su akcije banke amortizovane u slucaju da su nestale ili su unistenea banka nije izvrsila zamenu;ako je pokrice gubitka po godisnjem racunu vrsila na teret akcionarskog kapitala u skladu sa ovim zakonom. Prilikom smanjenja akcionarskog kapitala banka je duzna da povuce I ponisti sopstvene akcije.Za vrednost smanjenog akcionarskog kapitala banka povecava svoja sredstva rezervi.Rezerve Pored osnovnog kapitala u banci postoje I sredstva rezervi.Njihova funkcija je da iznutra ucvrste finansijsku stabilnost banke.Osnovni smisao postojanja rezervi je da se unapred obezbedi pokrivanje eventualnih gubitaka banke.da se ne zahvate sredstva iz osnovnog kapitala banke.U nasoj zemlji se obrazuju redovne I posebne reserve.Redovne rezerve se obrazuju radi pokrica rizika iz poslovanja banke.Obrazovanje se vrsi odlukom skupstine banke.Sredstva iz posebnih rezervi sluze za obezbedjenje sigurnosti poslovanja tj.za obezbedjenje od potencijalnih gubitaka banke.Posebne reserve se obrazuju na teret prihoda banke.Pozajmljeni kapital Samo sa sopstvenim kapitaslom,bez obzira koliki on bio banka ne bi mogla da uspesno ostvaruje svoje funkcije.Zbog toga svaka banka mora pored sopstvenog da koristi I tudji ili

pozajmljeni capital.To su sva ona sredstva koja je banka primila po osnovu pasivnih bankarskih poslova po osnovu ugovora o novcanom depozitu, ugovora o ulogu na stednju kao I ugovora o zajmu I kreditu koje banka uzme kod drugih banaka.Vrednost pozajmljenog kapitala kod banaka redovno premasa vrednost sopstvenog kapitala. 7.Prihodi,rashodi I dobit se utvrdjuju u skladu sa zakonom.Nerasporedjena dobit banke je deo prihoda koji preostane po godisnjem obracunu po podmirenju rashoda banke I drugih zakonskih obaveza.Rasporedjuje se na:reserve banke,osnivace banke,ostale namene.Gubitak nastaje kada prihod banke po godisnjem obracunu nije dovoljan za pokrice rashoda I drugih zakonskih obaveza.Ako iskaze gubitak po godisnjem obracunu,banka je duzna da za visinu gubitka smanji rezervebanke.U koliko sredstva rezervi nisu dovoljna,gubitak se pokriva na osnovu akcionarskog kapitala banke.Likvidnost banke Odrzavanje likvidnosti propisano je kao zakonska obaveza banke.Banka je nelikvidna ako nema dovoljno novcanih sredstava da svoje obaveze izmiri u utvrdjenim rokovima.Za nelikvidnu banku postoje odredjena ogranicenja u poslovanju.Takva banka za vreme trajanja nelikvidnosti ne moze da odobrava kredite,da daje garancije I vrsi druga placanja sa svog ziro racuna. 8.Organi banke Bankom upravljaju osnivaci tj.akcionari.Organi banke po samom zakonu su:sdkupstina,upravni odbor,nadzorni odbor I director banke.Skupstinu banke cine osnivaci tj.akcionari banke koji imaju akcije sa pravom upravljanja.Skupstina ima sledece nadleznosti:donosi akte poslovne politike banke;statut;razmatra I usvaja godisnje izvestaje upravnog odbora,nadzornog odbora I direktora banke;usvaja godisnji obracun I odlucuje o upotrebi I rasporedjivanju ostvarene dobiti;odlucuje o povecanju osnivackog kapitala banke;odlucuje o statusnim promenamai o prestanku rada banke.Navedene nadleznosti skupstina ima po samom zakonu.Upravni odbor je operativni organ upravljanja u banci.Clanovi upravnog odbora se mogu birati sasmo iz reda osnivaca banketj.akcionara koji imaju akcije sa pravom glasa.Upravni odbor banke je nadlezan da: saziva sednice skupstine banke;priprema predloge za skupstinu banke I izvrsava njene odluke;razmatra I usvaja izvestajeo poslovanju banke u toku godine;podnosi skupstini I nadzornom odboru banke izvestaj o poslovanju;obavlja druge posloveu skladu sa statutom banke.Nadzorni odbor je organ nadzora u banci.Nadlezan je da:prati I kontroliserad upravnog odbora,direktora I zaposlenih u banci;razmatra odluke organa banke;razmatra izvestaje o reviziji;obavestava skupstinu banke I

upravni odbor o rezultatima kontrole;daje misljenje o odlukama I drugim aktima organa banke kojima se menja visina I struktura osnivackog kapitala banke;ucestvujeu radu skupstine banke I moze predlagati da se odredjena pitanja uvrste u dnevni red skupstine;obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke.Ukoliko nadzorni odbor oceni da banka posluje suprotno zakonu,nadzorni odbor je duzan da preduzme sledece mere:predlaze organima banked a otklone uocene nepravilnosti;zakazuje vanrednu sednicu skupstinev banke;obavestava Narodnu banku o utvrdjenim nepravilnostima.Clanovi nadzornog odboramogu biti birani iz reda osnivaca tj.akcionara banke ali I iz reda drugih bankarskih strucnjaka u skladu sa statutom banke.Direktor banke je organ koji void poslovanje I zastupa banku po samom zakonu.Direktora imenuje skupstina banke na osnovu predloga upravnog odbora banke.Ovlascenja direktora banke su:predstavlja I zastupa banku;izvrsava odluke skupstine, upravnog odbora I nadzornog odbora banke;organizuje rad I rukovodi radom banke;odlucuje o svim pitanjimakoja nisu u nadleznosti skupstine,upravnog odbora I nadzornog odbora banke. Za svoj rad kao I za poslovanje banke direktor odgovara skupstini banke. 9.Druge finansijske organizacije su finansijske organizacije koje nemaju karakter banke.Sve finansijske organizacije imaju svojstvo pravnog lica.U nasem pravu druge finansijske organizacije su:stedionice,stednokreditne organizacije i stedno-kreditne zadruge.Stedionica je finansijska organizacija koja se bavi primanjem stednih uloga i drugih depozita gradjana kao i njihovim kreditiranjem.Stedionica moze obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.Osnivaci stedionice mogu biti republika,grad,opstina,i domaca pravna i fizicka lica.Strana lica ne mogu osnivati stedionice.Prilikom osnivanja osnivaci su duzni da obezbede novcani deo osnivackog kapitalakoji ne moze biti manji od 2.000.oooeura u dinarskoj protivvrednosti,po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava.Stedionica moze imati filijale ,ekspoziture i druge organizacione delove ali oni ne mogu imati svojstvo pravnog lica.Po zakonu delatnost stedionice je:prikupljanje dinarskih stednih uloga i depozita fizickih lica;davanje kredita fizickim licima;vrsenje platnog prometa u skladu sa zakonom;vrsenje drugih bankarskih poslovaza fizicka lica u skladu sa zakonom.Delatnost stedionice je vezana za poslove sa fizickim licima.Stedno-kreditna organizacija je finansijska organizacija koja obavlja finansijske poslove za svoje osnivace.Osnivaci stedno-kreditne organizacije mogu biti pravna lica koja su organizovana za obavljanje delatnosti i usluga i

medjusobno povezana u privredjivanju.To mogu biti svi oblici preduzeca kao i druga pravna lica koja obavljaju odredjene delatnosti.Ove organizacije mogu imati filijale ekspoziture i druge organizacione delove ali ne mogu imati svojstvo pravnog lica.Prilikom osnivanja mora se obezbediti novcani deo osnivackog kapitala najmanje u iznosu od 1.200.000 eura u dinarskoj protivvrednosti.Obavlja sledece poslove:prikuplja sredstva za finansiranje prometa odredjenih roba i usluga u okviru delatnosti njenih osnivaca;prikuplja dinarske stedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licima koja su je osnovala;daje i uzima kredite za potrebe njenih osnivaca;vrsi platni promet u skladu sa zakonom;obavlja druge bankarske poslove za potrebe zaposlenih u pravnim licima koja su je osnovala.Stedno-kreditna zadruga je finansijska organizacija zadruga kao i njihovih zadrugara.Osnivaci mogu biti zemljoradnicke,zanatske,stambene i druge zadruge kao i pravna i fizicka lica, clanovi tih zadruga.Novcani deo osnivackog kapitalakoji osnivaci moraju uplatiti pri osnivanju zadruge ne moze biti manji od 200.000 eura.Stedno-kreditna zadruga moze imati organizacione delove kao sto su filijale,ekspoziture i drugi organizacioni delovi. Stedno-kreditna zadruga obavlja sledece poslove:prikuplja dinarske namenske stedne uloge i depozite fizickih lica;daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaca;vrsi platni promet u skladu sa zakonom;obavlja druge bankarske poslove za potrebe fizickih lica u skladu sa zakonom. 10.Ugovor o novcanom depozitu je ugovor kojim se banka obavezuje da primi a deponent da polozi odredjeni novcani iznos.Predmet depozita po ovom ugovoru je novac.To moze biti gotov novac I novac sa racuna.Uplatu novca vrsi deponent ili drugo lice po ugovoru.Predmet depozita moze biti domaci ili strani novac.Osnovna svrha ovog ugovora je da omoguci banci da privremeno raspolaze slobodnim novcanim sredstvima svojih komitenata.Vrste ugovora Prema vremenskoj dimenziji mogu biti depoziti po vidjenju I oroceni depoziti.Kod depozita po vidjenju deponent moze u svakom trenutku raspolagati svim deponovanim sredstvima preko racuna novcanog depozita I nalogom za isplatu.Banka mora koristiti sredstva na taj nacin da u svakom trenutku moze ispuniti zahteve svojih deponenata.Kod orocenih depozita da u roku koji je ugovorom utvrdjen iskljucivo raspolaze deponovanim novcem.Po proteku ovog roka deponent moze zahtevati isplatu.Postoje I ugovori sa otkaznim rokom I ugovori bez otkaznog roka.Kod prve vrste ugovora deponent moze raspolagati sredstvima tek po proteku otkaznog roka,do tada pravo

raspolaganja novcem ima banka.Kod ugovora bez otkaznog roka deponent moze raspolagati novcem u svakom trenutku tj. u svakom trenutku po isteku vremena orocenja kod orocenog depozita.Ugovori jos mogu biti namenski I nenamenski.Kod namenskih banka moze koristiti deponovani novac samo za ugovorom odredjenu namenu, a kod nenamenskih banka moze koristiti deponovani novac u bilo koje svrhe.Vazno je naglasiti da ugovaranje vrste ugovora nije bitan element ugovora o novcanom depozitu.Zakljucenje I forma ugovora Ugovor o novcanom depozitu se u nasem pravu smatra zakljucenim kada se banka obaveze da primi a deponent da polozi kod nje odredjeni novcani iznos.Redovno se zakljucuje u pisanoj formi po pravilu na osnovu unapred pripremljenog formulara.Uobicajeno je da banka izda deponentu odredjenu pismenu ispravu o zakljucenom ugovoru.Obaveze banke Obaveza vracanja novcanog iznosa predstavlja osnovnu obavezu banke.Banka je duzna da deponentu na njegov zahtev vrati isti novcani iznos koji je po osnovu ugovora primila.Banka moze vratiti deponovani novac odjednom I u celini ili na rate.Obaveza otvaranja I vodjenja racuna novcanog depozita Banka je duzna da upisuje sva potrazivanja I dugovanja koja proizadju iz poslova koje banka ima sa deponentom I poslova koje deponent ima sa trecim licima.Ovo pravilo vazi pod predpostavkom da deponent nije kod iste banke otvorio vise racuna.Obaveza izvrsavanja deponentovih naloga banka je duzna da izvrsavasve deponentove naloge na koje se ugovorom obavezala.Najvazniji nalozi su oni koji se ticu raspolaganja sredstvima na racunu novcanog depozita.Banka je duzna da na osnovu naloga deponenta vrsi isplate sa ovog racuna u granicama raspolozivih sredstava.Obaveza obavestavanja Posto banka vodi racun novcanog depozita prirodna je njena obaveza obavestavanje deponenta o svakoj promeni koja nastane na racunu.Banka mora izvestiti deponenta o svakoj uplati I svakoj isplati sa njega.Banka je duzna da krajem svake godine dostavi deponentu izvestaj o stanju racuna.Obaveza placanja kamate Banka ima obavezu da placa naknadu za koriscenje tudjeg novca koja se izrazava u obliku kamate sto je uobicajeno kod novcanih obaveza.Prava banke Pravu raspolaganja deponovanim novcem odgovara obaveza deponenta da stavi banci na raspolaganje odredjeni novcani iznos.Pravo na pokrice I kamatu za slucaj negativnog salda na racunu banka ima pravo da od deponenta zahteva pokrice.Za iznos prekoracen po racunu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu jer za taj iznos novca banka se prema deponentu javlja u ulozi kreditnog poverioca.Prestanak ugovora Ugovori

o bankarskom novcanom depozitu koji su zakljuceni na odredjeno vreme prestaju istekom tog vremena .Ugovor zakljucen na neodredjeno vreme prestaje sporazumom stranaka ili otkazom ugovora od jedne ugovorne strane. 11. UGOVOR O ULOGU NA STEDNJU POJAM UGOVORA Ugovor kojim banka stice pravo raspolaganja novcanim sredstvima ulozenim na stednju, uz obavezu da ta sredstva, zajedno sa kamatom vrati ulagacu na njegov zahtev. Ovim ugovorom se prikupljaju novcana sredstva, s ciljem da se koriste za kreditne i druge poslove. Banka stice pravo raspolaganja na ulozenom novcu. Razlikuje se od ugovora o novcanom depozitu u pogledu subjekta: prikupljanjem stednih uloga mogu se baviti i druge fin.org., ulagac kod ugovora o ulogu na stednju moze biti samo fizicko, ne i pravno lice. Stanje sredstava ulagaca se prati preko stedne knjizice (legitimacioni papir). FORMA UGOVORA nije propisana, stoga je ugovor neformalan. Ugovor se zakljucuje pismeno na formularima. Realan je, jer nastaje u trenutku kada je polozen ulog na stednju. VRSTE UGOVORA Mogu biti oroceni i po vidjenju (neoroceni). Za orocene je pravo raspolaganja novcem na banku utvrdjeno za odredjen vremenski period. Kod neorocenih ulagac moze zahtevati isplatu ulozenog novca u svakom trenutku. Mogu biti sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka . Mogu biti namenski (npr.namenska stednja za stambenu izgradnju) i nenamenski. STEDNA KNJIZICA pismena izjava koju banka izdaje ulagacu u koju se unose uplate i podizanje novca po ugovoru. Ima dvojaku funkciju:1)predstavlja dokaz o postojanju i visisni uloga, 2) ima funkciju legitimacionog karaktera (ulagac se legitimise pred bankom kao ovlasceni korisnik uloga na stednju). Stedna knjizica najcesce glasi naime, ali moze i na donosioca. OBAVEZE I PRAVA BANKE U obaveze spadaju: a) obaveza izdavanja stedne knjizice nastaje u trenutku zakljucenja ugovora o ulogu, jer ulagac preko nje ostvaruje svoja prava. b) obaveza primanja uplata i vrsenja isplata Banka ima dok traje ugovor. Duzna je da primi svaku uplatu, a isplata je ogranicena visinom sredstava. c) obveza placanja kamate koriscenjem ulozenog novca banka placa kamatu po stopama koje su odredjene ugovorom d) obaveza cuvanja poslovne tajne postoji kod svih bankarskih poslova, ali je kod stednih uloga posebno znacajna. Tajnost uloga je vazan motiv i interes ulagaca. Pravo banke je pravo na raspolaganje sredstvima uloga. Banka stice svojinu na sredstvima i moze sa njima dalje raspolagati. 12. UGOVOR O DEPONOVANJU HARTIJA OD VREDNOSTI

POJAM UGOVORA Ugovor kojim se banka obavezuje da ce uz naknadu preuzeti hov radi cuvanja i vrsenja prava i obaveza koje se zahtevaju. Ovo je ugovor o nenovcanim depozitima, a predmet depozita je nenovcanog karaktera. U savremenoj bankarskoj praksi, to su iskljucivo hov. Posebno je izrazena zastita interesa deponenta (kroz odgovornost banke za izvrsavanje ugovornih obaveza). Ugovorom se ostvaruju dve funkcije: obaveza cuvanja hov i vrsenja prava i obaveza tih hov (usluzna funkcija). Predmet depozita cine sve hov. Za razliku od novcanog: predmet depozita (hov), obaveza vrsenja prava po hov, banka ima pravo na proviziju. VRSTE UGOVORA otvoreni (banka se upoznaje sa svakom hov i vrsi prava) i zatvoreni (hov se predaju u zapecacenom omotu, gde banka preuzima samo obavezu cuvanja). Ugovori sa zbirnim (hov razlicitih deponenata) i sa pojedinacnim depozitom (ugovor sa jednim deponentom). ZAKLJUCENJE I FORMA Nije propisana forma, nasataje saglasnoscu volja, zakljucuje se u pismenoj formi. Nije realan, zakljucenjem ugovora banka je obavezna da preuzme hov. OBAVEZE BANKE a) obaveza cuvanja obezbedjuje sigurnost deponovanih hartija i obicno ih cuva u trezoru. b) obaveza vrsenja prava i obavezamogucnost banke da tim hartijama rukuje, svojim znanjem i profesionalizmom da zastiti interese imaoca hov, prava vrsi za racun deponenta. c) naplate dospelih potrazivanja- glavnice na koju hov glasi i periodicna potrazivanja (kamate, dividende) d) stavljanja deponentu na raspolaganje naplacenih suma e) obavestavanje o zahtevima trecih lica- odmah i u celini. f) vracanja hov.- po isteku ugovora, moze i placanjem sume novca, bez vracanja hov. PRAVA BANKE pravo na naknadu (proviziju)- visina se odredjuje ugovorom i pravo zadrzavanja hov- sve dok joj deponent ne isplati naknadu za izvrsene obaveze iz ugovora. PRESTANAK UGOVORA prestaje vracanjem hov, naplatom hartija ili istekom roka ako je tako ugovoreno. 13. UGOVOR O SEFU POJAM UGOVORA Ugovor kojim se banka obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sef na odredjeni vremenski period, a korisnik se obavezuje da za to plati banci odredjenu naknadu. To je dvostrano obavezan ugovor. Korisnik ne sme stavljati stvari opasne za sef i banku, jer bi u tom slucaju stetu morao da nadoknadi. Banka se obavezuje da osigura sef od svih rizika i omoguci korisniku pravo koriscenja. Tajnost sadrzine sefa je vazna karakteristika ugovora. Sef je obezbedjen (od kradje, pozara, neovlascenog koriscenja) i numerisn prostor u vidu kasete, faha u trezorima banke koji ona stavlja u

upotrebu zainteresovanim licima uz naknadu. Klijenti obicno koriste sef za cuvanje nakita, hov.,predmeta od zlata i drugih dragocenosti. Po zakljucenom ugovoru, korisnik dobija kljuc od sefa i ostavlja u sef predmete koje zeli. U upotrebu se stavljaju dva kljuca, jedan banci, drugi korisniku i jedino se mogu koristiti zajedno. ZAKLJUCENJE I FORMA UGOVORA- Ne zahteva se forma, zakljucuje se saglasnoscu volja u pismenoj formi na osnovu ormulara. Nije realan, jer nije bitan momenat stavljanja predmeta u sef. Korisnik ga moze koristiti i povremeno, kada mu odgovara. Bitni elementi ugovora: oznaka sefa koji se uzima, vreme iznajmljivanja, naknada koja se placa. Banka ne preuzia obavezu cuvanja predmeta u sefu, vec se stara o sigurnosti samog sefa. OBAVEZE BANKEa) stavljanje sefa na upotrebu ostvaruje se davanjem kljuca, korisnik stavlja i uzima predmete iz sefa po zelji, postujuci pravila iz ugovora. b) obezbedjenje pristupa sefu- posebno vazna obaveza kod ove vrste ugovora. Sef mora biti obezbedjen (od kradje, pozara itd.), banka bi bila odgovorna za stetu koju bi morala da nadoknadi. c) obezbedjenje iskljucivosti pristupa sefu- sef mora biti obezbedjen tako da pristup sefu ima iskljucivo korisnik ili lice koje ovlasti, pristupa se i njegovom legitimisanju. PRAVA BANKE- a) pravo na naknadu(proviziju)- ako nije posebno ugovorena, uzima se uobicajena. Banka u slucaju ne placanja provizije, ima pravo raskida ugovora. b) zalozno pravo na predmetima u sefu- u slucaju da korisnik nije platio naknadu, banka nadoknadjuje iz nadjenog novcanog iznosa u sefu, ili iz iznosa ostvarenog prodajom predmeta iz sefa. PRESTANAK UGOVORA- na dva nacina: na osnovu raskida- ako se ne izvrsavaju ugovorne obaveze i na osnovu isteka vremena. 14. UGOVOR O KREDITU POJAM UGOVORA- Ugovorom o bankarskom kreditu, jedna strana(kreditor) obavezuje da ce drugoj strani(debitor) staviti na raspolaganje odredjenu sumu novca, a druga da ce dobijenu sumu koristiti u skladu sa ugovorom i da ce je po proteku vremena vratiti sa kamatom. Raznovrsne potrebe preduzeca, zadovoljavaju se na kreditnoj osnovi pa se moze reci da je savremena privreda po svom karakteru kreditna. Kreditne poslove koriste i gradjani radi zadovoljavanja svojih potreba. VRSTE KREDITA- S obzirom na namenu, dele se na namenske (kredit moze biti upotrebljen samo za ugovorom odredjenu namenu-investicioni, potrosacki) i nenamenske (koriste se u bilo koju svrhu, zavisno od potreba korisnika). Prema vremenskom kriterijumu, postoje krediti na odredjeno i neodredjeno vreme (revolving). Sa aspekta rocnosti: kratkorocni (do 1god.), srednjorocni

(do 5god.), dugorocni (preko 5god.). Zavisno od nacina raspolaganja: gotovinski (isplata u efektivi) i bezgotovinski (prenos kreditne sume na racun korisnika). Najcesce se za odbravanje kredita uzima neki instrument (sredstva) obezbedjenja. Mogu biti realna (pravo na hov.ili nepokretnosti) i licna (obaveza jemca ili garanta). Prema nacinu vracanja odjednom ili u ratama. ZAKLJUCENJE I FORMA UGOVORA- Za zakljucenje se zahteva pismena forma na osnovu formulara, ugovor nije realan jer za nastanak nije neophodan prenos novca na korisnika. Bitni elementi ugovora o kreditu su: iznos (u dinarima ili stranoj valuti) , uslovi davanja (rok, nacin prenosa, sredstva obezbedjenja) uslovi koriscenja (kada i na koji nacin se sredstva mogu upotrebiti) i uslovi vracanja (rokovi,visina kamate, u celosti ili u ratama). OBAVEZE BANKE- a) stavljanje korisniku na raspolaganje iznos kredita nastaje trenutkom zakljucenja, uslovi se utvrdjuju ugovorom. b) izvrsavanje drugih radnji kreditnog karaktera javlja se kod pojedinih vrsta kredita, posebno kredita odgovornosti (obaveza akceptiranja, avaliranja, eskontovanja hov.), moraju biti precizirane u ugovoru. PRAVA BANKE- a) na povracaj kreditnog iznosa- ugovorom utvrdjeni rokovi i nacin b) na kamatucena upotrebe kredita, naknada za uslugu,troskove i rizik.,kroz kamatnu stopu c) na sredstva obezbedjenjakada je to ugovoreno, zaloga, hipoteka, jemstvo. d) kontrole namenskog koriscenja kredita- korisnik mora da koristi sredstva u skladu sa namenom ili banka moze raskinuti ugovor. PRESTANAK UGOVORA- redovno, vracanjem u skladu sa ugovorom ili a) otkazom davaoca- ako je kredit koriscen u suprotnosti sa namenom, u slucaju insolventnosti, prestankom pravnog lica. b) odustankom korisnikaili mogucnost za prevremeno vracanje kredita. 15. UGOVOR O TEKUCEM RACUNU POJAM UGOVORA- Ugovor kojim se banka obavezuje da nekom licu otvori poseban racun i da preko njega prima uplate i vrsi isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita. Opste karakterisike o tekucem racunu ima i ugovor o bankarskom tekucem racunu. Kod bankarskog tekuceg racuna, sa jedne strane se javlja banka ili druga fin.org. i ona preuzima obavezu otvaranja i vodjenja tekuceg racuna. Druga ugovorna strana, pravno ili fizicko lice ne preuzima nikakve obaveze u vezi sa vodjenjem racuna, vec se samo javlja kao korisnik. Banka je duzna, da sve uplate knjizi u korist, a sve isplate na teret njegovog racuna. Smisao ugovora je u pruzanju strucne bankarske usluge vodjenja racuna klijenta, za koje banka uzima proviziju. Preko ovog ugovora se omogucava i

ubrzava ukupan platni promet, a to je od koristi kako za klijente tako i za privredu zemlje. Banci omogucava prikupljanje slobodnih novcanih sredstava na trzistu. Po karakteru, ugovor je dvostrano obavezan. VRSTE UGOVORA- ugovor o tekucem racunu u uzem smislu- banka preuzima obavezu izvrsavanja naloga ne samo do nivoa raspolozivih sredstava, vec do iznosa odobrenog kredita, tako da saldo moze biti i pozitivan i negativan. i ugovor o ziroracunu- banka izvrsava naloge samo do iznosa sredstava na racunu, tako da racun mora biti pozitivan. Korisnici mogu biti pravna i fizicka lica koja preko naloga vrse bezgotovinska placanja, prenosom sa svog na druge racune. Dele se i na: ugovore sa otkaznim rokom- korisnik ne moze u svakom trenutku raspolagati saldom i bez otkaznog roka- korisnik moze raspolagati saldom u svakom trenutku. ZAKLJUCENJE I FORMA UGOVORA- Neophodna je pismena forma, sa unapred spremljenim formularima koje banke sacinjavaju. Formular potpisuje ovlasceno lice koje je kod preduzeca ovlasceno i za davanje naloga. Ugovor nije realan, nije neophodno polaganje novcanog iznosa. OBAVEZE BANKE- a) obaveza otvaranja racunapretpostavka za izvrsavanje svih drugih obaveza, svaki racun ima svoj broj koji se unosi u ugovor b) primanja uplata i vrsenja isplata- novcana sredstva ostvaruju se uplatama korisnika ili trecih lica. Na osnovu naloga, banka treba da vrsi sva placanja koja mogu biti gotovinska ili virmanska. Banka je duzna da izvrsava korisnikove naloge i kada je saldo negativan, do iznosa odobrenog kredita na racunu. Ova obaveza banke je dispozitivnog karaktera. c) izvrsavanja korisnikovih naloga- kao i drugih naloga u vezi sa obavezama iz ugovora. d) dostavljanja izvoda sa racuna omogucuje korisniku stalni uvid u saldo na racunu. Nacin i vreme se odredjuju ugovorom. Izvod mora sadrzati raniji saldo, promenu i novi saldo. Kod ziro-racuna preduzeca banka je duzna da redovno dostavlja izvode korisnicima racuna. PRAVA BANKE- a) na proviziju ima po zakonu, zaracunava za usluge, a visina se odredjuje ugovorom. b) na naknadu posebnih troskova- ne i redovnih. To su troskovi nastali u izvrsavanju naloga korisnika, a koji se ne mogu smatrati neophodnim. c) raspolaganja sredstvima na racunu samo u slucaju pozitivnog salda na racunu. PRESTANAK UGOVORAistekom roka ugovora, izjavljivanjem raskida od jedne ugovorne strane, sporazumno itd. 16. ESKONTNI POSAO POJAM I KARAKTERISTIKEUgovor o eskontu je ugovor o kupovini menica i cekova pre njihove dospelosti. Ugovorne strane su banka, u ulozi kupca nedospelih potrazivanja i klijent, u ulozi prodavca tih potrazivanja

(korisnik eskonta). Eskontni posao ima kreditnu funkciju. Posto banka kupuje nedospela potrazivanja, ona prodavcu odobrava kredit. Menice i cekovi se banci mogu podnositi ne samo radi eskontovanja, vec i ostvarivanja drugih ciljeva (na inkaso i kao obezbedjenje). Ako su menice i cekovi dati kao sredstva obezbedjenja, ne radi se o eskontnom poslu, jer se podnosiocu cekovna suma ne isplacuje. TEHNIKA ESKONTNOG POSLA- Menice i cekove banka eskontuje tako sto isplacuje menicnu sumu umanjenu za medjukamatu i proviziju. Moze ih naplatiti o dospelosti. ESKONTOVANJE MENICA- sastoji se u prenosu svojine sa korisnika eskonta na banku, istovremeno i svih prava iz nje. Eskontovana menica je za banku kratkorocni plasman kapitala, a za korisnika kratkorocni kredit. Na eskont se primaju robne menice (sa rokom dospelosti do 3meseca). Iza njih stoji realna vrednost robne transakcije. Pored robnih, postoje i finansijske menice. Izdate su sa ciljem dobijanja gotovinskog kredita i imaju veci rizik za razliku od robnih.ESKONTOVANJE CEKOVA retko se javlja. Cek nije pogodan za odobravanje eskontnog kredita, jer je sredstvo placanja. PRAVNI ODNOSI U ESKONTNOM POSLU- OBAVEZE BANKE Osnovna obveza je isplata eskontne sume, umanjenu za proviziju i troskove. Banka je duzna da eskontovanu hartiju od vrednosti naplati, a pri tom zastiti interese svog klijenta. Obavezna je da vrati hov, ako dodje do povratnog zahteva banke prema korisniku eskonta. PRAVA BANKE- Pravo na diskont, proviziju i triskove. Prenos prava na hartiji i prava iz hartije na sebe. Banka ne moze zakljucenje ugovora usloviti sklapanjem nekog drugog posla. Pri odbijanju eskonta, mora vratiti hov.podnosiocu. POVRATNI ZAHTEVI BANKE- Po osnovu eskontnog posla- banci se ovo pravo priznaje ako eskontovne hartije ne uspe da naplati, i po osnovu bankarskih obicaja. Moze da realizuje zahtev tako sto menicnom sumom tereti korisnikov racun ili iz raskida odn. otkaza ovog ugovora. Banka ima pravo i na regresni zahtev prema korisniku eskonta. SNOSENJE KURSNOG RIZIKApostoji kod deviznih menica i cekova. Banka sama snosi rizik promene kursa valuta. Eventualnu pozitivnu kursnu razliku nije duzna da plati korisniku eskonta, ni negativnu ne moze njemu pripisati. PRAVNI ODNOSI IZMEDJU BANKE I DRUGIH UCESNIKA- Izmedju banke i drugih lica, ne uspostavljaju se odnosi bankarsko-pravnog karaktera, vec odnosi stvarno-pravne ili obligacionopravne prirode.Banka moze imati zahteve prema trecim licima(menicnim i cekovnim duznicima) na osnovu posedovanja hartije. Ovi zahtevi se razresavaju prema pravilima pravnog

odnosa, a ne prema pravilima ugovora o eskontu.