BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

SADRAJ:
SADRAJ:..................................................................................................................................2 Uvod............................................................................................................................................3 Teorije uzroka privrednih kriza...................................................................................................4 Inflacija.......................................................................................................................................5 Definisanje inflacije................................................................................................................5 Indikatori inflacije ..................................................................................................................6 Inflacija tranje.......................................................................................................................7 Nezaposlenost.............................................................................................................................8 Oblici nezaposlenosti..............................................................................................................9 Fiskalna politika protiv recesije, nezaposlenosti ..................................................................10 i inflacije tranje....................................................................................................................10 Poreska politika.....................................................................................................................11 Budetska politika.................................................................................................................12 Budetski deficit i budetski suficit......................................................................................15 Zakljuak...................................................................................................................................16 Literatura...................................................................................................................................17

Uvod
Uvek aktuelni ekonomski problemi svake privrede su porast proizvodnje i zaposlenosti i trino-monetarna stabilnost. Adekvatan privredni sistem treba da efikasno otkloni sve uzroke koji mogu dovesto do recesije, nezaposlenosti i galopirajue inflacije. U tom smislu od izuzetnog znaaja je ponavanje osnovnih principa makroekonomske analize bez ega se ne mogu razumeti privredna kretanja, pa ni adekvatno uticati na njih. Stabilnost cena, porast proizvodnje i zaposlenosti su problemi koji okupiraju itav savremeni svet. Retke su drave koje ne potresaju visoka inflacija i velika nezaposlenost. Paralelno postojanje ova dva ozbiljna ekonomska problema izaziva i brojne tekoe u njihovom razreavanju, jer na planu i teorije i prakse antiinflaciona i antirecesiona politika moraju biti na adekvatan nain meusobno povezane i pravilno dozirane. Problemi zaposlenosti ne smeju se reavati nezavisno od trino-monetarne stabilnosti i obrnuto, u uslovima akceleracijeinflacije, antiinflaciona politika mora da vodi rauna i o svojim efektima na zaposlenost. Drava ne moe rtvovati jedan cilj radi ostvarenja drugog, ve je potrebno da se putem primene adekvatnih mera ekonomske politike konfliktnost ciljeva svede na minimum. Dugo se smatralo da se inflacija moe pojaviti samo u uslovima pune zaposlenosti, jer tada poveanje tranje ne bi moglo da bude kompenzirano poveanom proizvodnjom zbog ve maksimalnog iskorienja svih proizvodnih faktora. Oigledno je da se savremena makroekonomska analiza susree sa pojavom da se inflacija ne javlja samo u uslovima pune zaposlenosti, ve i u uslovima nedovoljnosg stepena zaposlenosti faktora proizvodnje. Savremena praksa pokazuje da postoji istovremeno i istosmerno kretanje stope inflacije i nezaposlenosti. Pred kreatorima ekonomske politike se postavlja dilema postizanju kog cilja dati prioritet. U svakom sluaju, ne moe se a priori dati jedinstven odgovor ta je znaajnije postizanje visoke stope privrednog rasta i zaposlenosti ili stabilnost cena. To zavisi od vie faktora, pri emu istiemo dva: dostignuti nivo privrednog razvoja i stepen upuenosti privrede na meunarodnu razmenu.

Teorije uzroka privrednih kriza

Na pitanje zato dolazi do poremeaja ravnomernog toka drutvene proizvodnje u ekonomskoj nauci postoji nekoliko odgovora, odnosno teorija. U ovom radu naveu neke od njih. Teorija sunanih pega periodinih privrednih kriza dolaz zbog periodinosti sunanih pega od 11 do 13 godina to se javlja uzrokom bogatije, odnosno siromanije etve, vieg odnosno nieg nivoa privredne aktivnosti. Prema psiholokoj teoriji do privrednih kriza dolazi iz psiholokih razloga jer je u odreenim fazama razvoja privrede stanovnitvo podlono pesimistikim ili opotimistikim oekivanjima. Kada zavlada panika na tritu roba, novca i hartija od vrednosti dolazi do raskoraka izmeu ponude i tranje i do povremenog kraha sistema uravnoteene privrede. Inovaciona teorija ciklinost u razvoju privrede objanjava kao posledicu ciklinosti u otkrivanju i primeni tehnikih pronalazaka. Poto se inovacije ne razvijaju i ne primenjuju kontinuirano ve skokovito, to se i privreda razvija ciklino. Prema teoriji preteranih investicija uzrok krizama su preterane investicij, dakle investicije koje su vee od normalne akumulacije. Kao rezultat javlja se vea ponuda roba u odnosu na tranju. Mogunosti za preterane investicije javljaju se i na monetarnoj strani, u poveanju bankarskih kredita. Na osnovu teorije nedovoljne potronje do periodinosti privrednih kriza dolazi zato to u raspodeli nacionalnog dohotka suvie mnogo pripada bogatom i tedljivom delu stanovnitva pa usled toga dolazi do oteane prodaje potronih dobara i do krize hiperprodukcije. Prema teoriji preterane potronje do poremeaja u ravnomernom toku drutvene proizvodnje dolazi zbog preterane potronje koja dovodi do nedovoljne akumulacije za nove investicije pa nastaje kriza hipoprodukcije. Kako se vidi, svaka od pomenutih teorija ukazuje na neki aspekt ciklinosti u razvoju privrede u to istie u prvi plan. Ako izuzmemo teoriju sunanih pega, koja ukazuje na jedan prirodni fenomen, za sva ostala objanjenja poremeaja u ravnomernom toku drutvene proizvodnje sledi pitanje: moe li se za paniku u na tritu, za ciklinost inovacija, za preteranost investicija, za nedovoljnu potronju, za preteranu potronju i za plansku nedisciplinu nai neki poetni opti uzrok koji bi stajao u osnovi svih pobrojanih uzroka?

Inflacija

Definisanje inflacije
Re inflacija potie od latinske rei inflatio to znai naduvavanje. Prvi put je upotrebljena u Americi, za vreme graanskog rata (1861-1865) i oznaavala je nagli skok cena i novanog opticaja na tritu. Znai, inflacija nije nikakva novost ni fenomen sa kojim se suoava moderan svet. Do Drugog svetskog rata, bila je vezana uglavnom za ratove i imala je epizodni karakter. Javljala se povremeno i to kao posledica prevelike tranje, odnosno, prevelika koliina novca na tritu vrila je pritisak na premale koliine roba, uzrokujui porast cena i uravnoteenje ponude i tranje ali na viem nivou. Posle Drugog svetskog rata infacioni proces se nastavlja, postajui opti svetski problem. Uzroci i uslovi nastanka inflacija postaju sve dublji, sloeniji, raznovrsniji i zamreniji. Od njene pojave do danas, mnogi ekonomisti su pokuavali da daju to adekvatniju definiciju inflacije i da objasne njene osnovne generatore i mehanizme. Inflacija je tumaena na razliite naine, kao i njeni uzroci i posledice. Razlike u objanjenjima inflatornih procesa su bile zanemarljive, ali esto su isticani i potpuno divergentni stavovi. Iako je puno toga ve napisano o inflaciji, jo nije data opta teorija inflacije, niti je inflacija definisana na univerzalan nain. Postoje miljenja da nije ni mogue dati optu definiciju inflacije, jer je ona veoma kompleksna i heterogena privredna pojava, koja se, kako se ini, nikada ne pojavljuje na isti nain. Generalno posmatrano, inflacija uvek predstavlja disproporciju novanih i robnih fondova u jednoj privredi, tj.njenih rashoda i prihoda, pri emu su novani fondovi vei od robnih, odnosno rashodi od prihoda. Te disproporcije se usklauju, po pravilu, rastom cena. Inflacija je monetarn pojava kod koje se pokrie veih rashoda vri iz nove emisije novca, to izaziva porast novane tranje koja je bez robnog pokria, pri emu najee dolazi do porasta cena. Znai, inflacija je poveanje mase novca u opticaju po stopi koja je iznad stope rasta proizvodnje. U vezi sa definisanjem inflacije treba jo napomenuti: a) da svako poveanje cena ne znai inflaciju i b) da pri inflaciji ne mora uvek doi do naglog porasta cena. U prvom sluaju re je o jednom vidu normalnog funkcionisanja trine privrede. U drugom sluaju je u pitanju tzv.latentna ili prikrivena inflacija iji vidljivi znaci predstavljaju redovi pred prodavnicama i uzimanja maha sive ekonomije gde se prodaja roba vri na crnoj berzi po znatno viim cenama. Do rasta cena ne dolazi zbog dravne kontrole cena, tj.drava obustavlja njihovo slobodno trino formiranje i manje-vie ih administrativno odreuje. Vidovi neposredne kontrole cena mogu biti raznovrsni: zamrzavanje, blokiranje, plafoniranje, garantovanje cena itd. Dakle, mada inflacija najee znai vidljivi rast opteg 5

nivoa cena, ona se moe pojaviti i u uslovima stabilnih cena, pa ak i u sluajevima opadanja cena

Indikatori inflacije
U cilju to potpunijeg definisanja i merenja inflacije, ekonomisti esto vre izbor pokazatelja inflacionih kretanja. Najvaniji indikatori koji se koriste u ekonomskoj teoriji i praksi su: a) indeks cena na malo b) indeks proizvoakih cena c) indeks cena bruto drutvenog proizvoda d) indeks izvoznih cena. a) Najsigurniji i zbog toga najee korien metod merenja razvoja i dinamike inflacije sprovodi se preko analize stope rasta cena na malo koja daje uvid u tempo inflacije po godinama i indeksa trokova ivota zapravo koji zapravo predstavljaju jednu vrstu indeksa cena na malo roba i usluga line potronje. Porast indeksa trokova ivota je pouzdan indikator razvoja inflacije u odreenom periodu, jer sa rastom cena izraena je tendencija rasta linih dohotaka u cilju zatite ivotnog standarda stanovnitva, to dalje inicira ponovni skok cena preko porasta trokova rada po jedinici proizvoda. esto se deava da indeksitrokova ivota budu vei od indeksa cena na malo. U tom sluaju se moe konstatovati da je porast cena roba i usluga koje ulaze u obraun trokova ivota vei od porasta ukupnih cena na malo. Glavni nedostatak upotrebe indeksnih veliina je u tome to se njima ne obuhvataju promene kvaliteta odreenih proizvoda. b) Indeks proizvoakih cena izraava nivo cena veleprodaje. Ovaj indeks takoe se esto koristi u praksi. c) Jedan od dopunskih indikatora inflatornih kretanja u privredi je implicitni deflator drutvenog proizvoda, koji se dobija kada se od stope rasta nominalnog drutvenog proizvoda oduzme stopa rasta realnog drutvenog proizvoda. Implicitni deflator drutvenog proizvoda pokazuje, zapravo, koliko odstupa porast realnog od porasta nominalnog drutvenog proizvoda. to je porast nominalnog drutvenog proizvoda u odnosu na realni vei, odnosno, to je vei implicitni deflator, to je proces inflacije u posmatranoj privredi snaniji. d) Kao dopunski indikator mogu se koristiti i indeksi izvoznih i indeksi uvoznih cena, koji pokazuju stepen izvoza inflacije jedne privrede u inostrane ekonomije, odnosno stepen uvoza inflacije te privrede sa svetskog trita. Glavni nedostatak ovog indikatora je to moe da bude nerealan pokazatelj inflatornih procesa. Nerealnost je prouzrokovana odreenim merama dravne ekonomske politike kojim se izvozne cene odravaju vetakim putem na niskom nivou zbog potrebe forsiranja razvoja izvoznih sektora. To za posledicu ima: a) prelivanje dohotka odreene zemlje u inostranstvo i b) prelivanje dohotka od neizvoznih u izvozne sektore.

Inflacija tranje
Posmatrano u teorijskom smislu, svaki rast cena poinje kao inflacija tranje koja predstavlja fundamentalni oblik inflacije. Ona se ispoljava preko disproporcije novanih i robnih fondova u smislu da efektivna novana tranja preovlauje nad koliinom roba i usluga koje se nude u jednoj privredi, odnosno, kupovna mo je vea u odnosu na kupovne fondove. Poremeaji na strani agregatne tranje, tj.njen bri rast od porasta drutvenog proizvoda imaju vie uzroka. Oni se mogu traiti u: a) Izdacima za investicije (investicije premauju akumulaciju), b) Podmirivanje dravnih obaveza i dugova (budetski deficit) i c) Rashodima za potronju. Bez obzira na uzrok porast agregatne tranje, disproporcije se usklauju rastom cena. Inicijalne inflacione impulse daju monetarno-kreditni tokovi. Inflatornu privredu karakterie visoka stopa rasta novane mase koju kreira bankarski sistem i to putem bankarskih kredita, na osnovu zaduivanja drave kod centralne banke, na osnovu deviznih za transakcija sa inostranstvom itd. Osnovni i najvaniji kanali za kreiranje novane mase su bankarski krediti i izmeu njih postoji visok stepen korelacije. Dugotrajni proces daleko breg rasta novane mase od porasta realnog drutvenog proizvoda stvara uslove za produbljivanje inflacionog procesa. U ekonomskim analizama prihvaeno je gledite da stopa rasta novane mase ne bi smela da bude vea od stope rasta nominalnog drutvenog proizvoda. U suprotnom, inflacija postaje jedna od glavnih karakteristika privrednih kretanja. Teorija inflacije tranje Ekspanzija koliine novca Porast tranje Porast cena Porast trokova proizvodnje

Nezaposlenost
Za ocenu stepena razvijenosti privrede, pouzdan indikator je relativna zaposlenost. Svaka zemlja koja postigne punu zaposlenost stanovnitva postaje privredno razvijena, stie ekonomsku zrelost i sposobnost da se razvija po sopstvenim akumulativnim mogunostima. U razvojnom putu nekada zaostalih zemalja moe se numeriki pratiti taj proces stopom zaposlenosti. Stopa pune zaposlenosti odgovara odnosu: broj aktivnog stanovnitva / broj potencijalno aktivnog stanovnitva = 1. Procenat zaposlenih u ukupnom stanovnitvu se dobija kada se u odnos stave ukupan broj zaposlenih i ukupno stanovnitvo. Stopa nezaposlenosti se moe izraunavati kao odnos broja zaposlenih prema ukupnom broju zaposlenih i nezaposlenih ili samo prema broju zaposlenih. Po pravilu, odreuje se tolerantna stopa nezaposlenosti na nivou od 1,5-6%, a svaki dalji procenat u izrazu ove stope pokazuje da problem nezaposlenosti postoji u manjoj ili veoj meri. Re je o tzv. Prirodnoj stopi nezaposlenosti. Sa aspekta inflacije radi se o takvoj stopi nezaposlenosti koja u makroekonomiji nije generator inflacije. Sa aspekta oblika nezaposlenosti, prirodna stopa nezaposlenosti podrazumeva da u privredi postoji strukturalna i frikciona nezaposlenost, ali ne i ciklina. Problem nezaposlenosti se svrstava meu najznaajnije ekonomsko-teorijske, socijaln i politike probleme. Nezaposleni su deo stanovnitva koji nemaju posao, ali ga aktivno trae ili ekaju na povratak na posao. Nezaposleno stanovnitvo uestvujui u raspodeli nacionalnog dohotka, ali ne i u njegovom poveanju zapravo smanjuje dohodak per capita, pa samim tim i ivotni standard stanovnitva. Posebna opasnost se krije u injenici da pojavu nesaposlenosti radne snage, po pravilu, prati i nezaposlenost ostalih faktora proizvodnje. Viak radne snage i na mikro i na makro nivou deluje u pravcu ekstenzivnog poslovanja, to poveava trokove proizvodnje i smanjuje konkurentnost preduzea i itave privrede. Nezaposlenost i intenzivno privreivanje su nespojive ekonomske kategorije. Brojni su uzroci nezaposlenosti. esto se smatra da je njen osnovni uzrok tehniki progres koji se izraava pozitivnim promenama u odnosima osnovnih inilaca procesa proizvodnje. Izmeu tehnikog progresa i obima i strukture zaposlenosti postoji tesna veza. Istovremeno taj odnos zavisi i od karaktera drutveno-ekonomskog sistema u kome se odvijaju procesi primene nove tehnike, koji esto vri protivrean uticaj na zaposlenost. Zaposlenost (nezaposlenost) ne moe se odvojiti od ciklinosti u razvoju privrede. Tranja za radnom snagom i cena radne snage razliito se kreu u razliitim fazama privrednog razvoja. Nezaposlenost je najvea u periodu privredne kontrakcije, a najmanja u fazi ekspanzije. Nezaposlenost moe da bude i posledica nedovoljne razvijenosti privrede, strukturnih promena u proizvodnji, visokog prirataja stanovnitva pri nedovoljnoj stopi akumulacije i sl. Razliiti uzroci utiu i na pojavu razliitih oblika nezaposlenosti kao tosu: otvoreni i prikriveni, voljna i nevoljna, kratkotrajna i dugotrajna, strukturna, ciklina, frikciona, sezonska, latentna, stagnantna i sl.

Voljna nezaposlenost podrazumeva dobrovoljno neprihvatanje posla za platu koja je rezultat delovanja ponude i tranje na tritu rada. Nevoljna nezaposlenost pokazuje da postoji nedovoljan broj radnih mesta zbog velike ponude radne snage koja je spremna da radi za plate koje su rezultat odnosa ponude i tranje na tritu rada.

Oblici nezaposlenosti
Ekonomska teorija razlikuje etiri oblika nezaposlenosti: Strukturna nezaposlenost nastaje zbog strukturnog nepodudaranja ponude i tranje za radnom snagom u okvirima makroekonommije i ima dugoronije trajanje. Taj dugoroan karakter ovog oblika nezaposlenosti predstavlja ogroman gubitak i za nezaposlene pojedince, ali i za ukupnu privredu. Ovo strukturno nepodudaranje potie iz nemogunosti da se radnici u kraem roku profesionalno ili teritorijalno prilagode promenama u strukturi privrede. Ovaj oblik nezaposlenosti javlja se i u vidu tehnoloke nezaposlenosti kada promene u tehnici i tehnologiji proizvodnje pokau manje potrebe za radnom snagom odreene strunosti. Ti tehnoloki vstaje vikovi se javljaju, pre svega, u radno intenzivnim delatnostima. Ovaj oblik nezaposlenosti reava se postepenim prilagoavanjem permanentnog obrazovanja radnika za poslove koji se u datom vremenu vie trae. To pretpostavlja i planiranje obrazovanja od strane drutvenih privrednih organa i prilagoavanje obrazovnog sistema tim planovima. Ciklina nezaposlenost nastaje usled ciklinosti u kretanju privrede kada se u periodu krize i depresije pokae da je ukupna tranja za radnom snagom manja od ukupne ponude. Ovaj se oblik nezaposlenosti reava porastom ukupne tranje koji nastaje sa oivljavanjem privrede. Tome danas naroito pomau mere dravne intervencije u privredne poslove. Ali treba znati da se u procesu reavanja cikline nezaposlenosti kao njen pratilac javlja i strukturna nezaposlenost jer se najvee promene u strukturi privrede deavaju na izlasku iz privredne krize. Frikciona nezaposlenost naziva se jo i tekua nezaposlenost. Ona nastaje kao posledica stalnih kratkoronih promena na strani tranje za radnom snagom. Te su promene inae odlika dinamikih privrede u kojoj je prisutan stalni proces prilagoavanja radnika kako u strunoj tako i u prostornoj pokretljivosti. Ovaj oblik nezaposlenosti se smatra normalnom pojavom. U ovaj oblik nezaposlenosti dolazi i sezonska nezaposlenost karakteristina za poljoprivredu, graevinarstvo, turizam. Prikrivena nezaposlenost je drugo ime za prividnu zaposlenost. Ovde radnici imaju odreeno zaposlenje, ali koristi od tog zaposlenja su znatno ispod proseka. Ovaj oblik nastaje kada su radnici zaposleni na poslovima za ijim se proizvodima tranja kontinuirano smanjuje ili rade u delatnostima u kojima je angaovano vie ljudi nego to je potrebno prema obimu proizvodnje koji oni stvaraju.

Bez obzira na uzroke i oblike nezaposlenosti, ona predstavlja ekonomsku i duhovnu bedu, i pojedinca i drutva u celini. Zato sve zemlje, neke vie neke manje, vode aktivnu politiku zaposlenosti koja treba da bude pravilno inkorporirana u celokupnu politiku drave.

Fiskalna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tranje

Fiskalna politika obuhvata dravne rashode i poresku politiku. Antirecesiona politika podrazumeva poveanje dravnih rashoda i smanjivanje poreza, a antiinflaciona politika podrazumeva obratno, smanjenje dravnih rashoda i poveanje poreza. Karakter mera stabilizacione politike zavisi od stepena konfliktnosti domaih ciljeva i ekonomskih problema privrede. Moemo razlikovati tri situacije: I. Situacija kada figurira klasian vid inflacije, tj.inflacija tranje na nivou pune zaposlenosti. U tom sluaju mere ekonomske politike usmerene ka postizanju jednog cilja nee biti u direktnom sukobu sa merama za ostvarenje drugog cilja. Mere antiinflacione politike obuhvataju: restriktivnu monetarno-kreditnu politiku, otru poresku politiku i restriktivnu politiku opte i zajednike potronje. II. Situacija kada postoji nezaposlenost uz stabilnost cena. I u tom sluaju mere ekonomske politike su jednostavne: ekspanziona monetarna-kreditna politika, blaga poreska politika i ekspanziona politika opte i zajednike potronje. III. Situacija kada nedovoljnu privrednu aktivnost i nezaposlenost prati inflacija multifaktorskog karaktera. U ovom sluaju stabilizaciona ekonomska politika mora da bude selektivna i diferencirana. Monetarno-kreditna politika treba da bude selektivnoekspanzivna, poreska politika selektivno-blaga i politika opte i zajednike potronje selektivno-ekspanzivna, a sve usmerene ka onim sektorima i granama koji predstavljaju uska grla proizvodnje i koja generiraju inflatorne tendencije. Potrebno je voditi i antimonopolsku politiku radi uklanjanja monopolskih uslova privreivanja, selektivnu razvojnu politiku za deficitarne grane i grane sa komparativnim prednostima i beneficiranu ekonomsku politiku sa inostranstvom radi otklanjanja strukturnih disproporcija i uvozne zavisnosti privrede. Dakle, u uslovima istovremenog postojanja inflacije i nezaposlenosti, problem pronalaenja optimalne kombinacije mera stabilizacione politike se veoma komplikuje. Fiskalna anticiklina ekonomska politika u irem smislu rei obuhvata dva osnovna domena: poreska politika, odnosno politika oporezivanja, i budetska politika (politika opte investicione i budetske potronje), odnosno politika javnih dravnih rashoda (javni radovi).

10

Ova dva domena anticikline fiskalne ekonomske politike mogu da se posmatraju kao dva samostalna domena anticikline ekonomske politike protiv privrednog zastoja, nezaposlenosti i inflacije tran

Poreska politika
Uticaj poveanja poreza na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenost Svako poveanje poreza koje je stanovnitvo obavezno da plaa dravi, znai smanjenje raspoloivog dohotka stanovnitva. To vodi smanjenju potronje. Svako smanjenje potronje, kada su investicije nepromenjene, dovodi do smanjenja nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Sniava se i ravnoteni nivo nacionalnog dohotka. Kada postoji inflacija tranje, preciznije govorei inflacioni gep, odgovarajue poveanje poreza treba da dovede do zatvaranja gepa i prestanka inflatornog porasta cena. Inflacioni gep se javlja kada investicije pokazuju tendenciju da budu vee nego tednja na nivou pune zaposlenosti. U takvoj situaciji se u datoj privredi trai vie robe nego to se moe proizvesti, a to za posledicu ima porast cena, tj. inflaciju tranje. Sve dok postoji inflacioni jaz cene e da rastu. Zato su radi eliminisanja inflacionog gepa, tj. inflacije tranje neophone odgovarajue mere ekonomske politike. Uticaj smanjenja poreza na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenost Smanjenje poreskih obaveza stanovnitva dovodi do poveanja raspoloivog dohotka. Poveanje raspoloivog dohotka utie na poveanje potronje, normalno, u zavisnosti od sklonosti koje stanovnitvo ima prema potronji. Poveanje potronje dovodi do multiplikovanog poveanja nacionalnog dohotka, odnosno do novog, vieg ravnotenog nivoa nacionalnog dohotka. Sa poveanjem nacionalnog dohotka ide i poveanje zaposlenosti. Kad vladaju nezaposlenost i depresija, tj. deflacioni gep, smanjenje poreza treba da dovede do smanjenja nezaposlenosti i depresije. Svako snienje poreskih izdataka vodi do poveanja raspoloivog dohotka. To izaziva novu inicijalnu potronju koja pokree itav lanac sekundarne potronje. Delovanje multiplikatora, utie na poveanje zaposlenosti i nacionalnog dohotka daleko vie nego to je bio iznos inicijalne potronje, tj. poreskog smanjenja.

11

Budetska politika
Jedan od dva osnovna vida fiskalne politike protiv privrednog zastoja, nezaposlenosti i inflacije jeste odgovarajua budetska politika (politika opte investicione i budetske potronje), odnosno javni dravni rashodi (javni radovi). Budetska politika obuhvata: 1. optu investicionu potronju, 2. javno finansiranje budetskih, dravnih i javnih rashoda, 3. javne dravne investicije (javne radove, izgradnju puteva, kola, itd). U mnogim od ovih oblasti drava se pojavljuje kao neposredni investitor i organizator proizvodne delatnosti. Ona vri direktnu proizvodnu funkciju, koja ima izuzetan znaaj. U mnogim od ovih oblasti drava se pojavljuje kao veliki kupac i potroa. Ovaj vid fiskalne politike neposredno utie na nivo ukupnih investicija. Javni izdaci proizvode multiplikovani efekat na obim proizvodnje, nacionalni dohodak i zaposlenost. Porast nacionalnog dohotka nekoliko puta je vei nego to je poveanje javnih izdataka. I ovde lanac nove potronje stupa u dejstvo. Primaoci primarnog dohotka (izvrioci javnih drutvenih investicionih radova, dravni slubenici, itd.) koji su primili dohodak od drave, shodno graninoj sklonosti potronji, odnosno tednji, troe deo svog dohotka. Na taj nain stvaraju dohodak drugim ljudima. Dakle, primarna potronja dovodi do dugog niza sekundarne potronje. To daje podstreka irenju proizvodnje i zaposlenosti i dovodi do daleko veeg porasta nacionalnog dohotka nego to je bio prvobitni iznos dravnih rashoda. Znai, dravni rashodi deluju isto kao i potronja i investicije u odredjivanju nacionalnog dohotka. Treba napomenuti da je, ako u ratnoj situaciji u stanju pune zaposlenosti dodje do poveanja dravnih izdataka za ratne potrebe, potrebno poveati poreze za vei iznos nego to iznose ti dravni izdaci, ako se eli izbei inflacija tranje. Uporedjivanjem navedena dva vida fiskalne politike - poreske i budetske politike, moe da se izvue zakljuak o intenzitetu dejstva poreza, s jedne, kao i intezitetu dejstva javnih rashoda, s druge strane, na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Poresko smanjenje (spada u domen poreske politike) u periodima depresije i nezaposlenosti ima sline efekte u pogledu suzbijanja masovne nezaposlenosti, kao to ga ima poveanje javnih izdataka, tj. opte potronje. Istini za volju, dejstvo smanjenja poreza neto je slabije nego dejstvo poveanja javnih rashoda, naroito tamo gde se radi o optoj investicionoj potronji, gde se drava pojavljuje kao nosilac direktne proizvodne funkcije (u nacionalizovanoj industriji, izgradnji puteva, ratnoj industriji itd.). Objanjenje se nalazi u tome to ceo iznos smanjenog poreza, koji se pojavljuje kao poveanje raspoloivog dohotka stanovnitva, ne ide na potronju. Na potronju ide samo jedan deo tog novog raspoloivog dohotka ija veliina zavisi od granine sklonosti potronji.

12

Medjutim, u sluaju poveanja investicionih javnih rashoda (spada u domen budetske politike), potronja se poveava za ceo iznos investicionih javnih radova. Dakle, ako je re o istom iznosu javnih rashoda i smanjenja oporezivanja, javni rashodi e vie nego smanjeni porezi dovesti do poveanja nacionalnog dohotka i zaposlenosti. To poveanje je potencirano i delovanjem multiplikator. Antidepresivna i antiinflaciona fiskalna politika (poreska i budetska politika) Kada privredu karakterie stanje visoke inflacije, koja je po pravilu praena odreenom stopom nezaposlenosti, opadanjem produktuvnosti rada, nezadovoljavajuom proizvodnom strukturom, unutranjim i spoljnim dugovima itd.izuzetno je teko opredeliti se za optimalnu strategiju razvoja i antiinflacionu politiku. Ipak, u zemljama gde je prisutna visoka inflacija, problem izbra izmeu alternativnih ciljeva gotovo i da se ne postavlja. Obaranje visoke inflacije je neophodan uslov ua postizanje boljih performansi privrede i drutva. Visoka inflacija i ekonomski prospetitet su dva nepomirljiva pojma. Od fiskalne politike se oekuje da odrava takav nivo ukupne efektivne tranje koji je dovoljno visok da sprei recesiju, depresiju i masovnu nezaposlenost, ali ne i suvie visok da dozvoli pojavu inflacije kada ukupna efektivna tranja prevazilazi raspoloivi fond proizvedenih dobara. Od nje se oekuje da preko poreske politike, poveanje ili smanjenje poreza, i budetske politike, politika javnih rashoda, kao svoja dva vida, dovede do toga da investicije budu visoke koliko je visoka i tednja i to na nivou pune zaposlenosti. Navedena oekivanja fiskalna politika ostvaruje sprovodjenjem antidepresione ili antiinflacione fiskalne politike. Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika moe da se sprovodi na dva naina: poveanjem javnih rashoda, i smanjenjem poreza. Oba naina dovode do uveanja nacionalnog dohotka, ukupne proizvodnje i zaposlenosti. Medjutim, prvi nain je efikasniji. Uz to, oba vida antidepresione fiskalne politike znae ili deficitno finansiranje ili smanjenje budetskog suficita. U situaciji nizlazne faze privrednog ciklusa, kada lina potronja i investicioni izdaci nisu dovoljni da obezbede punu zaposlenost i kada postoji opasnost od veeg deflacionog gepa, obino se najpre pribegava ekspanzionoj monetarnoj politici koja treba da stimulie privatne investicije. Ukoliko ekspanziona monetarna politika ne dovede do poeljnih rezultata, tada se pristupa ekspanzionoj fiskalnoj politici, koja bi trebalo da otkloni postojei deflacioni gep i podigne privredu na nivo pune zaposlenosti. Glavno sredstvo antidepresione fiskalne politike za suzbijanje nezaposlenosti u prvo vreme su bili javni radovi, tj. dravne investicije. Tu obino nije bila re o nekim planskim i efikasnim radovima. Osnovno je bilo dati posao nezaposlenim radnicima. Izazivanjem itavog lanca ponovnog troenja primljenih dohodaka, poveanje dravnih rashoda na javne radove dovodi do povoljnog efekta na nivo ukupne proizvodnje i zaposlenosti. Pravovremeno 13

planirani i drutveno korisni javni radovi osim pogodnih sekundarnih efekata stvaraju i odredjene vrednosti, tj. direktno poveavaju drutveno bogatstvo. U novije vreme teite antidepresione fiskalne politike prebacuje se sa programa javnih radova na smanjenje poreza. Ovaj drugi osnovni vid fiskalne politike u borbi protiv depresije dovodi do direktnog poveanja line potronje. Naime, smanjenje poreske stope i poveanje transfernih rashoda dovodi do poveanja raspoloivih dohodaka i do vee potronje, koja sa svoje strane stimulie proizvodnju, poveava nivo privredne aktivnosti i zaposlenosti. Ovaj vid fiskalne politike dovodi do neposrednijeg poveanja i investicione delatnosti privatnopreduzetnikog sektora, dok onaj, prvi, po pravilu, znai direktno poveanje javnog proizvodnog sektora. Razlozi za preorijentaciju na poresku politiku su viestruki. Najvaniji razlog sastoji se u tome to javna direktno proizvodna, odnosno investiciona delatnost, poev od javnih radova pa sve do javnih preduzea, suava domen delatnosti privatnopreduzetnikog sektora. S druge strane, znaaj poreza je znatno porastao. To savremenoj dravi daje daleko ire mogunosti u manevrisanju, posebno pri sputanju poreskih stopa u doba depresije i nezaposlenosti. Raspolaui ogromnom svotom prihoda od poreza, drava moe u situaciji pada privredne aktivnosti, da odlui koje e od sledea dva sredstva da upotrebi: smanjenje poreskih stopa ili poveanje javnih rashoda. Ako se upotrebi prvo sredstvo, odnosno smanjenje poreskih stopa, to e dovesti do veeg raspoloivog dohotka i vee potronje potroakih dobara, tekstila, hrane, obue, nametaja, privatnih motornih vozila itd. To znai da e se premestiti resursi, tj. faktori proizvodnje, u grane potroakih dobara. Ako se, ipak, upotrebi drugo sredstvo, tj. poveanje javnih investicionih programa, to e dovesti do upuivanja ljudskih i materijalnih resursa u grane proizvodnje neophodne za izgradnju puteva, kola, vojnih balistikih raketa, hidrogenskih bombi, vetakih satelita itd. Naravno da postoji mogunost kombinovanja ova dva sredstva: smanjenje poreza i poveanja javnih investicionih radova. Zanimljivo je napomenuti da je 1932. godine, u vreme velike depresije i nezaposlenosti, u SAD upotrebljeno poveanje poreza umesto smanjenja poreza. Teko je i zamisliti da bi se tako neto moglo sada desiti u nekoj depresiji. Tome je najvie doprinela kejnsijanska analiza, odnosno savremena analiza determinisanosti nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika Pri projektovanju antiinflacione politike, neophodno je izvriti paljiv izbot mera kai i vreme njihobog delovanja, kako one ne bi uzrokovale kontraefekte. Mere antiinflacione politike moraju delovati u vie pravaca, to je uslovljeno postojanjem mnogobrojnih faktora koji iniciraju ili pothranjuju inflacioni rast cena. Pri njihovom izboru neophodno je imati u vidu da nijedan njen instrument ne deluje istovremeno i sa istim efektima na sve faktore inflacije, kao i voditi rauna da se pri pokuaju eliminisanja jednog faktora inflacije ne inicira drugi. Celovita i konzistento postaljena antiinflaciona politika sadri vie elemenata. Sprovodjenje antiinflacione, odnosno kontrakcione fiskalne politike daje efekte kada u privredi postoji inflacija tranje. Inflacija tranje nastaje kada nakon postizanja stanja pune zaposlenosti ukupna tranja nastavi da raste, a istovremeno njen rast ne prati odgovarajui rast

14

robnih fondova jer vie nema nezaposlenih, odnosno nedovoljno zaposlenih faktora proizvodnje. Antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika moe da se sprovodi na sledea dva naina: smanjenjem javnih rashoda, i poveanjem poreza. To i u prvom i u drugom sluaju dovodi do smanjenja ukupne proizvodnje i zaposlenosti, i do zatvaranja inflacionog gepa. Kada postojee investicije i potronja na nivou pune zaposlenosti prete da dovedu privredu u stanje inflacionog gepa, kada cene rastu a tranja za radnom snagom je vea nego to je postojea ponuda, onda se obino stavlja u pokret najpre kontrakciona monetarna politika, tj. politika ograniavanja kredita. Ako i pored toga inflacioni gep ne bude otklonjen, onda se pribegava antiinflacionoj, odnosno kontrakcionoj fiskalnoj politici, koja treba da ponovo uspostavi ravnoteno stanje pune zaposlenosti bez inflacije.

Budetski deficit i budetski suficit

Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika, sastoji se u smanjenju poreza i poveanju javnih rashoda. Ona dovodi do poveanja budetskih rashoda iznad budetskih prihoda, do budetskog deficita. Ako poveani javni rashodi za ostvarenje javnih investicionih programa nisu pokriveni odgovarajuim prihodima, drugim reima, ako dravni rashodi prevazilaze dravne prihode, onda je re o pojavi, u ekonomskoj literaturi poznatoj pod imenom deficitno finansiranje. Da bi izbegla deficitarno finansiranje budeta i dola do dopunskih finansijskih sredstava, savremena drava raspisuje dravni zajam. Obveznice koje ona pri tom izdaje predstavljaju neku vrstu potvrde kojom se obavezuje da e u odredjenom roku davaocu zajma (vlasniku obveznice) vratiti sumu koju je primila na zajam i da e mu u medjuvremenu plaati kamatu prema posebnoj kamatnoj stopi. Kontrakciona fiskalna politika, koja ima cilj da suzbije inflaciju kada je privreda u stanju pune zaposlenosti, sastoji se u poveanju poreza i smanjenju javnih rashoda. Ona dovodi do poveanja budetskih prihoda i smanjenja budetskih rashoda, tj. do budetskog suficita. Pojava u vezi sa tim poznata je pod imenom suficitno finansiranje. Politika budetskog deficita ili suficita je politika dravnih izdataka. Kada je u privredi smanjen obim aktivnosti, drava poveava izdatke iz svog budeta tako da poveava ukupne investicije privrede i neprivrede i proiruje mogunost za zapoljavanje u odnosu na mogunosti koje prua raspoloivi kapital privrede. Sa gledita budeta drava ulazi u budetski deficit onda kada poveava budetske rashode u odnosu na prihode. U periodu kada privredni poslovi teku povoljno, drava smanjuje izdatke iz svoga budeta za privredne poslove i na taj nain ostvaruje budetski suficit poveava budetske prihode u odnosu na budetske rahode. U periodu trajanja privrednog ciklusa budet se uravnoteuje, prihodi su jednaki rashodima. Svrha ovakve politike je u sledeem. Kada je privreda u poletu, drava oporezuje dohotke preduzea i graana po vioj stopi, a tako ostvareni budetski prihod ne troi u celini, 15

ve ga kao budetski suficit uva za ono vreme kada privreda poinje da daje znake usporavanja razvoja ili ulazi u stagnaciju.

Zakljuak
Korienje fiskalne politike protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tranje zahteva diferenciran pristup. Nije svejedno koji e se od vidova anticikline politike preduzeti. Smanjivanjem, odnosno poveanjem poreza moe u odredjenim situacijama da se povea zaposlenost, odnosno da se zaustavi inflacija tranje. Medjutim, navedenim merama uglavnom se ne utie na alokaciju faktora proizvodnje. Drukije stoji stvar s drugim vidom fiskalne politike, s javnim rashodima. Njima se moe uticati na alokaciju resursa, na strukturu proizvodnje, pa, prema tome, na postizanje odredjenih prioriteta u proizvodnji jedne zemlje (kole, bolnice, kulturne institucije, javni saobraaj, medjuplanetarna istraivanja ili, moda, naoruanje). To bi ilo u prilog davanja prednosti optoj investicionoj potronji, tj. javnim izdacima a ne porezima. S druge strane, oporezivanje, kao vid anticikline fiskalne politike, takodje zahteva diferenciran pristup. Nije dovoljno voditi rauna samo o ukupnom obimu oporezivanja, o obimu poveanja ili smanjivanja poreza, ve i o strukturi predloenog poreskog smanjenja ili poveanja. Osnovni zadatak stabilizacione politike, shvaene u irem smislu kao sinonim za antirecesionu i antiinflacionu politiku, treba da bude definisanje optimalne kombinacije mera za postizanje pune zaposlenosti bez inflacije, pri emu e nekada, po potrebi, naglasak vie biti na stabilnosti cena, a nekada na problemu zaposlenosti.

Dodatak: Problem nezaposlenosti je prisutan i u najrazvijenijim zemljama Zapada. Prosena stopa nezaposlenosti u jedanaest zemalja Evropske unije koje su prele na jedinstvenu valutu, u maju 1999.iznosila je 10,3% radne snage. U petnaestolanoj EU stopa nezaposlenosti je bila 9,4% radno aktivnog stanovnitva. Najviu stopu nezaposlenosti ima panija od 16,2%, a dvocifrenu stopu nezaposlenosti imaju jo i Francuska od 11,2% i Finska 10,5%. Najniu stopu nezaposlenosti ima Luksemburg, od svega 2,8%, Austrija 4,3% i Portugalija 4,7%. Izvor: Eurostat

16

Literatura
o Jednak, J., Rosi, I.; Ekonomija Osnovi ekonomije, mikroekonomija i makroekonomija, BP, Beograd, 2003. o Kragulj, D., Milievi, D., Ekonomija Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Makarije, Beograd, 2007. o Savi, N., Ekonomija tranzicije u trinu privredu, Beograd, 2001. o Labus, M., Osnovi ekonomije, Stubovi kulture, Beograd, 1999.

17