UNUTRANJI OGANJ

Naslov originala: THE FIRE FROM WITHIN by CARLOS CASTANEDA Copyright (c) 1984 by Carlos Castaneda

ELIM DA IZRAZIM SVOJE DIVLJENJE I ZAHVALNOST ZATITNIKU I UITELJU H. Y. L. TO Ml JE POMOGAO DA SAUVAM SVOJU ENERGIJU, I TO Ml JE POKAZAO JEDAN DRUKIJI PUT KA ISPUNJENJU I BLAGOSTANJU.

SADRAJ

Predgovor 1. Novi_vidovnjaci 2. Sitni_muitelji 3..Orlova_zraenja 4. Sjaj_svesti 5. Prva_panja 6. Neorganska_bia 7. Skupna_toka 8. Poloaj_skupne_toke 9. Pomicanje_nadole 10. Veliki_pojasevi_zraenja 11. Traganje,_namera_i_poloaj_sanjanja 12. Nagual_Hulijan 13. Podrka_zemlje 14. Kotrljajua_sila 15. Izazivai_smrti 16. Ljudski_kalup 17. Putovanje_sanjajueg_tela 18. Probijanje_prepreka_opaanja Epilog

4 9 18 36 50 63 76 101 119 131 146 155 169 186 199 211 233 246 261 269

PREDGOVOR

Pisao sam opirne opisne izvetaje o svom egrtovanju kod meksikog Indijanca, vraa, don Huana Matusa. Poto su pojmovi i prakse koje je don Huan eleo da shvatim i usvojim bili strani, nisam imao drugog izbora sem da njegova uenja predstavim u pripovednom ob liku, da ispripovedam kako se dogodilo ono to se dogodilo. Sistem obuke don Huana se zasnivao na ideji da ovek ima dve vrste svesti. On ih je oznaio kao desnu stranu i levu stranu. Prvu je oznaio kao stanje nor malne svesti koje je potrebno u svakodnevnom ivotu. Druga, rekao je, jeste tajanstvena strana oveka, stanje svesti koje je potrebno da bi ovek mogao da dela kao vra i vidovnjak. Zato je don Huan svoju nastavu podelio na uenja za desnu stranu i uenja za levu stranu. Svoja uenja za desnu stranu izvodio je kada sam bio u stanju normalne svesti, i ja sam ta uenja opisao u svojim izvetajima. Dok sam se nalazio u stanju normalne svesti don Huan mi je govorio da je vra. ak me je upoznao sa drugim vraem, don Henarom Floresom, i zbog prirode naeg udruenja logino sam zakljuio da su me uzeli za svog egrta. To egrtovanje se zavrilo jednim nepojmljivim i nom na koji su me don Huan i don Henaro zajedno naveli da ga izvedem. Oni su me naveli da sa vrha jedne planinske zaravni skoim u ponor.

U jednom od svojih izvetaja opisao sam ta se desilo na tom planinskom vrhu. U poslednjoj drami don Henarovih uenja za desnu stranu igrali smo: don Huan lino; don Henaro; dva egrta, Pablito i Nestor; i ja. Pablito, Nestor i ja skoili smo sa tog planinskog vrha u ponor. Godinama posle toga mislio sam da je samo moje potpuno poverenje u don Huana i don Henara bilo dovoljno da se uklone sva moja racionalna strahovanja od suoavanja sa stvarnim unitenjem. Sada znam da nije bilo tako; znam da je tajna bila u don Huanovim uenjima za levu stranu, i da je od don Huana, don He nara i njihovih prijatelja izvoenje nastave tih uenja zahtevalo izvanrednu disciplinu i istrajnost. Bilo mi je potrebno gotovo deset godina da se setim ta je stvarno u njegovim uenjima za levu stranu bilo ono to me je povuklo da sa takvom voljom iz vrim tako nepojmljivo delo: skok u ponor. U svojim uenjima za levu stranu don Huan je odao tajnu ta su on, don Henaro i njihovi drugovi zaista radili sa mnom, i ko su oni bili. Nisu me uili vraanju, nego kako da ovladam trima vidovima jednog prastarog znanja koje su posedovali: sveu, traganjem i namerom. I, oni nisu bili vraevi; bili su vidovnjaci. A don Huan nije bio samo vidovnjak, bio je takoe i nagual. U svojim uenjima za desnu stranu don Huan mi je ve bio objasnio dosta toga o nagualu i vienju. Shvatio sam da je vienje sposobnost ljudskih bia da uveaju svoje polje percepcije sve dok ne postanu sposobni da procene ne samo spoljanje pojave nego i samu sutinu svega. Takoe je objasnio da vidovnjak vidi oveka kao energetsko polje koje izgleda kao svetlee jaje. Kod veine ljudi energetska polja su razdeljena na dve polovine. Nekolicina mukaraca i ena podeljena je na etiri ili, ponekad, tri dela. Poto su ti ljudi prilagodljiviji od prosenih ljudi, kada naue da vide, oni mogu da postanu naguali. U svojim uenjima za levu stranu don Huan mi je objasnio zamrenosti vienja i naguala. Da bude na gual, rekao je, to je neto mnogo sloenije i dalekose-

nije nego da si samo ovek koji je nauio da vidi, koji je prilagodljiviji od drugih. Da bi se bilo nagual, treba da se bude voa, da se bude uitelj i vodi. Poto je bio nagual, don Huan je vodio grupu vi dovnjaka poznatu kao drutvo naguala, koje se sasto jalo od osam ena vidovnjaka, Cecilije, Delije, Hermelinde, Karmele, Nelide, Florinde, Zulejke i Zoile; tri mukarca vidovnjaka, Vinsentea, Silvija Manuela i Henara; i etiri kurira ili glasnika, Emilita, Dona Tume, Marte i Tereze. Osim to je bio voa drutva naguala, don Huan je takoe obuavao i vodio grupu egrta vidovnjaka po znatu kao novo drutvo naguala. Drutvo se sastojalo od etiri mlada oveka, Pablita, Nestora, Eligija i Beninja, zajedno sa pet ena, Soledad, la Gorde, Lidije, Jozefine i Roze. Zajedno sa nagual enom Kerol, bio sam nominalni voa novog drutva naguala. Da bi mi don Huan mogao saoptiti svoja uenja za levu stranu, bilo je neophodno da stupim u jedin stveno stanje perceptivne jasnoe poznate kao stanje poviene svesti. Tokom godina druenja sa njim uvek me je iznova pomerao u to stanje udarcem koji je zadavao dlanom po gornjem delu mojih lea. Don Huan je objasnio da u stanju poviene svesti egrti mogu da se ponaaju skoro isto tako prirodno kao u svakodnevnom ivotu, ali da svoje umove sa neo binom snagom i jasnoom mogu da usmere na bilo ta. Uz to, nerazdvojna osobina poviene svesti jeste da se ne moe normalno upamtiti. Ono to se dogodi u takvom stanju, postaje deo svakodnevne svesti egrta jedino kroz teturavo pokuavanje da se otkrije. Moj uzajamni odnos sa drutvom naguala bio je primer te tekoe da se zapamti. Sa izuzetkom don Henara, ja sam sa njima bio u vezi samo kada sam se nalazio u stanju poviene svesti; stoga u svakodnevnom ivotu nisam mogao da ih upamtim, ak ni kao maglo vite likove iz snova. Nain na koji bih se sastajao sa njima svaki put je bio gotovo ritualan. Odvezao bih se don Henarovoj kui, koja se nalazila u maloj varoi u junom delu Meksika. Don Huan bi nam se smesta pri druio i onda bismo se nas trojica bavili don Huanovim

uenjem za desnu stranu. Posle toga, don Huan bi mi promenio nivo svesti i zatim bismo se odvezli u ovei oblinji grad gde su iveli on i ostalih petnaest vidov njaka. Svaki put kada bih stupao u stanje poviene svesti nisam mogao da se ne zaudim razlici izmeu svojih dveju strana. Uvek sam oseao kao da mi je sa oiju spao veo, kao da sam ranije bio delimino slep a sada mogu da vidim. Sloboda i ista radost koje su me obuzimale u tim prilikama ne mogu se uporediti ni sa im to sam ikada iskusio. A ipak, istovremeno, postojalo je i za straujue oseanje alosti i enje koje je ilo ruku podruku sa tom slobodom i radou. Don Huan mi je rekao da ne postoji celokupnost bez tuge i enje, jer bez njih ne moe biti trezvenosti, niti dobrote. Mudrost bez dobrote, rekao je, i znanje bez trezvenosti, besko risni su. Organizovanost njegovih uenja za levu stranu takoe je zahtevala da mi don Huan, zajedno sa nekima od svojih drugova vidovnjaka, objasni tri aspekta nji hovog znanja: umee svesti, umee traganja i umee nameravanja. Ovaj rad se odnosi na umee svesti, koje je deo njegovog sveukupnog uenja za levu stranu; sveukup nog uenja kojim se sluio da me pripremi za izvoenje zaprepaujueg ina skakanja u ponor. Zbog injenice da se iskustva koja ovde opisujem deavaju u povienoj svesti, ona nisu u sklopu obinog ivota. Njima nedostaje poznat kontekst, iako sam ja pokuao sve to sam mogao da to nadoknadim bez izmiljanja. Dok se nalazi u stanju poviene svesti ovek je u najmanjoj moguoj meri svestan okoline, jer je njegova koncentracija usmerena na pojedinosti onoga ime je trenutno zaokupljen. U ovom sluaju bili smo zaokupljeni, naravno, ob janjenjem umea svesti. Don Huan je umee svesti smatrao savremenom verzijom jedne izuzetno stare tra dicije koju je nazivao tradicijom starih toltekih vi dovnjaka. Iako je oseao da je neraskidivo vezan sa tom tra dicijom, smatrao je da pripada vidovnjacima novog cik-

lusa. Jednom, kada sam ga upitao ta je osnovna od lika vidovnjaka novog ciklusa, rekao je da su oni slo bodni ratnici, da su do tog stupnja ovladali sveu, traganjem i namerom da ih smrt nikad ne ulovi kao ostale smrtne ljude, ve sami biraju nain i trenutak odlaska sa ovog sveta. U tom trenutku proima ih unutranji oganj i nestaju sa lica zemlje, slobodno, kao da nikad nisu postojali.

1 NOVI VIDOVNJACI

Kada sam putovao u planine da traim don Huana, stigao sam u varo Oahaka u junom Meksiku. Dok sam u rano jutro naputao grad, naslutio sam da treba da se provezem pored glavnog trga, i tu sam ga zatekao kako sedi na svojoj omiljenoj klupi, kao da eka da naiem. Pridruio sam mu se. Rekao mi je da je u gradu zbog posla, da je odseo u mesnom pansionu i da bi bilo dobro da ostanem s njim zato to mora da se zadri jo dva dana u gradu. Neko vreme smo razgova rali o mojoj delatnosti i problemima u univerzitetskom svetu. Iznenada, po svom starom obiaju, kada sam naj manje oekivao, udario me je po leima i taj udarac me je pomerio u stanje poviene svesti. Vrlo dugo smo sedeli u tiini. Jedva sam ekao da progovori, pa ipak me je iznenadilo kada je to uinio. Davno pre nego to su panci doli u Meksiko, rekao je, postojali su izvanredni tolteki vidovnjaci, ljudi sposobni za nepojmljiva dela. Oni su bili poslednja karika u lancu znanja koji se protezao tokom hiljada godina. Tolteki vidovnjaci su bili izvanredni ljudi mo ~ ni vraevi, mrani, energini ljudi koji su razmrsili misterije i posedovali tajno znanje koje su koristili da

utiu na ljude i da ih potine, tako to bi svest svojih rtava prikovali za ta god da su hteli. Uutao je i gledao me netremice. Oseao sam da eka da ga neto pitam, ali nisam znao ta bih ga pitao. Moram da naglasim jednu vanu injenicu, na stavio je, injenicu da su ti vraevi znali kako da prikuju svest svojih rtava. Nisi se na to upecao. Tebi nije nita znailo kada sam to pomenuo. To me ne iz nenauje. Jedna od stvari koje je oveku najtee da prizna jeste da se na svest moe uticati. Zbunio sam se. Znao sam da hoe na neto da me navede. Oseao sam poznatu zebnju isto oseanje koje bi me proimalo kad god bi on zapoinjao novi krug svojih uenja. Rekao sam mu kako se oseam. Zamiljeno se nasmeio. Obino, kada bi se smejao, zraio je sreom; sada je bio oigledno zamiljen. Za trenutak je izgle dalo da razmilja da li da nastavi da govori. Ponovo je napregnuto piljio u mene, lagano prelazei pogledom itavom duinom mog tela. Tada je, oigledno zadovo ljan, klimnuo glavom i rekao da sam spreman za svoju poslednju lekciju, za neto kroza ta prolaze svi ratnici pre nego to se za njih moe rei da su spremni da se osamostale. Govoriemo o svesti, nastavio je. Tolteki vi dovnjaci su poznavali vetinu baratanja sveu. U stvari, oni su bili vrhunski majstori tog umea. Kada kaem da su znali kako da prikriju svest svojih rtava, hou da kaem da su im njihovo tajno znanje i njihove tajne vetine omoguavali da slobodno zau u tajnu svesti. Dosta je od njihovih vetina opstalo do danas, ali, na sreu, u izmenjenom obliku. Kaem, na svu sreu, jer te delatnosti, kao to u objasniti, nisu stare tolteke vidovnjake odvele u slobodu, nego u propast. Da li i ti zna te vetine? upitao sam. Pa sigurno, odgovorio je. Mi ne moemo da izbegnemo da znamo te vetine, ali to ne znai i da ih upranjavamo. Mi imamo drukije miljenje. Mi pri padamo novom ciklusu.

Ali ti ne smatra da si vra, don Huane, zar ne? upitao sam. Ne, ne smatram, rekao je. Ja sam ratnik koji vidi. Zapravo, svi smo mi los nuevos videntes novi vi dovnjaci. Stari vidovnjaci su bili vraevi. Za obinog oveka, nastavio je, vraanje je neto loe, ali ga svejedno opinjava. Zato sam te ja u stanju normalne svesti podsticao da misli da smo vraevi. Preporuljivo je da se tako radi. Tako se po buuje interesovanje. Ali, kada bismo mi bili vraevi, za nas bi to bilo kao da smo uli u slepu ulicu. eleo sam da znam ta je time hteo da kae, ali je on odbio da o tome razgovara. Rekao je da e taj predmet detaljno objasniti kada nastavi sa svojim ob janjenjem svesti. Pitao sam ga odakle potie tolteko znanje. Tolteci su zakoraili na stazu znanja jedui biljke moi, odgovorio je. Bilo da su bili podstaknuti radoznalou, ili glau, ili grekom, jeli su ih. Kada su biljke moi ve delovale na njih, bilo je samo pitanje vremena kada e neki od njih poeti da ispituju svoja iskustva. Po mom miljenju, prvi ljudi na stazi znanja bili su veoma smeli, ali su mnoge stvari pogreno tumaili. Da li ti to sve samo pretpostavlja, don Huane? Ne, ne pretpostavljam. Ja sam vidovnjak, i kada svoje vienje usmerim na ono vreme, znam sve to se tada dogodilo. Da li ti moe da vidi pojedinosti prolih doga aja? upitao sam. Vienje je naroito oseanje da zna, odgovorio je, da zna neto bez i trunke sumnje. U ovom sluaju, znam ta su ti ljudi radili, ne samo zbog svog vienja ve i zato to smo mi tako tesno povezani. Zatim je don Huan objasnio da se termin Tolteci kako ga je on upotrebio ne odnosi na ono na ta sam ja mislio. Meni je oznaavao kulturu, carstvo Tolteka. Po njemu, termin Tolteci oznaavao je ljude od znanja. Rekao je da su u vreme o kome je govorio vekovima, ili moda ak i milenijumima pre panskog osva-

janja, svi takvi ljudi od znanja iveli unutar velike geo grafske oblasti, severno i juno od doline Meksika, i da su se bavili odreenim zanatima: leenjem, vraa njem, pripovedanjem, igranjem, proricanjem, pripre manjem hrane ili pia. Takva zanimanja su razvijala naroitu vrstu mudrosti, mudrosti po kojoj su se raz likovali od prosenih ljudi. Povrh toga, ti Tolteci su takoe bili ljudi koji su se uklapali u strukturu svako dnevnog ivota, isto kao u nae vreme lekari, umetnici, uitelji, svetenici i trgovci. Oni su obavljali svoje po slove pod strogom kontrolom organizovanih bratstava i postajali su toliko priznati i uticajni da su ak vladali grupama ljudi koji su iveli izvan tolteke geografske oblasti. Kada su neki od tih ljudi nauili da vide, poto su vekovima uzimali biljke moi, najpreduzimljiviji od njih su poeli da ue druge ljude od znanja kako da vide, rekao je don Huan. I to je bio poetak njihovog kraja. Kako je vreme prolazilo, broj vidovnjaka je rastao, ali njihova obuzetost onim to su videli, koja ih je ispunjavala strahopotovanjem i strahom, postala je tako jaka da su oni prestali da budu ljudi od zna nja. Postali su izvanredno vini vienju i mogli su da upravljaju nepoznatim svetovima u koje su se osvedoili. Ali to im nije koristilo. Vienje je podrivalo nji hovu snagu i nateralo ih da budu obuzeti onim to su videli. Ipak, bilo je vidovnjaka koji su izbegli takvu sudbinu, nastavio je don Huan, velikih ljudi koji uprkos vienju nikad nisu prestali da budu ljudi od znanja. Neki od njih su nastojali da vienje upotrebe pozitivno i da tome ue svoje drugove. Uveren sam da su pod njihovim vodstvom populacije itavih gradova otile u druge svetove i nikada se nisu vratile. Ali vidovnjaci koji su jedino mogli da vide doiveli su fijasko, oni su bili bespomoni kao i bilo ko drugi kada su zemlju u kojoj su iveli napali osvajai. Ti osvajai, nastavio je, preuzeli su tolteki svet sve su prisvojili ali nikad nisu nauili da vide.

Zato misli da nikada nisu nauili da vide? upitao sam. Jer su oponaali postupke toltekih vidovnjaka a nisu imali unutranje znanje Tolteka. I danas postoji mnotvo vraeva irom Meksika, potomaka tih osvajaa, koji slede tolteki nain, ali oni ne znaju ta rade, ili o emu govore, jer nisu vidovnjaci. Ko su bili ti osvajai, don Huane? Drugi Indijanci, rekao je. Kada su doli panci, ve vekovima nije bilo starih vidovnjaka, ali je tu bio novi soj vidovnjaka koji su poeli da obezbeuju svoje mesto u novom ciklusu. Kako to misli, novi soj vidovnjaka? Poto je svet prvih Tolteka uniten, preiveli vi dovnjaci su se sklonili i zapoeli da ozbiljno ispituju svoje prakse. Prva stvar koju su uinili bila je da su traganje, sanjanje i nameru uspostavili kao kljune po stupke ne istiui upotrebu biljaka moi; moda je to ono to nam nagovetava ta se njima stvarno desilo sa biljkama moi. Novi ciklus je tek zapoinjao da se uspostavlja kada su panski zavojevai zemlju zbrisali vatrom. Na svu sreu, tada su novi vidovnjaci bili sasvim spremni da se suoe sa tom opasnou. Ve tada su bili ovladali vetinom traganja. Don Huan je rekao da su naredni vekovi potinjenosti obezbedili tim novim vidovnjacima savrene uslove u kojima su mogli da usavravaju svoje vetine. Zaudo, krajnje tekoe i prinuda tog perioda bili su ono to ih je podstaklo da usavre nova naela. I zahvaljujui injenici to nikad nisu otkrivali svoje delatnosti, mogli su na miru da zabelee svoje pronalaske. Da li je bilo mnogo novih vidovnjaka za vreme osvajanja? upitao sam. U poetku ih je bilo. Pri kraju ih je ostala aica. Ostali su zatrti. Ima li ih i danas, don Huane? upitao sam. Ima ih nekolicina. Ratrkani su na sve strane, razume. Da li ih ti poznaje? upitao sam.

Na tako jednostavno pitanje najtee je da se od govori, odvratio je. Ima ih nekoliko koje poznajemo veoma dobro. Ali nam oni nisu sasvim slini jer su usmereni na druge naroite vidove znanja, kao to je igranje, vraanje, prianje pria, umesto da su usme reni na ono to novi vidovnjaci preporuuju, traganje, sanjanje i nameru. Na put se nikad ne ukrta sa onima koji su isti kao mi. Vidovnjaci koji su iveli u vreme osvajanja postavili su stvari na taj nain da bi izbegli unitenje u sukobu sa pancima. Svaki od tih vidov njaka osnovao je svoju lozu. Poto svaki od njih nije ostavio potomstvo, loza ima nekoliko. Da li ti zna neku koja je sasvim ista kao naa? upitao sam. Svega nekoliko, uzvratio je lakonski. Tada sam ga zamolio da mi prui sva obavetenja koja moe, jer me je taj predmet ivo zanimao; za mene je od presudnog znaaja bilo da znam imena i adrese radi validacije i potvrde. Izgledalo je da don Huan ne eli da mi odgovori. Novi vidovnjaci su proli kroz tu vrstu potvrivanja, rekao je. Polovina njih je ostavila svoje kosti u pro storu potvrivanja. Tako su oni sada usamljenici. Neka to i ostane tako. Naa loza je sve o emu moemo da razgovaramo. O tome ti i ja moemo da kaemo ta god nam drago. Objasnio je da su sve loze vidovnjaka osnovane u isto vreme i na isti nain. Negde krajem esnaestog veka svaki se nagual sa svojom grupom namerno izolovao od bilo kakve otvorene veze sa drugim vidovnja cima. Posledica tog drastinog razdvajanja, rekao je, bilo je stvaranje samostalnih loza. Naa se loza sastojala od etrnaest naguala i sto dvadeset i est vidovnjaka, rekao je. Neki od tih etrnaest naguala imali su sa sobom svega sedam vidovnjaka, drugi su imali jeda naest, a neki i do petnaest. Rekao mi je da je njegov uitelj ili njegov do brotvor, kako ga je sam nazivao bio nagual Hulijan, i da je Hulijanov prethodnik bio nagual Elijas. Upitao sam ga da li zna imena svih etrnaestorice naguala. On mi ih je pobrojao i imenovao da bih mogao da nauim

ko su oni bili. Takoe je rekao da je lino poznavao pet naest vidovnjaka od kojih se sastojala grupa njegovog dobrotvora i da je takoe poznavao uitelja svog do brotvora naguala Elijasa, i jedanaest vidovnjaka iz nje gove grupe. Don Huan me je uveravao da je naa loza bila sasvim naroita, jer je 1723. godine pretrpela korenite izmene, zbog jednog spoljanjeg uticaja koji je delovao na nas i koji je neumoljivo promenio na smer. Tog trenutka nije eleo da raspravlja o samom dogaaju, ali je rekao da se novi poetak rauna od tog vremena; i da su osam naguala koji su vodili lozu od tada smat rani sutinski razliitim od estorice koji su im pret hodili. Mora da je don Huan imao nekog posla jer ga sledeeg dana nisam video sve do podne. U meuvremenu su troje od njegovih uenika, Pablito, Nestor i la Gorda, stigli u grad. Ili su da kupe alatke i materijale za Pablitovu stolarsku radionicu. Pridruio sam im se i pomogao im da pribave ono to su traili. Zatim smo se zajedno vratili u pansion. Sve etvoro smo sedeli i razgovarali kada je don Huan doao u moju sobu. Nagovestio je da posle ruka odlazimo, ali da pre nego to jedemo ipak ima jo neto nasamo da raspravi sa mnom. Hteo je da se nas dvojica proetamo glavnim trgom i da se posle toga svi sa stanemo u restoranu. Pablito i Nestor su ustali i kazali da moraju da posvravaju jo neke poslove pre nego to se sastanemo. inilo se da je la Gorda bila veoma nezadovoljna. O emu ete da razgovarate? izletelo joj je, ali je ubrzo shvatila svoju greku i zakikotala se. Don Huan je udno pogledao, ali nije nita rekao. Ohrabrena njegovim utanjem, la Gorda je predlo ila da i nju povedemo sa sobom. Uveravala nas je da nam nimalo nee smetati. Siguran sam da nam nee smetati, rekao joj je don Huan, ali ja zaista ne elim da uje bilo ta od onoga to imam njemu da kaem.

Bilo je oigledno da je la Gorda besna. Pocrvenela je i dok smo don Huan i ja izlazili iz sobe, itavo joj je lice odavalo ljutnju i napetost, sve se iskrivilo. Usta su joj bila otvorena a usne suve. Veoma me je zabrinulo stanje u kome se nalazila la Gorda. Oseao sam stvarnu nelagodnost. Nisam ni ta rekao, ali izgleda da je don Huan primetio kako se oseam. Trebalo bi da danonono zahvaljuje la Gordi, rekao je iznenada. Ona ti pomae da uniti svoju samovanost. Ona je sitan muitelj u tvom ivotu, ali to ti jo nije palo u oi. etali smo se trgom sve dok sva moja uznemire nost nije iilela. Onda smo ponovo seli na njegovu omiljenu klupu. Stari vidovnjaci su zaista imali mnogo sree, za poeo je don Huan, jer su imali mnogo vremena da ue velianstvene stvari. Mogu ti rei da su oni po znavali uda kakva mi danas ne moemo ak ni da zamislimo. Ko ih je nauio svemu tome? upitao sam. Sve su sami nauili uz pomo vienja, odgovorio je. Oni su smislili veinu stvari koje mi iz nae loze znamo. Novi vidovnjaci su ispravljali greke starih vidovnjaka, ali osnova ovoga to mi znamo i radimo izgubljena je u tolteka vremena. Objasnio je . Jedno od najjednostavnijih a ipak naj vanijih otkria sa take gledita poduavanja, rekao je, jeste saznanje da ovek ima dve vrste svesti. Stari vidovnjaci su ih nazivali desna i leva strana oveka. Stari vidovnjaci su videli, nastavio je, da je najbolji nain da prenesu svoje znanje bio da nateraju svoje uenike da se pomere na levu stranu, u stanje poviene svesti. Tek tu se zaista ui. Starim vidovnjacima su davali vrlo malu decu na poduavanje, nastavio je don Huan, tako da nisu mogli da upoznaju bilo kakav drugi nain ivota. Ta su deca, zauzvrat, kada bi odrasla, uzimala drugu decu za uenike. Zamisli ta sve mora da su otkrivali u nji hovim pomeranjima levo i desno, nakon vekova takve vrste koncentracije.

Primetio sam kako me zbunjuju ti prelazi. Rekao je da je moje iskustvo istovetno sa njegovim. Njegov dobrotvor, nagual Hulijan, stvorio je u njemu dubok rascep tako to ga je terao da neprestano prelazi iz jednog tipa svesti u drugi. Rekao je da su jasnoa i sloboda koje je doiveo u povienoj svesti bile u pot punoj suprotnosti sa lanim razlozima, obmanom, ljut njom i strahom njegovog normalnog stanja svesti. Stari vidovnjaci su imali obiaj da stvaraju taj polaritet da im slui u naroite svrhe; na taj nain oni su terali svoje uenike da postignu koncentraciju po trebnu da bi se nauile tehnike vraeva. Ali ga novi vi dovnjaci koriste, rekao je, da bi ubedili svoje uenike da u oveku postoje neshvatljive mogunosti. Najbolje ostvarenje novih vidovnjaka, nastavio je don Huan, jeste njihovo objanjenje tajne svesti. Oni su ga celog saeli u nekoliko pojmova i radnji koji ma poduavaju uenike dok su u stanju poviene svesti. Rekao je da je vrednost metoda novih vidovnjaka u tome to se u poduavanju koristi injenicom da niko ne moe da se seti bilo ega to se desilo dok je bio u stanju poviene svesti. Ta nemogunost da se zapamti predstavljala je gotovo nesavladivu prepreku ratnicima, koji su morali da se sete svih uputstava koja su im data da bi mogli da nastave. Samo posle godina borbe i discipline ratnici mogu da se sete uputstava. Do tada su pojmovi i postupci kojima su ih poduavali ve postali njihov sastavni deo i tako su zadobili snagu koju su im namenili novi vidovnjaci.

2 SITNI MUITELJI

Nekoliko meseci don Huan nije sa mnom raspravljao o umeu svesti. U to vreme bili smo u kui u kojoj je ivelo drutvo naguala. Hajdemo u etnju, rekao mi je don Huan stavlja jui mi ruku na rame. Ili, jo bolje, hajdemo do grad skog trga gde ima dosta sveta, da sednemo i da raz govaramo. Iznenadio sam se kada mi se obratio, jer sam se u kui nalazio ve nekoliko dana, a on mi za sve to vreme ak nije rekao ni zdravo. Kada smo don Huan i ja naputali kuu, la Gorda nas je presrela i zahtevala da i nju povedemo sa sobom. Izgledalo je da je vrsto odluila da ne prihvati nega tivan odgovor. Don Huan joj je vrlo strogim glasom rekao da hoe o neemu da sa mnom razgovara nasamo. Nameravate da priate o meni, rekla je la Gorda, tonom i pokretima koji su odavali i sumnjiavost i ljutnju. U pravu si, suvo je odgovorio don Huan. Nije se okrenuo ni da je pogleda dok je prolazio pored nje. Iao sam za njim i do gradskog trga smo hodali bez rei. Kada smo seli, upitao sam ga ta bismo, do avola, mogli da razgovaramo o la Gordi. Jo me je pekao njen pretei pogled koji mi je uputila kada smo polazili od kue.

Nemamo nita da razgovaramo o la Gordi, niti o bilo kome drugom, rekao je. To sam joj rekao da bih izazvao njenu ogromnu samovanost. I upalilo je. Besna je na nas. Ako je dobro poznajem, dosad je ve dovoljno dugo razgovarala sa sobom i tako ojaala svoju samovanost i opravdanu ljutnju to smo je od bili i to je ispala budala. Ne bih se iznenadio ako bi ona ovde na klupi u parku nabasala na nas. Ako neemo da razgovaramo o la Gordi, o emu emo da raspravljamo? upitao sam. Nastaviemo razgovor koji smo zapoeli u Oahaki, odgovorio je. Da bi razumeo objanjenje svesti, morae da se napregne do krajnjih granica i da bude spreman da se neprestano premeta iz jedne ravni svesti u drugu. Dok smo upleteni u nau raspravu, tra im tvoju potpunu koncentraciju i strpljenje. Nekajui se, rekao sam mu da sam se oseao vrlo nelagodno jer je prola dva dana odbijao da raz govara sa mnom. Gledao me je i nabrao obrve. Osmeh mu je zaigrao na usnama i nestao. Shvatio sam da mi stavlja do znanja da nisam nita bolji od la Gorde. Izazivao sam tvoju samovanost, rekao je mrtei se. Samovanost je na najvei neprijatelj. Razmisli slabima nas ini oseanje uvreenosti zbog onoga to su uinili ili nisu uinili nai prijatelji. Naa samo vanost trai da vei deo svog ivota budemo uvreeni zbog nekoga. Novi vidovnjaci preporuuju da se uini najvei mogui napor kako bi se samovanost iskorenila iz i vota ratnika. Ja se drim tog saveta i uloio sam naroit trud da bih ti pokazao da smo bez samovanosti neranjivi. Dok sam ga sluao, oi su mu odjednom zasvetlucale. Mislio sam kako izgleda da je na samoj ivici da prasne u smeh, iako za to ne postoji razlog, kada me je iznenadio nagao, bolan amar po desnom obrazu. Skoio sam sa klupe. Iza mene je stajala la Gorda jo uvek podignute ruke. Lice joj se crvenelo od besa. Sad o meni moe da pria ta ti je volja, i sa vie razloga, viknula je. Ako ipak ima neto da kae, onda mi to kai u lice!

Izgleda da ju je izliv besa iscrpeo, jer je sela na beton i poela da plae. Don Huan se ukipio od neopisive radosti. Sledio sam se od istog gneva. La Gorda me je besno gledala a zatim se okrenula prema don Huanu i krotko mu rekla da nemamo pravo da je kritikujemo. Don Huan se toliko glasno smejao da se presavio skoro do zemlje. Nije ak mogao ni da govori. Dva ili tri puta je pokuao da mi neto kae, onda je konano ustao i otiao, telo mu se jo uvek treslo od grevitog smeha. Htedoh da potrim za njim, jo uvek mrko pogle dajui la Gordu smatrao sam da je zasluila prezrenje kada mi se desi neto neobino. Shvatio sam ta je don Huanu bilo toliko smeno. La Gorda i ja smo bili uasno slini. Naa samovanost je bila velian stvena. Moja iznenaenost i ljutnja to sam oamaren bile su upravo jednake la Gordinim oseanjima besa i sumnjiavosti. Don Huan je bio u pravu. Breme samovanosti je uasan teret. Potrao sam za njim u zanosu, suze su mi tekle niz obraze. Sustigao sam ga i rekao mu ta sam shvatio. Oi su mu svetlucale avolasto i ushieno. ta da radim sa la Gordom? upitao sam. Nita, odgovorio je. Spoznaje su uvek line. Promenio je predmet razgovora i rekao da nam omeni 1 savetuju da na razgovor nastavimo u njegovoj kui, u velikoj sobi sa udobnim stolicama ili u zadnjem dvoritu koje je sa svih strana bilo ograeno pokri venim zidom. Rekao je da je tim mestima zabranjen pristup bilo kome kad god on daje svoja objanjenja u kui. Vratili smo se u kuu. Don Huan je svima ispri ao ta je uinila la Gorda. Oduevljenje sa kojim su joj se svi vidovnjaci rugali, dovelo je la Gordu u veoma neprijatan poloaj.
*1 Omeni znaci koji predskazuju uspeh ili neuspeh nekog poduhvata. Let ptica, promena svetlosti, temperature itd. Prim. prev.

Protiv samovanosti se ne moe boriti uglaenou, primetio je don Huan kada sam izrazio svoju zabrinutost za la Gordu. Zatim je sve zamolio da napuste sobu. Seli smo i don Huan je poeo da objanjava. Rekao je da se i stari i novi vidovnjaci dele na dve grupe. Prvu sainjavaju oni koji su spremni da se uvebavaju u samouzdravanju i koji mogu da svoje aktivnosti usmere prema pragmatikim ciljevima, to je korisno i drugim vidovnjacima i ljudima uopte. Dru ga grupa je sastavljena od onih koji ne vode rauna o samouzdravanju niti o bilo kom pragmatinom cilju. Svi se vidovnjaci slau u tome da potonja grupa nije uspela da rei problem samovanosti. Samovanost nije neto jednostavno i naivno, ob jasnio je. S jedne strane, ona je sr svega to je u nama dobro, dok je, s druge strane, sr svega pokvare nog u nama. Potrebno je strateko majstorstvo da bi se ovek otarasio pokvarene samovanosti. Tokom vekova vidovnjaci su odavali najvie poasti onima koji su u tome uspeli. Poalio sam se da mi je ideja iskorenjivanja sa movanosti, iako mi je povremeno delovala vrlo pri vlano, u sutini bila nerazumljiva; rekao sam mu da su mi njegova uputstva za iskorenjivanje samovanosti toliko maglovita da ih se ne mogu pridravati. Mnogo sam ti puta govorio, rekao je, da ovek mora da bude vrlo matovit da bi sledio put znanja. Kako vidi, na putu znanja nita nije jasno onoliko koliko bismo mi eleli da bude. Bio sam uznemiren i dokazivao sam da mi njegovo prebacivanje zbog samovanosti nalikuje na katolike diktume. Poto su mi itavog ivota govorili o zlu grenosti, ja sam oguglao. Ratnikova borba protiv samovanosti je pitanje strategije, a ne principa, odgovorio je. Grei jer ovo to ja kaem shvata u moralnom smislu. Ja tebe smatram ovekom visokog morala, don Huane, navaljivao sam. Ti si uoio moju besprekornost, to je sve, re kao je.

Besprekornost je isto kao i iskorenjivanje samovanosti previe mutan pojam da bi imao bilo kakve vrednosti za mene, primetio sam. Don Huan se guio od smeha, i ja sam ga izazivao da objasni besprekornost. Besprekornost je ispravna upotreba energije i ni ta drugo, rekao je. U mojim izlaganjima nema ni trunke moralisanja. Ja sam sauvao energiju i to me ini besprekornim. Da bi to razumeo, treba i sam da sa uva dovoljno energije. utali smo dugo vremena. eleo sam da razmislim o onome to je upravo rekao. Iznenada, poeo je po novo da govori. Ratnici prave strateke popise, rekao je. Oni popisuju sve to rade. Zatim odluuju koje od tih stvari mogu da se izmene radi toga da im omogue da predahnu, da bi uveali svoju energiju. Prigovorio sam da bi njihov spisak morao da sa dri sve to postoji pod kapom nebeskom. Strpljivo je odgovorio da strateki popis o kome on govori obuhvata samo obrasce ponaanja koji nisu sutinski za na opsta nak i dobrobit. Iskoristio sam priliku da ukaem na injenicu da su opstanak i blagostanje kategorije koje se mogu inter pretirati na bezbroj naina, i da zbog toga nema naina da se sloimo ta je ili ta nije sutinsko za opstanak i dobrobit. Dok sam nastavljao da priam, poeo sam da se gubim. Konano sam uutao jer sam shvatio ispraznost svojih argumenata. Don Huan je tada rekao da se u stratekom popisu ratnika smatra da je samovanost aktivnost koja pro dire najveu koliinu energije, otuda i njihovi napori da je iskorene. Jedna od glavnih briga ratnika jeste da tu energiju oslobode radi toga da se sa njom okrenu prema nepo znatom, nastavio je don Huan. Preusmeravanjem te energije stvara se besprekornost. Rekao je da su najdelotvorniju strategiju razradili vidovnjaci iz vremena Osvajanja, nesumnjivi majstori traganja. Ona se sastoji od est elemenata koji se

meusobno prepliu. Pet od njih se nazivaju svojstvima ratnitva: kontrola, disciplina, uzdravanje, prorauna vanje vremena i volja. Oni su u vezi sa svetom ratnika koji se bori da izgubi samovanost. esti element koji je moda najvaniji od svih, tie se spoljanjeg sveta i naziva se sitni muitelj. Gledao me je kao da me nemo pita da li sam razumeo ili nisam. Zaista sam zainteresovan, rekao sam. Ti stalno govori da je la Gorda sitni muitelj mog ivota. Ali ta je zapravo sitni muitelj? Sitni muitelj je ugnjeta, odgovorio je. To je neko ko ima mo nad ivotom i smru ratnika ili im jednostavno dosauje dok ne polude. Dok mi je govorio, don Huan je zraio osmehom. Rekao je da su novi vidovnjaci razvili sopstvenu klasi fikaciju sitnih muitelja; iako je ta stavka jedan od njihovih najozbiljnijih i najvanijih pronalazaka, novi vidovnjaci su u vezi s njom imali smisla za humor. Uveravao me je da je u svakoj od njihovih klasifikacija postojala primesa zlobnog humora, jer je humor bio jedino sredstvo, da protivdejstvom prisili ljudske svesti koja ne moe da ne pravi popise i glomazne klasifi kacije. U skladu sa svojom praksom, novi vidovnjaci su smatrali da je najpogodnije da na elo liste stave primarni izvor energije, jednog i jedinog vladara uni verzuma, i oni su ga jednostavno nazvali tiraninom. Ostali despoti i pristalice poslunosti bez pogovora, pri rodno, smatrani su beskonano niim od kategorije ti ranina. Kada se uporede sa izvorom svega, najstraniji ljudski muitelji izgledaju kao budale; shodno tome, njih su klasifikovali kao sitne muitelje, pinches tiranos. Rekao je da postoje dve podvrste manjih sitnih muitelja. U prvu podvrstu spadaju sitni muitelji koji proganjaju i nanose bol, ali koji nikada nisu stvarni uzronici neije smrti. Njih su nazvali: mali sitni mu itelji, pinches tiranitos. Druga se sastojala od sitnih muitelja koji samo razdrauju i dosauju bez pre stanka. Njih su zvali: boranija sitnih muitelja, repinches

tiranitos, ili majuni sitni muitelji, pinches tiranitos chiquititos. Mislio sam da su njihove klasifikacije smene. Bio sam siguran da improvizuje panske termine. Pitao sam ga da li je tako. Ni najmanje, odgovorio je s izrazom lica nekog ko se zabavlja. Novi vidovnjaci su bili velikani klasifi kacija. Henaro je nesumnjivo jedan od najveih; ako si ga paljivo posmatrao, mogao si da uvidi kako se zaista novi vidovnjaci odnose prema svojim klasifika cijama. Kada sam ga upitao da li hoe da me nasamari, nasmejao se buno mojoj zbunjenosti. Ne bih to uradio ni u snu, rekao je osmehujui se. Henaro bi moda to i uradio, ali ne ja, naroito to ja znam tvoj odnos prema klasifikacijama. Re je o tome da novi vidovnjaci ba nita ne potuju. Dodao je da se mali sitni muitelji dalje dele na etiri kategorije. Jedni mue surovou i nasiljem. Drugi to rade tako to neiskrenou stvaraju nepodnoljivu strepnju. Trei ugnjetavaju tugom. I poslednji, koji ugnjetavaju tako to ratnike navode da pobesne. La Gorda je klasa za sebe, dodao je. Ona je prevrtljiva boranija od sitnog muitelja. Dosauje ti namrtvo i razbenjava te. ak te amara. Ona te svim tim ui ravnodunosti. To nije mogue! pobunio sam se. Nisi jo uklopio sve delove od kojih se sastoji strategija novih vidovnjaka, rekao je. Jednom, kada to uradi, znae koliko je delotvoran i pametan pro nalazak da se iskoristi sitni muitelj. Sa sigurnou mogu da kaem da strategija ne iskorenjuje jedino samovanost; ona isto tako priprema ratnike da ko nano shvate da je besprekornost jedino to vredi na putu znanja. Rekao je da je ono to su novi vidovnjaci imali na umu bilo smrtonosni manevar u kome je sitni mu itelj poput planinskog vrha, a svojstva ratnitva su kao planinari koji se sastaju na vrhuncu. Najee su samo etiri svojstva u igri, nastavio je. Peto svojstvo, volja, uvek se uva za zavrni sukob,

kada su ratnici suoeni sa vatrenim eskadronom, da tako kaem. Zato se to radi ba tako? Zato to volja pripada drugoj oblasti, nepoznatom. etiri ostala svojstva pripadaju poznatom, ba onde gde se sitni muitelji gnezde. U stvari, ljudska bia postaju sitni muitelji upravo zbog opsesivnog manipulisanja poznatim. Don Huan je objasnio da se uzajamno dejstvo svih pet svojstava ratnitva moe ostvariti samo kod vidov njaka koji su besprekorni ratnici i koji su ujedno ovladali voljom. Jedno takvo sadejstvo je vrhunski ma nevar koji se ne moe izvoditi na nivou u kome je ovek svakodnevno. etiri svojstva su sve to je potrebno da bi se izalo nakraj sa najgorim od sitnih muitelja, nastavio je. Naravno, ukoliko je sitni muitelj otkriven. Kao to sam rekao, sitni muitelj je spoljanji element, koji ne moemo da kontroliemo, i to element koji je moda najvaniji od svih. Moj dobrotvor je imao obiaj da kae da je srean ratnik koji nabasa na sitnog muitelja. Hteo je da kae da si srean ovek ako na svom putu naie na jednog od njih, jer ako ne naie, morae da ga sam potrai. Objasnio je da je jedan od najveih uspeha vidov njaka iz vremena osvajanja bilo ostvarenje koje je nazvao trofaznim napredovanjem. Razumevajui prirodu oveka, oni su mogli da dou do neospornog zakljuka da ukoliko vidovnjaci pri susretu sa sitnim muiteljima mogu da vladaju sobom, oni sigurno mogu da se bez loih posledica suoe sa nepoznatim, i tada ak mogu da podnesu postojanje nesaznajnog. Reakcija obinog oveka je da misli da taj iskaz treba obrnuti, nastavio je. Vidovnjak koji moe da ostane priseban pred licem nepoznatog, moe zasigurno da se suoi sa sitnim muiteljima. Ali, nije tako. Ta pretpostavka je bila ono to je unitilo vidovnjake starih vremena. Danas mi znamo vie. Znamo da nita ne moe tako da prekali duh ratnika kao izazov susreta sa nemoguim ljudima koji su na takvom poloaju da imaju mo. Samo u takvim uslovima ratnici mogu da

steknu trezvenost i spokojstvo da mogu da podnesu pritisak nesaznajnog. Buno sam mu se suprotstavio. Rekao sam mu da, po mom miljenju, muitelji mogu samo da svoje rtve uine bespomonim ili surovim kao i oni sami to su. Zajedljivo sam primetio da je o efektima fizike i psiholoke torture takvih rtava uraeno bezbroj stu dija. Razlika je u tome to si upravo rekao, uzvratio je. Oni su rtve, a ne ratnici. Jednom sam se oseao isto kao ti sada. Rei u ti ta me je promenilo, ali da se prvo ponovo vratim na ono to sam rekao o vremenu osvajanja. Vidovnjaci tog vremena nisu mogli nai plod nije tlo. panci su bili sitni muitelji koji su do krajnjih granica iskuavali vetine vidovnjaka; poto su izali na kraj sa osvajaima, vidovnjaci su bili sposobni da se suoe sa bilo im. Imali su sree. U to vreme po svuda je bilo sitnih muitelja. Posle svih tih velianstvenih godina izobilja stvari su se promenile u velikoj meri. Sitni muitelji nikad vie nisu imali taj opseg; jedino je u tim vremenima njihova vlast bila neograniena. Da bi se postalo dobar vidovnjak, neophodan, savren sastojak je sitni mui telj sa neogranienim povlasticama. U nae vreme, na alost, vidovnjaci moraju da idu u krajnost da bi pronali valjanog. Najee se mo raju zadovoljiti vrlo sitnom boranijom. Da li si ti i sam naao sitnog muitelja, don Huane? Ja sam imao sree. Jedan grandiozan je naao mene. U to vreme sam se, meutim, oseao isto kao ti; nisam mogao da smatram da sam srean. Don Huan je rekao da je njegovo iskuenje zapo elo nekoliko nedelja pre nego to je upoznao svog dobrotvora. Jedva da je imao dvadeset godina u to vreme. Tada je kao fiziki radnik dobio posao u ee rani. Oduvek je bio veoma snaan, tako da mu je bilo lako da dobije posao u kojem su se traili miii. Jednog dana kada je nosio teke dakove sa eerom naila je neka ena. Bila je vrlo dobro odevena i iz gledalo je da je imuna. Imala je oko pedeset godina,

rekao je don Huan, i bila je prilino nadmena. Gledala je don Huana, zatim je razgovarala sa predradnikom i otila. Predradnik je priao don Huanu i rekao mu da e ga za nagradu preporuiti za posao u gazdinoj kui. Don Huan je rekao da nema novaca. Predradnik se nasmejao i rekao mu da se ne brine jer e imati dosta novca na dan isplate. Tapao je don Huana po pleima i uveravao ga da je velika ast raditi za gazdu. Poto je don Huan bio neuk i prost Indijanac ni skog roda, koji je iveo od danas do sutra, ne samo to je poverovao u svaku re nego je mislio da ga je dotakla dobra vila. Obeao je da e predradniku platiti koliko god trai. Predradnik je pomenuo veliku sumu, koja bi trebalo da se plati u ratama. Odmah posle toga predradnik je odveo don Huana u kuu, koja se nalazila na prilinoj udaljenosti od grada, i tu ga ostavio sa drugim predradnikom, ogrom nim, mranim, runim ovekom koji mu je postavljao mnoga pitanja. Raspitivao se o don Huanovoj porodici. Don Huan je odgovorio da nema nikoga. oveku je to bilo toliko milo da se ak nasmejao kroz svoje krnje zube. On je don Huanu obeao da e mu dobro platiti i da e ak biti u prilici da tedi novac, jer nee morati uopte da troi poto e iveti i hraniti se u kui. ovek se smejao na zastraujui nain. Don Huan je znao da treba smesta da bei. Potrao je prema kapiji, ali mu je ovek presekao put sa revolverom u ruci. Odapeo ga je i nabio ga don Huanu u stomak. Ovde si da radi dok ne crkne, rekao je. I nemoj to da zaboravi. Palicom je gurao don Huana uokolo. Zatim ga je odveo iza kue, i poto je napomenuo da svoje ljude tera da bez predaha rade od izlaska do zalaska sunca, dao je don Huanu da vadi dva ogromna panja. Takoe je rekao don Huanu da e ga, ako ikada po kua da pobegne ili prijaviti vlastima, ubiti na mestu i da e se, ako don Huan ikad uspe da pobegne, zakleti na sudu da je don Huan pokuao da ubije gazdu. Ovde e da radi dok ne crkne, rekao je.

Drugi e Indijanac tada dobiti tvoj posao, ba kao to si i ti doao na mesto mrtvog Indijanca. Don Huan je rekao da je kua liila na tvravu, i da je svuda bilo ljudi naoruanih maetama. Tako se on udubio u posao i pokuao da ne misli o svojoj neprilici. Krajem dana ovek se vratio i utirao ga je itavim putem do kuhinje, jer mu se nije dopadao prkosan pogled u don Huanovim oima. Zapretio je don Huanu da e mu, ako ga ne bude sluao, presei ile na rukama. U kuhinji je jedna stara ena donela hranu, ali je don Huan bio toliko uznemiren i preplaen da nije mogao da jede. Starica ga je posavetovala da jede to vie moe. Mora da bude jak, rekla je, jer njegovom poslu nema kraja. Upozorila ga je da je ovek na ijem mestu radi ba jue umro. Bio je preslab da bi mogao da radi i pao je kroz prozor kada je pokuavao da provali. Don Huan je rekao da je kod gazde radio tri nedelje i da ga je taj ovek kinjio svakog trenutka svakog od tih dana. Terao ga je da radi pod najopasnijim uslovima, da radi najtee poslove koji se mogu zamisliti, neprestano mu pretei noem, revolverom ili palicom. Danima ga je slao u tale da isti pregrade dok su se u njima nalazili nemirni pastuvi. Na poetku svakog dana don Huan je mislio da e mu to biti poslednji dan na zemlji. A opstajanje je znailo jedino da e sutra ponovo morati da proe kroz isti pakao. Kraj je ubrzao don Huanov zahtev da ga puste na neko vreme. Izgovarao se da treba da ode u grad da plati predradniku u eerani novac koji mu duguje. Drugi predradnik je uzvratio da don Huan ne sme ak ni jedan minut da prestane da radi, jer je u dugovima do gue samo zbog povlastice to tu radi. Don Huan je znao da mu je odzvonilo. Shvatio je ovekove manevre. On i drugi predradnik su tajno saraivali da bi proste Indijance izvukli iz eerane, gonili ih da rade dok ne crknu, i delili njihovu zaradu. Kada je to shvatio, toliko se estoko razbesneo da je urlajui protrao kroz kuhinju i upao u glavnu kuu. Predradnik i drugi radnici bili su zateeni. Istrao je

na prednja vrata i gotovo uspeo da pobegne, ali ga je predradnik stigao na putu i ustrelio ga u grudi. Ostavio ga je jer je verovao da je mrtav. Don Huan je rekao da mu nije bilo pisano da umre; njegov dobrotvor ga je onde pronaao i negovao dok se nije oporavio. Kada sam svom dobrotvoru ispriao celu priu, rekao je don Huan, jedva je suzdrao uzbuenje. ,Taj predradnik je prava nagrada', rekao je moj dobro tvor. ,Suvie je dobar da bi ga proerdao. Jednog dana e morati da se vrati u tu kuu.' Bio je ushien mojom sreom u pronalaenju jed nog od milion sitnih muitelja sa skoro neogranienom moi. Mislio sam da je stari aknut. To je bilo godinama pre nego to sam u potpunosti shvatio o emu je go vorio. To je jedna od najuasnijih pria koju sam ikad uo, rekao sam. Da li si se ti zaista vratio u tu kuu? Sigurno da jesam, posle tri godine. Moj dobrotvor je bio u pravu. Takav sitni muitelj bio je jedan od mi lion i nije ga trebalo proerdati. Kako si uspeo da se vrati? Moj dobrotvor je razvio strategiju upotrebljava jui etiri svojstva ratnitva: kontrolu, disciplinu, uzdr avanje i proraunavanje vremena. Don Huan je rekao da mu je njegov dobrotvor, objanjavajui mu ta treba da radi da bi od susreta sa tim ljudoderom od oveka izvukao korist, takoe rekao ta novi vidovnjaci smatraju da su etiri koraka na putu znanja. Prvi je korak odluka da se postane uenik. Poto uenici promene svoj stav o sebi samima i svetu, oni prave drugi korak i postaju ratnici, to e rei bia sposobna za najvei stepen samodiscipline i samokontrole. Trei korak, poto se ovladalo uzdrava njem i proraunavanjem vremena, jeste da se postane ovek od znanja. Kada ljudi od znanja naue da vide, oni su napravili i etvrti korak i postali vidovnjaci. Njegov dobrotvor je naglasio injenicu da je don Huan bio dovoljno dugo na putu znanja da bi bar u najmanjoj meri stekao prva dva svojstva: kontrolu i

disciplinu. Don Huan je istakao da se oba ova svojstva odnose na unutranje stanje. Ratnik je okrenut sebi, ne na sebian nain, ve u smislu potpunog i nepre kidnog samopreispitivanja. U to vreme nisam imao druga dva svojstva, na stavio je don Huan. Uzdravanje i proraunavanje vre mena nisu u potpunosti unutranja stanja. Ona spadaju u delokrug ljudi od znanja. Moj dobrotvor mi ih je pokazao kroz svoju strategiju. Da li to znai da ti ne bi mogao sam da se suoi sa sitnim muiteljem? upitao sam. Siguran sam da sam to mogao sam da obavim, iako isto sumnjam da bih to izveo uspeno, darovito i radosno. Moj dobrotvor je prosto uivao u sukobu tako to je njime upravljao. Ideja da se sitni muitelj iskoristi ne slui samo da bi se usavrio duh ratnika ve takoe donosi i radost i sreu. Kako iko moe da uiva sa udovitem koje si opisao? On nije bio nita u poreenju sa pravim udo vitima sa kojima su se novi vidovnjaci susretali za vreme osvajanja. Po svemu sudei, ti su vidovnjaci ludo uivali kada su imali posla sa njima. Oni su dokazali da ak i najgori muitelji mogu da donesu uivanje, pod uslovom, naravno, da je ovek ratnik. Don Huan je objasnio da je greka koju proseni ljudi prave u vezi sa suprotstavljanjem sitnim muite ljima u tome to nemaju strategiju kojoj bi pribegli; njihovi postupci i oseanja su svevaei kao i kod sit nih muitelja. Ratnici, s druge strane, ne samo to imaju dobro smiljenu strategiju ve su i osloboeni od samovanosti. Oni su shvatili da je realnost tumae nje koje smo mi dali, i to zadrava njihovu samovanost. To je znanje bilo konana prednost koju su novi vidovnjaci imali nad priglupim pancima. Rekao je da se konano uverio da moe da po razi predradnika koristei se samo saznanjem da sitni muitelji gledaju na sebe sa smrtnom ozbiljnou, dok ratnici to ne ine. Po stratekom planu svog dobrotvora, dakle, don Huan se zaposlio u istoj eerani. Niko se nije seao

da je on tu ranije radio. Peoni su dolazili u tu eeranu i odlazili bez traga. Strategija njegovog dobrotvora je posebno naglaa vala da don Huan treba da bude predusretljiv prema bilo kome ko doe da trai jo jednu rtvu. Dogodilo se da je dola ista ena i gledala ga kao i pre nekoliko godina. Ovog puta je ak bio fiziki jai nego pre. Sve se odigralo kao i prvi put. Meutim, strategija je zahtevala da se odmah odbije plaanje predradniku. oveka nikad nisu odbili, i on je bio zapanjen. Zapretio je da e otpustiti don Huana sa posla. Don Huan mu je, zauzvrat, zapretio da e otii pravo u kuu one ene da je vidi. Don Huan je znao da ena, koja je bila supruga vlasnika eerane, ne zna ta dva predradnika rade. Rekao je predradniku da zna gde ona ivi, jer je radio na okolnim poljima sekui eernu trsku. ovek je poeo da se cenjka, a don Huan je zahtevao od njega novac pre nego to prihvati da poe u kuu one ene. ovek je odustao i pruio mu nekoliko nov anica. Don Huan je bio savreno svestan da je pri stanak predradnika bio samo lukavstvo da ga namami da poe u kuu. Jo jednom me je lino odveo do kue, rekao je don Huan. Bila je to jedna stara hacijenda u posedu ljudi ija je bila i eerana bogataa koji su ili znali ta se deava a nisu se obazirali na to, ili su bili previe nezainteresovani da bi to uopte primetili. im smo stigli tamo, utrao sam u kuu da bih potraio gospou. Naao sam je i bacio se na kolena i poljubio sam joj ruku da bih joj se zahvalio. Dvojica predradnika su pozeleneli od gneva. Predradnik sa imanja postupio je kao i prvi put. Ali ja sam imao odgovarajui ratni plan kako da po stupam s njim; imao sam kontrolu, disciplinu, uzdrljivost i proraunavanje vremena. Sve se odvijalo onako kako je isplanirao moj dobrotvor. Moja kontrola mi je omoguila da ispunim ovekove najgluplje zahteve. Ono to nas obino iscrpljuje u takvim situacijama jeste habanje nae samovanosti. Svaki ovek koji ima trun ponosa, raspadne se kada oseti da je bezvredan.

Spremno sam radio sve to je od mene traio. Bio sam radostan i jak. Nisam nimalo mario za svoj ponos niti za svoj strah. Bio sam besprekoran ratnik. Kada ti je duh usklaen dok te neko gazi, to se zove kontrola. Don Huan je objasnio da je strategija njegovog do brotvora zahtevala da umesto da sebe ali, to je ranije radio, smesta prione na otkrivanje i beleenje ovekovih jakih strana i slabosti, njegovih kaprica u ponaanju. Otkrio je da su predradnikove najjae osobine nje gova nasilnika priroda i smelost. Bio je ustrelio don Huana usred bela dana pred oima brojnih gledalaca. Njegova velika slabost bila je to je voleo svoj posao i nije eleo da ga dovede u pitanje. Ni pod kakvim okol nostima nije smeo sebi da dozvoli da ubije don Huana po danu, unutar ograenog prostora. Njegova druga slabost bila je to je bio porodian ovek. Imao je enu i decu koji su iveli u straari u blizini kue. Sakupiti sve te informacije dok te tuku, zove se disciplina, rekao je don Huan. Taj ovek je bio pravi avo. Nije imao ni jednu dobru osobinu. Prema novim vidovnjacima, savren sitni muitelj nema ni jednu po zitivnu crtu. Don Huan je rekao da su druge dve osobine ratnitva, uzdrljivost i proraunavanje vremena koje jo nije posedovao, bile automatski ukljuene u strategiju njegovog dobrotvora. Uzdrljivost je kada se strpljivo eka, bez urbe, bez ljutnje, jednostavno, kada se ono to se oekuje dri u rezervi. Danju sam puzio, nastavio je don Huan, pone kad sam plakao pod biem tog oveka. A ipak sam bio srean. Strategija mog dobrotvora uinila je da ivim od dana do dana i da tog oveka ne mrzim iz dna due. Znao sam da ekam i znao sam ta ekam. Upravo u tome je velika radost ratnitva. Dodao je da je strategija njegovog dobrotvora za htevala sistematsko uznemiravanje oveka pod okriljem jednog vieg reda, ba kao to su se vidovnjaci novog ciklusa za vreme osvajanja titili katolikom crkvom. Ponizan svetenik je ponekad mnogo moniji od ple mia.

Don Huanu je tit bila gospoa koja mu je dala posao. Svaki put kada bi je video kleknuo bi pred nju i zvao je sveticom. Molio je da mu da medaljon svog sveca zatitnika da bi mogao da mu se moli za njeno zdravlje i blagostanje. Dala mi ga je, nastavio je don Huan, i to je potpuno raspametilo predradnika. Kada sam skupio poslugu da se moli nou, skoro je dobio srani napad. Mislim da je. tad odluio da me ubije. Nije mogao da dozvoli da tako nastavim. Zauzvrat sam organizovao rozarijum meu svim slugama iz kue. Gospoa je mislila da imam sve oso bine najpobonijeg oveka. Posle toga nisam vrsto spavao, niti sam spavao u krevetu. Svake noi sam se peo na krov. Odatle sam dva puta video oveka kako me sa ubilakim pogledom trai usred noi. Svakodnevno me je gurao u tale pastuva nada jui se da e me zdrobiti na smrt, ali ja sam imao branik od debelih dasaka koji bih podupirao u jednom od uglova i titio se iza njega. ovek to nije znao jer se gadio konja, to je bilo jo jedna od njegovih slabosti, kako se kasnije pokazalo, najsmrtonosnija od svih. Don Huan je rekao da je proraunavanje vremena onaj kvalitet koji upravlja razreenjem svega to se zadravalo. Kontrola, disciplina i uzdravanje su kao brana iza koje je sve objedinjeno. Proraunavanje vre mena je ustava na toj brani. Taj ovek je znao samo za nasilje kojim je ugnje tavao. Ako bi njegovo nasilje bilo neutralizovano, postao bi gotovo bespomoan. Don Huan je znao da se ovek nee usuditi da ga ubije na mestu sa kojeg bi ga iz kue mogli videti, i tako je jednog dana don Huan u prisustvu ostalih radnika, a takoe i pred gospoom uvredio oveka. Rekao mu je da je kukavica koja se smrtno plai gazdine ene. Strategija njegovog dobrotvora je zahtevala da bu de u pripravnosti kada doe takav trenutak da bi ga iskoristio protiv sitnog muitelja. Neoekivane stvari se uvek tako deavaju. Najnii od slugu iznenada isme-

va muitelja, ruga mu se, ini da se osea smenim pred znaajnim svedocima, i onda bei, ne dajui mu itelju vremena za osvetu. Trenutak kasnije ovek je poludeo od besa, ali sam ja ve smerno kleao pred gospoom, nastavio je. Don Huan je rekao da su ga, kada je gospoa ula u kuu, ovek i njegovi prijatelji zvali da se vrati, da navodno obavi neki posao. ovek je bio vrlo bled, pozeleneo od gneva. Po njegovom glasu don Huan je znao ta je ovek stvarno nameravao da uradi. Don Huan se pretvarao da pristaje, ali, umesto da krene prema zadnjoj strani, potrao je do tala. Verovao je da e konji napraviti takvu buku da e gazde izai da vide ta nije u redu. Znao je da se ovek nee usuditi da ga ubije. To bi bilo preglasno i ovekov strah da ne dovede svoj posao u pitanje bio je previe jak. Don Huan je takoe znao da ovek nee ui tamo gde su konji, to jest ukoliko ne bude iznerviran vie nego to moe da izdri. Uskoio sam u boks najpomamnijeg pastuva, re kao je don Huan, i sitni muitelj, zaslepljen besom, izvukao je svoj no i uskoio za mnom. Odmah sam se sklonio iza svog branika od dasaka. Konj ga je jed nom ritnuo i sve je bilo svreno. Proveo sam est meseci u toj kui i tokom tog perioda nauio sam etiri osobine ratnitva. Uspeo sam zahvaljujui njima. Nijednom nisam osetio samosaaljenje niti sam plakao zbog nemoi. Bio sam rado stan i spokojan. Moja kontrola i disciplina bile su otre kao i uvek, i mogao sam lino da se uverim ta uzdravanje i proraunavanje vremena mogu da uine za besprekornog ratnika. I ja nijednom nisam poeleo da taj ovek bude mrtav. Moj dobrotvor je objasnio neto vrlo zanimljivo. Uzdravanje znai duhovno zadravanje neega za ta ratnik zna da je ispravno da se uini. To ne znai da ratnik ide okolo kujui zavere da bi bilo kome napa kostio, niti da planira da izravna raune. Zadravanje je neto nezavisno. Sve dok ratnik ima kontrolu, dis ciplinu i proraunavanje vremena, zadravanje osigurava da e svako dobiti ono to je zasluio.

Da li sitni muitelji nekad pobede ratnike kada se sa njima sukobe? upitao sam. Svakako. Na poetku osvajanja bilo je vreme kada su ratnici umirali kao muve. Njihovi redovi su bili desetkovani. Sitni muitelji mogu da usmrte bilo koga, jednostavno iz efa. Pod takvom vrstom pritiska vidov njaci su dostizali uzviena stanja. Don Huan je rekao da je to bilo vreme kada su vidovnjaci koji su preiveli morali da se napregnu do krajnjih granica da bi pronali nove puteve. Novi vidovnjaci su iskoristili sitne muitelje, rekao je don Huan gledajui me netremice, ne samo da bi iskorenili samovanost ve i da bi uspeno izvrili vrlo prefinjen manevar iseljavanja sa ovog sveta. Shvatie taj manevar kada nastavimo da raspravljamo o vetini svesti. Objasnio sam don Huanu da je ono to sam eleo da znam bilo da li u sadanjosti, u naem vremenu, sitni muitelji, koje je on nazivao boranijom, i kako mogu da poraze ratnika. U svako doba, odgovorio je. Posledice nisu tako kobne kao to su bile u dalekoj prolosti. Danas, ra zume se, ratnici uvek imaju priliku da se oporave ili po vrate i da se kasnije vrate. Ali postoji druga strana tog problema. Ako te pobedi boranija od sitnog mui telja, to nije smrtonosno, ali je porazno. Stepen smrt nosti, figurativno, gotovo je jednako visok. Ali ono to hou da kaem jeste da su ratnici koji podlegnu boraniji sitnih muitelja uniteni sopstvenim oseanjem promaenosti i bezvrednosti. To je, po meni, velika smrt nost. Kako ti meri poraz? Svako ko se pridrui sitnim muiteljima poraen je. Delati u gnevu, bez kontrole i discipline, ne uzdra vati se, znai biti pobeen. ta se deava kada su ratnici pobeeni? Oni se ili pregrupiu, ili naputaju traganje za znanjem i pridruuju se redovima sitnih muitelja za ceo ivot.

3 ORLOVA ZRAENJA

Sledeeg dana don Huan i ja smo poli u etnju putem za grad Oahaku. U to vreme put je bio pust. Bilo je dva sata po podne. Dok smo lagano etali, don Huan je iznenada po eo da govori. Rekao je da je na razgovor o sitnim muiteljima bio samo uvod u oblast svesti. Kazao sam mu da mi je to otvorilo nove vidike. On je zatraio da mu objasnim kako to mislim. Objasnio sam mu da se to odnosi na jednu raspravu od pre nekoliko godina o Jaki Indijancima. Tokom nje govih uenja za desnu stranu pokuao je da mi pria o prednostima koje su Jaki nalazili u tome to su bili ugnjetavani. Ja sam strasno osporavao da nije bilo mo gue biti u prednosti u bednim uslovima u kojima su oni iveli. Rekao sam mu da ne mogu da shvatim kako on, koji je i sam Jaki, ne reaguje protiv takve oigledne nepravde. Sluao je paljivo. Zatim se, kada sam ve bio sigu ran da e poeti da brani svoje gledite, sloio da su uslovi u kojima ive Jaki Indijanci zaista bedni. Ali na glasio je da je beskorisno izdvajati Jakije kada su i votni uslovi ljudi uopte grozni. Nemoj samo da saaljeva jadne Jaki Indijance, rekao je. Saaljevaj ljudski rod. to se tie Jaki Indi janaca, mogao bih ak da kaem da su oni sreni. Njih ugnjetavaju i, ba zbog toga, neki od njih bi na kraju

mogli da budu pobednici. Ali ugnjetai, sitni muitelji koji ih gaze, nemaju ba nikakvih ansi. Smesta sam mu odgovorio baranom vatrom poli tikih parola. Uopte ga nisam shvatao. Ponovo je po kuao da mi objasni pojam sitnih muitelja, ali me je itava ideja mimoila. Tek sada je sve dolo na svoje mesto. Jo uvek nita nije na svom mestu, rekao je smejui se onome to sam mu rekao. Sutra, kada bude u svom normalnom stanju svesti, nee se ak seati ni ta si sada shvatio. Bio sam sasvim utuen jer sam znao da je u pravu. Ono to e se tebi dogoditi, meni se dogodilo, nastavio je. Moj dobrotvor, nagual Hulijan, u povie noj svesti me je naveo da shvatim ono to si ti sam shvatio o sitnim muiteljima. A zavrilo se tako to sam u svakodnevnom ivotu menjao miljenje ne znajui zato. Neprestano su me ugnjetavali, tako da sam zaista mrzeo svoje ugnjetae. Zamisli moje iznenaenje kada sam shvatio da sam traim drutvo sitnih muitelja. Mislio sam da sam izgubio razum. Stigli smo do jednog mesta pored puta gde je kod jednog starog odrona neko veliko kamenje bilo dopola ukopano; don Huan je poao prema njima i seo na jednu ravnu stenu. Pokazao mi je da sednem licem prema njemu. I tad je, bez ikakvog uvoda, poeo da objanjava umee svesti. Rekao je da postoje brojne istine koje su vidov njaci, stari i novi, otkrili o svesti, i da su takve istine posebno sreene u naroite nizove da bi se mogle razumeti. Objasnio je da se umee svesti sastoji od usvajanja svih nizova takvih istina. Prva istina, rekao je, bila je da nas naa bliskost sa svetom koji opaamo sili da verujemo da smo okrueni objektima koji postoje kao takvi, sami od sebe, upravo onako kako ih opaamo, iako, u stvari, ne postoji svet objekata, ve univerzum Orlovih zraenja. Rekao mi je da, pre nego to objasni Orlova zra enja, mora da govori o poznatom, nepoznatom i nesa-

znajnom. Veinu istina o svseti otkrili su stari vidov njaci, rekao je. Ali red po kojem su one sreene izra dili su novi vidovnjaci. Bez tog reda, te istine su gotovo nerazumljive. Rekao je da je jedna od greaka koje su stari vi dovnjaci napravili bilo to to nisu traili red. Tragina posledica te greke bila je da su nepoznato i nesaznajno shvatili kao istu stvar. Novim vidovnjacima je palo u deo da isprave tu pogreku. Oni su utvrdili granice i definisali nepoznato kao neto to je skriveno od oveka, prekriveno moda zastraujuim kontekstom, ali to se, pored svega toga, nalazi u ovekovom domaaju. U datom trenutku nepoznato postaje poznato. Nesaznajno je, s druge strane, neopisivo, nezamislivo, neshvatljivo. To je neto to nikada neemo moi da znamo, a ipak je tu, zasenjujue i zastraujue u svojoj ogromnosti. Kako vidovnjaci prave razliku izmeu toga dvoga? upitao sam. Odoka, rekao je. Suoen s nepoznatim, ovek je pustolovan. Osobina nepoznatog je da u nama budi nadu i radost. ovek se osea snaan, veseo. ak i zebnja koju ono izaziva ispunjava zanosom. Novi vidov njaci su videli da ovek moe najvie da prui kad je suoen sa nepoznatim. Rekao je da su rezultati bili porazni kad god se za ono to se smatra za nepoznato pokazalo da je nesa znajno. Vidovnjaci oseaju da su iznureni, zbunjeni. Obuzima ih uasna utuenost. Njihova tela gube snagu, rasuivanje i trezvenost im besciljno lutaju, jer nesa znajno nema nikakvog energetskog dejstva. Ono nije u ljudskom domaaju; zbog toga ga ne treba uznemiravati ni namerno niti sluajno. Novi vidovnjaci su shva tili da moraju da budu spremni da plate astronomske cene za najmanji dodir sa njim. Don Huan je objasnio da su novi vidovnjaci morali da prevaziu strane prepreke tradicije. U vreme kada je zapoeo novi ciklus niko od njih nije zasigurno znao koji su postupci iz njihovog neizmernog naslea bili ispravni a koji nisu. Oigledno, kod starih vidovnjaka je neto krenulo naopako, ali novi vidovnjaci nisu znali ta. Oni su poli od pretpostavke da je sve to su radili

njihovi prethodnici bilo pogreno. Ti stari vidovnjaci bili su umetnici u nagaanju. Oni su uzimali zdravo za gotovo da je njihova vinost vienju bila sigurna zatita. Mislili su da su nedodirljivi, sve dok ih osvajai nisu smrvili i veinu njih oterali u groznu smrt. Stari vidov njaci nisu imali nikakvu zatitu uprkos tome to su bili potpuno ubeeni da su neranjivi. Novi vidovnjaci nisu gubili vreme na razmiljanje o tome ta nije bilo u redu. Umesto toga, poeli su da prave mape nepoznatog s namerom da ga razdvoje od nesaznajnog. Kako su pravili mape nepoznatog, don Huane? upitao sam. Kroz kontrolisanu upotrebu vienja, odgovorio je. Rekao sam da sam u stvari hteo da pitam ta je sve beleenje nepoznatog iziskivalo. Odgovorio je da beleenje nepoznatog znai da se ono uini pristupanim naem opaanju. Stalnom upo trebom vienja, novi vidovnjaci su otkrili da su nepo znato i poznato zaista na istoj osnovi, jer su oboje u dohvatu ljudskog opaanja. Vidovnjaci, zapravo, mogu da u datom trenutku napuste poznato i da uu u ne poznato. Sve to je izvan naih mogunosti opaanja nesaznajno je. A razlika izmeu njega i saznajnog je od najveeg znaaja. Ako bi pobrkali to dvoje, kad god bi se suoili sa nesaznajnim, vidovnjaci bi se nali u naj opasnijem poloaju. Kada bi se to desilo starim vidovnjacima, na stavio je don Huan, oni su mislili da su im postupci pogreni. Njima nikad nije palo na pamet da je vei deo svega to nas okruuje izvan naeg poimanja. To je bila strana greka u njihovom rasuivanju, koju su skupo platili. ta se dogodilo kada je otkrivena razlika izmeu nepoznatog i nesaznajnog? upitao sam. Zapoeo je novi ciklus, odgovorio je. Ta razlika je granica izmeu starog i novog. Sve to su novi vi dovnjaci uinili potie u osnovi iz te razlike. Don Huan je rekao da je vienje bilo glavni inilac kako u unitenju sveta starih vidovnjaka tako i u stva-

ranju novog pogleda. Uz pomo vienja novi vidovnjaci su otkrili neke neosporne injenice, koje su iskoristili da bi doli do izvesnih zakljuaka o prirodi oveka i sveta, koji su za njih bili revolucionarni. Ti zakljuci koji su omoguili novi ciklus su istine koje mi je on objanjavao. Don Huan me je pozvao da mu pravim drutvo do centra grada i u etnji po trgu. Dok smo ili, poeli smo da razgovaramo o mainama i osetljivim instru mentima. Rekao je da su instrumenti produeci naih ula, a ja sam tvrdio da postoje instrumenti koji ne spadaju u tu kategoriju, poto su sposobni da obave funkcije koje mi ne moemo da obavimo jer su izvan naih fiziolokih mogunosti. Naa su ula za sve sposobna, izjavio je. Mogu odmah da ti kaem da postoje instrumenti koji mogu da otkriju radio-talase koji dolaze iz sve mira, rekao sam. Naa ula ne mogu da otkriju ra dio-talase. Ja mislim drukije, rekao je. Mislim da naa ula mogu da opaze sve ime smo okrueni. ta je sa ultrazvucima? navaljivao sam. Mi ne mamo organsku opremu da ih ujemo. Vidovnjaci su ubeeni da mi koristimo vrlo mali deo sebe, odgovorio je. Zakratko, je utonuo u misli kao da je pokuavao da odlui ta e sledee da kae. Tada se nasmeio. Kao to sam ti ve rekao, prva istina o svesti je, zapoeo je, da svet tamo napolju nije ba onakav kakvim ga zamiljamo. Mi mislimo da je to svet obje kata, a on to nije. Zastao je kao da meri utisak svojih rei. Rekao sam mu da se slaem sa njegovom premisom, jer sve moe da se svede na polje energije. Rekao je da sam skoro naslutio istinu, ali da razumeti nije isto to i proveriti. Njega nije interesovalo da li se ja slaem ili se ne slaem, rekao je, ve ga je zanimao moj po kuaj da shvatim ta je sve bilo u vezi sa tom istinom. Ne moe se osvedoiti u polja energije, nastavio je. Bar ne kao prosean ovek. Ipak, ukoliko bi ti bio sposoban da ih vidi bio bi vidovnjak, i u tom sluaju

ti bi objanjavao istine o svesti. Da li razume ta mislim? Nastavio je i rekao da zakljuci do kojih se dolazi razmiljanjem imaju vrlo mali ili nikakav uticaj u menjanju smera naih ivota. Stoga su bezbrojni primeri ljudi koji imaju najistija ubeenja a ipak uvek iznova delaju dijametralno suprotno; i svoje ponaanje obja njavaju jedino time da je ljudski greiti. Prva je istina da je svet onakav kakav nam izgleda, a ipak nije, nastavio je. On nije toliko vrst ni stvaran koliko nas nae opaanje navodi da verujemo, ali nije takoe ni opsena. Svest nije iluzija, kao to je reeno da jeste; s jedne strane je stvaran, s druge je nestvaran. Obrati naroitu panju na to, jer se to mora razumeti a ne samo prihvatiti. Mi opaamo. To je vrsta injenica. Ali ono to mi opaamo nije injenica iste vrste, jer mi uimo ta da opazimo. Neto spolja utie na naa ula. To je onaj deo koji je stvaran. Nestvaran deo je ono to nam naa ula govore da je tamo. Uzmimo, na primer, planinu. Naa nam ula govore da je ona objekat. Ona ima ve liinu, boju i oblik. Mi ak imamo kategorije planina, i one su savreno precizne. Tu nema nieg pogrenog; greka je u tome to nam se jednostavno nikad nije pokazalo da naa ula igraju samo sporednu ulogu. Naa ula opaaju onako kako opaaju, jer ih naroita odluka nae svesti navodi da tako rade. Ponovo sam poeo da se slaem sa njim, ne zato to sam to hteo, ve to nisam sasvim dobro razumeo gledite. Bolje rei, reagovao sam na pretnju. Zaustavio me je. Upotrebio sam termin svet, nastavio je don Huan, da oznai sve to nas okruuje. Ja imam bolji termin, naravno, ali bi taj tebi bio sasvim nerazumljiv. Vidov njaci kau da mi samo zbog nae svesti mislimo da je tamo napolju svet objekata. Ali tamo napolju su u stva ri Orlova zraenja, fluidna, neprestano u pokretu, a ipak nepromenljiva, vena. Zaustavio me je pokretom ruke ba u trenutku kada sam hteo da ga upitam ta su Orlova zraenja. Objasnio je da je jedno od najdramatinijih zavetanja

koje su nam ostavili stari vidovnjaci bilo njihovo otkri e da je razlog postojanja svih svesnih bia bio da uveavaju svest. Don Huan je to nazvao kolosalnim otkriem. Pola u ali, upitao me je da li znam bolji odgovor na pitanje koje je oduvek morilo oveka: koji je razlog naeg postojanja? Smesta sam zauzeo odbrambeni stav i poeo da raspravljam o besmislenosti pitanja na koje se ne moe logino odgovoriti. Rekao sam mu da bismo, ukoliko elimo da raspravljamo o tom predmetu, morali da govorimo o religioznom verovanju i da sve okrenemo na pitanje vere. Stari vidovnjaci nisu govorili samo o veri, rekao je. Oni nisu bili praktini kao novi vidovnjaci, ali su bili dovoljno praktini da znaju ta su videli. Ono na ta sam pokuao da ti ukaem tim pitanjem, koje te je toliko zbunilo, jeste da na razum ne moe sam da odgovori koji je razlog naeg postojanja. Svaki put kada to pokua, odgovor zalazi u podruje vere. Stari vidov njaci su krenuli drugim putem i pronali su jedan od govor koji ne ukljuuje samo veru. Rekao je da su stari vidovnjaci, izlaui se neizre civim opasnostima, stvarno videli neopisivu snagu koja je izvor svih svesnih bia. Nazvali su je Orao, jer su je u nekoliko kratkih pogleda koje su mogli da podnesu videli kao neto to lii na crno-belog orla beskrajne veliine. Oni su videli da je Orao taj koji daruje svest. Orao stvara svesna bia da bi mogla da ive i obogauju svest koju im je dao sa ivotom. Takoe su videli da je Orao taj koji prodire istu tu obogaenu svest poto je se svesna bia u trenutku smrti oslobaaju. Za stare vidovnjake, nastavio je don Huan, rei da je uveavanje svesti razlog naeg postojanja nije pitanje vere ili dedukcije. Oni su to videli. Oni su videli da svest svesnih bia odlee u tre nutku smrti i kao svetlei pramen pamuka plovi pravo u Orlov kljun da bi je ovaj progutao. Za stare vidov njake to je bio dokaz da svesna bia ive samo da bi obogaivala svest koja je Orlova hrana.

Don Huanovo prosveivanje se prekinulo jer je morao da ode na krai poslovni put. Nestor ga je od vezao u Oahaku. Dok sam ih ispraao, setio sam se da sam u poetku svog druenja sa don Huanom, svaki put kada bi on pomenuo poslovno putovanje, mislio da upotrebljava eufemizam za neto drugo. Napokon sam shvatio da je mislio ono to je govorio. Kad god je trebalo da ide na takvo putovanje, obukao bi jedno od svojih mnogih savreno skrojenih odela sa prslukom, i liio bi na sve drugo samo ne na starog Indijanca koga sam poznavao. Hvalio sam prefinjenost njegovog preobraaja. Nagual je neko ko je dovoljno savitljiv da bude bilo ta, rekao je. Biti nagual, izmeu ostalog, znai nemati slabu taku. Upamti to uvek iznova emo se vraati na to. Vraali smo se na to uvek iznova, na sve mogue naine; zaista je izgledalo da on nema slabu taku, ali dok je on boravio u Oahaki, posumnjao sam. Iznenada sam shvatio da nagual ima jednu slabu taku opis Orla i ono to je on zahtevao, po mom miljenju strasnu odbranu. Pokuao sam da to pitanje postavim nekima iz don Huanovog drutva, ali su oni izbegli moje ispiti vanja. Rekli su mi da sam u karantinu za takvu vrstu razgovora sve dok don Huan ne zavri svoje objanja vanje. im se vratio, seli smo da razgovaramo i ja sam ga o tome upitao. Te istine nisu neto to treba strasno braniti, odgovorio je. Vara se ako misli da pokuavam da ih odbranim. Te su istine skupljene da bi prosvetlile i ushitile ratnike a ne da bi probudile oseanja iskljuivog prava. Kada sam ti rekao da nagual nema slabu taku, mislio sam, izmeu ostalog, da kaem kako nagual nema opsesija. Rekao sam mu da sam prestao da pratim njegova predavanja jer me je opis Orla opseo kao i ono to Orao ini. Stalno sam ponavljao kako takva ideja uliva strahopotovanje.

Nije to samo ideja, rekao je. To je injenica. I to prokleto strana, ako mene pita. Novi vidovnjaci se nisu tek tako igrali idejama. Ali kakva je sila Orao? Ne bih znao kako da odgovorim. Za vidovnjake je Orao stvaran kao to su za tebe gravitacija i vreme, i isto toliko apstraktan i nepojmljiv. ekaj malo, don Huane. To jesu apstraktni kon cepti, ali se oni odnose na stvarne pojave koje se mogu proveriti. itave discipline su tome posveene. Orao i njegova zraenja takoe se mogu potvrditi, uzvratio je don Huan. A disciplina novih vidovnjaka bavi se upravo time. Pitao sam ga da objasni ta su to Orlova zraenja. Rekao je da su Orlova zraenja jedna po sebi nepromenljiva stvar, kojom je zaogrnuto sve to postoji, poznato i nepoznato. Nema naina da se reima opie ta su stvarno Orlova zraenja, nastavio je don Huan. Vidovnjak mora sam da se osvedoi u njih. Da li si se ti osvedoio u njih, don Huane? Naravno da jesam, pa ipak ne mogu da ti kaem ta su ona. Ona su prisustvo, skoro bezbroj vrsta, pri tisak koji izaziva vrtoglavo oseanje. ovek moe samo letimino da ih vidi, kao to moe samo letimino da vidi samog Orla. Da li hoe da kae, don Huane, da je Orao izvor zraenja? Podrazumeva se da je Orao izvor svojih zraenja! Hteo sam da pitam da li se to vidi? U vezi sa Orlom nema nieg vizuelnog. itavo telo vidovnjaka osea Orla. U svima nama postoji neto to nam omoguuje da svedoimo itavim svojim telom. Vidovnjaci vienje Orla objanjavaju veoma jednostav no; poto se ovek sastoji od Orlovih zraenja, potrebno mu je samo da se vrati onome to ga sainjava. Problem se javlja sa ovekovom sveu; njegova svest je ta koja se zapetlja i zbuni. U presudnom trenutku, kada bi tre balo da zraenja jednostavno prepoznaju sebe, ovekova svest je prisiljena da tumai. Rezultat je vizija Orla i Orlovih zraenja. Ali ne postoji Orao i nema

Orlovih zraenja. Ono to je tamo napolju jeste neto to ni jedno ivo bie ne moe da dosegne. Upitao sam ga da li je izvor zraenja nazvan Orao zato to orlovi uopte imaju vane osobine. To je jednostavno sluaj kada neto nepoznato i maglovito podsea na neto poznato, odgovorio je. Na raun toga, sigurno je bilo pokuaja da se orlovima pripiu osobine koje oni nemaju. Ali to se deava uvek kada ljudi podloni utiscima ue da izvode dela koja zahtevaju veliku trezvenost. Vidovnjaci se javljaju u svim veliinama i oblicima. Da li hoe da kae da postoje razliite vrste vi dovnjaka? Ne. Hteo sam da kaem da postoji veliki broj imbecila koji postaju vidovnjaci. Vidovnjaci su ljudska bia puna mana, to jest ljudska bia puna mana spo sobna su da postanu vidovnjaci. Kao i u sluaju kada nitavni ljudi postanu vrhunski naunici. Osobina nitavnih vidovnjaka jeste da su oni spremni da zaborave udesnost sveta. Oni su sasvim obuzeti injenicom da vide i veruju da je jedino njiho va genijalnost vana. Vidovnjak mora da bude uzoran kako bi mogao da nadjaa gotovo nepobedivu labavost naeg ljudskog stanja. Od samog vienja mnogo je vanije ta vidovnjaci rade sa onim to vide. ta si time mislio, don Huane? Pogledaj ta su nam neki vidovnjaci uinili. Pri kaili su nam svoju viziju Orla koji nama vlada i koji nas prodire u trenutku nae smrti. Rekao je da je ta verzija krajnje nesigurna, i da se njemu lino ne dopada ideja da nas neto prodire. Po njemu, bilo bi mnogo pogodnije da se kae da postoji snaga koja privlai nau svest kao to magnet privlai gvozdene opiljke. U trenutku smrti itavo nae bie se rastae pod uticajem te ogromne snage. Smatrao je da je groteskno da se takav jedan dogaaj interpretira kao da nas Orao prodire, jer se na taj nain jedan neopisiv in pretvara u neto toliko svetovno kao to je dranje. Ja sam vrlo prosean ovek, rekao sam. Opis Orla koji nas prodire veoma je uticao na mene.

Pravi uticaj se ne moe izmeriti sve do trenutka dok ga ti sam ne vidi, rekao je. Ali mora da ima na umu da nae mane ostaju sa nama ak i poto postanemo vidovnjaci. Tako, kada bude video tu snagu, moda e se lako sloiti sa nepouzdanim vidovnjacima koji su je nazvali Orlom, kao to sam se i ja sloio. S druge strane, moda nee. Moda e se odupreti iskuenju da ljudske osobine pripie neemu to je ne pojmljivo, i tada e za to improvizovati novo ime koje bolje odgovara. Vidovnjaci koji vide Orlova zraenja esto ih na zivaju komandama, rekao je don Huan. Ne bi mi sme talo da ih i sam zovem komandama da se nisam navi kao da ih zovem zraenjima. To je bilo reakcija na ono emu je naginjao moj dobrotvor; za njega su to bile komande. Smatrao sam da taj termin vie pristaje njegovoj monoj linosti nego meni. eleo sam neto bezlino. ,Komande' mi zvui isuvie ljudski, ali to je ono to one zaista jesu: komande. Don Huan je rekao da videti Orlova zraenja znai izazivati sudbinu. Novi vidovnjaci su uskoro otkrili da su se nali u ogromnim tekoama, i tek posle velikih muka u pokuajima da naprave mape nepoznatog i razdvoje ga od nesaznajnog, shvatili su da je sve sainjeno od Orlovih zraenja. Samo se mali deo tih zraenja nalazi u domaaju ljudske svesti, i taj mali deo se dalje smanjuje, do najsitnijih malenkosti, jer nas svakodnevni ivot ograniava. Ti siuni delii Orlovih zraenja su poznato; mali deo u moguem dohvatu ljud ske svesti je nepoznato, a nesaznajno je ostatak koji se ne moe izraunati. Nastavio je, kako su novi vidovnjaci, koji su bili pragmatiki orijentisani, odmah bili svesni silne moi zraenja. Shvatili su da su sva iva bia primorana da upotrebljavaju Orlova zraenja ak i ako ne znaju ta su ona. Shvatili su takoe da su organizmi takvog kova da hvataju odreenu koliinu tih zraenja i da svaka vrsta ima odreen dohvat. Zraenja vre veliki pritisak na organizme, i preko tog pritiska organizmi grade svet svog opaanja.

U naem sluaju, poto smo ljudska bia, rekao je don Huan, upotrebljavamo ta zraenja i tumaimo ih kao stvarnost. Ali ono to ovek osea tako je mali deo Orlovih zraenja da je prosto smeno da se nago milava u naem opaanju, a ipak mi ne moemo da zanemarimo opaanje. Novi vidovnjaci su do toga teko stigli, poto su se izloili ogromnim opasnostima. Don Huan je sedeo tamo gde obino sedi u velikoj sobi. Inae u toj sobi nije bilo nametaja ljudi su sedeli na prostirkama po podu, ali je Kerol, ena nagual, uspela da namesti sobu veoma udobnim foteljama za sastanke na kojima bismo mu ona i ja naizmenino itali iz dela panskih pesnika. elim da bude vrlo svestan ovog to radimo, rekao je im sam seo. Mi razgovaramo o umeu svesti. Istine o kojima razgovaramo su principi tog umea. Dodao je da je u svojim uenjima za desnu stranu pokazao te principe mojoj normalnoj svesti uz pomo jednog od svojih drugova, Henara, i da se Henaro po igravao mojom sveu uz sav humor i nepotovanje po kojima su novi vidovnjaci bili poznati. Henaro je taj koji bi trebalo da je ovde da ti pria o Orlu, rekao je, izuzev to njegove verzije ne potuju nita. On misli da su vidovnjaci koji tu snagu nazivaju Orlom bili ili previe glupi ili su se dobro naalili, jer orlovi ne leu samo jaja, oni takoe izbacuju i izmet. Don Huan se nasrnejao i rekao da smatra da su Henarovi komentari toliko na mestu da ne moe da se ne nasmeje. Dodao je da bi, ukoliko su novi vidov njaci ti koji opisuju Orla, opis svakako morao da bude nainjen upola u ali. Rekao sam don Huanu da sam u jednoj ravni shvatio Orla kao pesniku sliku, i da me je takav oa ravao, ali da sam. ga u drugoj ravni shvatao doslovce i da me je to prestravljivalo. Jedna od najveih snaga u ivotu ratnika je strah, rekao je. On ih podstie da ue. Podsetio me je da je opis Orla potekao od starih vidovnjaka. Novi vidovnjaci su raistili s opisima,

uporeivanjima i pretpostavkama bilo koje vrste. Oni su hteli da direktno stignu do izvora stvari i stoga su reskirali neograniene opasnosti. Oni jesu videli Orlova zraenja. Ali oni se nikad nisu zamajavali oko opisa Orla. Oni su smatrali da vienje Orla oduzima previe energije, i da su stari vidovnjaci ve skupo platili svoj letimian pogled na nesaznajno. Kako su stari vidovnjaci doli na to da opisuju Orla? upitao sam. Njima je kao instrukcija o nesaznajnom bilo do voljno i najmanje usmerenje, odgovorio je. Oni su to reili povrnim opisom snage koja vlada svime to po stoji, ali ne i opisom zraenja, jer zraenja uopte ne podleu jeziku poreenja. Pojedini vidovnjaci mogu da osete potrebu da komentariu izvesna zraenja, ali to ostaje lina stvar. Drugim reima, ne postoji dobra ver zija o zraenjima, kao to postoji o Orlu. Izgleda da su novi vidovnjaci prilino apstraktni, prokomentarisao sam. Oni mi zvue kao savremeni filozofi. Ne. Novi vidovnjaci su bili uasno praktini ljudi, odgovorio je. Oni se nisu uputali u izmiljanje ra zumnih teorija. Rekao je da su stari vidovnjaci bili ti koji su raz miljali apstraktno. Oni su sagradili monumentalne graevine apstrakcija koje su odgovarale njima i njiho vom vremenu. I ba kao dananji filozofi, oni uopte nisu kontrolisali tok dogaaja. S druge strane, novi vidovnjaci, proeti praktinou, bili su sposobni da vide kretanje zraenja i da vide kako ih ljudi i druga iva bia koriste da izgrade svet svog opaanja. Kako ovek koristi ta zraenja, don Huane? To je toliko jednostavno da zvui idiotski. Za vi dovnjaka, ljudi su svetlosna bia. Naa svetlost je na injena od izvesne koliine Orlovih zraenja koja su smetena u naoj jajastoj ahuri. Ta odreena koliina, ta pregrt zraenja koja je zatvorena, jeste ono to nas ini ljudima. Opaati, znai slagati zraenja koja su sadrana u naoj ahuri sa onima koja su spolja.

Vidovnjaci mogu da vide, na primer, zraenja unu tar bilo kojeg ivog bia i mogu da kau koja e se od spoljanjih zraenja spojiti sa njima. Da li su zraenja kao snopovi svetlosti? upitao sam. Ne. Uopte nisu. To bi bilo suvie jednostavno. Ona su neto neopisivo. A ipak, moj lini komentar bi bio da kaem da su ona svetlosna vlakna. Ono to je za normalnu svest neshvatljivo jeste to da su ta vlakna svesna. Ne mogu da ti kaem ta to znai, jer ja ne znam ta govorim. Sve to mogu da ti kaem sa svojim linim napomenama jeste da su vlakna svesna sebe, iva i da vibriraju, da ih ima toliko da tu brojevi nemaju nikakvog znaaja, i da je svako od njih venost za sebe.

4 SJAJ SVESTI

Don Huan, don Henaro i ja smo se upravo vratili iz okolnih planina gde smo sakupljali bilje. Bili smo u kui don Henara, sedeli smo za stolom, kada me je don Huan naterao da promenim nivo svesti. Don Henaro je buljio u mene i poeo da se prigueno smeje. Primetio je kako smatra da je udno to ja imam dva pot puno razliita obrasca ponaanja za dve strane svesti. Najoigledniji primer za to bio je moj odnos prema nje mu. Na mojoj desnoj strani on je bio potovani i strani vra don Henaro, ovek iji su me nepojmljivi postupci oaravali i istovremeno me ispunjavali smrtnim stra hom. Na mojoj levoj strani on je bio prostosrdani He naro ili Henarito, uz ime mu nije stajalo nikakvo don, dopadljiv i ljubazan vidovnjak iji su postupci bili potpuno razumljivi i u skladu s onim to sam i sam radio ili pokuavao da radim. Sloio sam se sa njim i dodao da je na mojoj le voj strani Silvio Manuel, najtajanstveniji od don Huanovih saradnika, bio taj ije je samo prisustvo bilo dovoljno da me natera da drhtim od straha. Rekao sam takoe da je don Huan, poto je bio istinski nagual, sa one strane proizvoljnih normi, i da ga ja po tujem i divim mu se na obema stranama. Ali, da li se on plai? upitao je Henaro drhtavim glasom. Plai se vrlo, ubacio je don Huan falsetom.

Svi smo se smejali, ali su se don Huan i don Henaro smejali toliko razuzdano da sam posumnjao kako znaju neto to skrivaju. Don Huan me je itao kao otvorenu knjigu. Ob jasnio je da je ovek u prelaznom stanju, pre nego to potpuno ue u levu stranu svesti, sposoban da se izvan redno usredsredi, ali da je takoe podozriv prema bilo kojem shvatljivom uticaju. Bio sam pod uticajem sum njiavosti. La Gorda je uvek u tom stanju, rekao je. Ona lepo ui, ali je veliki gnjavator. I ta god da joj se nae na putu odvlai je i ona tome ne moe da se odu pre, ukljuujui, naravno, vrlo dobre stvari, kao to je otra usredsreenost. Don Huan je objasnio da su novi vidovnjaci otkrili da je vreme prelaska vreme kada se najbolje ui, i da je to takoe vreme kada se o ratnicima mora vodi ti rauna i kada im se moraju davati objanjenja tako da ih mogu ispravno proceniti. Ukoliko im se pre nego to uu u levu stranu ne daju objanjenja, oni e biti veliki vraevi ali loi vidovnjaci, kao to su bili stari Tolteci. ene ratnici naroito padaju kao rtve, jer ih mami leva strana, rekao je. One su toliko spretne da mogu bez naprezanja da uu u levu stranu, onoliko puta koliko im je potrebno. Nakon duge tiine, Henaro je zaspao. Don Huan je poeo da pria. Rekao je da su novi vidovnjaci morali da izmisle niz termina da bi mogli da objasne drugu istinu o svesti. Njegov dobrotvor je promenio neke od tih termina da bi sebi ugodio, i on sam je uinio isto, voen verom vidovnjaka da nema nikakve razlike u tome kakvi se termini upotrebljavaju sve dok se istine potvruju vienjem. Kopkalo me je koje je termine promenio, ali nisam znao kako tano da ga pitam. Shvatio je da dovodim u pitanje njegovo pravo ili sposobnost da ih menja i objasnio je da ukoliko termini koje predlaemo potiu od naeg razuma, oni mogu da prenesu samo ve usvo jene, proverene ideje iz naeg svakodnevnog ivota. S

druge strane, kada vidovnjak predloi termin, to nikad nije pesnika slika, jer potie iz vienja i obuhvata sve to vidovnjaci mogu da postignu. Upitao sam ga zato je on promenio termine. Dunost naguala je da uvek trai bolje naine za objanjenja, odgovorio je. Vreme menja sve. i svaki novi nagual treba da unosi nove rei, nove ideje da bi opisao svoje vienje. Da li to hoe da kae da nagual uzima ideje iz svakodnevnog ivota? upitao sam. Ne. Mislim da nagual govori o vienju uvek na nov nain, rekao je. Na primer, poto si novi nagual, morao bi da kae da svest pojaava opaanje. Ti bi rekao isto to je rekao i moj dobrotvor, ali na drugi nain. ta kau novi vidovnjaci da je opaanje, don Huane? Kau da je opaanje stanje centriranosti; zraenja iz unutranjosti ahure postavljena su u liniji sa spoljanjim zraenjima koja im odgovaraju. Centriranost je ono to omoguava da svako ivo bie odgaja svest. Vidovnjaci su to zakljuili jer oni vide iva bia onak vim kakva stvarno jesu: svetlosna bia koja izgledaju kao mehurovi beliaste svetlosti. Pitao sam ga na koji nain zraenja u ahuri pri staju da se onima spolja opaanje ostvari. Unutranja i spoljanja zraenja, rekao je, ista su svetlosna vlakna. Svetlosna bia su kratkotrajni me hurovi nainjeni od tih vlakana, mikroskopske takice svetlosti, zdruene sa beskrajnim zraenjima. Nastavio je da objanjava da se svetlost ivih bia sastoji od odreene koliine Orlovih zraenja koja iva bia, eto, sadre u svojim svetlosnim ahurama. Kada vidovnjaci vide opaanje, oni su svedoci da svetlost Orlovih zraenja izvan ahura tih bia ari svetlost zraenja u ahurama. Spoljanja svetlost privlai onu unutranju; hvata je u klopku, da tako kaem, i fiksira je. Svest svakog odreenog bia je ta fiksiranost. Vidovnjaci takoe vide kako zraenja izvan ahure vre odreen pritisak na deo zraenja u ahurama. Taj pritisak odreuje stepen svesti koji svako ivo bie ima.

Upitao sam ga da pojasni kako Orlova zraenja izvan ahure vre pritisak na ona unutra. Orlova zraenja su vie nego svetlosna vlakna, odgovorio je. Svako od njih je izvor bezgranine ener gije. Gledaj na to ovako: poto su neka od tih spoljanjih zraenja ista kao i zraenja u ahuri, njihove ener gije su kao neprekidan pritisak. Ali ahura odvaja zra enja koja su unutar njenog tkiva i na taj nain usmerava pritisak. Ve sam ti pomenuo da su stari vidovnjaci bili vrhunski umetnici u baratanju sveu, nastavio je. Sad mogu da dodam da su oni bili majstori te umetnosti, jer su nauili da manipuliu strukturom ljudske ahure. Rekao sam ti da su oni razmrsili misteriju svesti. Time sam hteo da kaem da su oni videli i shvatili da je svest sjaj u ahuri ivih bia. Oni su ga pravilno nazvali sjaj svesti. Objasnio je da su stari vidovnjaci videli da je ljud ska svest sjaj ilibarske svetlosti, jai nego ostali deo ahure. Taj sjaj se nalazi na uzanom, vertikalnom po jasu na samom kraju desne strane ahure, i prua se itavom duinom. Vetina starih vidovnjaka je bilo pokretanje tog sjaja, omoguavanje da se sa svog stal nog mesta proiri na unutranju povrinu ahure, i tavom njenom irinom. Prestao je da pria i pogledao u Henara, koji je jo uvek vrsto spavao. Henaro ne daje ni pet para za objanjenja, re kao je. On dela. Moj dobrotvor ga je neprestano gu rao da se suoi sa nereivim problemima. Tako je on na pravi nain uao u levu stranu i nikad nije imao pri like da premilja i da se iuava. Da li je bolje da se tako radi, don Huane? Zavisi. Za njega je tako savreno. Za tebe i za mene, to ne bi bilo zadovoljavajue, jer smo mi ovako ili onako pozvani da objanjavamo. Henaro ili moj dobrotvor su vie nalik starim nego novim vidovnja cima: oni mogu da kontroliu sjaj svesti i da sa njim rade ta god poele. Ustao je sa prostirke gde smo sedeli i protegao ruke i noge. Navaljivao sam na njega da nastavi da

govori. Nasmeio se i rekao da mi je potreban odmor, da moja koncentracija opada. ulo se kucanje na vrata. Probudio sam se. Bio je mrak. Za trenutak nisam mogao da se setim gde se nalazim. Bilo je neto u meni to je bilo daleko, kao da je deo mene jo uvek spavao, a ipak sam bio sasvim budan. Dovoljno meseeve svetlosti dopiralo je kroz otvoren prozor tako da sam mogao da vidim. Video sam don Henara kako ustaje i ide do vrata. Tada sam shvatio da sam u njegovoj kui. Don Huan je vrsto spavao na prostirci na podu. Imao sam jasan utisak da smo nas trojica zaspali poto smo se mrtvi umorni vratili sa puta po planinama. Don Henaro je upalio svoju petrolejku. Iao sam za njim do kuhinje. Neko mu je bio doneo iniju toplog paprikaa i hrpu tortilja. Ko ti je doneo hranu? upitao sam ga. Da li ti ovde negde ima enu koja ti kuva? Don Huan je doao u kuhinju. Obojica su me gle dali smeei se. Zbog neega sam se uasavao njihovih osmeha. U stvari, malo je nedostajalo pa da vrisnem od straha, kada me je don Huan udario po leima i pomerio me u stanje poviene svesti. Tada sam shvatio da sam verovatno dok sam spavao, ili dok sam se budio, skliznuo u stanje svakodnevne svesti. Oseanje koje sam iskusio kada sam se opet vratio u povienu svest bilo je meavina olakanja i gneva i najdublje alosti. Osetio sam olakanje jer sam ja opet ja, jer sam na ta nepojmljiva stanja poeo da gledam kao na svoju pravu prirodu. Za to je postojao jedan jedinstven razlog u tim stanjima oseao sam da sam potpun; nita mi nije nedostajalo. Gnev i alost bili su odgovor na nemo. Vie nego ikad bio sam svestan ogranienosti svog bia. Zamolio sam don Huana da mi objasni kako je bilo mogue da radim sve ono to sam uradio. U stanjima poviene svesti mogao sam da se osvrnem i da zapam tim sve o sebi; mogao sam da objasnim sve to sam radio i u jednom i u drugom stanju; mogao sam ak da zapamtim da nisam mogao da se setim. Ali kada bih

se jednom vratio na svoj prirodan svakodnevni nivo svesti, nisam mogao da se setim niega od onog to sam radio u povienoj svesti, ak i da mi je ivot od toga zavisio. Stani, stani malo, rekao je. Ti jo uvek nisi nita zapamtio. Poviena svest je samo prelazno stanje. Postoji jo beskonano mnogo izvan toga, i ti si bio tamo mnogo, mnogo puta. Ovog trena ne moe da se seti, ak i da ti ivot zavisi od toga. Bio je u pravu. Pojma nisam imao o emu govori. Molio sam ga da objasni. Objanjenje stie, rekao je. To je spor proces, ali doi emo i na to. Sporo se odvija jer sam ja kao i ti: volim da razumem. Ja sam suprotnost svome do brotvoru, kojem nije bilo do objanjavanja. Za njega je postojala samo akcija. Obino nas je stavljao pred nereive probleme i ostavljao nam da ih sami reimo. Neki od nas nikada nita nisu reili i mi smo svrili skoro u istoj vrei sa starim vidovnjacima: sve sama akcija, bez pravog znanja. Da li su ta seanja zapretena u mom umu? upi tao sam. Ne. To bi bilo suvie jednostavno, odgovorio je. Radnje vidovnjaka su sloenije nego to je razdvajanje ljudi na telo i duh. Ti si zaboravio ta si uinio, jer kada si radio ono to si zaboravio, video si. Zamolio sam don Huana da ponovo ispria ono to je upravo bio rekao. Strpljivo je objasnio da se sve to sam zaboravio desilo u stanju u kome je moja svakodnevna svest bila uveana, pojaana, u uslovima koji su znaili da su ostale oblasti mog celokupnog bia bile upotrebljene. Sve to si zaboravio, zapreteno je u tim oblastima tvog celokupnog bia, rekao je. Upotrebljavati te dru ge oblasti znai videti. Sada sam zbunjeniji nego ikad, don Huane, re kao sam. Ne krivim te, rekao je. Vienje je otkrivanje sri svega, osvedoiti se o nepoznatom i okrznuti po gledom nesaznajno. To nije uteno, ali je tako. Vidov njaci se obino izgube kada otkriju da je postojanje

nepojmljivo sloeno i da ga naa normalna svest svojim ograniavanjem slabi. Ponovio je da moram da budem potpuno usredsreen, da je razumevanje od vrhunskog znaaja, da su novi vidovnjaci smatrali da je najvrednije duboko, neemotivno razumevanje. Na primer, nastavio je, kada si prekjue shva tio la Gordinu i sopstvenu samovanost, ti u stvari nisi nita razumeo. Imao si izliv oseanja i to je sve. To kaem jer si sledeeg dana bio veoma ohol u svojoj samovanosti kao da nikad nita nisi shvatio. Isto se dogaalo i starim vidovnjacima. Oni su reagovali emotivno. Ali kad je dolo vreme da shvate ta su videli, oni to nisu mogli. Da bi razumeo, ovek treba da bude trezven a ne emotivan. uvaj se onih iz kojih lije razumevanje, jer oni nita nisu razumeli. Za one koji nemaju trezvenog razumevanja, na stazi znanja postoje neizrecive opasnosti, nastavio je. Skiciram ti red po kojem su novi vidovnjaci sloili istine o svesti, tako da ti slui kao mapa, mapa koju e morati da potvrdi vienjem, ali ne oima. Nastala je duga pauza. Gledao me je. Oigledno je ekao da ga neto pitam. Svi postaju rtve greke da se vienje izvodi oi ma, nastavio je. Ali ne treba da bude iznenaen to posle toliko godina jo uvek nisi shvatio da vienje nema veze sa oima. To je sasvim prirodna greka. ta je onda vienje? upitao sam. Odgovorio je da je vienje centriranje. Podsetio sam ga da je rekao da je opaanje centriranje. Tada je ob jasnio da je centriranje zraenja koja se rutinski ko riste u naem svakodnevnom ivotu opaanje, a da je vienje centriranje zraenja koja se obino nikad ne koriste. Dok se zbiva takva centriranost ovek vidi. Stoga vienje, poto nastaje od centriranosti koja ne spada u obino, ne moe da bude neto u ta e o vek tek samo tako da gleda. Rekao je da meni, uprkos injenici to sam video bezbroj puta, nije palo na pa met da zanemarim svoje oi. Podlegao sam jer je vie nje i opisivao na takav nain.

Kada vidovnjaci vide, dok se odvija nova centriranost, neto im sve pojanjava, nastavio je. Jedan im glas u uvo govori ta je ta. Ako nema toga glasa, ono u emu vidovnjak uestvuje nije vienje. Nakon kratke pauze nastavio je da objanjava glas vienja. Rekao je da bi bilo podjednako pogreno ako bi se za vienje reklo da je sluanje, jer je ono beskraj no vie od toga, ali da su vidovnjaci izabrali da im zvuk bude mera nove centriranosti. Rekao je da je glas vienja najtajanstvenija neob janjiva stvar. Lino sam zakljuio da glas vienja pripada iskljuivo ljudima, rekao je. Moda je tako jer se osim oveka niko ne slui govorom. Stari vidov njaci su verovali da je to glas jednog monog entiteta koji je u bliskoj vezi sa oveanstvom, zatitnik o veka. Novi vidovnjaci su ustanovili da taj entitet, koji su nazvali ljudski kalup, ne poseduje glas. Glas vienja je za nove vidovnjake sasvim nepojmljiv; oni kau da je to sjaj svesti koji svira na Orlovim zraenjima kao to harfista svira na harfi. Odbio je da dalje objanjava tvrdei da e mi se kasnije, kada nastavi sa objanjavanjem, sve pojasniti. Moja koncentracija je bila do te mere potpuna dok je don Huan govorio da se stvarno nisam seao kada sam seo za sto da jedem. Kada je don Huan uutao, primetio sam da je njegov tanjir s paprikaem bio go tovo prazan. Henaro me je gledao smeei se zadovoljno. Moj tanjir je bio preda mnom na stolu i takoe je bio prazan. U njemu je, kao da sam upravo zavrio sa je lom, bio samo tanak sloj taloga od paprikaa. Nisam se uopte seao da sam jeo, ali nisam se seao ni da sam doao do stola i seo. Da li ti se dopao paprika? upitao me je Henaro gledajui u stranu. Rekao sam da jeste jer nisam hteo da priznam ka ko imam problema s pamenjem. U njemu je bilo previe ilija za moj ukus, re kao je Henaro. Ti nikad ne jede ljutu hranu, pa se pomalo brinem ta e biti sa tobom. Nije trebalo da

pojede dve porcije. Pretpostavljam da si malo alaviji kada si u povienoj svesti, a? Priznao sam da je verovatno u pravu. Pruio mi je veliki krag s vodom da utolim e i pokvasim grlo. Kada sam ga udno do kraja ispio, obojica su prasnuli u gromoglasan smeh. Odjednom sam shvatio ta se deava. Shvatio sam to fiziki. Bio je to blesak ukaste svetlosti koji me je pogodio kao da mi je neko kresnuo ibicu pred oi ma. Znao sam da se Henaro sprda. Nisam jeo. Bio sam toliko udubljen u don Huanovo objanjavanje da sam zaboravio na sve ostalo. Preda mnom je bio Henarov tanjir. Posle veere je don Huan nastavio da objanjava sjaj svesti. Henaro je seo pored mene, sluajui kao da to objanjenje nikad ranije nije uo. Don Huan je rekao da je pritisak koji zraenja iz van ahure, koja se zovu zraenja na veliko, vre na zraenja u ahuri, jednak kod svih svesnih bia. Ipak su rezultati tog pritiska beskrajno razliiti meu sobom, jer njihove ahure reaguju na taj pritisak na sve mo gue naine. Ipak postoji i stepen jednoobraznosti u okviru izvesnih granica. Dakle, nastavio je, kada vidovnjaci vide pritisak koji zraenja na veliko usmeravaju prema unutranjim zraenjima, koja su uvek u pokretu, i zaustavljaju njiho vo kretanje, oni znaju da je svetlosno bie u tom tre nutku zaustavljeno sveu. Kada se kae da se zraenja na veliko usmerava ju na ona unutar ahure i zaustavljaju njihovo kretanje, to znai da vidovnjaci vide neto neopisivo, iji znaaj znaju bez i trunke sumnje. To znai da im glas vienja govori da su unutranja zraenja potpuno umirena i da su se sastavila sa onima spolja. Rekao je da vidovnjaci, prirodno, smatraju da svest uvek potie izvan nas, i da prava tajna nije u nama. Poto je prirodno da su zraenja na veliko takva da uvruju ona to su u ahurama, smicalica svesti je u tome da uvrena zraenja stopi sa onim to je u nama. Vidovnjaci veruju da ako dozvolimo da se to

desi, postajemo ono to doista i jesmo fluidni, zauvek u kretanju, veni. Nastao je podui prekid. Don Huanove oi su sna no svetlucale. Izgledalo je kao da me gledaju iz velikih dubina. Oseao sam da je svako njegovo oko nezavisna taka sjaja. Za kratko je izgledalo da se bori protiv nevidljive sile, unutranjeg ognja koji je nameravao da ga proguta. To je prolo i on je nastavio da govori. Stepen svesti svakog svesnog bia ponaosob, na stavio je, zavisi od stepena njegove sposobnosti da do pusti zraenjima na veliko da ga ponesu. Posle dueg prekida don Huan je nastavio obja njavanje. Rekao je da vidovnjaci vide da se od trenutka zaea svest poveava i obogauje kroz proces ivljenja. Rekao je da vidovnjaci, na primer, vide da svest jednog insekta i svest jednog oveka rastu od trenutka zaea na zaprepaujue razliit nain, ali sa jednakom doslednou. Da li se svest razvija od trenutka zaea ili od tre nutka roenja? upitao sam. Svest se razvija od trenutka zaea, odgovorio je. Uvek sam ti govorio da je seksualna energija ne to krajnje znaajno i da se mora kontrolisati i upo trebljavati veoma paljivo. Ali tebe je uvek odbijalo to to sam govorio, jer si mislio da o kontroli govorim u terminima morala; ja sam uvek mislio u terminima uvanja i preusmeravanja energije. Don Huan je pogledao Henara. Henaro je klimnuo glavom da bi potvrdio. Henaro e da ti ispria ta nam je na dobrotvor, nagual Hulijan, obino govorio o uvanju i preusmeravanju seksulane energije, rekao mi je don Huan. Nagual Hulijan je govorio da je upranjavanje sek sa pitanje energije, poeo je Henaro. Na primer, on ni kad nije imao nikakvih seksualnih problema, jer je imao energije na kilo. Ali mene je samo pogledao i procenio je da je moj mlitavko samo za pianje. Rekao mi je da nemam dovoljno energije za seksualno optenje. Re kao je da su moji roditelji bili previe malaksali i previe umorni kada su me pravili; rekao je da sam ja rezultat vrlo dosadnog seksa, cojida aburrida. Takav

sam se i rodio, malaksao i umoran. Nagual Hulijan je preporuivao da ljudi poput mene nikad ne bi trebalo da seksualno opte; na taj nain moemo da sauvamo ovo malo energije to imamo. Isto je rekao Silviju Manuelu i Emilitu. Video je da ostali imaju dovoljno energije. Oni nisu bili pro izvod dosadnog seksa. Rekao im je da sa svojom seksu alnom energijom mogu da rade ta god ele, ali je savetovao da se kontroliu i da shvate Orlovu komandu da seks slui za darivanje sjaja svesti. Svi smo rekli da smo razumeli. Jednog dana, bez ikakvog upozorenja, razvukao je zavesu drugog sveta uz pomo svog dobrotvora naguala Elijasa, i gurnuo nas sve unutra, bez ikakvog ustruavanja. Izuzev Silvija Manuela, gotovo svi smo pomrli tamo. Nismo imali energije da podnesemo udar drugog sveta. Niko od nas, osim Silvija Manuela, nije sledio nagualovu preporuku. ta je zavesa drugog sveta? upitao sam don Huana. Ono to je Henaro rekao, zavesa, odgovorio je don Huan. Ali, ti se udaljava od teme. Stalno to ra di. Govorimo o Orlovim komandama koje se tiu seksa. Orlova komanda je da se seksualna energija ko risti da bi se stvorio ivot. Preko seksualne energije Orao daruje svest. Zato kada se svesna bia uputaju u snoaj, zraenja u njihovim ahurama daju sve od sebe da daruju svest novom svesnom biu koje stva raju. Rekao je da su za vreme seksualnog ina zraenja koja sadre ahure obaju roditelja podvrgnuta dubokoj uzburkanosti ija je vrhunska taka stapanje, spajanje dvaju delova sjaja svesti, po jednog od svakog uesnika, koji se odvajaju od njihovih ahura. Snoaj je uvek darivanje svesti, iako to darivanje ne mora da bude ujedinjeno, nastavio je. Zraenja u ahurama ljudskih bia ne znaju za snoaj iz zado voljstva. Henaro se preko stola nagao prema meni iz svoje stolice i rekao mi tiho, tresui glavom da bi naglasio:

Nagual ti govori istinu, rekao je i namignuo mu. To zraenja zaista ne znaju. Don Huan se borio da se ne nasmeje i dodao je da ovek grei to dela nimalo ne potujui tajnu po stojanja i to veruje da je toliko uzvien in darivanja svesti i ivota samo fizika akcija u koju ovek moe da se uputa kad god mu se prohte. Henaro je izvodio opscene seksualne pokrete, uvi jao kukovima u krug, bez prekida, Don Huan je klimao glavom i rekao da je upravo to bilo tano ono to je mislio. Henaro mu je zahvalio to odaje priznanje nje govom jednom i jedinom doprinosu objanjenju svesti. I jedan i drugi su se smejali kao budale govorei mi da bih se, kad bih samo znao koliko je njihov dobro tvor bio ozbiljan u vezi s objanjenjem svesti, i ja sam smejao sa njima. Ozbiljno sam upitao don Huana ta sve to znai prosenom oveku u svakodnevnom ivotu. Misli to to Henaro radi? upitao me je sa la nom ozbiljnou. Njihova radost je uvek bila zarazna. Trebalo im je prilino vremena da se smire. Nivo njihove energije je bio toliko visok da sam pored njih izgledao star i oronuo. Zaista ne znam, konano mi je odgovorio don Huan. Znam jedino ta to znai ratnicima. Oni znaju da je jedina prava energija koju imamo seksualna energija koja daruje ivot. Znajui to, oni su stalno svesni svoje odgovornosti. Ako ratnici ele da imaju dovoljno energije da vide, moraju da krtare sa svojom seksualnom energi jom. To je bila lekcija koju nam je dao nagual Hulijan. Gurnuo nas je u nepoznato i skoro da smo svi pomrli. Poto smo svi eleli da vidimo, svakako da smo se uzdravali da traimo svoj sjaj svesti. Ve sam ga uo da pria o tom verovanju. Svaki put kada bi to rekao poeli bismo da se prepiremo. Uvek sam oseao da sam prisiljen da se bunim i da stavljam primedbe na ono to sam smatrao puritanskim odnosom prema seksu.

Ponovo sam se usprotivio. Obojica su se smejali do suza. A ta je sa ovekovom prirodnom senzualnou? upitao sam don Huana. Nita, odgovorio je. Nema nieg loeg u ovekovoj senzualnosti. ovekovo neznanje i nepotovanje prema sopstvenoj maginoj prirodi je ono to ne valja. Pogreno je nemarno traiti seksualnu snagu koja da ruje ivot i nemati decu, ali je takoe pogreno ne znati da ovek ako ima decu optereuje sjaj svesti. Kako vidovnjaci znaju da raanje dece optereuje sjaj svesti? pitao sam. Oni vide da kada imaju decu, sjaj svesti roditelja se smanjuje a deji raste. Kod nekih preosetljivih, nenih roditelja sjaj svesti skoro iezava. Dok dete uvea va svoju svest, velika tamna mrlja razvija se na svetlosnoj ahuri roditelja, na istom onom mestu odakle je sjaj nestao. To je obino na sredinjem delu ahure. Ponekad se te mrlje mogu videti izloene na samom telu. Pitao sam ga da li se ita moe uiniti da se lju dima prui uravnoteenije objanjenje sjaja svesti. Nita, rekao je. Bar vidovnjaci ne mogu nita da uine. Vidovnjaci streme da budu slobodni, da budu nepristrasni svedoci nesposobni, da daju svoj sud; u protivnom bi morali da preuzmu odgovornost za utvri vanje jo podesnijeg ciklusa. Niko to ne moe da uini. Ako novi ciklus treba da doe, mora da doe sam od sebe.

5 PRVA PANJA

Sutradan smo dorukovali u zoru, a onda me je don Huan naveo da promenim nivoe svesti. Hajde da danas odemo na jedno od prvobitnih sastajalita, rekao je don Huan Henaru. Svakako, rekao je Henaro ozbiljno. Pogledao me je i zatim dodao tiho, kao da ne eli da ga ujem: Hoe li on m o r a t i . . . moda je to previe ... U roku od nekoliko sekundi moj strah i sumnji avost su narasli do nepodnoljivih granica. Znojio sam se i dahtao. Don Huan mi je priao sa izrazom sko ro nekontrolisanog uivanja, uveravajui me da se He naro samo zabavlja na moj raun, i da emo ii na mesto na kojem su hiljadama godina ranije iveli prvo bitni vidovnjaci. Dok mi je don Huan govorio, sluajno pogledah Henara. Polako je vrteo glavom. Bilo je to gotovo neprimetno kretanje, kao da je hteo da mi stavi na zna nje da don Huan ne govori istinu. Zapao sam u stanje nervne uznemirenosti, skoro histerije koje se izgubi lo tek kada je Henaro prasnuo u smeh. udio sam se kako lako moja emocionalna stanja mogu da narastu do skoro nekontrolisanih visina ili da spadnu ni na ta. Don Huan, Henaro i ja napustili smo Henarovu kuu rano ujutro i putovali smo kratko u okolna gola brda. Uskoro smo se zaustavili i posedali na vrhu jed-

ne ogromne zaravnjene blago nagnute stene, u njivi kukuruza koji je, izgledalo je, nedavno obran. Ovo je prvobitno sastajalite, rekao mi je don Huan. Dok traje moje objanjenje, vraaemo se ovde jo nekoliko puta. Vrlo udne stvari se ovde dogaaju nou, rekao je Henaro. Nagual Hulijan je ovde stvarno uhvatio jednog saveznika. Ili, jo pre, saveznik j e . . . Don Huan je dao primetan znak obrvama i Hena ro se zaustavio usred reenice. Smeio mi se. Dan je, i suvie je rano za strane prie, rekao je Henaro. Saekajmo da se smrai. Ustao je i poeo da puzi okolo po steni, na vrho vima prstiju, kime izvijene unatrag. ta je to on priao o tome da je tvoj dobrotvor ovde uhvatio jednog saveznika? upitao sam don Huana. Nije mi odmah odgovorio. Uzbueno je posmatrao Henarove ludorije. To se odnosilo na neke istanane upotrebe svesti, napokon je odgovorio i dalje buljei u Henara. Henaro je napravio krug oko stene, vratio se i seo pored mene. Teko je dahtao, krkljao je skoro bez daha. Izgledalo je da je don Huan opinjen onim to je Henaro uradio. Ponovo sam oseao da se zabavljaju na moj raun, da obojica uestvuju u neemu o emu ja nita ne znam. Iznenada, don Huan je poeo da objanjava. Nje gov glas me je smirio. Rekao je da su nakon mnogo muka vidovnjaci doli do zakljuka da se svest odra slog ljudskog bia, sazrelog kroz proces rasta, vie ne moe nazivati sveu, jer se pretvorila u neto mnogo snanije i sloenije, to vidovnjaci nazivaju panjom. Otkud vidovnjaci znaju da se ljudska svest odgaja i da raste? upitao sam. Rekao je da u odreeno vreme tokom rasta ljud skih bia pojas zraenja u njihovim ahurama postaje vrlo svetao; kako ljudsko bie prikuplja iskustvo, tako poinje da svetli. U nekim sluajevima sjaj tog pojasa zraenja jaa toliko dramatino da se stapa sa spolja-

njim zraenjima. Vidovnjaci koji su svedoci te vrste poveanja moraju da pretpostave kako je svest sirov materijal i da je panja krajnji proizvod sazrevanja. Kako vidovnjaci opisuju panju? upitao sam. Oni kau da je panja obuzdavanje i poveavanje svesti kroz proces ivljenja, odgovorio je. Rekao je da je opasnost od definicija u tome to one pojednostavljuju stvari da bi ih uinile razumlji vim; u ovom sluaju, definiui panju, ovek rizikuje da magian, udesan podvig pretvori u neto opte. Pa nja je najvei podvig. Ona se od sirove ivotinjske sve sti razvija sve dok ne pokrije itavu skalu ljudskih al ternativa. Vidovnjaci je poboljavaju jo i vie sve dok ona ne pokrije itav obim ljudskih mogunosti. eleo sam da znam da li vidovnjaci misle da po stoji naroit znaaj alternativa i mogunosti. Don Huan je odgovorio da su ljudske alternative sve ono to smo kao osobe sposobni da biramo. One se odnose na nivo naeg svakodnevnog domaaja, na poznato; i zahvaljujui toj injenici, sasvim su ograni ene brojano i po obimu. Ljudske mogunosti pripa daju nepoznatom. One nisu neto to bismo mogli da odaberemo, ve su ono to smo sposobni da postigne mo. Rekao je da je jedan primer ljudskih alternativa na izbor da verujemo kako je ljudsko telo objekt me u objektima. Primer ljudskih mogunosti je vidovnjako dostignue da oveka sagledaju kao jajoliko svetlosno bie. Kada telo smatra za objekt ovek dodiruje poznato, sa telom kao svetleim jajetom ovek se laa nepoznatog; ljudske mogunosti usled toga imaju go tovo neiscrpan doseg. Vidovnjaci kau da postoje tri tipa panje, na stavio je don Huan. Kada to kau, oni misle samo na ljudska bia, a ne na sva svesna bia koja postoje. Ali to nisu samo tipovi panje, to su pre tri nivoa postig nua. To su prva, druga i trea panja, i svaka od njih je samostalna i svaka je za sebe potpuna. Objasnio je da je prva ljudska panja ivotinjska svest, koja se kroz proces iskustva razvila u sloenu, komplikovanu i krajnje krhku sposobnost koja vodi ra una o svetu svakodnevice u svim njegovim neprebroj-

nim vidovima. Drugim reima, sve o emu ovek moe da misli deo je prve panje. Prva panja je sve to smo kao obini ljudi, nastavio je. Na osnovu toga to nai ivoti podleu jednom takvom apsolutnom pravilu, prva panja je naj vrednije preimustvo obinog oveka. Moda je ona ak nae jedino preimustvo. Poto su vodili rauna o njenoj pravoj vrednosti, novi vidovnjaci su zapoeli da strogo prouavaju prvu panju kroz vienje. Njihova otkria su formirala ita vu perspektivu i izglede njihovih potomaka, iako veina njih ne razume ta su ti vidovnjaci zaista videli. Nedvosmisleno me je upozorio da zakljuci rigoroznog prouavanja novih vidovnjaka imaju vrlo malo zajednikog sa razumom ili racionalnou, jer da bi prouio i objasnio prvu panju, ovek treba da je vidi. To mogu samo vidovnjaci. Ali sutinsko je ispitivati ta vidovnjaci vide u prvoj panji. To prvoj panji daje je dinu mogunost koju e ikad imati da spozna sopstveno delovanje. U smislu ovoga to vidovnjaci vide, prva panja je sjaj svesti razvijen do ultrasjaja, nastavao je. Ali to je sjaj uvren na povrini ahure, da tako kaem. To je sjaj koji prekriva poznato. S druge strane, druga je panja sloenije i posebnije stanje sjaja svesti. Ona se bavi nepoznatim. Ona nastaje kada se iskoriste neupotrebljena zraenja u ovekovoj ahuri. Razlog to za drugu panju kaem da je posebna jeste to upotrebljavanje tih neiskorienih zraenja od oveka trai neobinu, razraenu taktiku koja zahteva najviu disciplinu i usredsreenost. Rekao je da mi je ranije, kada me je poduavao umeu sanjanja, kazao da je usredsreenost koja je po trebna da bi ovek bio svestan da sanja pretea druge panje. Ta usredsreenost je jedan oblik svesti koji ne spada u istu grupu sa sveu potrebnom u saobraanju u svakodnevnom ivotu. Rekao je da se druga panja takoe naziva svest leve strane; i ona je najogromnije polje koje se moe

zamisliti, u stvari toliko ogromno da izgleda da je be skrajno. Ne bih u njega zalutao ni za ta na svetu, na stavio je. To je movara toliko sloena i bizarna da trezveni vidovnjaci u nju odlaze samo pod strogo odre enim uslovima. Velika tekoa je u tome to se u drugu panju sasvim lako ulazi, a njena primamljivost je gotovo neo doljiva. Rekao je da su stari vidovnjaci, koji su bili maj stori umea svesti, svoju vetinu primenjivali na sopstvenom sjaju svesti i da su postigli da se on proiri do nepojmljivih granica. Oni su se zaista trudili da osvetle sva zraenja u svojim ahurama, svaki put po jedan pojas. Uspeli su, ali neobino je to to je dostignue osvetljavanja svaki put po jednog pojasa bilo odluu jue da postanu zarobljenici movare druge panje. Novi vidovnjaci su ispravili tu pogreku, nasta vio je, i pustili su da se umee svesti razvije do svog prirodnog kraja, to jest da se sjaj svesti prostire izvan granica svetlosne ahure jednim jedinim udarom. Trea panja se dostie kada se sjaj svesti pretvori u unutranji oganj, sjaj koji ne osvetljava svaki put po jedan pojas, ve sva Orlova zraenja u ljudskoj ahuri. Don Huan je izrazio svoje strahopotovanje prema smiljenom naporu novih vidovnjaka da treu panju postignu za ivota i dok su svesni svoje individualnosti. Nije smatrao da je vredno raspravljati o sluajnim primerima ljudi i drugih svesnih bia koji su uli u nepoznato i nesaznajno a da toga nisu bili svesni; pre ma tome se odnosio kao prema Orlovom poklonu. Izja vio je da je za nove vidovnjake ulaenje u treu panju takoe poklon, ali da ima drukije znaenje. To je vie kao nagrada za izvesno dostignue. Dodao je da u samrtnom asu sva ljudska bia ula ze u nesaznajno i da neka od njih postiu treu panju isuvie zakratko, i to samo da bi se Orlova hrana pre istila. Vrhunsko je postignue ljudskih bia, rekao je, da se taj nivo panje dostigne dok se jo ima ivotne

snage, da se ne postane bestelesna svest koja se kao ti traj svetlosti kree pravo u Orlov kljun koji je pro dire. Dok sam sluao don Huanovo objanjavanje, ponovo sam sasvim izgubio iz vida sve to me je okruivalo. Henaro je oigledno ustao i napustio nas, i nije ga bilo nigde na vidiku. udno, naao sam se kako etvoronoke stojim na steni, dok je don Huan uao iza mene i drao me tako, blago mi pritiskujui ramena. Opruio sam se po steni i zamurio. Sa zapada je duvao blag povetarac. Nemoj da zaspi, rekao je don Huan. Ni u kom sluaju ne sme da zaspi na ovoj steni. Seo sam. Don Huan me je gledao. Samo se opusti, nastavio je. Pusti neka ti unu tranji dijalog utrne. Sva je moja usredsreenost bila usmerena na to da sledi ono to je govorio kada me je uzdrmao napad stra ve. Isprva nisam znao ta je to bilo; mislio sam da me opet obuzima nepoverenje. Ali tad me je kao grom po godilo da je bilo kasno popodne. Ono to sam smatrao jednoasovnim razgovorom progutalo je itav dan. Skoio sam, potpuno svestan nepodudarnosti, iako nisam mogao da shvatim ta mi se desilo. Osetio sam udno uzbuenje koje je moje telo gonilo da tri. Don Huan je naskoio na mene vrsto me zadravajui. Pali smo na meko tlo, i on me je tu drao elinim stiskom. Uopte nisam znao da je toliko snaan. Telo mi se silovito treslo. Ruke su mi letele u svim pravcima i drhtale. Kao da sam imao napad. Ipak je jedan deo mene bio toliko nepristupaan da je postao zadivljen posmatrajui kako mi telo vibrira, uvija se i drhti. Grevi su napokon uminuli i don Huan me je pu stio. Dahtao je od naprezanja. Preporuio je da se opet uspnemo na stenu i da sedimo tamo dok se povratim. Nisam mogao da ga ne gnjavim svojim uobiaje nim pitanjima: ta mi se desilo? Odgovorio je da sam se, dok mi je on priao, probio izvan odreene granice i da sam uao veoma duboko u levu stranu. On i He-

naro su me tamo pratili. A onda sam ja izjurio napolje na isti nain kao to sam i prodro unutra. Uhvatio sam te ba na vreme, rekao je. Inae bi otiao pravo u svoje normalno ja. Bio sam potpuno zbunjen. Objasnio je da smo se nas trojica igrali sveu. Mora da sam se ja uplaio i istrao bez njih. Henaro je majstor svesti, nastavio je don Huan. Silvio Manuel je majstor volje. Njih dvojicu su bez milosti gurali u nepoznato. Moj dobrotvor im je inio ono to je njemu inio njegov dobrotvor. Po nekim oso binama Henaro i Silvio Manuel su vrlo slini starim vidovnjacima. Oni znaju ta mogu da urade, ali njih uopte ne interesuje da saznaju kako to rade. Danas je Henaro ugrabio priliku da gurne tvoj sjaj svesti i svi smo zavrili u neobinim granicama nepoznatog. Molio sam ga da mi kae ta se deavalo u nepo znatom. Morae sam toga da se seti, rekao mi je jedan glas uz samo uvo. Bio sam toliko ubeen da je to glas vienja da ga se uopte nisam plaio. Nisam se ak pokorio nagonu da se osvrnem. Ja sam glas vienja i ja ti kaem da si upljoglavac, ponovo je rekao glas i zakikotao se. Okrenuo sam se. Henaro je sedeo iza mene. Bio sam toliko iznenaen da sam se nasrnejao, moda malo vie histerino nego oni. Pada mrak, rekao mi je Henaro. Kao to sam ti jutros rano obeao, ovde e biti bal. Don Huan se umeao i rekao da za danas treba da zavrimo, jer sam ja neka vrsta zgranova koji bi mogao da umre od straha. Ha, u pravu je, rekao mi je Henaro tapui me po leima. Eto, pitaj njega, rekao je don Huan Henaru. Sam e ti rei da jeste ta vrsta zgranova. Da li si ti stvarno od te sorte zgranova? upitao me je Henaro mrtei se. Nisam mu odgovorio. I to ih je nateralo da se od smeha povijaju. Henaro se ak valjao po tlu.

Ulovljen je, rekao je Henaro don Huanu, mislei na mene, poto je don Huan brzo skoio dole i pomo gao mu da ustane. Nikad taj nee rei da je zgranov. Suvie je samovaan, ali tresu mu se gae od straha ta moe da mu se desi jer nije priznao da je zgranov. Gledajui ih kako se smeju, bio sam ubeen da je dino Indijanci umeju da se smeju sa takvom radou. Ali takoe sam bio ubeen da u njima ima crta zlobe iroka milju. Sprdali su se sa ovekom koji nije Indi janac. Don Huan je smesta shvatio ta oseam. Ne daj svojoj samovanosti da se razgoropauje, rekao je. Nisi ti naroit ni po kojem merilu. Niko od nas nije ni Indijanac niti ne-Indijanac. Nagual Hulijan i njegov dobrotvor pridodali su godine uivanja svojim ivotima smejui se nama. Henaro se spretno popeo na stenu i priao mi. Da sam na tvom mestu oseao bih se toliko stra vino zbunjen da bih plakao, rekao mi je. Plai, pla i, dobro se isplai i bie ti bolje. Na svoje potpuno zaprepaenje poeo sam tiho da plaem. Onda sam se toliko naljutio da sam urlikao od besa. Tek tad mi je laknulo. Don Huan me je blago potapao po leima. Rekao je da je bes obino vrlo otrenjavajui, ili je to pone kad strah ili ala. Zbog moje estoke naravi reagovao sam samo na bes. Dodao je da odreeno pomeranje u sjaju svesti is crpljuje. Pokuavali su da mi obnove snagu, da me podupru. Oigledno, Henaro je u tome uspeo tako to me je razbesneo. Ve je bio sumrak. Iznenada je Henaro pokazao titranje u vazduhu u visini oiju. U sumraku je izgle dalo da je to veliki leptir koji oblee mesto na kojem sedimo. Budi vrlo nean sa svojom prirodom koja je sklo na preterivanju, rekao mi je don Huan. Ne udi. Sa mo pusti da te Henaro vodi. Ne skidaj oka sa te take. Treperava taka bila je nesumnjivo leptir. Mogao sam jasno da razlikujem sve njegove obrise. Pratio

sam njegov vijugav, umoran let, sve dok nisam mogao da vidim svaku mrvicu praha na njegovim krilima. Neto me je prenulo iz potpune zadubljenosti. Od mah iza sebe, ako je to ikako mogue, naslutio sam na let tihe buke. Okrenuo sam se i ugledao itav niz lju di na drugom rubu stene, na rubu koji je bio neto vi i nego onaj na kome smo mi sedeli. Pretpostavljao sam da mora da su ljudi koji ive u blizini postali sum njiavi jer smo se itavog dana vucarali okolo i popeli su se na stenu nameravajui da nam naude. Smesta sam spoznao njihove namere. Don Huan i Henaro su skliznuli niz stenu i rekli mi da brzo siem. Smesta smo otili ne okreui se da proverimo da li nas ljudi prate. Don Huan i Henaro su odbili da razgovaraju dok smo ili nazad Henarovoj kui. Don Huan me je ak uutkao estokim grakta njem, stavljajui prst na usta. Henaro nije uao u ku u, ve je produio da hoda dok me je don Huan uvu kao unutra. Ko su bili ti ljudi, don Huane? upitao sam ga kada smo se obojica sigurno smestili u kui i kada je on upalio svetiljku. To nisu bili ljudi, odgovorio je. Don Huane, nemoj da me zavlai, rekao sam. Bili su ljudi; video sam ih roenim oima. Sigurno, video si ih roenim oima, uzvratio je, ali to nita ne potvruje. Tvoje oi su te zavarale. Ono nisu bili ljudi i oni su te pratili. Henaro je morao da dh odvue od tebe. Ako nisu bili ljudi, onda ta su bili? E to je misterija, rekao je. To je misterija sve sti i ne moe se razotkriti razumom tako to e se o njoj razgovarati. Moe samo da bude svedok miste rije. Hajde onda da se u nju osvedoim, rekao sam. Ve si se osvedoio, dvaput u jednom danu, re kao je. Sada se ne sea. Setie se u svakom sluaju, kada ponovo osvetli zraenja koja su sijala kada si se osvedoio u misteriju svesti o kojoj ja govorim. U me uvremenu, vratimo se opet objanjenju svesti.

Ponovio je da svest zapoinje stalnim pritiskom koji zraenja na veliko vre na ona koja su uhvaena u ahuru. Taj pritisak proizvodi prvi svestan in zaustavlja kretanje uhvaenih zraenja, koja se bore da probiju ahuru, koja se bore da umru. Za vidovnjaka je istina da se sva iva bia bore da umru, nastavio je. Svest je ono to zaustavlja smrt. Don Huan je rekao da je nove vidovnjake veoma uznemirila injenica to svest spreava umiranje i to ga istovremeno podstie, jer je Orlova hrana. Poto to nisu mogli da objasne, jer ne postoji razuman nain da se postojanje shvati, vidovnjaci su uvideli da se nji hovo znanje sastoji od kontradiktornih postavki. Zato su oni razvili sistem kontradikcije? upitao sam. Nisu oni nita razvili, rekao je. Oni su otkrili nepobitne injenice uz pomo svog vienja. Te istine su sreene pojmovima toboe izrazitih suprotnosti, to je sve. Na primer, vidovnjaci moraju da budu metodina, razumna bia, uzori trezvenosti, i istovremeno moraju da zaziru od svih tih osobina da bi bili sasvim slobodni i pristupani za uda i misterije postojanja. Njegov primer me je zbunio, ali ne sasvim. Razumeo sam ta je mislio. On, glavom, bio je pokrovitelj moga razuma samo da bi ga skrhao i zahtevao je da ga potpuno nema. Rekao sam mu kako sam razumeo nje gov stav. Samo oseanje vrhunske trezvenosti moe da pre mosti suprotnost, rekao je. Moe li se rei, don Huane, da je umetnost taj most? Most izmeu kontradikcija moe da zove kako god hoe umetnost, privlanost, trezvenost, ljubav ili ak dobrota. Don Huan je nastavio da objanjava i rekao da su novi vidovnjaci, prouavajui prvu panju, shvatili da sva organska bia, izuzev oveka, smiruju svoja uzruja na uhvaena zraenja tako da ta zraenja mogu da se centriraju sa odgovarajuim spoljanjim. Ljudska bia

to ne ine; umesto toga, njihova prva panja pravi po pis Orlovih zraenja unutar ahura. to je to popis, don Huane? upitao sam. Ljudska bia zapaaju zraenja koja su u njiho vim ahurama, odgovorio je. Nijedno drugo bie to ne radi. U trenutku kada pritisak spoljanjih zraenja uvrsti unutranja zraenja, prva panja poinje da posmatra samu sebe. Ona primeuje sve o sebi ili to bar pokuava na sve mogue najnenormalnije naine. To je proces koji vidovnjaci zovu pravljenje popisa. Neu da kaem da su ljudska bia izabrala da prave popis, ili da ona mogu da odbiju da ga prave. Popisivanje je Orlova komanda. Kako god bilo, pred met o kome se moe odluivati jeste nain na koji se komanda izvrava. Rekao je da iako on ne voli da zraenja naziva ko mandama, ona su upravo to: komande koje niko ne moe da ne izvrava. Pa ipak, nain da se komande ne izvravaju jeste da se one izvravaju. U sluaju popisivanja prve panje, nastavio je, vidovnjaci prave popis jer ne mogu da ne izvravaju. Ali kada ga naprave, oni ga odbacuju. Orao nam ne komanduje da oboavamo svoje popise; on nam zapoveda da ih pravimo, i to je sve. Kako vidovnjaci vide da ljudi prave popis? upi tao sam. Zraenja u ahurama ljudi nisu umirena da bi se sastala sa onima spolja, odgovorio je. To je oigled no poto se vidi ta druga bia rade. Kada su umirena, neka od njih se zapravo stapaju sa zraenjima na ve liko i kreu se sa njima. Vidovnjaci, na primer, mogu da vide da se svetlost zraenja skarabeja iri vrlo mno go. Ali ljudska bia umire svoja zraenja i onda se u njima ogledaju. Zraenja su usmerena na sebe. Rekao je da ljudska bia sprovode komandu o prav ljenju popisa do njene logike krajnosti i ne obraaju panju ni na ta drugo. Kada se jednom zabave popisi vanjem, mogu se desiti dve stvari. Mogu da ne primeuju impulse zraenja na veliko, ili mogu da ih upo trebe na vrlo naroit nain.

Krajnji rezultat tih impulsa jeste jedinstveno sta nje poznato kao razum. Rezultat upotrebljavanja sva kog impulsa na naroit nain poznat je kao samoudubljenost. Vidovnjak ljudski razum vidi kao neuobiajeno is torodan mutan sjaj koji retko, gotovo nikada ne odgo vara na stalni pritisak zraenja na veliko sjaj od koga jajolika koljka postaje jaa ali i mnogo krtija. Don Huan je primetio da bi razum kod ljudske vrste trebalo da bude obilat, ali da je u stvarnosti to vrlo retko. Veina ljudskih bia okree se samoudubljenosti. Tvrdio je da kod svesti svih ivih bia postoji stepen razmiljanja o sebi kako bi mogla da utiu jedna na druge. Ali nijedna od njih, osim ovekove prve pa nje, nema toliki stepen samoudubljenosti. Nasuprot ra zumnom oveku, koji ignorie impulse zraenja na ve liko, samoudubljeni pojedinci koriste svaki impuls da ga pretvore u snagu kojom e uskomeati uhvaena zraenja u svojim ahurama. Posmatrajui sve to, vidovnjaci su stigli do prakti nih zakljuaka. Oni su videli da su razumni ljudi stvore ni da due ive zbog toga to prirodnu uzburkanost u svojini ahurama smiruju ne obazirui se na zraenja na veliko. Samoudubljeni pojedinci, s druge strane, ko ristei impulse zraenja na veliko da bi stvorili veu uzburkanost, skrauju svoj ivot. ta vidovnjaci vide kada zure u samoudubljena ljudska bia? upitao sam. Oni ih vide kao povremene eksplozije bele svetlosti, koje se smenjuju sa dugim pauzama mraka, re kao je. Don Huan je zautao. Nisam imao vie pitanja, ili sam moda bio previe umoran da bih ga bilo ta pi tao. Neto je snano prasnulo od ega sam poskoio. Ulazna vrata su se otvorila i Henaro je uao, bez daha. Srozao se na prostirku. Znoj je stvarno lio sa njega. Objanjavao sam o prvoj panji, rekao mu je don Huan. Prva panja vai samo za poznato, rekao je He naro. Kod nepoznatog ona ne vredi ni piljiva boba.

To nije sasvim tano, uzvratio je don Huan. Prva panja radi vrlo dobro sa nepoznatim. Ona ga blokira; porie ga toliko estoko da, na kraju, za prvu panju nepoznato ne postoji. Pravljenje popisa daje nam nepovredivost. To je razlog to je popis prvi nastao. O emu pria? upitao sam don Huana. Nije odgovorio. Gledao je Henara kao da oekuje odgovor. Ali ako ja otvorim vrata, rekao je Henaro, hoe li prva panja biti sposobna da se ponese sa onim to ue? Tvoja i moja nee, ali njegova hoe, rekao je don Huan pokazujui na mene. Hajde da vidimo. ak i ako je on u povienoj svesti? Henaro je pi tao don Huana. Tu nema nikakve razlike, odgovorio je don Huan. Henaro je ustao, otiao do ulaznih vrata i irom ih otvorio. Istovremeno je odskoio. Uao je nalet hladnog vetra. Don Huan mi je priao a takoe i Henaro. Oboji ca su me gledali zaueno. Hteo sam da zatvorim vrata. Oseao sam se nela godno zbog hladnoe. Ali kada sam se pokrenuo pre ma vratima, don Huan i Henaro su skoili pred mene i zatitili me. Da li primeuje bilo ta u sobi? Henaro me je pitao. Ne, ne primeujem, rekao sam i stvarno sam ta ko mislio. Osim hladnog vetra koji je nagrnuo kroz otvore na vrata, tu nije bilo nieg to bi se opazilo. udna stvorenja su ula kada sam otvorio vrata, rekao je. Zar ne primeuje ba nita? Bilo je neto u njegovom glasu to mi je govorilo da se ovog puta ne ali. Sva trojica smo, dok su me oni titili, izali iz ku e. Don Huan je podigao gasnu lampu i Henaro je zak ljuao prednja vrata. Uli smo u kola, na vrata nasuprot vozau. Prvo su mene ugurali. I onda smo se odvezli do don Huanove kue u susedni grad.

6 NEORGANSKA BlA

Sutradan sam neprestano zapitkivao don Huana da ob jasni na nagli odlazak iz Henarove kue. Odbijao je ak i da pomene taj dogaaj. Henaro nije bio od pomo i. Svaki put kad bih ga pitao namigivao mi je cerei se kao budala. Popodne je don Huan doao u zadnje dvorite svo je kue gde sam razgovarao sa njegovim uenicima. Kao po dogovoru, svi mladi uenici su smesta otili. Don Huan me je uzeo podruku i poeli smo da etamo du zida. Nita nije govorio; neko vreme smo sa mo etali okolo, ba kao da smo bili na onom javnom trgu. Don Huan se zaustavio i okrenuo prema meni. Kru io je oko mene pregledajui mi itavo telo. Znao sam da me vidi. Oseao sam udan zamor, lenost koju nisam oseao sve do trenutka kada su njegove oi poele da me pretrauju. Sasvim iznenada je poeo da govori. Razlog to Henaro i ja nismo hteli da se usredsreujemo na dogaaje od prole noi, rekao je, bio je to si ti bio vrlo uplaen dok si boravio u nepoznatom. Henaro te je gurnuo, i tamo ti se svata desilo. ta se desilo, don Huane? Stvari koje je jo uvek teko ako ne i nemogue da ti se sad objasne, rekao je. Ti nema dovoljno vika energije da ue u nepoznato i da ga shvati. Ka da su novi vidovnjaci sreivali istine o svesti, videli su

da prva panja uzima itav sjaj svesti koji ljudska bia imaju, i da ne preostaje ni trunka energije. Sada je to tvoj problem. Zato su novi vidovnjaci predloili da rat nici koji treba da uu u nepoznato moraju da tede svoju energiju. Ali gde da nau energiju, ako je sva energija oduzeta. Nai e je, kau novi vidovnjaci, iskorenjujui nepotrebne navike. Zautao je oekujui pitanje. Upitao sam ga ta e iskorenjivanje nepotrebnih navika uiniti sjaju svesti. Odgovorio je da e to odvojiti svest od samorefleksije i omoguiti joj da se slobodno usredsredi na neto drugo. Nepoznato uvek postoji, nastavio je, ali je ono izvan mogunosti nae normalne svesti. Nepoznato je suvian deo prosenog oveka. A suvino je jer prosean ovek nema dovoljno slobodne energije da bi ga epao. Posle sveg ovog vremena koje si proveo na stazi ratnika ti ima dovoljno slobodne energije da zgrabi nepoznato, ali nema dovoljno energije da ga shvati ili da ga upamti. Objasnio je da sam na ravnoj steni uao veoma du boko u nepoznato. Ali sam se prepustio svojoj preterivanju sklonoj naravi i prestravio se, to je skoro naj gora stvar koju iko moe da uini. Tako sam istrao iz leve strane, kao slepi mi iz pakla; na alost, poveo sam za sobom legiju udnovatih stvari. Rekao sam don Huanu da se ne dri predmeta razgovora, i da treba da mi otvoreno kae ta znai legija udnovatih stvari. Uzeo me je podruku i nastavio da eta okolo sa mnom. Objanjavajui svest, rekao je, verovatno sam sve ili skoro sve stavio na svoje mesto. Hajde da malo razgovaramo o starim vidovnjacima. Henaro im je, kao to sam ti ve rekao, veoma slian. Onda me poveo u veliku sobu. Seli smo i on je po eo da objanjava. Novi vidovnjaci su prosto bili pre stravljeni znanjem koje su stari vidovnjaci nakupili to kom godina, rekao je don Huan. To je razumljivo.

Novi vidovnjaci su znali da to znanje vodi jedino u propast. Ipak ih je ono opinjavalo, naroito prakse. Otkud su novi vidovnjaci saznali za te prakse? upitao sam. One su ostavtina starih Tolteka, rekao je. No vi vidovnjaci o njima ue uzgred. Teko da ih ikada koriste, ali te prakse su tu kao deo njihovog znanja. Kakve su to vrste radnji, don Huane? To su veoma mrane formule, bajanja, dugake procedure koje slue da se barata vrlo tajanstvenom si lom. U svakom sluaju bila je tajanstvena starim Toltecima, koji su je maskirali i predstavljah je strani jom nego to doista jeste. ta je ta tajanstvena sila? upitao sam. To je snaga koja proima sve to postoji, re kao je. Stari vidovnjaci nikad nisu pokuali da razot kriju misteriju te sile koja ih je navela da stvore svo je tajne prakse; oni su je jednostavno prihvatili kao neto sveto. Ali novi vidovnjaci su je osmotrili izbliza i nazvali je volja, volja Orlovih zraenja, ili namera. Don Huan je nastavio da objanjava kako su stari Tolteci podelili svoje tajno znanje na pet postavki od kojih je svaka imala dve kategorije: zemlja i oblasti mraka, vatra i voda, iznad i ispod, glasno i tiho, pokret no i nepokretno. Smatrao je da mora da postoji na hi ljade razliitih tehnika koje su, kako je vreme prolazi lo, postajale sve sloenije. Tajno znanje o zemlji, nastavio je, bavi se svim to stoji na tlu. Postojali su odreeni nizovi pokreta, rei, masti, napitaka, koji su primenjivani na ljudima, ivotinjama, insektima, drveu, bilju, stenama, tlu. To su bile tehnike koje su stare vidovnjake pre tvarale u strana bia. Svoje tajno znanje o zemlji ko ristili su ili da odneguju ili da unite bilo ta to stoji na tlu. Odgovarajua suprotnost zemlji bila je ono to su oni poznavali kao oblasti tame. Te su prakse bile neuporedivo najopasnije. One su se bavile entitetima neorganskog ivota, ivim biima koja postoje na zemlji i nastanjuju je zajedno sa svim organskim biima.

Nema sumnje da je jedno od najvrednijih otkria starih vidovnjaka, naroito za njih same, bilo otkrie da organski ivot nije jedini oblik ivota koji postoji na zemlji. Nisam potpuno shvatio ta je rekao. ekao sam da pojasni svoje tvrdnje. Organska bia nisu jedina bia koja ive, rekao je i zastao kao da me puta da do kraja promislim o njegovoj izjavi. Suprotstavio sam se dugim dokazivanjem o definisanju ivota i ivljenja. Govorio sam o reprodukciji, metabolizmu, o rastu, o procesima po kojima se iva bia razlikuju od neivih stvari. Ti polazi od organskog, rekao je. Ali to je sa mo jedan sluaj. Ne bi trebalo da sve to ima da kae izvlai samo iz jedne kategorije. Ali, kako bi drukije moglo da bude? upitao sam. Za vidovnjaka, biti iv znai biti svestan, odgo vorio je. Za prosenog oveka, biti svestan znai biti organizam. Po tome se vidovnjaci razlikuju. Za njih, biti svestan znai da su zraenja koja izazivaju svest zatvorena u unutranjosti spremita. Organski iva bia imaju ahuru u kojoj su zatvo rena zraenja. Ali postoje druga bia ija spremita vi dovnjaku ne izgledaju kao ahure. Ipak ona u sebi imaju zraenja svesti i druge karakteristike ivota razli ite od reprodukcije i metabolizma. Koje na primer, don Huane? Kao to je emocionalna zavisnost, alost, radost, gnev itd. itd. I, zaboravio sam najbolju od svih, lju bav; jednu vrstu ljubavi kakvu ovek ne moe ni da zamisli. Da li ti to ozbiljno, don Huane? upitao sam. Najozbiljnije, odgovorio je bez ikakvog izraza na licu i zatim prasnu u smeh. Ako za osnovu uzmemo ono to vidovnjaci vide, nastavio je, ivot je zaista neobian. Ako su ta bia iva, zato se ona ne pokau oveku? upitao sam. Ona to sve vreme rade. I to ne samo vidovnjaci ma nego i prosenim ljudima. Problem je u tome to

svu raspoloivu energiju troi prva panja. ovekov popis ne samo to uzima svu energiju nego takoe u vruje ahuru do krajnje take savitljivosti. Pod tak vim okolnostima ne postoji mogunost uzajamnog dejstva. Podsetio me je na bezbrojne prilike, tokom mog na ukovanja kod njega, kada sam neposredno gledao neorganska bia. Uzvratio sam da sam uspeo da objasnim gotovo svaki od tih sluajeva. ak sam izgovorio pret postavku da su njegova uenja, preko upotrebe halucinogenog bilja, usmerena da ubrzaju saglasnost ue nika sa primitivnom interpretacijom sveta. Rekao sam mu da to nisam nazvao primitivnom slikom zbog sadr aja, ve da sam ga u antropolokom smislu oznaio kao: pogled na svet koji vie pristaje drutvu lovaca i skupljaa plodova. Don Huan se smejao dok nije ostao bez daha. Stvarno ne znam da li si gori kad si u stanju po viene svesti ili u normalnom stanju, rekao je. Kada si u normalnom stanju nisi sumnjiav, ali si zamorno razuman. Mislim da mi se najvie svia kad se nalazi u levoj strani, uprkos injenici to se uasno boji sve ga, kao to si se jue bojao. Pre nego to sam imao vremena da uopte bilo ta kaem, izjavio je da ali zbog onoga to su stari vidov njaci uinili protiv dostignua novih vidovnjaka, kao neku vrstu kontrapunkta, uz pomo koga on namerava da mi prui mnogo dublji uvid u nadmonog neprija telja protiv koga se borim. Zatim je nastavio da objanjava prakse starih vi dovnjaka. Rekao je da se sledei od njihovih izuma od nosi na narednu kategoriju tajnog znanja: na vatru i vodu. Oni su otkrili da plamenovi poseduju vrlo na roitu osobenost mogu da ponesu itavog oveka, ba kao to moe voda. Don Huan je to nazvao briljantnim otkriem. Primetio sam da postoje osnovni fiziki zakoni koji mogu da dokau da je to nemogue. Zamolio me je da sae kam da on sve objasni pre nego bilo ta zakljuim. Na pomenuo je da treba da zauzmem svoju preteranu ra cionalnost, jer ona stalno ometa moja stanja poviene

svesti. Tu nije u pitanju reagovanje na sve mogue na ine na spoljanje uticaje, ve je u pitanju podlonost sopstvenoj bespomonosti. Produio je da objanjava kako stari Tolteci, iako su oigledno videli, nisu razumeli ta vide. Oni su samo koristili svoje pronalaske ne marei da ih dovedu u ve zu sa irom predstavom. U sluaju kategorije vatre i vode, razdvojili su vatru na toplotu i plamen i vodu na vlanost i fluidnost. Uzajamno su postavili toplotu i vlanost, i nazvali su ih niim svojstvima. Smatrali su da su plamen i fluidnost via, magijska svojstva i koristili su ih kao sredstva za prevoz itavog oveka u carstvo neorganskog ivota. Stari vidovnjaci su se, iz meu svog znanja o toj vrsti ivota i svojih praksi sa vatrom i vodom, zaglibili u movari bez izlaza. Don Huan me je uveravao da su se novi vidovnja ci slagali u tome da je otkrie ivih neorganskih bia zaista neobino, ali ne u onom smislu kako su verovali stari vidovnjaci. Kada su se nali u direktnom odnosu sa drugom vrstom ivota, stari vidovnjaci su bili pogre no uvereni da su neranjivi, to je ubrzalo njihovu pro past. eleo sam da mi potanko objasni tehnike vatre i vode. Rekao je da je znanje starih vidovnjaka bilo toli ko sloeno koliko je bilo i beskorisno i da e on samo da da kratak pregled. Zatim je skraeno ispriao prakse gornjeg i do njeg. Gornje se odnosilo na tajno znanje o vetru, kii, sevanju munja, oblacima, grmljavini, danu i Suncu. Znanje donjeg se odnosilo na maglu, vodu podzemnih tokova, movare, udar groma, zemljotrese, no, meseinu i na Mesec. Glasno i tiho bile su kategorije tajnog znanja koje su se bavile manipulisanjem zvukom i tiinom. Pokret no i nepokretno bili su prakse koje su se ticale tajan stvenih vidova pokretnog i nepokretnog. Upitao sam ga da li moe da mi pokae primer bilo koje od tehnika koje je izneo. Odgovorio je da mi je tokom godina ve mnogo puta praktino pokazivao. Uporno sam tvrdio da sam razumno objasnio sve to mi je radio.

Nije odgovorio. Izgledalo je ili da se ozbiljno ljuti na mene to zapitkujem ili da se zaista udubio u potra gu za dobrim primerom. Uskoro se nasmejao i rekao da je naao odgovarajui primer. Tehnika na koju mislim treba da se izvodi u plit kim potocima, rekao je. Postoji jedan takav u blizini Henarove kue. ta u morati da radim? Treba da nabavi ogledalo srednje veliine. Njegov zahtev me je iznenadio. Primetio sam da stari Tolteci nisu znali za ogledalo. Nisu, priznao je smeei se. To je moj dobro tvor dodao tehnici. Sve to je starim vidovnjacima bilo potrebno jeste povr koja odbija svetlost. Objasnio je da se tehnika sastoji od potapanja sjaj ne povri u plitku vodu potoka. Povr moe da bude bilo kakav ravan predmet koji ima izvesnu mo da od raava slike. elim da napravi jak okvir od metalnih traka za ogledalo srednje veliine, rekao je. Ono mora da bude otporno na vodu tako da ga mora zapeatiti katranom. Mora sam da ga napravi, sopstvenim rukama. Kada ga napravi, donesi mi ga i nastaviu. Sta e se desiti, don Huane? Ne boj se. Sam si traio da ti na primeru poka em jednu praksu starih Tolteka. I ja sam traio isto to od svog dobrotvora. Mislim da u odreenom trenut ku svi to trae. Moj dobrotvor je rekao da je i sam uinio istu stvar. Njegov dobrotvor, nagual Elijas, dao mu je jedan primer; moj dobrotvor je isti taj pokazao meni; i sada u ga ja pokazati tebi. U vreme kada mi je moj dobrotvor pokazivao pri mer nisam znao kako je to uradio. Sad znam. Jednog dana e i sam takoe znati sutine te tehnike; shvatie ta je iza svega toga. Mislio sam da don Huan eli da se vratim kui u Los Aneles i da tamo napravim okvir za ogledalo. Na pomenuo sam kako bi meni bilo nemogue da upamtim zadatak ukoliko ne ostanem u povienoj svesti. Postoje dve stvari koje se ne slau s tvojom primedbom, rekao je. Prvo je da ne postoji nain da

ostane u povienoj svesti jer nee biti sposoban da funkcionie osim ukoliko te ja ili Henaro ili neko od ratnika iz drutva naguala ne pazi svakog bojeg minu ta tokom dana, kao to ja sad radim. Drugo, Meksiko nije Mesec. I ovde postoje gvoare. Moemo da ode mo u Oahaku i kupimo sve to ti treba. Sutradan smo se odvezli u grad i kupili sve delove za okvir. Sam sam ih pribavio u mehaniarskoj radnji uz minimalnu doplatu. Don Huan mi je rekao da ih sta vim u prtljanik svojih kola. Nije ih ak ni pogledao. Kasno popodne povezli smo se nazad, prema Henarovoj kui, i stigli smo tamo rano izjutra. Traio sam Henara. Nije bio tu. Kua je izgledala naputeno. ta e Henaru ova kua? upitao sam don Huana. On ivi kod tebe, zar ne? Don Huan nije odgovorio. udno me je pogledao i poao da upali gasnu lampu. Bio sam sam u sobi u mrklom mraku. Oseao sam teak umor, koji sam pri pisivao dugoj, munoj vonji preko planina. Hteo sam da legnem. U mraku nisam mogao da vidim gde je He naro ostavio prostirke. Spotakao sam se o gomilu. I onda sam znao ta e Henaru ta kua on se brinuo o mukim uenicima, Pablitu, Nestoru i Beninju, koji su tu iveli kada su bili u stanju normalne svesti. Oseao sam da sam ivnuo; vie nisam bio umo ran. Don Huan je uao sa svetiljkom. Ispriao sam mu o svom saznanju, ali on je rekao da to nije vano, da se ja toga neu suvie dugo seati. Zatraio je da mu pokaem ogledalo. Izgleda da mu se dopalo i primetio je kako je lako a ipak vrsto. Opazio je da sam upotrebio metalne zavrtnje kako bih aluminijumski okvir uvrstio za komad metalne ploe koju sam upotrebio kao pozadinu za ogledalo dugo osamnaest i iroko etrnaest ina.2 Ja sam napravio drveni okvir za svoje ogledalo, rekao je. Ovo deluje mnogo bolje od moga. Moj okvir je bio suvie glomazan a istovremeno krhak.
*2 In mera za duinu (1 in = 2,54 cm). Prim. prev.

Da ti objasnim ta emo da uradimo, nastavio je poto je prouio ogledalo. Ili, moda bi trebalo da kaem ta emo mi pokuati da uradimo. Nas dvojica emo zajedno staviti ovo ogledalo na povrinu potoka u blizinu kue. Dovoljno je irok i plitak da moe da nam poslui. Stvar je u tome da se fluidnosti vode dozvoli da vri pritisak na nas i da nas odveze. Pre nego to sam mogao da bilo ta napomenem ili da pitam bilo ta, podsetio me je da sam u prolo sti koristio vodu slinog potoka i postigao neobine podvige percepcije. To se odnosilo na propratne efekte halucinogenog bilja, koje sam iskusio vie puta dok sam bio potopljen u kanalu za navodnjavanje iza nje gove kue u severnom Meksiku. Sauvaj neka pitanja dok ti ne objasnim ta vi dovnjaci znaju o svesti, rekao je. Tada e u druki jem svetlu sagledati sve to smo radili. Ali, pre svega, nastavimo sa naim postupkom. Otili smo do oblinjeg potoka, i on je odabrao mesto sa ravnim stenjem izloenim van vode. Rekao je da je tu voda dovoljno plitka za nae potrebe. ta oekuje da e se desiti? upitao sam dok me je obuzimala zebnja. Ne znam. Jedino znam ta emo da pokuamo. Draemo ogledalo vrlo paljivo, ali vrlo vrsto. Neno emo da ga poloimo na povrinu vode i onda emo ga pustiti da potone. Zatim emo ga drati na dnu. Proverio sam. Postoji dovoljno mulja na dnu da nam omo gui da ukopamo prste ispod ogledala da bismo ga vrsto drali. Rekao mi je da usred mirnog potoka unem na ravnu stenu iznad povrine i da drim ogledalo obema rukama skoro na uglovima. On je uao spram mene i drao je ogledalo isto kao i ja. Pustili smo da ogledalo tone i onda smo ga drali zagnjurivi ruke skoro do lakata. Naredio mi je da se oistim od misli i da buljim u povrinu ogledala. Stalno je iznova ponavljao kako je stvar u tome da se uopte ne misli. Gledao sam napreg-

nuto u ogledalo. Mirna struja blago je poremetila od raze don Huanovog i mog lica. Posle nekoliko minuta zurenja u ogledalo uinilo mi se da slika njegovog i mog lica postepeno postaje mnogo jasnija. I ogledalo je raslo dok nije dostiglo najmanje jedan kvadratni jard 3 . Kao da je strujanje stalo, i ogledalo se inilo isto kao da je stajalo na povrini vode. Jo je mnogo udnija bila sveina naih odraza. Izgledalo je kao da mi je lice uveano, ne po veliini ve u fokusu. Mogao sam da na koi ela vidim pore. Don Huan je tiho apnuo da ne buljim u svoje ili njegove oi, ve da pustim da mi pogled luta okolo ne zaustavljajui se ni na jednom delu naih odraza. Zuri netremice i ne pilji! ponovio je nareenje nekoliko puta jaim apatom. Uradio sam ono to je rekao ne prekidajui da bih razmiljao o onome to je izgledalo kao kontradikcija. U tom trenutku neto od mene je bilo uhvaeno u tom ogledalu i kontradikcija je stvarno imala smisla. Mo gue je zuriti netremice i ne piljiti, mislio sam, i istog trena kada sam tu misao formulisao, jo jedna glava se pojavila pored don Huanove i moje. Nalazila se na nioj strani ogledala, sa moje leve strane. itavo telo mi se treslo. Don Huan je apnuo da se smirim i da ne pokazujem strah niti iznaneenje. Ponovo mi je zapovedio da zurim i da ne piljim u no vopridolicu. Morao sam nezamislivo da se napregnem da ne ostanem bez daha i da ne ispustim ogledalo. Telo mi je drhtalo od glave do pete. Don Huan mi je pono vo apnuo da zadrim kontrolu nad sobom. Neprestano me je gurkao ramenom. Postepeno sam uspeo da kontroliem svoj strah. Zurio sam u treu glavu i postepeno sam shvatio da to nije ljudska glava niti ivotinjska. Zapravo, to uopte nije bilo glava. To je bio oblik koji nije imao kretanja iznutra. Kada se ta misao pojavila, odmah sam shvatio da je nisam sam smislio. To okrie takoe nije bilo misao. Za trenutak sam bio uasno uznemiren, a onda
*3

Jard mera za duinu (1 jard = 91 cm). Prim. prev.

mi se otkrilo neto nepojmljivo. Te misli su bile glas u mom uvu! Ja vidim! viknuo sam na engleskom, ali nije bilo glasa. Da, ti vidi, rekao je glas u mom uvu na panskom. Oseao sam da sam okruen silom mnogo veom od mene samog. Nita me nije bolelo niti me je ita muilo. Nisam nita oseao. Znao sam bez i trunke sum nje, jer mi je glas tako govorio, da vrsti stisak te sile ne mogu da slomim prosto voljom ili na silu. Znao sam da umirem. Automatski sam podigao oi da pogledam don Huana i istog trena kada su nam se pogledi ukrsti li ta sila je popustila. Bio sam slobodan. Don Huan mi se smekao kao da je tano znao kroza ta sam proao. Shvatio sam da stojim. Don Huan je drao ogleda lo za jednu stranu da bi se voda ocedila. U tiini smo otpeaili nazad do kue. Stari Tolteci su jednostavno bili hipnotisani svo jim otkriima, rekao je don Huan. Jasno mi je zato, rekao sam. Snaga koja me je obujmila bila je toliko jaka da mi je oduzela mo govora i satima posle toga nisam ak mogao da razmiljam. Sledila me je potpunim ne postojanjem volje. Kravio sam je sasvim postepeno. Bez ikakvog namernog uplitanja s nae strane, nastavio je don Huan, ova tehnika starih Tolteka podeljena je za tebe na dva dela. Prvi je bio dovoljan samo da te upozna sa onim to se deava. U drugom delu, pokuaemo da ostvarimo ono to su stari vidov njaci traili. ta se tamo zaista dogodilo, don Huane? upitao sam. Postoje dve verzije. Prvo u ti rei verziju starih vidovnjaka. Oni su mislili da je povrina sjajnog ob jekta sposobna da odraava i uveava mo vode kada je potopljena u nju. Ono to su oni obino radili bilo je da zure u tela vode, a povrina koja odraava slu ila im je kao pomo da ubrzaju proces. Oni su verovali da su nae oi kljuevi za ulazak u nepoznato; zurei u vodu, oni su omoguavali oima da otvore put.

Don Huan je rekao da su stari vidovnjaci primetili da vlanost vode samo kvasi i natapa, ali da fluidnost vode pokree. Ona tee, pretpostavljali su oni, u potrazi za drugim nivoima pod nama. Verovali su da nam voda nije data samo za ivot ve i kao veza, kao put do drugih nivoa ispod. Ima li mnogo donjih nivoa? upitao sam. Stari vidovnjaci su nabrojali sedam nivoa, odgo vorio je. Da li ih i ti zna, don Huane? Ja sam vidovnjak novog ciklusa, i otud imam drukije poglede, rekao je. Ja ti samo pokazujem ta su stari vidovnjaci radili i govorim ti ta su oni verovali. Izjavio je da samo to to on ima razliite poglede ne znai da su prakse starih vidovnjaka nevaee; nji hova tumaenja su bila pogrena, ali su njihove istine za njih imale praktinu vrednost. U sluaju prakse s vodom bili su uvereni da je mogue prevoziti se telesno uz pomo fluidnosti vode bilo kuda izmeu ovog naeg nivoa i ostalih sedam donjih nivoa; ili se, u su tini, prevoziti bilo kuda u ovom nivou, du vodenog toka reke u oba pravca. Oni su, prema tome, koristili tekue vode da se prevoze po ovom naem nivou, a vo de dubokih jezera i pustinjske izvore koristili su da se prebace u dubine. Ovom tehnikom koju ti pokazujem eleli su da postignu dve stvari, nastavio je. S jedne strane, ko ristili su fluidnost vode da se prevezu do prvog nivoa ispod. S druge strane koristili su je da se licem u lice sretnu sa ivim biima sa tog prvog nivoa. Oblije koje je naliilo na glavu bilo je jedno od tih bia koje je dolo da nas razgleda. Znai, ona stvarno postoje! uskliknuo sam. Sigurno da postoje, uzvratio je. Rekao je da je stare vidovnjake unitilo njihovo nenormalno navaljivanje da se ostane pri procedura ma, ali da je ta god da su pronali bilo validno. Oni su otkrili da je telo vode bilo jedno od najsigurnijih naina preko koga se sree jedno od tih bia. Veliina

vodenog tela nije bila vana; okean ili bara slue istoj svrsi. On je odabrao mali potok jer ne voli da se kvasi. Mogli smo da postignemo iste rezultate na jezeru ili na velikoj reci. Ostali ivot dolazi da otkrije ta se deava kad ljudska bia dozivaju, nastavio je. Ta tolteka teh nika je kao kucanje na vrata. Stari vidovnjaci su go vorili da sjajna povrina na dnu vode slui kao ma mac i kao prozor. Tako se ljudi i ta bia susreu na prozoru. Da li mi se to desilo tamo? upitao sam. Stari vidovnjaci bi rekli da su tebe privukli mo vode i mo prvog nivoa, plus magnetni uticaj bia na prozoru. Ali ja sam u uvu uo glas koji govori da umi rem, rekao sam. Glas je bio u pravu. Umirao si, i umro bi da me nije bilo tamo. U tome je opasnost izvoenja toltekih tehnika. Krajnje su uspene, ali su najee smrto nosne. Rekao sam mu da se stidim da priznam da sam se prestravio. Vienje tog oblika u ogledalu i oseanje snage koja me obuhvata sa svih strana dokazalo mi je dan ranije isuvie toga. Ne bih hteo da te uznemiravam, rekao je, ali tebi se jo uvek nije nita desilo. Ako tebi treba da se desi ono to se meni desilo, bolje e ti biti da se pri premi za najvei ok u svom ivotu. Bolje je da se sad trese kao prut nego da sutra umre od straha. Strah koji me je obuzeo bio je tako uasan da ni sam mogao ak ni da izgovorim pitanja koja su mi pa dala na pamet. Nisam mogao da gutam. Don Huan se smejao dok nije poeo da kalje. Lice mu se zacrvenelo. Kada sam povratio glas, svako od mojih pitanja podsticalo je novi napad kaljueg smeha. Ne moe ni da zamisli koliko mi je sve ovo smeno, napokon je rekao. Ne smejem se ja tebi. Smena mi je situacija. Moj dobrotvor me je naterao da proem kroz iste stvari, i gledajui tebe ne mogu da ne vidim sebe.

Rekao sam mu da me boli stomak. Kazao je da je to dobro, da je prirodno da se ovek plai, i da je obuzdavanje straha pogreno i besmisleno. Kada je tre balo da se nerazumno plae, stari vidovnjaci su upali u klopku suzbijajui svoj strah. Poto nisu eleli da obustave potragu niti da se odreknu svojih uljuljkujuih izmiljotina, umesto toga su kontrolisali svoj strah. ta emo jo da radimo sa ogledalom? upitao sam. To emo ogledalo da upotrebimo kako bismo te suoili s onim biem u koje si samo zurio jue. ta se deava na suoenju? Deava se da jedan oblik ivota, ljudski oblik, sree drugi oblik ivota. Stari vidovnjaci kau da je to u ovom sluaju stvaranje iz prvog nivoa fluidnosti vode. Objasnio je da su stari vidovnjaci pretpostavljali da su sedam nivoa ispod naeg, sedam nivoa fluidnosti vode. Za njih je izvor imao neizrecivu vanost, jer su oni mislili da je u tom sluaju fluidnost vode izokre nuta i da ide od dubine prema povrini. Oni su ga smatrali mestom gde stvorenja sa drugih nivoa, te dru ge forme ivota, dolaze u nau ravan da vire, da nas posmatraju. U tom sluaju stari vidovnjaci nisu greili, na stavio je. Pogodili su tano u centar. Entiteti koje novi vidovnjaci nazivaju saveznicima pojavljuju se oko pustinjskih izvora. Da li je bie u ogledalu bilo saveznik? upitao sam. Naravno. Ali ne od onih koji se mogu iskoristiti. Tradicija saveznika, sa kojom sam te u prolosti upo znao, potie direktno od starih vidovnjaka. Oni su i nili uda sa saveznicima, ali nita od svega toga to su inili nije vredelo kada su se pojavili pravi nepri jatelji: njihovi drugovi. Poto su ta bia saveznici, mora da su vrlo opa sni, rekao sam. Opasni su kao to smo i mi ljudi opasni, ni ma nje ni vie. Mogu li oni da nas usmrte?

Ne mogu direktno, ali sigurno mogu da nas na smrt prestrave. Mogu sami da preu granice, ili mogu samo da dou na prozor. Kao to si moda sada shva tio, ni stari Tolteci nisu stali kod prozora. Oni su pro nali udne naine da odu iza njega. Drugi in tehnike odvijao se vrlo slino prvom, osim to je meni trebalo dvostruko vie vremena da se opustim i da zaustavim unutranji dijalog. Kada se to svrilo, odrazi don Huanovog i mog lica smesta su se izotrili. Zurio sam naizmenino u njegov i svoj od raz oko jedan sat. Oekivao sam da se saveznik sva kog trena pojavi, ali nita se nije desilo. Boleo me je vrat. Lea su mi se ukoila, noge utrnule. Hteo sam da kleknem na stenu da bih se oslobodio bola u krstima. Don Huan je apnuo da e u trenutku kada se po javi obris saveznika moja nelagodnost nestati. Bio je potpuno u pravu. ok od osvedoenja u to kako se okrugli oblik pojavljuje na ivici ogledala oda gnao je svaku nelagodnost. ta emo sad da radimo? proaputao sam. Opusti se i ne usmeravaj pogled ni na ta, ak ni za tren, odgovorio je. Gledaj sve to se pojavljuje u ogledalu. Zuri i ne pilji. Posluao sam ga. Gledao sam u sve unutar okvira ogledala. U uima mi je udno zujalo. Don Huan je proaputao kako treba da pokreem oi u smeru ka zaljke na satu ukoliko osetim da me obuhvata neka neobina snaga; ali ni u kom sluaju, naglasio je, ne smem da podignem glavu da bih ga pogledao. Za tren sam primetio da ogledalo odraava vie nego odraze naih lica i okruglog oblika. Njegova povr je potamnela. Pojavile su se take snane ljubia ste svetlosti. Rasle su. Tu su takoe bile take najcr njeg crnila. Tada se sve pretvorilo u neto poput spljo tene slike oblanog nonog neba po meseini. Izne nada, itava povr je dola u prvi plan, kao da je to bila pokretna slika. Novi prizor je bio trodimenziona lan, pogled na ponore koji je oduzimao dah. Znao sam da je sasvim nemogue da pobedim og romnu privlanost tog prizora. Poeo je da me pri vlai.

Don Huan je glasno apnuo da treba da kolutam oima ako mi je ivot mio. To kretanje mi je trenutno donelo olakanje. Ponovo sam razlikovao nae odraze i odraz saveznika. Tada je saveznik nestao i ponovo se pojavio na drugom kraju ogledala. Don Huan mi je naredio da zgrabim ogledalo iz sve snage. Upozorio me je da budem smiren i da ne pravim nagle pokrete. ta e da se desi? proaputao sam. Saveznik e pokuati da izae napolje, odgovo rio je. im je to rekao, osetio sam snaan trzaj. Neto me je potezalo za ruke. Cimanje je dolazilo ispod ogle dala. Bilo je kao sila koja usisava, koja je ujednaa vala pritisak svud oko okvira. Dri vrsto ogledalo, ali nemoj da ga razbije, naredio je don Huan. Pobedi usisavanje. Ne daj sa vezniku da suvie duboko potopi ogledalo. Sila koja nas je vukla dole bila je ogromna. Oseao sam da e mi se prsti polomiti ili smrskati o stenje na dnu. I don Huan i ja smo u jednom trenutku izgubili ravnoteu i morali smo da sa ravne stene si emo u potok. Voda je bila sasvim plitka, ali je stru janje saveznikove sile oko okvira ogledala bilo toliko zastraujue kao da smo bili u velikoj reci. Voda se oko naih nogu luaki kovitlala, ali su odrazi u ogle dalu ostali neuznemireni. Pazi! viknuo je don Huan. Evo ga! Trzanje se pretvorilo u guranje odozdo. Neto je zgrabilo ivicu ogledala; ne spoljanju ivicu okvira za koju smo ga mi drali, ve sa unutranje strane stakla. Bilo je kao da je povrina stakla zaista bila otvoren prozor i kao da se neto ili neko upravo uspinjao kroz njega. Kada je guralo navie, don Huan i ja smo se oaj niki borili da gurnemo ogledalo dole, a kada ga je usisavalo vukli smo ga napolje. U takvom poloaju, nisko povijeni, polako smo se sa prvobitnog mesta pomerili nizvodno. Voda je bila dublja i dno je bilo pre kriveno klizavim kamenjem.

Hajde da izvadimo ogledalo iz vode i da ga slo bodno protresemo, rekao je don Huan strogo. Buno mlaenje se nastavilo neprekidno. Kao da smo ulovili ogromnu ribu golim rukama i ona je divlje plivala okolo. Dola mi je misao da je ogledalo u sutini bilo otvor. udan oblik je upravo pokuavao da se popne kroz njega. Naginjao se preko ivice otvora velikom te inom i bio je dovoljno veliki da zameni odraze don Huanovog i mog lica. Vie nisam mogao da nas vidim. Mogao sam samo da jasno opazim masu koja poku ava da se izdigne. Ogledalo vie nije bilo poloeno na dno. Prsti mi se vie nisu utiskali u dno. Ogledalo je bilo na pola puta do dna, drale su ga suprotne snage saveznikovih i naih trzaja. Don Huan je rekao da e on da prui svoje ruke ispod ogledala i da ja treba vrlo brzo da ih zgrabim kako bismo imali bolju polugu da podig nemo ogledalo svojim podlakticama. Kada ga je pu stio, ono se nagnulo na njegovu stranu. Brzo sam po traio njegove ruke, ali ispod ogledala nije bilo niega. Kolebao sam se jedan tren predugo i ogledalo je ot plovilo iz mojih ruku. Zgrabi ga! Zgrabi ga! vikao je don Huan. Uhvatio sam ogledalo ba kad je htelo da se spu sti na stenje. Podigao sam ga iz vode, ali nedovoljno brzo. Voda je izgledala kao lepak. Kada sam izvukao ogledalo napolje, povukao sam takoe i izvesnu koli inu teke gumaste tvari koja je jednostavno iupala ogledalo iz mojih ruku nazad u vodu. Don Huan je, pokazujui izvanrednu spretnost, uhvatio ogledalo i podigao ga postrance bez ikakve te koe. Nikad u ivotu nisam imao takav napad melanholije. To je bila tuga bez odreenog osnova; povezivao sam je sa seanjem na dubine koje sam video u ogledalu. Bila je to meavina iste enje za tim dubinama i sa vrenog straha od njihove hladne usamljenosti. Don Huan je napomenuo kako je u ivotu ratnika krajnje prirodno biti tuan bez oiglednog razloga. Vi-

dovnjaci kau da svetlosno jaje, kao energetsko polje, osea svoju konanu sudbinu kad god su granice po znatog probijene. Samo jedan letimian pogled na venost izvan ahure dovoljan je da se ugodnost naeg popisivanja poremeti. Melanholija koja iz toga nastaje ponekad je toliko snana da moe da odvede u smrt. Rekao je da je najbolji nain da se melanholija iskoreni taj da se sa njom tera ega. Podrugljivo je protumaio kako je moja prva panja inila sve da po vrati red koji je poremeen mojim susretom sa savez nikom. Poto nije bilo naina da se on obnovi razum nim sredstvima, moja prva panja je to radila usmeravajui svoju mo na alost. Rekao sam mu da ostaje injenica da je melan holija istinska. Preputanje njoj, smuenost, sumornost, nisu bili delovi onog oseanja usamljenosti kad sam se seao tih dubina. Neto je napokon doprlo do tebe, rekao je. U pravu si. Nema nieg usamljenijeg od venosti. I, na ma nita nije prijatnije nego da budemo ljudska bia. To je svakako suprotnost kako ovek moe da za dri vezu sa svojom humanou i da se ipak radosno i odluno izlae potpunoj usamljenosti venosti? Bilo kad da rei ovu zagonetku, bie spreman za poslednje putovanje. Tada sam potpuno sigurno znao razlog svoje alo sti. Ponovo mi se povratilo ono oseanje, ono koje sam uvek zaboravljao sve dok iznova ne bih shvatio isto: inferiornost humanosti naspram te stvari-po-sebi koju sam video u ogledalu. Ljudska bia stvarno nisu nita, don Huane, re kao sam. Znam tano ta misli, rekao je. Sigurno, mi nismo nita, ali upravo to je ono to predstavlja ko nani izazov, da mi nitaci moemo stvarno da se su oimo sa usamljenou venosti. Iznenada je promenio temu ostavljajui me otvo renih usta i neizgovorenog sledeeg pitanja. Poeo je da razmatra nae takmienje sa saveznikom. Rekao je, pre svega, da borba sa saveznikom nije bila ala. Nije

stvarno bila pitanje ivota i smrti, ali nije takoe bila ni ala. Odabrao sam tu tehniku, nastavio je, jer ju je moj dobrotvor meni pokazao. Kada sam ga zamolio da mi prui jedan primer tehnika starih vidovnjaka, gotovo da se raspukao od smeha; moj ga je zahtev to liko podseao na njegovo sopstveno iskustvo. Njegov dobrotvor, nagual Elijas, njemu je takoe pruio de monstraciju iste tehnike. Don Huan je rekao da je, poto je za svoje ogle dalo pravio drveni okvir, trebalo da trai da i ja uinim isto, ali je hteo da vidi ta e da se desi kada je okvir snaniji od njegovog ili njegovog dobrotvora. Njihovi okviri su se polomili, i oba puta je saveznik izaao. Objasnio je da je za vreme njegovog sopstvenog nadmetanja saveznik skrio okvir. On i njegov dobro tvor su ostali drei dva komada drveta dok je ogle dalo potonulo i saveznik se ispentrao iz njega. Njegov dobrotvor je znao kakva ga nevolja eka. U odrazu u ogledalima saveznici nisu zaista zastrau jui, jer ovek vidi samo oblik, gomilu oblija. Ali kada su napolju, osim to su zaista zastraujue stvari, oni su pravi davei. Naglasio je da je saveznicima kad iza u iz svog nivoa vrlo teko da se vrate. Isto preteno vai i za oveka. Ako vidovnjaci preduzmu opasan po duhvat u nivo tih stvorenja, postoji ansa da se za njih nikad vie ne uje. Moje se ogledalo slomilo od saveznikove snage, rekao je. Vie nije bilo prozora i saveznik nije mogao nazad, tako da je poao za mnom. Zapravo je trao za mnom kotrljajui se. Zagrebao sam na sve etiri naj veom moguom brzinom, vritei od straha. Iao sam uz i niz brda kao opsednut ovek. Sve vreme je savez nik bio na ine od mene. Don Huan je rekao da je njegov dobrotvor trao za njim, ali je bio previe star i nije mogao dovoljno brzo da se kree; bio je razuman ovek, ipak, da kae don Huanu da se vraa istim putem, i tako je bio u stanju da preduzme mere kako bi se oslobodio savez-

nika. Povikao je da e da zapali vatru i da don Huan tri u krug dok sve ne bude spremno. Poao je napred da sakuplja suvo granje dok je don Huan trao oko drva, poludeo od straha. Don Huan je priznao da je, dok je trao okolo, pomislio da njegov dobrotvor u stvari uiva u itavoj stvari. Znao je da je njegov dobrotvor bio ratnik spo soban da uiva u bilo kojoj situaciji koja se moe za misliti. Zato ne bi uivao i u ovakvoj? Za trenutak se toliko naljutio na svog dobrotvora da je saveznik prestao da ga prati, i don Huan je ne ba biranim re ima optuio svog dobrotvora za zlonamernost. Njegov dobrotvor nije odgovorio, ve je pokretima izraavao istinski strah kada je pokraj don Huana ugledao sa veznika, koji se nazirao izmeu njih dvojice. Don Huan je zaboravio na svoj bes i ponovo poeo da tri ukrug. Moj dobrotvor je zaista bio stari avo, rekao je don Huan smejui se. Umeo je da se smeje iznutra. To mu se nije videlo na licu, tako da je mogao da se pretvara kako plae ili je besan kada se u stvari srnejao. Tog dana, dok me je saveznik jurio ukrug, moj dobrotvor je stajao tamo i branio se od mojih optubi. uo bih samo odlomke njegovog dugog govora svaki put kada bih protrao pored njega. Kada je sa tim za vrio, uo sam odlomak jo jednog dugakog objanje nja: kako on mora da prikupi veoma mnogo drva, da je saveznik veliki, da vatra mora da bude velika kao saveznik, da itav manevar moda nee uspeti. Samo me je moj luaki strah terao da trim. Napokon je on izgleda shvatio da sam na ivici da pad nem mrtav od iscrpljenosti; naloio je vatru i uz po mo plamenova zatitio me od saveznika. Don Huan je rekao da su pored vatre ostali itavu no. Njemu je bilo najgore kada je dobrotvor morao da ode i da potrai jo suvog granja i da ga ostavi sa mog. Bio je toliko prestravljen da je obeao Bogu da e da napusti stazu znanja i da e postati farmer. Ujutro, poto sam istroio svu svoju energiju, sa veznik je uspeo da me gurne u vatru i gadno sam se opekao, dodao je don Huan.

ta se desilo sa saveznikom? upitao sam. Moj dobrotvor mi nikad nije rekao ta je bilo sa njim, odgovorio je. Ali oseam kao da on jo uvek tri okolo bez cilja, pokuavajui da pronae put nazad. A ta je bilo sa tvojim obeanjem Bogu? Moj dobrotvor je rekao da se ne brinem, da je to bilo dobro obeanje, ali da ja jo uvek nisam znao da ne postoji niko ko bi uo takva obeanja, jer Bo ga nema. Sve to postoji Orlova su zraenja, i ne po stoji nain da se njima daju obeanja. ta bi se desilo da te je saveznik uhvatio? upi tao sam. Moda bih umro od straha, rekao je. Da sam znao ta znai biti uhvaen, pustio bih ga da me uh vati. U to vreme bio sam nesmotren ovek. Kada te jednom saveznik uhvati, ili dobije srani napad i um re ili se porve s njim. Onda, posle nekoliko trenu taka batrganja uokolo u prividnoj razjarenosti, saveznikova energija opada. Ne postoji nita to jedan saveznik moe da nam uini, i obrnuto. Nas razdvaja ponor. Stari vidovnjaci su verovali da u trenutku kada saveznikova energija opadne, saveznik predaje svoju mo oveku. Mo, do mojeg! Stari vidovnjaci su ima li toliko saveznika da su im izlazili na ui i mo nji hovih saveznika nije znaila ba nita. Don Huan je rekao da su novi vidovnjaci morali da jo jednom raiste tu zbrku. Oni su otkrili da je jedina vana stvar besprekornost, to jest osloboena energija. Postojali su zaista neki meu starim vidov njacima koje su njihovi saveznici spasli, ali to nema nikakve veze sa moi saveznika da zatite bilo ta; pre e biti da je besprekomost ljudi bila to to im je omoguilo da iskoriste energiju tih drugih formi ivota. Novi vidovnjaci su takoe otkrili najvaniju stvar u vezi sa saveznicima: ta ih ini korisnim ili besko risnim za oveka. Beskorisni saveznici, kojih ima zaprepaujui broj, jesu oni koji u sebi imaju zra enja za koja mi u sebi nemamo odgovarajua. Oni

se toliko razlikuju od nas da su potpuno beskorisni. Ostali saveznici, kojih je vrlo mali broj, srodni su nam, to znai da imaju povremeno zraenja koja odgova raju naim. Kako ovek koristi tu vrstu? upitao sam. Upotrebiemo drugu re umesto 'koristiti', od govorio je. Ja bih rekao da ono to se deava iz meu vidovnjaka i te vrste saveznika jeste potena razmena energije. Kako se obavlja ta razmena? upitao sam. Preko odgovarajuih zraenja, rekao je. Ta zra enja su, prirodno, na levoj strani ovekove svesti; na strani koju prosean ovek nikad ne upotreblja va. To je razlog to saveznika uopte nema u svetu desne strane svesti, ili strane razuma. Rekao je da odgovarajua zraenja daju obema zajedniku osnovu. Zatim se, uz poznavanje, uspos tavlja dublja veza koja obema ivotnim formama omo guava da se okoriste. Vidovnjaci trae saveznike eterikih svojstava; oni su basnoslovni izviai i vodii. Saveznici trae vee energetsko polje od ovekovog, i sa njim oni ak mogu i da se materijalizuju. Uveravao me je da iskusni vidovnjaci prebiraju po tim zajednikim zraenjima sve dok ih ne dovedu u totalni fokus; tada se vri razmena. Stari vidovnja ci nisu razumeli taj proces, i razvili su sloene teh nike zurenja s namerom da se spuste u dubine koje sam video u ogledalu. Stari vidovnjaci su imali veoma razraenu alat ku uz pomo koje su silazili, nastavio je. To je bio naroito upreden konopac koji su obmotavali oko stru ka. Imao je mek deblji kraj namoen u smoli, koji je pristajao uz pupak kao ep. Vidovnjaci su imali jednog ili vie pomonika koji su ih drali za ue dok su bili udubljeni u zurenje. Prirodno, zurenje pravo u odraz duboke, bistre bare ili jezera beskrajno je privlanije i opasnije nego ono to smo mi radili sa ogledalom. Ali, da li su oni stvarno telesno silazili? upi tao sam.

Iznenadilo bi te ta su sve ljudi sposobni, naro ito ako kontroliu svest, odgovorio je. Stari vi dovnjaci nisu bili normalni. U svojim izletima u du bine nalazili su udesa. Za njih je susretanje sa savez nicima bilo obina stvar. Naravno, do sada si shvatio da je, kada se kae dubine, to samo govorna figura. Nema dubina, postoji samo manipulisanje sveu. Pa ipak stari vidovnjaci to nikad nisu shvatili. Rekao sam Don Huanu da sam iz onog to je go vorio o svom iskustvu sa saveznikom, i iz svoje line impresije kada sam osetio saveznikovu mlateu snagu u vodi, zakljuio da su saveznici veoma agresivni. Nisu ba, rekao je. Nije da oni nemaju dovolj no energije da budu agresivni, ve je to pre stoga to oni imaju drugu vrstu energije. Oni su vie kao elek trina struja. Organska bia su slinija toplotnim talasima. Ali zato te je jurio toliko dugo? upitao sam. To nije tajna, rekao je. Njih privlae oseanja. Bezuman strah ih najvie privlai; on oslobaa neku vrstu energije koja im najvie odgovara. Zra enja u njima se prikupljaju na taj bezumni strah. Poto moj strah nije poputao, saveznik je krenuo za njim, ili, jo bolje, moj strah je ulovio saveznika i ni je ga putao da ode. Rekao je da su stari vidovnjaci otkrili da savez nici u bezumnom strahu uivaju vie nego u bilo e mu drugom. Oni su ak otili u krajnost, jer su stvar no prestravljivali na smrt ljude da bi namerno njiho vim strahom snabdevali saveznike. Stari vidovnjaci su bili ubeeni da saveznici poseduju ljudska oseanja, ali novi vidovnjaci to vide drukije. Oni su videli da saveznike privlai energija koju oslobaaju oseanja; ljubav je jednako delotvorna, isto kao mrnja ili tuga. Don Huan je dodao da bi, da je on oseao ljubav prema tom savezniku, saveznik u svakom sluaju po ao za njim, iako bi potera bila drukija. Upitao sam ga da li bi saveznik prestao da ide za njim da je obu zdao svoj strah. Odgovorio je da je kontrolisanje

straha trik starih vidovnjaka. Oni su nauili da ga kontroliu do tog stepena da su ga komadali. Oni su svojim strahom lovili saveznika i postepeno ga delei, kao hranu, zaista su drali saveznika u ropstvu. Ti stari vidovnjaci su bili zastraujui ljudi, nastavio je Don Huan. Mada ne treba da upotreblja vam prolo vreme, oni su zastraujui ak i danas. Njihova je elja da dominiraju, da zavladaju svim i svaim. ak i danas, don Huane? upitao sam, pokua vajui da ga navedem da i dalje objanjava. Promenio je temu napomenuvi da sam propustio priliku da se zaista preko svake mere isprepadam. Rekao je da je bez sumnje nain na koji sam katra nom zapeatio okvir ogledala spreio da voda curi iza stakla. Smatrao je da je to bio odluujui faktor koji je saveznika zadrao da ne razbije ogledalo. Ba teta, rekao je. Moda bi ti ak voleo tog saveznika. Uzgred budi reeno, to nije bio isti savez nik koji je dolazio jue. Ovaj drugi ti je bio savreno srodan. Da li ti sam ima neke saveznike, don Huane? upitao sam. Kao to zna, imam saveznike svog dobrotvora, rekao je. Ne bih mogao da kaem da prema njima oseam ba ono to je oseao moj dobrotvor. On je bio tih ali sasvim usrdan ovek, koji je izdano pokla njao sve to je imao, ukljuujui i svoju energiju. On je voleo svoje saveznike. Njega nije umaralo da doz voli svojim saveznicima da iskoriste njegovu energiju i da se materijalizuju. Naroito je bio jedan koji je mogao da uzme groteskno ljudsko oblije. Don Huan je nastavio da pria kako meni, poto on nije sklon saveznicima, nikad nije pruio pravu predstavu o njima, kao to je njemu pruio njegov dobrotvor dok se on jo oporavljao od rane na gru dima. Sve je zapoelo milju kako je njegov dobro tvor udan ovek. Poto se jedva izbavio iz aka sit nog muitelja, don Huan je posumnjao da je upao u drugu zamku. Nameravao je da prieka nekoliko

dana dok povrati snagu i da onda, kada starac ne bude kod kue, pobegne. Ali starac mora da mu je proitao misli, jer je jednog dana poverljivo apnuo don Huanu da mora da se oporavi to je mogue pre kako bi njih dvojica mogli da pobegnu od njegovog porobljivaa i muitelja. Tada je, drhtei od straha i nemoi, starac otvorio vrata i udovian ovek sa ribljim likom uao je u sobu, kao da je sluao pred vratima. Bio je sivo-zelen, imao je samo jedno ogrom no oko koje nije treptalo, i bio je veliki kao vrata. Don Huan je rekao da je bio toliko zaprepaen i pre stravljen da se onesvestio, i da su mu trebale godine da se povrati od omaijanosti tim strahom. Da li su ti tvoji saveznici korisni, don Huane? upitao sam. To je vrlo teko odrediti, rekao je. Na neki nain, volim saveznike koje mi je dao moj dobrotvor. Oni su sposobni da neshvatljivo uzvraaju naklonost. Ali, meni su oni nepojmljivi. Dobio sam ih da mi prave drutvo u sluaju da se ikad nasuem u toj neizmernosti Orlovih zraenja.

7 SKUPNA TOKA

Nekoliko meseci posle mog sukoba sa saveznicima don Huan je nastavio svoje objanjenje umea svesti. Jed nog dana je opet zapoeo. udan dogaaj je to podstakao. Don Huan je bio u severnom Meksiku. Bilo je kasno popodne. Upravo sam bio stigao u kuu koju je tamo imao, i on me je istog asa pomerio u stanje poviene svesti. I ja sam se odmah setio da se don Huan uvek vraa u Sonoru da bi se obnovio. Objasnio je da nagual, poto je voa koji ima ogromne odgo vornosti, mora da ima taku fizike vezanosti, mesto na kome se stiu energije kojima je podloan. Pusti nja Sonora je bila takvo mesto za njega. Pri ulasku u povienu svest primetio sam da je tu bila jo jedna osoba koja se skrivala u polumra ku u unutranjosti kue. Pitao sam don Huana da li je Henaro sa njim. Odgovorio je da je sam, da je ono to sam primetio jedan od njegovih saveznika, onaj koji uva kuu. Tada je don Huan napravio udan pokret. Iskri vio je lice kao da je iznenaen ili prestravljen. I is tog trena zastraujue oblije udnovatog oveka poja vilo se na vratima sobe u kojoj smo bili. Prisustvo nepoznatog oveka toliko me je preplailo da sam za ista oseao muninu. I pre nego to sam mogao da se povratim od straha, ovek se sa ledenom okrutnou

doteturao do mene. Kada je zgrabio moje podlaktice, osetio sam drhtaj neeg veoma slinog oslobaanju elektrine energije. Zanemeo sam od uasa koji nisam mogao da oda gnam. Don Huan mi se smeio. Mumlao sam i brun dao pokuavajui da izgovorim molbu za pomo dok nisam osetio jedan jo jai udar. ovek je pojaao stisak i pokuao da me baci na zad na zemlju. Don Huan me je bez urbe u glasu terao da se priberem i da se ne borim protiv straha, ve da ga izbegnem. Plai se bez prestravljenosti, rekao je. Don Huan mi je priao i, ne upliui se u moju borbu, apnuo mi u uvo da treba svu svoju koncentraciju da usredsredim na sredinju taku svog tela. Tokom godina navaljivao je da premerim svoje telo do poslednjeg milimetra i da ustanovim njegovo tano sredite, kako po duini tako i po irini. Uvek je govorio da je ta taka pravo sredite energije kod sva kog od nas. im sam svoju panju usmerio na tu sredinju taku, ovek me je pustio. U istom trenu sam postao svestan da je ono to sam smatrao za ljudsko bie bilo neto to je samo izgledalo tako. U trenu kada je za mene izgubio ljudsko oblije, saveznik je po stao amorfan mehur neprozirne svetlosti. Pomerio se od nas. Poao sam za njim pokrenut velikom silom koja me je navela da sledim tu neprozirnu svetlost. Don Huan me je zaustavio. Blago me je poveo do trema svoje kue i posadio me na vrst sanduk koji je koristio kao klupu. To me je iskustvo strano uznemirilo, ali me jo vie uznemirila injenica da je strah koji me je paralisao nestao tako brzo i tako potpuno. Razmotrio sam iznenadnu promenu svog raspo loenja. Don Huan je rekao da nema nieg udnog u nestalnosti promene, i da strah ne postoji im se sjaj svesti preseli iznad odreenog praga unutar ljud ske ahure. Onda je poeo da objanjava. Ukratko je skici rao istine o svesti koje je razmotrio: da ne postoji

svet objekata, ve samo univerzum energetskih polja koja vidovnjaci nazivaju Orlovim zraenjima. Da se ljudska bia sastoje od Orlovih zraenja i da su u sutini mehurovi luminiscentne energije; svakog od nas obavija ahura koja obavija malu koliinu tih zraenja. Da se svest stie od stalnog pritiska koji zraenja izvan naih ahura, koja se nazivaju zrae njima na veliko, vre na ona unutar naih ahura. Da svest pojaava opaanje, to se deava kada se zraenja unutar naih ahura centriraju s odgovaraim zraenjima na veliko. Sledea je istina da do opaanja dolazi, nasta vio je, jer u svakom od nas postoji jedan inilac koji se zove skupna taka, koji odabira unutranja i spoljanja zraenja za centriranje. Ta naroita centriranost, koju opaamo kao svet, proizlazi od naro itog mesta na kome se nalazi naa skupna taka na naoj ahuri. To je ponovio nekoliko puta, da bi mi dao vre mena da shvatim. Zatim je rekao da mi je potrebna energija kako bih mogao da potvrdim istine o svesti. Pominjao sam ti, nastavio je, da bavljenje sit nim muiteljima pomae vidovnjacima da ostvare prefinjen manevar: da pokrenu svoje skupne take. Rekao je da je za mene opaanje jednog savez nika znailo da sam pokrenuo svoju skupnu taku daleko od njenog uobiajenog mesta. Drugim reima, moj sjaj svesti se preselio izvan odreenog praga, takoe izbrisavi moj strah. I sve se to dogodilo zato to sam imao dovoljno vika energije. Kasnije, iste noi, poto smo se vratili sa puta po okolnim planinama, to je bilo deo njegovih uenja za desnu stranu, don Huan me je ponovo pomerio u povienu svest i zatim nastavio da objanjava. Rekao mi je da ukoliko elimo da raspravljamo o prirodi skupne take, on mora da pone sa raspravljanjem prve panje. Rekao je da su novi vidovnjaci ispitivali nepoz nate naine funkcionisanja prve panje, i poto su pokuali da ih objasne ostalima, smislili su redosled

za istine o svesti. Uveravao me je da nije svaki vidov njak sklon da objanjava. Njegov dobrotvor, nagual Hulijan na primer, nije nimalo mario za objanjenja. Ali je dobrotvor naguala Hulijana, nagual Elijas, koga je don Huan imao dovoljno sree da upozna, mario. Iz podrobnih, opirnih objanjenja naguala Elijasa, i iz onih oskudnih objanjenja naguala Hulijana, i iz svoga linog vienja, don Huan je uspeo da razume i potvrdi te istine. Don Huan je objasnio da naa prva panja, da bi dovela u iu svet koji opaamo, mora da naglasi odreena zraenja odabrana iz uskog pojasa zraenja gde je smetena ljudska svest. Odbaena zraenja su jo u naem dohvatu, ali ostaju neiskoriena, i to kom itavih naih ivota mi ih ne upoznajemo. Ta naglaena zraenja novi vidovnjaci nazivaju desnom stranom, normalnom sveu, tonalom, ovim svetom, poznatim, prvom panjom. Proseni ljudi ih zovu realnou, racionalnou, zdravim razumom. Naglaena zraenja sainjavaju veliki deo ovekovog pojasa svesti, ali vrlo mali deo ukupnog spektra zraenja koja postoje unutar ovekove ahure. Izostav ljena zraenja unutar ovekovog pojasa su zamiljena kao neka vrsta predgovora nepoznatom, nepoznatom koje se podesno sastoji od najveeg dela zraenja koja nisu deo ljudskog pojasa i koja se nikad ne naglaavaju. Vidovnjaci ih zovu svest leve strane, nagual, drugi svet, nepoznato, druga panja. Taj postupak naglaavanja odreenih zraenja, nastavio je don Huan, otkrili su i izvodili stari vi dovnjaci. Oni su shvatili da nagual mukarac ili na gual ena mogu, zbog injenice to imaju dodatnu sna gu, da naglaena zraenja odgurnu od obinih i da ih navedu da se pomere do susednih. To guranje je poznato kao udar naguala. Don Huan je rekao da su se stari vidovnjaci ko ristili tim pomeranjem u praktine svrhe kako bi svo je uenike zadrali u ropstvu. Tim udarom terali su svoje uenike da uu u stanje poviene, najizotrenije, najupeatljivije svesti; dok su bili bespomono oset-

ljivi, stari vidovnjaci su ih uili izopaenim tehnikama koje su od uenika stvarale zlokobne ljude, ba poput njihovih uitelja. Novi vidovnjaci se koriste istom tehnikom, ali umesto da je upotrebljavaju u prljave svrhe, oni se njome koriste da vode svoje uenike u uenju o ljud skim mogunostima. Don Huan je objasnio da udar naguala treba da se zada na pravo mesto, u skupnu taku, koja se od osobe do osobe vrlo malo razlikuje. Takoe, udar tre ba da zada nagual koji vidi. Uveravao me je da je pod jednako beskorisno imati snagu naguala i ne videti, kao i videti i nemati snagu naguala. U oba sluaja re zultati su samo udari. Vidovnjak moe neprestano da udara na pravo mesto bez snage da pomeri svest, a nagual koji ne vidi nee biti sposoban da udari na pra vo mesto. Takoe je rekao da su stari vidovnjaci otkrili da skupna taka nije u fizikom telu, ve da je u svetlosnoj koljki, u samoj ahuri. Nagual raspoznaje to mesto po njegovom snanom isijavanju i gura ga, vie nego to ga udara. Snaga guranja stvara ulegnue u ahuri i ovek ga osea kao udar po desnoj ple ki, udar koji sav vazduh izbaci iz plua. Da li postoje razliite vrste ulegnua? upitao sam. Postoje samo dve vrste, odgovorio je. Jedna je konkavna a druga je pukotina: svaka ima razliit ui nak. Udubljenje je privremena karakteristika i daje privremeno pomeranje ali pukotina je duboka i trajna osobina ahure i proizvodi trajno pomeranje. Objasnio je da svetlosna ahura okorela od samorefleksije obino uopte ne osea udar naguala. Pone kad je, meutim, ljudska ahura veoma gipka i naj manja sila stvara zdelasto udubljenje koje po veliini biva od malog ulegnua do treine veliine itave a hure; ili stvara pukotinu koja moe da se prua ita vom irinom jajolike koljke, ili du nje, tako da a hura izgleda kao da je sklupana. Neke svetlosne ahure se, im se ulegnu, vraaju istog trena u svoj prvobitni oblik. Druge ostaju ulub-

ljene satima ili ponekad ak i danima, ali se same po vrate. Neke imaju vrsto nepopustljivo ulegnue koje zahteva jo jedan udar naguala po graninoj oblasti da bi povratile prvobitni oblik svetlosne ahure. I sa mo nekoliko nikada ne gube svoje udubljenje kada ga jednom dobije. Bez obzira koliko ih puta nagual udario, one se nikad ne vraaju u jajolik oblik. Don Huan je dalje rekao da ulegnue deluje na prvu panju tako to premeta sjaj svesti. Udubljenje pritiska zraenja unutar svetlosne koljke, i vidovnja ci su svedoci kako prva panja pod silinom tog pri tiska pomera naglaenost. Udubljenje, pomerajui Or lova zraenja unutar ahure, uzrokuje da sjaj svesti primeti ostala zraenja iz oblasti koje su obino ne pristupane prvoj panji. Upitao sam ga da li se sjaj svesti vidi samo na povrini svetlosne ahure. Nije mi odmah odgovorio. Izgledalo je da se udubio u razmiljanje. Posle moda desetak minuta odgovorio mi je na pitanje; rekao je da se normalno sjaj svesti vidi na povrini ahure svih svetlosnih bia. Meutim, kada ovek razvija panju, sjaj svesti dostie dubinu. Drugim reima, prenosi se sa povrine ahure do velikog broja zraenja unutar ahure. Stari vidovnjaci su znali ta rade kada su bara tali sveu, nastavio je. Shvatili su da stvarajui udubljenje u ljudskoj ahuri, mogu da prisile sjaj sve sti da se, iako on ve osvetijava zraenja unutar ahu re, proiri i na ostala susedna zraenja. Po tebi, sve to izgleda kao fizika stvar, rekao sam. Kako se udubljenja mogu praviti u neemu to je samo sjaj? Na neki neobjanjiv nain, odgovorio je, stvar je u tome to sjaj stvara udubljenje u drugom sjaju. Tvoja je mana to ostaje prilepljen za popis razuma. Razum se ne bavi ljudima posmatranim kao energija. Razum se bavi sredstvima koja stvaraju energiju, ali razumu nikad nije ozbiljno palo na pamet da smo mi bolji od sredstava: mi smo organizmi koji stvaraju energiju. Mi smo mehur energije. Nije dakle teko

shvatiti da mehur energije moe da napravi udubljenje u drugom mehuru energije. Rekao je da sjaj svesti koji se stvara udubljenjem treba ispravno da se nazove privremeno poviena svest, jer naglaava zraenja koja su do te mere bli ska uobiajenim da je promena minimalna, a ipak pomeranje stvara veu sposobnost razumevanja i usredsreenosti i, to je najvanije, veu sposobnost zabo ravljanja. Vidovnjaci tano znaju kako da upotrebe to pomeranje i ta se njime postie. Oni su videli da samo zraenja koja okruuju ona koja svakodnevno koristimo postaju sjajna posle udara naguala. Ona udaljenija ostaju nepokretna, to im je otkrilo da ljudska bia i dok su u stanju poviene svesti mogu da rade kao da su u svetu svakodnevnog ivota. Nagual mukarac i nagual ena su im postali glavna potreba, jer su ta sta nja trajala samo onoliko koliko je udubljenje ostaja lo, posle ega su se iskustva odmah zaboravljala. Zato ovek mora da zaboravi? upitao sam. Zato to zraenja koja su odgovorna za veu jas nou prestaju da budu naglaena im ratnici nisu u povienoj svesti, odgovorio je. Bez te naglaenosti ta god oni iskusili i emu god prisustvovali iezava Don Huan je rekao da je jedan od zadataka, koji su novi vidovnjaci smislili za svoje uenike, bio da ih nateraju da se sete, to jest da ponovo, u potonjim vremenima, naglase sami ona zraenja koja su upo trebljavali dok su bili u stanju poviene svesti. Podsetio me je da mi je Henaro uvek preporui vao da pokuam da piem vrhom prsta umesto olov kom, jer tako neu nagomilavati beleke. Don Huan je rekao kako je Henaro u stvari mislio kako treba, dok sam u stanjima poviene svesti, da iskoristim ne ka nenaglaena zraenja, da uskladitim dijalog i isku stvo i da se toga prisetim jednog dana, ponovo osvetljavajui zraenja koja sam upotrebio. Nastavio je da objanjava da se stanje poviene svesti ne vidi samo kao sjaj koji dopire dublje u jajoliki oblik ljudskih bia ve takoe i kao jai sjaj na povrini ahure. Ipak, to nije nita u poreenju sa sjajem koji odaje potpuna svest, koja se vidi kao eks-

plozija usijanja itavog svetlosnog jajeta. Ta eksplozija svetlosti je takve jaine da se granice koljke razlivaju i unutranja zraenja se ire izvan svega zamislivog. Da li su to naroite prilike, don Huane? Svakako. To se deava jedino vidovnjacima. Ni jedan drugi ovek niti bilo koje drugo ivo bie ne sija tako isto. Vidovnjaci koji oprezno postignu pot punu svest prizor su za gledanje. To je trenutak kada gore iznutra. Unutranji oganj ih guta. Pri pot punoj svesti oni se stapaju sa zraenjima na veliko i kliznu u venost. Posle nekoliko dana u Sonori dovezao sam don Huana u grad u junom delu Meksika gde su on i nje govo drutvo ratnika iveli. Naredni dan je bio topao i mutan. Oseao sam se lenj i nekako smeten. Sredinom popodneva vladala je najneprijatnija tiina u tom gradu. Don Huan i ja smo sedeli u udobnim stolicama u velikoj sobi. Rekao sam mu da mi ne prija ivot na meksikom selu. Nije mi se dopadalo oseanje da je ta tiina u gradu usiljena. Jedina galama koju sam ikad uo bili su deiji glasovi koji viu u daljini. Nikako nisam bio sposoban da ot krijem da li se igraju ili se od bola deru. Kada si ovde, uvek si u stanju poviene svesti, rekao je don Huan. U tome je velika razlika. Ali nije vano. Treba da se navikava da ivi u ovakvom gra du. Jednog e dana iveti u jednom takvom. Zato bih ja morao da ivim u ovakvom jednom gradu, don Huane? Objasnio sam ti da novi vidovnjaci ele da budu slobodni. A sloboda je najpustonije zamrena. Jedna od zamrenosti je da ratnici moraju odluno da trae promenu. Ti si predodreen da ivi onako kako ivi. Ti drai svoj razum tako to juri kroz svoj popis i suprotstavlja ga popisu svojih prijatelja. Ti manevri ti ostavljaju vrlo malo vremena da prouava sebe i svoju sudbinu. Morae da digne ruke od svega toga. Ba isto tako kao to e, ako je sve to od ovog gra da poznaje smrtonosan mir, morati da ranije ili kas nije potrai i drugu stranu medalje.

Da li je to ono to vi ovde radite, don Huane? Na se sluaj unekoliko razlikuje, jer mi smo na kraju potrage. Mi nita ne traimo. Ono to svi mi ovde radimo jeste neto to samo ratnik moe da pojmi. Provodimo dane ne radei nita. ekamo. Neu se ni kad umoriti od ponavljanja sledeeg: mi znamo da e kamo i znamo ta ekamo. Mi oekujemo slobodu! A sad, kad si to saznao, dodao je cerei se, vra timo se naem razgovoru o svesti. Kada smo bili u toj sobi obino nas nikad niko nije uznemiravao i don Huan bi uvek odluivao o du ini trajanja naih rasprava. Ali ovog puta se ulo ulju dno kucanje na vrata i Henaro je uao i seo. Nisam video Henara od dana kada smo u velikoj urbi izju rili iz njegove kue. Zagrlio sam ga. Henaro ima neto da ti kae, rekao je don Huan. Rekao sam ti da je on majstor svesti. Sada mogu da ti kaem ta sve to znai. Poto je skupna taka olabavljena udarom naguala, on moe da je natera da ode dublje u unutranjost svetlosnog jajeta. Objasnio je da je Henaro bezbroj puta gurao moju skupnu taku poto sam stupio u povienu svest. Onog dana kada smo otili na ogromnu zaravnjenu stenu da bismo razgovarali, Henaro je naveo moju skupnu taku da se dramatino pomeri u levu stranu toliko dra matino, zapravo, da je to bilo pomalo opasno. Don Huan je prestao da govori i izgledalo je da je spreman da Henaru prepusti prvenstvo. Klimnuo je kao da Henaru daje znak da neto kae. Henaro je ustao i priao mi. Plamen je vrlo vaan, rekao je blago. Da li se sea onog dana kada sam te terao da gleda u odraz suneve svetlosti na komadu kvarca, kada smo sedeli na onoj velikoj ravnoj steni? Kada je Henaro to pomenuo, setio sam se. Tog da na, ba poto je don Huan zautao, Henaro je pokazao prelamanje svetlosti koja je prolazila kroz komad ugla anog kvarca koji je on izvadio iz depa i poloio na ravnu stenu. Sijanje kvarca je odmah privuklo moju panju. Sledee ega se seam bilo je da sam uao

na steni dok je don Huan stajao iza stene sa zabri nutim izrazom lica. Ba sam hteo da kaem Henaru ega sam se setio, kad je on poeo da pria. Prislonio mi je usne na uvo i pokazao jednu od dveju gasnih svetiljki u sobi. Gledaj u plamen, rekao je. U njemu nema toplote. To je ist plamen. ist plamen te moe odneti u ponore nepoznatog. Dok je govorio, poeo sam da oseam udan pri tisak bila je to fizika teina. U uima mi je zujalo; oi mi se toliko suzile da nisam mogao da razaznam pokustvo. Nisam mogao da usredsredim pogled na jed nu taku. Iako su mi oi bile otvorene, nisam mogao da vidim snanu svetlost gasnih svetiljki. Sve je oko mene bilo tamno. Postojale su pruge otrovne zelene fosforescencije koje su osvetljavale tamne oblake koji su se kretali. Tada, kao to je odjednom iezao, vid mi se ponovo vratio. Nisam mogao da shvatim gde sam. inilo mi se da lebdim kao balon. Bio sam sam. Od straha mi je pripala muka i moj razum je pourio da prui jedino objanjenje koje je za mene u tom trenutku imalo smi sla: Henaro me je hipnotisao uz pomo plamena gasne svetiljke. Bio sam gotovo zadovoljan. Lako sam lebdeo, pokuavajui da se ne brinem; mislio sam da je nain da se ne brinem taj da se usredsredim na stanja kroz koja u morati da proem da bih se probudio. Prvo to sam primetio bilo je da ja nisam ja. Ni sam stvarno mogao ni u ta da gledam, jer nisam imao ime. Kada sam pokuao da prouim svoje telo, shva tio sam da jedino mogu da budem svestan, a ipak je to bilo kao da gledam dole u beskrajni prostor. Tu su bili udesni oblici briljantne svetlosti i mnotvo tam nih; i jedni i drugi su se kretali. Jasno sam video mrekanje ilibarskog sjaja koji je iao prema meni kao ogroman, spori okeanski talas. Onda sam shvatio da kao bova plutam u prostoru i da e me talas pokupiti i poneti. To sam prihvatio kao neizbeno. Ali, upravo pre nego to me je pogodio, dogodilo se neto sasvim neoekivano vetar me je oduvao sa puta tog talasa.

Silina tog vetra nosila me je uasnom brzinom. Proao sam kroz ogroman tunel jarko obojenih svetlosti. Vid mi se potpuno pomutio i onda sam osetio da se budim, da sam sanjao san koji je izazvao Henaro. Sledeeg trena bio sam u sobi sa don Huanom i Henarom. Prespavao sam vei deo sledeeg dana. Kasno popodne don Huan i ja smo ponovo seli da razgovaramo. He naro je pre toga bio sa mnom, ali je odbio da komentarie moj doivljaj. Henaro je sino ponovo gurnuo tvoju skupnu taku, rekao je don Huan. Ali je moda guranje bilo previe snano. Nestrpljivo sam don Huanu priao o svojoj viziji. Smeio se oigledno zamoren. Tvoja skupna taka se pomerila sa svog normal nog poloaja, rekao je. I to te je navelo da opaa zraenja koja se inae ne opaaju. Zvui prazno, zar ne? A ipak je to vrhunski podvig koji novi vidovnjaci tee da objasne. Objasnio je da ljudska bia uvek iznova odabiraju da opaaju ista zraenja zbog dvaju razloga. Prvi i naj vaniji je to smo mi nauili da se ta zraenja mogu opaziti i, drugi, to nae skupne take biraju i pripre maju ta zraenja za korienje. Svako ivo bie ima jednu skupnu taku, nasta vio je, koja odabira koja e se zraenja naglasiti. Vi dovnjaci mogu da vide da li svesna bia isto gledaju na stvari; tako to vide da li su njihove skupne take odabrale ista zraenja. Potvrdio je da je jedan od najveih prodora novih vidovnjaka bilo otkrie da to mesto na kome je smetena taka na ahuri ivih bia nije stalna odlika, ve da je odreeno navikom. Otud ogroman naglasak koji su novi vidovnjaci stavljali na nove akcije, na nova iskustva. Oajniki su eleli da se domognu novih upo treba, novih navika. Udar naguala je od velike vanosti, nastavio je, jer on navodi taku da se kree. On menja njen polo aj. Ponekad ak stvara trajnu pukotinu. Skupna taka

se sasvim izmeta, i svest se dramatino menja. Ali ono to je jo vanije jeste pravilno razumevanje istina o svesti, kako bi se shvatilo da se ta taka moe pokre nuti iznutra. alosna je istina da ljudska bia uvek gube kontumacijom. Jednostavno, ne znaju svoje mo gunosti. Kako ovek moe iznutra da postigne tu promenu? upitao sam. Novi vidovnjaci kau da je ostvarenje tehnika, rekao je. Oni kau da, pre svega, ovek mora da bude svestan da je svet koji opaamo proizvod injenice to su nae skupne take smetene na odreenim mestima na ahuri. Kada se to jednom shvati, skupna taka se moe pomerati skoro po elji, kao posledica novih na vika. Nisam sasvim shvatio ta je podrazumevao pod navikama. Zamolio sam ga da pojasni svoje gledite. Skupna taka se kod oveka javlja na odreenom podruju ahure, jer Orao tako komanduje, rekao je. Ali tano mesto je odreeno navikom, postupcima koji se ponavljaju. Prvo nauimo da ona moe da se smesti na tom mestu, i onda joj samo komandujemo da bude tu. Naa komanda postaje Orlova komanda i ta taka se uvruje na tom mestu. Razmotri to vrlo paljivo naa komanda postaje Orlova komanda. Stari vidov njaci su skupo platili to otkrie. Vratiemo se na to kasnije. Jo jednom je rekao da su se stari vidovnjaci na roito usredsreivali na razvijanje hiljada sloenih vradbinskih tehnika. Dodao je da je ono to nikad nisu shvatili bilo da njihovi komplikovani izumi, bi zarni kao i oni to su bili, nisu imali druge vrednosti osim to su bili sredstvo za slamanje uvrenosti nji hovih skupnih taaka i to su ih navodili na kretanje. Upitao sam ga da objasni to to je rekao. Ve sam ti pomenuo da je vraanje nalik na ula zak u orsokak, odgovorio je. Hteo sam da kaem da prakse vraeva nemaju sutinske vrednosti. Njiho va vrednost je indirektna, jer je njihova prava funk cija navoenje skupne take na pomeranje tako to

nagone prvu panju da shvati da ima vlast nad tom takom. Novi vidovnjaci su shvatili pravu ulogu koju su te vradbinske prakse igrale i odluili su da pristupe pravo procesu navoenja svojih skupnih taaka na pomeranje, izbegavajui sve druge besmislenosti rituala i bajanja. Ipak, u ivotu svakog ratnika rituali i ba janja su jednom zaista potrebni. Ja lino sam te uveo u sve mogue vrste vradbinskih postupaka, ali samo radi odmamljivanja tvoje prve panje od moi samozadubljenosti, koja je tvoju skupnu taku drala kruto uvrenu. Dodao je da je opsesivna zapetljanost prve panje u samozadubljenost ili promiljanje mona sila koja obavezuje, i da ritualno ponaanje, koje se ponavlja, prisiljava prvu panju da jedan deo energije oslobodi od posmatranja popisa, a kao posledica toga skupna taka gubi krutost. ta se deava osobama ija skupna taka izgubi vrstinu? upitao sam. Ako nisu ratnici, misle da gube razum, rekao je smeei se. Kao to si ti jednom mislio da e da poludi. Ako su ratnici, oni znaju da e poludeti, ali str pljivo ekaju. Vidi, biti fiziki i duevno zdrav znai da je skupna taka nepokretna. Kada se ona pokrene, to doslovce znai da je ovek poremeen. Rekao je da pred ratnicima ije su se skupne take pomerile stoje dve mogunosti. Jedna je da priznaju da su bolesni i da se ponaaju poremeeno, reagujui emocionalno na udesne svetove u koje su zbog pomeranja primorani da se osvedoe; druga je da ostanu neosetljivi, znajui da se skupna taka uvek vraa u svoj prvobitni poloaj. ta ako se skupna taka ne vrati u svoj prvobitni poloaj? upitao sam. Onda su ti ljudi izgubljeni, rekao je. Oni su ili neizleivo ludi, jer njihove skupne take nikad nee moi da skupe svet onakav kakav znamo, ili su vidov njaci bez premca koji su krenuli prema nepoznatom. ta odreuje da li je u pitanju jedno ili drugo?

Energija! Besprekornost! Besprekorni ratnici ne poaave. Oni ostaju netaknuti. Mnogo puta sam ti re kao da besprekorni ratnici mogu da vide zastraujue svetove i da ipak sledeeg trenutka zbijaju ale, da se smeju sa svojim prijateljima ili sa nepoznatima. Tada sam mu rekao, to sam mu inae govorio mnogo puta pre toga, da je ono to me navodi da verujem da sam bolestan serija poremeenih ulnih isku stava koje sam doiveo kao naknadne efekte gutanja halucinogenog bilja. Proao sam kroz stanja potpune prostorne i vremenske poremeenosti, kroz vrlo zamor ne gubitke mentalne usredsreenosti, stvarne vizije ili halucinacije mesta i ljudi u koje sam buljio kao da stvarno postoje. Nisam mogao da ne pomislim kako gubim razum. Po svim uobiajenim merilima ti si zaista gubio razum, rekao je, ali, sa gledita ratnika, ako si ga izgubio, nisi ga mnogo izgubio. Za vidovnjaka, um nije nita drugo do samoodraavanje ljudskog popisa. Ako izgubi to samoodraavanje, a ne izgubi podupirae, ti u stvari ivi jednim beskrajno jaim ivotom nego da si ga zadrao. Primetio je kako je moja mana moje racionalno reagovanje koje me sputava da shvatim da je udno vatost mojih ulnih iskustava bila odreena dubinom do koje se moja skupna taka pomerila unutar ovekovog pojasa zraenja. Rekao sam mu da ne mogu da razumem to to ob janjava, jer je konfiguracija koju je nazvao ovekov pojas zraenja meni neto nepojmljivo. Slikovito sam to zamislio kao traku postavljenu na povrinu lopte. Rekao je da imenovanje tog pojasa dovodi u za bludu i da e upotrebiti analogiju da ilustruje na ta misli. Objasnio je da je svetlosni oblik oveka kao lopta obinog sira u koju je utisnut kotur tamnijeg sira. Gledao me je i kikotao se. Znao je da ne volim sir. Nacrtao je emu na maloj tabli. To je bio jedan jajolik oblik koji je uzdu podelio na etiri dela. Rekao je da e odmah izbrisati pregradne linije, jer ih je na crtao samo da mi stavi do znanja gde se pojas nalazi na ljudskoj ahuri. Zatim je nacrtao debeo pojas na

liniji izmeu prvog i srednjeg dela i obrisao pregradne linije. Objasnio je da je taj pojas kao kotur ederskog sira koji je umetnut u loptu obinog sira. Da je lopta obinog sira providna, nastavio je, imao bi savren duplikat ljudske ahure. ederski sir prolazi sasvim kroz obian sir. To je kotur koji ide od povrine jedne do povrine druge strane. Skupna taka je kod ljudi smetena na povrini svetlosne ahure visoko gore, na tri etvrti visine sve tlosnog jajeta. Kada nagual pritisne tu taku jarkog sjaja, taka se pomera u kotur ederskog sira. Povi ena svest nastaje kada jarki sjaj skupne take osvetli uspavana zraenja u dubini kotura ederskog sira. Vi enje sjaja skupne take kako se pomera unutar ko tura izaziva oseanje da se pomera ulevo po povrini ahure. Ponovio je svoje poreenje tri ili etiri puta, ali ga ja nisam razumeo i morao je da objanjava dalje. Rekao je da prozirnost svetlosnog jajeta stvara utisak pokretanja ulevo, kad je zapravo svako kretanje sku pne take kretanje u dubinu, pravo u centar svetlosnog jajeta du najdebljeg dela ovekovog pojasa. Primetio sam kako to to on govori zvui kao da vidovnjaci koriste svoje oi kada vide kretanje skupne take. ovek nije nesaznajan, rekao je. ovekova svetlost se moe videti skoro kao da ovek koristi samo svoje oi. Dalje je objasnio da su stari vidovnjaci videli kre tanje skupne take, ali da nikad nisu shvatili da je to bilo pokretanje u dubinu; umesto toga oni su sledili svoje vienje i skovali frazu pomeranje ulevo, koju su novi vidovnjaci zadrali, iako znaju da je pogreno nazivati to pomeranjem ulevo. Takoe je rekao da je tokom mog druenja sa njim naveo moju skupnu taku da se pokrene bezbroj puta, kao to je sluaj ba u ovom trenutku. Poto je pome ranje skupne take uvek u dubinu, nikad nisam izgu bio oseanje identiteta, uprkos injenici to koristim zraenja koja nikad ranije nisam koristio.

Kada nagual gurne taku, nastavio je, taka od lazi u bilo koje mesto na ovekovom pojasu, ali uopte nije vano na koje, jer gde god da ode, to je uvek novo mesto. Velika provera koju su novi vidovnjaci stvorili za svoje ratnike uenike jeste da ponovo prou istim putem kojim je ila njihova skupna taka pod uticajem naguala. Kada se to vraanje obavi, ponovo se za dobije celokupnost oveka. Nastavio je da pria kako novi vidovnjaci tvrde da kada se jednom u toku naeg rasta sjaj svesti usmeri na ovekov pojas zraenja i odabere neka od njih za naglaavanje, ulazi u zaaran krug. to vie nagla ava odreena zraenja, to stabilnija biva skupna ta ka. To je isto kao kad se kae da naa komanda po staje Orlova komanda. Kada se naa svest razvije u prvu panju, nije potrebno ni da se kae da je koman da toliko snana da je razbijanje tog kruga i navoenje skupne take na pokretanje istinski podvig. Don Huan je rekao da je skupna taka takoe od govorna za ono to prva panja opaa u uslovima jata. Jedan primer za jato zraenja koja naglaenost primaju zajedno jeste ljudsko telo kako ga mi opaamo. Drugi deo naeg celokupnog bia, naa svetlosna ahura, ni kad nije naglaena i potisnuta je u zaborav; jer uinak skupne take nije samo da nas navede da opaamo jata zraenja i da nas navede da ne obraamo panju na zraenja. Kada sam navaljivao da mi objasni skupljanje u jata, odgovorio je da skupna taka zrai sjaj koji za jedno u grupe okuplja snopove zatvorenih zraenja. Tada se ti snopovi centriraju, kao snopovi, sa zrae njima na veliko. Okupljanje u jata se nastavlja ak i kada vidovnjaci imaju posla sa zraenjima koja nikada nisu koriena. Kad god se ona naglase, opaamo ih ba kao to opa amo jata prve panje. Jedan od najvanijih trenutaka koji su novi vi dovnjaci ikad imali, nastavio je, bio je kada su ot krili ta je nepoznato: samo zraenja koja je odbacila

prva panja. To je veliki dogaaj, ali da te podsetim, to je dogaaj u kome se moe obaviti grupisanje u jata. Nesaznajno je, s druge strane, venost u kojoj naa sku pna taka ne moe nita da skupi. Objasnio je da je skupna taka kao svetlosni mag net koji skuplja zraenja i grupie ih kud god ila u granicama ovekovog pojasa zraenja. To otkrie je proslavilo nove vidovnjake, jer je nepoznato prikazalo na nov nain. Novi vidovnjaci su primetili da su se ne ka od opsesivnih vizija vidovnjaka, ona koja je bilo gotovo nemogue pojmiti, poklapala sa pokretanjem skupne take u predele ovekovog pojasa koji je dija metralno suprotan mestu na kome je obino smetena. To su bile vizije tamne strane oveka, izjavio je. Zato je zove tamnom stranom oveka? upitao sam. Zato to je tmurna i zloslutna, rekao je. Nije to samo nepoznato ve i ta-me-briga-ta-je. ta je sa zraenjima koja su unutar ahure ali ne pripadaju ovekovom pojasu? upitao sam. Mogu li se ona opaati? Da, ali na zaista neopisiv nain, rekao je. Ona nisu ljudsko nepoznato, kao to je sluaj sa nekorienim zraenjima ljudskog pojasa, ve su gotovo neizmerno nepoznato u kome ljudske karakteristike uopte ne vae. To je stvarno jedno podruje takve neo doljive prostranosti da bi i najboljem vidovnjaku bilo teko da ga opie. Ponovo sam uporno tvrdio kako mi se ini da je misterija oigledno u nama. Misterija je izvan nas, rekao je. U sebi imamo samo zraenja koja pokuavaju da probiju ahuru. I zbog te injenice mi se razlikujemo, kako god da se okrene, bilo da smo proseni ljudi ili ratnici. Jedino su novi vidovnjaci zaobili tu prepreku. Oni se bore da vide. Uz pomo pokretanja svojih skupnih taaka uspeli su da shvate da je opaanje misterija. Ne toliko ono to opaamo, koliko ono to nas navodi da opa amo.

Pomenuo sam ti kako novi vidovnjaci veruju da su naa ula sposobna da otkriju bilo ta. Oni su u to bili uvereni jer su videli da je poloaj skupne take ono to odreuje ta naa ula opaaju. Ako skupna taka centrira zraenja unutar a hure u poloaju koji se razlikuje od njenog prirodnog poloaja, ljudska ula opaaju na nepomirljiv nain.

8 POLOAJ SKUPNE TOKE

Kada je sledei put don Huan produio da objanjava umee svesti, opet smo bili u njegovoj kui u junom Meksiku. Ta je kua, u stvari, pripadala svim lanovima drutva naguala, ali je Silvio Manuel slovio kao vlasnik i svi su se otvoreno odnosili prema njoj kao prema kui Silvija Manuela, iako sam se ja, iz nekog neobja njivog razloga, svikao da je nazivam don Huanova kua. Don Huan, Henaro i ja vratili smo se u tu kuu sa puta u planine. Toga dana, dok smo se odmarali posle duge vonje i jeli okasneli ruak, upitao sam don Huana emu to udno obmanjivanje. Uverovao me je da tu nema nikakve obmane, i da je nazivanje kue kuom Silvija Manuela bilo zadatak iz umea traganja koji su izvravali svi lanovi drutva naguala u svim okolnostima, ak i u privatnosti sopstvenih misli. Za bilo koga od njih, navaljivanje da se o toj kui raz milja pod bilo kakvim drugim okolnostima, bilo je ravno odricanju njihove pripadnosti drutvu naguala. Protestovao sam to mi to nikad ranije nije rekao. Nisam eleo da moje navike budu uzrok bilo kakve ne sloge. Nemoj da se brine zbog toga, rekao je smeei mi se i tapui me po leima. Ti moe ovu kuu da zove kako god eli. Nagual je povlaen. ena nagual, na primer, zove je kuom senki.

Prekinuli smo razgovor i nisam ga video sve dok nekoliko sati kasnije nije poslao po mene da doem u zadnje dvorite. On i Henaro su etali okolo, pored udaljenijeg kraja zida; video sam kako im se ruke pokreu, i to je delovalo kao da ivo razgovaraju. Bio je vedar sunan dan. Popodnevno sunce sijalo je pravo na neke od saksija sa cveem koje je visilo sa nadstrenice okolnog zida i bacalo senke na severni i istoni zid dvorita. Spoj jake ute svetlosti, masivnih vranih senki saksija i ljupkih, tananih otkrivenih sena krhkog bilja u cvatu koje je u njima raslo bio je divan. Neko s istananim okom za sklad i red potkresao je to bilje da stvara tako izvanredan utisak. ena nagual je to uradila, rekao je don Huan kao da mi ita misli. Tokom popodneva ona zuri u te senke. Pomisao na nju kako tokom popodneva pilji u te senke uinila je da u trenu osetim vrtoglavicu. Jaka uta svetlost toga asa, utihlost tog mesta i naklonost koju sam oseao prema eni nagual prizvah su u jed nom trenu svu usamljenost beskrajne staze ratnika. Don Huan je odredio obim te staze kada mi je rekao da su vidovnjaci ratnici totalne slobode, da oni jedino tragaju za krajnjim ciljem oslobaanja koji do lazi kada postignu totalnu svest. Shvatio sam, neuporedivo jasno, dok sam gledao u te senke na zidu koje mi nisu dale mira, ta je nagual ena mislila kada je rekla da je itanje poezije naglas jedino olakanje njenom duhu. Setio sam se da mi je dan pre toga itala neto, tu u dvoritu, ali nisam sasvim razumeo njenu tenju, njenu enju. To je bila pesma Huana Ramona Himenesa Beskonani as, za koju mi je rekla da za nju objedinjuje usamljenost ratnika koji ive da bi utekli u totalnu slobodu. Jedino zvono i ptica remete mir... ini se da to dvoje priaju sa suncem to tone.

Zlatna tiina, popodne od kristala. istota lutajua svija mirno drvee, i izvan svega toga prozirna reka sni da ubori preko biserja, tee slobodno i otie u beskraj. Don Huan i Henaro su mi prili i gledali me sa izrazom iznenaenja. ta mi zaista radimo, don Huane? upitao sam. Da li je mogue da se ratnici samo pripremaju za smrt? Nipoto, rekao je blago me tapui po ramenu. Ratnici se spremaju da budu svesni, a potpuna svest im dolazi tek kada u njima nema vie nimalo samovanosti. Tek kada su nita, oni postaju sve. Utihli smo na tren. Onda me je don Huan upitao da li sam u agoniji zbog samosaaljenja. Nisam odgovo rio jer nisam bio naisto. Nije ti krivo to si ovde, zar ne? upitao je don Huan uz bojaljiv smeak. Sigurno da mu nije krivo, uveravao ga je He naro. Onda je za trenutak izgledalo da se dvoumi. Poeao se po glavi, onda me pogledao i podigao obrve. Moda ti je krivo, rekao je. Je 1' ti krivo? Sigurno da mu nije krivo, sada je don Huan uveravao Henara. Ponovo je ekao glavu i izvijao obrvama. Moda ti je krivo? rekao je. Je 1' ti krivo? Sigurno da mu nije krivo! grmnuo je Henaro i obojica su prsnula u neobuzdan smeh. Kada su se smirili, don Huan je rekao da je samovanost pokretaka sila svakog napada melanholije. Do dao je da ratnici imaju pravo na stanje duboke tuge, ali da je tuga tu samo da bi ih zasmejala. Henaro e da ti pokae neto to je mnogo uzbud ljivije od sveg samosaaljenja koje moe da skupi, nastavio je don Huan. To je u vezi sa poloajem skupne take.

Henaro je odmah poeo da koraa du zida, grbei lea i prinosei butine do grudi. Nagual Hulijan mu je pokazao kako se hoda na taj nain, rekao je don Huan apatom. To se zove hod moi. Henaro zna nekoliko hodova moi. Gledaj ga netremice. Henarovi pokreti su odista opinjavali. Shvatio sam da pratim njegov hod, isprva oima a zatim, ne mogavi da odolim, i nogama. Podraavao sam njegov hod. Jednom smo proli oko dvorita i stali. Dok smo hodali, uoio sam lucidnost koju mi je pruao svaki korak. Kada smo se zaustavili, bio sam u stanju otre pripravnosti. uo sam svaki zvuk; otkri vao sam svaku promenu svetlosti i senke oko sebe. Bio sam zanesen oseanjem hitnje, bliske akcije. Oseao sam da sam neobino agresivan, miiav, smeo. U tom trenutku sam video ogroman raspon ravnice pred so bom; odmah iza sebe video sam umu. Ogromno drvee je bilo poredano pravo kao zid. uma je bila mrana i zelena; ravnica je bila sunana i uta. Dah mi je bio dubok i udno ubrzan, ali ne na nenormalan nain. Ipak me je ba ritam mog disanja gonio da kasam u mestu. Hteo sam da ponem da trim ili je, jo pre, moje telo to htelo, ali ba kada sam kretao, neto me je zaustavilo. Don Huan i Henaro su iznenada bili uz mene. Ho dali smo uza zid, Henaro mi je bio zdesna. Gurkao me je ramenom. Oseao sam na sebi teinu njegovog tela. Blago mi je pokazao nalevo i mi smo skrenuli pravo prema istonom dvorinom zidu. Za trenutak sam imao neobian utisak da emo da proemo kroz zid, i ak sam se pripremio za sudar, ali zaustavili smo se ispred samog zida. Dok sam jo uvek gledao u zid, obojica su me vrlo briljivo prouavali. Znao sam ta trae; hteli su da se uvere da sam pomerio svoju skupnu taku. Znao sam da jesam, jer mi se promenilo raspoloenje. Oi gledno su to i oni takoe znali. Blago su me uzeli pod ruke i u tiini poli sa mnom na drugu stranu zida, prema mranom prolazu, uzanom hodniku koji je dvo-

rite povezivao sa ostatkom kue. Tu smo stali. Don Huan i Henaro su se odmakli nekoliko stopa od mene. Sleva mi je bila ona strana kue koja je bila u tamnim senkama. Gledao sam u jednu praznu mranu sobu. Oseao sam fiziki umor, malaksalost, nezainteresovanost, a ipak sam proivljavao oseanje duhovne snage. Tada sam shvatio da sam neto izgubio. U mom telu nije bilo snage. Jedva sam mogao da stojim. Noge su mi napokon popustile i seo sam a zatim legao na bok. Dok sam leao tamo, bio sam proet najdivnijim mislima ljubavi prema Bogu, prema bojoj dobroti. Onda sam odjednom stajao pred glavnim oltarom u crkvi. Bareljefi prekriveni zlatnim listiima svetlucali su pri svetlosti hiljada svea. Video sam tamne figure mukaraca i ena koje su nosile ogromno raspee po stavljeno na ogromnu nosiljku. Uklonio sam im se s puta i izaao iz crkve. Video sam mnotvo ljudi, more svea, kako ide prema meni. Bio sam ushien. Potrao sam da im se pridruim. Nosila me je duboka ljubav. Hteo sam da budem s njima, da se molim Gospodu. Bio sam na svega nekoliko stopa od mnotva kada me je neto oinulo. Idueg trena bio sam sa don Huanom i Henarom. Podupirali su me s boka dok smo lenjo hodali okolo po dvoritu. Sutradan za vreme ruka don Huan je rekao da je Henaro gurnuo moju skupnu taku svojim hodom moi, i da je to mogao da uini jer sam ja bio u stanju unutranje tiine. Objasnio je da je kljuna taka svega to vidovnjaci rade neto o emu on pria od dana kad smo se sreli: zaustavljanje unutranjeg dijaloga. Stalno je naglaavao da je unutranji dijalog ono to skupnu taku dri uvrenu u njenom prvobitnom poloaju. Kad se jednom postigne tiina, sve je mogue, rekao je. Kazao sam mu da sam potpuno svestan injenice da sam u principu prestao da razgovaram sa sobom, ali da ne znam kako sam to izveo. Da se od mene trai da objasnim taj proces, ne bih znao ta da kaem.

Objanjenje je sasvim jednostavno, rekao je. To si izveo voljom, i tako si odredio novu nameru, novu komandu. Onda je tvoja komanda postala Orlova komanda. To je jedna od najizuzetnijih stvari koje su novi vi dovnjaci otkrili: da naa komanda moe da postane Orlova komanda. Unutranji dijalog se zaustavlja na isti nain kao to i poinje: inom volje. Na kraju krajeva, oni koji nas ue naterali su nas da razgova ramo sami sa sobom. Dok nas ue, oni koriste svoju volju a mi upoljavamo nau, i jedni i drugi ne znajui. Dok uimo da sa sobom razgovaramo, uimo da bara tamo voljom. Voljom, razgovaramo sami sa sobom. Nain da se razgovor sa sobom zaustavi jeste da se upotrebi sasvim isti metod: moramo da to hoemo, moramo da to nameravamo. utali smo nekoliko minuta. Pitao sam ga na koga je mislio kada je rekao da smo imali uitelje koji su nas nauili da razgovaramo sa sobom. Govorio sam o onome to se deava ljudskim biima dok su deca, uzvratio je, o vremenu kada ih svi redom ue da ponavljaju beskrajni dijalog o sebi. Taj dijalog postaje unutranji, i ta sila sama dri skupnu taku uvrenu. Novi vidovnjaci kau da deca imaju stotine ui telja koji ih ue gde tano da smeste svoju skupnu taku. Rekao je kako vidovnjaci vide da deca u poetku nemaju uvrenu skupnu taku. Njihova uhvaena zraenja su u stanju velikih metea, i njihove se skupne take pomeraju na sve strane unutar ljudskog pojasa, osposobljavajui decu da se usmere na zraenja na koja kasnije uopte ne obraaju panju. Zatim, dok rastu, stariji ljudi oko njih, svojim znatnim uticajem koji vre na njih, teraju skupne take dece da postanu jo vre uz pomo poveane sloenosti unutranjeg dijaloga. Unutranji dijalog je proces koji neprekidno jaa poloaj skupne take, jer je taj poloaj proizvoljan i zahteva stalno uvoenje novih snaga. Neosporna je injenica da mnoga deca vide, na stavio je. Veinu onih koji vide smatraju udacima i

ulau se svi napori da ih koriguju, da ih nateraju da uvrste poloaj svojih skupnih taaka. Ali, da li je mogue da se deca podstiu da svoje skupne take dre jo fluidnije? upitao sam. Samo ako ive sa novim vidovnjacima, rekao je. Inae e upasti u zamku kao i stari vidovnjaci, u za mrenosti tihe strane oveka. I, veruj mi, to je gore nego da se padne u ake racionalnosti. Don Huan je nastavio da iznosi svoju duboku na klonost prema ljudskoj sposobnosti da zavede red u haosu Orlovih zraenja. Tvrdio je da je svako od nas, po sopstvenom pravu, moan mag, i naa magija je u tome to nau skupnu taku drimo nepokolebljivo uvrenu. Sila zraenja na veliko, nastavio je, navodi na u skupnu taku da odabira odreena zraenja i da ih grupie za centriranje i opaanje. To je Orlova ko manda, ali svako znaenje koje pridajemo onome to opaamo naa je komanda, na magini dar. Rekao je da je, u svetlosti toga to je rekao, ono to je Henaro jue mene naveo da uinim bilo neto izuzetno sloeno a ipak jednostavno. Bilo je sloeno jer je od svih zahtevalo ogromnu disciplinu da unutranji dijalog utrne, da se dostigne stanje poviene svesti, i da neko odeta sa svojom skupnom takom. Iza svih tih sloenih radnji bilo je vrlo jednostavno ob janjenje novi vidovnjaci kau da je taan poloaj skupne take proizvoljan poloaj koji su izabrali nai preci, ona moe da se kree uz relativno malo napora; kada se jednom pokrene, ona izaziva nova centriranja zraenja, prema tome i nova opaanja. Davao sam ti bilje moi kako bih naterao tvoju skupnu taku da se kree, nastavio je don Huan. Bilje moi tako deluje; ali glad, umor, groznica i druge sline stvari imaju slian uinak. Greka prosenog o veka je to on misli da je rezultat pomeranja samo duevan. Kao to i sam moe da posvedoi, nije. Objasnio je da se u prolosti moja skupna taka pomerala bezbroj puta, ba kao to se pomerila jue, i da su najee svetovi koje je skupila bili toliko bliski svetu svakodnevnog ivota kao da su stvarno fantomski

svetovi. Nedvosmisleno je dodao da novi vidovnjaci automatski odbacuju takve vizije. Te vizije su proizvod ovekovog inventarisanja, nastavio je. Nemaju vrednosti za ratnike koji trae fantomsku slobodu, jer ih stvara bono pomeranje skup ne take. Uutao je i gledao me. Znao sam da je pod bo nim pomeranjem mislio na pomeranje take od jedne do druge strane po irini ovekovog pojasa zraenja namesto pomeranja u dubinu. Pitao sam ga di li je tako. Tano, to sam mislio, rekao je. Na obema ivi cama ovekovog pojasa zraenja postoji skladite ot padaka, neizmerna gomila ljudskog ubreta. To je vrlo morbidno, zlokobno skladite. Imalo je veliku vrednost za stare vidovnjake, ali ne i za nas. Jedna od najlakih stvari koje ovek moe da uradi jeste da upadne u to. Jue smo Henaro i ja hteli da ti pruimo ivi primer tog bonog pomeranja; to je razlog to smo etali tvoju skupnu taku, ali svaka oso ba moe da dopre do tog skladita jednostavnim za ustavljanjem unutranjeg dijaloga. Ako je pomeranje minimalno, rezultati se objanjavaju kao matarije uma. Ako je pomeranje znatno, rezultati se nazivaju haluci nacijama. Pitao sam ga da objasni in etanja skupne take. Rekao je da kad ratnici jednom postignu unutranju tiinu zaustavljanjem svog unutranjeg dijaloga, zvuk hoda moi, vie nego njegov izgled, hvata njihove skup ne take. Ritam priguenog kretanja odmah hvata silu centriranja zraenja unutar ahure, koja su bila nepo vezana zbog unutranje tiine. Ta sila se odmah zakai za ivice pojasa, nastavio je. Na desnom rubu nalazimo beskrajne slike fizikih aktivnosti, nasilja ubijanja, sladostraa. Na levom rubu nalazimo duhovnost, religiju, Boga. Henaro i ja smo etali tvoju skupnu taku do obaju rubova, da bismo ti pruili potpun uvid u tu ljudsku gomilu ubreta. Don Huan je drukije izloio, kao da je razmislio malo bolje, da je jedno od najtajanstvenijih vidova ratnikovog znanja neverovatno delovanje unutranje tiine.

Rekao je da, kada se jednom postigne unutranja ti ina, spone koje skupnu taku povezuju za odreeno mesto na kome je smetena poinju da pucaju i skupna taka moe slobodno da se kree. Rekao je da je skretanje obino ulevo, da je pred nost takvog usmerenja prirodna reakcija veine ljud skih bia, ali da ima vidovnjaka koji mogu da usmere. to kretanje prema poloajima ispod uobiajenog mesta na kome je taka smetena. Novi vidovnjaci to pomeranje nazivaju pomeranje nadole. Vidovnjaci trpe sluajna pomeranja nadole, na stavio je. Skupna taka se tu, na svu sreu, ne zadr ava dugo, jer to je poloaj zveri. Odlaenje nadole nije u naem interesu, iako je to najlake uraditi. Don Huan je takoe rekao da je meu mnogim za bludama u procenjivanju koje su poinili stari vidov njaci jedna od najteih bila pomeranje njihovih skup nih taaka u neizmerno podruje ispod, koje je od njih nainilo strunjake u poprimanju ivotinjskih oblika. Odabirali su razne ivotinje za svoju taku referencije i zvali te ivotinje svojim nagualom. Verovali su da e pomeranjem svojih skupnih taaka na posebna mesta poprimiti osobine odabrane ivotinje, njenu sna gu, ili mudrost, ili lukavstvo, ili okretnost, ili svirepost. Don Huan me je uveravao da ima uasnih primera takve prakse ak i meu dananjim vidovnjacima. Re lativna lakoa sa kojom se ovekova skupna taka kree prema bilo kom niem poloaju veoma je primamljiva za vidovnjake, naroito za one koji naginju na tu stranu. Zato je dunost naguala da isproba svoje ratnike. Tada mi je rekao da me je stavio na probu pomerajui moju skupnu taku u donji poloaj, dok sam bio pod uticajem biljke moi. Onda je vodio moju skup nu taku dok nisam izdvojio vranin pojas zraenja, a rezultat toga bilo je moje pretvaranje u vranu. Ponovo sam don Huanu postavio pitanje koje sam mu postavljao mnogo puta. Hteo sam da znam da li sam se ja fiziki pretvorio u vranu ili sam samo razmiljao i oseao kao ona. Objasnio je da pomeranje ispod uvek proizvodi potpuni preobraaj. Dodao je da ukoliko skupna taka ode preko kritinog praga, svet

nestaje; prestaje da bude onakav kakav je kad smo ljudi. Priznao je da je moj preobraaj bio zaista zapa njujui u svakom pogledu. Moja reakcija na to iskustvo dokazala mi je da ne naginjem tom smeru. Da nije bilo tako, morao bih da uloim ogromnu energiju ka ko bih pobedio sklonost da ostanem u tom podruju ispod, koje neki vidovnjaci smatraju najugodnijim. Dalje je rekao da se nesvesno pomeranje nadole povremeno deava svakom vidovnjaku, ali da takvo pomeranje postaje sve ree kako se njihove skupne take pomeraju dalje ulevo. Meutim, svaki put kada se to desi, mo vidovnjaka kome se to deava prilino se smanjuje. To je nazadak kome je, da bi se popravio, potrebno vreme i veliki napor. Ta posrnua prave vidovnjake krajnje mranim i malodunim, nastavio je, a u odreenim sluajevima krajnje razumnim. Kako vidovnjaci mogu da izbegnu ta pomeranja nadole? upitao sam. Sve zavisi od ratnika, rekao je. Neki od njih su po prirodi skloni da se preputaju svojim marifet lucima, na primer ti. Oni su ti koji su teko pogoeni. Takvima kao to si ti preporuujem dvadesetetvoroasovnu budnost ta god da rade. Disciplinovani mu karci i ene su manje skloni takvoj vrsti pomeranja; njima bih preporuio dvadesettroasovnu budnost. Gledao me je ucakljenim oima i smejao se. enski vidovnjaci se mnogo ee pomeraju na dole nego muki, rekao je. Ali one su takoe sposobne da iz tog poloaja iskoe bez ikakvog napora, dok mu karci opasno oklevaju u njemu. Takoe je rekao da ene vidovnjaci imaju neobinu sposobnost da svoje skupne take navedu da se zadre u bilo kom poloaju u podruju ispod. Mukarci to ne mogu. Mukarcima je svojstvena trezvenost i nakana, ali su veoma malo talentovani; to je razlog to nagual u svom drutvu mora da ima osam ena vidovnjaka. ene podstiu da se pree neizmerna pusto nepoznatog. Zajedno sa tom prirodnom sposobnou, ili kao njenu posledicu, ene poseduju najdivljaniju estinu. Stoga

one s lakoom mogu da uzmu ivotinjski oblik, razjaren i neuporedivo surov. Ako misli o stranim stvarima, nastavio je, o neem bezimenom to vreba iz tame, ti misli, a da to i ne zna, o eni vidovnjaku koja je u poloaju u neizmernom podruju ispod. Prava strava se upravo tu skriva. Ako ikada naie na izopaenu enu vidov njaka, bei bestraga! Upitao sam ga da li su drugi organizmi sposobni da pomeraju svoje skupne take. Njihove take mogu da se pomeraju, rekao je, ali to pomeranje ne zavisi od njihove volje. Da li se skupna taka drugih organizama takoe obuava da bude tamo gde je? Svaki novoroeni organizam se na ovaj ili onaj nain uvebava, odgovorio je. Na kraju krajeva, mi moda ne shvatamo kako tee njihova obuka, ak ne razumemo kako je to kod nas, ali vidovnjaci vide da su novoroenad podstaknuta da rade isto to i njihova vrsta. To je tano ono to se zbiva ljudskim mladuncima: vidovnjaci vide da se njihove skupne take po meraju na sve strane, a zatim vide kako prisustvo od raslih vezuje svaku taku na jedno mesto. Isto se de ava svim drugim organizmima. Izgledalo je da don Huan razmilja za trenutak, a onda je dodao da postoji jedno jedinstveno dejstvo ljudske skupne take. Pokazao je na drvo napolju. Kada mi, ozbiljna odrasla ljudska bia, gledamo drvo, rekao je, nae skupne take centriraju bezbroj zraenja i postiu udo. Nae skupne take omogua vaju nam da opaamo jato zraenja koja nazivamo drvo. Objasnio je da skupna taka ne samo to stvara centriranost koja je potrebna za opaanje ve takoe brie centriranost odreenih zraenja da bi postigla veu istananost opaanja, pobrala kajmak, prepreden ljudski izum bez premca. Rekao je da su novi vidovnjaci primetili da su samo ljudska bia sposobna da naknadno grupiu zra enja. Upotrebio je pansku re za skupljanje, desnate, da bi opisao in skupljanja najukusnijeg krema sa po-

vrine posude prokuvanog i ohlaenog mleka. Isto tako, kada je re o opaanju, ovekova skupna taka uzima jedan deo zraenja koja su ve bila odabrana za cen triranje i od njih stvara jo ukusnije sklopove. To to ljudi poberu, nastavio je don Huan, mno go je stvarnije od onog to druga stvorenja opaaju. U tome je zamka za nas. Toliko nam se ine stvarna da zaboravljamo da smo ih mi stvorili nareujui naim skupnim takama da se pojave tamo gde su se pojavile. Zaboravljamo da su stvarne samo zato to je naa ko manda da ih opaamo kao stvarna. Imamo mo da poberemo kajmak zraenja, ali ne moemo da se zati timo od sopstvenih komandi. To se mora upamtiti. Ostaviti odreene ruke onome to skidamo, kao to mi radimo, jeste zabluda u prosuivanju za koju pla amo isto tako skupo kao i stari vidovnjaci za svoje zablude.

9 POMICANJE NADOLE

Don Huan i Henaro su bili na putu na koji su odlazili jednom godinje, u severni deo Meksika, u pustinju Sonoru, u potragu za lekovitim biljem. Jedan od vidov njaka iz drutva naguala, Vicente Medrano, koji je bio travar, koristio je to bilje za spravljanje lekova. Pridruio sam se don Huanu i Henaru u Sonori, kada im se putovanje ve bliilo kraju, ba na vreme da ih povezem na jug i vratim kui. Dan pre nego to smo krenuli don Huan je neoe kivano nastavio da objanjava umee svesti. Odmarali smo se u senci nekog visokog bunja u podnoju pla nine. Bilo je kasno popodne, gotovo mrak. Svaki od nas je nosio veliki jutani dak pun bilja. im smo spustili dakove, Henaro je legao na tlo i zaspao, presavivi jaknu umesto jastuka. Don Huan mi je govorio tiho, kao da nije hteo da probudi Henara. Rekao je da je do sada objasnio ve inu istina o svesti i da je preostala jo samo jedna istina o kojoj emo raspravljati. Poslednja istina, uveravao me je, bila je najbolje od svih otkria starih vidovnjaka, a da oni sami to nikad nisu saznali. Njegovu ogromnu vrednost uoili su mnogo godina kasnije novi vidovnjaci. Objasnio sam ti da ovek ima jednu skupnu taku, nastavio je, i da ta skupna taka centrira zrae nja za opaanje. Takoe smo raspravili da se ta taka

seli sa svog utvrenog poloaja. Dakle, poslednja je istina da, kada se skupna taka jednom pomeri izvan odreenih granica, ona moe da sakupi svetove potpuno razliite od sveta koji poznajemo. Nastavljajui apatom, rekao je da odreene geo grafske oblasti ne samo to pomau to nesigurno pomeranje skupne take ve, takoe, biraju odreene pravce tog pomeranja. Na primer, pustinja Sonore po mae da se skupna taka pomeri nie od svog uobia jenog poloaja, u poloaj zveri. To je razlog to u Sonori ima pravih vraeva, nastavio je. Naroito vraara. Ve si upoznao jednu od njih, la Katalinu. U prolosti sam organizovao tak mienja izmeu vas dvoje. Hteo sam da navedem tvoju skupnu taku da se pokrene, a la Katalina je svojim bu dalastim vradbinama dobro prodrmala. Don Huan je objasnio da su jeziva iskustva koja sam doiveo sa la Katalinom bila deo ranijeg dogovora izmeu njih dvoje. ta misli da je pozovemo da nam se pridrui? upitao me je Henaro glasno, dok je sedeo. Odsenost njegovog pitanja i udna boja njegovog glasa trenutno su me gurnule u strah. Don Huan se smejao i drmusao me za ruku. Uveravao me je da nema razloga za uzbunu. Rekao je da nam je la Katalina kao roaka ili kao tetka. Ona je deo naeg sveta, iako u potpunosti ne sledi nae tra ganje. Ona je beskrajno slinija prastarim vidovnjacima. Henaro se nasmejao i namignuo mi. Znam da te ona popaljuje, rekao mi je. Ona mi je sama priznala da svaki put kada se sa njom sretne, to se vie prepadne, to se vie popali. Don Huan i Henaro su se srnejali skoro histerino. Morao sam da priznam da mi se na neki nain uvek inilo da je la Katalina vrlo zastraujua, ali da je istovremeno krajnje privlana ena. Ono to je na mene ostavljalo najvei utisak jeste njena energija ko jom je odisala. Ona ima toliko sauvane energije, komentarisao je don Huan, da ti ne mora da bude u povienoj

svesti da ona navede tvoju skupnu taku da se pomeri sve do dna bezdana leve strane. Don Huan je ponovo rekao da je la Katalina sa nama u vrlo bliskim odnosima, jer ona pripada drutvu naguala Hulijana. Objasnio je da obino nagual i svi lanovi njegove druine naputaju svet zajedno, ali da postoje sluajevi kada oni odlaze u manjim grupama ili jedan po jedan. Nagual Hulijan i njegovo drutvo su primer ovog drugog. Iako je on otiao sa ovog sveta pre skoro etrdeset godina, la Katalina je jo uvek ovde. Podsetio me je na neto to mi je ranije pomenuo da se drutvo naguala Hulijana sastojalo od tri potpuno nedosledna mukarca i osam izvanrednih ena. Don Huan je uvek govorio da je ta razlika jedan od razloga to su lanovi drutva naguala Hulijana na putali svet jedan po jedan. Rekao je da je la Katalina bila vezana za jednu od izvanrednih ena vidovnjaka iz drutva naguala Hu lijana, koja je nauila izvanrednim manevrima pokre tanja sopstvene skupne take u donje podruje. Ona je bila jedan od vidovnjaka koji je trebalo da poslednji napuste svet. Doivela je izuzetnu starost i poto su ona i la Katalina poreklom iz Sonore, vratile su se u nje nim poodmaklim godinama u pustinju i ivele zajedno dok vidovnjakinja nije napustila ovaj svet. Tokom godina koje su zajedno proivele la Katalina je postala njen najposveeniji pomaga i uenik, uenik koji je eleo da naui ekstravagantne naine koje su stari vi dovnjaci znali za pokretanje skupne take. Upitao sam don Huana da li je la Katalinino zna nje bitno razliito od njegovog znanja. Mi smo sasvim isti, odgovorio je. Ona je vie kao Silvio Manuel ili Henaro; ona je u stvari njihova enska verzija, ali, naravno, poto je ena, beskonano je agresivnija i opasnija nego njih dvojica zajedno. Henaro je potvrdio klimnuvi glavom. Beskona no, rekao je i opet namignuo. Da li se ona pridruila tvojoj druini? pitao sam don Huana.

Rekao sam da nam je ona kao roaka ili tetka, odgovorio je. Hteo sam da kaem da ona pripada sta rijoj generaciji, iako je mlaa od svih nas. Ona je poslednja iz te grupe. Retko se via sa nama. Ona nas ba i ne voli. Za nju smo suvie kruti, jer je navikla da opti s nagualom Hulijanom. Ona vie voli pustolovnost nepoznatog nego traganje za slobodom. U emu je razlika izmeu to dvoje? upitao sam don Huana. U poslednjem delu mog objanjenja istina o sve sti, odgovorio je, raspravljaemo o toj razlici na miru i do tanina. Ono to je u ovom trenutku za nas vano jeste to to ti ljubomorno uva udne tajne u tvojoj svesti leve strane; zato se ti i la Katalina volite me usobno. Ponovo sam tvrdio da je ne volim, ve da se vie divim njenoj velikoj snazi. Don Huan i Henaro su se smejali i tapali me kao da znaju neto to ja ne znam. Ona te voli jer zna kakav si, rekao je Henaro i cmoknuo. Ona je vrlo dobro znala naguala Hulijana. Obojica su me dugo gledali i od toga sam se oseao zbunjen. Na ta ciljate? upitao sam Henara ratoborno. Iscerio se na mene i aljivo mrdao obrvama gore-dole. Ali, utao je. Don Huan je progovorio i prekinuo utanje. Postoje vrlo udne zajednike crte izmeu tebe i naguala Hulijana, rekao je. Henaro samo pokuava da otkrije da li si ti toga svestan. Upitao sam ih obojicu kako, za ime sveta, mogu da budem svestan neeg toliko nezamislivog. La Katalina misli da si svestan, rekao je Henaro. Ona to tvrdi jer naguala Hulijana poznaje bolje od bilo koga meu nama. Pobunio sam se kako ne mogu da verujem da ona zna naguala Hulijana, kad je on napustio svet pre skoro etrdeset godina. La Katalina nije ba zelena, rekao je Henaro. Ona samo izgleda mlada; to je deo njenog znanja.

Ba kao to je to bilo deo znanja naguala Hulijana. Ti si je video samo kada izgleda mlada. Da si je video ka da izgleda stara, strano bi se prepao. Ono to la Katalina radi, upao je don Huan, moe se objasniti samo terminima triju umea: umea svesti, umea traganja i umea namere. Ali danas emo ono to ona radi ispitivati samo u svetlosti poslednje istine o svesti: istine koja kae da skupna taka moe da skupi svetove drukije od ovog naeg, poto se pomeri sa prvobitnog poloaja. Don Huan mi je dao znak da ustanem. Henaro je takoe ustao. Mahinalno sam dograbio jutani dak pun lekovitog bilja. Henaro me je zaustavio kada sam hteo da ga bacim na rame. Pusti dak na miru, rekao je smejui se. Treba da malo propeaimo uzbrdo i da se naemo sa la Katalinom. Gde je ona? upitao sam. Gore, rekao je Henaro pokazujui vrh jednog brdaca. Ako zamuri i upilji se, videe je kao vrlo tamnu mrlju naspram zelenog bunja. Naprezao sam se da vidim tamno mesto, ali nita nisam mogao da razaberem. Imao sam vrtoglavicu i boleo me stomak. Don Huan me je pokretom ruke pourivao da idem gore, ali nisam se usuivao da se pokrenem. Konano me je Henaro uzeo podruku i obojica smo se peli prema vrhu brda. Kada smo tamo stigli, shvatio sam da se i don Huan popeo odmah za nama. Sva trojica smo stigli na vrh istovremeno. Don Huan je vrlo mirno poeo da govori Henaru. Pitao ga je da li pamti brojne prilike kada je nagual Hulijan hteo obojicu da zadavi jer su se preputali strahu. Henaro se okrenuo prema meni i uveravao me da je nagual Hulijan bio nemilosrdan uitelj. On i njegov uitelj nagual Elijas, koji je tada jo bio u svetu, gu rali su svaije skupne take preko krajnjih granica a njih putali da se sami o sebi staraju.

Jednom sam ti rekao da nam je nagual Hulijan preporuivao da ne traimo svoju seksualnu energiju, nastavio je Henaro. Hteo je time da kae da je za pokretanje skupne take oveku potrebna energija. Ako je ovek nema, udar naguala nije udar slobode ve udar smrti. Bez dovoljno energije, rekao je don Huan, sila centriranja mrvi. Mora da ima energiju da bi podneo pritisak centriranja koja se nikad ne dogaaju u obinim okolnostima. Henaro je rekao da je nagual Hulijan bio uitelj koji nadahnjuje. Uvek je nalazio naina da poduava i da se istovremeno zabavlja. Jedan od njegovih ui teljskih izuma bio je da ih ulovi nespremne u njihovoj normalnoj svesti i da im pomeri skupne take. Od tada pa nadalje sve to je trebalo da uradi da bi imao njihovu nepodeljenu panju bilo je da im zapreti neo ekivanim udarom naguala. Nagual Hulijan je bio zaista izuzetan ovek, re kao je don Huan. Bio je vrlo vet s ljudima. inio je najcrnje stvari na svetu, ali kada ih je on radio, bile su to velike stvari. Da ih je radio neko drugi izgledale bi sirove i grube. Nagual Elijas, s druge strane, to nije umeo, ali je bio zaista veliki, veliki uitelj. Nagual Elijas je bio vrlo slian nagualu Huanu Matusu, rekao mi je Henaro. Oni su se vrlo dobro slagali. I, nagual Elijas ga je svemu nauio a da ga nikad nije prevario niti povisio ton. Ali nagual Hulijan je bio sasvim drukiji, na stavio je Henaro gurkajui me prijateljski. Rekao bih da je on ljubomorno uvao udne tajne u svojoj levoj strani, ba kao i ti. Zar ne misli i ti tako? upitao je don Huana. Don Huan nije odgovorio samo je potvrdno klim nuo. Izgledalo je da suzdrava smeh. Bio je vragolaste prirode, rekao je don Huan i obojica su prasnuli u gromoglasan smeh. injenica da oigledno aludiraju na neto to znaju naterala me je da se oseam jo ugroeniji.

Don Huan je prozaino rekao da se to odnosi na bizarne tehnike vraanja koje je nagual Hulijan tokom ivota izuio. Henaro je dodao da je nagual Hulijan, pored naguala Elijasa, imao jedinstvenog uitelja. Ui telja koji ga je neizmerno voleo i nauio ga neobinim i sloenim putevima da pokrene svoju skupnu taku. Rezultat toga bio je da se nagual Hulijan veoma neo bino ponaao. Ko je bio taj uitelj, don Huane? upitao sam. Don Huan i Henaro su se zgledali i kikotali kao dva deteta. Vrlo je teko odgovoriti na to pitanje, uzvratio je don Huan. Sve to mogu da kaem je da je on uitelj koji je odstupio od toka nae loze. Nauio nas je mnogim dobrim i loim stvarima, ali to je najgore, nauio nas je ta su radili stari vidovnjaci. Tako su neki od nas upali u zamku. Nagual Hulijan je jedan od njih, a takoe i la Katalina. Mi se samo nadamo da ti nee da poe njihovim stopama. Odmah sam se pobunio. Don Huan me je pre kinuo. Rekao je da ne znam protiv ega se bunim. Dok je don Huan govorio, bio sam strano ljut na njega i Henara. Iznenada sam pobesneo i drao se na njih iz sveg glasa. Moja reakcija bila je do te mere u neskladu sa mnom da me je prestravila. Kao da sam bio neko drugi. Prestao sam i gledao ih oe kujui pomo. Henaro je svoje ruke drao na leima don Huana, kao da mu je bila potrebna potpora. Obojica su se nekontrolisano smejali. Bio sam toliko utuen da sam skoro plakao. Don Huan mi je priao. Ponovo me uveravajui, spustio mi je ruku na rame. Rekao je da pustinja Sonora, zbog razloga koji su njemu nepojmljivi, podstie odreenu ratobornost u oveku i u bilo kom drugom organizmu. Ljudi mogu da kau da je to zato to je vazduh ovde suvie suv, nastavio je, ili to je suvie topao. Vidovnjaci bi rekli da ovde postoji naroito slivanje Orlovih zraenja, koja, kao to sam ve rekao, pomau da se skupna taka pomeri nadole.

Kako je da je, ratnici su na ovom svetu da se vebaju da budu nepristrasni svedoci, a takoe da shvate nau misteriju i naslauju se likovanjem kada otkriju ta smo mi stvarno. To je najvie postignue novih vidovnjaka. I ne postie ga svaki ratnik. Mi verujemo da to nagual Hulijan nije uspeo. On je poklekao na putu, a takoe i la Katalina. Dalje je rekao da ovek da bi bio nagual bez prem ca mora da voli slobodu, i da mora da bude vrhunski nepristrastan. Objasnio je da ono to put ratnika ini toliko opasnim jeste to to je on suprotan ivotnim okolnostima savremenog oveka. Rekao je da je savremeni ovek napustio carstvo nepoznatog i tajanstve nog i da se naselio u carstvu funkcionalnog. Okrenuo je lea svetu crnih slutnji i likovanja i predao se svetu dosade. Mogunost da se iznova vrate misteriji sveta, nastavio je don Huan, ponekad je previe i za ratnike, i oni podleu; zavodi ih ono to sam nazvao velikom pustolovinom nepoznatog. Oni zaboravljaju traganje za slobodom; zaboravljaju da budu nepristrasni svedoci. Utonu u nepoznato i vole ga. I ti misli da sam ja jedan od tih, zar ne? upitao sam don Huana. Mi ne mislimo, znam to, odgovorio je Henaro. A la Katalina zna bolje od bilo koga drugog. Zato bi ona to znala? zahtevao sam odgovor. Jer joj se svia, odgovorio je Henaro izgovara jui rei kominim tonom. Hteo sam ponovo da ponem vatreno da rasprav ljam kada me je don Huan prekinuo. Nema potrebe da se toliko uzbuuje, rekao mi je. To si to si. Nekima je borba za slobodu tea. Ti si jedan od njih. Da bismo uspeli da budemo nepristrasni svedoci, nastavio je, poeli smo tako to smo shvatili da je uvrenost ili kretanje skupne take sve to je do nas i sveta koji gledamo, kakav god da je taj svet. Novi vidovnjaci kau da smo mi, kada smo na uili da sa sobom razgovaramo, nauili kako da se za-

glupljujemo da bismo skupnu taku drali uvrenu na jednom mestu. Henaro je buno zapljeskao akama i zviznuo pro dorno imitirajui zviduk fudbalskog trenera. Ajde da pokrenemo tu skupnu taku! viknuo je. Gore, gore, gore! Mrdaj, mrdaj, mrdaj! Svi smo se jo uvek smejali kada se bunje sa moje desne strane iznenada uskomealo. Don Huan i Henaro su odmah seli sa levom nogom podvijenom pod telo umesto sedita. Desna noga, sa podignutim kolenom bila je kao tit pred njima. Don Huan mi je dao znak da isto uradim. Podigao je obrve i uglovima usana na pravio pokret ljutnje. Vraevi imaju sopstvene lutke, rekao je anatom. Kada se skupna taka pokrene do regija ispod njenog normalnog poloaja, vidno polje vraa je ogranieno. Ako te vide da stoji, napae te. Nagual Hulijan me je jednom dva dana drao u ovom poloaju ratnika, apnuo mi je Henaro. ak sam morao da piam dok sam sedeo u ovom poloaju. I da sere, dodao je don Huan. Tano, rekao je Henaro. I onda mi je, kao uz gred, apnuo: Nadam se da si ve kakio. Ako ti creva nisu prazna kad se la Katalina pokae, usrae se u gae, osim ako ti ne pokaem kako da ih skine. Ako mora da kenja u ovom poloaju, treba da svue pantalone. Poeo je da mi pokazuje kako da se izvuem iz pantalona. Radio je to najozbiljnije i najbriljivije. Sva moja koncentracija bila je usmerena na njegove po krete. Tek kad sam bio bez pantalona primetio sam da don Huan urla od smeha. Shvatio sam da se Henaro ponovo sprda sa mnom. Ba sam hteo da ustanem i obuem pantalone, kada me je don Huan zaustavio. Smejao se toliko da je jedva izgovarao rei. Rekao mi je da ostanem na mestu, da Henaro sve radi samo napola u ali, i da je la Katalina stvarno tu iza bunja. Njegov ton uzbuenosti, usred smeha, ulovio me je. Sledio sam se na mestu. Trenutak kasnije utanje u bunju bacilo me je u takvu paniku da sam zaboravio

na svoje pantalone. Gledao sam Henara. Bio je opet obuen. Slegnuo je ramenima. ao mi je, apnuo je. Nisam imao vremena da ti pokaem kako da ih, ne ustajui, obue. Nisam imao vremena da se naljutim ili da im se pridruim u veselju. Iznenada, ba preda mnom, bunje se razmaklo, i najuasniji stvor se pojavio. Bio je to liko neobian da se vie nisam bojao. Bio sam opinjen. ta god da je bilo preda mnom nije bilo ljudsko bie; bilo je to neto to ak ni izdaleka nije podsealo na njega, vie je liilo na reptila. Ili na velikog grotesknog insekta. Ili ak na kosmatu, krajnje odvratnu pticu. Nisam mogao da vidim nikakve noge, samo ogromnu runu glavu. Nos je bio spljoten i nozdrve su bile dve ogromne rupe sa strane. Imalo je neto poput kljuna sa zubima. Koliko je to stvorenje bilo zastraujue, to liko su mu oi bile velianstvene. Bile su kao dva hipnotika jezera nepojmljive bistrine. U njima je bilo znanje. Nisu to bile ljudske oi, niti oi ptice, niti oi bilo ega to sam ikada video. Stvor se primakao s moje leve strane utei kroz bunje. Dok sam pokretao glavu da bih ga pratio, primetio sam da izgleda da su don Huan i Henaro opinje ni njegovim prisustvom kao i ja. Palo mi je na pamet da ni oni nisu nikad videli nita slino. U jednom trenu stvor je potpuno nestao iz vida. Ali trenutak kasnije zaulo se mumlanje i divovsko ob lije se ponovo pojavilo pred nama. Bio sam oaran i istovremeno zabrinut injenicom to se ni najmanje nisam bojao tog grotesknog stvora. Kao da je moj preanji strah iskusio neko drugi. Osetio sam u jednom trenutku da poinjem da se uspravljam. Protiv moje volje noge su mi se ispru ile i naao sam se gde stojim naspram tog stvorenja. Nejasno sam osetio da skidam jaknu, koulju i cipele. Bio sam nag. Miii na nogama su mi se napinjali od snanih monih greva. Skakao sam gore-dole sa kolo salnom okretnou, a onda smo se stvor i ja utrkivali do nekog neopisivog zelenila u daljini. Stvor je jurio preda mnom uvijajui se kao zmija. Ali onda sam uhvatio korak s njim. Dok smo jurili

skupa, postao sam svestan neega to sam ve znao taj stvor je stvarno bila la Katalina. Sasvim iznenada, sa mnom je bila la Katalina od krvi i mesa. Kretali smo se bez napora. Kao da smo mi bili nepokretni i samo izvodili pokrete kretanja i brzine, dok se pej za oko nas kretao, dajui tako utisak ogromnog ubr zanja. Naa trka je prestala isto tako iznenada kao to je i poela, i tada sam bio sam sa la Katalinom u jednom drukijem svetu. U njemu nije bilo ni jedne jedine poznate odlike. Snaan blesak i toplota dopirali su iz onoga to je izgledalo da je zemlja, tlo prekriveno ogromnim stenjem. Ili se bar inilo da su to stene. Bile su boje peara, ali nisu imale teine; bile su kao komadi sunerastog tkiva. Mogao sam da ih raz bacujem okolo, samo oslonivi se na njih. Toliko me je opinila sopstvena snaga da sam zaboravio na sve drugo. Procenio sam, ni sam ne znam kako, da komadi naoko besteinske materije meni ne pruaju otpor. Moja nadmona snaga razbacivala ih je okolo. Pokuao sam da ih zgrabim rukama i shvatio sam da mi se itavo telo promenilo. La Katalina me je gledala. Ponovo je bila groteskno stvorenje kakvo je i ranije bila, a bio sam i ja. Nisam sebe mogao da vidim, ali sam znao da smo oboje potpuno isti. Obuzela me je neopisiva radost, kao da je radost bila neka sila koja je poticala izvan mene. La Katalina i ja smo skakali, vrteli se i igrali sve dok vie nisam imao misli, niti oseanja, niti ljudske svesti u bilo kom stepenu. Ipak, bio sam nedvosmisleno svestan. Moja svest je bila maglovito znanje koje mi je prualo samopouzdanje; bila je to bezgranina vera, psihika uverenost u sopstveno postojanje, ne u smislu ljudskog oseanja individualnosti, ve u smislu prisutnosti koja je bila sve. Onda je odjednom sve ponovo dolo u ljudsku iu. La Katalina me je drala za ruku. Hodali smo po pu stinjskom tlu meu pustinjskim bunjem. Trenutno i bolno sam shvatio da pustinjsko kamenje i tvrdo bu senje zemlje uasno ranjavaju moje bose noge.

Doli smo na mesto bez rastinja. Don Huan i Henaro su bili tu. Seo sam i obukao odelo. Moje iskustvo sa la Katalinom usporilo je nae puto vanje u povratku na jug Meksika. Pokolebalo me je na neki neopisiv nain. U svom normalnom stanju svesti postao sam nedrutven. Kao da sam izgubio taku oslonca. Postao sam utuen. Rekao sam don Huanu da sam ak izgubio elju za ivotom. Sedeli smo u vrtu don Huanove kue. Moj auto mobil je bio natovaren dakovima i bili smo spremni da odemo, ali me je oseanje oajanja savladalo i po eo sam da plaem. Don Huan i Henaro su se smejali do suza. to sam bio oajniji, oni su vie uivali. Napokon don Huan me je pomerio u povienu svest i objasnio da njihov smeh nije surovost s njihove strane, niti je re zultat udnog smisla za humor, ve istinsko izraavanje sree to vide da napredujem na stazi znanja. Rei u ti ta je nagual Hulijan nama obino govorio kada bismo stigli tu gde si ti sada, nastavio je don Huan. Tako e znati da nisi jedini. To to ti se deava, deava se svakom ko uskladiti dovoljno energije da uhvati nepoznato krajikom oka. Rekao je da im je nagual Hulijan govorio da su isterani iz domova u kojima su celog ivota iveli. Zbog toga to su sauvali energiju poremeeno je njihovo prijatno ali sasvim ogranieno i dosadno gnezdo u svetu svakodnevnog ivota. Njihova depresija, rekao im je nagual Hulijan, nije bila toliko alost to su izgubili gnezdo, ve sekiracija to moraju da potrae nov stam beni prostor. Nov stambeni prostor, nastavio je don Huan, nije toliko prijatan, ali ima beskrajno vie soba. Spoznaja da si iseljen dola je u obliku velike utuenosti, gubitka elje za ivotom, ba kao to je bilo i sa nama. Kad si nam rekao da ne eli da ivi nismo mogli da se ne nasmejemo. ta e sada biti sa mnom? upitao sam. Da kaem argonom mora da nabaci drugu gajbu, odgovorio je don Huan.

Don Huan i Henaro su ponovo zapali u stanje velike euforije. Smejali su se histerino na svaku od svojih opaski i stavova. Sve je to vrlo jednostavno, rekao je don Huan. Tvoj novi nivo energije stvorie novo mesto da udomi tvoju skupnu taku. A razgovor ratnika koji ti nastav lja svaki put kada se sastanemo uvrstie taj novi poloaj. Henaro je poprimio ozbiljan izraz i njaui me upitao: Jesi li srao danas? Pokretima glave pourivao me je da odgovorim. Jesi li, jesi li? navaljivao je. Ajde da nastavimo na ratniki razgovor. Kada se njihov smeh stiao, Henaro je rekao da treba da pripazim na povlaenje unazad, na injenicu da se povremeno skupna taka vraa u svoj prvobitni poloaj. Rekao mi je da je kod njega sluaj da ga pri rodan poloaj njegove skupne take tera da ljude vidi kao pretea i esto zastraujua bia. Na njegovo pot puno zaprepaenje, jednog dana je shvatio da se promenio. Bio je mnogo smeliji i uspeno se nosio sa situacijama koje bi ga obino bacale u haos i strah. Naao sam se gde vodim ljubav, nastavio je He naro i namignuo mi. Obino sam se smrtno plaio ena. Ali jednog dana sam se naao u krevetu sa najdivljijom enom. Toliko nisam liio na sebe da sam, kad sam shvatio ta radim, skoro doiveo srani udar. Taj udarac je moju skupnu taku vratio u njen bedni prirodni poloaj i morao sam da beim iz kue, drui kao preplaen zec. Bolje bi ti bilo da pripazi na ustuknue skupne take, dodao je Henaro, i ponovo su se smejali. Poloaj skupne take na ljudskoj ahuri, objasnio je don Huan, uva unutranji dijalog, i, poto je tako, to je u najboljem sluaju klimav poloaj. To je razlog to mukarci i ene tako lako gube glavu, naroito oni iji se unutranji dijalog ponavlja, dosadan je i bez ikakve dubine. Novi vidovnjaci kau da su najelastinija ona ljud ska bia iji je unutranji dijalog fluidniji i raznolikiji.

Rekao je da je poloaj skupne take ratnika besko nano vri, jer im skupna taka pone da se kree u ahuri, ona stvara jamicu u sjaju, jamicu u koju se od tad pa nadalje smeta skupna taka. To je razlog to ne moemo da kaemo da ratnici gube glavu, nastavio je don Huan. Ako ita gube, oni gube svoju jamicu. Don Huanu i Henaru je ta izjava bila toliko smena da su se od smeha valjali po podu. Pitao sam don Huana da objasni moje iskustvo sa la Katalinom. I obojica su ponovo urlali od smeha. ene su sasvim sigurno mnogo udnovatije od mukaraca, napokon je rekao don Huan. Zbog inje nice to meu nogama imaju jedan otvor vie, postaju rtve udnih uticaja. udne, mone sile ih opsedaju kroz tu pukotinu. Jedino tako mogu da shvatim njihove lutke. Poutao je neko vreme, a ja sam upitao ta je time mislio. La Katalina nam je dola kao dinovski crv, uz vratio je. Don Huanov izraz kada je to rekao i Henarova eksplozija smeha odveli su me u pravo pravcato veselje. Smejao sam se dok mi skoro nije pozlilo. Don Huan je rekao da je la Katalinina vetina bila toliko izuzetna da ona u carstvu zveri moe da radi ta god hoe. Njeno nenadmano ispoljavanje bilo je pobueno njenom naklonou prema meni. Krajnji rezultat toga, rekao je, bio je da je la Katalina sa so bom povukla moju skupnu taku. ta ste vas dvoje radili kao crvi? upitao je Henaro i pljesnuo me po leima. Izgledalo je da je don Huan na ivici da se ugui od smeha. Zbog toga sam rekao da su ene mnogo udnije od mukaraca, napokon je primetio. Ne slaem se sa tobom, rekao je Henaro don Huanu. Nagual Hulijan nije imao jednu rupu vie meu nogama a bio je mnogo udniji od la Kataline. Verujem da je ona od njega nauila uvijanje crva. On joj je to radio.

Don Huan je skakao gore-dole kao dete koje po kuava da se uzdri da ne pokvasi gae. Kada se u izvesnoj meri ponovo smirio, don Huan je rekao da je nagual Hulijan bio nadaren da stvara najbizarnije situacije i da ih iskoriava. Takoe je rekao da mi je la Katalina pruila izvanredan primer pomeranja nadole. Dozvolila mi je da je vidim kao bie iji je oblik poprimila pomerajui svoju skupnu taku, i onda je meni pomogla da pomerim svoju u isti poloaj koji je njoj dao izgled udovita. Drugi uitelj koga je imao nagual Hulijan, na stavio je don Huan, nauio ga je kako da doe do odreenog mesta u toj neizmernosti donjeg podruja. Niko od nas nije mogao da ga sledi tamo, ali su ga sledili svi lanovi njegove druine, posebno la Katalina i ena vidovnjak koja je nju uila. Don Huan je dalje rekao da pomeranje nadole zahteva izvestan pogled, ne pogled na drugi poseban svet, ve na isti na svet svakodnevnog ivota vien iz druge perspektive. Dodao je da moram, da bih video drugi svet, da opaam drugi veliki pojas Orlovih zraenja. Tada je dovrio svoje objanjenje. Rekao je da nema vremena da detaljnije razradi predmet velikih pojaseva zraenja, jer treba da putujemo. eleo sam da ostanemo jo malo i da nastavimo razgovor, ali se on usprotivio rekavi kako mu je potrebno podosta vre mena da objasni tu temu, kao i da je meni potrebna svea koncentracija.

10 VELIKI POJASEVI ZRAENJA

Don Huan je posle nekoliko dana, u svojoj kui u junom Meksiku, nastavio da objanjava. Odveo me je u veliku sobu. Bilo je rano uvee. Soba je bila u mraku. Hteo sam da upalim lampe na gas, ali mi don Huan nije dozvolio. Rekao je da treba da pustim da njegov glas pokrene moju skupnu taku tako da ona bleti zraenjem potpune koncentracije i potpunog utrnua. Zatim mi je rekao da emo razgovarati o velikim pojasevima zraenja. Nazvao je to jo jednim od klju nih otkria koja su stari vidovnjaci spoznali, ali da su ga zbog svoje izopaenosti prepustili zaboravu, sve dok ga novi vidovnjaci nisu spasli. Orlova zraenja su uvek grupisana u jata, nasta vio je. Stari vidovnjaci nazivali su ta jata velikim pojasevima zraenja. Uistinu, to nisu pojasevi, ali je ime ostalo. Na primer, postoji jedno neizmerno jato koje stvara organska bia. Zraenja tog organskog pojasa su pomalo paperjasta. Prozirna su i imaju svoju jedinstve nu svetlost, naroitu energiju. Svesna su i skau. To je razlog to su sva organska bia ispunjena i proeta nekom naroitom razornom energijom. Ostali pojasevi su tamniji, manje paperjasti. Neki od njih uopte ne svetle, ve su neprozirni.

Da li to znai, don Huane, da ahure svih organ skih bia sadre istu vrstu zraenja? upitao sam. Ne. Nisam tako mislio. To nije tako jednostavno, iako organska bia pripadaju istom velikom pojasu. Za misli to kao jedan ogromno irok pojas svetlosnih vla kana, beskrajnih svetlosnih struna. Organska bia su mehurovi koji rastu oko skupina svetlosnih vlakana. Zamisli da su u tom pojasu organskog ivota neki mehurovi postavljeni oko svetlosnih vlakana u sreditu pojasa, drugi su okupljeni blie ivicama; pojas je do voljno irok da primi sve vrste organskih bia i da jo ostane mesta. Poto su tako rasporeeni, do mehurova koji su u blizini ivica pojasa uopte ne dolaze zraenja iz sredita pojasa, u kojima uivaju samo me hurovi koii su postavljeni u liniji sa sreditem. Na isti nain mehurovima iz sredita nedostaju zraenja sa ivica. Kao to vidi, organska bia dele zraenja jednog pojasa; vidovnjaci jo vide da su unutar tog organskog pojasa bia raznolika koliko se samo moe zamisliti. Ima li mnogo tih velikih pojaseva? upitao sam. Isto koliko i venosti, odgovorio je. Ipak vi dovnjaci su otkrili da na zemlji ima samo etrdeset osam takvih pojaseva. to to znai, don Huane? Vidovnjacima to znai da postoji etrdeset osam vrsta organizacija na zemlji, etrdeset osam tipova jata ili struktura. Organski ivot je jedna od njih. Da li to znai da ima i etrdeset sedam tipova neorganskog ivota? Ne, nipoto. Stari vidovnjaci su nabrojali sedam pojaseva koji proizvode neorganske mehurove svesti. Drugim reima, postoji etrdeset pojaseva koji proiz vode mehurove bez svesti; to su pojasevi koji jedino stvaraju organizovanost. Zamisli da su veliki pojasevi kao drvee. Na sva kom od njih raste voe; oni proizvode kontejnere ispu njene zraenjima; ipak, samo na osam od njih raste jestivo voe, a to su mehurovi svesti. Na sedam od njih voe je kiselo, ali je i pored toga jestivo, a na jed nom je najsonije, najukusnije mogue voe.

Nasmejao se i rekao da je u svom poreenju posmatrao sa Orlove take gledita, kojem su organski mehurovi svesti najslai zalogaji. ta tera tih osam pojaseva da proizvode svest? upitao sam. Orao daje svest preko zraenja, odgovorio je. Raspravljao sam se sa njim zbog tog odgovora. Rekao sam mu da je, kada se kae da Orao daruje svest preko svojih zraenja, slino kao kad religiozan ovek govori o Bogu, da Bog kroz ljubav daruje ivot. To nita ne znai. Ta dva stava ne potiu sa iste take gledita, rekao je strpljivo. A ipak mislim da oni isto znae. Razlika je u tome to vidovnjaci vide kako Orao daruje svest preko svojih zraenja, a religiozni ljudi ne vide kako Bog kroz ljubav daruje ivot. Rekao je da Orao daruje svest posredstvom triju dinovskih snopova zraenja koji prolaze kroz osam velikih pojaseva. Ti su snopovi zaista jedinstveni, jer zahvaljujui njima vidovnjaci oseaju nijansu. Jedan snop oseaju kao be-ruiast, poput sjaja ruiasto obo jenih ulinih svetiljki; drugi snop oseaju kao da je boje breskve, kao blagu neonsku svetlost; trei snop izgleda kao da je boje meda, kao ilibar. Dakle, u pitanju je vienje nijansi, kada vidov njak vidi da Orao daruje svest preko svojih zraenja, nastavio je. Religiozni ljudi ne vide Boju ljubav, ali kada bi je videli, znali bi da je ona ili ruiasta, ilibarna, ili boje breskve. oveka, na primer, privlai ilibarni snop, ali on privlai isto tako i ostala bia. eleo sam da znam koja bia dele ta zraenja sa ljudima. Takve e pojedinosti morati da otkrije sam, po mou sopstvenog vienja, rekao je. Ne vredi da ti priam koja su to bia, to bi samo uvealo tvoj popis. Dosta je da ti kaem da e to, kada sam bude otkrivao, biti jedna od najuzbudljivih stvari koje si ikada uinio. Da li se ruiasti i snopovi boje breskve takoe pokazuju u oveku? upitao sam.

Nikad. Ti snopovi pripadaju drugim ivim biima, odgovorio je. Hteo sam jo neto da ga upitam, ali mi je on energinim pokretom ruke dao znak da prestanem. Za tim se duboko zamislio. Dugo vremena smo bili okru eni potpunom tiinom. Rekao sam ti da sjaj svesti u oveku ima razliite boje, napokon je rekao. Tada ti nisam rekao, jer jo nismo bili stigli do tog stupnja, da to nisu boje, ve razliite nijanse ilibarskog sjaja. Rekao je da ilibarni snop svesti u oveku ima beskrajno mnogo jedva primetnih varijanti koje uvek oznaavaju razlike u osobinama svesti. Najee su ni janse ruiasto i bledozeleno ilibarna. Plavo ilibarna je najneobinija, ali isto ilibarna je najrea. ta odreuje tu ilibarnu nijansu? Vidovnjaci kau da nijansu odreuje koliina ener gije koju ovek sauva i uskladiti. Bezbroj je ratnika zapoelo sa obinom ruiastom ilibarnom nijansom i zavrilo sa najistijom od svih ilibarnih. Primer za to su Henaro i Silvio Manuel. Koji oblici ivota pripadaju ruiastom snopu sve sti i snopu boje breskve? upitao sam. Tri snopa sa svim nijansama ukrtaju se u osam pojaseva, odgovorio je. U organskom pojasu ruiasti snop pripada preteno biljkama, onaj boje breskve pri pada insektima, a ilibarni pojas pripada oveku i drugim ivotinjama. Isto je i kod neorganskih pojaseva. Tri snopa svesti stvaraju naroite vrste neorganskih bia u svakom od sedam velikih pojaseva. Upitao sam ga da podrobnije objasni vrste neorgan skih bia koje postoje. To je jo jedna stvar koju mora sam da vidi, rekao je. Sedam pojaseva i ono to stvaraju odista je nepristupano ljudskom razumu, ali ne i ljudskom vienju. Rekao sam mu da ne mogu sasvim da razumem njegovo objanjenje velikih pojaseva, jer me je njegovo opisivanje primoralo da ih zamislim kao nezavisne sno-

pove struna ili ak kao ravne povrine, poput besko nanih traka. Objasnio je da veliki pojasevi nisu ni ravni niti ok rugli, ve da su neopisivo zdrueni kao stog sena, koga u prostoru dri snaga ruke koja ga je zdenula. Prema tome, nema reda kod zraenja; obmana je ako se kae da postoji sredinji deo ili da postoje ivice, ali je to neophodno da bi se shvatilo. Zatim je objasnio da je za neorganska bia, stvore na od sedam pojaseva svesti, karakteristino da imaju nepokretan kontejner; to najvie nalikuje na bezoblinu kutiju sa visokim stepenom svetlosti. Ona ne izgleda kao ahura organskih bia. Nedostaje joj zategnutost, nema osobinu naduvenosti koja ini da organska bia izgledaju kao svetlosne lopte iz kojih izbija energija. Don Huan je rekao da je jedina slinost izmeu neorganskih i organskih bia u tome to imaju dar svesti, ruiastog zraenja, ilibarnog ili boje breskve. Pod odreenim okolnostima ta zraenja, nastavio je, omoguavaju najfascinantnije odravanje veze izme u bia tih osam velikih pojaseva. Rekao je da organska bia sa svojim veim energet skim poljima obino prva zapoinju komunikaciju sa neorganskim biima, i da je prefinjeno i primetno pra enje uvek u domenu neorganskih bia. Kada je pre preka probijena, neorganska bia se menjaju i postaju ono to vidovnjaci nazivaju saveznicima. Od tog trenutka neorganska bia mogu da shvate najtananije misli, ras poloenja ili strahove vidovnjaka. Stari vidovnjaci su bili hipnotisani takvom odanou saveznika, nastavio je. Pria se da su stari vidovnjaci mogli da postignu da njihovi saveznici uine ta god oni poele. To je bio jedan od razloga to su verovali u svoju neranjivost. Zaludela ih je sopstvena vanost. Saveznici imaju mo samo ako je vidovnjak koji ih vidi uzor besprekornosti; a stari vidovnjaci to jed nostavno nisu bili. Da li neorganskih bia ima isto kao i ivih orga nizama? upitao sam. Rekao je da neorganska bia nisu brojna kao organ ska, ali da je to nadoknaeno veim brojem pojaseva

neorganskih svesti. Isto tako, meusobne razlike izmeu neorganskih bia mnogo su vee nego razlike izmeu organskih, jer organska bia pripadaju samo jednom pojasu, dok neorganska bia spadaju u sedam pojaseva. Pored toga, neorganska bia ive beskrajno due od organskih, nastavio je. To je ono to je podstaklo stare vidovnjake da svoje vienje usredsrede na savez nike, zbog razloga koje u ti kasnije ispriati. Rekao je da su stari vidovnjaci takoe shvatili da su velika koliina energije a kasnije i visoka razvi jenost njihove svesti bili ono to ih ini slasnim zalogajem za Orla. Po miljenju starih vidovnjaka, prodrljivost je bila razlog to Orao stvara to je mogue vie organizama. Potom je objasnio da proizvod ostalih etrdeset pojaseva nije uopte svest, ve konfiguracija neive energije. Stari su vidovnjaci reili da sve to je stvoreno u tim pojasevima nazivaju posudama. Dok su ahure i kontejneri polja energetske svesti, to objanjava nji hovu nezavisnu svetlost, posude su krute kutije koje sadre zraenja, iako nisu polja energetske svesti. Nji hova svetlost potie jedino od. zraenja energetske ob loge. Mora da upamti da je na zemlji sve obloeno, nastavio je. Sve to opaamo sainjeno je od delova ahura ili posuda koje zrae. Obino, uopte ne opaamo kontejnere neorganskih bia. Gledao me je oekujui znak da sam ga razumeo. Kada je video da nemam nameru da ga gnjavim, nasta vio je da objanjava. Celokupan svet je sainjen od etrdeset osam po jaseva, rekao je. Svet koji sabira naa skupna taka, da bismo normalno opaali, nainjen je od dvaju poja seva; jedan je organski pojas, drugi je pojas koji ima samo strukturu, ali ne i svest. Ostalih etrdeset i est velikih pojaseva ne pripada svetu naeg normalnog opa anja. Ponovo je zastao zbog moguih pitanja. Nisam ih imao. Postoje drugi celokupni svetovi koje naa skupna taka moe da skupi, nastavio je. Stari vidovnjaci

znali su sedam takvih svetova, za svaki pojas svesti po jedan. Ja bih dodao da je, osim sveta naeg svako dnevnog ivota, lako skupiti jo dva od tih svetova; os talih pet su neto sasvim drugo. Kada smo ponovo seli da razgovaramo, don Huan je istog trena poeo da govori o mom iskustvu sa la Katalinom. Rekao je da pomeranje skupne take u po druje ispod njenog uobiajenog poloaja omoguava vidovnjaku pogled izbliza na svet koji znamo. Toliko je detaljan taj uvid da se ini kako je to sasvim razliit svet. To je svet koji hipnotie, koji je izvanredno pri vlaan, naroito za one vidovnjake iji je duh pustolovan ali na izvestan nain ravnoduan i lenj. Promena perspektive je veoma ugodna, nastavio je don Huan. Potrebno je uloiti minimalni napor, a rezultati su zapanjujui. Ako vidovnjak eli brzu dobit, nema boljeg manevra od zaokreta nadole. Kada im je skupna taka u takvim poloajima, jedini je problem to im je za petama smrt, koja nastupa mnogo surovije i bre nego u sluaju oveka. Nagual Hulijan je mislio da je to odlino mesto za ludiranje, ali to je sve. Rekao je da se istinske promene svetova deavaju samo kada se skupna taka pokrene unutar ovekovog pojasa, dovoljno duboko da dosegne kritian prag, na tom stupnju skupna taka moe da koristi drugi od velikih pojaseva. Kako ga ona koristi? upitao sam. Slegnuo je ramenima. To zavisi od energije, re kao je. Ako vidovnjak ima dovoljno energije, centralna sila zakai drugi pojas. Naa normalna energija puta nau skupnu taku da iskoristi centralnu silu iz jed nog velikog pojasa zraenja. I mi opaamo svet koji znamo. Ali ako imamo viak energije, moemo da isko ristimo centralnu silu drugog velikog pojasa, i tako opaamo drugi svet. Don Huan je iznenada promenio predmet razgovora i poeo da govori o biljkama. Moda e to izgledati udno, rekao je, ali drvee je, na primer, blie oveku nego to su mravi. Rekao

sam ti da drvee i ljudi mogu da razviju velianstven odnos; to je stoga to dele zraenja. Kolike su njihove ahure? upitao sam. ahura dinovskog drveta nije mnogo vea od samog drveta. Zanimljivo je da su ahure nekih maju nih biljaka velike gotovo kao ljudsko telo i triput ire od njega. To su biljke moi. One sa ovekom dele naj veu koliinu zraenja, ne zraenja svesti, nego ostala zraenja uopte. Jo jedna jedinstvena osobina biljaka je da nji hove svetlosti imaju razliit sjaj. One su uglavnom ru iaste, jer je njihova svest ruiasta. Otrovne biljke su bledouto ruiaste a lekovite biljke su svetio i jarko ruiaste. Jedino su biljke moi belo ruiaste; neke su mat bele, druge su sjajno bele. Ali izmeu biljaka i ostalih organskih bia osnovna je razlika u poloaju njihovih skupnih taaka. Kod biljaka se ona nalazi na donjem delu ahure, dok je kod ostalih organskih bia na gornjem delu ahure. ta je sa neorganskim biima? upitao sam. Gde se nalaze njihove skupne take? Kod nekih se nalaze na donjem delu kontejnera, rekao je. Ta su bia potpuno tua oveku, ali su srodna sa biljkama. Ostala ih imaju bilo gde na gor njem delu kontejnera. Ta su bia bliska oveku i drugim organskim stvorenjima. Dodao je da su stari vidovnjaci bili uvereni da bilj ke odravaju najjau vezu sa neorganskim biima. Oni su verovali da je, ukoliko je skupna taka nie, utoliko biljkama lake da probiju granice percepcije; kod vrlo visokog drvea i veoma malih biljaka skupne take su izuzetno nisko na njihovim ahurama. Zbog toga veliki je broj vradbinskih tehnika starih vidovnjaka sluilo da se obuzda svest drvea i malih biljaka kako bi po sluile kao vodii pri silaenju u ono to su nazivali naj dubljim nivoima oblasti mraka. Razume, naravno, nastavio je don Huan, da su, kada su mislili da silaze u dubine, u stvari pomerali svoje skupne take da se pridrue drugim svetovima koji se mogu opaziti sa onih sedam velikih pojaseva.

Oni su svoju svest optereivali do krajnjih mo gunosti i pristupali su svetovima pet velikih pojaseva koji su vidovnjacima dostupni samo ako se podvrgnu opasnom preobraaju. Ali, da li su stari vidovnjaci uspeli da se pridrue tim svetovima? upitao sam. Jesu, rekao je. U svojoj izopaenosti oni su verovali da je za njih toliko vredno da probiju prepreke opaanja, makar morali da postanu drvee da bi to ostvarili. .

11 TRAGANJE, NAMERA I POLOAJ SANJANJA

Idueg dana, opet rano s veeri, don Huan je doao u sobu u kojoj sam razgovarao sa Henarom. Uzeo me je pod ruku i proveo kroz kuu do zadnjeg dvorita. Ve se prilino smrailo. Poeli smo da etamo okolo, iza zida koji je opasivao dvorite. Dok smo hodali, don Huan mi je rekao da eli jo jednom da me upozori da je na putu znanja vrlo lako izgubiti se u komplikacijama i morbidnosti. Rekao je da vidovnjaci protiv sebe imaju opasne neprijatelje koji mogu da unite njihovu odlunost, da im veu ruke, i da ih oslabe; neprijatelje koje stvara sama staza rat nika udruena sa oseanjem tromosti, lenosti i samovanosti koji su sastavni deo svakodnevnog ivota. Primetio je da su greke koje su stari vidovnjaci pravili kao posledice tromosti, lenosti i samovanosti bile toliko ogromne i toliko teke da novi vidovnjaci nisu imali drugog izbora nego da prezru i odbace sopstveno naslee. Najvanija od svih stvari koje su novim vidov njacima bile potrebne, nastavio je don Huan, bile su praktine mere da navedu svoje skupne take da se pomere. Poto nisu imali nijednu, zapoeli su raz vijanjem otrog interesovanja za vienje sjaja svesti, i kao rezultat su izradili tri skupa tehnika koje su postale njihov kamen temeljac.

Don Huan je rekao da su sa ta tri skupa tehnika novi vidovnjaci ostvarili najizvanrednije i najtee pod vige. Uspeli su da sasitematino navode skupnu taku da se pomeri iz svog uobiajenog poloaja. Potvrdio je da su stari vidovnjaci takoe ostvarili taj podvig, uz po mo kapricioznih, idiosinkrazijskih manevara. Objasnio je da je ono to su novi vidovnjaci videli u sjaju svesti rezultiralo rasporedom po kojem su sre dili istine o svesti starih vidovnjaka. To je poznato kao umee svesti. Odatle su razvili tri skupa tehnika. Prvi je umee traganja, drugi je umee namere, i trei je umee sanjanja. Tvrdio je da me je od prvog dana kada smo se upoznali uio svakom od triju skupova tehnika. Rekao je da me je umeu svesti uio na dva na ina, ba kako preporuuju novi vidovnjaci. U svojim uenjima za desnu stranu, koja je izvodio u normalnom stanju svesti, postigao je dva cilja: uio me je ratnikovom nainu i oslobodio moju skupnu taku sa njenog prvobitnog poloaja. U svojim uenjima za levu stranu, koja je izvodio u povienoj svesti, takoe je ostvario dva cilja: naveo je moju skupnu taku da se pomeri u onoliko mnogo poloaja koliko sam mogao da podne sem, i pruio mi je duge serije objanjenja. Don Huan je prestao da pria i gledao me netre mice. Vladala je nelagodna tiina; onda je poeo da govori o traganju. Rekao je da ono ima vrlo nisko i sluajno poreklo. Poelo je kad su novi vidovnjaci primetili da kada se vidovnjaci stalno ponaaju onako kako za njih nije uobiajeno, neupotrebljena zraenja poinju da sijaju u njihovim ahurama. I njihove skup ne take se pokreu blago, skladno, jedva primetno. Podstaknuti tim opaanjem, novi vidovnjaci su zapoeli da sistematino kontroliu svoje ponaanje. Tu praksu su nazvali umetnost traganja. Don Huan je napomenuo da je, iako mu se moe prigovoriti, to ime prikladno, jer traganje zahteva naroito ponaanje pre ma ljudima, ponaanje koje bi se moglo odrediti kao potajno. Novi vidovnjaci su se, naoruani ovom tehnikom, latili poznatog plodno i trezveno. Stalnom vebom su uspeli da im se skupne take pokreu smireno.

Traganje je jedno od dvaju najveih dostignua novih vidovnjaka, rekao je. Novi vidovnjaci su odlu ili da savremeni nagual treba da ui kada se njegova skupna taka pomeri dovoljno duboko u levu stranu. Razlog za tu odluku je to nagual treba da naui prin cipe traganja neoptereen ljudskim popisom. Napokon, nagual je voa grupe, i da bi je vodio, mora da dela brzo, ne razmiljajui prethodno o tome. Ostali ratnici mogu da ue traganje u svojoj nor malnoj svesti, iako je preporuljivo da ga izvode u povienoj svesti, ne toliko zbog koristi od poviene sve sti, ve zato to ona proima traganje tajanstvenou koju ono stvarno nema; traganje je samo ponaanje pre ma ljudima. Rekao je da sada mogu da shvatim da je pomeranje skupne take bilo razlog to su novi vidovnjaci toliku vanost pridavali uzajamnom dejstvu sa sitnim mui teljima. Sitni muitelji su silili vidovnjake da koriste naela traganja i, radei tako, pomagali su vidovnjacima da pokrenu svoje skupne take. Pitao sam ga da li su stari vidovnjaci znali ita o naelima traganja. Traganje pripada iskljuivo novim vidovnjacima, rekao je smeei se. Oni su jedini vidovnjaci koji se bave ljudima. Oni stari su bili toliko obuzeti svojim oseanjem moi da nisu ak ni znali da ljudi postoje, sve dok ljudi nisu poeli da ih udaraju po glavi. Ali ti zna sve to. Don Huan je zatim rekao da su umee namere i umee traganja dva remek-dela novih vidovnjaka, koja obeleavaju dolazak savremenih vidovnjaka. Objasnio je da su u naporima da steknu prednost nad svojim tlaiteljima, novi vidovnjaci sledili svaku mogunost. Znali su da su njihovi prethodnici izveli izvanredne podvige manipuliui misterioznom i udesnom silom, koju su samo mogli da opiu kao mo. Novi vidovnjaci su imali vrlo malo informacija o toj snazi, zato su mo rali da je sistematino ispitaju kroz vienje. Njihova nastojanja su potpuno nagraena kada su otkrili da je energija centriranja ta sila.

Poelo je tako to su videli kako sjaj raste i jaa kada se zraenja unutar ahure centriraju sa zraenjima na veliko. Iskoristili su to opaanje kao odskonu dasku, isto kao to su uinili i sa traganjem, i pohitali da razviju niz sloenih tehnika da bi upravljali tim centriranjem zraenja. Isprva su na te tehnike gledali kao na umee centriranja. Onda su shvatili da one obuhvataju vie nego samu centriranost obuhvaena je bila energija koja potie iz centriranosti zraenja. Tu energiju su nazvali volja. Volja je postala druga osnova. Novi vidovnjaci su je shvatili kao slepo, bezlino, neprekidno izbijanje energije koje utie da se ponaamo onako kako se po naamo. Volja pravda nae opaanje sveta obinih zbi vanja i, posredno, preko sile tog opaanja odgovara za postavljanje skupne take u njen uobiajeni poloaj. Don Huan je rekao da su novi vidovnjaci proua vali kako se odvija opaanje sveta svakodnevnog iv ljenja i videli su dejstvo volje. Videli su da se centri ranje obavlja neprekidno da bi opaanje proelo traj nou. Da bi svaki put obnovilo centriranost sveinom koja joj je potrebna da sastavi ivi svet, to izbijanje energije koje potie iz tih posebnih centriranosti auto matski se preusmerava da osnai neka izabrana centriranja. To novo opaanje posluilo je novim vidovnjacima kao jo jedna odskona daska koja im je pomogla da dopru do tree osnove tog niza. Nazvali su je namera i opisali je kao svrhovito voenje volje energije centriranja. Silvija Manuela, Henara i Visentea terao je nagual Hulijan da ue ta tri vida vidovnjakog znanja, nasta vio je. Henaro je majstor rukovanja sveu, Visente je majstor traganja, i Silvio Manuel je majstor namere. Sada obavljamo poslednje objanjenje umea sve sti; zato ti Henaro pomae. Don Huan je dugo razgovarao sa enskim uenicima. ene su sluale ozbiljna izraza lica. Bio sam siguran da

im daje podrobna uputstva o tekim, sloenim procedu rama sudei po estokoj usredsreenosti ena. Nisu mi dozvolili da prisustvujem njihovom sastan ku, ali sam ih posmatrao kako razgovaraju u sobi s prednje strane Henarove kue. Sedeo sam za kuhinj skim stolom ekajui da zavre. Onda su ene ustale da pou, ali pre nego to su krenule, dole su u kuhinju sa don Huanom. Seo je naspram mene dok su mi se ene obraale sa nelagod nom formalnou. U stvari su me okruile. Sve su bile neuobiajeno prijateljski raspoloene, pa ak i priljive. Rekle su da idu da se pridrue mukim uenicima, koji su pre vie sati otili sa Henarom. Henaro e im svima pokazati svoje sanjajue telo. im su ene otile, don Huan je sasvim iznenada produio objanjavanje. Rekao je da su, poto je vreme prolazilo i poto su zasnovali svoje prakse, novi vidov njaci shvatili da pod preovlaujuim uslovima ivota traganje pomera skupnu taku sasvim malo. Da se po stignu najvei efekti, za traganje su potrebne idealne okolnosti; potrebni su sitni muitelji na poloaju ve like vlasti i moi. Novim vidovnjacima je postalo veoma teko da se nau u takvim prilikama; zadatak da ih improvizuju ili da ih pronau postao je nepodnoljiv teret. Novi vidovnjaci su mislili da moraju da vide Orlova zraenja kako bi pronali celishodniji nain da pokrenu skupnu taku. Kada su pokuali da vide zraenja, suo ili su se sa veoma ozbiljnim problemom. Otkrili su da ne postoji nain da ih vide a da se ne izloe ivotnoj opasnosti, a ipak su morali da ih vide. To je bilo vreme kada su tehniku starih vidovnjaka, sanjanje, upotrebili kao tit od smrtonosnog udara Orlovih zraenja. I uradivi to, shvatili su da je samo sanjanje najdelotvorniji nain pomeranja skupne take. Jedna je od najstroih komandi novih vidovnjaka, nastavio je don Huan, da ratnici moraju da ue sa njanje dok su u normalnom stanju svesti. Postupivi po toj komandi, poeo sam da te uim sanjanje gotovo od prvog dana kad smo se upoznali.

Zato novi vidovnjaci zapovedaju da sanjanje mo ra da se ui u normalnoj svesti? upitao sam. Zato to je sanjanje toliko opasno i vidovnjaci toliko ranjivi, rekao je. Opasno je zato to ima ne pojmljivu energiju; sanjae ini ranjivim jer ih ostavlja na milost i nemilost neshvatljivoj sili centriranja. Novi vidovnjaci su shvatili da u normalnom sta nju svesti imamo bezbroj odbrana koje mogu da nas zatite pred silom neupotrebljenih zraenja koja se iz nenada centriraju sanjanjem. Don Huan je objasnio da je sanjanje, poput tra ganja, zapoelo jednostavno posmatranjem. Stari vidov njaci su postali svesni da se u snovima skupna taka na najprirodniji nain neznatno pomera na levu stranu. Da se taka zaista oputa kad ovek spava i sve vrste neiskorienih zraenja poinju da sjaje. Stari vidovnjaci su se zainteresovali za to posmatranje i poeli su da rade na tom prirodnom pomeranju sve dok nisu bili u stanju da ga kontroliu. Nazvali su tu kontrolu sanjanje, ili umetnost manipulisanja sanjajuim telom. Napomenuo je da teko da postoji nain da se opie neizmernost njihovog znanja o sanjanju. Meu tim, vrlo malo od toga je bilo od neke koristi za nove vidovnjake. Tako, kada je dolo vreme ponovne izgrad nje, novi vidovnjaci su za sebe uzeli gole osnove sanjanja da im pomognu u vienju Orlovih zraenja i da im po mognu da pokrenu svoje skupne take. Rekao je da su vidovnjaci, stari i novi, shvatili da je sanjanje kontrola prirodnog pomeranja koje skupna taka vri tokom spavanja. Naglasio je da kontrolisati pomeranje ne znai usmeravati ga na bilo koji nain, ve da se skupna taka uvrsti u poloaju u koji se pri rodno pomera u snu, a to je najtei manevar koji je od starih vidovnjaka traio ogromne napore i usredsreenost da bi ga izveli. Don Huan je objasnio da sanjai treba da nau vrlo finu ravnoteu, jer se snovi ne mogu uznemiravati, niti im se moe komandovati svesnim naporom sanjaa, a ipak pomeranje skupne take mora potovati sanja-

evu komandu to je kontradikcija koja se ne moe racionalizovati, ve se mora otkloniti u praksi. Poto su posmatrali sanjae dok su spavali, stari vi dovnjaci su odluili da snove puste da idu svojim pri rodnim tokom. Videli su da u nekim snovima skupna taka sanjaa ide znatno dublje u levu stranu nego u drugim snovima. To opaanje ih je podstaklo da se zapitaju da li sadraj sna navodi skupnu taku na pomeranje, ili samo pokretanje skupne take proizvodi sadraj sna aktivirajui nova zraenja. Uskoro su shvatili da je pomeranje skupne take u levu stranu ono to stvara snove. to je pomeranje vee, to je ivlji i bizarniji san. Neizbeno, pokuali su da komanduju svojim snovima, trudei se da svoje skupne take navedu da se pomere dublje u levu stranu. Pokuavajui to, otkrili su da, kad se snovima svesno ili polusvesno manipulie, skupna taka se trenutno vraa na svoje uobiajeno mesto. Poto su oni eleli da se ta taka kree, neizbeno su zakljuili da je ometa nje snova ometanje prirodnog pomeranja skupne take. Don Huan je rekao da su odatle stari vidovnjaci nastavili da razvijaju svoje zaprepaujue znanje o tom predmetu znanje koje je ogromno uticalo na ono to su novi vidovnjaci nameravali da uine sa sanja njem, ali im je malo koristilo u svom prvobitnom obliku. Rekao mi je da sam do sada smatrao da je sanjanje kontrolisanje snova, i da svaka od vebi koje mi je zadao da vebam, kao ona da u svojim snovima naem svoje ruke, nije imala zadatak da me naui da komandujem svojim snovima, iako je moda izgledalo tako. Te vebe su bile predviene da zadre moju skupnu taku uvrenu na onom mestu gde se pomerila u snu. To je mesto gde sanjai moraju da se fino urav notee. Uvrenost njihovih skupnih taaka je jedino ime oni mogu da upravljaju. Vidovnjaci su kao ribari opremljeni konopcem koji zabacuju gde je god mogue; jedino to oni mogu da uine jeste da kanap dre uvren na mestu gde je potonuo. Gde god da se skupna taka pomeri u snu, to je poloaj sanjarija, nastavio je. Stari vidovnjaci su po-

stali takvi strunjaci u zadravanju svog poloaja sa njanja da su ak mogli da se probude dok su njihove skupne take ostajale usidrene tamo. Stari vidovnjaci su to stanje nazvali sanjajue telo, jer su njime ovladali do krajnosti, tako da su svaki put kada se probude u novom poloaju sanjanja stva rali privremeno novo telo. Moram da ti razjasnim da sanjanje uasno una zauje, nastavio je. Ono pripada starim vidovnjacima. Pod uticajem je njihovog naina. Vrlo paljivo sam te proveo kroz njega, ali ipak nema naina da se bude siguran. Na ta me upozorava, don Huane? upitao sam. Upozoravam te na zamke sanjanja, koje su odista ogromne, odgovorio je. Zaista nema naina da se pokretanje skupne take u sanjanju usmeri; jedino to zapoveda tom pomeranju jeste unutranja snaga ili slabost sanjaa. Upravo tu je prva zamka. Rekao je da su se u poetku novi vidovnjaci kole bali da koriste sanjanje. Verovali su da sanjanje umesto da snai, slabi ratnike, ini ih nasilnim i kapricioznim. Svi stari vidovnjaci su bili takvi. Da bi neutralizovali opake efekte sanjanja, jer nisu imali drugog izlaza ve da ga koriste, novi vidovnjaci su razvili sloen i bogat sistem ponaanja nazvan put ratnika ili staza ratnika. Tim sistemom ojaali su se i stekli unutranju snagu koja im je bila potrebna za voenje pomeranja skupne take u snovima. Don Huan je naglasio da snaga o kojoj govori nije samo uverenje. Niko nije mogao da ima jaa ubeenja od starih vidovnjaka, a oni su ipak bili slabi do sri. Unutranja snaga znai oseanje staloenosti, gotovo ravnodunosti, oseanje spokojstva, ali iznad svega, znai duboku i prirodnu sklonost za ispitivanjem, za razumevanjem. Novi vidov njaci sve te karakterne osobine nazivaju trezvenou. Novi vidovnjaci su bili uvereni, nastavio je, da sam besprekorno voen ivot vodi trezvenosti, a ona dalje redom vodi prekretanju skupne take. Rekao sam da su novi vidovnjaci verovali da se skupna taka moe pomeriti iznutra. Oni su otili je-

dan korak dalje i tvrdili su da besprekornim ljudima nije niko potreban da ih vodi i da mogu sami, uvajui svoju energiju, da uine sve to mogu vidovnjaci. Po trebna im je samo minimalna prilika, tek da su svesni mogunosti koje su vidovnjaci razmrsili. Rekao sam mu da smo se vratili u isti poloaj u kome smo bili u mom normalnom stanju svesti. I dalje sam bio uveren da je besprekornost ili uvanje energije neto tako maglovito da bilo ko moe da ga tumai kako god udnovato hteo. eleo sam jo da priam, da diskutujem i dokazu jem, ali me je obuzeo udan oseaj. To je bio stvarno fiziki oseaj da jurim kroz neto. A onda sam od bacio sopstveno umovanje. Znao sam bez trunke sumnje da je, kako god bilo, don Huan u pravu. Sve to je potrebno jeste besprekornost, energija i da se zapone jednim inom koji treba da bude oprezan, precizan i podran. Ako se in ponavlja dovoljno dugo, zadobija oseanje nepokolebljive namere, koja se moe primeniti na bilo ta drugo. Ako se to postigne, put je ist. Jedna stvar vodi drugoj sve dok ratnik ne shvati svoj puni potencijal. Kada sam don Huanu rekao ta sam upravo shva tio, smejao se sa oiglednim zadovoljstvom i uzvikivao je da je to zaista od boga poslan primer sile o kojoj je on govorio. Objasnio je da se moja skupna taka pomerila i da je pokrenula trezvenost u poloaj koji potpomae razumevanje. Mogla je isto tako da se iz kaprica pokrene u poloaj koji samo poveava samovanost, kao to je ranije vie puta bio sluaj. Hajde da razgovaramo o sanjajuem telu, nastavio je. Stari vidovnjaci su sve svoje napore usmerili na istraivanje i iskoriavanje sanjajueg tela. I uspeli su, upotrebljavajui ga kao mnogo praktinije telo, to se svodi na to da su se oni osveavali na vrlo udnovat nain. Don Huan je nastavio da je meu novim vidovnja cima optepoznato da se krda starih vraeva nikad nisu vratila posle buenja u sanjajuem poloaju, kojem

su bili skloni. Rekao je da su po svoj prilici svi oni umirali u tim nepojmljivim svetovima, ili su moda i danas jo uvek ivi u ko zna kakvom iskrivljenom ob liku ili nainu. Zautao je, pogledao me i prasnuo u glasan smeh. Crkava da me pita ta su stari vidovnjaci radili sa sanjajuim tetom, zar ne? upitao je i pourivao me pokretima brade da postavim pitanje. Don Huan je saoptio da mi je Henaro, poto je neosporan majstor svesti, mnogo puta pokazao svoje sanjajue telo kada sam bio u stanju normalne svesti. Tim pokazivanjem Henaro je eleo da pokrene moju skupnu taku, ne iz poloaja poviene svesti, ve sa njenog normalnog mesta. Onda mi je don Huan rekao, kao da saoptava tajnu, da nas Henaro eka u nekim poljima u blizini kue da mi pokae svoje sanjajue telo. Neprestano je ponavljao da sam sad u odlinom stanju svesti da vidim i da razumem ta je stvarno sanjajue telo. Onda smo ustali i poli kroz prednju sobu prema spoljanjim vratima. Kada sam hteo da otvorim vrata, primetio sam da neko lei na gomili ponjava koje su uenici koristili kao krevete. Mislio sam kako mora da se neki od uenika vratio u kuu dok smo don Huan i ja razgovarali u kuhinji. Poao sam do njega i shvatio da je to Henaro. vrsto je spavao, mirno leei licem okrenutim nadole. Probudi ga, rekao mi je don Huan, treba da idemo. Mora da je mrtav umoran. Blago sam prodrmao Henara. Polako se okrenuo, proizvodei zvuke kao neko ko se budi iz dubokog sna. Protegao je ruke i onda otvorio oi. Nehotice sam vrisnuo i odskoio. Henarove oi uopte nisu bile ljudske oi. Bile su to dve take snane ilibarske svetlosti. Udar straha bio je toliko snaan da sam dobio vrtoglavicu. Don Huan me je tapao po leima i povratio mi ravnoteu. Henaro je ustao i nasmeio mi se. Pokreti su mu bili kruti. Kretao se kao da je pijan ili fiziki oteen.

Proao je pored mene i krenuo pravo prema zidu. Zamurio sam zbog bliskog sudara, ali je on proao kroz zid kao da ga nema. Vratio se u sobu kroz ku hinjska vrata. I onda je, dok sam gledao istinski uasnut, Henaro hodao po zidovima, tela paralelnog sa tlom, i po tavanici s glavom nadole. Pao sam na lea dok sam pokuavao da pratim njegove pokrete. Iz tog poloaja vie nisam video Henara; umesto toga gledao sam mehur svetosti koji se kretao po tavanici iznad mene i po zidovima kruei po sobi. To je bilo kao da je neko s ogromnom depnom lampom usmerio snop na tavanicu i na zidove. Snop svetlosti se napokon ugasio. Nestao je iz vida ieza vajui naspram zida. Don Huan je primetio da je moj ivotinjski strah uvek bezmeran, da treba da se borim da ga dovedem pod kontrolu, ali da sam se, sve u svemu, ponaao vrlo dobro. Video sam Henarovo sanjajue telo kakvo odista jeste svetlosni mehur. Pitao sam ga otkud je toliko siguran da sam to uspeo. Odgovorio je da je video kako se moja skupna taka isprva pomera prema svom normalnom mestu da bi potrla moj strah, a zatim se pomerila dublje ulevo, izvan take u kojoj nema sumnje. U tom poloaju ovek moe da vidi samo jednu stvar: mehurove energije, nastavio je. Ali od povi ene svesti do te druge take, dublje u levoj strani, samo je kratko rastojanje. Pravi je uspeh pokrenuti skupnu taku iz normalnog poloaja u taku gde nema sumnje. Dodao je da jo uvek imamo sastanak sa Henarovim sanjajuim telom u poljima oko kue, kada budem bio u normalnoj svesti. Kada smo se vratili u kuu Silvija Manuela, don Huan je rekao da je Henarova vetina sa sanjajuim telom vrlo neznatna pojava u poreenju s onim to su stari vidovnjaci inili sa njim. Videe to uskoro, rekao je zloslutnim tonom, a onda se nasmejao.

Ispitivao sam ga o tome obuzet strahom, a to je samo izazivalo jo smeha. Napokon je prestao i rekao da e da govori o tome kako su novi vidovnjaci doli do sanjajueg tela i kako su ga koristili. Stari vidovnjaci su traili savrenu kopiju tela, nastavio je, i gotovo su uspeli da je naprave. Jedina stvar koju nikako nisu mogli da kopiraju bile su oi. Umesto oiju, sanjajue telo ima samo sjaj svesti. To ranije nikad nisi shvatio, kada ti je Henaro pokazivao svoje sanjajue telo. Novi vidovnjaci nisu vie morali da brinu o sa vrenoj kopiji tela; u stvari, njih vie uopte ne interesuje da kopiraju telo. Ali, oni su zadrali naziv sa njajue telo da oznai oseanje, talas energije koji se prenosi pomeranjem skupne take na bilo koje mesto na ovom svetu, ili na bilo koje mesto u sedam svetova raspoloivih oveku. Don Huan je onda u kratkim crtama izneo postupak za postizanje sanjajueg tela. Rekao je da poinje ini cijalnim inom koji zbog same injenice to ima po drku, stvara nepokolebljivu nameru. Nepokolebljiva namera vodi unutranjoj tiini, i unutranja tiina unu tranjoj snazi potrebnoj da se skupna taka u snovima pomera do odgovarajuih poloaja. Nazvao je taj niz pripremnim radom. Kontrola se razvija kada se zavri pripremni rad; sastoji se u tome da se sistematski odrava sanjajui poloaj tako to se uporno dri vizija sna. Stalna veba omoguava ve liku lakou u zadravanju novog sanjajueg poloaja u novim snovima, ne toliko zato to ovek stie namernu kontrolu kroz praksu, ve zato to unutranja snaga jaa kad god se ta kontrola koristi. Ojaala unutranja snaga dalje navodi skupnu taku da se pokrene u sanjajue poloaje, koji su znatno, znatno podobniji za odgoj trezvenosti; drugim reima, snovi sami od sebe postaju sve pokorniji, ak posluni. Razvoj sanjaa je indirektan, nastavio je. Zato su novi vidovnjaci verovali da sami moemo da izvo dimo sanjanje. Poto sanjanje koristi prirodno uroeno

pomeranje skupne take, nije nam potreban niko da nam pomae. Ono to nam je nasuno potrebno jeste trezvenost, i niko nam je ne moe dati niti nam pomoi da je naemo, osim nas samih. Bez nje, pomeranje skupne take je haotino, kao to su nai obini snovi haotini. Tako je, sve u svemu postupak da se dostigne sanjajue telo besprekornost u naem svakodnevnom ivotu. Don Huan je objasnio da, kada se jednom po stigne trezvenost, i poloaj sanjarija postaje mnogo jai, a sledei je korak buenje u bilo kom poloaju sanjanja. Primetio je da je taj manevar, iako zvui jednostavno, bio zaista vrlo sloen posao, toliko sloen da ne zahteva samo trezvenost ve i sve atribute ratnitva, naroito nameru. Upitao sam ga kako namera pomae vidovnjacima da se probude u poloaju sanjanja. Odgovorio je da namera, poto je najistananija kontrola sile centriranja, jeste ono to preko trezvenosti sanjaa odrava centriranost bilo kojih zraenja koja su se upalila po kretanjem skupne take. Don Huan je rekao da postoji jo jedna strana zamka sanjanja: upravo snaga sanjajueg tela. Na primer, veoma je lako da sanjajue telo neprekidno, dui period vremena, bulji u Orlova zraenja, ali je takoe vrlo lako da ona potpuno proderu sanjajue telo. Vi dovnjaci koji bez svog sanjajueg tela bulje u Orlova zraenja umiru, a one koji u njih bulje svojim sanjajuim telima spali unutranji oganj. Novi vidovnjaci su taj problem resili vienjem u grupama. Dok jedan vidovnjak bulji u zraenja, ostali su kraj njega spremni da prekinu vienje. Kako novi vidovnjaci vide u grupama? upitao sam. Oni sanjaju zajedno, odgovorio je. Kao to i sam zna, savreno je mogue da grupa vidovnjaka aktivira ista neupotrebljena zraenja. I u tom sluaju,

takoe, nema poznatih koraka, to se jednostavno desi; nema tehnike po kojoj se postupa. Dodao je da u sanjanju zajedno neto u nama pre uzima vodstvo i odjednom se naemo kako delimo isti pogled sa ostalim sanjaima. Tada nas nae ljudsko stanje navodi da sjaj svesti automatski usmerimo na ista zraenja koja ostala ljudska bia koriste; mi pode avamo poloaj svojih skupnih taaka da se uskladimo sa ostalima oko nas. To radimo na desnoj strani, u naem obinom opaanju, i to takoe radimo na levoj strani dok sanjamo zajedno.

12 NAGUAL HULIAN

U kui je vladala udna uznemirenost. Izgledalo je da su svi vidovnjaci iz don Huanovog drutva toliko ushi eni da su zapravo bili rasejani, to nikad ranije nisam video. Veoma sam se uplaio. Izgledalo je da se njihov uobiajeno visok nivo energije uveao. Pitao sam don Huana o tome. Odveo me je u zadnje dvorite. Jedan tren smo hodali bez rei. Rekao je da se pribliava vreme kada e svi oni otii. Zurio je s objanjenjem da bi ga dovrio na vreme. Kako zna da se blii vreme vaeg odlaska? upi tao sam. To se zna iznutra, rekao je. Jednog dana i sam e to znati. Vidi, nagual Hulijan je bezbroj puta na veo moju skupnu taku da se pokrene, ba kao to sam ja navodio tvoju da se pokrene. Potom mi je osta vio u zadatak da ponovo centriram sva ona zraenja koja mi je pomogao da centriram tokom tih pomeranja. To je zadatak koji svaki nagual mora da izvri. U svakom sluaju, zadatak ponovnog centriranja svih tih zraenja utire put jedinstvenom manevru osvetljavanja svih zraenja unutar ahure. Ja sam to gotovo obavio. Dostiem svoj vrhunac. Poto sam nagual, kada jednom upalim sva zraenja u svojoj ahuri, mi emo svi otii u trenu. Oseao sam da treba da budem tuan i da plaem, ali je neto u meni bilo presreno to uje da e nagual

Huan Matus uskoro biti slobodan, pa sam skoio i us kliknuo od istog ushienja. Znao sam da u kad-tad ui u drugo stanje svesti i da u plakati tuan. Ali tog dana su me ispunjavale srea i vedrina. Rekao sam don Huanu kako se oseam. Nasmejao se i potapao me po leima. Upamti ta sam ti kazao, rekao je. Ne obaziri se na emocionalno razumevanje. Pusti neka se prvo tvoja skupna taka pokrene, a onda, kad prou godine, shvatie. Otili smo u veliku sobu i seli da razgovaramo. Don Huan je na trenutak oklevao. Pogledao je kroz prozor. Iz svoje stolice mogao sam da vidim dvorite. Bilo je ra no popodne; oblaan dan. Izgledalo je kao da e kia. Olujni oblaci su nadolazili sa zapada. Voleo sam oblane dane. Don Huan nije voleo. Izgledao je nemiran dok je pokuavao da nae udobniji sedei poloaj. Don Huan je zapoeo da objanjava primedbom da je teko upamtiti ono to se deava u povienoj svesti zato to skupna taka moe da zauzme beskrajno mno go poloaja kada se olabavi sa svog prirodnog mesta. Lakoa pamenja svega to se deava u normalnoj sve sti, s druge strane, u vezi je sa uvrenou skupne take na jednom mestu, na mestu gde se ona normalno nalazi. Rekao mi je da saosea sa mnom. Zahtevao je da tekoe u pamenju prihvatim i da priznam da moda neu ispuniti zadatak i da nikad neu biti sposoban da ponovo centriram sva zraenja koja mi je pomogao da centriram. Misli o tome ovako, rekao je smeei se. Moda nikad nee moi da se seti ba ovog razgovora koji sad vodimo, koji ti u ovom trenutku izgleda tako uopten, i koji prihvata zdravo za gotovo. To je stvarno misterija svesti. Ljudska bia odiu tom misterijom; mi miriemo na tamu, na neobjanjive stvari. Ludost je posmatrati nas u bilo kom drugom svetlu. Zato ne poniavaj ljudsku misteriju u sebi samosaaljevajui se ili pokuavajui da je racionalizuje. Ponizi ljudsku glupost u sebi razumevajui je. Ali se ni zbog jednog ne izvinjavaj; oboje je potrebno.

Jedan od velikih manevara tragaa je da misteriju suprotstave gluposti u svakom od nas. Objasnio je da prakse tragaa nisu neto u emu ovek moe da uiva; u stvari, one su sasvim za osu du. Kada su to otkrili, novi vidovnjaci su shvatili da ni u ijem interesu ne bi bilo da se naela traganja izvode ili razjanjavaju u normalnoj svesti. Ukazao sam mu na jednu nepodudarnost. Rekao je da ratnici ne mogu da delaju u svetu dok su u povi enoj svesti, a takoe i da je traganje jednostavno po naanje prema ljudima na naroit nain. Ta dva stava protivree jedan drugom. Kada sam rekao da ga ne treba uiti u normalnoj svesti, to se odnosilo na naguala, rekao je. Traganje ima dvostruku svrhu; prvo, da se skupna taka pomeri postojano i sigurno u to je mogue veoj meri, i da nita ne moe tako dobro da obavi taj posao kao traga nje; drugo, da svoja naela utisne tako duboko da se ljudsko popisivanje zaobie, kao to je prirodno reagovanje odbijanja i prosuivanja neega to bi moglo da bude napad na razum. Rekao sam mu da isto sumnjam da mogu da pro suujem ili da odbacim bilo ta slino. Nasmejao se i rekao da ja nisam izuzetak, da u reagovati kao i svi ostali kada jednom ujem o podvizima majstora traga nja, poput njegovog dobrotvora naguala Hulijana. Ne preterujem kada ti kaem da je nagual Hulijan bio najizvanredniji traga koga sam ikada upo znao, rekao je don Huan. Ve si od svih ostalih uo o njegovoj vetini traganja. Ali ja ti nikad nisam rekao ta je meni uinio. Hteo sam da mu razjasnim kako o nagualu Hulijanu ni od koga nisam nita uo, ali ba kad sam se spre mao da izgovorim svoje neslaganje, preplavilo me je udno oseanje nesigurnosti. Izgleda da je don Huan odmah znao ta oseam. Prigueno se nasmejao uiva jui u tome. Ne moe da se seti, jer jo uvek ne raspolae voljom, rekao je. Potrebno ti je da besprekorno ivi

i potreban ti je veliki viak energije, i tada e volja moi da oslobodi ta seanja. Ispriau ti priu o tome kako se nagual Hulijan ponaao prema meni kada sam ga upoznao. Ako ga ti prosudi i nae da je njegovo ponaanje za osudu ka da si u povienoj svesti, pomisli samo koliko bi te on izazvao u normalnoj svesti. Pobunio sam se da me on vara. Uveravao me je da sve to on eli svojom priom jeste da opie nain delovanja tragaa i razloge iz kojih tako rade. Nagual Hulijan je bio poslednji od tragaa iz starih vremena, nastavio je. Nije on bio traga zbog ivotnih okolnosti toliko koliko je to bila njegova karakterna sklonost. Don Huan je objasnio da su novi vidovnjaci videli da postoje dve glavne grupe ljudskih bia; oni koji se brinu za druge i oni koji se ne brinu. Izmeu tih dveju krajnosti videli su smjesu toga dvoga. Nagual Hulijan je pripadao vrsti ljudi kojima nije stalo; don Huan je se be svrstao u suprotnu kategoriju. Ali zar mi nisi rekao da je nagual Hulijan bio ve likoduan, da bi ti dao koulju s lea? upitao sam. Sigurno da je bio, odgovorio je don Huan. Ni je on bio samo dareljiv; bio je takoe beskrajno ar mantan, privlaan. Uvek se duboko i iskreno zanimao za sve oko sebe. Bio je ljubazan i otvoren i davao je sve to je imao kome god je to bilo potrebno, ili bilo kome ko mu se dopao. Svi redom su ga voleli jer im je, poto je bio majstor traganja, pokazivao svoja istinska oseanja: ni za koga od njih nije nimalo mario. Nisam nita rekao, ali je don Huan bio svestan da oseam nevericu ili ak i zabrinutost zbog toga to je govorio. Prigueno se smejao i vrteo glavom. To je traganje, rekao je. Vidi, nisam ak ni za poeo svoju priu o nagualu Hulijanu a ti si se ve uz budio. Prasnuo je u gromoglasan smeh dok sam pokuavao da objasnim ta oseam. Nagualu Hulijanu nije bilo stalo ni do koga, nasta vio je. Zato je i mogao da pomogne ljudima. I pomagao

im je; davao im je koulju sa svojih lea jer za njih nije nimalo mario. Hoe da kae, don Huane, da svojim drugovima pomau samo oni koje je za njih ba briga? upitao sam istinski oneraspoloen. To tvrde tragai, rekao je sreno se osmehujui. Nagual Hulijan je, na primer, bio izuzetan lekar. Po magao je hiljadama i hiljadama ljudi, ali nikad nije pri mio priznanje za to. Ostavio je ljude u uverenju da je jedna ena vidovnjak iz njegove grupe lekar. Dakle, da je bio ovek kome je stalo do njegovih drugova, on bi zahtevao priznanje. Onima kojima je stalo do drugih, stalo je i do njih samih i zahtevaju priznanje za ono za ta se priznanja daju. Don Huan je rekao da on, poto spada u grupu onih koji se brinu za svoje drugove, nikada nikome ni je pomogao: nije umeo da bude dareljiv; nije ak mo gao ni da zamisli da bude voljen, kao to je bio nagual Hulijan, i sigurno bi se oseao glupo da bilo kome da koulju s lea. Toliko mnogo volim svog druga, nastavio je, da za njega nita ne inim. Ne bih znao ta da uinim. I uvek bi mi smetalo oseanje da mu svojim darovima nameem svoju volju. Prirodno, sva sam ta oseanja prevaziao kao rat nik. Svaki ratnik moe da bude uspean meu ljudima, kao to je bio nagual Hulijan, ako svoju skupnu taku pomeri u poloaj u kojem nije bitno da li ga ljudi vole, ne vole, ili ga ne primeuju. Ali, to nije isto. Don Huan je rekao da je kada je prvi put postao svestan naela tragaa, kao to sam i ja, bio veoma oaloen. Nagual Elijas, koji je bio veoma slian don Huanu, objasnio mu je da su tragai poput naguala Hulijana prirodne voe naroda. Oni mogu da postignu da ljudi urade bilo ta. Nagual Elijas je rekao da ti ratnici mogu da po mognu ljudima da se izlee, nastavio je don Huan, ili da mogu da pomognu da se razbole. Mogu da im po mognu da nau sreu ili da im pomognu da nau jad. Predloio sam nagualu Elijasu da umesto da kaemo ka ko ti ratnici pomau ljudima, trebalo bi da kaemo da

oni utiu na ljude. Rekao je da nije da oni samo utiu na ljude ve da ih stalno okupljaju u drutva. Don Huan se tiho nasmejao i gledao me netremice. Oi su mu vragolasto svetlucale. Zar nije udno, upitao je kako su tragai uredili ono to vide u vezi sa ljudima? Onda je don Huan zapoeo svoju priu o nagualu Hulijanu. Rekao je da je nagual Hulijan proveo mnogo i mnogo godina u iekivanju jednog uenika naguala. Na don Huana je naleteo jednog dana, vraajui se kui iz kratke posete poznanicima iz oblinjeg sela. Razmi ljao je, u stvari, o ueniku nagualu dok je iao putem kada je uo glasan pucanj iz pitolja i video kako ljudi bee na sve strane. Pobegao je sa njima u bunje po kraj puta i izaao je iz skrovita tek kada je video gru pu ljudi okupljenih oko ranjenika koji je leao na tlu. Ranjena osoba je, dakako, bio don Huan, koga je ustrelio predradnik muitelj. Nagual Hulijan je u tre nu video da je don Huan naroit ovek ija je ahura razdeljena na etiri namesto na dva dela; takoe je shvatio da je don Huan teko ranjen. Znao je da nema vremena za gubljenje. elja mu se ispunila, ali je mo rao da radi brzo, pre nego to bilo ko nasluti ta se zbiva. Uhvatio se za glavu i zakukao: Ubili su mi sina! Putovao je sa jednom enom vidovnjakom iz nje govog drutva, krupnom Indijankom, koja se javno uvek predstavljala kao njegova zla goropadna ena. Bili su odlian par tragaa. Namignuo je eni vidovnjaku, i ona je takoe zaplakala i zacvilela za njihovim sinom, koji je bio bez svesti i mogao da iskrvari. Nagual Hulijan je preklinjao posmatrae da ne zovu vlasti, ve da mu radije pomognu da svog sina prenese u kuu u gradu, koji je bio neto udaljen. Ponudio je novac nekolicini snanih ljudi da ponesu njegovog ranjenog sina koji umire. Ljudi su odneli don Huana u kuu naguala Hulijana. Nagual je bio vrlo dareljiv i bogato im je platio. Oaloeni par, koji je plakao celim putem do kue, do te mere je dirnuo ljude da su odbili da prime novac, ali

je nagual Hulijan navaljivao da ga uzmu za sreu nje govog sina. Tokom nekoliko dana don Huan nije znao ta da misli o ljubaznom paru koji ga je primio u kuu. Re kao je da je njemu nagual Hulijan izgledao kao jedan gotovo izlapeo starac. Nije bio Indijanac, ali je bio oe njen mladom naprasitom debelom Indijankom, koja je bila isto toliko fiziki snana koliko i zloudna. Don Huan je mislio da je sigurno ona bila lekar, sudei po tome kako je leila njegovu ranu i po koliini lekovitog bilja uskladitenog u sobi u koju su njega smestili. Isto tako, ena je gospodarila starcem i terala ga da svakodnevno vida don Huanove rane. Za don Huana su napravili krevet od debele podne prostirke, i starcu je bilo uasno teko da klekne da bi ga dosegao. Don Huan je morao da se bori da se ne nasmeje kominom izgledu slabog starca koji na sve mogue naine poku ava da savije kolena. Don Huan je rekao da je sta rac, dok mu je ispirao ranu, neprestano mrmljao; oi su mu prazno gledale, ruke su mu drhtale i telo mu se treslo od glave do pete. Kada je kleao, nikako nije mogao sam da se us pravi. Dozivao bi svoju enu, viui promuklim glasom, ispunjen suzdranim besom. ena bi dola u sobu i obo je bi se grozno svaali. esto bi ona izala ostavljajui starca da se sam uspravi. Don Huan me je uveravao da nikad nikoga nije a lio kao to je alio tog jadnog, ljubaznog starog oveka. Mnogo puta je eleo da ustane i pomogne starcu da se digne, ali je jedva mogao da se pokrene. Jednom je starac pola sata psovao i vikao dok je brektao i pu zao kao pu, dok se nije dovukao do vrata i bolno se uspravio. Objasnio je don Huanu da su za njegovo jadno zdravlje krive poodmakle godine, slomljene kosti koje su pogreno srasle i reumatizam. Don Huan je rekao da je starac pogledao put neba i priznao don Huanu da je on najvei bednik na zemlji; bio je doao da od isceliteljke trai pomo i zavrio je tako to se njome oe nio i postao rob.

Upitao sam starca zato nije otiao, nastavio je don Huan. Oi starog oveka su se izbeile od straha. Davio se u roenoj pljuvaki pokuavajui da me uutka, onda se ukoio i kao klada pao na pod pored mog kreveta, pokuavajui da me natera da uutim. 'Ti ne zna ta pria; ne zna ta pria. Niko ne moe da pobegne odavde', ponavljao je starac sa luakim izrazom u oima. I poverovao sam mu. Bio sam uveren da je mnogo bedniji, mnogo jadniji nego to sam ja ikad bio. I sva kim narednim danom bilo mi je sve nelagodnije u toj kui. Hrana je bila izvrsna i ena je stalno bila van ku e, kod bolesnika, tako da sam bio sam sa starcem. Mno go smo razgovarali o mom ivotu. Voleo sam da mu pri am. Rekao sam mu da nemam novca da mu platim za njegovu dobrotu, ali da bih uinio sve da mu pomo gnem. Rekao mi je da njemu nema pomoi, da se spre mio da umre, ali ako sam ja ozbiljno mislio ono to sam rekao, bilo bi mu drago da se oenim njegovom e nom kada on umre. Tada sam shvatio da je starac aknut. I onda sam takoe znao da treba da beim to je mogue pre. Don Huan je rekao da mu je, kada je prezdravio to liko da moe da hoda bez pomoi, njegov dobrotvor pru io hladnu demonstraciju svoje sposobnosti tragaa. Bez ikakvog upozorenja ili predgovora suoio je don Huana sa jednim neorganskim ivim biem. Poto je osetio da don Huan planira bekstvo, ugrabio je priliku da ga pre plai saveznikom koji je nekako uspevao da izgleda kao udovian ovek. Skoro sam poludeo kada sam video tog saveznika, nastavio je don Huan. Nisam verovao roenim oima, a ipak je udovite bilo preda mnom. I slabani starac je bio uz mene cvilei i preklinjui udovite da mu po tedi ivot. Vidi, moj dobrotvor je bio poput starih vi dovnjaka; mogao je da svoj strah raspara na delove i saveznik je reagovao na to. To tada nisam znao. Sve to sam roenim oima mogao da vidim bilo je grozno stvo renje koje nam je prilazilo spremno da nas rastrgne, deo po deo.

U trenutku kada se saveznik nagnuo nad nas, pitei kao guja, onesvestio sam se. Kada sam ponovo do ao sebi, starac mi je rekao da se nagodio sa stvore njem. Objasnio je don Huanu da je ovek pristao da ih obojicu ostavi u ivotu pod uslovom da don Huan radi za njega. Don Huan je sa zebnjom upitao ta bi sve on trebalo da radi. Starac mu je odgovorio da e to biti ropstvo, ali mu je napomenuo da je don Huanov ivot visio o koncu pre nekoliko dana kada su ga ustrelili. Da on i njegova ena nisu zaustavili krvarenje, don Huan bi sigurno umro, stoga je bilo malo toga ime bi se po gaao, ili za ta bi se pogaao. udovini ovek je to znao i drao ga je u aci. Starac je rekao don Huanu da se ne koleba i da pristane na pogodbu, jer ako odbi je, udovini ovek, koji slua iza vrata, provalie i ubi ti ih na mestu, i bie svreno. Bio sam dovoljno drzak da slabanog starca, koji se tresao kao list na vetru, upitam kako e nas taj o vek ubiti, nastavio je don Huan. Rekao je da to u dovite planira da nam polomi sve kosti, poev od naih stopala, dok emo mi vritati u neizrecivoj agoniji, i da emo umirati najmanje pet dana. Smesta sam prihvatio uslove tog oveka. Starac mi je suznih oiju estitao i rekao da pogodba nije stvarno tako loa. Vie emo biti zatvorenici nego robovi tog u dovinog oveka, ali emo jesti bar dva puta dnevno, i poto smo ivi, moemo da se oslobodimo; moemo da planiramo, da se tajno dogovaramo, i da izborimo izlaz iz ovog pakla. Don Huan se prvo nasmeio a onda prasnuo u smeh. Jo ranije je znao ta u misliti o nagualu Hulijanu. Rekao sam ti da e se oneraspoloiti, rekao je. Stvarno ne razumem don Huane, rekao sam. U emu je smisao izvoenja do te mere razraenog pre tvaranja? Razlog je vrlo jednostavan, rekao je jo uvek se smejui. To je jo jedan nain obuke, i to vrlo dobar nain. Od uitelja trai ogromnu matovitost i izvan rednu kontrolu. Moj nain obuke je blii onome to ti

smatra obuavanjem. Zahteva ogromno mnogo rei. Ja odlazim u krajnosti prianja. Nagual Hulijan je iao u krajnosti traganja. Don Huan je rekao da kod vidovnjaka postoje dva metoda obuke. Njemu su oba bila bliska. Vie je voleo onaj koji je iziskivao da se sve objasni i da se druga osoba unapred obavesti o toku zbivanja. To je sistem koji odgaja slobodu, izbor i razumevanje. S druge stra ne, metod njegovog dobrotvora je bio mnogo nasilniji i nije pruao mogunost izbora ili razumevanje. Njegova velika prednost je bila to je ratnike nagonio da ive neposredno ratnikim nainom, ne objanjavajui po sredno. Don Huan je objasnio da je sve to mu je inio nje gov dobrotvor bilo strateko remek-delo. Svaka pojedina re ili pokret naguala Hulijana bili su promiljeno oda brani da izazovu odreene efekte. Bio je umetnik da svoje rei i pokrete snabde najudesnijim kontekstom, tako da oni izvre neophodni uticaj. To je metod tragaa, nastavio je don Huan. On ne odgaja razumevanje, ve potpuno shvatanje. Na primer, trebalo mi je ceo ivot da razumem ta mi je ura dio suoavajui me sa saveznikom, iako sam to sve shvatio bez ikakvog objanjenja, dok sam proivljavao to iskustvo. Rekao sam ti da Henaro, na primer, ne razume ta ini, ali je njegovo shvatanje onoga to radi otro koliko samo moe da bude. To je zbog toga to se njegova skup na taka pokrenula metodom tragaa. Rekao je da, kada se skupna taka istera iz njenog uobiajenog mesta metodom objanjavanja svega, kao u mom sluaju, uvek je potreban neko drugi ne samo da pomogne u toku pomeranja skupne take ve i da objas ni ta se dogaa. Ali ako se skupna taka pomeri meto dom tragaa, to je sa njim bio sluaj, ili sa Henarom, potreban je samo poetni katalitiki in da otrgne skup nu taku s njenog poloaja. Don Huan je rekao da se, kada ga je nagual Hulijan suoio sa udovinim ovekom, njegova skupna taka preselila pod uticajem straha. Tako snaan strah kao

onaj prouzrokovan suoenjem, zajedno sa njegovim sla bim fizikim stanjem, bio je idealan za pomeranje nje gove skupne take. Da bi se neutralizovala tetna dejstva straha, njegov uticaj je trebalo ublaiti, ali ne sasvim. Objanjavanje onoga to se dogaa svelo bi strah na najmanju meru. Nagual Hulijan je hteo da se osigura da taj poetni katalitiki strah moe da iskoristi onoliko puta koliko mu bude potrebno, ali je takoe eleo da se osigura da moe da ublai njegov pustoei uticaj; to je bio razlog pretvaranja. to su sloenije i dramatinije bile njego ve prie, to je vei bio njihov ublaavajui uticaj. Ako izgleda da je i on sam u istom sosu sa don Huanom, strah nije toliko veliki kao to bi bio kad bi don Huan bio sam. Svojom sklonou za dramsko, nastavio je don Huan, moj dobrotvor je bio u stanju da moju skupnu taku pomeri dovoljno da me odmah ispuni neodoljivim oseanjem za dve osnovne osobine ratnika: naporom za odranjem i nepokolebljivom namerom. Znao sam da u jednog dana, da bih ponovo bio slobodan, morati da radim mirno i postojano i u saradnji sa slabanim star cem, kome je po mom miljenju moja pomo bila po trebna koliko i meni njegova. Znao sam bez i trunke sumnje da je to ono to iznad svega drugog elim da uinim. Ponovo sam uspeo da razgovaram sa don Huanom dva dana kasnije. Bili smo u Oahaki, etali smo glavnim trgom rano izjutra. Deca su ila u kolu, ljudi u crkvu, nekoliko mukaraca je sedelo na klupama, taksisti su ekali goste iz glavnog hotela. Samo po sebi se razume da je na putu ratnika naj tee pokrenuti skupnu taku, rekao je don Huan. To pokretanje je zavretak ratnikovog traenja. Nastaviti dalje, znai ponovo traiti; to je pravo traenje vi dovnjaka. Ponovio je da na putu ratnika pomeranje skupne take predstavlja sve. Stari vidovnjaci su potpuno pro pustili da shvate tu istinu. Oni su mislili da je pomera-

nje skupne take poput oznake koja odreuje njihove poloaje na lestvici vrednosti. Oni nikad nisu ni po mislili da je ba taj poloaj bio ono to odreuje sve to opaaju. Metod tragaa, nastavio je don Huan, u rukama majstora traganja poput naguala Hulijana, objanjava udesna pomeranja skupne take. To su veoma bitne promene; vidi, podupirui uenika, uitelj traga zadobija punu saradnju i potpuno uee uenika. Zadobijanje neijeg potpunog uea i potpune saradnje skoro je najvaniji rezultat metoda tragaa; a nagual Hulijan je bio najbolji u zadobijanju i jednog i drugog. Don Huan je rekao da ne postoji nain da opie nemir kroz koji je prolazio, dok je malo-pomalo otkri vao bogatstvo i sloenost linosti i ivota naguala Huli jana. Sve dok je pred sobom imao uplaenog, slaba nog starca koji je izgledao bespomono, oseao se pri lino oputeno, komotno. Ali jednog dana, ubrzo poto su se nagodili sa onim za ta je don Huan verovao da je ovek koji izgleda kao udovite, njegova opute nost se rasprila u prah kada je nagual Hulijan pruio don Huanu jo jedan rastrojavajui primer svojih vetina traganja. Iako je do tada don Huan bio sasvim dobro, nagual Hulijan je jo uvek spavao u istoj sobi sa njim kako bi mogao da ga neguje. Kada se tog dana probudio, ob javio je don Huanu da je njihov porobljiva otiao na nekoliko dana, to znai da ne mora da se ponaa kao star ovek. Poverio je don Huanu da se on samo pre tvara da je star kako bi prevario oveka udovinog izgleda. Ne dajui don Huanu vremena da razmisli, skoio je sa svoje prostirke neverovatno gipko; savio se i zamoio glavu u lonac s vodom i drao je tako neko vreme. Kada se ispravio, kosa mu je bila sasvim crna, bela boja se isprala i don Huan je gledao oveka koga nikad pre nije video, oveka koji je moda bio u poznim tride setim. Napinjao je miie, disao duboko, i protezao svaki deo tela kao da je predugo boravio u tesnom kavezu.

Kada sam naguala Hulijana video kao mladog oveka, stvarno sam mislio da je on avo, nastavio je don Huan. Zatvorio sam oi znajui da mi je kraj blizu. Nagual Hulijan se smejao do suza. Don Huan je rekao da ga je onda nagual Hulijan umirio navodei ga da se pomera napred-nazad iz desne u levu stranu svesti. Dva dana se mladi ovek epurio po kui, na stavio je don Huan. Priao mi je prie o svom ivotu i ale od kojih sam se teturao po sobi smejui se. Ali jo je vie zaprepaivalo to kako se njegova ena izmenila. Bila je stvarno vitka i lepa. Mislio sam da je to sasvim druga ena. Oduevljavao sam se njenom promenom i lepim izgledom. Mladi ovek je rekao da je ona, kada je njihov porobljiva odsutan, stvarno druga ena. Don Huan se nasmejao i rekao da je njegov avol ski dobrotvor govorio istinu. Ta je ena zaista bila dru gi vidovnjak iz drutva naguala. Don Huan je pitao mladog oveka zato se oni pre tvaraju da su neto to nisu. Mladi ovek je gledao don Huana, oiju punih suza, i rekao da su misterije sveta zaista nedokuive. Njega i njegovu mladu enu uhvatile su neobjanjive sile i oni moraju da se zatite tim pre tvaranjem. Razlog to se on i dalje stalno pretvara da je nemoan starac je taj to njihov porobljiva stalno viri kroz pukotine u vratima. Preklinjao je don Huana da mu oprosti to ga je prevario. Don Huan je upitao ko je taj udovini ovek. Du boko uzdahnuvi, mladi ovek je priznao da on to ne moe ak ni da pretpostavi. Rekao je don Huanu da, iako je sam obrazovan ovek, poznat glumac iz Meksiko Sitija, ne ume to da objasni. Sve to zna jeste da je do ao da se lei od suice od koje je godinama patio. Bio je skoro na samrti kada su ga roaci doveli kod isceliteljke. Ona mu je pomogla da se izlei, on se ludo zaljubio u prelepu mladu Indijanku i oenio se. Planirao je da je odvede u prestonicu da bi se na raun njenih isceliteljskih sposobnosti obogatili. Pre no to su krenuli na put u Meksiko Siti, ona ga je upozorila da treba da se prerue kako bi izbegli vra-

eve. Objasnila mu je da je njena majka takoe iscelitelj i da je isceliteljstvu poduavao majstor vra, koji je zahtevao da ona, erka, ostane sa njim doveka. Mladi ovek je rekao da je odbio da sa enom razgovara o tom odnosu. eleo je jedino da je oslobodi i tako se preruio u starca, a nju u debelu enu. Njihova pria se nije sreno zavrila. Taj uasni o vek ih je uhvatio i drao kao zarobljenike. Nisu se usu dili da se otkriju pred tim komarnim ovekom, i u nje govom prisustvu nastavili su da se prave kao da se mrze; ali, u stvarnosti, eznuli su jedno za drugim i iveli sa mo za ono kratko vreme kada je taj ovek bio odsutan. Don Huan je rekao da ga je mladi ovek zagrlio i rekao mu da je soba u kojoj don Huan spava jedino sigurno mesto u kui. Da li bi on, zamolio ga je, izaao da straari dok on vodi ljubav sa svojom enom? Kua se tresla od njihove strasti, nastavio je don Huan, dok sam ja sedeo napolju i oseao se krivim to sluam i samrtniki se bojao da e se ovek svakog trena vratiti. I naravno, uo sam kako ulazi u kuu. Lupao sam po vratima i, poto se oni nisu javljali, uao sam. Mlada ena je spavala naga a mladog oveka nije bilo nigde. Nikad u ivotu nisam video lepu nagu enu. Jo uvek sam bio vrlo slab. uo sam kako udovite angrlja napolju. Moja zbunjenost i strah bili su toliko veliki da sam se onesvestio. Pria o delima naguala Hulijana uzbuivala me je beskrajno. Rekao sam don Huanu da ne uspevam da shvatim vrednost tragakih vetina naguala Hulijana. Don Huan me je sluao ne iznosei nikakvu primedbu, putajui me da bez prestanka brbljam. Kada smo konano seli na klupu, bio sam veoma umoran. Nisam znao ta da kaem kada me je upitao zato me je objanjavanje metoda naguala Hulijana tako mnogo potreslo. Ne mogu da se oslobodim oseanja da je on bio obeenjak, rekao sam napokon. Obeenjaci svojim obeenjaklucima niemu ne po duavaju smiljeno, uzvratio je don Huan. Nagual Hu-

lijan je igrao drame, magine drame koje su zahtevale pomeranje skupne take. Meni on izgleda kao vrlo sebina osoba, nisam poputao. Tako ti izgleda zato to ti sudi, odgovorio je. Ti si moralizator. I sam sam proao kroz sve to. Ako se tako osea sluajui o nagualu Hulijanu, pomisli ka ko je moralo biti meni koji sam godinama iveo u nje govoj kui. Osuivao sam ga, bojao ga se i zavideo mu, ba tim redom. Takoe sam ga voleo, ali je moja ljubomora bila vea od moje ljubavi. Zavideo sam mu na spokojstvu, na njegovoj tajanstvenoj sposobnosti da kad god zaeli bude mlad ili star; zavideo sam mu na njegovom daru, i iznad svega, na njegovom uticaju na sve koji bi se nali u blizini. Dovodilo me je do ludila kada bih uo kako sa ljudima zapodeva najzanimljiviji razgovor. Uvek je imao ta da kae, ja nikad nisam, i uvek sam se oseao nesposoban, zapostavljen. Don Huanova otkria su me navela da se oseam nelagodno. eleo sam da promenim temu, jer nisam hteo da ujem da je bio isti kao ja. Po mom miljenju, bio je zaista neuporediv. On je oigledno znao kako mi je. Nasmejao se i potapao me po leima. Priom o svojoj zavisti, nastavio je, pokuavam da ti ukaem na neto od velikog znaaja; da poloaj skupne take odreuje kako se ponaamo i kako se oseamo. Moj veliki propust u to vreme bio je to nisam mogao da shvatim to naelo. Bio sam sirov. iveo sam u samovanosti, ba kao ti, jer je moja skupna taka tu bila smetena. Vidi, jo nisam bio nauio da je nain za pokretanje te take bio da se zasnuju nove navike, da se ona pokrene voljom. A kada se ona pomerna, ono je to kao da sam upravo otkrio da se moe imati posla sa ratnicima bez premca kakav je bio moj dobrotvor ako se nema samovanosti, tako da ovek moe da ih slavi nepristrasno. Rekao je da postoje dve vrste poimanja. Jedno je samo ivahan razgovor, veliki izliv emocija i nita vie. Drugo je proizvod pomeranja skupne take ono nije po-

vezano s izlivom emocija, ve sa delanjem. Emocio nalno shvatanje dolazi godinama, poto su ratnici upo trebom ojaali nov poloaj svojih skupnih taaka. Nagual Hulijan je sve nas neumorno vodio prema toj vrsti pomeranja, nastavio je don Huan. Svi smo mi u potpunosti saraivali i sasvim uestvovali u njego vim dramama vanijim od ivota. Na primer, svojom dramom sa mladim ovekom i njegovom enom i njiho vim porobljivaem zadobio je moju nepodeljenu panju i interesovanje. Meni je pria o starcu koji je mlad bila vrlo dosledna. Video sam roenim oima udovinog oveka, to znai da je mladi ovek zadobio moju beskraj nu naklonost. Don Huan je rekao da je nagual Hulijan bio mag, maioniar koji je snagom volje vladao u toj meri da je to neshvatljivo prosenom oveku. U njegovim drama ma uestvovale su magine linosti prizvane silom namere, kao neorgansko bie koje je moglo da poprimi groteksno ljudsko oblije. Mo naguala Hulijana bila je toliko besprekorna, nastavio je don Huan da je mogao bilo iju skupnu taku da prisili da se pomeri i centrira zraenja tako da opaa ta god nagual Hulijan eli. Na primer, mogao je da izgleda vrlo star ili vrlo mlad za svoje godine, za visno od toga ta eli da postigne. I sve to bi iko mo gao da kae o godinama naguala Hulijana jeste da se one kolebaju. Tokom trideset i dve godine, koliko sam ga poznavao, u nekim prilikama mi nije izgledao mno go stariji nego to si ti sada, a u drugim prilikama bio je toliko bedno star da ak nije mogao ni da govori. Don Huan je rekao da se pod vodstvom njegovog dobrotvora njegova skupna taka pomerala neprimetno, a ipak duboko. Na primer, jednog dana je tek tako shva tio da je proet strahom koji mu s jedne strane izgleda besmisleno, dok mu s druge strane znai sve na svetu. Bojao sam se da u iz gluposti propustiti priliku da budem slobodan i da u ponoviti ivot svog oca. Nije bilo nieg loeg u ivotu mog oca, zna. iveo je i umro ni bolje ni gore nego veina ljudi; stvar je bila u tome to se moja skupna taka pomerila i ja

sam jednog dana shvatio da ivot i smrt mog oca nisu vredeli ni prebijene pare, ni njemu samom niti drugima. Moj dobrotvor mi je rekao da su mi otac i majka iveli i umrli samo da bi me stvorili, i da su njihovi roditelji uinili isto za njih. Rekao je da se ratnici raz likuju u tome to svoje skupne take pomeraju dovolj no da shvate ogromnu cenu koja je plaena za njihove ivote. To pomeranje im uliva potovanje i strahopoto vanje koje njihovi roditelji nikad nisu oseali prema i votu uopte, niti to su ivi. Don Huan je rekao da ne samo to je nagual Hulijan uspeno navodio svoje uenike da pokrenu svoje skupne take ve je silno uivao dok je to radio. Ja sam ga sigurno neizmerno zabavljao, nastavio je don Huan. Kada su poeli da stiu ostali vidovnja ci iz mog drutva, godinama kasnije, ak sam se i ja veselio apsurdnim situacijama koje je on stvarao i raz vijao sa svakim od njih. Kada je nagual Hulijan napustio svet, ushienje je otilo s njim i nikad se nije vratilo. Henaro nas pone kad oara, ali niko ne moe da zauzme mesto naguala Hulijana. Njegove su drame uvek bile vee od ivota. Veruj da nismo znali ta je pravo uivanje sve dok ni smo videli ta radi kada se neka od tih drama okrene protiv njega. Don Huan je ustao sa svoje omiljene klupe. Okre nuo se prema meni. Oi su mu bile blage i sjajne. Ako si toliko glup pa ne ispuni zadatak, rekao je, mora bar imati dovoljno energije da pokrene svo ju skupnu taku tako da doe na ovu klupu. Posedi ovde, bez misli i elja; gde god da sam, pokuau da doem ovde i da te saberem. Obeavam ti da u po kuati. Onda je prasnuo u buran smeh, kao da je veliina njegovog obeanja bila previe smena da bi se u to poverovalo. Ove rei treba rei u kasno popodne, kazao je, i dalje se smejui. Nikako izjutra. Jutro oveka navodi da bude optimista i ovakve rei gube svoje znaenje.

13 PODRKA ZEMLJE

Hajde da etamo putem za Oahaku, rekao mi je don Huan. Henaro nas eka negde na putu. Njegova elja me je iznenadila. itav dan sam e kao da nastavi sa objanjenjem. Napustili smo njegovu kuu i u tiini ili kroz grad do neasfaltiranog puta. Du go smo lagano hodali. Iznenada je don Huan progovorio. Sve vreme ti priam o velikim otkriima starih vi dovnjaka, rekao je. Ba kao to su otkrili da organ ski ivot nije jedini ivot na zemlji, tako su otkrili da je sama Zemlja ivo bie. Saekao je trenutak pre nego to je nastavio. Nasmeio mi se kao da me poziva da prigovorim. Nisam mogao da smislim ta da kaem. Stari vidovnjaci su videli da Zemlja ima ahuru, nastavio je. Oni su videli da postoji lopta koja oblae Zemlju, svetlosna ahura u kojoj su zatvorena Orlova zraenja. Zemlja je dinovsko svesno bie, podlono is tim silama kao i mi. Objasnio je da su se stari vidovnjaci, im su to ot krili, odmah zainteresovali za praktinu upotrebu tog znanja. Rezultat tog interesovanja bio je da su najrazraenije kategorije njihovog vraanja imale veze sa Zem ljom. Oni su smatrali da je Zemlja krajnji izvor svega to smo mi.

Don Huan je potvrdio da stari vidovnjaci u tom po gledu nisu greili, jer Zemlja zaista jeste nae krajnje ishodite. Nije vie nita rekao, dok nakon priblino milju pu ta nismo sreli Henara. ekao nas je, sedei na kamenu pored puta. Doekao me je vrlo srdano. Rekao mi je da emo se popeti na vrh nekih malih grebenastih planina pre krivenih ilavom vegetacijom. Nas trojica emo sesti uz stenu, rekao mi je don Huan, i gledaemo u sunevu svetlost dok se bude ogle dala na istonim planinama. Kada Sunce zae za za padne vrhove, Zemlja e ti moda dopustiti da vidi centriranost. Kada smo stigli na vrh planine, seli smo kao to je don Huan rekao, leima uz stenu. Don Huan me je posadio da sedim izmeu njih dvojice. Pitao sam ga ta namerava da uini. Njegove tajan stvene izjave i njegova duga utanja bili su zloslutni. Bio sam strano preplaen. Nije mi odgovorio. Nastavio je da pria kao da ja uopte nita nisam rekao. Stari vidovnjaci su bili ti koji su, otkrivi da je . opaanje centriranost, nabasali na neto monumental no. Tuno je to su ih njihova zastranjivanja ponovo spreila da saznaju ta su postigli. Pokazao je na planinu koja se pruala istono od male doline u kojoj lei grad. Dovoljno je sjaja u ovim planinama da pokrene tvoju skupnu taku, rekao mi je. Ba pre nego to Sunce zae za zapadne vrhove, imae nekoliko trenu taka da uhvati dovoljno sjaja. Magijski klju koji ot vara vrata Zemlje nainjen je od unutranje tiine i bilo ega to svetluca. ta tano treba da radim don Huane? upitao sam. Obojica su me prouavali. Mislim da sam u njiho vim oima video meavinu ljubopitljivosti i odvratnosti. Samo prekini unutranji dijalog, rekao mi je don Huan.

Imao sam jak napad uznemirenosti i sumnjiavosti; nisam verovao da to mogu da izvedem kad zaelim. Na kon poetnog trena snane frustracije, pomirio sam se sa sudbinom i opustio se. Gledao sam okolo. Primetio sam da smo dovoljno visoko da moemo da gledamo dole na drugu, uzanu do linu. Vie od polovine doline bilo je u senci kasnog popodneva. Sunce je jo uvek obasjavalo podnoje isto nog lanca planina, na drugoj strani doline; od suneve svetlosti grebenaste planine su izgledale ukaste, dok su udaljeniji plaviasti vrhovi poprimili purpurne nijanse. Uvia da si ovo i ranije radio, zar ne? rekao mi je don Huan apatom. Rekao sam mu da nita ne shvatam. Sedeli smo ovde ranije u drugim prilikama, nije poputao, ali to nije vano, jer se ovo sad rauna. Danas e, uz Henarovu pomo, pronai klju koji sve otkljuava. Jo uvek nee moi da ga upotrebi, ali e znati ta je i gde je. Vidovnjaci plaaju najviu cenu da to saznaju. I ti sam si to otplaivao sve ove godine. Objasnio je da je ono to je nazivao kljuem za sve bilo neposredno znanje da je Zemlja svesno bie i da kao takva moe da prui veliku podrku ratnicima; to je jedan impuls koji iz same svesti Zemlje dopire u is tom trenu kada se zraenja unutar ahure ratnika cen triraju sa odgovarajuim zraenjima unutar zemljine a hure. Poto su oboje, i ovek i Zemlja, svesna bia, nji hova zraenja su podudarna ili, jo pre, Zemlja ima sva zraenja koja postoje u oveku i u svim svesnim bii ma, organskim i neorganskim, to se toga tie. Kada doe do centriranja, svesna bia koriste to centriranje ogranieno i opaaju svoj svet. Ratnici to centriranje mo gu da koriste da opaaju kao i svi drugi, ili kao podrku koja im omoguuje da prodru u nezamislive svetove. Oekivao sam da mi postavi jedino razumno pita nje koje moe da se postavi, ali ti to nikad nisi uinio, nastavio je. Zakaio si se da zapitkuje da li je tajna svega toga u nama. Ipak, priao si dovoljno blizu. Nepoznato nije zaista u ahuri oveka, u zraenji ma koja svest ne dodiruje, a ipak jeste tu, na izvestan nain. To je stvar koju nisi razumeo. Kada sam ti re-

kao da moemo da skupimo sedam svetova, pored ovog koji znamo, shvatio si da je to unutranje zbivanje, zato to je tvoje predubeenje da veruje kako ti samo za milja sve to radi sa nama. Zbog toga me ti nikad nisi zapitao gde se nepoznato zaista nalazi. Godinama sam kruio rukom da bih pokazao sve oko nas i govo rio sam ti da je nepoznato tamo. Ti to nikad nisi po vezao. Henaro se zasmejao, onda se nakaljao i ustao. Jo uvek nije povezao, rekao je don Huanu. Priznao sam im da sam, ako je trebalo uvideti neku povezanost, propustio da to uinim. Don Huan je stalno iznova ponavljao da je koliina zraenja unutar ovekove ahure tu samo zbog svesti, i da svest povezuje tu koliinu zraenja s istom koliinom zraenja na veliko. Ona se nazivaju zraenja na veliko jer su neizmerna; i kad se kae da je izvan ljudske ahu re nesaznajno, znai da je nesaznajno unutar zemljine ahure. Kako bilo da bilo, unutar zemljine ahure je takoe i nepoznato, a unutar ljudske ahure nepoznato su zraenja koja svest ne dodiruje. Kada ih sjaj svesti dotakne, ona postaju aktivna i mogu se centrirati s od govarajuim zraenjima na veliko. Kada se to jednom dogodi, opaa se nepoznato i postaje poznato. Suvie sam glup, don Huane. Treba da mi to razbije u manje komade, rekao sam. Henaro e da to razbije za tebe, uzvratio je don Huan. Henaro je ustao i poeo da izvodi isti hod moi koji je izvodio ranije, kada je kruio oko ogromne pljosnate stene u kukuruzitu kraj njegove kue, dok je don Huan oaran posmatrao. Ovog puta mi je don Huan ap nuo u uvo da treba da pokuam da ujem Henarove po krete, naroito pokrete njegovih butina dok se, svaki put kada korakne, penju ka njegovim prsima. Pratio sam pogledom Henarove pokrete. Posle neko liko sekundi osetio sam da je jedan deo mene ulovljen pokretima Henarovih nogu. Pokret njegovih butina nije me putao. Oseao sam kao da i ja hodam sa njim. ak sam se zadihao. Onda sam shvatio da stvarno pratim

Henara. Stvarno sam iao sa njim, podalje od mesta gde smo sedeli. Nisam video don Huana, samo Henara koji na isti udan nain hoda preda mnom. Hodali smo satima i sa tima. Bio sam toliko umoran da sam dobio uasnu gla vobolju, i iznenada mi je pozlilo. Henaro je stao i pri ao mi. Oko nas je snano svetlucalo i svetlost se odbi jala o Henarovo oblije. Oi su mu plamtele. Ne gledaj Henara jedan glas mi je naredio u uvo. Gledaj okolo! Posluao sam. Mislio sam da sam u paklu! ok od vienja okoline bio je toliko teak da sam kriknuo od straha, ali nisam mogao ispustiti glas. Oko mene je bila najjasnija slika svih opisa pakla iz mog katolikog od goja. Gledao sam crveni svet, vreo i ugnjetaki, mra an i poput peine bez neba, bez svetlosti osim opakih odraza crvenkastih svetlosti koje su neprestano, velikom brzinom, kruile oko nas. Henaro je ponovo krenuo, i neto me je povuklo za njim. Sila koja me je gonila da sledim Henara takoe me je spreavala da gledam okolo. Moja svest se zalepila za Henarove pokrete. Video sam kako se Henaro sruio kao da je bio uasno iscrpljen. Istovremeno kada je dodirnuo zemlju i ispruio se da se odmori, neto se u meni otkailo i mogao sam ponovo da posmatram okolo. Don Huan me je radoznalo gledao. Stajao sam pred njim. Nalazili smo se na istom onom mestu na kome smo u poetku sede li, na prostranom kamenitom obodu na vrhu male pla nine. Henaro je duvao i dahtao, a i ja takoe. Nisam mogao da doem do daha. Kosa mi je bila vlana od znoja. Odelo mi je bilo mokro kao da sam se smoio u reci. Boe moj, ta se deava! uzviknuo sam sasvim oz biljno i zabrinuto. Uzvik je zvuao toliko smeno da su don Huan i Henaro poeli da se smeju. Pokuavamo da te navedemo da shvati centrira nje, rekao je Henaro. Don Huan mi je paljivo pomogao da sednem. Seo je do mene.

Da li se sea ta je bilo? upitao me je. Rekao sam mu da se seam, a on je navalio da mu tano ispriam ta sam video. Njegov zahtev nije bio u skladu s onim to mi je govorio da je jedina vrednost mojih iskustava bila pokretanje moje skupne take, a ne sadraj mojih vizija. Objasnio je da je Henaro ranije pokuavao da mi pomogne na sasvim isti nain kao i sad, ali da ja nikad nita nisam mogao da upamtim. Rekao je da je ovog puta Henaro vodio moju skupnu taku, to je i ranije inio, da centrira svet sa narednim od velikih pojaseva zraenja. Dugo smo utali. Bio sam ukoen, okiran, a ipak je moja svest bila otra kao i uvek. Mislio sam da sam najzad shvatio ta je centriranost. Neto u meni, to sam aktivirao ni sam ne znajui kako, omoguilo mi je da budem siguran da sam shvatio veliku istinu. Mislim da poinje da prikuplja sopstveni im puls, rekao mi je don Huan. Hajdemo kui. Dosta ti je za jedan dan. Oh, nemoj, rekao je Henaro. Jak je kao bik. Tre ba ga gurnuti malo dalje. Ne! rekao je don Huan odseno. Moramo da tedimo njegovu snagu. Ima je jo samo malo. Henaro je navaljivao da ostanemo. Gledao me je i namignuo. Gledaj, rekao mi je pokazujui istoni lanac pla nina. Sunce je jedva pomerilo jedan in iza tih pla nina, a ipak si se ti gegao po paklu satima i satima. Zar ti to ne izgleda porazno? Ne plai ga nepotrebno! pobunio se, gotovo vatre no, don Huan. Tada sam video njihove mehurove. U tom trenutku glas vienja mi je rekao da su don Huan i Henaro par izvanrednih tragaa koji se igraju sa mnom. Uvek je don Huan bio taj koji me gura izvan mojih krajnjih mo gunosti, ali je uvek putao da izgleda da je to Henaro. Onog dana u Henarovoj kui, kada sam dospeo u opas no stanje histerinog straha jer je Henaro pitao don Huana da li da me gurne i kada me je don Huan uve-

ravao da se Henaro zabavlja na moj raun, Henaro se u stvari brinuo za mene. Moje vienje me je toliko zaprepastilo da sam po eo da se smejem. Obojica, don Huan i don Henaro, gledali su me iznenaeno. Tada je izgleda don Huan shvatio o emu razmiljam. Rekao je Henaru, i obojica su se srnejali kao deca. Postaje zreo, rekao mi je don Huan. Ba na vreme; nisi ni previe glup ni previe bistar. Ba kao ja. Nisi na mene u svojim odstupanjima. Vie si nalik na naguala Hulijana, osim to je on bio briljantan. Ustao je i protegao se. Gledao me je najprodorni jim, najsurovijim pogledom koji sam ikad video. Ustao sam. Nagual nikad nikome ne doputa da sazna da je on odgovoran za neto, rekao mi je. Nagual dolazi i odlazi ne ostavljajui trag. Ta sloboda je ono to ga i ni nagualom. Oi su mu zasjale na tren, a onda ih je zastro ob lak blagosti, ljubaznosti, ovekoljublja, i bile su to po novo oi don Huana. Nisam mogao da odrim ravnoteu. Bespomono sam se onesvestio. Henaro mi je priskoio i pomogao mi da sednem. Obojica su mi seli uz bok. Dobie podrku Zemlje, rekao mi je u jedno uvo don Huan. Misli o oima naguala, rekao je Henaro u drugo. Podrka e doi u trenu kad bude video svetlucanje na vrhu te planine, rekao je don Huan i pokazao na najvii vrh istonog lanca. Vie nikad nee videti oi naguala, apnuo je Henaro. Idi sa podrkom, gde god te odvela, rekao je don Huan. Ako misli na oi naguala, shvatie da postoje dve strane medalje, apnuo je Henaro. Hteo sam da mislim o emu je govorio jedan i o emu je govorio drugi, ali me misli nisu sluale. Oseao sam da se hladim. Neto me je pritiskalo. Oseao sam muninu. Video sam veernje senke kako brzo napre-

duju uz bokove tih istonih planina. Oseao sam da ju rim za njima. Polazimo, rekao mi je Henaro na uvo. Gledaj veliki vrh, gledaj blistanje, rekao je don Huan na moje drugo uvo. Tamo je odista bila snano blistava taka na najvi em vrhu venca gde je don Huan bio pokazao. Posmatrao sam poslednji sunev zrak koji se na njoj odraa vao. Oseao sam rupu u trbunoj duplji, kao da sam jurio toboganom u zabavnom parku. Osetio sam, vie nego uo, tutnjavu udaljenog zem ljotresa, koja me je iznenada zatekla. Seizmiki talasi su bili toliko glasni i tako ogromni da su za mene izgubili svako znaenje. Bio sam samo beznaajni mikrob koji se okretao i vrteo. Kretanje se postepeno usporilo. Bio je jo jedan udar pre no to se sve zaustavilo. Pokuao sam da pogle dam okolo. Nisam imao taku reference. Kao da sam bio posaen, kao drvo. Nada mnom je bilo belo, oba sjano, nepojmljivo veliko kube. Njegovo postojanje me je nateralo da se oseam ushien. Leteo sam prema njemu ili, tanije, bio sam ispaljen kao projektil. Oseao sam lagodnost, negu, sigurnost; to sam blie prilazio kubetu, to su ta oseanja bila jaa. Na kraju su me preplavila i izgubio sam svaku svest o sebi. Sledee ega se seam, je da sam se lagano njihao u vazduhu kao list koji pada. Oseao sam iscrpljenost. Uasna sila poela je da me privlai. Proao sam kroz mranu rupu i ponovo se naao sa don Huanom i Henarom. Sutradan smo don Huan, Henaro i ja otili u Oahaku. Dok smo don Huan i ja etali oko glavnog trga u kasno popodne, iznenada je poeo da govori o tome ta smo jue radili. Pitao me je da li sam razumeo na ta je mislio kada je rekao da su stari vidovnjaci nabasali na neto monumentalno. Rekao sam mu da sam razumeo, ali da to ne mogu da objasnim reima.

A ta misli, koja je glavna stvar koju smo eleli da otkrije na vrhu te planine? upitao je. Centriranost, rekao je glas u moje uvo, i istovre meno sam sam to rekao. Okrenuo sam se mahinalno i sudario se sa Henarom, koji je odmah iza mene hodao po mom tragu. Br zina kojom sam se pokrenuo iznenadila ga je. Zakikotao se i onda me zagrlio. Seli smo. Don Huan je rekao da moe da kae samo nekoliko rei o podrci koju sam od zemlje dobio; da su ratnici u takvim trenucima uvek sami, i da pravo razumevanje dolazi kasnije, posle mnogo godina borbe. Rekao sam don Huanu da je moj problem u razumevanju uvean injenicom to su on i Henaro obavili sav posao. Ja sam jednostavno bio pasivno izloen i reagovao sam jedino na njihove manevre. Ni za ivu glavu ne bih mogao da podstaknem bilo koje delo, jer ne znam tano koje delo treba da bude, niti znam kako da ga podstaknem. Tano, u tome je stvar, rekao je don Huan. Jo uvek ne treba da zna. Sam e morati to da rei, sam ponovo da sredi sve to ti mi sada radimo. To je zadatak sa kojim svaki nagual mora da se suoi. Nagual Hulijan je meni uradio isto, jo znatno nemilosrdnije nego to mi tebi radimo. On je znao ta radi; bio je sjajan nagual, koji je bio u stanju da za nekoliko godina ponovo sredi sve emu ga je nagual Elijas nauio. Nije mu uopte trebalo vremena za neto za ta bi tebi i meni bio potreban ceo vek. Razlika je u tome to je sve to je nagualu Hulijanu ikad trebalo bila neznatna insinuacija; njegova svest bi je otuda uzela i otvorila jedina vrata. ta misli time, don Huane, jedina vrata? Hou da kaem da kada ljudska skupna taka pree izvan presudne granice, rezultati su uvek isti, za sve ljude. Tehnike za njeno pokretanje mogu da budu razliite to je mogue vie, ali rezultati su uvek isti, to znai da skupna taka skuplja druge svetove, uz pomo zemljine podrke.

Da li je podrka zemlje ista za sve ljude, don Huane? Svakako. Za prosenog oveka je unutranji dija log tekoa. Samo kada se postigne stanje potpune ti ine, ovek moe da koristi podrku. Potkrepie doka zima tu istinu onog dana kad sam pokua da koristi tu podrku. Ne bih ti preporuio da to pokua, rekao je Henaro iskreno. Potrebne su godine da se postane besprekoran ratnik. Da bi podneo uticaj zemljine podrke, mora da bude bolji nego to si sad. Brzina te podrke ponitie sve o tebi, rekao je don Huan. Pod njenim uticajem postajemo nita. Br zina i oseanje linog postojanja ne idu zajedno. Jue na planini Henaro i ja smo te podupirali i sluili ti kao sidra; inae se ti ne bi vratio. Bio bi poput nekih ljudi koji su bez svrhe iskoristili tu podrku i otili u nepo znato, i tamo jo uvek tumaraju po nekoj nepojmljivoj neizmernosti. Hteo sam da dovri o tome, ali je odbio. Iznenada je promenio temu. Postoji jo neto to nisi shvatio o zemlji kao svesnom biu, rekao je. I Henaro, taj grozni Henaro, hoe da te gura sve dok ne razume. Obojica su se smejali. Henaro me je aljivo podgurkivao i namigivao mi dok je izgovarao: Ja sam grozan. Henaro je uasan nadzornik, zao i nemilosrdan, nastavio je don Huan. On ne daje ni pet para za tvoj strah i nemilosrdno te gura. Da nije m e n e . . . Bio je savrena slika dobrog, mudrog starog gos podina. Spustio je pogled i uzdahnuo. Obojica su zaurlali od smeha. Kada su se utiali, don Huan je rekao da Henaro hoe da mi pokae ta jo nisam shvatio, da je vrhovna svest zemlje to to nam omoguava da prelazimo u druge velike pojaseve zraenja. Mi, iva bia, opaamo, rekao je. Mi opaamo jer neka zraenja unutar ljudske ahure postaju cen trirana sa nekim spoljanjim zraenjima. Centriranost je, dakle, tajni prolaz, a zemljina podrka je klju.

Henaro hoe da ti posmatra trenutak centriranja. Gledaj ga! Henaro je ustao i naklonio se kao zabavlja, onda nam je pokazao da nema nita u rukavima ni u nogavicama. Izuo je cipele i istresao ih da bi pokazao kako u njima takoe nita nije skriveno. Don Huan se potpuno razuzdano smejao. Henaro je dizao i sputao ruke. To kretanje je trenutno stvorilo fiksaciju u meni. Osetio sam da smo sva trojica odjed nom ustali i otili sa trga; oni su me pridravali sa strane. Dok smo hodali dalje, izgubio sam perifernu mo vida. Vie nisam razlikovao ni kue niti ulice. Nisam primetio ni planine niti rastinje. U jednom trenutku sam shvatio da sam iz vida ispustio don Huana i Henara; umesto njih video sam dve svetlosne skoice kako idu gore-dole pored mene. Odmah sam se uspaniio, ali sam se svladao. Imao sam neobino ali dobro znano oseanje da ja jesam ja a da ipak nisam. Ipak, bio sam svestan svega oko sebe uz pomo tue i istovremeno veoma bliske sposobnosti. itav sam svet ugledao odjednom. Sav sam video; unu tranjost onog to sam u normalnoj svesti zvao mojim telom mogla je da osea kao da je postala jedno ogrom no oko koje je sve opaalo. Prvo to sam otkrio kada sam video dva svetlosna mehura bio je izotren ljubiasto-purpurni svet sastavljen od neeg to je izgledalo kao obojene table i baldahini. Pljosnate plohe poput zas tora nepravilnih koncentrinih krugova bile su posvuda. Osetio sam svud po sebi veliki pritisak, i onda sam zauo glas u uvu. Bio sam vienje. Glas je rekao da kretanje stvara pritisak. Kretao sam se zajedno sa don Huanom i Henarom. Osetio sam slab udar, kao da sam probio papirnatu prepreku i naao se licem u lice sa luminiscentnim svetom. Svetlost je zraila odasvud, ali nije bletala. Bilo je to kao da samo to se Sunce nije razbuktalo iza nekakvih belih prozranih oblaka. Gledao sam dole u izvor svetlosti. Bio je to prekrasan prizor. Nije bilo zemlje, samo neki beli oblaci i svetlost. I mi smo hodali po oblacima.

Onda me je neto ponovo zarobilo. Iao sam uko rak sa dva svetlosna mehura sa strane. Oni su postepeno poeli da gube sjaj, zatim su postali neprozirni, i ko nano su to bili don Huan i Henaro. Hodali smo pus tom stranom ulice, podalje od glavnog trga. Onda smo krenuli nazad. Henaro ti je upravo pomogao da centrira svoja zraenja sa onim zraenjima na veliko koja pripadaju drugom pojasu, rekao mi je don Huan. Centriranje mora da bude vrlo miran, neprimetan in. Bez odletanja, bez velike larme. Rekao je da se trezvenost koja je potrebna da bi skupna taka mogla da centrira druge svetove neto to ne moe improvizovati. Trezvenost treba da sazri i pos tane sila za sebe, pre nego to ratnici bez rizika probiju prepreku opaanja. Prilazili smo glavnom trgu. Henaro nije rekao ni rei. Hodao je utke, kao da se zaneo u misli. Upravo pre nego to smo stigli na trg, don Huan je rekao da Henaro hoe da mi pokae jo jednu stvar: da je po loaj skupne take sve, i da je svet koji zbog njega opa amo toliko stvaran da ne ostavlja prostor ni za ta drugo sem stvarnosti. Henaro e pustiti svoju skupnu taku da centrira drugi svet samo za tvoju dobrobit, rekao mi je don Huan. I onda e ti shvatiti da, dok ga on opaa, sila njegovog opaanja nee ostaviti mesta ni za ta drugo. Henaro je iao ispred nas, i don Huan mi je nare dio da kolutam oima u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, dok gledam Henara, da bih izbegao da me odvue sa sobom. Posluao sam ga. Henaro je bio na pet ili est stopa od mene. Iznenada je njegovo oblije postalo difuzno i u jedan mah nestao je kao daak vetra. Razmiljao sam o nauno-fantastinim filmovima koje sam gledao i pitao se da nismo moda, i nesvesno, svesni svojih mogunosti. U ovom trenutku Henaro je od nas odvojen sna gom opaanja, tiho je rekao don Huan. Kada skupna taka skupi svet, taj svet je celokupan. To je bilo udo

na koje su nabasali novi vidovnjaci i nikad nisu shvatili ta je to bilo: svest zemlje moe nam dati podrku da centriramo druge velike pojaseve zraenja, i snaga te nove centriranosti ini da svet iezava. Svaki put kad bi stari vidovnjaci stvorili novo centriranje, verovali su da su se spustili u dubine ili se popeli na nebo. Nikad nisu saznali da svet nestaje kao mehur od sapunice kada nas nova potpuna centriranost navede da opaamo drugi celokupan svet.

14 KOTRLJAJUA SILA

Don Huan se taman spremao da pone svoje objanje nje umea svesti, ali se predomislio i ustao. Sedeli smo u velikoj sobi promatrajui trenutak tiine. Hou da pokua da vidi Orlova zraenja, rekao je. Da bi to postigao, prvo mora da pomera svoju skupnu taku sve dok ne vidi ljudsku ahuru. Hodali smo od kue prema centru grada. Seli smo na jednu praznu uglaanu klupu u parku pred crkvom. Bilo je rano popodne; sunan vetrovit dan i mnotvo ljudi koji su se gurali okolo. Ponovio je, kao da pokuava da to silom utisne u mene, da je centriranost jedinstvena sila jer ili pomae da se skupna taka pokrene, ili je odrava zalepljenu na njenom uobiajenom poloaju. Onaj vid centriranosti koji taku zadrava nepomino, rekao je, jeste volja; a vid koji je pokree je namera. Primetio je da je jedna od najnametljivijih misterija kako se volja, bezlina sila centriranosti pretvara u nameru, personalizovanu silu, kojom raspolae svaki pojedinac. Najudniji deo ove misterije je to se promena tako lako postie, nastavio je. Ali ono to nije tako lako jeste da sebe uverimo da je promena mogua. Tu, upravo tu je utvriva osiguraa. Treba da budemo uvereni. A niko od nas to ne eli da bude. Tada mi je rekao da sam u stanju najotrije svesti, i da je mogue da namerom navedem svoju skupnu

taku da se pomeri dublje u moju levu stranu, u poloaj sanjanja. Rekao je da ratnici ne bi trebalo nikad da pokuavaju vienje osim ukoliko nisu potpomognuti sanjanjem. Dokazivao sam kako jedna od mojih jaih strana nije da zaspim na javnom mestu. Razjasnio je svoju izjavu rekavi da pokrenuti skup nu taku sa njenog prirodnog mesta i zadrati je uvr enu na novom poloaju znai da ovek spava; vreme nom, vidovnjaci naue da spavaju a da se ipak ponaaju kao da im se nita ne deava. Posle kraeg vremena dodao je da radi vienja ljud ske ahure ovek treba da zuri u ljude otpozadi, dok se udaljavaju. Beskorisno je zuriti u ljude spreda, jer jajolika ljudska ahura s lica ima odbrambeni tit, koji vidovnjaci nazivaju odbrambena ploa. To je jedan go tovo neprobojan, nedostupan oklop koji nas itavog ivota titi od juria naroite sile koja potie iz samih zraenja. Takoe mi je rekao da se ne iznenadim ako mi se telo ukoi, kao da se smrzlo; rekao je da u se oseati vrlo nalik nekom ko stoji usred sobe i gleda kroz pro zor na ulicu, i da je brzina od kljune vanosti, jer e se ljudi kretati krajnje brzo ispred prozora mog vie nja. Onda mi je rekao da opustim miie, iskljuim unu tranji dijalog, i dozvolim da moja skupna taka odluta pod uticajem unutranje tiine. Poterao me je da se blago ali vrsto pljesnem s desne strane, izmeu bedre ne kosti i grudnog koa. Uradio sam to tri puta i vrsto zaspao. Bilo je to najudnije stanje sna. Telo mi je spavalo, ali ja sam bio savreno svestan svega to se deavalo. Mogao sam da ujem kako mi don Huan govori i mogao sam da pratim svaku njegovu primedbu kao da sam budan, a ipak nisam uopte mogao da pokrenem telo. Don Huan je rekao da e jedan ovek proi pored prozora mog vienja i da treba da pokuavam da ga vidim. Bezuspeno sam pokuavao da okrenem glavu i tada se pojavio svetao jajolik oblik. Bio je blistav. Obuzelo me je strahopotovanje prema tom prizoru, i

pre nego to sam se povratio od iznenaenja, nestao je. Otplovio je, skakuui gore-dole. Sve je bilo tako iznenadno i tako brzo da sam se oseao nestrpljiv i frustriran. Oseao sam da poinjem da se budim. Don Huan mi je ponovo govorio i terao me da se opustim. Rekao je da nemam prava ni vre mena da budem nestrpljiv. Iznenada, drugo svetlosno bie se pojavilo i otilo. Izgledalo je kao da se sastoji od belog fluorescentnog runa. Don Huan mi je apnuo na uho da, ukoliko elim, moje oi mogu da uspore sve na ta se usredsrede. Onda me je upozorio da dolazi jo jedan ovek. Shva tio sam u tom asu da postoje dva glasa. Prvi, koji sam upravo uo, bio je isti onaj koji me je ukorio da budem strpljiv. Taj je bio don Huanov. Drugi, onaj koji mi je rekao da upotrebim oi kako bih usporio kretanje, bio je glas vienja. Tog popodneva video sam deset svetlosnih bia u usporenom kretanju. Glas vienja me je vodio da se u njima osvedoim o svemu to mi je don Huan priao o sjaju svesti. Postojao je uspravan pojas sa jaim ilibarnim sjajem na desnoj strani tih jajolikih svetlosnih stvorenja, oko jedne desetine celog obima ahure. Glas je rekao da je to ljudski pojas svesti. Glas je ukazao na jednu taku na ljudskom pojasu, na taku snanog sjaja; bila je visoko na duguljastim oblicima, skoro na njihovoj ubi, na povrini ahure; glas je rekao da je to skupna taka. Kada sam video svako svetlosno stvorenje sa strane sa take gledita njegovog tela, njegov jajasti oblik bio je kao ogroman asimetrian jo-jo koji stoji ivicom nagnut napred, ili kao jedna skoro okrugla poklopljena inija koja se oslanja na stranu. Deo koji je izgledao kao poklopac bio je prednja ploa; bio je moda debeo kao jedna polovina itave ahure. Nastavio bih vienje tih stvorenja, ali je don Huan rekao da sada treba da zurim u ljude suelice i da neprekidno zurim sve dok ne probijem prepreku i ne vidim zraenja.

Postupio sam po njegovom nareenju. Skoro tre nutno video sam najbriljantniji skup ivih, silovitih svetlosnih vlakana. To je bio zaslepljujui prizor koji je odmah poremetio moju ravnoteu. Pao sam na be tonsku stazu, na stranu. Odatle sam video kako se silovita svetlosna vlakna umnoavaju. Prskala su i milijarde drugih vlakana izlazile su iz njih. Ali se vlakna, iako su bila silovita, na neki nain nisu meala sa onim to obino vidim. Mnotvo ljudi ilo je u crkvu. Vie ih nisam video. Oko klupe je bilo svega nekoliko ena i mukaraca. Hteo sam da svoje oi usredsredim na njih, ali umesto toga primetio sam kako se jedno od tih svetlostih vlakana iznenada izobliilo. Postalo je kao vatrena lopta od oko sedam stopa u preniku. Zakotrljala se na mene. Prvo sam nagonski poeleo da joj se sklonim s puta. Pre nego to sam mogao da pokrenem i jedan mii, lopta me je pogodila. Osetio sam to tako jasno kao da me je neko blago udario u stomak. Trenutak kasnije jo jedna vatrena lopta me je pogodila, sada sa primetno vie snage, a tada me je don Huan akom zaista jako udario po obrazu. Skoio sam nehotino i izgubio iz vida svetlosna vlakna i balone koji su naletali na mene. Don Huan je rekao da sam uspeno podneo svoj prvi kratak susret sa Orlovim zraenjima, ali da je nekoliko nasrtaja prebacivaa opasno otvorilo moju pukotinu. Naglasio je da se lopte koje su me pogodile zovu kotrljajua sila, ili prebaciva. Vratili smo se u njegovu kuu, mada se ne seam kako i kada. Proveo sam nekoliko sati u nekoj vrsti stanja polusna. Don Huan i ostali vidovnjaci iz njegove grupe davali su mi da pijem ogromne koliine vode. Takoe su me nakratko potapali u kadu ledene vode. Da li su ta vlakna koja sam video bila Orlova zra enja? pitao sam don Huana. Da. Ali ti ih nisi stvarno video, uzvratio je. im si poeo da ih vidi prebaciva te je zaustavio. Da si ostao samo jo trenutak, zbrisao bi te. ta je tano prebaciva? upitao sam.

To je sila iz Orlovih zraenja, rekao je. Nepre kidna sila koja nas udara svakog trena u naem ivotu. Smrtonosna je kada se vidi, ali inae, u obinim okol nostima, mi je nismo svesni, jer imamo zatitna polja. Mi smo obuzeti interesovanjima koja upoljavaju svu nau svest. Zabrinuti smo za na poloaj, nae posede. Ti oklopi, meutim, ne dre prebacivaa na rastojanju, ali nas jednostavno spreavaju da ga neposredno vidimo, spreavajui tako da nas povredi strah kad vidimo vatrene lopte koje nas udaraju. titovi su nam velika pomo i velika smetnja. Oni nas smiruju i istovremeno nas varaju. Daju nam lano oseanje sigurnosti. Upozorio me je da e doi trenutak u mom ivotu kada u biti bez ikakvog oklopa, neprekidno preputen milosti prebacivaa. Rekao je da je to jedno od neizbenih stanja u ivotu ratnika, poznato kao gubljenje ljudskog oblika. Pitao sam ga da mi jednom za svagda objasni ta je to ljudski oblik i ta znai izgubiti ga. Odgovorio mi je da vidovnjaci opisuju ljudski oblik kao monu silu centriranosti zraenja upaljenih od sjaja svesti tano na onom mestu na kome je pri rodno uvrena ljudska skupna taka. To je sila koja nas ini linostima. Tako, biti osoba, znai biti nateran da se udrui sa tom silom centriranosti i da se udrui sa tanim mestom gde se ona stvara. Zbog njihovih delatnosti, u jednom trenutku skup ne take ratnika odlutaju nalevo. To je trajno pomeranje, a rezultat toga je neuobiajeno oseanje povuenosti, ili kontrole, ili ak naputenosti. To zanoenje skupne take zahteva novu centriranost zraenja. To je poetak niza veih pomeranja. Vidovnjaci su veoma zgodno to pomeranje nazvali gubljenjem ljudskog ob lika, jer oznaava neumoljivo kretanje skupne take sa njenog prvobitnog boravita, koje se zavrava ne povratnim gubljenjem nae vezanosti za silu koja od nas ini osobe. Tada je od mene zahtevao da opiem sve pojedi nosti o vatrenim loptama kojih se mogu setiti. Rekao

sam mu da sam ih video tako kratko, da nisam siguran da mogu potanko da ih opiem. Ukazao je da je vienje eufemizam za premetanje skupne take, i da u ako svoju premestim vie nalevo, imati jasnu sliku vatrenih lopti, sliku koju u tada moi da opiem onako kako sam ih upamtio. Pokuao sam da pojasnim sliku, ali nisam mogao, tako sam opisao ono to sam upamtio. Sluao me je paljivo, a onda me je terao da se setim da li su to bile lopte ili krugovi vatre. Rekao sam mu da se ne seam. Rekao je da su te vatrene lopte od kljune vanosti za ljudska bia jer su one izraz sile koja se u svakoj pojedinosti tie ivota i smrti, koju novi vidovnjaci zovu kotrljajua sila. Pitao sam ga da objasni ta je mislio pod tim sve pojedinosti ivota i smrti. Kotrljajua sila je sredstvo preko koga Orao pre nosi ivot i svest za uvanje, rekao je. Ali to je takoe sila koja, da kaem, naplauje raune. Ona sva iva bia navodi da umru. To to si danas video, stari vidovnjaci su zvali prebaciva. Rekao je da ga vidovnjaci opisuju kao jedan bes krajan lanac prstenova duginih boja, ili vatrenih lopti, koji se neprekidno kotrljaju na iva bia. Svetlosna or ganska bia se sudaraju sa kotrljajuom silom, sve do dana kada se sila pokae prejaka za njih i stvorenja konano doive slom. Stari vidovnjaci su bili hipnotisani prizorom, kada su videli kako ih potom preba civa kotrlja do Orlovog kljuna, da budu prodrani. To je bio razlog to su ga nazvali prebaciva. Rekao si da je to prizor koji hipnotie. Da li si ga ti video kako prebacuje ljudska bia? pitao sam. Sigurno da sam ih video, odgovorio je, i nakon pauze dodao, ti i ja smo ih videli nedavno u Meksiko Sitiju. Njegova tvrdnja je bila takva izmiljotina da sam morao da mu kaem kako ovog puta grei. Nasmejao se i podsetio me na onaj as kada smo sedeli na klupi u Alameda parku u Meksiko Sitiju, i bili svedoci smrti

jednog oveka. Rekao je da sam taj dogaaj zadrao u svakodnevnom seanju a isto tako i u zraenjima moje leve strane. Dok mi je don Huan govorio, oseao sam da se neto u meni postepeno razjanjava, i mogao sam iz vanredno jasno da vidim itav dogaaj u parku. ovek je leao na travi a tri policajca su stajala kraj njega ne dozvoljavajui posmatraima da priu. Jasno sam se seao da me je don Huan udario po leima da bi mi promenio nivo svesti. I tada sam video. Moje vie nje nije bilo savreno. Nisam mogao da se oslobodim prizora iz sveta svakodnevnog ivota. Na kraju je ispala meavina vlakana najdivnijih boja postavljenih preko zgrada i saobraaja. Vlakna su zapravo bili zraci obo jene svetlosti koji su poticali odozgo. Bili su ivi iz nutra; bili su sjajni i buktali su od energije. Kada sam pogledao samrtnika, video sam ono o emu je don Huan govorio; neto to se odjednom kao vatreni krugovi ili lopte osuene trave, u duginim bojama, kotrljalo gde god bih usmerio pogled. Krugovi su se kotrljali na ljude, na don Huana, na mene. Ose ao sam ih u stomaku i pripala mi je muka. Don Huan mi je rekao da u iu stavim umirueg oveka. Video sam kako se u jednom trenutku uvija, kao to se uvija crv na dodir. Usijani krugovi su ga odgurkivali u stranu, kao da su ga sklanjali sa svog velianstvenog nepromenljivog puta. Nije mi se svidelo to oseanje. Nisam se bojao vatrenih krugova; nisu ulivali potovanje, niti su bili zlokobni. Nisam se oseao bolesno niti mrano. Krugovi su vie izazivali gaenje. Oseao sam ih stomanom dupljom. Takvu sam odvratnost oseao tog dana. Seanje na njih ponovo je u potpunosti prizvalo oseanje nelagodnosti koje sam iskusio u toj prilici. Don Huan se, tome to je meni bilo loe, smejao dok nije ostao bez daha. Ti si momak koji toliko preteruje, rekao je. Kotrljajua sila nije toliko loa. Ona je divna, u stvari. Neki vidovnjaci prepriavaju da se prema njoj otvara mo. Stari vidovnjaci su se takoe otvorili prema njoj,

ali iz razloga i u svrhu voenu uglavnom samovanou i opsednutou. Novi vidovnjaci su se, s druge strane, sprijateljili s njom. Zbliili su se s tom silom postupajui s njom bez imalo samovanosti. Rezultat je zapanjujui. Rekao je da je pokretanje skupne take sve to je potrebno da se ovek otvori prema kotrljajuoj sili. Kazao je da ako se sila vidi oprezno, postoji minimalna opasnost. Situacija koja je krajnje opasna, meutim, jeste nenamerno pokretanje skupne take zbog, na primer, fizikog umora, emocionalne iscrpljenosti ili prosto manje emocionalne ili fizike krize kao to je prestraenost ili pijanstvo. Kada se skupna taka pomeri nenamerno, kotrljajua sila slama oveka, nastavio je. Mnogo puta sam govorio o pukotini koju ovek ima ispod pupka. Ona nije stvarno ispod samog pupka, ve je na ahuri, u visini pupka. Pukotina je vie kao udubljenje, pri rodna udolina u inae glatkoj ahuri. Prebaciva nas neprekidno udara ba tu, i tu se ahura lomi. Nastavio je da objanjava kako je, kada je pomeranje skupne take malo, pukotina vrlo mala, ahura se brzo oporavi, i ljudi doive ono to je svako kad tad doiveo: mrlje boja i iskrivljeni oblici koji ostaju ak i kad zatvori oi. Ako je pomeranje znatno, i pukotina je ira i da bi se ahura popravila potrebno je vreme, kao kod ratnika koji bez svrhe koriste biljke moi da bi na mamili to pomeranje ili kod ljudi koji uzimaju droge i nesvesno rade to isto. U takvim sluajevima ljudi oseaju koenje i hladnou; teko govore i ak teko misle; kao da su se smrzli iznutra. Don Huan je rekao da u sluajevima kada se skup na taka pokrene drastino, kao posledica ranjavanja ili smrtonosne bolesti, kotrljajua sila pravi pukotinu du itave ahure; ahura se slomi i skvri, i pojedinac umire. Da li voljna pokretanja takoe prave takve puko tine? pitao sam. Ponekad, odgovorio je. Mi smo zaista krhki. Kako nas prebaciva stalno udara, smrt u nas stie

kroz pukotinu. Smrt je kotrljajua sila. Kada uoi sla bost u pukotini svetlosnog bia, ona ga automatski lomi i tera da smalake. Da li sva iva bia imaju pukotinu? pitao sam. Svakako, odgovorio je. Kad je ne bi imala, umrla bi. Pukotine se razlikuju, meutim, po veliini i sastavu. Ljudska pukotina je zdepasto udubljenje veliine pesnice, vrlo krhkog i ranjivog sastava. Puko tine drugih organskih bia su vrlo sline ljudskoj; neke su jae od naih, druge su slabije. Ali pukotina neorganskih bia je sasvim drukija. Vie je nalik dugoj niti, kao svetlosni konac; stoga su neorganska bia beskrajno trajnija od nas. Ima neeg prokleto privlanog u dugovenosti tih stvorenja, i stari vidovnjaci nisu mogli da odole da ih ta privlanost ne zanese. Rekao je da ista sila moe da proizvede dva sasvim suprotna svojstva. Stare vidovnjake je kotrljajua sila porobila, a novi vidovnjaci su nagraeni za svoj napo ran rad darom slobode. Zbliavanjem sa kotrljajuom silom preko umea namere novi vidovnjaci, u datom asu, otvaraju svoje ahure i sila ih preplavi namesto da ih kotrlja kao uvijene crve. Krajnji rezultat je nji hovo trenutno i potpuno raspadanje. Postavljao sam mu mnoga pitanja o opstanku svesti nakon to svetlosno bie proguta unutranji oganj. Nije odgovarao. Samo se prigueno smejao, slegao ramenima i nastavio da pria kako je stare vidovnjake opsednutost prebacivaem zaslepila drugom stranom te sile. Novi vidovnjaci su, zbog uobiajenog temeljitog odba civanja naslea, otili u drugu krajnost. U poetku su potpuno odbijali da svoje vienje usmere na prebacivaa; dokazivali su da je potrebno da shvate silu zra enja na veliko s aspekta onoga koji ivot daje i kro titelja svesti. Shvatili su da je beskrajno lake da se neto srui, nastavio je don Huan, nego da se izgradi i odrava. Da se ivot otkotrlja nije nita u poreenju sa tim da se on i neguje. Dakako, u tom pogledu novi vidovnjaci nisu bili u pravu, ali su blagovremeno ispra vili greku.

U emu nisu bili u pravu, don Huane? Zabluda je kada se bilo ta izdvoji da bi se videlo. U poetku su novi vidovnjaci radili sasvim suprotno od onoga to su radili njihovi prethodnici. Oni su jed naku panju usmerili na drugu stranu prebacivaa. Ono to im se desilo bilo je jednako uasno ako ne i gore, kao i ono to se desilo starim vidovnjacima. Glupo su umirali, kao to umiru proseni ljudi. Nisu posedovali misterioznost niti opakost starih vidovnjaka, niti su tragali za slobodom dananjih vidovnjaka. Oni prvi novi vidovnjaci sluili su svima. Poto su svoje vienje usmerili na onu stranu zraenja gde je ivot, ispunjavali su ih ljubav i paljivost. Ali to ih nije sauvalo od kotrljanja. Bili su ranjivi ba kao i stari vidovnjaci, koje je okupiralo mranjatvo. Rekao je da je za savremene vidovnjake bilo ne zamislivo da se posle disciplinovanog ivota i tekog rada nasuu kao oni ljudi koji nikad u ivotu nisu imali trenutak ispunjenja. Don Huan je rekao da su novi vidovnjaci shvatili, poto su ponovo prihvatili naslee, da je znanje starih vidovnjaka o kotrljajuoj sili bilo potpuno; u jednom trenutku su stari vidovnjaci zakljuili da, u stvari, po stoje dva razliita vida iste sile. Vid prebacivanja od nosi se iskljuivo na unitenje i smrt. Kruni vid je, s druge strane, ono to uva ivot i svest, ispunjenje i svrhu. Odabrali su, meutim, da se bave iskljuivo onim prvim. Zurei u grupama, novi vidovnjaci su mogli da vide razdvojenost izmeu tih dvaju vidova, objasnio je. Videli su da su obe sile zdruene, ali da nisu jedno. Kruna sila stie nam malo pre sile prebacivanja; toliko su blizu jedna drugoj da izgledaju kao da su jedno. Nazvali su je krunom silom jer dolazi u prstenovima, konastim obruima svih duginih boja zaista je vrlo osetljiva pojava. I isto kao sila prebacivanja, ona neprekidno udara sva iva bia, ali iz drugog raz loga. Udara ih da im da snagu, pravac, svest; da im da ivot. Novi su vidovnjaci otkrili da je ravnotea tih dveju sila u svakom ivom biu veoma osetljiva, na-

stavio je. Ako u bilo kom asu pojedinac oseti da sila prebacivanja udara jae od krune, to znai da je rav notea poremeena; od tad pa nadalje sila prebacivanja udara sve jae i jae, dok ne slomi pukotinu ivog bia i dovede do toga da ono umre. Dodao je da iz onoga to sam nazvao vatrenim loptama nastaje jedan obru u duginim bojama, tane veliine tih ivih bia, bilo oveka, drveta, mikroba ili saveznika. Da li postoje krugovi razliite veliine? pitao sam. Nemoj tako bukvalno da shvata, pobunio se. Ne postoje prsteni o kojima bi vredelo priati, samo kruna sila koja vidovnjacima koji je sanjaju daje oseanje prstenova. Niti ima razliitih veliina. To je nedeljiva sila koja odgovara svim ivim biima, organskim i neorganskim. Zato su se stari vidovnjaci usmerili na silu pre bacivanja? pitao sam. Zato to su verovali da im ivot zavisi od toga da li e je videti, odgovorio je. Bili su sigurni da e im vienje pruiti odgovore na prastara pitanja. Vidi, smatrali su da e ako razotkriju tajne kotrljajue sile, biti neranjivi i besmrtni. Tuno je to su oni u potpu nosti razotkrili tajne a ipak nisu bili neranjivi niti besmrtni. Novi vidovnjaci su sve promenili shvativi da je uzaludno udeti za besmrtnou dok god ovek ima ahuru. Don Huan je objasnio da stari vidovnjaci oigledno nikad nisu shvatili da je ljudska ahura prijemiva i da ne moe veito da otrpi juri kotrljajue sile. Uprkos svem znanju koje su nakupili, na kraju sigurno nisu doiveli bolji, a moda su doiveli i mnogo gori kraj od prosenih ljudi. Kako su to umirali gore nego proseni ljudi? upi tao sam. Njihovo ogromno znanje ih je nateralo da zdravo za gotovo uzmu da je njihov izbor bio potpuno ispravan. Tako su odluili da ive po svaku cenu.

Don Huan me je pogledao i nasmeio se. Teatralnom pauzom hteo je da mi saopti neto to nisam mogao da dokuim. Odluili su da ive, ponovio je. Ba kao to su odabrali da postanu drvee da bi sakupili svetove tih gotovo nedostinih velikih pojaseva. Kako to misli, don Huane? Mislim da su kotrljajuu silu iskoristili da svoje skupne take pomere u nezamislive poloaje sanjanja, umesto da ih puste da se otkotrljaju u kljun Orla, da bi bile prodrane.

15 IZAZIVAI SMRTI

Stigao sam u Henarovu kuu oko dva po podne. Don Huan i ja bili smo obuzeti razgovorom, a onda me je don Huan naveo da se pomerim u povienu svest. Evo nas opet sva trojica zajedno, ba kao i onog dana kada smo otili na onu zaravnjenu stenu, rekao je don Huan. A veeras emo jo jednom otputovati u tu oblast. Sada ima dovoljno znanja da izvlai vrlo ozbiljne zakljuke o tom mestu i njegovom delovanju na svest. ta je s tim mestom, don Huane? Noas e otkriti neke jezive injenice do kojih su doli stari vidovnjaci o kotrljajuoj sili; i videe ta sam hteo da kaem kada sam ti rekao da su stari vidovnjaci odabrali da ive po svaku cenu. Don Huan se okrenuo prema Henaru, koji samo to nije zaspao. Prodrmao ga je. Zar ti se ne ini, Henaro, da su stari vidovnjaci bili uasni ljudi? upitao ga je don Huan. Sto posto, rekao je Henaro odreito, a onda kao da je poeo da ga savladava premor. Glava mu je pala na grudi. U tren oka je zaspao, glave umorno sputene na grudi. Hrkao je. Hteo sam glasno da se nasmejem. Ali, onda sam primetio da Henaro bulji u mene, kao da spava otvo renih oiju.

Oni su bili toliko uasni ljudi da su izazivali ak i smrt, dodao je Henaro ne prestajui da hre. Zar te ne kopka da sazna kako su ti uasni ljudi izazivali smrt, upitao me je don Huan. Izgledalo je da me podstie da zatraim primer nji hove grozote. Zastao je i pogledao me sa sjajem ie kivanja u oima, kako mi se inilo. eka da te pitam za primer, zar ne? rekao sam. Ovo je veliki trenutak, rekao je tapui me po leima i smejui se. Moj dobrotvor me je na ovom mestu drao u neizvesnosti da sam se vrteo na seditu od nestrpljenja. Zamolio sam ga da mi prui primer, i on je to uradio; sad u i ja tebi da pokaem jedan primer hteo ti to ili ne. ta e da uradi? upitao sam, toliko uplaen da su mi se creva zavezala u vor a glas drhtao. Potrajalo je prilino dok don Huan nije prestao da se smeje. Svaki put kada bi poeo da govori, spopao bi ga smeh praen kaljem. Kao to ti je Henaro rekao, stari vidovnjaci su bili uasni ljudi, rekao je briui oi. Postojalo je neto to su eleli da izbegnu po svaku cenu: nisu eleli da umru. Moe da kae da ni prosean ovek takoe ne eli da umre, ali stari vidovnjaci su, u odnosu na prosenog oveka bili u prednosti to su imali koncen traciju i disciplinu koje su potrebne da se namerom odagnaju stvari i, zapravo, oni su namerom odagnali smrt. Zastao je i pogledao me uzdignutih obrva. Rekao je da zaostajem i da ne postavljam pitanja kao obino. Napomenuo sam kako mi je jasno da me on navodi da pitam da li su stari vidovnjaci uspeli da odagnaju smrt namerom, ali da mi je on sam rekao da ih njihovo znanje o prebacivau nije spasio od umiranja. Oni su uspeli da namerom odaganju smrt, rekao je, izgovarajui rei naroito paljivo. Ali ipak su mo rali da umru. Kako su namerom odbili smrt? upitao sam. Posmatrali su svoje saveznike, rekao je, i poto su videli da su oni iva bia mnogo otpornija na kotr-

ljajuu silu, nastojali su da se ugledaju na svoje sa veznike. Stari vidovnjaci su shvatili, objanjavao je don Huan, da samo organska bia imaju otvor koji lii na zdelu. Otvor je zbog svoje veliine, oblika i krhkosti idealan da ubrza pucanje i raspadanje svetlee koljke, kada ga napada kotrljajua sila. Saveznici, s druge strane, imaju samo liniju umesto otvora, koja ima tako malu povrinu da su praktino bezbedni od kotrljajue sile, gotovo besmrtni. Njihove ahure mogu sko ro neogranieno da podnose napade prebacivaa, jer mu otvor veliine ljudske vlasi ne odgovara. Stari vidovnjaci su razvili najbizarnije tehnike da bi zatvorili svoje otvore, nastavio je don Huan. Bili su sasvim u pravu kada su pretpostavili da je otvor oblika posekotine otporniji nego zdelast otvor. Da li te tehnike jo uvek postoje? upitao sam. Ne, ne postoje, rekao je. Ali postoje neki od vidovnjaka koji su ih koristili. Iz nepoznatih razloga, to to je izjavio izazvalo je kod mene reakciju pravog pravcatog uasa. Disanje mi se istog trena poremetilo i nisam mogao da kontroliem njegov ubrzani ritam. Oni su i dan-danas ivi, zar ne Henaro? upitao je don Huan. Apsolutno, promrmljao je Henaro, iako je izgle dalo da vrsto spava. Upitao sam don Huana da li zna razlog to sam se toliko uplaio. Podsetio me je na prethodnu priliku, kada su me u toj sobi upitali da li primeujem udna stvorenja koja su ula im je Henaro otvorio vrata. Tog dana je tvoja skupna taka otila vrlo duboko u levu stranu i skupila zastraujui svet, nastavio je. Ali to sam ti ve rekao; no, ti se ne sea da si otiao pravo u neki vrlo udaljen svet i da si se tamo upiao od straha. Don Huan se okrenuo prema Henaru, koji je mirno hrkao potpuno opruen. Zar se nije upiao od straha, Henaro? upitao je. Sto posto se upiao, promrmljao je Henaro i don Huan se nasmejao.

Hou da zna da te mi ne krivimo to se plai, nastavio je don Huan. I nas same izazivaju neki od postupaka starih vidovnjaka. Siguran sam da ti je do sada postalo jasno da je ono ega ne moe da se seti u onoj noi bilo tvoje vienje starih vidovnjaka koji su jo ivi. Hteo sam da se pobunim da nita ne shvatam, ali nisam mogao da pustim glasa od sebe. Morao sam vie puta da proistim grlo pre no to sam uspeo da izgo vorim i jednu re. Henaro je ustao i blago me tapao po leima, nie vrata, kao da sam se guio. Ima u grlu abu, rekao je. Zahvalio sam mu se jako piskavim glasom. Ne, mislim da je re o piletu, dodao je i spustio se da spava. Don Huan je rekao da su se novi vidovnjaci po bunili protiv svih tih bizarnih praksi starih vidovnjaka i da su ih proglasili ne samo za beskorisne ve i kao tetne za nae celokupno bie. Oni su ak otili toliko daleko da su ove tehnike iskljuili iz svega to su uili novi ratnici; i ove prakse se uopte ne pominju gene racijama unazad. Tek je poetkom osamnaestog veka nagual Sebastijan, koji je pripadao istoj lozi naguala kao i don Huan, ponovo otkrio postojanje tih tehnika. Kako ih je otkrio ponovo? uiptao sam. Bio je izvanredan traga, i zbog svoje besprekornosti imao je priliku da naui uda, odgovorio je don Huan. Rekao je da je jednog dana nagual Sebastijan, spre majui se da radi svoj svakodnevni posao bio je crkvenjak u katedrali u gradu gde je iveo naao na vratima crkve sredovenog Indijanca koji je izgleda bio u velikoj nevolji. Nagual Sebastijan je priao oveku i upitao ga da li mu je potrebna pomo. Potrebno mi je neto energije da zatvorim svoj otvor, rekao mu je ovek glasno i jasno. Da li bi mi ti dao neto svoje energije? Don Huan je rekao da se pria kako se nagual Sebastijan zabezeknuo. Nije znao o emu taj ovek

pria. Predloio je Indijancu da ga odvede parohu. ovek je izgubio strpljenje i ljutito optuio naguala Sebastijana da vrda. Potrebna mi je tvoja energija jer si ti nagual, rekao je. Poimo tiho. Nagual Sebastijan je podlegao maginoj moi stran ca i krotko je poao u planine s njim. Kada se vratio, ne samo to je drukije gledao na stare vidovnjake ve je do tanina poznavao njihove tehnike. Taj stranac je bio jedan od starih Tolteka. Jedan od poslednjih preivelih. Nagual Sebastijan je otkrio uda o starim vidov njacima, nastavio je don Huan. On je prvi saznao koliko su groteskni i izopaeni bili. Pre njega, o tome se znalo samo iz predanja. Jedne noi moj dobrotvor i nagual Elijas su mi pokazali primer tih izopaenosti. U stvari, pokazali su meni i Henaru zajedno, pa je tako jedino ispravno da ti mi zajedno pruimo isti primer. Hteo sam da razgovaramo da bih odugovlaio; tre balo mi je vremena da se smirim i da razmislim. Pre nego to sam bilo ta uspeo da kaem, don Huan i Henaro su me praktino izvukli iz kue. Poli su prema istim onim brdima u koja smo odlazili i ranije. Zaustavili smo se u podnoju velikog golog brda. Don Huan je pokazao prema nekim udaljenim plani nama na jugu i rekao da izmeu mesta na kome stoji mo i prirodnog useka kroz jednu od tih planina, useka koji je izgledao kao otvorena usta, postoji najmanje sedam mesta na koja su stari vidovnjaci usmerili svu mo svoje svesti. Don Huan je rekao da ti vidovnjaci nisu imali sa mo ogromno znanje i hrabrost ve su bili i krajnje uspeni. Dodao je da je njegov dobrotvor njemu i Hena ru pokazao mesto na kome su se stari vidovnjaci, noe ni ljubavlju za ivotom, ivi sahranili i zapravo odbili kotrljajuu silu namerom. Na tim mestima nema nieg to bi zapelo za oko, nastavio je. Stari vidovnjaci su bili obazrivi i nisu os tavljali tragove. To je obian predeo. ovek mora da vidi da bi znao gde su ta mesta.

Rekao je da ne eli da ide do udaljenih mesta, ali da e me odvesti na ono koje je najblie. Navaljivao sam da mi kae ta traimo. Rekao je da emo da vidi mo zakopane vidovnjake, i da zbog toga moramo da ostanemo dok se ne smrai, moramo da ostanemo zaklo njeni u nekom zelenom bunju. Pokazao ga je; bilo je udaljeno moda pola milje, na jednoj strmoj padini. Stigli smo do bunja i seli to smo udobnje mogli. Vrlo tiho je poeo da objanjava da su stari vidovnjaci, kako bi od zemlje dobili energiju, umeli da se na izvesno vreme zakopaju zavisno od toga ta su eleli da postignu. to im je zadatak bio tei, due su bili zako pani. Don Huan je ustao i melodramatino mi pokazao jedno mesto udaljeno pet metara od nas. Dva stara vidovnjaka su tu zakopana, rekao je. Zakopali su se pre otprilike dve hiljade godina da izbegnu smrt, ne da bi pobegli od nje, ve da bi joj prko sili. Don Huan je zamolio Henara da mi pokae tano mesto gde su stari vidovnjaci zakopani. Okrenuo sam se da pogledam Henara i shvatio da sedi pored mene i ponovo vrsto spava. Ali, na moje potpuno iznenaenje, skoio je i zalajao kao pas i na sve etiri potrao do mesta koje je don Huan pokazivao. Tu je trao oko mesta savreno imitirajui psetance. Njegova predstava je bila urnebesna. Don Huan se skoro sruio od smeha. Henaro ti je pokazao neto izuzetno rekao je don Huan, poto se Henaro vratio do nas i ponovo zas pao. Pokazao ti je neto u vezi sa skupnom takom i sanjanjem. On sada sanja, ali moe da dela kao da je sasvim budan i moe da uje sve to kae. U takvom stanju moe da uradi vie nego da je budan. utao je malo kao da razmilja ta da kae. Henaro je ritmino hrkao. Don Huan je napomenuo da je njemu lako da na lazi mane u onome to su radili stari vidovnjaci, pa ipak morao je da prizna da mu nikad nee dosaditi da ponavlja kako su udesna bila njihova postignua. Re-

kao je da su oni do savrenstva shvatili zemlju. Ne sa mo to su otkrili i iskoristili podrku zemlje ve su takoe otkrili da, ukoliko ostanu zakopani, njihove skup ne take centriraju zraenja koja su obino van doh vata, i da takvo centriranje izaziva udnu i neobja njivu mogunost zemlje da odbija neprekidne udare kotrljajue sile. Stoga su razvili najudnije sloene teh nike da se zakopaju na izuzetno dug period vremena bez ikakve tete po sebe. Borei se protiv smrti, naui li su kako da te periode produe na milenijume. Bio je obian dan i no je brzo pala. Neprimetno, sve je utonulo u tamu. Don Huan je ustao i poveo me ne i Henara, koji je hodao u snu, do jedne ogromne ravne, ovalne stene koja mi je privukla pogled im smo stigli na to mesto. Bila je nalik onoj zaravnjenoj steni koju smo ranije posetili, ali je bila vea. Palo mi je na pamet da je ta tako ogromna stena tamo namerno postavljena. Ovo je jo jedno mesto, rekao je don Huan. Ova velika stena je postavljena kao zamka, da privlai ljude. Uskoro e znati zato. Osetio sam kako mi drhtaji prolaze telom. Mislio sam da u pasti u nesvest. Znao sam pouzdano da je moja reakcija preterana, i hteo sam da kaem neto o tome, ali je don Huan nastavio da pria promuklim glasom. Rekao je da Henaro, poto sanja, ima dovoljnu kontrolu nad svojom skupnom takom da je pomera dok ne stigne do odreenih zraenja koja e probuditi sve to je oko stene. Preporuio je da pokuam da po krenem svoju skupnu taku, i pratim Henarovu. Rekao je da to mogu da uradim tako to u prvo da postavim svoju nepokolebljivu nameru da je pokrene i da u, kao drugo, pustiti da razvoj dogaaja odredi gde da se pomeri. Poto je razmislio za trenutak, apnuo mi je u uvo da se ne brinem oko procedura, jer se veina zaista neobinih stvari koje se deavaju vidovnjacima, pa i obinim ljudima, deava sama od sebe, uz samo malo uplitanje namere. Uutao je za trenutak i zatim dodao da e za mene biti opasno to to e zakopani vidovnja ci neizbeno pokuati da me na smrt prestrave. Terao

me je da ostanem miran i da ne podlegnem strahu, ve da pratim Henarove pokrete. Borio sam se oajniki da mi ne pripadne muka. Don Huan me je tapao po leima i rekao da sam u izigravanju nevinog posmatraa pravi profesionalac. Uveravao me je da ja ne odbijam svesno da dozvolim svojoj skupnoj taki da se pokrene, ve da svako ljud sko bie to radi automatski. Neto e te isprepadati namrtvo, apnuo je. Ne moj da se preda, jer, ako to uradi, umree i ovi sta ri leinari e se pogostiti tvojom energijom. Hajdemo odavde, moljakao sam, zaista me vi e uopte ne interesuje da vidim primer grotesknosti starih vidovnjaka. Suvie je kasno, rekao je Henaro, koji je potpu no budan stajao pored mene. ak i kad bismo poku ali da odemo, dva vidovnjaka i njihovi saveznici bi te smaknuli na drugom mestu. Oni su nas ve okruili. Tano je esnaest svesti usredsreeno na tebe ovog trenutka. Ko su oni, apnuo sam Henaru na uvo. etiri vidovnjaka i njihova svita, odgovorio je. Otkad smo stigli, svesni su da smo tu. Hteo sam da podvijem rep i da spaavam ivu gla vu, ali me je don Huan uhvatio za ruku i pokazao pre ma nebu. Primetio sam da je dolo do znaajne promene u vidljivosti. Umesto potpune tame koja je do tada vladala, zavladao je ugodni sumrak praskozorja. Brzo sam odredio strane sveta. Nebo je na istoku bilo ne sumnjivo svetlije. Osetio sam pritisak oko glave. U uima mi je zujalo. Istovremeno mi je bilo i hladno i vrue. Bojao sam se vie nego ikad, ali najvie me je muilo teko oseanje poraza, oseanje da sam kukavica. Oseao sam se bo lesno i jadno. Don Huan mi je aputao na uvo. Rekao je da mo ram da budem oprezan, i da emo napad starih vidov njaka osetiti svakog asa sva trojica. Moe da se uhvati za mene, ako hoe, hitro je proaputao Henaro, kao da ga je neko gonio.

Kolebao sam se za trenutak. Nisam hteo da don Huan poveruje kako se toliko bojim da mi je potrebno da se drim za Henara. Stiu! rekao je Henaro glasnim apatom. Svet mi se okrenuo naopako kada me je neto zgrabilo za levi gleanj. Osetio sam hladnou smrti po itavom telu. Znao sam da sam nagazio na gvoa, moda na zamku za medvede. Sve mi je to proletelo kroz um pre nego to sam prodorno kriknuo, toliko jako koliki je bio moj strah. Don Huan i Henaro su se glasno smejali. Stajali su mi sa obe strane, na oko metar udaljenosti, ali ja sam se bio toliko prepao da ih nisam ni primeivao. Pevaj! Pevaj da spase goli ivot, uo sam kako mi don Huan nareuje sasvim tiho. Pokuao sam da oslobodim nogu. Onda sam osetio ubod, kao da su mi igle probadale kou. Don Huan je stalno navaljivao da pevam. On i Henaro su poeli da pevaju jednu popularnu pesmicu. Henaro je izgovarao stihove, dok me je gledao sa razdaljine od jedva dva metra. Pevali su fal, hrapavim glasovima, i do te mere su izgubili dah i toliko su izali iz raspona svojih glasova da sam se na kraju smejao. Pevaj, ili e poginuti, rekao mi je don Huan. Hajde da napravimo trio, rekao je Henaro, pevaemo bolero. Pridruio sam se u fal triju. Pevali smo popri lino dugo iz sveg glasa, kao pijanci. Osetio sam da elini stisak na mojoj nozi postepeno poputa. Nisam se usuvao da pogledam svoj lanak. U jednom trenutku sam ipak pogledao i shvatio da me ne dri klopka. Tamno, glavoliko oblije me je ujedalo! Samo uz krajnje napore uspevao sam da se ne onesvestim. Osetio sam da mi pripada muka i auto matski sam pokuao da se previjem, ali me je neko nadljudskom snagom zgrabio bezbolno za laktove i potiljak i nije mi dao da se mrdnem. Ispovraao sam se svud po svojoj odei. Toliko mi je bilo muka da sam poeo da gubim svest. Don Huan mi je poprskao lice vodom iz male tikve koju je uvek nosio

kada smo odlazili u planine. Voda mi se slila niz okovratnik, hladnoa mi je povratila psihiku ravnoteu, ali nije uticala na silu koja me je drala za laktove i vrat. Mislim da preteruje sa strahom, rekao je glas no don Huan, tako prozaino da je to odmah stvorilo oseanje reda. Hajde da ponovo pevamo, dodao je. Hajde da pevamo neku sadrajnu pesmu, neu vie bolera. Tiho sam mu zahvalio na njegovoj trezvenosti i ve likom stilu. Toliko me je dirnulo kada sam uo da pe vaju La Valentinu da sam poeo da plaem. Jer toliko udim ja, svud me prati srea zla. I vrag glavom nek je to. Znam kako treba umreti Valentina, Valentina. U susret ti hrlim ilo. Ako ve moram sutra umreti zato to ne bi danas bilo? itavo moje bie bilo je uzdrmano pod uticajem tako nepojmljivog suprotsavljanja vrednosti. Nikad mi nijedna pesma nije toliko znaila. Kada sam ih uo kako pevaju te stihove, koje sam obino smatrao za jeftin sentimentalizam, mislim da sam razumeo ethos ratnika. Don Huan mi je utuvio da ratnici ive sa smr u pored sebe, i iz saznanja da je smrt sa njima crpli su hrabnost da se suoe sa bilo im. Don Huan je rekao da je najgore to moe da nam se desi to to moramo da umremo, i poto je to ve ionako naa neizbena sudbina, mi smo slobodni; oni koji su ve sve izgubili nemaju vie ega da se plae. Priao sam don Huanu i Henaru i zagrlio ih da im izrazim svoju bezgraninu zahvalnost i divljenje. Onda sam shvatio da me vie nita ne dri. Don Huan me je bez rei uzeo za ruku i poveo da sednem na ravnu stenu.

Predstava samo to nije poela, rekao je Henaro aljivo, dok je pokuavao da sedne u udobniji poloaj. Upravo si platio ulaznicu. Svugde ti je po grudima. Pogledao je u mene, i obojica su se zasmejali. Nemoj da sedne ba pored mene, rekao je He naro. Ne volim bljuvatore. Ali, nemoj takoe ni preda leko. Stari vidovnjaci jo nisu ispucali sve trikove. Pribliio sam im se onoliko koliko je to utivost dozvoljavala. Jedan trenutak sam bio zabrinut zbog svog stanja, a onda su sve moje strepnje postale be smislene, jer sam primetio da neki ljudi idu prema na ma. Nisam mogao jasno da razaznam njihove obrise, ali sam razlikovao nekoliko ljudskih figura koje su se kretale u polutami. Sa sobom nisu nosili svetiljke niti baterijske lampe, to im je u tom asu jo uvek bilo potrebno. Taj detalj me je nekako zabrinjavao. Nisam eleo da se usredsredim na to i proraunato sam po eo da mislim racionalno. Zamiljao sam da mora da smo privukli panju glasnim pevanjem i da su oni do li da vide ta se zbiva. Don Huan me je dotakao po ra menu. Bradom mi je pokazao na ljude koji su bili is pred ostalih. Ta etvorica su stari vidovnjaci, rekao je. Ostali su njihovi saveznici. Pre nego to sam mogao da primetim da su to sa mo ovdanji seljaci, uo sam zviduk iza samih lea. Brzo sam se okrenuo u stanju potpune panike. Pokret mi je bio toliko iznenadan da je don Huanovo upozore nje dolo prekasno. Ne okrei se! uo sam kako urla. Njegove rei su bile kao pozadina; nita mi nisu znaile. Kada sam se okrenuo, video sam tri groteskno izobliena oveka kako se penju na stenu odmah iza mene; puzali su ka meni usta razjapljnih u komarnu grimasu i ruku ispruenih da me epaju. Hteo sam da kriknem iz sve snage, ali sam ispu stio samo muno krianje, kao da mi je neto blokira lo dunik. Nagonski sam se otkotrljao na zemlju van njihovog domaaja. Kada sam ustao, don Huan mi je priskoio u istom trenutku kad je gomila ljudi, predvo ena onima na koje je don Huan pokazao, kidisala na

mene poput leinara. Pitali su ba kao slepi mievi ili pacovi. Vrisnuo sam od uasa. Sada sam mogao da is pustim prodoran krik. Don Huan me je okretnou sportiste u vrhunskoj formi otrgao iz njihovih kandi i gurnuo nazad na stenu. Strogo mi je rekao da se, bez obzira na to koli ko sam se uplaio, vie ne okreem. Rekao je da savez nici uopte ne mogu da me gurnu, ali da mogu da me uplae i nateraju da padnem na zemlju. Na zemlji, me utim, saveznici mogu da zadre bilo koga. Kada bih pao na zemlju u blizini mesta gde su zakopam vidov njaci, bio bih im ostavljen na milost i nemilost. Oni bi me rastrgli dok bi me njihovi saveznici drali. Dodao je da mi sve to nije ranije rekao jer se nadao da u biti prisiljen da to vidim i shvatim sam. Njegova odluka me je skoro stajala ivota. Oseaj da su groteskni ljudi odmah iza mene bio je gotovo nepodnoljiv. Don Huan mi je energino na redio da mirujem i usredsredim panju na etvoricu ljudi na elu gomile od moda deset ili petnaest stvore nja. U trenu kada sam na njih usmerio pogled, svi su kao po dogovoru krenuli prema rubu ravne stene. Tu se se zaustavili i stali da pite kao guje. etali su napred-nazad. Izgledalo je kao da su im kretnje usklaene. Pokreti su im bili toliko ured ni i pravilni da su delovali mehaniki. Kao da su sledili obrazac koji se ponavlja da bi me hipnotisali. Ne zuri u njih, mali, rekao mi je Henaro kao da govori detetu. Smeh koji je usledio bio je histerian koliko i moj strah. Smejao sam se toliko glasno da je smeh odjek ivao po okolnim brdima. Ljudi su se smesta zaustavili kao da su se zbuni li. Raspoznavao sam oblike njihovih glava koje su se kretale gore-dole kao da su se meusobno savetovali. Tada je jedan od njih skoio na stenu. Pazi! Ovaj je vidovnjak! uzviknuo je Henaro. ta emo sad? prodrao sam se. Moemo ponovo da pevamo, odgovorio je don Huan razlono.

Moj strah je tada dostigao vrhunac. Poeo sam da skaem gore-dole i urlao kao ivotinja. ovek je skoio na zemlju. Nemoj vie da obraa panju na te klovnove, rekao je don Huan. Hajde da razgovaramo kao i obi no. Rekao mi je da smo tu doli radi mog prosveivanja i da sam bedno omanuo. Trebalo je da se reorganizujem. Prvo je trebalo da shvatim da se moja skupna taka pokrenula i da sada sjaji tamnim zraenjem. To to sam oseanja iz svog obinog stanja svesti poneo u svet koji sam skupio bilo je zaista smeno, jer strah preovladava jedino kod zraenja svakodnevnog ivota. Rekao sam mu da ukoliko se moja skupna taka pomerila, kao to on kae da jeste, onda imam neto da mu kaem. Moj strah je bio beskrajno vei i pustoniji nego bilo ta to sam iskusio u svom svakodnevnom ivotu. Grei, rekao je. Tvoja prva panja je zbunjena i ne eli da prepusti kontrolu, to je sve. ini mi se da ti moe da ode pravo do tih stvorenja i da se suoi sa njima i da ti oni nee nita uiniti. Uporno sam tvrdio kako sigurno nisam u stanju da ispitujem tako besmislene stvari. Smejao mi se. Rekao je da u ranije ili kasnije morati da se izleim od svog ludila, i da je preuzima nje inicijative i suoavanje sa ta etiri vidovnjaka bes krajno manje besmisleno nego sama ideja da ih uopte vodim. Rekao je da je za njega bilo ludo suoiti se sa ljudima koji su bili zakopani tokom dve hiljade godi na i koji su jo ivi, i ne smatrati da je to vrhunac besmisla. Jasno sam uo sve to je rekao, ali u stvari nisam na njega obraao panju. Prestravili su me ljudi koji su okruili stenu. Izgledalo je da se spremaju da skoe na nas, u stvari na mene. Usredsredili su se na mene. Des na ruka je poela da mi se trese kao da je pogoena nekim miinim poremeajem. Onda sam postao svestan da se svetlost na nebu promenila. Nisam ranije primetio da je ve skoro svanulo. udno je bilo to da

me je neobuzdana potreba navela da ustanem i odjurim do te grupe ljudi. U tom trenutku sam u vezi sa istim dogaajem imao dva potpuno razliita oseanja. Slabije je bilo oseanje istog uasa. Drugo, vanije, bilo je oseanje potpune ravnodunosti. Bilo me je ba briga. Kada sam doao do grupe, shvatio sam da je don Huan bio u pravu; to u stvari nisu bili ljudi. Samo etvorica od njih su imali neku slinost s ljudima, ali ni oni nisu bili ljudi; bili su udna stvorenja sa ogrom nim utim oima. Ostali su bili samo oblija koja su pokretala ona etvorica to su podseala na ljude. Oseao sam se neizrecivo tuno zbog tih stvorenja sa utim oima. Pokuao sam da ih dotaknem, ali ih nije bilo. Nekakav vetar ih je odneo. Potraio sam don Huana i Henara. Nisu bili tu. Ponovo je bio mrkli mrak. Neprestano sam uzvikivao njihova imena. Lutao sam po mraku nekoliko minuta. Don Huan mi je priao i prepao me. Nisam video He nara. Hajdemo kui, rekao je, eka nas duga etnja. Don Huan je komentarisao kako sam se dobro poka zao na mestu zakopanih vidovnjaka, naroito u toku poslednjeg dela naeg susreta sa njima. Rekao je da pomeranje skupne take karakterie promena svetlosti. Po danu svetlost postaje vrlo tamna, nou tama postaje sumrak. Dodao je da sam ja sam izveo dva pomeranja, potpomognut jedino ivotinjskim strahom. Zamerio mi je jedino to se preputam strahu, naroito poto sam shvatio da ratnici nemaju ega da se boje. Otkud zna da sam to shvatio? upitao sam ga. Jer si bio slobodan. Kad nestane strah, sve veze koje nas sputavaju nestaju, rekao je. Jedan saveznik te je epao za nogu jer ga je privukao tvoj ivotinjski strah. Rekao sam mu koliko mi je bilo ao to nisam mogao da postupam po svojim saznanjima. Nemoj da te to mui. Smejao se. Zna da takve spoznaje ne vrede ni piljiva boba; one se ne odnose na

na ta u ivotu ratnika, jer se ponite kada se pomeri skupna taka. Ono to smo Henaro i ja hteli da uinimo jeste da te navedemo da se pomeri vrlo duboko. Ovog puta Henaro je tu bio prosto da bi namamio stare vidovnja ke. On je to ve jednom uradio, i ti si otiao toliko da leko u levu stranu da e poprilino potrajati dok se toga ne seti. Tvoj veeranji strah bio je podjednako snaan kao to je bio prvi put kada su te vidovnjaci i njihovi saveznici sledili ba do ove sobe, ali tvoja brbljiva prva panja nije ti dozvolila da ih bude svestan. Objasni mi ta se dogodilo na mestu vidovnjaka, zamolio sam. Saveznici su izali da te vide, odgovorio je. Po to oni imaju vrlo nisku energiju, uvek im je potrebna pomo ljudi. etiri vidovnjaka su sakupila dvanaest saveznika. Meksika sela i pojedini gradovi su opasni. To to se tebi dogodilo moe da se desi bilo kom oveku ili eni. Ako oni nabasaju na taj grob, mogu ak da vide vidovnjake i njihove saveznike, ukoliko su dovoljno elastini da dopuste da im strah navede skupne take na pomeranje; ali jedno je sigurno: mogu da umru od straha. Ali da li ti iskreno veruje da su ti tolteki vidov njaci jo uvek ivi, upitao sam. Nasmejao se i zatresao glavom u neverici. Vreme ti je da pokrene tu svoju skupnu taku bar malice, rekao je. Ne mogu da priam s tobom kad si u svom idiotskom stanju. Pljusnuo me je dlanom na tri mesta: prvo po vrhu desnog bedra, posred lea ispod lopatice, i po gornjem delu desne strane grudi. U uima mi je odmah zazujalo. Mlaz krvi mi je po tekao iz desne nozdrve i neto u meni se otpuilo. Kao da je neki energetski tok bio blokiran i iznenada se ponovo pokrenuo. ta su hteli ti vidovnjaci i njihovi saveznici, upi tao sam.

Nita, odgovorio je. Mi smo njih traili. Ti vi dovnjaci su, svakako, ve primetili tvoje polje energije kada si ih prvi put video; kada si se vratio bili su sprem ni da se pogoste tobom. Tvrdi da su oni ivi, don Huane, rekao sam. Mora da si mislio da kae da su oni ivi kao i savez nici. Zar nije tako? Upravo tako, rekao je. Oni ne mogu biti ivi kao ti i ja. To bi bilo besmisleno. Nastavio je da objanjava kako je stare vidovnjake njihova opsednutost smru navela da ispituju najbizarni je mogunosti. Oni koji su usvojili obrazac saveznika bez sumnje su udeli za nebesima. I pronali su ih, u uvrenom poloaju u jednom od sedam pojaseva neorganske svesti. Ti vidovnjaci su se tu oseali relativno sigurno. Uostalom, bili su od svakodnevnog sveta raz dvojeni gotovo neprelaznom preprekom, preprekom opa anja koju je postavila skupna taka. Kada su etiri vidovnjaka videli da ti moe da pomeri svoju skupnu taku, pobegli su od tebe kao avo od krsta, rekao je i nasmejao se. Da li hoe da kae da sam ja skupio jedan od tih sedam svetova upitao sam. Ne, nisi, odgovorio je. Ali si to uradio ranije, kada su te vidovnjaci i njihovi saveznici gonili. Toga dana si zaao duboko u njihov svet. Problem je u tome to ti voli da se glupo ponaa, tako da toga uopte ne moe da se seti. Siguran sam da je prisustvo naguala to to po nekad navodi ljude da se glupo ponaaju. Dok je nagual Hulijan jo bio tu, bio sam gluplji nego sad. Uveren sam da e kada me vie ne bude bilo biti sposoban da se svega seti. Don Huan je objasnio da su ih poto mu je bilo potrebno da mi pokae izazivae smrti, on i Henaro na mamili na granicu naeg sveta. Ono to sam prvo ura dio bilo je duboko bono pomeranje koje mi je omo guilo da ih vidim kao ljude, ali sam na kraju izveo tano pomeranje koje mi je omoguilo da vidim izazi vae smrti i njihove saveznike onakve kakvi stvarno jesu.

Vrlo rano sledeeg jutra, u kui Silvija Manuela, don Huan me je pozvao u veliku sobu da porazgovaramo o sinonim dogaajima. Oseao sam se iscrpljen i eleo sam da spavam, da se odmorim, ali don Huan nije imao mnogo vreme na. Odmah je poeo da objanjava. Rekao je da su stari vidovnjaci otkrili kako da iskoriste kotrljajuu silu i kako da se pomou nje kreu. Namesto da podlegnu naletima prebacivaa, oni su ga pojahali i pustili ga da pokrene njihove skupne take do krajnjih grani ca ljudskih mogunosti. Don Huan je izrazio neskriveno divljenje prema jednom takvom postignuu. Priznao je da nita drugo ne moe da skupnoj taki prui takvu podrku kakvu prua prebaciva. Pitao sam ga za razliku izmeu podrke zemlje i podrke prebacivaa. Objasnio je da je podrka zemlje sila centriranosti samo ilibarskih zraenja. To je po drka koja svest poviava do nesluenog stepena. Pre ma novim vidovnjacima, to je udar neograniene svesti, koji nazivaju totalnom slobodom. Rekao je da je podrka prebacivaa, s druge stra ne, sila smrti. Pod uticajem prebacivaa skupna taka se seli u nove, nepredvidive poloaje. Stoga su stari vidovnjaci uvek bili sami na svojim putovanjima, iako je poduhvat koga su se latili uvek bio grupni. Drutvo drugih vidovnjaka na njihovim putovanjima bilo je slu ajno i obino je znailo borbu za prevlast. Priznao sam don Huanu da mi je opsednutost sta rih vidovnjaka, kakvi god da su oni bili, bila gora nego mrane prie strave i uasa. Grohotom se nasmejao. Izgledalo je da se zabavlja. Mora da prizna, bez obzira koliko god se gnu ao, da su ti avoli bili vrlo smeli, nastavio je. Kao to zna, sam ih nikad nisam voleo, ali ne mogu a da im se ne divim. Njihova ljubav prema ivotu zaista je izvan moga poimanja. Kako to moe biti ljubav prema ivotu, don Huane? To je neto odvratno, rekao sam. ta bi drugo moglo da odvede oveka u takve kraj nosti ako ne ljubav prema ivotu? upitao je. Oni su

ivot voleli toliko snano da nisu bili voljni da ga se odreknu. Ja to vidim tako. Moj dobrotvor je video ne to drugo. On je verovao da se oni boje da umru, to nije isto to i voleti ivot. Kaem da su se bojali da umru jer su voleli ivot, i jer su videli uda, a ne zato to su bili mala gramziva udovita. Ne. Bili su izopaini, jer ih niko nikad nije izazivao i bili su pokvareni kao razmaena deca, ali je njihova smelost bila besprekorna, a takva je bila i njihova hrabrost. Da li bi se ti upustio u nepoznato iz pohlepe? Nika ko. Pohlepa vai samo u svetu obinog dogaanja. Da bi se upustio u tu zastraujuu usamljenost, ovek mora da osea neto vie od pohlepe. Ljubav, oveku je po trebna ljubav prema ivotu, prema tajanstvu, prema misterijama. oveku je potrebno da poseduje neutaivu radoznalost i petlju. Zato nemoj meni da pria te glu posti o tome kako si bio izazvan. To je sramota! Don Huanove oi su se sijale od priguenog smeha. Pokazao mi je gde mi je mesto, ali se tome smejao. Don Huan me je ostavio samog u sobi otprilike jedan sat. 2eleo sam da sredim svoje misli i oseanja. Nikako to nisam mogao. Znao sam, bez li trunke sumnje, da je moja skupna taka u poloaju u kome ne dominira umovanje, pa ipak sam bio razumno zabrinut. Don Huan je rekao da smo, im se skupna taka pomeri, praktino zaspali. Pitao sam se, na primer, da li sam ja vrsto spavao i sa take gledita spoljnog posmatraa, kao to je Henaro meni izgledao usnuo. Upitao sam don Huana o tome im se vratio. Ne mora da legne da bi zaspao, odgovorio je. Kada bi te ljudi u normalnom stanju svesti sada vi deli, izgledalo bi im da ima slabu vrtoglavicu, ili ak da si pijan. Objasnio je da tokom normalnog sna pomeranje skupne take ide du jedne od ivica ovekovog pojasa. Takva pomeranja su uvek praena dremeom. Pomeranja koja su izazvana namerno deavaju se du sredi ne ovekovog pojasa i ne prati ih dreme, a ipak sanja spava. Ba na ovom mestu se novi i stari vidovnjaci razilaze u pokuaju da dou do moi, nastavio je. Sta-

ri vidovnjaci su eleli kopiju tela, ali fiziki snaniju, pa su pokretali svoje skupne take da klize du desne ivice ljudskog pojasa. to su se one dublje kretale du desne ivice, bizarnije je postajalo njihovo sanjajue telo. Ti si se sino lino osvedoio o udovinom ishodu du bokog pomeranja du desne ivice. Rekao je da su novi vidovnjaci sasvim razliiti, da oni svoje skupne take odravaju du sredine ovekovog pojasa. Ako je pomeranje plitko, kao to je pomeranje u povienu svest, sanja je skoro kao bilo ko drugi na ulici, osim blage osetljivosti na emocije kao to su strah i sumnja. Ali u odreenoj dubini sanja koji se pomera du sredine postaje mehur svetlosti. Svetlosni mehur je sanjajue telo novih vidovnjaka. Takoe je rekao da je takvo bezlino sanjajue te lo mnogo podesnije za razumevanje i prouavanje, koji su osnova svega to novi vidovnjaci rade. Snano humanizovano sanjajue telo starih vidovnjaka navelo ih je da trae odgovore koji su bili podjednako lini, humanizovani. Izgledalo je da je don Huanu ponestalo rei. Postoji jo jedan izaziva smrti, rekao je odseno, koji uopte ne lii na onu etvoricu koje si video, i gotovo se ne razlikuje od obinih ljudi sa ulice. On je ostvario ovaj jedinstven podvig tako to je bio sposo ban da svoj otvor po elji otvara i zatvara. Igrao se prstima, skoro nervozno. Stari vidovnjak koga je nagual Sebastijan otkrio 1723. godine je taj izaziva smrti, nastavio je. Taj dan mi smatramo za poetak nae loze, novi poetak. Taj izaziva smrti, koji je na zemlji ve stotinama godi na, promenio je ivote svih naguala koje je upoznao, ne ke mnogo temeljitije nego druge. I on je sreo svakog pojedinog naguala nae loze od tog dana 1723. Don Huan me je netremice posmatrao. Oseao sam se udno zbunjen. Mislio sam da je moja zbunjenost nastala iz nedoumice. Vrlo ozbiljno sam sumnjao u sa draj prie, i istovremeno sam zbunjeno verovao da je sve to je on rekao istina. Objasnio sam svoju nedo umicu.

Problem racionalne neverice nije samo tvoj, rekao je don Huan, mog dobrotvora je u poetku muila ista stvar. Naravno, kasnije se svega setio. Ali mu je za to trebalo dugo vremena. Kada sam ga upoznao, bio se ve skoro svega prisetio, tako da se nikad nisam osvedoio u njegove sumnje. Samo sam sluao o tome. udno je to da ljudi koji nikad nisu videli tog oveka imaju manje tekoa da prihvate da je on jedan od prvobitnih vidovnjaka. Moj dobrotvor je rekao da je njegova nedoumica proizlazila iz injenice to je ok od susreta sa takvim stvorenjem slepio skupa izvestan broj zraenja. Tim zraenjima je bilo potrebno vreme da se razdvoje. Don Huan je nastavio da objanjava da e, kada mo ja skupna taka nastavi da se pomera, doi trenutak ka da e pogoditi pravu kombinaciju zraenja. U tom tre nutku e dokaz o postojanju tog oveka postati nesum njivo oigledan. Oseao sam da moram ponovo da razgovaram o svo joj nedoumici. Skreemo s teme, rekao je. Moda izgleda kao da ja pokuavam da te uverim da taj ovek postoji; u stvari, elim da govorim o injenici da stari vidovnjak zna kako da manipulie kotrljajuom silom. Nije vano da li ti veruje da on postoji ili ne veruje. Jednog e dana sa sigurnou znati injenicu da je on zaista uspeo da zatvori svoj otvor. Energija koju on pozajmljuje od naguala svake generacije slui mu iskljuivo za to da zatvori svoj otvor. Kako je on uspeo da ga zatvori? upitao sam. Nema naina da se to sazna, odgovorio je. Raz govarao sam sa drugom dvojicom koji su se suoili sa tim ovekom, nagualom Hulijanom, i nagualom Elijasom. Nijedan od njih ne zna kako. Taj ovek nikad ni je otkrio kako zatvara taj otvor, koji, pretpostavljam, posle izvesnog vremena poinje da se otvara. Nagual Sebastijan je rekao da je, kada je prvi put video starog vidovnjaka, taj ovek bio vrlo onemoao, u stvari na samrti. Ali kada ga je moj dobrotvor upoznao, on je io poskakivao, kao mladi.

Don Huan je rekao da je nagual Sebastijan tom bezimenom oveku dao nadimak stanar, jer su oni napravili sporazum po kome je on dobijao energiju, tako rei smetaj, a zakupninu je plaao u obliku uslu ga i znanja. Da li je u toj razmeni neko ikad povreen? upitao sam. Nijedan od naguala koji su sa njim razmenjivali energiju nije bio povreen, odgovorio je. ovek se obavezao da e od naguala uzimati samo malo od vika energije, u zamenu za darove, neobine sposobnosti. Na primer, nagual Hulijan je dobio hod moi. Mogao je njime da probudi ili uspava zraenje unutar svoje a hure kako bi po elji izgledao mlai ili stariji. Don Huan je objasnio da su izazivai smrti vei nom ili toliko daleko da nisu osvetljavali sva zraenja unutar svojih ahura, izuzev onih koja su odgovarala zraenjima saveznika. Tako su bili sposobni da na izvestan nain imitiraju saveznike. Svaki od izazivaa smrti koje smo susreli na steni, rekao je don Huan, mogao je da pokrene skupnu taku do odreenog mesta na svojoj ahuri, kako bi osvetlio zraenja koja imaju i saveznici i da dela zajedno sa njima. Ali, niko od njih nije mogao da je vrati u njen uobiajeni poloaj i da saobraa sa ljudima. Stanar, s druge strane, moe da pomeri svoju skupnu taku da skupi svakodnevni svet kao da se nikad nita nije desilo. Don Huan je takoe rekao da je njegov dobrotvor bio uveren, a i on se u potpunosti slagao sa njim, da ono to se deava tokom pozajmljivanja energije jeste da stari vra pokree skupnu taku naguala da naglasi zraenja saveznika unutar ahure naguala. On tada i iskoriava veliki udar energije, koji proizvodi ona zra enja koja su se iznenada centrirala poto su prethodno bila tako duboko usnula. Rekao je da energija koja je u nama zatvorena u nenaglaenim zraenjima ima strahovitu snagu i neza misliv domet. Moemo samo maglovito da zamislimo koliki je delokrug te strahovite sile, ako uzmemo u ob zir da energija koja se koristi u opaanju i delanju u

svetu svakodnevnog ivota nastaje kao proizvod centri ranja jedva jedne desetine zraenja koja su zatvorena unutar ljudske ahure. U trenutku smrti sva se ta energija oslobaa od jedanput, nastavio je. U tom trenutku iva bia pre plavi najnepojmljivija sila. To nije kotrljajua sila koja im je slomila otvore, jer ta sila nikad ne ulazi u unu tranjost ahure; ona je samo natera da kolabira. To to ih preplavi je snaga svih zraenja koja se iznenada centriraju, poto su itavog ivota dremala. Tako velika sila ne moe da izae ni na koje drugo mesto sem kroz pukotinu. Dodao je da je stari vra pronaao nain da tu energiju istoi. Centrirajui ogranien i vrlo naroit spektar zraenja koja dremaju unutar ahura naguala, stari vidovnjak istoi ogranien ali strahovit udar. ta misli, na koji nain on tu energiju prima u svoje telo? upitao sam. Tako to odkrine otvor naguala, odgovorio je. On pomera skupnu taku naguala sve dok se otvor malo ne odkrine. Kada se energija novocentriranih zra enja oslobodi kroz taj otvor, on je prima kroz sopstveni otvor. Zato taj stari vidovnjak radi to to radi? upitao sam. Mislim da je on uhvaen u krug koji ne moe da prekine, odgovorio je. Mi smo sa njim sklopili je dan sporazum. On se trudi da ga se pridrava, a i mi takoe. Mi ne moemo da prosuujemo o njemu, pa ipak moramo da znamo da njegov put ne vodi u slobodu. On to zna, i on takoe zna da ne moe to da izmeni; postao je rtva prilika koje je sam stvorio. Jedino to moe da uradi jeste da to je mogue vie produi da postoji u obliku slinom saveznikovom.

16 LJUDSKI KALUP

Odmah posle ruka don Huan i ja smo seli da razgo varamo. Poeo je bez ikakvog uvoda. Rekao je da je sa mnom razmatrao, briljivo i detaljno, sve istine o svesti koje su stari vidovnjaci otkrili. Rekao je da ja sada znam novi poredak po kome su ih uredili novi vi dovnjaci. U naim poslednjim susretima, rekao je, pru io mi je detaljan opis dveju sila koje pomau naim skupnim takama da se kreu: podrka zemlje i kotrljajua sila. Takoe je objasnio tri tehnike koje su raz radili novi vidovnjaci traganje, nameru i sanjanje i njihov uticaj na kretanje skupne take. Sada, jedino to ti je ostalo da uradi pre no to se objanjenje umea svesti zavri, nastavio je, jeste da sam probije prepreku opaanja. Mora da pomeri svoju skupnu taku bez iije pomoi i da centrira drugi veliki pojas zraenja. Ako to ne uini, sve to si uio i radio sa mnom bie samo puka pria, samo rei. A rei su prilino jeftine. Objasnio je da kada se skupna taka udaljava sa svog uobiajenog poloaja i stie u odreenu dubinu, ona probija prepreku koja zaas remeti njenu sposob nost da centrira zraenja. To doivljavamo kao trenu tak opaene praznine. Stari vidovnjaci zvali su taj tre nutak zid od magle, jer se zona magle pojavljuje kad god posustane centriranje zraenja.

Rekao je da ima tri naina na koja se prema tome moe odnositi. Moe se uzeti apstraktno kao prepreka opaanju; moe se oseati kao in probijanja zategnu tog papirnog zastora itavim telom; ili se moe videti kao zid od magle. Tokom mog naukovanja kod don Huana bezbroj puta me je vodio da vidim prepreku opaanja. U poet ku mi se dopadala ideja da je to zid od magle. Don Huan me je upozorio da su stari vidovnjaci takoe naj vie voleli da to vide na taj nain. Rekao je da u vi enju toga kao zida od magle postoji velika uteha i zadovoljstvo, ali da takoe postoji velika opasnost od pretvaranja neeg nepojmljivog u neto tmurno i zlo kobno; zato je on preporuivao da je bolje nepojmljive stvari ostaviti nepojmljivim nego da one postanu deo popisa prve panje. Nakon kratkotrajnog oseanja lagodnosti od vie nja zida od magle morao sam da se sloim sa don Huanom da je bolje da period prenosa ostane kao (ne pojmljiva apstrakcija, ali tada mi je ve bilo nemogue da probijem ustaljenje moje svesti. Svaki put kada bih bio u poloaju da probijem prepreku opaanja, video bih zid od magle. Jednom prilikom, ranije, alio sam se don Huanu i Henaru da, iako elim da vidim to kao neto drugo, ne uspevam. Don Huan je protumaio da je to razumljivo, jer sam ja morbidan i mraan, i da smo on i ja vrlo razliiti u tom pogledu. On je bio bezbrian i prakti an, i nije oboavao ljudski popis. Ja, s druge strane, nisam hteo da odbacim svoj popis, i shodno tome bio sam teak, zlosrean i nepraktian. Bio sam pogoen i rastuen njegovim otrim prebacivanjem i postao sam vrlo sumoran. Don Huan i Henaro su se smejali dok im suze nisu potekle niz obraze. Henaro je dodao da sam ja, povrh svega, osvetolju biv i da sam sklon gojenju. Tako su se smejali da sam napokon morao da im se pridruim. Don Huan mi je onda rekao da vebanje sakuplja nja drugih svetova omoguava skupnoj taka da stekne iskustvo o pomeranju. Uvek sam se, meutim, pitao kako da doem do podsticajne podrke da izmestim

svoju skupnu taku iz njenog prvobitnog poloaja. Ka da sam ga ranije pitao o tome, ukazivao je da, poto je centriranje sila koja sve proima, namera ini da se skupna taka pokree. Ponovo sam ga pitao o tome. Ti si sada u poloaju da na to pitanje sam odgo vori, uzvratio je. Umee svesti je ono to skupnoj taka daje podrku. Na kraju krajeva, zaista vrlo malo zavisi od nas, ljudskih bia; mi smo, u stvari, jedna skupna taka uvrena u odreenom poloaju. Na ne prijatelj i istovremeno na prijatelj je na unutranji di jalog, na popis. Budi ratnik; iskljui svoj unutra nji dijalog; napravi popis i onda ga odbaci. Novi vidov njaci prave popise i onda im se smeju. Bez popisa skup na taka postaje slobodna. Don Huan me je podsetio da je dosta govorio o jed nom od najistrajnijih vidova naeg popisa: o naoj ideji Boga. Taj vid, rekao je, jeste kao jak lepak koji vezuje skupnu taku za njen prvobitni poloaj. Ako bih hteo da skupim drugi pravi svet sa jo jednim velikim pojasem zraenja, morao bih da preduzmem obavezne ko rake kako bih svoju skupnu taku oslobodio svih veza. Taj korak je da se vidi ljudski kalup, rekao je. To mora danas da uradi bez pomoi. ta je ljudski kalup? upitao sam. Mnogo puta sam ti pomogao da ga vidi, odgo vorio je. Zna ti o emu ja govorim. Uzdrao sam se da priznam da ne znam o emu pria. Ako on kae da sam video ljudski kalup, sva kako je tako i bilo, iako nemam ni bledu predstavu ka ko on izgleda. Znao je o emu mislim. Uputio mi je poznati osmeh i lagano zavrteo glavom. Ljudski kalup je prostran sveanj zraenja u veli kom pojasu organskog ivota rekao je. Zove se ljud ski kalup jer se taj sveanj javlja jedino unutar ljudske ahure. Ljudski kalup je ona koliina Orlovih zraenja ko ju vidovnjaci mogu neposredno da vide bez ikakve opasnosti po njih.

Duga je bila pauza pre nego to je ponovo pro govorio. Probijanje prepreka opaanja poslednji je zadatak u umeu svesti, rekao je. Da bi svoju skupnu taku doveo u taj poloaj, mora da skupi dovoljno energije. Otputuj natrag. Seti se ta si uinio! Bezuspeno sam pokuavao da se prisetim ta je ljudski kalup. Oseao sam bolnu frustraciju i nemo koja se ubrzo pretvorila u pravi bes. Bio sam ljut na sebe, na don Huana, na sve. Don Huana nije doticao moj gnev. Rekao je proza ino da je taj bes prirodna reakcija na oklevanje skup ne take da se pokrene po komandi. Proi e dosta vremena pre no to uspe da primeni princip da je tvoja zapovest Orlova zapovest, rekao je. To je bit umea namere. U meuvremenu, zapovedaj i ne sekiraj se, ak ni u najgorim trenucima sum nje. Bie to spor proces, da se ta komanda uje i po tuje kao da je Orlova komanda. Takoe je rekao da postoji neizmerno podruje svesti izmeu uobiajenog poloaja skupne take i po loaja u kome vie nema sumnje, koji je skoro mesto gde se pojavljuje prepreka opaanja. U tom neizmernom podruju ratnici upadaju u sva mogua shvatljiva nedela. Upozorio me je da budem na oprezi i da ne gubim samouverenost, jer u kad tad neizbeno biti pogoen naletima oseanja poraza. Novi vidovnjaci preporuuju jednostavan in ka da im nestrpljenje, ili oajanje, ili ljutnja, ili tuga sta nu na put, nastavio je. Oni preporuuju da ratnici ko lutaju oima. Bilo koji pravac je delotvoran; lino vie volim smer kazaljki. To kretanje oiju navodi skupnu taku da se tre nutno pokrene. To kretanje e ti doneti olakanje. Ono je umesto pravog umea namere. Poalio sam se da on nema dovoljno vremena da mi kae o nameri. Sve e ti se to vratiti jednog dana, uveravao me je. Jedna e stvar pokrenuti drugu. Jedna kljuna re, i sve e pokuljati iz tebe kao da su vrata na pretovare nom ormanu popustila.

Potom se vratio na raspravljanje o ljudskom kalu pu. Rekao je da videti ga sam, bez iije pomoi, pred stavlja vrlo vaan korak, jer svi mi imamo odreene ideje koje se moraju slomiti da bismo se osloboditi; vidovnjak koji putuje u nepoznato da vidi nesaznajno mora da bude u besprekornom stanju. Namignuo mi je i rekao da biti u besprekornom stanju postojanja znai biti osloboen racionalnih pret postavki i racionalnih strahova. Dodao je da me i moji racionalni strahovi i pretpostavke spreavaju da ponovo centriram zraenja koja e me navesti da se setim vie nja ljudskog kalupa. Pourivao me je da se opustim i da kolutam oima, kako bih pokrenuo svoju skupnu taku. Stalno je ponavljao da je zaista vano da se ovek seti da je video ljudski kalup, pre nego to ga ponovo vidi. I poto je on imao vrlo malo vremena, mojoj sporosti tu nije bilo mesta. Pokretao sam oi kao to mi je predloio. Gotovo odmah zaboravio sam nelagodnost i zatim mi je naglo sinuo blesak seanja i znao sam da ja jesam video ljudski kalup. To se dogodilo pre vie godina, jednom prilikom koju sam sasvim dobro zapamtio, jer je, s gle dita mog katolikog odgoja, don Huan iznosio stavove najveeg svetogra koje sam ikada uo. Sve je zapoelo kao sluajan razgovor dok smo peaili u podnoju planina u pustinji Sonori. Objanja vao mi je ta je znailo ono to mi je radio svojim ue njima. Zaustavili smo se da bismo se odmorili, i seli smo na nekakvo veliko kamenje. Nastavio je da obja njava proceduru svog nauka, i to me je podstaklo da po stoti put pokuam da mu opiem kako ja na to gledam. Bilo je oigledno da on ne eli da ikada vie uje za to. Naveo me je da promenim nivo svesti i re kao mi da u ako vidim ljudski kalup, moi da razu m a n sve to on radi, i tako nam obojici utedeti godi ne tekog rada. Potanko mi je objasnio ta je ljudski kalup. Nije o njemu govorio u terminima Orlovih zraenja, ve ter minima energetskog ablona koji slui da utisne ljud ske osobine u amorfni mehur bioloke tvari. Bar sam ja to tako razumeo, naroito poto je on kasnije opisao

ljudski kalup sluei se analogijama iz mehanike. Rekao je da je to kao ogromna presa koja beskrajno tampa ljudska bia dok ona pod nju stiu na tehnikoj pokret noj traci. ivo je imitirao taj proces, velikom silinom udarajui dlanom o dlan, kao da je kod svakog pljeska presa ukalupila jedno ljudsko bie. Takoe je rekao da svaka vrsta ima svoj kalup, i da svaki pojedinac svake vrste ukalupljen tim proce som pokazuje osobine koje su karakteristine za nje govu vrstu. Onda je poeo krajnje uzbudljivo da objanjava ljudski kalup. Rekao je da stari vidovnjaci, kao i misti ci u naem svetu, imaju neto zajedniko oni su bili sposobni da vide ljudski kalup, ali nisu razumeli ta je to. Mistici su nam vekovima davali dirljive izvetaje o svojim iskustvima. Ali mana tih izvetaja, koliko god prelepi bili, jeste krupna i oajna greka verovali su da je ljudski kalup svemogui sveznajui svedritelj; a takvo je i tumaenje starih vidovnjaka, koji su ljudski kalup nazivali dobrim duhom, zatitnikom oveka. Rekao je da su novi vidovnjaci jedini bili trezveni da vide ljudski kalup i shvate ta je on. To to su oni spoznali jeste da ljudski kalup nije stvaralac, ve da je obrazac svih zamislivih ljudskih osobina, i nekih koje ak i ne moemo da zamislimo. Taj kalup je na Bog, zato to smo mi ono to on u nas utisne, a ne zato to nas on stvara ni iz ega prema svojoj slici i prilici. Don Huan je rekao da padanje na kolena u prisustvu ljudskog kalupa zaudara na oholost i samoljublje. Strano sam se zabrinuo kada sam uo don Huanovo objanjenje. ak i ako sebe nikada nisam smatrao uzornim katolikom, okiralo me je njegovo bogohulje nje. Iako sam ga uljudno sluao, eleo sam da kia sve togrdnih sudova prestane, i da se tema promeni. Ali on je nemilosrdno nastavio da izvikuje svoje gledite. Naposletku sam ga prekinuo i rekao mu da verujem da Bog postoji. Uzvratio je da se moja vera zasniva na poverenju, pa je stoga to polazno ubeenje koje se ne svodi ni na ta; moje verovanje da Bog postoji je, kao i verovanje

svih ostalih, zasnovano na rekla-kazala, a ne na inu vienja, rekao je. Uverio me je da bih, ak i kad bih mogao da vidim, vrlo brzo pogreio u proceni kao to su i mistici greili. Svako ko vidi ljudski kalup, odmah prihvata ideju da je on Bog. Rekao je da je mistino iskustvo sluajno vienje, dogaaj koji se jednom desi i koji nema nikakvog zna aja, poto je rezultat sluajnog kretanja skupne take. Izjavio je da novi vidovnjaci zaista jedini mogu da do nesu poten sud o toj stvari, jer je kod njih sluajno vienje iskljueno, i jer su sposobni da vide ljudski kalup kad god im se prohte. Oni su, dakle, videli da je ono to mi zovemo Bo gom nepokretni protitip ljudskosti bez ikakve moi. Jer ljudski kalup ni pod kojim okolnostima ne moe da nam pomogne interveniui u nau korist, niti da nas kazni za naa zlodela, niti da nas bilo kako nagradi. Mi smo samo proizvod njegove prese; mi smo njegov otisak. Ljudski kalup je tano ono to nam njegovo ime kae da je ablon, obrazac, kalup koji okuplja poseban sveanj vlaknastih tvari, koji mi nazivamo ovekom. To to je rekao veoma me je oalostilo. Ali izgleda lo je da ga ne zabrinjava moja istinska uznemirenost. Nastavio je da me zadirkuje, zbog onog to je nazvao nedopustivim zloinom sluajnih vidovnjaka, koji nas navode da svoju nezamenjivu energiju usmerimo na ne to nemoni da bilo ta uinimo. to je vie govorio, to sam se vie ljutio. Kada sam se toliko naljutio da sam hteo da viknem na njega, pomerio me je u jo dublje stanje poviene svesti. Udario me je sa desne strane, iz meu bedra i grudnog koa. Taj udarac me je odneo u svetlosno zraenje, u difuzni izvor najmirnijeg i najizuzetnijeg blaenstva. Ta svetlost je bila nebo, oaza u tami oko mene. Sa moje subjektivne take gledita, video sam tu svetlost neizmerno dugo. Divota prizora nije se mogla opisati reima, a ipak nisam mogao da otkrijem ta ga je inilo tako lepim. Tada mi je sinula ideja da je lepota izbijala iz oseanja sklada, oseanja mira i opu tenosti, oseanja postignua, sigurnosti zauvek. Ose-

ao sam kako udiem i izdiem smireno i lako. Kakvo divno oseanje obilja! Znao sam, bez i trunke sumnje, da sam suoen sa Bogom, sa izvorom svega. I znao sam da me Bog voli. Bog je bio ljubav i pratanje. Kupao sam se u svetlosti i oseao oien, osloboen. Nekontrolisano sam plakao, preteno nad sobom. Prizor te sjajne svetlosti navodio me je da se oseam bezvredan, nevaan. Iznenada, u uhu sam zauo don Huanov glas. Re kao je da treba da izaem iz kalupa, da je kalup samo stanica, zastanak na putovanju, koji prua privremen mir i spokojstvo onima koji putuju u nepoznato, ali da je sterilan, nepokretan. On je istovremeno i istovetan odraz slike u ogledalu i samo ogledalo. I lik je bio ljudski Duboko me je vrealo to to don Huan govori; po bunio sam se protiv njegovih bogohulnih reci i sve togra, hteo sam da ga izgrdim, ali nisam mogao da prekinem vezanost za mo vienja. Ono me je ulovilo. Izgleda da je don Huan tano znao kako se oseam i ta elim da mu kaem. Ne moe da grdi naguala, rekao mi je u uvo. Nagual ti omoguava da vidi. To je tehnika naguala, mo naguala. Nagual je vodi Tada sam shvatio neto u vezi sa glasom u mom uvu. To nije bio don Huanov glas, iako mu je po boji bio vrlo slian. Takoe, glas je bio u pravu. Podstrekiva tog vienja bio je nagual Huan Matus. Njegova tehnika i njegova mo navele su me da vidim Boga. Rekao je da to nije Bog, ve ljudski kalup; znao sam da je u pravu. Ipak nisam mogao da se pomirim s tim, ne zbog ljutnje ili tvrdoglavosti ve prosto zbog oseanja krajnje privrenosti i ljubavi prema boanstvu koje je bilo preda mnom. Dok sam u tu svetlost piljio svom svojom strau, svetlost kao da se zgusnula i video sam oveka. Sjaj nog oveka koji je odisao ljubavlju, razumevanjem, iskrenou, istinom, milou. oveka koji je bio skup svega to je dobro. Uarenost koju sam osetio u vienju tog oveka bila je daleko od bilo ega to sam ikad osetio. Pao

sam na kolena. eleo sam da sluim olienju Gospoda, ali se don Huan umeao i udario me po levoj strani grudi blizu kljune kosti, i izgubio sam Boga iz vida. Ostalo je muno oseanje, meavina aljenja, ushi enja, sigurnosti i sumnje. Don Huan mi se podsmevao. Nazivao me je pobonim i neopreznim i rekao da u postati veliki svetenik; mogao bih ak da pro em kao duhovni voa koji je sluajno video Boga. a ljivo me je podsticao da ponem da propovedam i da svima opisujem ta sam video. Sasvim neusiljeno, ali naoko zainteresovano, dao je izjavu koja je delimino bila pitanje, a delimino tvrdnja. A taj ovek? upitao je. Ne moe da zaboravi da je Bog mukarac. Neka neobjanjiva neizmernost poela je da mi se razjanjava i stupio sam u stanje velike bistrine. Vrlo prijatno, a? dodao je don Huan smeei se. Kakvo olakanje, Bog je muko! Poto sam prepriao don Huanu sve ega sam se seao, pitao sam ga o neemu to mi je upravo sinulo, jer je bilo vrlo udno. Poto sam video ljudski kalup, oigledno je da se moja skupna taka pokrenula. Seanje na ta oseanja i spoznaje bilo je toliko ivo da je izazvalo oseanje potpune uzaludnosti. Sve to sam tada radio i oseao oseao sam i sad. Pitao sam ga kako je mogue da sam ga, iako sam imao tako jasan uvid, tako potpuno zaboravio. Kao da se nita od svega to mi se dogaalo nije desilo, jer sam uvek morao da ponem od poetka, bez obzira koliko sam moda uzna predovao u prolosti. To je samo emocionalni utisak, rekao je. Potpu na zabluda. Sve to si radio godinama unazad, vrsto je zatvoreno u nekim neiskorienim zraenjima. Tog dana kada sam te naveo da vidi ljudski kalup, na primer, i sam sam bio u velikoj zabludi. Mislio sam da e, ako ga vidi, moi da ga razume. To je bila moja prva pogreka.

Don Huan je objasnio da je za sebe uvek mislio da vrlo sporo shvata. Nikada nije imao priliku da svoje uverenje proveri jer nije imao sa im da se poredi. Ka da sam ja pristupio a on postao uitelj, to je za njega bilo sasvim novo, shvatio je da nema naina da se razumevanje ubrza i da izmetanje skupne take nije dovoljno. On je mislio da e biti dovoljno. Ubrzo je shvatio da poto se skupna taka u snu prirodno po kree, kad god pretrpimo namerno pomeranje, svi mo emo to odmah da popravimo. Mi se neprestano uravnoteujemo i delatnosti se nastavljaju kao da nam se nita nije desilo. Napomenuo je da vrednost zakljuaka novih vidov njaka postaje oigledna tek kada ovek pokua da pokrene skupnu taku nekog drugog. Novi vidovnjaci kau da je u tom sluaju jedino vredan napor da se ojaa postojanost skupne take u njenom novom polo aju. Smatrali su da je jedino taj postupak vredan raz matranja. I znali su da je to dug proces i da ga treba ostvarivati deo po deo, brzinom pua. Don Huan je zatim rekao da je upotrebljavao bilje moi na poetku mog egrtovanja, u skladu sa prepo rukama novih vidovnjaka. Oni su iz iskustva i vienjem. znali da bilje moi razdrma skupnu taku sa njenog prirodnog boravita. Dejstvo bilja moi na skupnu ta ku je u sutini vrlo slino delovanju snova: snovi je pokreu; ali bilje moi upravlja pokretanjem u veem i irem obimu. Uitelj tada koristi dezorijentiua dejstva takvog pomeranja da potkrepi miljenje da opa anje sveta nikako nije konano. Tada sam se setio da sam ljudski kalup video jo pet puta tokom godina. Svaki put sam bio sve ravno duniji prema njemu. Ipak nisam nikako mogao da pre eni preko injenice da sam Boga uvek video kao mu karca. Na kraju, to za mene vie nije bio Bog, ve je postao ljudski kalup, ne zato to je to rekao don Huan, ve zato to je uverenje da je Bog mukarac postalo neodrivo. Onda sam shvatio don Huanove izjave o njemu. Nisu ni najmanje bile bogohulne niti svetogra i nije ih donosio iz konteksta svakodnevnog sveta. Imao

je pravo kada je rekao da novi vidovnjaci imaju pred nost jer mogu da vide ljudski kalup onoliko esto koli ko ele. Ali meni je jo vanije bilo to to su oni bili trezveni pa su mogli da ispituju to to vide. Upitao sam ga zbog ega sam ljudski kalup uvek video kao mukarca. Rekao je da je to zato to moja skupna taka tada nije bila postojana pa nije mogla da ostane potpuno prilepljena u svom novom poloaju i da se pomerala bono u mukom pojasu. To je bilo isto kao u sluaju vienja prepreke opaanja kao zida magle. Skupnu taku je na bono pomeranje navodila gotovo neizbena potreba, ili nuda, da nepojmljivo predstave pojmovima koji su nam najblii: prepreka je zid a ljudski kalup ne moe da bude nita drugo do ovek. Smatrao je da bih, da sam ena, ljudski kalup video kao enu. Don Huan je zatim ustao i rekao da je dolo vreme da se proetamo gradom, da treba da vidim ljud ski kalup meu ljudima. U tiini smo ili prema trgu, ali pre nego to smo tamo stigli, doiveo sam neza driv nadolazak energije i odjurio sam niz ulicu prema gradskoj periferiji. Doao sam na most, i upravo tu, kao da me je ekao, video sam ljudski kalup kao bli stavu, toplu, ilibarsku svetlost. Bacio sam se na kolena, ne toliko iz pobonosti koliko zbog fizike reakcije strahopotovanja. Prizor ljudskog kalupa bio je zadivljujui. Osetio sam, bez trunke oholosti, da sam pretrpeo ogromnu pramenu od vremena kada sam ga prvi put video. Meutim, sve stvari koje sam video i nauio samo su poveale i pro dubile razumevanje uda koje mi je bilo pred oima. U poetku je ljudski kalup bio izloen nad mostom, onda sam oi ponovo doveo u iu i video da se ljudski kalup protee i gore i dole u venost; most je bio samo slaba ljuska, tanka crta postavljena nad venim. Takva su bila i siuna oblija ljudi koji su se kretali oko mene, posmatrajui me sa bestidnom ljubopitljivou. Ali bio sam izvan njihovog domaaja, iako sam u tom trenutku bio potpuno izloen. Ljudski kalup nije imao

mo da me zatiti ili da me potedi, pa ipak sam ga voleo bezgranino duboko. Mislim da sam tada razumeo neto, to mi je don Huan esto govorio, da prava naklonost ne moe da bude ulaganje. Rado bih ostao sluga ljudskog kalupa, ne zbog neega to mi on moe dati, jer nema ta da da, ve zbog iste ljubavi koju sam prema njemu oseao. Osetio sam da me neto odvlai, i pre nego to sam nestao iz njegovog prisustva, proaptao sam obe anje ljudskom kalupu, ali me je velika sila zbrisala odatle pre nego to sam uspeo da izloim sve to sam hteo. Najednom sam kleao na mostu dok me je grupa seljaka gledala i smejala se. Don Huan mi je pritekao i pomogao mi da se us pravim i otpratio me do kue. Postoje dva naina da se vidi ljudski kalup, za poeo je don Huan im smo seli. Moe da ga vidi kao oveka i moe da ga vidi kao svetlost. To zavisi od pokretanja skupne take. Ako je pomeranje bono, kalup je ljudsko bie, ako je pomeranje po sredini ljudskog pojasa, kalup je svetlost. Jedina vrednost toga to si danas uradio jeste da ti se skupna taka pomerila po sredini. Rekao je da je poloaj u kome ovek vidi ljudski kalup veoma blizu onih poloaja u kojima se pojavljuje sanjajue telo i prepreka opaanja. To je razlog to novi vidovnjaci preporuuju da se ljudski kalup vidi i razume. Da li si siguran da si shvatio ta je stvarno ljud ski kalup? upitao je uz osmeh. Budi ubeen, don Huane, da sam savreno sve stan ta je ljudski kalup, rekao sam. uo sam kako apue gluposti ljudskom kalupu, kada sam stigao na most, rekao je uz najzlobniji osmeh. Rekao sam mu da sam se oseao kao bezvredni sluga koji slui bezvrednog gospodara, i opet sam po nesen istom naklonou obeao besmrtnu ljubav.

Sve mu je to bilo smeno i smejao se sve dok nije poeo da se gui. Obeanje bezvrednog sluge bezvrednom gospoda ru bezvredno je, rekao je i ponovo se zaguio smehom. Nije mi bilo stalo da branim svoj stav. Moja naklo nost prema ljudskom kalupu ponuena je slobodno bez ikakvog uzvraanja. Nije mi bilo vane to je moje obeanje bezvredno.

17 PUTOVANJE SANJAJUEG TELA

Don Huan mi je rekao da emo se nas dvojica poslednji put odvesti u grad Oahaku. Bilo je sasvim jasno da nikad vie neemo biti tamo zajedno. Moda e se njegova oseanja vratiti na to mesto, rekao je, ali ni kad njegova celokupnost. U Oahaki je don Huan proveo sate gledajui svetovne, trivijalne stvari, izbledelu boju zidova, oblik uda ljenih planina, are na ispucalom betonu, ljudska lica. Onda smo otili do trga i seli na njegovu omiljenu klu pu, koja nije bila zauzeta, kao i uvek kada je njemu bila potrebna. Za vreme naeg dugotrajnog hodanja po gradu vrlo snano sam nastojao da se oseam alosno i mrzovoljno, ali jednostavno to nisam mogao. Bilo je neeg veselog u vezi sa njegovim odlaskom. Objasnio je da je to ne zadriva snaga potpune slobode. Sloboda je kao zarazna bolest, rekao je. Prelazna je; nju prenosi besprekoran nagual. Ljudi to mogu da ne cene, jer ne ele da budu slobodni. Sloboda je zastraujua. Upamti to. Ali ne i za nas. Pripremao sam se skoro itavog svog ivota za ovaj trenutak. A tako e i ti. Stalno je iznova ponavljao da u stanju u kome smo uee razuma ne sme da ometa moje postupke. Rekao je da su sanjajue telo i prepreka opaanja poloaji skupne take, i da je to znanje od ivotnog znaaja za

vidovnjake, kao to je savremenom oveku vano da ume da ita i pie. I jedno i drugo su uspesi postignuti nakon godina vebanja. Vrlo je vano da se seti, sad odmah, vremena ka da je tvoja skupna taka dola u taj poloaj i stvorila tvoje sanjajue telo, rekao je veoma hitro. Onda se nasmeio i primetio da vremena ima sa svim malo; rekao je da e priseanje mog sanjajueg tela na glavno putovanje staviti moju skupnu taku u poloaj da probije prepreku opaanja kako bi skupila drugi svet. Sanjajue telo je poznato pod raznim imenima, rekao je posle duge pauze. Ja najvie volim ime drugi. Taj termin pripada starim vidovnjacima, kao i njegova ud. Ja se posebno ne brinem za njihovu ud, ali mo ram da priznam da mi se dopada njihov termin. Dru gi. Misteriozan je i pretei. Ba kao i starim vidovnja cima, prua mi oseanja tame, senki. Stari vidovnjaci su rekli da drugi uvek stie ogrnut vetrom. Godinama su don Huan i ostali lanovi njegovog drutva pokuavali da me uvere da moemo istovre meno da budemo na dva mesta, da moemo da isku simo jednu vrstu opaajne dvojnosti. Dok je don Huan govorio, poeo sam da se seam neeg toliko duboko zaboravljenog da je u poetku to bilo kao da sam samo sluao o tome. Tada sam, korak po korak, shvatio da sam to iskustvo i sam doiveo. Bio sam istovremeno na dva mesta. To se desilo jedne noi u planinama severnog Meksika. Celog dana sam sa don Huanom sakupljao bilje. Zaustavili smo se da prenoimo i ja sam gotovo zaspao od umora ka da je iznenada naleteo vetar i don Henaro iskoio iz tame pravo preda me i na smrt me uplaio. Prva misao mi je bila sumnjiava. Verovao sam da se don Henaro itavog dana krio u grmlju, ekajui da se spusti mrak pa da izvede svoje zastraujue po javljivanje. Dok sam ga gledao kako se epuri uokolo, primetio sam da se s njim zbilo neto istinski udno te noi. Neto primetno, stvarno, a ipak neto to ni sam mogao da odredim.

alio se sa mnom i ludirao naokolo, izvodei po krete koji su ikali moj razum. Don Huan se kao ble sav smejao mom zaprepaenju. Kada je prosudio da je kucnuo as, naveo me je da se pomerim u povienu svest i za trenutak sam mogao da vidim don Huana i don Henara kao dva velika mehura svetlosti. Henaro nije bio Henaro od krvi i mesa koga sam poznavao u stanju normalne svesti, ve njegovo sanjajue telo. Tvr dim to jer sam ga video kao vatrenu loptu koja je bila iznad tla. Nije bio ukorenjen kao to je bio don Huan. To je bilo kao da je Henaro, mehur svetlosti, bio na ivici poletanja, ve gore, u vazduhu, nekoliko stopa iznad zemlje, spreman da odzuji. Sledea stvar koju sam izveo te noi, koja mi se iznenada jasno ukazala kada sam se setio tog dogaaja, bilo je da sam znao da treba da kolutam oima da bih naveo svoju skupnu taku da se pokrene. Mogao sam, namerom, da centriram zraenja koja su mi omoguila da vidim Henara kao mehur svetlosti, ili sam mogao da centriram zraenja koja su me navela da ga vidim. sasvim udnog, nepoznatog, stranog. Kada sam video Henara kao udnog, oi su mu imale zao sjaj, kao oi zverinja u mraku. Ali bile su oi, i pored toga. Nisam ih video kao take ilibarske svetlosti. Te noi je don Huan rekao da e Henaro pomoi da se moja skupna taka pomeri vrlo duboko, da treba da ga podraavam i da radim sve to i on radi. Henaro je isturio stranjicu i zatim vrlo snano potisnuo karlicu napred. Mislio sam da je to skaredan gest. Stalno je to iznova ponavljao, okreui se okolo kao da igra. Don Huan me je gurkao po ruci, pourujui me da podraavam Henara, i podraavao sam ga. Obojica smo se okolo ludirali, izvodei taj groteskni pokret. Posle nekog vremena osetio sam da moje telo samo izvodi taj pokret bez uea onoga to sam smatrao svojim pravim ja. Odvojenost mog tela od stvarnog mene po stala je jo izraenija, i onda sam u odreenom tre nutku video neki smean prizor kako dva oveka jedan prema drugom izvode nepristojne pokrete.

Gledao sam oaran i shvatio da sam ja jedan od te dvojice. U trenutku kada sam to shvatio, osetio sam kako me neto povlai i naao sam se ponovo kako karlicu potiskujem napred-nazad u skladu sa Henarom. Skoro istovremeno primetio sam da nas drugi ovek, koji sedi pored don Huana, posmatra. Vetar je duvao oko njega. Mogao sam da vidim kako mu je kosa raz baruena. Bio je go i izgledao zbunjen. Vetar ga je okruio kao da ga titi, ili, moda naprotiv, kao da pokuava da ga oduva. Sporo sam shvatio da sam ja taj drugi ovek. A kada sam to shvatio, doiveo sam najvei potres u i votu. Jedna nedokuiva fizika sila razvukla me je nadvoje, kao da sam bio od vlakana, i ponovo sam buljio u oveka, koji sam bio ja, kako se ludira okolo sa He narom, a istovremeno sam gledao golog oveka, koji je isto bio ja, kako pilji u mene dok sa Henarom pra vim nepristojne pokrete. Potresao sam se toliko sna no da sam izgubio ritam pokreta i sruio se. Don Huan mi je pomogao da ustanem, to je sledea stvar koje se seam. Henaro i drugi ja, onaj goli, ne stali su. Takoe sam se setio da je don Huan odbio da raz govara o tom dogaaju. Nije ga objanjavao osim to je rekao da je Henaro, strunjak da stvori svog dvoj nika, ili drugog, i da sam ja imao duge uzajamne uticaje sa Henarovim dvojnikom u stanju normalne sve sti a da to nikad nisam otkrio. Te noi, kao i stotinama puta ranije, Henaro je tvoju skupnu taku naveo da se pokrene veoma duboko u tvoju levu stranu, objanjavao je don Huan poto sam mu ispriao sve ega se seam. Njegova mo je bila takva da je on odvukao tvoju skupnu taku tamo gde se pojavljuje sanjajue telo. Video si svoje sanjajue telo kako te gleda. A njegovo igranje te je preva rilo. Pitao sam ga da mi objasni kako je Henarov nepri stojan pokret mogao da ima tako drastino dejstvo. Ti si istunac, rekao je. Henaro je iskoristio tvo je trenutno nezadovoljstvo i zbunjenost to mora da izvodi skaredne pokrete. Poto se nalazio u svom sa-

njajuem telu, imao je mo da vidi Orlova zraenja; stalnim preimustvom mogao je da sasvim sigurno na vede tvoju skupnu taku da se pomeri. Rekao je da je sve to mi je Henaro pomogao da izvedem te noi bilo manje vano, da je Henaro pomerao moju skupnu taku i navodio je da napravi sanjajue telo mnogo, mnogo puta, ali da ti dogaaji nisu bili ono ega je on eleo da se setim. elim da ponovo centrira odgovarajua zraenja i da se seti vremena kada si se stvarno probudio u sanjajuem poloaju rekao je. Izgledalo je da je udan talas energije eksplodirao u meni, i znao sam ega je eleo da se setim. Meutim, nisam mogao da seanje usmerim na ceo dogaaj. Mo gao sam samo delimino da ga se prisetim. Setio sam se da smo jednog jutra don Huan, don Henaro i ja sedeli ba na ovoj istoj klupi dok sam bio u stanju normalne svesti. Don Henaro je sasvim izne nada rekao da e svoje telo naterati da ode sa klupe a da sam nee ustati. Ta izjava je bila sasvim izvan kon teksta onoga o emu smo raspravljali. Bio sam se navi kao na don Huanove mirne, poune rei i postupke. Okrenuo sam se prema don Huanu, oekujui objanjenje, ali je on ostao neosetljiv, gledajui pravo preda se kao da don Henaro i ja uopte nismo bili tu. Don Henaro me je gurkao da bi privukao moju panju, i tada sam bio svedok najuznemiravajueg mo gueg prizora. Stvarno sam video Henara na drugom kraju trga. Mahao mi je da priem. Ali takoe sam vi deo don Henara kako sedi pored mene, gledajui pravo napred, ba kao i don Huan. Hteo sam da kaem neto, da bih izrazio svoje stra hopotovanje, ali sam zanemeo, zarobljen nekom silom svud oko sebe, koja mi nije dala da govorim. Ponovo sam pogledao Henara preko parka. Jo uvek je bio ta mo, pokazujui mi pokretima glave da mu se pri druim. Moja emocionalna uznemirenost rasla je iz trena u tren. eludac mi se prevrtao, i napokon sam imao suenu perspektivu, koja je vodila pravo do Henara na drugoj strani trga. A tada me je velika ljubopitlji-

vost, ili ogroman strah, to je u tom trenutku izgle dalo isto, povuklo do mesta gde je bio on. Naveo me je da se okrenem i pokazao mi tri oveka koja su sedela na klupi, nepokretno, kao da je vreme iezlo. Osetio sam se uasno nelagodno, nekakav unutra nji svrab, kao da su se meki organi zatvoreni u mom telu zapalili, i zatim sam se opet naao na klupi, ali Henaro je ve bio otiao. Mahnuo mi je u znak pozdra va preko trga i izgubio se meu ljudima koji su ili na pijacu. Don Huan je ivnuo. Nastavio je da me posmatra. Ustao je i hodao oko mene. Ponovo je seo i nije mogao da zadri ozbiljan izraz lica dok mi je govorio Shvatio sam zato se tako ponaa. Stupio sam u stanje poviene svesti bez pomoi don Huana. Henaro je uspeo da navede moju skupnu taku da se sama pokrene. Nesvesno sam se nasmejao kada sam video svoju belenicu, koju je don Huan sveano stavio u dep. Rekao je da e moje stanje poviene svesti iskoristiti da mi pokae kako misteriji oveka i misteriji sveta nema kraja. Potpuno sam se koncentrisao na njegove rei. Me utim, don Huan je rekao neto to nisam razumeo. Zamolio sam ga da ponovi ta je rekao. Poeo je da pria vrlo lagano. Mislio sam da je snizio glas da nas drugi ljudi ne bi uli. Sluao sam paljivo, ali nisam razumeo ni re od onoga to je govorio; ili je govorio jezikom koji mi je bio stran, ili je trtljao. Najudnije od svega je bilo to to je neto dralo moju panju na okupu, ili ritam njegovog glasa ili injenica to sam se silio da razumem. Oseao sam da mi je um drukiji nego inae, iako nisam mogao da pronaem u emu je ta razlika. Dugo sam razmiljao pokuavajui da shvatim ta se zbiva. Don Huan mi je govorio vrlo tiho na uvo. Rekao je da je, poto sam uao u povienu svest bez njegove pomoi, moja skupna taka vrlo klimava, i da mogu da je pustim da se pomeri u levu stranu oputajui se, zapadajui u polusan na toj klupi. Uveravao me je da

me uva, da nemam ega da se plaim. Pourivao me je da se opustim, da dozvolim svojoj skupnoj taki da se pokrene. Odmah sam osetio teinu kao da sam zaspao du bokim snom. U jednom trenu sam postao svestan da sanjam. Video sam kuu koju sam video ranije. Pri bliavao sam joj se hodajui ulicom. Bilo je i drugih kua, ali na njih nisam obraao panju. Neto je uvr stilo moju svest za tu odreenu kuu koju sam video. Bila je to, velika, savremena, omalterisana kua, sa trav njakom ispred. Kada sam priao blie kui, osetio sam bliskost sa njom, kao da sam je i ranije sanjao. Hodao sam poljunanom stazom do ulaznih vrata; bilo je otvo reno i uao sam. Tu je bilo tamno predvorje i velika gostinska soba sa desne strane, nametena tamnocrve nim kauem i prikladnim foteljama postavljenim u ugao. Nedvosmisleno sam imao suenu perspektivu; mogao sam da vidim samo ono to mi je bilo pred oima. Jedna mlada ena stajala je pored kaua kao da je upravo ustala kad sam ja uao. Bila je tanka i visoka, prefinjeno odevena u odeu po meri. Bila je moda u poznim dvadesetim. Kosa joj je bila tamnosmea, vatrene crne oi koje su izgledale kao da se smee, i zailjen, lepo izvajan nos. Bila je svetle puti ali sada divno preplanule. Smatrao sam da je zanosno lepa. Iz gledalo mi je da je Amerikanka. Klimnula je, smeei se, i ispruila ruke s dlanovima na dole, kao da mi po mae da se podignem. Stisnuo sam joj ake najtrapavijim pokretom. Upla io sam se i pokuao da se vratim, ali me je ona drala vrsto, a ipak tako blago. Ruke su joj bile duge i prelepe. Govorila mi je na panskom, sa slabim tra gom stranog naglaska. Molila me je da se opustim, da osetim njene ruke, da svoju panju usredsredim na njeno lice i da pratim pokretanje njenih usana. Hteo sam da je pitam ko je ona, ali nisam mogao da izustim ni rei. Onda sam u uhu uo don Huanov glas. Rekao je: Aha, tu si, kao da me je upravo pronaao. Sedeo sam

sa njim na klupi u parku. Ali sam takoe mogao da ujem glas mlade ene. Rekla je: Doi i sedi sa mnom. Upravo sam to uradio i zapoeo najneverovatnije menjanje take gledita. Naizmenino sam bio sa don Huanom i sa tom mladom enom. Mogao sam ih oboje videti sasvim jasno. Don Huan me je upitao da li mi se ona svia, da li mi ona izgleda umirujue i privlano. Nisam mogao da govorim, ali sam mu nekako preneo oseanje da mi se ta mlada ena neizmerno dopada. Mislio sam, bez ikakvog oiglednog razloga, da je ona uzor dobrote, da je ona neophodna za ono to don Huan radi sa mnom. Don Huan mi je opet govorio na uvo i rekao da, ako mi se ona toliko svia, treba da se probudim u njenoj kui, da e me voditi oseanje topline i privla nosti prema njoj. Kikotalo mi se i bio sam oputen. Oseanje neodoljivog uzbuenja strujalo mi je kroz telo. Oseao sam se kao da me to uzbuenje u stvari razlae. Nije me brinulo ta se sa mnom deava. Rado sno sam se zagnjurio u tamu, neopisivo crnu, i onda sam se naao u kui te mlade ene. Sedeo sam sa njom na kauu. Posle trenutka istog ivotinjskog straha, shvatio sam da nekako nisam potpun. Neto je u meni nedo stajalo. Meutim, nisam smatrao da je situacija pre tea. Kroz um mi je minula misao da sanjam i da u se uskoro probuditi na klupi u parku u Oahaki sa don Huanom, gde se zaista nalazim, gde stvarno pripadam. Mlada ena mi je pomogla da ustanem i odvela me do kupatila gde je velika kada bila puna vode. Tada sam shvatio da sam potpuno go. Blago mi je pomogla da uem u kadu i pridravala mi je glavu dok sam napola plutao u vodi. Posle nekog vremena pomogla mi je da izaem iz kade. Oseao sam se slabo i lomno. Legao sam na kau u gostinskoj sobi i ona mi je prila sasvim blizu. Mo gao sam da ujem kako joj lupa srce i kako joj krv kola telom. Oi su joj bile kao dva zraea izvora ne ega to nije bila ni svetlost ni toplota, ve neto udno izmeu to dvoje. Znao sam da vidim ivahnu silu kako

se prenosi iz njenog tela kroz njene oi. itavo njeno telo bilo je kao uarena pe, sjajilo se. Osetio sam udan drhtaj koji je uzbudio itavo moje bie. Bilo je to kao da su mi ivci bili na udaru i kao da ih je neko upao. Oseanje je bilo muno. Onda sam se ili onesvestio ili zaspao. Kada sam se probudio, neko je pekire potopljene u hladnoj vodi stavljao preko mog lica i pozadi na vrat. Video sam da mlada ena sedi pored moje glave, na krevetu u kome sam leao. Vedro vode bilo je na no nom stoiu. Don Huan je stajao u podnoju kreveta sa mojom odeom prebaenom preko ruke. Bio sam sasvim budan. Seo sam. Pokrili su me ebetom. Kako je putnik? upitao me je don Huan smeei se. Da li si sad u jednom komadu? To je bilo sve ega sam mogao da se setim. Ispri ao sam tu epizodu don Huanu, i dok sam govorio, setio sam se jo jednog dela. Setio sam se da mi se don Huan rugao i zadevao me to me je naao golog u kre vetu te gospe. Bio sam strano razdraen zbog njihovih primedbi. Obukao sam svoju odeu i u besu buno iza ao iz kue. Don Huan me je sustigao na prednjem travnjaku. Vrlo ozbiljno je primetio da sam ponovo onaj isti glupi ja, da sam doao sebi tako to sam se zbunio, to nje mu dokazuje da mojoj samovanosti jo uvek nema kraja. Ali dodao je pomirljivo da to sada nije vano; znaajna je bila injenica to sam svoju skupnu taku pomerio vrlo duboko u levu stranu i kao posledicu toga proputovao sam ogromnu razdaljinu. Govorio je o udima i misterijama, ali nisam bio u stanju da ga sluam, jer sam bio prikljeten u unu tranjoj vatri straha i samovanosti. Zapravo sam se ljutio. Bio sam ubeen da me je don Huan hipnotisao u parku i da me je zatim odveo u kuu te dame, i da su mi njih dvoje radili uasne stvari. Moj bes se prekinuo. Neto je tamo napolju na ulici bilo tako zastraujue da je moj bes odmah pre stao. Ali pre nego to su mi se misli sasvim sredile, don Huan me je udario po leima i od onog to se

upravo deavalo nita nije ostalo. Ponovo sam bio u svojoj svakodnevnoj blaenoj gluposti, sreno sluajui don Huana, brinui se da li mu se dopadam ili ne. Dok sam priao don Huanu o novom odlomku koga sam se upravo setio, shvatio sam da je jedan od nje govih metoda da manipulie mojom emocionalnom uznemirenou bio da me pomeri u normalnu svest. Jedina stvar koja smiruje one koji putuju u nepo znato jeste zaborav, rekao je. Kakvo je olakanje biti u obinom svetu! Tog dana si ostvario velianstven podvig. Bilo je trezveno da ti ne dozvolim da se usredsredi na sve to se zbivalo. Ba kad si stvarno poeo da panii, naveo sam te da se pomeri u normalnu svest; pokrenuo sam tvoju skupnu taku u poloaj gde vie nema nesigurno sti. Za ratnike postoje dva takva poloaja. U jednom vie ne sumnja jer sve zna. U drugom koji je normalna svest, ne sumnja jer nita ne zna. Jo je za tebe tada bilo rano da zna ta se stvarno desilo. Ali mislim da je sad pravo vreme da zna. Gleda jui tu ulicu, bio si na putu da otkrije gde je bio tvoj sanjajui poloaj. Tog dana si preao ogromnu razda ljinu. Don Huan me je prouavao sa meavinom veselja i alosti. Davao sam sve od sebe da odrim pod kontro lom udnu uzbuenost koju sam oseao. Oseao sam da je neto strano vano izgubljeno u mom seanju, ili, kako bi to rekao don Huan, unutar nekih neupo trebljivih zraenja koja su jednom bila centrirana. Pokazalo se da je moja borba da ostanem hladan bila pogrena. Najednom kolena su mi klecnula i nervni grevi su prostrujali. Mumlao sam, nesposoban da izgovorim jedno pitanje. Morao sam da gutam i duboko diem pre nego to sam povratio prisebnost. im smo seli ovde da razgovaramo, rekao sam da nikakvo uee racionalnog ne treba da ometa po stupke vidovnjaka, nastavio je strogo. Znao sam da e, ukoliko bi utvrdio ta si uradio, morati da izosta vi racionalnost, ali da e to morati da uradi u nivou svesti u kome si sada.

Objasnio je da moram da razumem da je racio nalnost stanje centriranosti, to je samo rezultat polo aja skupne take. Naglasio je da to treba da shvatim kada sam u stanju velike ranjivosti, kao to sam u tom trenutku bio. Ako bih to shvatio kada mi se skupna taka nala u poloaju gde nema sumnje, bilo bi besko risno, jer su saznanja te vrste opta mesta u tom polo aju. Jednako beskorisno bi bilo shvatiti to u stanju normalne svesti; u takvom stanju takve spoznaje su emocionalni izlivi koji vrede samo dok oseanja traju. Rekao sam da si tog dana proputovao veliku razda ljinu, kazao je blago. To sam rekao jer znam. Bio sam tamo, sea se? Obilno sam se znojio od nervoze i zabrinutosti. Putovao si jer si se probudio u udaljenom sanjajuem poloaju, nastavio je. Kada te je Henaro povukao preko trga, ba odavde sa ove klupe, on je prokrio put za tvoju skupnu taku da se pomeri iz normalne svesti sve do poloaja u kome se javlja sanjajue telo. Tvoje je sanjajue telo u stvari preplovilo neverovatnu razdaljinu za vreme od jednog treptaja. Ipak to nije vaan deo. Misterija je u sanjajuem poloaju. Ako je on dovoljno snaan da te povue, moe da ode do kraja ovog sveta ili izvan njega, ba kao i stari vidov njaci. Oni su iezli sa ovog sveta jer su se probudili u sanjajuem poloaju izvan granica poznatog. Tvoj sanjajui poloaj onog dana bio je u ovom svetu, ali podaleko od grada Oahake. Kako se odvija takvo putovanje? upitao sam. Nema naina da se sazna kako se to deava, re kao je. Snano oseanje, ili nepokolebljiva namera, ili veliko interesovanje slue kao vodi; tada se skupna taka snano uvrsti u sanjajuem poloaju, dovoljno dugo da tu dovue sva zraenja koja su unutar ahure. Don Huan je tada rekao da me je tokom godina naeg druenja navodio da vidim bezbroj puta, bilo u stanjima normalne ili poviene svesti; video sam bez broj stvari koje sada poinjem da razumem na povezaniji nain. Ta povezanost nije logika ili racionalna, ali razjanjava, kako god da to ini, sve to sam uinio,

sve to su mi radili i sve to sam video tokom svih tih godina sa njim. Rekao mi je da je sada potrebno poslednje razjanjenje: povezana ali iracionalna spoznaja da je sve to smo na svetu nauili da opaamo, neraskidivo povezano sa poloajem u kome se nalazi skupna taka. Ako se skupna taka premesti sa tog poloaja, svet prestaje da bude ono to inae jeste. Don Huan je tvrdio da premetanje skupne take preko srednje linije ljudske ahure ini da itav svet koji znamo iezava trenutno pred naim oima, kao da je zbrisan, jer su stabilnost i supstancijalnost, koje izgledaju kao da pripadaju sudu naeg opaanja, samo sile centriranosti. Pojedina zraenja se rutinski centri raju zbog uvrenosti skupne take na naroitom me stu; to je sve to se tie naeg sveta, Postojanost sveta nije udo, nastavio je, udo je uvrenost skupne take na bilo kom mestu. Kada vidovnjaci pokrenu svoje skupne take, oni se ne susre u sa iluzijom, oni se susreu sa drugim svetom; taj drugi svet je isto tako stvaran kao i onaj koji sada gle damo, ali nov poloaj njihovih skupnih taaka, koji stvara taj novi svet, mnogo je udesniji od stare uvr enosti. Uzmi sebe, na primer; ti si sada u stanju povi ene svesti. Ono to moe initi u takvom stanju nije iluzija; jednako je stvarno kao i svet sa kojim e se suoiti sutra u svom svakodnevnom ivotu, a ipak su tra svet, iji si sada oevidac, nee postojati. On postoji samo kada se tvoja skupna taka pokrene sa odree nog mesta u kom si sad. Dodao je da je zadatak sa kojim se ratnici suoa vaju kada zavravaju uvebavanje zadatak sastavlja nja. Tokom uvebavanja ratnici, naroito mukarac nagual, nastoje da se pokreu u to je vie mogue po sebnih taaka. Rekao je da sam se ja selio u bezbroj poloaja koje jednog dana treba da sastavim u pove zanu celinu. Na primer, ako bi pokrenuo svoju skupnu taku u odreen poloaj, ti bi se setio ko je ta dama, nasta vio je sa udnim osmehom. Tvoja skupna taka bila

je na tom mestu stotinama puta. Trebalo bi da ti bude najlake da ga sastavi. Kao da je moje seanje zavisilo od njegove suge stije, poeo sam maglovito da se priseam oseanja pripadnosti. Tu je bilo oseanje bezgranine naklonosti, koja kao da me je privlaila; neprijatna slatkoa ispu nila je vazduh, kao da mi je neko doao s lea i pro suo taj miris po meni. ak sam se i okrenuo. I tada sam se setio. Ona je bila Kerol, ena nagual! Jo jue sam bio sa njom. Kako sam mogao da je zaboravim? Imao sam jedan neopisiv trenutak u kom su, mi slim, sva oseanja mog psiholokog repertoara proju rila kroz moj um. Da li je bilo mogue, pitao sam se, da se probudim u njenoj kui u Tusonu, u Arizoni, na dve hiljade milja udaljenosti? I da li je svako pojedi nano stanje poviene svesti toliko izolovano da ovek ne moe da ih zapamti? Don Huan mi je priao i stavio mi ruku na rame. Rekao je da tano zna kako mi je. Njegov dobrotvor ga je naterao da proivi slino iskustvo. I upravo ono to on sada pokuava da uradi sa mnom, pokuao je njegov dobrotvor sa njim: da utei reima. On je bio zahvalan svom dobrotvoru za taj pokuaj, ali je su mnjao, kao to i sad sumnja, da postoji nain da se utei bilo ko ko je spoznao putovanje sanjajueg tela. U mom umu sada vie nije bilo sumnje. Neto u meni je proputovalo razdaljinu izmeu grada Oahaka u Meksiku i Tusona u Arizoni. Oseao sam udno olak anje, kao da sam se najzad posle svega oistio od greha. Tokom godina koje sam proveo sa don Huanom, imao sam praznine povezanosti i seanja. Moj boravak u Tusonu s njim toga dana bio je jedna od tih praznina. Zapamtio sam da nisam mogao da se setim kako sam stigao u Tuson. Na to, meutim, nisam obratio nikakvu panju. Mislio sam da je omaka bila proizvod mojih delatnosti sa don Huanom. On je uvek veoma pazio da ne produbi moju racionalnu sumnjiavost u stanjima normalne svesti, ali ako bi sumnja bila neizbena, uvek bi davao kratka objanjenja, navodei kako priroda naih delatnosti podstie ozbiljna neslaganja u seanju.

Rekao sam don Huanu da se, poto smo obojica tog dana zavrili na istom mestu, pitam da li je mogue da se dvoje ili vie ljudi probudi u istom poloaju sa janja. Svakako, rekao je. Tako su stari tolteki vra evi odlazili u nepoznato u mnotvima. Pratili su jedan drugog. Ne moe se saznati kako ovek prati drugoga. Jednostavno, to se radi. Sanjajue telo to, eto, radi. Prisustvo drugog sanjaa podstie ga da to radi. Onog dana si me povukao sa sobom. I ja sam te pratio jer sam eleo da budem sa tobom. eleo sam da mu postavim toliko pitanja, ali je svako od njih izgledalo izlino. Kako je mogue da se nisam setio ene naguala, promrmljao sam, i uasna patnja i enja su me zgra bile. Pokuavao sam da se vie ne oseam alostan, ali je alost prosto prostrujala kroz mene kao bol. Ti se jo uvek ne sea, rekao je. Samo kada se tvoja skupna taka pokrene, moi e da se seti. Ona je za tebe kao fantom, a i ti za nju. Video si je jednom u stanju normalne svesti, ali ona tebe nikada nije videla u stanju svoje normalne svesti. Za nju si ti podjednako vana linost kao i ona za tebe. S tom razlikom to ti moe da se probudi jednog dana i sve sastavi. Ti ima dovoljno vremena da to uradi, ali ona nema. Njeno vreme ovde istie. Oseao sam kao da se bunim protiv strane ne pravde. U umu sam imao spremnu pregrt primedbi, ali ih nikad nisam izustio. Don Huanov osmeh je zra io. Oi su mu sijale istom radou i avolstvom. Ose ao sam da oekuje moje izjave, jer je znao ta u da kaem. Isto oseanje me je spreilo ili, radije, nita nisam rekao jer se moja skupna taka sama ponovo pomerila. I onda sam znao da ena nagual ne moe da ali to nema vremena, niti ja mogu da se radujem to ga imam. Don Huan me je itao kao bukvar. Pourivao me je da zavrim sa razumevanjem i da kaem zato ne treba aliti niti se radovati. Jedan tren sam oseao da znam zato. Ali sam onda izgubio nit.

Uzrujavanje to se ima vremena jednako je uzru javanju to vremena nema, rekao je. To ti je sasvim isto. Biti alostan nije isto to i aliti, rekao sam. A ja sam strano alostan. Koga je briga za alost, rekao je. Misli samo na misterije; misterija je jedino vana. Mi smo iva bia; treba da umremo i da se odreknemo svoje svesti. Ali ako moemo da promenimo makar mrvicu u tome, ka kva tajanstva mora da nas oekuju! Kakva tajanstva!

18 PROBIJANJE PREPREKA OPAANJA

Kasno popodne, jo uvek u Oahaki, don Huan i ja smo lagano etali oko trga. Kako smo se pribliavali njego voj omiljenoj klupi, ljudi koji su tu sedeli ustali su i otili. Pourili smo do nje i seli. Stigli smo na kraj mog objanjenja svesti, rekao je. A danas e ti samo da skupi drugi svet i da sve sumnje ostavi zauvek. U onome to e da uini ne sme biti nikakve greke. Danas e, iz povoljnog poloaja poviene svesti, sam da pokrene svoju skupnu taku i u jedan mah e da centrira zraenja drugog sveta. Kroz nekoliko dana, kada se Henaro i ja naemo sa tobom na planinskom vrhu, uinie isto to iz nepovoljnijeg poloaja normalne svesti. Morae da centri ra zraenja drugog sveta u sekundi; ako to ne uini, umree smru prosenog oveka koji je pao sa litice. To se odnosilo na jedan in koji je eleo da izve deni kao poslednje od njegovih uenja za desnu stranu: in skakanja sa planinskog vrha u ponor. Don Huan je razjasnio da ratnici zavravaju obuku kada se osposobe da bez pomoi probiju prepreku opa anja, polazei iz normalnog stanja svesti. Nagual vodi ratnike do tog praga, ali uspeh zavisi od pojedinca. Nagual ih samo kua, neprestano ih gurajui da se sami za sebe staraju.

Jedina sila koja moe privremeno da poniti centriranost jeste centriranost, nastavio je. Ti e morati da poniti centriranost zbog koje opaa svet svako dnevnih zbivanja. Nameravajui nov poloaj svoje sku pne take i nameravajui da tamo ostane dovoljno du go uvrena, centrirae drugi svet i izvui e se iz ovog. Stari vidovnjaci do dananjeg dana prkose smrti jer rade ba to, nameravaju svoje skupne take tako da ostanu uvrene u poloajima koji ih smetaju u bilo koji od sedam svetova. ta e se desiti ako uspem da centriram drugi svet? pitao sam. Otii e u njega, odgovorio je. Kao to je Henaro otiao jedne noi na ovom istom mestu, kada ti je pokazivao tajnu centriranja. Gde u se nai, don Huane? U drugom svetu, naravno. Gde drugde? A ta je sa ljudima oko mene, i sa zgradama, i planinama, i sa svim ostalim? Bie od svega toga razdvojen istom onom pre prekom koju si probio; preprekom opaanja. I ba kao vidovnjaci koji su se zakopali da bi prkosili smrti, ti nee biti u ovom svetu. Kada sam uo njegove izjave, u meni se povela borba. Jedan deo mene je galamio da je don Huanovo gledite neodrivo, dok je drugi deo znao da je on izvan svake sumnje u pravu. Pitao sam ga ta e da se desi ako svoju skupnu taku pokrenem dok sam na ulici, usred saobraaja u Los Anelesu. Los Aneles e nestati kao daak vetra odgovorio je ozbiljna izraza. Ali ti e ostati. To je misterija koju sam pokuavao da ti obja snim. Ti si je iskusio, mada je jo uvek nisi razumeo, ali danas hoe. Rekao je da ja jo uvek ne mogu da se koristim podrkom zemlje da bih se pomerio na drugi veliki pojas zraenja, ali poto imam potrebu koja mi zapoveda da se pomerim, ta e mi potreba posluiti kao lansirni ureaj.

Don Huan je pogledao u nebo. Protegao je ruke iznad glave kao da je suvie dugo sedeo i kao da iz tela razgoni obamrlost. Zapovedio mi je da utrnem unu tranji dijalog i da uem u unutranju tiinu. Zatim je ustao i poao do trga; dao mi je znak da ga pratim. Poao je pustom stranom ulice. Prepoznao sam da je to ista ulica u kojoj mi je Henaro demonstrirao cen triranje. U trenutku kada sam se toga setio, naao sam se kako sa don Huanom koraam po mestu koje mi je odavno bilo vrlo blisko: pusta ravnica sa utim dina ma neega to je izgledalo kao sumpor. Prisetio sam se tad da me je don Huan naveo da taj svet opazim stotinama puta. Setio sam se takoe da je izvan opustoenog pejzaa dina tu bio drugi svet koji je sijao izvanrednom, ujednaenom, istom belom svetlou. Ovog puta, kada smo don Huan i ja uli u njega, osetio sam da svetlost koja je stizala sa svih strana nije bila okrepljujua svetlost, ve je bila toliko umirujua da sam oseao kao da je sveta. Kada sam se okupao u toj svetoj svetlosti, jedna razumna misao je eksplodirala u mojoj unutranjoj tiini. Mislio sam da je bilo sasvim mogue da su mi stici i sveci bili na ovom putovanju skupne take. Oni su Boga videli u ljudskom kalupu. Videli su pakao u fosfornim dinama. A zatim su videli nebesku slavu u prozranoj setlosti. Moja razumna misao zgasla je skoro istog asa pred snanim napadima onoga to sam opaao. Svest mi je bila opsednuta mnotvom oblika, oblija ljudi, ena i dece svih uzrasta, i drugih nepojmljivih utvara koje su sjale zaslepljujuom belom svetlou. Video sam don Huana kako ide pored mene, gle dajui u mene a ne u utvare, ali sledeeg trenutka video sam ga kao svetleu loptu koja se kretala gore-dole na nekoliko stopa od mene. Lopta je nainila nagao i zastraujui pokret i prila mi blie, i ja sam video njenu unutranjost. Don Huan je radio svojim sjajem svesti za moju dobrobit. Iznenada je sjaj zasjao na etiri ili pet kon-

astili vlakana na levoj strani. Tu je ostao uvren. Sva je moja usredsreenost bila na njemu neto izduene, krute figure, uzburkane drhtanjem kao lie na povetarcu. Bili su naspram gotovo fluorescentne ruiaste pozadine. U trenutku kada sam svoje oi usredsredio na njih, doli su tu gde sam ja bio, ne hoda jui niti klizei niti letei, ve su se vukli du nekakvih beliastih vlakana koja su izlazila iz mene. Belina nije bila svetlost ili sjaj, ve su to bile linije kao nacrtane kredom. Brzo su se razgradile, pa ipak nedovoljno brzo. Saveznici su bili na meni pre nego to su linije iezle. Okruili su me. Uzbudio sam se i saveznici su se odmah udaljili, kao da sam ih izgrdio. Bilo mi ih je ao, i to oseanje ih je odmah vratilo. Ponovo su doli i trljali se o mene. Tada sam video neto to sam video u ogledalu na potoku. Saveznici nisu imali unutranji sjaj. Nisu imali unutranja kretanja. U njima nije bilo ivota. A ipak, oigledno su bili ivi. Oni su bili udni groteskni oblici koji su podseali na zatvorene vree za spavanje. Tanka linija na sredini njihovih izduenih oblija inila je da izgledaju kao zaiveni. Nisu bili prijatni. Oseanje da su mi potpuno stra ni nateralo me je da se osetim nelagodno, postao sam nestrpljiv. Video sam da se tri saveznika kreu kao da skau gore-dole; u njima je bio slabaan sjaj. Sjaj je rastao i jaao, dok nije bar kod jednog od saveznika postao sasvim blistav. U trenutku kad sam to video, suoio sam se sa crnim svetom. Nisam mislio da kaem da je bio mra an kao to je no mrana. Pre bi se moglo rei da je sve oko mene bilo potpuno crno. Pogledao sam u nebo i nigde nisam nalazio svetlost. Nebo je takoe bilo crno i doslovce prekriveno linijama i nepravilnim krugovima razliitog stepena crnila. Nebo je izgledalo kao crn ko mad drveta. Videli su se tragovi godova. Pogledao sam zemlju. Bila je paperjasta. Izgledalo je kao da se sastoji od pahuljica agar-agara; nisu to bile pahuljice tupog sjaja, ali nisu bile ni sjajne. Bilo je to neto izmeu, to nikad u ivotu nisam video: crni agar-agar.

Zauo sam glas vienja. Rekao je da je moja sku pna taka sakupila itav svet sa drugim velikim pojasevima zraenja: crni svet. eleo sam da upijem svaku re koju sam uo; da bih to uradio, morao sam da razbijem usredsreenost. Glas je utihnuo; oi su mi ponovo dole u iu. Stajao sam sa don Huanom samo nekoliko blokova od trga. Odmah sam osetio da nemam vremena za odmor, da bi bilo beskorisno preputati se oku. Prikupio sam svu svoju snagu i upitao don Huana da li sam uradio ono to je oekivao. Uradio si tano ono to se od tebe oekivalo da uradi, rekao je ubedljivo. Hajdemo nazad do trga da se jo jednom proetamo oko njega, poslednji put na ovom svetu. Odbio sam da razmiljam o odlasku don Huana, pa sam ga upitao o crnom svetu. Maglovito sam se seao da sam ga i ranije video. To je najlaki svet za skupljanje, rekao je. I od svega to si iskusio, samo je crni svet vredan panje. On je jedina prava centriranost drugog velikog pojasa koju si ikad napravio. Sve ostalo je bilo bono pomeranje du ovekovog pojasa, ali jo uvek unutar istog velikog pojasa. Zid od magle, ravnica sa utim dinama, svet utvara sve su to bone centriranosti koje nae skupne take prave dok se pribliavaju presudnom poloaju. Dok smo se vraali na trg, objasnio je da je jedna od udnih osobina crnog sveta da nema ista zraenja koja se u naem svetu tiu vremena. To su razliita zraenja koja daju drukije rezultate. Vidovnjaci koji putuju u crni svet oseaju da su u njemu boravili i tavu venost, ali u naem svetu to traje jedan tren. Crni svet je uasan jer u njemu telo stari, rekao je nedvosmisleno. Zamolio sam ga da razjasni to to je izjavio. Uspo rio je hod i pogledao me. Podsetio me je da je Henaro, na svoj neposredan nain, jednom pokuao da mi ukae na to, kada mi je rekao da smo se mi vukli kroz pakao itavu venost, dok u svetu koji mi znamo nije proao ak ni minut.

Don Huan je primetio da ga je u mladosti opsedao crni svet. Pitao se, pred svojim dobrotvorom, ta bi se desilo kada bi on otiao i ostao u njemu neko vreme. Ali, poto njegov dobrotvor nije bio sklon da objanja va, jednostavno je zagnjurio don Huana u crni svet da bi mu omoguio da sam to otkrije. Mo naguala Hulijana je bila tako izuzetna, na stavio je don Huan, da su mi bili potrebni dani da se vratim iz crnog sveta. Misli, trebalo ti je vie dana da svoju skupnu taku vrati u njen normalan poloaj, zar ne? upitao sam. Da. To sam mislio, rekao je. Objasnio je da je za nekoliko dana, koliko je bio izgubljen u crnom svetu, ostario najmanje deset godina, ako ne i vie. Zraenja u njegovoj ahuri su oseala pritisak godina usamljenike borbe. Sa Silviom Manuelom je bilo sasvim drukije. Nagual Hulijan je njega takoe zagnjurio u nepoznato, ali je Silvio Manuel sakupio drugi svet sa drugim skupom pojaseva, svet koji takoe nije imao zraenja vremena ali je obrnuto delovao na vidovnjake. Nestao je na se dam godina, a ipak mu se inilo da je odsustvovao samo na tren. Sakupljanje drugih svetova nije samo stvar vebe ve i stvar namere, nastavio je. I nije to samo veba iskakanja iz tih svetova, kao da si povuen na lastiku. Vidi, vidovnjak mora da bude smeo. Kada jednom probije prepreku opaanja, ne mora da se vrati na isto mesto u svetu. Shvata ta mislim? Polako mi se razjasnilo ta je govorio. Gotovo neo doljivo sam poeleo da se nasmejem takvoj besmislenoj ideji, ali pre nego to je ta ideja prerasla u uverenje, don Huan mi je govorio i poremetio ono to sam hteo da upitam. Rekao je da je za vidovnjake opasnost sakupljanja drugih svetova u tome to su ti svetovi isto tako posedniki kao i na svet. Snaga centriranosti je takva da kada se skupna taka jednom probije sa svog normalnog poloaja, uvruje se na drugim poloajima, u drugim

centriranostima. Ratnici se uzlau riziku da se nasuu u neizmernoj usamljenosti. Radoznali, razumni deo mene primetio je da sam ga ja video kao svetlosnu loptu u crnom svetu. Prema tome, mogue je da se u tom svetu boravi sa ljudima. Samo ako te ljudi prate okolo, pokreui svoje skupne take kada ti pokrene svoju, odgovorio je. Ja sam pokrenuo svoju da bih bio sa tobom; inae ti bi tamo bio sam sa saveznicima. Prestali smo da hodamo, i don Huan je rekao da je dolo vreme da ja poem. elim da zaobie sva bona pomeranja, rekao je, i da ode pravo u sledei celokupan svet: crni svet. Kroz nekoliko dana morae to isto da uradi sam. Nee imati vremena za traenje. Morae to da uradi da bi izbegao smrt. Rekao je da je probijanje prepreke opaanja vrhu nac svega to vidovnjaci rade. Od trenutka kada je prepreka probijena, ovek i njegova sudbina poprimaju drukije znaenje za ratnike. Zbog transcendentalne va nosti probijanja te prepeke, novi vidovnjaci upotreblja vaju in probijanja kao poslednju proveru. Provera se sastoji od skakanja u ponor sa planinskog vrha u sta nju normalne svesti. Ako ratnik koji skae u ponor ne izbrie svakodnevni svet i ne pridrui se drugom svetu pre nego to stigne do dna, on umire. Ono to e da uradi jeste da natera ovaj svet da nestane, nastavio je, ali ostae donekle svoj. To je poslednje uporite svesti, ono jedino na koje novi vidovnjaci raunaju. Oni znaju da, poto sagore od svesti, pomalo zadravaju oseanje da oni jesu oni. Nasmeio se i pokazao na ulicu koju smo mogli da vidimo sa mesta na kome smo stajali na ulicu u kojoj mi je Henaro pokazao misterije centriranja. Ta ulica, kao i svaka druga, vodi u venost, re kao je. Sve to ti treba da radi jeste da ide njom u potpunoj tiini. Vreme je. Idi sad! Idi! Okrenuo se i poao od mene. Henaro ga je ekao na uglu. Henaro mi je mahnuo i napravio pokret kojim

me pouruje da poem. Don Huan je nastavio da hoda ne okreui se. Henaro mu se pridruio. Poeo sam da ih pratim, ali sam znao da je to pogreno. I onda sam poao u suprotnom smeru. Ulica je bila mrana, usam ljena i crna. Nisam se preputao oseanjima neuspenosti ili nepodesnosti. Hodao sam u unutranjoj tiini. Moja skupna taka se kretala velikom brzinom. Video sam tri saveznika. Zbog linije na sredini izgledalo je da se sa strane smeju. Osetio sam se bezvredan. I tada je sila nalik vetru oduvala svet.

EPILOG

Posle nekoliko dana celo drutvo naguala i svi uenici okupili su se zajedno na ravnom planinskom vrhu o kome mi je don Huan govorio. Don Huan je rekao da se svaki od uenika ve op rostio sa svima i da se svi nalazimo u stanju svesti koje ne priznaje sentimentalnosti. Za nas, rekao je, postoji samo delanje. Bili smo ratnici u stanju krajnje borbenosti. Izuzev don Huana, Henara, Pablita, Nestora i mene, svi su se malo udaljili, da bi Pablitu i meni omoguili usamljenost kako bismo stupili u stanje normalne svesti. Ali pre nego to smo to uinili, don Huan nas je uzeo pod ruke i etao sa nama po zaravnjenom vrhu. Za koji trenutak namerom ete pokrenuti svoje skupne take, rekao je. I niko vam nee pomagati. Sada ste sami. Morate tada da imate na umu da namera zapoinje komandom. Stari vidovnjaci su uobiavali da kau da ukoliko e ratnik imati unutranji dijalog, trebalo bi da to bu de umestan dijalog. Za stare vidovnjake to je bio dija log o arobnjatvu i uveavanje njihove samorefleksije. Za nove vidovnjake to nije dijalog, ve nepristrasno manipuliisanje namerom trezvenim komandama. Neprestano je ponavljao da manipuliisanje name rom zapoinje komandom koju ovek sebi daje; ko-

manda se zatim ponavlja sve dok ne postane Orlova komanda, i tada se skupna taka pomera. Prema to me, u tom trenutku ratnici postiu unutranju tiinu. injenica da je takav jedan manevar mogu, rekao je, jeste neto to je od najvee mogue vanosti za vi dovnjake, kako za stare tako i za nove, ali zbog dija metralno suprotnih razloga. Znanje o tome doputalo je starim vidovnjacima da svoje skupne take pokrenu do nepojmljivih poloaja sanjanja u nesamerljivo nepo znato; za nove vidovnjake to znai odbijanje da se bude hrana, znai da se Orao izbegne pokretanjem skupnih taaka u odreeni poloaj sanjanja koji se zove potpuna sloboda. Objasnio je da su stari vidovnjaci otkrili da je mogue da se skupna taka pokrene do granice pozna tog i tu se uvrsti u stanju puke poviene svesti. Iz tog poloaja oni su videli izvodljivost neprestanog la ganog pomeranja svojih skupnih taaka u druge poloa je izvan te granice udesan podvig skopan sa drs kou ali i netrezvenou, jer oni nikako nisu mogli da povuku kretanje svojih skupnih taaka, ili moda to uopte nisu ni eleli. Don Huan je rekao da e pustolovni ljudi, suoeni sa tim da biraju izmeu smrti u svetu obinih zbivanja ili smrti u nepoznatim svetovima, bez sumnje odabrati ovo drugo, i da su novi vidovnjaci, shvativi da su nji hovi prethodnici odabrali da samo promene mesto svoje smrti, napokon razumeli uzaludnost svega toga; uzalud nost borbe da potine svoje drugove, uzaludnost skup ljanja drugih svetova i, iznad svega, uzaludnost samovanosti. Jedna od najsrenijih odluka koju su novi vidovnja ci doneli bila je, rekao je, da nikad ne dopuste svojim skupnim takama da se trajno kreu ka bilo kom po loaju osim poloaju poviene svesti. Iz tog poloaja oni su zaista razreili dilemu uzaludnosti i otkrili su da reenje nije u jednostavnom odabiranju drugog sve ta u kojem bi se umrlo, ve u odabiranju totalne svesti, totalne slobode.

Don Huan je napomenuo da su, odabravi totalnu slobodu, novi vidovnjaci nesvesno nastavili tradiciju svojih prethodnika i da su postali sutinski izazivai smrti. Objasnio je da su novi vidovnjaci otkrili da ukoliko je skupna taka naterana da se neprekidno kree do granice nepoznatog, ali da se stalno vraa na poloaj krajnjih granica nepoznatog, onda, kada su oslobodi, ona iznenada poput munje kree preko itave ovekove ahure, centrirajui sva zraenja u ahuri odjednom. Novi vidovnjaci gore snagom centriranosti, nas tavio je don Huan, snagom volje koju su oni pretvorili u snagu namere ivei besprekomim ivotom. Namera je centriranost svih ilibarskih zraenja svesti, zato je ispravno rei da totalna sloboda znai totalnu svest. Da li je to ono to ete svi vi da uinite, don Huane? upitao sam. Veina od nas sigurno hoe, ako budemo imali dovoljno energije, odgovorio je. Sloboda je Orlov poklon oveku. Na alost, vrlo malo ljudi shvata da sve to nam je potrebno da bismo prihvatili tako velian stven poklon jeste da imamo dovoljno energije. Ako je to sve to nam je potrebno, tada na svaki nain moramo da postanemo energetske cicije. Posle toga don Huan nas je naveo da uemo u sta nje normalne svesti. U sumrak smo Pablito, Nestor i ja skoili u ponor. I don Huan i drutvo naguala plamteli su unutranjim ognjem. Oni su uli u potpunu svest, jer su imali dovoljno energije da prihvate zapanjujui poklon slobode. Pablito, Nestor i ja nismo umrli na dnu te klisure, a nisu ni ostali uenici koji su ranije skoili, jer ni kada nismo ni stigli tamo; svi smo mi, pod uticajem tako izvanrednog i nepojmljivog ina kao to je skaka nje u sopstvenu smrt, pokrenuli svoje skupne take i skupili druge svetove. Sada znamo da smo ostali da se setimo poviene svesti i da ponovo steknemo sopstvenu celokupnost.

I takoe smo znali da to se vie seamo, to je jae nae iskuenje, nae uenje, ali su vee nae sumnje, na nemir. Za sada, izgleda kao da smo mi ostavljeni samo da bi nas muila naj dalekosenija pitanja o prirodi i sudbini oveka, dok i mi ne budemo imali dovoljno ener gije ne samo da proverimo sve emu nas je don Huan uio ve da i sami prihvatimo poklon Orla.