Baraizam, zakon i posledice

aleksandar tijani
Moje neprijateljstvo prema Verici Bara je platonsko. Nikada joj ne bih naudio. Meutim, odnos Predsednice Saveta za borbu protiv korupcije prema meni i RTS-u, instituciji koju vodim, sadri elemente aktivnog neprijateljstva. Da se odmah razumemo, rad njenog Saveta je od izuzetne vanosti za normalnost Srbije. Pod uslovom da ona sama taj rad shvata kao smrtno ozbiljan. Gde je onda koren naeg tradicionalnog nesporazuma? Ako krenemo od Srbije, zemlje na beskrajnom leenju, na veitoj terapiji, na neprekidnom bolovanju od sebe same, razmotrimo korupciju kao epidemiju nacionalnih razmera. Sutinski, nadam se da Verica prihvata moju definiciju korupcije kao duboko emotivnog odnosa dve osobe u grozniavoj potrazi za obostranom koriu. Razlike nastaju njenim verovanjem da su mediji autohtono korumpirani, generalno krivi, te da ovu teku optubu gotovo ne treba dokazivati. Nije esnafska tajna koji televizijski novinar, sa obaveznim izrazom lica punim prezira prema samom sebi, radi za jednog opasnog "krojaa" sa poternice. Jo je poznatiji tragini sluaj se niorskog novinara, ljubitelja "operativnog rada na terenu", koji je promenio sopstveni stav, svoje pisanje i svoj lini odnos prema pomenutom "krojau" i njegovoj zalizanoj "bebi". Osnovna je pretpostavka da je uzrok nagle promene dvojice pomenutih fenianskog porekla: novac. Ali tih sluajeva nema u Izvetaju Saveta kojim rukovodi Verica. Ali ima dosta tampanih stranica vezanih za rad medijskog Javnog servisa Srbije i mene kao generalnog direktora sa sedmogodinjim staom. Daleko od toga da sam ja bezgrean. Ba zato i meni i RTS-u treba da "sudi" osoba manje grena. No, kako ta pretpostavljena bezgrenost izgleda u praksi? Sedam godina zaposleni u RTS -u dre prvo mesto u poverenju i gledanosti meu elektronskim medijima. To je postignuto u hroninoj nestaici novca, neprekidnom padu pretplate, koja je dola do granice od etrdeset procenata. Reklo bi se, besmislene i nedovoljne veliine. Svaki evropski javni servis poiva na dogovoru sa dravom. Ona obezbeuje dovoljan i stabilan izvor finansiranja; javni servis program koji zadovoljava standarde. No, umesto budeta od sto miliona evra, RTS iz godine u godinu ima sve manje pa smo doli do 75 miliona to je nedovoljno za odravanje Javnog servisa. Da situacija bude tea, rua vetrova koja duva na etiri hilj ade zaposlenih u RTS-u predstavlja katalog zahteva da se loa drutvena situacija ini boljom, da se veoma teka situacija ini traginom, da se jedni uvaju na vlasti, drugi dovedu na vlast, da se agencije koje otkupljuju marketinki prostor uobiajena praksa u celom svetu odbiju, jer su njihovi vlasnici aktivisti jedne politike stranke, da se udovolji viku patriotizma, da se propagira biblija globalizma, da se ne bude toliko gledan, da sva tri programa u svakom trenutku odgovaraju ukusu svih drutvenih grupa, pojedinaca ili organizacija.

Konkretno. U poslednjem Izvetaju Saveta, gospoa Bara u potpunosti citira zbirku kleveta, neistina, kominih anegdota, arlatanskih tvrdnji koje, skrivajui se iza optih interesa, sakuplja, distribuira i deli grupa nesrenika koja sebe naziva "ekspertima". Ta grupa hiperaktivnih anonimusa, budui da su uglavnom radili na RTS-u, zakonski nedozvoljeno skupljaju detalje o ugovorima, radu i stanju u RTS-u, tumae ih na svoj nain i potom za takva tumaenja trae neuspeno podrku meu politikim strankama, institucijama, Fakultetu politikih nauka, sindikatima, agencijama... Jedino gde su naili na topao prijem je pomenuti Savet. Mada znaju da su aktivisti "eksperata" tueni sudu, mada znaju da nijedno njihovo tumaenje nije potkrepljeno bilo kakvim sudskim reenjem, postupkom u tuilatvu ili zakljukom bilo kojeg tela koje brine o zakonitom radu. Savet je njihove humoroidne tvrdnje o korupciji primio kao "ozbiljne indicije" i kompletno ih uvrstio u svoj tekst Izvetaja. Mehanizam je jednostavan. Vi ste frustrirani, neostvareni, nedokazani ili na granici paranoidnog. Prvo zatraite od RTS-a, u skladu sa evropskom praksom, detalje ugovora za koji ste zainteresovani. Ako vam RTS odgovori da su svi ugovori Javnog servisa dostupni javnosti ili zainteresovanim licima, ali da se detalji ugovora ne smeju publikovati, onda se trai podrka poverenika za dostupnost informacija od javnog znaaja. Kad RTS zatrai pisanu garanciju od poverenika ili Saveta da podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu ili cifre koje mogu da nanesu nenadoknadivu poslovnu tetu nee biti objavljene, utanje je odgovor RTS-u. Znai, ispod kiobrana "opteg interesa" trai se poslovno unitenje RTS -a. Umesto da dou predstavnici ovlaenih agencija i saveta, da uvidom u poslovne papire i ugovore sagledaju poslovanje i zakonitost, trai se objavljivanje svih ugovora koji se odnose na sutinu onoga to se naziva biznisom. Cene fudbalskih utakmica, koliko RTS plaa koarkake utakmice, koliko kota svetsko fudba lsko prvenstvo, koliko kota minut serije domae proizvodnje... Naravno da su svi papiri RTS -a dostupni nadlenim institucijama. Jo naravnije, objavljivanje brojeva znailo bi poslovni krah RTS -a. Koji bi prodavac ubudue iao ispod cene koja je objavljena u javnosti. Kako bi u budunosti RTS trgovao? Kako bi ouvao poslovnost? Ovo je pitanje na koje emo odgovor potraiti od sudova, koji treba da nas zatite od pogrenog tumaenja drutvenog interesa. Nije tano da je propast RTS-a drutveni interes. Nije tano da je RTS, kako se navodi u vaem Izvetaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, instrument vlasti. Tako se piu politiki pamfleti i televizijske kritike, ali nikada izvetaji saveta od krucijalne vanosti za medije, javno mnjenje i srpsko drutvo. Vae rei moraju biti odmerene, objektivne, proverene, tane. One odjekuju po svim ambasadama, meunarodnim centrima moi, domaim institucijama i neformalnim omekivaima srpskog javnog mnjenja. Jedno je borba protiv korupcije, koja uiva svu podrku RTS-a. Drugo su lomae, hajke i makartizam.

autor je generalni direktor rts-a