PRAVILNIK

O KRITERIJUMIMA ZA ODREIVANJE NAKNADE U POSTUPCIMA LEGALIZACIJE, KRITERIJUMIMA ZA OBJEKTE ZA KOJE SE NE MOE NAKNADNO IZDATI GRAEVINSKA DOZVOLA, KAO I O SADRINI TEHNIKE DOKUMENTACIJE I SADRINI I NAINU IZDAVANJA GRAEVINSKE I UPOTREBNE DOZVOLE ZA OBJEKTE KOJI SU PREDMET LEGALIZACIJE
("Sl. glasnik RS", br. 89/2009 i 5/2010)

I UVODNA ODREDBA
lan 1
Ovim pravilnikom blie se propisuju: kriterijumi za utvrivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije za porodine stambene objekte do 100 m , objekte izgraene iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave; kriterijumi za objekte, odnosno delove objekta izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju za koje se ne moe naknadno izdati graevinska dozvola; nain izrade i sadrina tehnike dokumentacije propisane za postupak legalizacije; nain izrade i sadrina projekta izvedenog objekta, kao i sadrina i nain izdavanja graevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.
2

II NAKNADA ZA UREIVANJE GRAEVINSKOG ZEMLJITA

lan 2
Naknada za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije za porodine stambene objekte do 100 m utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godinjih programa za ureivanje graevinskog zemljita, urbanistike zone, poloaja lokacije, namene objekta, neto povrine objekta i vremena zakljuenja ugovora o ureivanju graevinskog zemljita kojim se ureuje i plaanje naknade u postupku legalizacije.
2

Pod porodinim stambenim objektima iz stava 1. ovog lana smatraju se i stanovi u stambenim zgradama do 100 m neto korisne povrine stana, bez obzira na povrinu stambene zgrade u kojoj se ti stanovi nalaze.
2

Naknada iz stava 1. ovog lana umanjuje se za 60% u odnosu na visinu naknade koju propisuje jedinica lokalne samouprave za ureivanje graevinskog zemljita, ako se ugovor o ureivanju graevinskog zemljita zakljui do 31. decembra 2010. godine.

Po isteku roka iz stava 3. ovog lana, jedinica lokalne samouprave propisuje visinu naknade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/09 - ispravka - u daljem tekstu: Zakon), i optim aktima jedinice lokalne samouprave, kojima se ureuju merila za obraun visine naknade za ureivanje graevinskog zemljita. Umanjenje iz stava 3. ovog lana moe ostvariti lice koje je izgradnjom objekta, odnosno kupovinom stana trajno reavalo svoju stambenu potrebu. Podnosilac zahteva ili lan njegovog porodinog domainstva (brani drug, deca roena u braku, van braka, usvojena i pastorad, koji ive sa podnosiocem zahteva u zajednikom domainstvu) koji ima u svojini drugu nepokretnost za stanovanje na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost za koju je podnet zahtev za legalizaciju, nema pravo na umanjenje iz stava 3. ovog lana. Prilikom obrauna povrina za umanjenje po osnovu propisanom u stavu 3. ovog lana, za porodine stambene objekte do 100 m obraunava se bruto razvijena graevinska povrina u skladu sa lanom 2. taka 12. Zakona.
2

Prilikom obrauna povrina za umanjenje po osnovu propisanom u stavu 3. ovog lana, za stanove u stambenim zgradama, obraunava se neto korisna stambena povrina stana, bez obzira na ukupnu povrinu stambene zgrade u kojoj se stan nalazi. Umanjenje naknade iz stava 3. ovog lana ne odnosi se na poslovni prostor ili drugi prostor koji je izgraen bez graevinske dozvole i koji se nalazi u porodinom stambenom objektu povrine do 100 m , a ne koristi se za stanovanje.
2

III KRITERIJUMI ZA OBJEKTE, ODNOSNO DELOVE OBJEKTA IZGRAENE BEZ GRAEVINSKE DOZVOLE ZA KOJE SE NE MOE NAKNADNO IZDATI GRAEVINSKA DOZVOLA
lan 3
Za objekte koji su izgraeni bez graevinske dozvole ne moe se naknadno izdati graevinska dozvola, ako taj objekat do dana stupanja na snagu Zakona nije ukrovljen, ako nije postavljena spoljna stolarija i ako nisu izvedeni razvodi unutranjih instalacija koje omoguavaju njegovo prikljuenje na spoljnu mreu infrastrukture. Za objekte koji su izgraeni bez graevinske dozvole, na kojima su izvedeni grubi graevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom (objekat poseduje nosee elemente: temelj, zidove ili armirano betonske zidove sa armirano betonskom tavanicom), ali na kojima nije postavljena spoljna stolarija, nisu izvedeni razvodi unutranjih instalacija, ni zavrni radovi (fasaderski, podopolagaki, stolarski i sl.), moe se naknadno izdati graevinska dozvola, ako su radovi na izgradnji obustavljeni na osnovu akta nadlenog inspekcijskog organa.

lan 4
Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni na zemljitu nepovoljnom za graenje ili na zemljitu izuzetno nepovoljnom za graenje, a podnosilac zahteva nije obezbedio odgovarajui dokaz da je taj objekat stabilan i da ne ugroava stabilnost terena.

U postupku utvrivanja ispunjenosti uslova za legalizaciju, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti na nesporan nain utvrdi injenicu iz stava 1. ovog lana, a ako postoji sumnja da se radi o zemljitu nepovoljnom ili veoma nepovoljnom za izgradnju moraju se pribaviti odgovarajui dokazi (izvetaji, grafiki prilozi planskog dokumenta sa oznaenim povrinama - tlom koje je nepovoljno za izgradnju, inenjersko-geoloki izvetaji i sl.).

lan 5
Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost objekta. U postupku utvrivanja ispunjenosti uslova za legalizaciju, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti na nesporan nain utvrdi injenicu iz stava 1. ovog lana, a ako postoji sumnja da se radi o takvom objektu, slubeno lice odgovarajue struke, koje je zaposleno u nadlenom organu koji reava po zahtevu za legalizaciju, po izvrenom uvidu na licu mesta sainjava zapisnik o ovoj injenici. Zapisnik o izvrenom uviaju na licu mesta sadri naroito: podatke o nadlenom organu, podatke o licu koje vri uviaj (ime, prezime, struna sprema, odnosno zvanje i poloaj u nadlenom organu), datum vrenja uviaja, broj podnetog zahteva za legalizaciju (osnovni podaci o vlasniku i objektu), podatke o tome ko prisustvuje uviaju i u kom svojstvu, opis objekta (osnovni podaci o ugraenom materijalu i stanju na dan vrenja uviaja), kao i druge injenice koje mogu biti od uticaja u postupku legalizacije. Zapisnik iz stava 2. ovog lana potpisuje slubeno lice koje je izvrilo uviaj, kao i sva druga lica koja su prisustvovala uviaju. Zapisnik o izvrenom uviaju na licu mesta prikljuuje se spisima predmeta za legalizaciju i predstavlja dokazno sredstvo u postupku odluivanja po zahtevu za legalizaciju.

lan 6
Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni na povrinama javne namene, odnosno zemljitu planiranom za ureenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje javni interes u skladu sa zakonom o eksproprijaciji, osim ako je taj objekat u funkciji javne namene. Kao zemljite koje je planirano za ureenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povrina smatra se zemljite koje je vaeim planskim dokumentom odreeno za tu namenu, u skladu sa odredbama Zakona.

lan 7
Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni u I, II ili III stepenu zatite prirodnog dobra, odnosno u prvoj zoni zatite kulturnog dobra, u skladu sa zakonom. Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole u II stepenu zatite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni pre donoenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zatitu ili su izgraeni iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole u III stepenu zatite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni pre donoenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zatitu ili su izgraeni u skladu sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima zatienog prostora, u skladu sa principima odrivog razvoja, o emu dokaz od nadlenog organa, odnosno organizacije koja se bavi poslovima zatite prirodnog dobra pribavlja organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole u postupku legalizacije. Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole u zoni zatite kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i zoni zatite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine ne mogu biti predmet legalizacije, ako nadleni organ, odnosno organizacija koja se bavi poslovima zatite kulturnih dobara, po zahtevu organa nadlenog za poslove legalizacije, ne utvrdi mogunost legalizacije predmetnog objekta sa aspekta zatite kulturnog dobra.

IV SADRINA TEHNIKE DOKUMENTACIJE I PROJEKTA IZVEDENOG OBJEKTA

lan 8
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole, zavisno od vrste i namene objekta, podnosi se dokumentacija propisana Zakonom. Stambeni objekat sa vie stanova, u smislu Zakona, jeste stambeni objekat koji se sastoji od dva ili vie stanova.

lan 9
Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole podnosi fotografija objekta, dostavljaju se etiri fotografije koje mogu biti u boji ili crno-bele, minimalnih dimenzija 100x150 mm koje prikazuju izgled objekta sa uline, dvorine i bonih strana. Ako se zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole odnosi na rekonstrukciju postojeeg objekta, dostavljaju se i fotografije koje prikazuju rekonstruisani deo objekta (spolja i iznutra).

lan 10
Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole podnosi tehniki izvetaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mree i spoljnjeg ureenja, on obavezno sadri geodetski snimak objekta, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi objekta. Sadrina geodetskog snimka zavisi od vrste objekta koji je predmet legalizacije. Geodetski snimak iz stava 1. ovog lana sadri naroito: ucrtan objekat koji je predmet legalizacije sa najmanje dve take prednje fasade objekta (Gauss-Krugerov koordinatni sistem) i sve ostale postojee objekte na parceli, bruto razvijenu graevinsku povrinu osnove objekta, oznaku katastarske parcele na kome se objekat nalazi, spratnost, oznake susednih katastarskih parcela, poloaje objekata na susednim parcelama, prikaz poloaja parcele prema stranama sveta, poloaj mesta prikljuaka, trase podzemnih instalacija i apsolutne visinske kote. Geodetski snimak, u odgovarajuoj razmeri, izrauje, ovlaeno lice upisano u odgovarajui registar za obavljanje poslova premera.

Pored obavezne sadrine propisane Zakonom, tehniki izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri i tehniki opis. Tehniki opis sadri: 1) naziv, odnosno ime i prezime i adresu investitora, ime i prezime lica koje je sainilo tehniki izvetaj, sa podacima o posedovanju i broju line licence; 2) opis lokacije objekta sa potrebnim urbanistikim odrednicama (broj katastarske parcele na kojoj se nalazi objekat koji je predmet legalizacije, ulica i kuni broj objekta, bruto razvijena graevinska povrina objekta i objekta u osnovi, neto korisna povrina objekta, broj etaa - spratnost objekta, visina objekta, namena objekta, kao i arhitektonski opis objekta sa strukturom, namenom prostora i specifikacijom posebnih fizikih delova objekta); 3) opis stanja konstrukcije sa zakljukom o uoenom kvalitetu izvrenih radova, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti; 4) opis i stanje instalacija vodovoda i kanalizacije, kao i nain prikljuenja na spoljnu mreu; 5) opis i stanje elektroinstalacija, kao i dokaz o prikljuenju objekta na spoljnu mreu, odnosno dokaz o postojanju brojila; 6) opis i stanje instalacija za grejanje, tip grejanja (etano, daljinsko i sl.), kao i nain prikljuenja na spoljnu mreu; 7) skica i tabelarni prikaz povrina za svaki nivo po funkcionalnim jedinicama (jasno odvojiti i naznaiti stambeni prostor, poslovni prostor, zajednike prostorije, proizvodni prostor i sl.). 8) izjavu o stepenu zavrenosti i upotrebljivosti objekta. Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 3. stav 2. ovog pravilnika, tehniki izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri i popis potrebnih radova na zavretku objekta koji je predmet legalizacije.

lan 11
Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole podnosi zapisnik o izvrenom vetaenju o tehnikoj kontroli ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, on sadri i specifikaciju posebnih fizikih delova objekta i situaciono reenje. Sadrina situacionog reenja zavisi od vrste objekta koji je predmet legalizacije. Situaciono reenje, pored elemenata utvrenih u lanu 118. stav 2. Zakona, sadri i oznaku katastarske parcele na kome se objekat nalazi, oznake susednih katastarskih parcela, poloaje objekata na susednim parcelama, prikaz poloaja parcele prema stranama sveta, interne peake i kolske saobraajnice, poloaj mesta prikljuaka, trase podzemnih instalacija i apsolutne visinske kote. Situaciono reenje izrauje, u odgovarajuoj razmeri, odgovorni projektant na osnovu geodetskog snimka parcele uraenog od ovlaenog lica koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje poslova premera.

Pored obavezne sadrine propisane Zakonom i sadrine propisane lanom 10. ovog pravilnika koji se odnosi na tehniki izvetaj, zapisnik iz stava 1. ovog lana sadri i podatke o: uslovima fundiranja; klimatskoj zoni i zoni seizminosti; ugraenim materijalima; stepenu zavrenosti objekta i uoenom kvalitetu izvrenih radova sa posebnim osvrtom na stanje konstrukcije, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti. Kada je predmet legalizacije objekat komunalne infrastrukture ili podzemni linijski infrastrukturni objekat, zapisnik iz stava 1. ovog lana sadri i druge podatke koji su karakteristini za tu vrstu objekata (izvod iz katastra podzemnih instalacija, snimak trase postojeeg voda i dr.). Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 3. stav 2. ovog pravilnika, zapisnik iz stava 1. ovog lana sadri i popis potrebnih radova na zavretku objekta koji je predmet legalizacije. Ako odgovorni projektant, odnosno drugo ovlaeno lice zaposleno u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje izrauje zapisnik iz stava 1. ovog lana utvrdi da stanje konstrukcije, odnosno kvalitet izvrenih radova u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti nije zadovoljavajui, ili su u meuvremenu izmenjeni tehniki standardi za tu vrstu objekata, obavezno utvruje i predlog mera, odnosno popis radova koji se moraju preduzeti pre izdavanja upotrebne dozvole, ako je predmet legalizacije linijski infrastrukturni objekat, putni objekat (most, tunel i dr.) ili objekat komunalne infrastrukture. Zapisnik iz stava 1. ovog lana, za objekte iz lana 189. Zakona izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Izjavu o stepenu zavrenosti, tehnikoj ispravnosti i upotrebljivosti objekta potpisuje odgovorni projektant, odnosno drugo ovlaeno lice zaposleno u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo zapisnik iz stava 1. ovog lana.

lan 12
Kada se u postupku utvrivanja o mogunostima legalizacije utvrdi da su se stekli uslovi za legalizaciju, pre upuivanja obavetenja iz lana 195. Zakona podnosiocu zahteva za legalizaciju, nadleni organ je duan da od organa, odnosno organizacije koja ureuje graevinsko zemljite pribavi i podatak o visini naknade za ureivanje graevinskog zemljita za taj objekat. Po dobijanju podatka o visini naknade za objekat, nadleni organ obavetava podnosioca zahteva da postoji mogunost legalizacije, kao i o visini naknade koju je duan platiti. Obavetenje iz stava 2. ovog lana predstavlja osnov za zakljuivanje ugovora sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite

lan 13
Projekat izvedenog objekta sadri opti, tekstualni i grafiki deo.

lan 14
Opti deo projekta izvedenog objekta sadri:

1) naslovnu stranu sa nazivom i lokacijom objekta, nazivom projekta i datumom izrade, nazivom (ili imenom) i adresom investitora, nazivom i adresom privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo tehniku dokumentaciju; 2) podatke o investitoru, vrsti objekta, mestu gradnje (katastarska parcela, katastarska optina), godini izgradnje objekta, projektantu (izvod iz registra privrednih subjekata i licenca odgovornog projektanta) i graevinskoj vrednosti objekta.

lan 15
Tekstualni deo projekta sadri tehnike izvetaje o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mree i spoljnjem ureenju.

lan 16
Tehniki izvetaj o stanju objekta sadri: 1) opis konstruktivnog sistema; 2) podatke o uslovima fundiranja; 3) podatke o klimatskoj zoni i zoni seizminosti; 4) podatke o ugraenim materijalima; 5) podatke o stepenu zavrenosti objekta i uoenom kvalitetu izvrenih radova, sa posebnim osvrtom na stanje konstrukcije, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti.

lan 17
Ako su instalacije u objektu izvedene prema izdatim uslovima, odnosno saglasnostima ili ugovoru sa javnim preduzeem, odnosno nadlenim organom, ne prilae se projekat tih instalacija. Ispravnost izvrenih radova verifikuje se izvetajima uraenim od strane ovlaenih privrednih drutava ili drugih pravnih lica.

lan 18
Izvetaj o stanju postojee infrastrukturne mree sadri nain prikljuenja sa dokazom o ispunjenosti uslova izdatih od nadlenih organizacija, odnosno privrednih subjekata.

lan 19
Grafiki deo projekta sadri situaciono reenje, osnove temelja, svih nivoa i krova, karakteristine preseke i potrebne izglede objekta.

lan 20
Situaciono reenje, pored elemenata utvrenih u lanu 118. stav 2. Zakona, sadri i oznaku katastarske parcele na kome se objekat nalazi, oznake susednih katastarskih parcela, poloaje

objekata na susednim parcelama, prikaz poloaja parcele prema stranama sveta, interne peake i kolske saobraajnice, poloaj mesta prikljuaka, trase podzemnih instalacija i apsolutne visinske kote. Situaciono reenje izrauje, u odgovarajuoj razmeri, odgovorni projektant na osnovu geodetskog snimka parcele uraenog od ovlaenog lica koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje poslova premera.

V SADRINA I NAIN IZDAVANJA GRAEVINSKE I UPOTREBNE DOZVOLE

lan 21
Graevinska dozvola izdaje se na zahtev vlasnika objekta izgraenog, odnosno rekonstruisanog bez graevinske dozvole (u daljem tekstu: vlasnik objekta). Zahtev za izdavanje graevinske dozvole sadri: 1) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta; 2) podatke o objektu za iju se izgradnju trai izdavanje odobrenja za izgradnju (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraajni, gabaritu, spratnosti i dr.); 3) oznaku lokacije (katastarska parcela, ulica i broj) na kojoj je objekat izgraen, odnosno rekonstruisan; 4) podatke o dokumentaciji koja se prilae uz zahtev.

lan 22
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole podnosi se: 1) (brisana); 2) dokazi iz l. 188, 189. i 191. Zakona, zavisno od vrste objekta; 2) projekat izvedenog objekta u tri primerka, za objekte iz lana 192. Zakona; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa odnosno korienja na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu; 4) dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite. Za izdavanje graevinske dozvole za objekte izgraene iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ne podnosi se dokaz iz stava 1. taka 4) ovog lana.

Za izdavanje naknadnog reenja za objekte iz lana 190. Zakona, pored dokaza propisanih Zakonom dostavlja se i skica (osnova, izgled, presek) i poloaj objekta na parceli, sa naznakom povrine i spratnosti objekta i podacima o materijalu od koga je izgraen.

lan 23
Graevinska dozvola izdaje se reenjem u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva za izdavanje graevinske dozvole. Dispozitiv reenja iz stava 1. ovog lana, pored podataka propisanih zakonom, sadri: 1) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje graevinska dozvola sa naznakom sedita, odnosno adrese; 2) podatke o objektu ija izgradnja je zavrena bez graevinske dozvole, koji ispunjava propisane uslove za graenje i korienje, sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraajni i dr.) gabaritu, spratnosti, neto i bruto graevinskoj povrini i oznakom lokacije na kojoj se nalazi (katastarska parcela, katastarska optina, ulica i broj); 3) naziv privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koji su izradili projekat izvedenog objekta i ime odgovornog projektanta za objekte iz lana 192. Zakona; 4) konstataciju da je dokumentacija iz l. 188, 189. i 191. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta sastavni deo reenja o graevinskoj dozvoli. Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 3. stav 2. ovog pravilnika, ili objekat iz lana 11. stav 8. ovog pravilnika, za koji je zapisnikom iz lana 11. ovog pravilnika naloeno preduzimanje mera sanacije, dispozitiv reenja sadri i rok u kome se potrebni radovi moraju zavriti. Po isteku tog roka stiu se uslovi za podnoenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat.

lan 24
Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 189. Zakona, osim proizvodnih objekata, nadleni organ izdaje graevinsku dozvolu za objekat, a po pravnosnanosti tog reenja izdaje pojedinana reenja, po zahtevima vlasnika na posebnim fizikim delovima objekta. Naknada za ureivanje graevinskog zemljita za objekat plaa se sukcesivno, kroz plaanje naknade prilikom izdavanja pojedinanih reenja o graevinskoj dozvoli za posebne fizike delove objekta.

lan 25
Nadleni organ koji je izdao graevinsku dozvolu, uruuje dva primerka reenja vlasniku objekta, jedan primerak dostavlja nadlenom inspekcijskom organu, a osnovne podatke iz reenja (vlasniku objekta, objektu, broju i datumu reenja i dr.) unosi u spisak - pregled izdatih graevinskih dozvola. Jedan primerak reenja i dokumentaciju na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim prilozima zadrava organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

lan 26
Kad organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole, odnosno graevinske dozvole i potvrenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za graenje i korienje, graevinsku i upotrebnu dozvolu, organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju moe izdati jednim reenjem.

VI ZAVRNA ODREDBA
lan 27
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".