http://www.nin.co.rs/2002-02/07/21878.

html

Beograd, 21:50

ezlo moi
Takozvana Turovieva igla je mnogo vie od arheolokog otkria. Moderna metalurgija ne poznaje tehnologiju kojom je napravljen ovaj predmet sa Hisara Poetkom januara, novine su objavile gotovo neverovatnu vest: na arheolokom lokalitetu Hisar, u samom centru Leskovca, pronaena je "igla" dugaka 64,5 santimetara stara oko 33 veka. Ova igla, jo neutvrene namene, ne bi bila toliko zanimljiva da nije napravljena od nerajueg istog gvoa, savrenijom metalurkom tehnologijom od dananje!? Ubrzo je shvaeno da leskovako otkrie prevazilazi arheoloka interesovanja, pa se, ubudue, rezultati istraivanja na tzv. Turovievoj igli nee objavljivati, jer "mogu biti od stratekog znaaja za nau dravu". Embargo na hisarsko udo Igla je, za sada, u jednom sefu, u Arheolokom institutu u Beogradu. Tamo nam je i pokazana, a u kabinetu dr Milorada Stojia razgovaramo o hisarskom otkriu. Stoji kae: "U septembru 1999. godine obavili smo mala arheoloka iskopavanja na lokalitetu Hisar u Leskovcu, takorei, u samom centru grada. Tom prilikom, pronali smo vieslojno naselje brnjike kulturne grupe koja se razvija od oko 1300. do 1050. godine pre nae ere. I to je bilo prvo istraeno naselje ove kulture koja je teritorijalno obuhvatala Peter, Raku, oblast Kosova, basen June Morave, Pinjski basen, a konstatovani su prodori ove brnjike zajednice u dolinu Strume, kao i u Trakiju. Na lokalitetu u Leskovcu, dokumentovan je celokupan razvoj ove kulture." Kako je naena igla? - Posle ovih iskopavanja, jedan od radnika, epan Turovi, u najdubljem delu profila je u jednoj naoj sondi, pronaao predmet od gvoa u obliku velike igle, duine 64,5 santimetara. Pozicija u kojoj je naena i njena tipoloka slinost sa istovremenim bronzanim predmetima, na primer, sa iglama s lokaliteta Glasinac u

istonoj Bosni i sa Kosova, uverila nas je da je re o autentinom predmetu brnjike kulturne grupe, sa samih njenih poetaka, to jest, oko 1300. godine pre nae ere", kae dr Stoji. Bila bi to veoma lepa vest za arheologiju, dodaje Stoji, i sve bi se, verovatno, zavrilo pojavom igle na naslovnoj strani nekog asopisa za arheologiju. Ali, rezultati analiza koji su obavljeni u Nuklearnom institutu u Vini i u laboratoriji smederevske elezare "Sartid", ukazale su da predmet ima "neka izuzetna svojstva". Naime, tzv. metodom energetske disperzione iks-fluorescentne spektroskopije utvreno je da je "igla nainjena od istog gvoa, to jest, da u njoj ni u tragovima nema primesa drugih metala (!?) to je "ini izuzetnom u globalnim svetskim razmerama". Ovo nam je, sem arheologa dr Stojia, potvrdila i dr Mirjana Markovi koja je i radila analizu igle u Vini. Ona je, kratko i odluno, rekla:"Makrokomponenta igle je gvoe i nijedan drugi metal nije detektovan!" Poznato je da, u zemaljskim uslovima takvi predmeti od istog gvoa, do sada, nisu proizvedeni, bar, koliko istorija pamti? - Da, to je tano. Zato smo, u prvi mah, pomislili da je re o meteoritskom gvou, ali ta mogunost je odbaena, jer meteoritsko gvoe obavezno prati nikl, a na naoj igli nikl nije registrovan! Da bismo otklonili svaku sumnju u kvalitet igle sa Hisara, posle Vine, ponovili smo analize i u smederevskom 'Sartidu'. U 'Sartidu' je analiza vrena americijumom, a u Vini sa kadmijumom. Uobiajeno je da ovakve probe traju kratko do desetak minuta. Meutim, ova naa igla testirana je 75 000 sekundi, u prvom vinanskom eksperimentu, a u drugom, smederevskom, 100 000 sekundi to iskljuuje svaku mogunost greke, kae Stoji. ta je jo utvreno? - Drugo bitno, i na prvi pogled, prepoznatljivo svojstvo igle je to na njoj nema ni u tragovima korozije! Dakle, metalurzi 13. veka pre nae ere proizveli su predmet od istog, plemenitog, dakle, i nerajueg gvoa. Snimak, nainjen ultramodernim rendgenom u 'Sartidu', pokazuje da je predmet sainjen od savreno kompaktnog gvoa u kome nema ni najmanje pukotine, niti tragova korozije! Da bi se otklonila svaka sumnja o predoenoj ekspertizi, u istoj vinanskoj aparaturi, testiran je i ameriki etalon gvoa, poluga od navodno elementarnog gvoa o emu postoji atest na ambalai. Analiza je, pak, pokazala da u ovom, amerikom etalonu, osim gvoa ima i drugih metala, tako da se, sada, moe postaviti pitanje: Ameriki etalon Ko je kome etalon? Ameriki etalon leskovakoj igli ili obrnuto? Stoji dodaje da su u toku hemijske analize koje e pokazati ta "Turovieva igla" osim gvoa jo sadri, ali, bez sumnje, utvreno je da drugih metala u igli nema. I tu stiemo do embarga na dalje obavetavanje javnosti o "Turovievoj igli". Jer, igla e biti "predmet dugorone naune panje poto je, oigledno, da taj predmet, pored

ostalog, sadri i formulu o trajnoj zatiti od korozije". Identifikacija ove formule, kae Stoji, imala bi dalekosene ekoloke posledice u najboljem smislu rei. Drugim reima; dobilo bi se "veito" gvoe, to jest, nerajue gvoe moglo bi, beskrajno, da se reciklira i iznova prerauje. Time bi se znatno smanjio utroak energije u dobijanju gvoa koje je i dalje vodea tehnoloka sirovina i ove postindustrijske ere. Da li je neko, ve, pokuao da proizvede "veito" gvoe? - Poznato je da su Rusi, sedamdesetih godina, u eri sovjetske kosmike ekspanzije, nastojali da, u vasionskim uslovima, proizvedu isto gvoe i bez primesa ostalih metala. Da li su u tome potpuno uspeli o tome ira nauna javnost nije upoznata, kae Stoji. Ruski istoriar nauke dr Aleksandar Gobrovski tvrdi da je u vremenu koje savremena nauka naziva praistorijom, na Zemlji postojala visoko razvijena civilizacija koja je stradala u katastrofi kosmikih razmera, najverovatnije, od udara komete ili meteorita o Zemlju. Ali, Gobrovski tvrdi da je ta visoko razvijena civilizacija uspela da odabranim pojedincima ili grupama manje razvijenih naroda prenese deo svojih visokih znanja. I pre arheolokog uda iz Hisara otkrivani su predmeti od istog i nerajueg gvoa za iji nastanak i postojanje nije bilo racionalnih objanjenja. Rat iz Mahabharate Publicista Sreten Petrovi podsea da na desetak kilometara juno od Delhija u Indiji, nedaleko od kule Kutab Minar, uda arhitekture iz 13. veka, stoji damija sagraena jedan vek ranije. U njenom predvorju postoji stub visok 7,30 metara, a na njemu je sanskritom ispisano sedam redova teksta koji saoptavaju da je stub, u 5. veku, podigao hindu kralj andra Varman. Stub je, takoe, od potpuno istog gvoa, a i danas na njemu nema nikakvih tragova re, dakle, potpuno je istih osnovnih karakteristika kao i naa igla iz Hisara. Iako vreme od 18 vekova i prostor od nekoliko hiljada kilometara razdvajaju indijski stub od leskovake igle, izvesno je da su napravljeni prema istim tehnolokim principima, nepoznatim savremenoj nauci." Gobrovski nas, u knjizi "Svet u kome (ne) ivimo" ponovo podsea na drevnoindijski ep Mahabharata, koji belei: "Bletavi projektil, sjajan kao vatra bez dima, bio je ispaljen. Mrak je pritisnuo sve etiri strane sveta... inilo se da je Sunce silo sa svog puta." To oruje bilo je "obavijeno munjama" i "bilo je bljetavo kao 10 000 sunaca". Zatim, "razlegao se prasak gromova, mada je nebo bilo bez oblaka, Zemlja je zadrhtala, pao je mrak, pomrailo se Sunce". Priznaete da lii na opis nekog vanzemaljskog, nuklearnog rata u kome je sigurno bilo u upotrebi i nerajue, "veno" elezo. Zato igla iz Hisara moe biti za buduu, ne samo arheoloku nauku vana fusnota.

DRAGAN JOVANOVI

Boja kua Arheolog Stoji je, naime, ve, pokuavao da odgonetne upotrebnu funkciju igle. On kae: "ta pretpostaviti za simboliko znaenje nerajue igle od istog gvoa iz Leskovca? Da li su tvorci ovog izuzetnog predmeta unapred odluili da on mora da bude od istog i uz to nerajueg, plemenitog gvoa? Za kakve je potrebe izraen? Naziv igla za ovaj i sline predmete samo je puka konvencija savremenih istraivaa, koji, osim nekih krajnje uoptenih tumaenja, i ne pokuavaju da pronau odgovor na pitanje uloge i znaenja takvih predmeta ak kada imaju veoma indikativan kontekst, kao to su, na primer, grob, kua, jama. Jo je nepodesniji naziv "ukrasna igla". Ako neko u XIII veku pre n.e. od komada gvoa hiljadama i hiljadama udaraca ekia iskuje predmet sloenog i tipinog oblika i naglaene veliine, koji je uz to nerajui - nepropadajui - on svakako ne moe da bude "igla" niti "ukrasna igla". On moe biti jedino predmet odreene simbolike namene. Ne postoji nain da se utvrdi njegova simbolika namena, tu ak ne pomau ni analogije, imajui u vidu netipinost geneze simbola. Ipak, ini se da sam oblik ovog predmeta i "istoa" materijala od kojeg je izraen upuuju na njegovo mogue znaenje. U sutini, predmet iz Leskovca, i njemu slini, mogu se razumeti kao veoma stilizovane antropomorfne predstave: bikonina glava - kao glava ovekolikog bia, izdueno zadebljanje u obliku paralelopipeda kao telo, a ostatak predmeta istovremeno kao ruke i noge - neto ime se neposredno deluje. Dakle, ako se ovako posmatra ovaj predmet, on moe predstavljati samo znak izuzetnog dostojanstva njegovog vlasnika - statusni simbol - ezlo moi. Taj predmet istovremeno predstavlja neto to je odmah vidljivo - odreenu formu, ali u sebi nosi neto to se ne vidi istou - potpunu elementarnost i neto to tu materiju, veoma sklonu koroziji i brzom propadanju, ini, poput zlata, venom i neunitivom. To to on sadri u sebi to je boansko neunitivo, forma predmeta je samo boja kua u kojoj bi trebalo da se nastani boanski duh.