DRAMA BEZ SCENE hrapave konceptualizacije dramske produkcije novih autora u Srbiji Ana ujanovi!

"oslednjih nekoliko #odina u Srbiji se pojavljuje $itava jedna nova #eneracija aktivnih dramskih pisaca% sa ve! znatnom dramskom produkcijom i ponekom teatarskom izvedbom% objavljivanjem i javnim $itanjem& Sama ova $injenica je dovoljno zna$ajna i podsticajna da se pokrenu njena sinhrona konceptualizacija u okviru teatra i teorije teatra i kontekstualizacija u okviru aktuelno# dru'tveno# miljea Srbije& A jo' je zna$ajnije i podsticajnije to da se ti dru#ostepeni diskursi do sada nisu uspostavili% a naro$ito da lokalni (svet teatra( nije pripremio mo#u!nosti% or#anizacionu in)rastrukturu niti diskurzivnu plat)ormu da se taj dramski korpus uop'te proizvede& * ne samo da su dru#ostepeni diskursi izostali% ve! nove drame tra+e i novu kritiku , prekid sa dosada'njom praksom kritke koja posmatra i vrednuje produkciju i konstruisanje novo# tipa kriti$ara-aktera% interpretatora i or#anizatora% koji zajedno sa umetnicima proizvode scenu& Na prvi po#led% ovaj dramski korpus se do#odio i do#a.a (sam od sebe(& /ao drama bez scene& 0ako Milena i 1elena Bo#avac zavr'avaju prezentaciju predstave Crvena% osudom i pozivom2 34stali kriti$ari ostali su nemi& Svi zajedno% pod devizom2 (Ne mo#u one toliko da rade% koliko mi mo+emo da ih i#nori'emo(5&6 "ojava ve!e# broja novih dramskih autora vi'e-manje istovremeno% a $esto i povezano% je potpuna novina za teatarsku scenu u Srbiji&& 4na je% istorijski #ledano% do sada u#lavnom bila okarakterisana du+im periodima reprodukcije postoje!e dramske ba'tine i kra!im epizodama pojave drama pojedina$nih% usamljenih velikih autora& 4va dinamika se mo+e pratiti kroz $itav 78& vek% od Nu'i!evih do /ova$evi!evih drama&& * u najnovijoj istoriji je bilo sli$no% pa 6998ih #odina dominira pojava drama Biljane Srbljanovi!% a zatim i Milene Markovi!& Nakon njihovo# prodora , po o$ekivanoj i ponovo ispunjenoj pravilnosti , ponovo sledi period reprodukcije% u kojem se ne pojavljuju novi autori sa
6

*z prezentacije projekta Bite) teatra i DMS drama mental studija% CRVENA sex i posledice% Milena Bo#avac% re+ija2 1elena Bo#avac% sezona2 788:;788<= Bijenale scensko# dizajna% Muzej primenjene umetnosti% Beo#rad% 788<&

zapa+enom dramskom produkcijom&& A onda% po$ev od 7888& i 7886& #odine% aktivno po$inje da deluje desetak novih dramskih autora u sve#a dve ili tri )akultetske #eneracije& Me.u njima su najzapa+enije drame2 Maje "elevi!% Milene Bo#avac% Milana Markovi!a% Dimitrija ojnova% *ve Modli% 1elene /aj#o% >ilipa ujo'evi!a% ?#lje'e @ajtinca% >edora @ilija% Ajubinke Stojanovi! i dr&& Njihove drame su brojne7 i me.usobno prili$no raznovrsne po mno#im parametrima& Recimo% po implicitno ili eksplicitno izvedenim autopoetikama% materijalnosti dramsko# medija% sije+noj i tekstualnoj strukturi% para-+anrovskim odrednicama% temama% )onetskim karakteristikama jezika% sintaksi% upotrebi speci)i$nih ar#oa% konstruisanju razli$itih aktera Blikova% ne-likova% junaka% )unkcijaC sa njihovim razli$ito zasnovanim i ekspliciranim motivacijama Bsubjektno psiholo'kim% situaciono-bihevioralnim% tekstualno diskurzivnimC itd& ?kaza!u na nekoliko razlika koje smatram klju$nim& eliki broj ovih drama se bavi svakodnevnim +ivotom% u#lavnom mla.ih aktera% u urbanim doma!im sredinama% pa su i njihove radnje naj$e'!e sme'tene u savremeno doba post-milo'evi!evske Srbije Bkao u dramama Ler, ESCape i Deca u formalinu Maje "elevi!, North Force, d! i Dra"i tata Milene Bo#avac, #lupa i $elena %u&a Milana Markovi!a% 'udersfild ?#lje'e @ajtinca% Fantomi i (ntimus 1elene /aj#o% 'alf Life >ilipa ujo'evi!a% $latna udica Ajubinke Stojanovi!, )eo"rad*London >edora @ilija+++,& Me.utim% mno#e drame konstrui'u dramsku realnost koja nema na taj na$in direktnih re)erenci Bili uop'te i nema takvih re)erenciC na svakodnevni urbani +ivot u Srbiji Bkao Crvena Milene Bo#avac% )randin" i - prola.u Milana Markovi!a% Veli%a /ela .avera Dimitrija ojnova% 0peraci1a emocionalna ver/ali.aci1a i 2siho.a i smrt autora Maje "elevi!% #olev%a .a Enri%ea >ilipa ujo'evi!aC& Zatim% neke od tih drama su realisti$ke ili hiper-realisti$ke drame Bkao Ler i North ForceC% neke anti-dramske i pro-avan#ardne Bkao CrvenaC% a neke para-+anrovske Bkao #ro. leva% i Savr3eni superhero1 *ve Modli% )e/ina no& u "radu Dimitrija ojnovaC&& *sto tako% neke od drama iz ovo# okvira su proteorijski i -)ilozo)ski sasvim jasno odre.ene Bkao Crvena ili 2siho.a i smrt autoraC% a dru#e su opet intencionalno anti-)ilozo)ske% tj& brutalno svakodnevne i o#oljene Bkao Deca u formalinu, 'alf Life, d!&&&&C& *ako ni to nije nije pravilo koje va+i za sve Brecimo
7

Moja zbirka sadr+i dvadeset i sedam dramskih tekstova% a svakako da nije potpuna&

za drame Fantomi, #ro. leva%, Savr3eni superhero1, Crvena, 2siho.a i smrt autora, prola.u, #olev%a .a Enri%eaC% u jezi$kom smislu mno#e od ovih drama konstrui'u simulacije #ovorno# uli$no# ar#oa% prepuno# +ar#onskih )raza% ('atrova$ko#( #ovora% po'tapalica% psovki i raznih jezi$kih distorzija2 #ramati$kih i pravopisnih nepravilnosti% skra!enja re$i% stapanja #lasova;slova itd& Bkao Ler, Dra"i tata, d!, North Force, $elena %u&a, 'udersfild, 'alf Life, $latna udica+++C& @to se ti$e dramskih aktera% na$elno se mo+e re!i da se veoma retko radi o tipi$nim dramskim likovima% naro$ito likovima karakteristi$nim za psiholo'ki dramski realizam 78& veka% ali i tu postoje zna$ajne razlike& Akteri ovih drama su u#lavnom individualno izdi)erencirani likovi% a re.e $isto diskurzivna oru.a% simboli i meta)ore-ale#orije Bkao u dramama Crvena, 2siho.a i smrt autora, 0peraci1a emocionalna ver/ali.aci1a, 2siho.a nearti%ulisanih fra"menata Maje "elevi!% - prola.uC& * pored te razlike% u najve!em broju drama se radi o akterima koji su vi'e-manje precizno konstruisani kao diskurzivne Bdru'tvene% kulturalneC )unkcije drame& 0o naj$e'!e zna$i2 ne kao )unkcije (dubinske( radnje drame% ve! , #otovo jasno neomarksisti$ki , )unkcije speci)i$nih materijalnih diskursa i medija dramsko# teksta koji ih pokre!u i odre.uju i koji konstrui'u realnost u kojoj ti akteri deluju& "ored svih tih va+nih posebnosti% konceptualizacija ovih drama mo+e krenuti od izvo.enja nekoliko ne zajedni$kih imenitelja% ve! sli$nosti u smislu njihove pro#ramske umetni$ke politi$nosti&&: 0o se pre sve#a odnosi na njihovu mi%ro*dru3tvenost kao taktiku karakteristi$nu za post-utopizam% odnosno post-istorijski period srpsko# dru'tva koje u tranziciji od realno# socijalizma kao neo-liberalnom kapitalizmu prolazi kroz proces prvobitne akumulacije kapitala i restrukturacije bazi$nih politi$ko ideolo'kih paradi#mi& * dok je prethodna #eneracija BSrbljanovi!evaC bila pozno- i post-socijalisti$ka% nova je tranzicijska i tra+i jezik novo# identiteta i subjekta u nastaju!em kapitalisti$kom dru'tvu& 0o je uo$ljivo ve! i na nivou dramskih tema i aktera% kao i bazi$nih dru'tvenih Bporodi$nih% prijateljskih% ljubavnih% seksualnihC odnosa& 0ako se u ovim dramama pojavljuju likovi studentkinje medicine iz unutra'njosti koja se bavi prostitucijom i dr+i prosek 9%D8% obrazovani mladi narkomani iz Bbiv'eC vi'e srednje klase% klaberi , dobri poznavaoci savremene internacionalne umetni$ke scene% studentkinje umetni$kih i
:

4vde ne mislim na dnevnu politiku% ve! se politi$nost umetnosti odnosi na speci)i$ne upotrebe umetni$ko# diskursa kao na$ina delovanja umetnosti u javnom% dru'tvenom prostoru&

humanisti$kih )akulteta u ljubavnim vezama i jo' $e'!e (ekipi( sa narko dilerima i )udbalskim navija$ima ili surovim sado-mazo seksualnim odnosima sa #ara+nim muzi$arima-klo'arima i D1ejevima% neuroti$ne supru#e uspe'nih mladih politi$ara i hirur#a koje bi se kresnule sa (nepoznatim( u EC-u fanc4 restorana ili se sprijateljile sa provalnikom% siroma'nim sinom u$iteljice i prodavcem u kiosku% 6:-#odi'nji de$ak , besku!nik i lopov koji citira latinske poslovice% studentkinja koja radi u samoposluzi kao prodava$ica i kad nema mu'terija $ita knji#e% maloletnice koje se dro#iraju% piju% kradu i tucaju% jebu% kre'u Bi abortirajuC sa bilo kim bilo kako% tek onako% mladi par Bstudent violine i studentkinja knji+evnostiC koji na +elezni$koj stanici prati inostrane vozove 3s nekim dru#im ljudima5 itd& Njihovi roditelji su $esto nastavnici% univerzitetski pro)esori% lekari% umetnici% in+enjeri% a mno#i beznade+no osiroma'eni% propali% alkoholi$ari% psihijatrijski bolesnici% nasilnici% (tehnolo'ki vi'kovi( itd& Sve ono 'to $ini ove aktere individualnim likovima je do nepodno'ljivih dimenzija svedeno na banalne mikro-pri$e= banalne% jer isklju$uju svaku meta)iziku% svaku utopiju% svaku istorijsku nu+nost i svaku pomisao pozitivne kritike& ? tome je i velika razlika izme.u njih i drama Biljane Srbljanovi! i kada su u pitanju sli$ne problematike&& 4ve dru#e uvek #rade (veliku pri$u( kojom se opiru dru#oj velikoj pri$i Branije Milo'evi!evoj Srbiji% sad Flobalnoj *mperijiC% ali na taj na$in% me.utim% i le#itimi'u relevantnost (velike pri$e(& ? slu$aju drama novih autora% takve pri$e se vi'e ne mo#u sklopiti% niti se prizivaju% niti uspostavljaju% niti redistribui'u& Njihova ideolo#ija se zaista promenila& 0o ne zna$i da su te drame istr#nute iz makro-dru'tveno# konteksta& Naprotiv& /roz njih neprestano promi$u makro-politi$ki tra#ovi S>R1% eG-ju#oslovenskih #ra.anskih ratova% sankcija% ekonomsko# kolapsa 699:% /osova% NA04 bombardovanja% Milo'evi!evo# re+ima% H& oktobra% savremeno# korumpirano# dru'tva% aktuelnih politi$kih a)era i malverzacija itd& Ali% oni ovde zaista jesu tra#ovi% medijski tra#ovi , pre slike sa 0 ekrana ne#o velika meta-realnost& A te medijske slike su u ovim dramama uzete o./il1no% jer upravo one iz#ra.uju medijski posredovanu realnost koja je u savremenom dru'tvu% bodrijarovski re$eno% (realnija od realne(& Novi autori su autori novo# dru'tveno# konteksta% konteksta u kojem je medijska realnost njihova jedina (prirodna sredina(& Dru'tveni kontekst koji ove drame simptomati$no pokazuju i kada #a ne izra+avaju na nivou sadr+aja% ve! se on pokazuje materijalno'!u medijske teksture tekstova% je dru'tvo

$iji su se meta-narativi nepovratno uru'ili&& ? takvom dru'tvu se svaka e#zistencija ostvaruje samo kroz niz pojedina$nih mikro-akcija koje vi'e nemaju upori'te i veri)ikaciju u sveobuhvatnom meta-diskursu dru'tva% ma kakv on bio&& * upravo na tom mestu simptoma< treba tra+iti razlo#e (i#norisanja( ovih drama od strane srpsko# sveta teatra2 one bespo'tedno pokazuju ono 'to dru'tvo prikriva i isklju$uje iz o)icijelnih diskursa dru'tva i umetnosti , a to je da je postao neodr+iv bilo koji dru#ostepeni master narativ to# dru'tva& Nema #a% i to jeste% u neo-marksisti$kom klju$u% istina ovo" dru3tva iako ne i istina o n1emu& *stina o tom dru'tvu je dru#a$ija% jer jo' neko vreme potreban je privid stabilnosti nje#ovo# meta diskursa% jo' samo kratko dok Srbija pro.e putem tranzicije i uspostavi novo #ra.ansko dru'tvo kao deo #lobalno# sveta beskon)liktne pluralnosti% jo' samo malo neophodno je odr+ati iluziju da narativi srpske nacije% mitolo'ke istorije i tradicije% pravoslavne reli#ije&&&& zaista jesu dopuna ovozemaljskoj bedi& Ali% umesto velikih dru'tvenih drama o prekretnicama% slomovima% revolucijama i utopijama% drame novih doma!ih autora nude seriju iritantno ne-utopijskih% do banalizacije usitnjenih pri$a koje se odri$u svako# poku'aja pozitivne kritike i subverzije dru'tva% odnosno lo#ike dru'tvene dijalektike koja bi ponudila (malo svetla na kraju tunela(& Nema ni svetla ni tunela& *ako se u ovim dramama $esto izvodi jasna dru'tvena kritika% ona ne ra$una na dijalekti$ki preokret2 na kontinuitet i projekciju budu!nosti& 4ne simptomatski pokazuju da je Srbija post-istorijsko tranzicijsko dru'tvo post-identitetsko# subjekta% koji se uspostavlja i dezinte#ri'e svako#a dana% do detalja odre.en #lobalnim dru'tvenim tokovima koje niti poznaje niti je u stanju da na njih deluje& * tako% iako se u ovom trenutku radi ve! o periodu od oko $etiri #odine da se ovaj dramski korpus proizvodi% on jo' uvek nije sistemski prihva!en i podr+an od strane lokalno# (sveta teatra( na na$in na koji su to bile drame Srbljanovi!eve i Markovi!eve& Razlo#e za to sam donekle objasnila njihovom dis)unkcionalno'!u Bsimptomatskim statusomC sa aspekta dru'tvene dinamike% pa !u sada izlo+iti relativno sistematizovan pre#led te produkcije sa aspekta institucionalnih pozicija&H 1er upravo institucionalni status ovih drama i jeste
<

Mislim na simptom u materijalisti$ko-psihoanaliti$kom zna$enju kod MarGa i Aacana% koje je razradio Ii+ek= vid& Slavoj Ii+ek% he Su/lime 0/1ect of (deolo"4, erso% Aondon-NeJ Kork% 69L9% i 3MoJ Did MarG *nvent the SNmptomO5% u 5appin" (deolo"4% isti BedC% erso% Aondon% 699H H Ne pretendujem na sveobuhvatan pre#led dramske produkcije novih pisaca u Srbiji% ve! !u sistematizovati onaj deo te produkcije koji sam uspela da istra+im= a posebno ne pretendujem na objektivan pre#led% jer

#lavni pokazatelj njihove neprijatne simptomati$nosti i ujedno obja'njenje za'to njihove teoretizacije jo' uvek nema& Drame novih doma!ih pisaca do sada u#lavnom nisu izvo.ene u repertoarskim #radskim i dr+avnim pozori'tima Srbije% a naro$ito ne na njihovim #lavnim BvelikimC scenama% ali su ovi tekstovi ipak prona'li svoje alternativne puteve izvo.enja i na taj na$in dosta brzo postali dostupni publici& Njihova izvo.enja se tako vezuju za nezavisnu teatarsku instituciju , Bite) teatar u Beo#radu Bproiza'lu iz B*0E>aC% #de su izvedene drame North Force% 788:& i Crvena% 788<= kao i za pozori'nu scenu Studentsko# kulturno# centra u Beo#radu Bod 69P8ih poznato# po podr'ci alternativnoj i eksperimentalnoj umetni$koj produkcijiC% #de je izvedena trilo#ija drama novih doma!ih pisaca u okviru omnibusa )eo"rads%e pri6e2 ESCape% )eo"rad*London i $latna udica% 788<& 0u su i pojedina$ni slu$ajevi izvo.enja u beo#radskim pozori'nim ku!ama Bu#lavnom na (malim( scenamaC2 na maloj sceni Beo#radsko# dramsko# pozori'ta% #de je izvedena drama #lupa% 7888= na maloj sceni Ateljea 767% #de je izvedena drama Fantomi% 788:% a za 788H& se priprema izvo.enje drame Veli%a /ela .avera= i na sceni sprat Narodno# pozori'ta% Beo#rad% #de je izvedena drama (ntimus% 788<= na B*0E>u% #de je 788<& u *#raonici "lato "lus izvedena di#italna predstava drame 2siho.a i smrt autora, koautora Maje "elevi!= a zatim i u pozori'tu u Subotici% #de se za 788H& priprema izvo.enje Lera& Me.u radio izvedbama novih doma!ih drama izdvajam radio drame po tekstovima 0peraci1a emocionalna ver/ali.aci1a B788<C i Svi dru"i Milene Bo#avac B788:C% na ** pro#ramu Radio Beo#rada& 1avna $itanja se poslednjih #odina pojavljuju kao $est na$in predstavljanja drama ovih autora publici&& Do sada su izvo.ena u okviru projekta za razvoj dramsko# teksta Nova Drama BNADAC na sceni sprat Narodno# pozori'ta% Beo#rad% #de su 788:& $itane drame Ler i Dra"i tata= na )estivalu Nevinost , projekat: u Novom Sadu% #de je izvedeno javno $itanje drame Deca u Formalinu% 788:= u Nacional 0heatretu u 4slu BNorve'kaC% #de su u okviru radionice Det Apne 0heatreta koja je rezultirala omnibusom 77++ septem/ar $itane drame Maje "elevi!% Milene Bo#avac i Milene Depolo= kao i na

ovaj tekst% ma kako bio iskorak iz mo# teorijsko# rada% je ve! i polazno teorijski a ne nau$ni BistorijskiC&&

sho8case )estivalu Northern EGposure Eriters u Aidsu B BC% 788<% #de je $itana drama Dra"i tata= a Fantomi su $itani% sem u Aidsu% u Minsku i Aondonu& Publikovanje ovih tekstova je prilino retko i do sada su se pojavili u asopisu za teoriju izvoakih umetnosti TkH i pozorinom asopisu Teatron, iz Beograda. U TkHu su objavljene drame Maje Pelevi Psihoza neartikulisanih fragmenata; ili dramski kola o jednoj verbalnoj iluziji i Cyberchick vs. real life, a u Teatronu drame TD!, Zelena ku a i !elika bela zavera. Nije bezna$ajno pomenuti da ove drame Bsem u par izuzetakaC u teatrima i na radiju ne re+iraju ve! a)irmisani doma!i reditelji% ve! tako.e autori iz novije rediteljske #eneracije2 1elena Bo#avac% Ana 0omovi!% Sla.ana /ilibarda% Boris Aije'evi!% *va Milo'evi!&&& *sto u#lavnom va+i za ostale umetni$ke saradnike Bsceno#ra)e% kostimo#ra)e% #lumce i drC& 4 sistemskom% institucionalnom omo#u!avanju% podr'ci% a naro$ito razvijanju i podsticanju ove dramske produkcije ne mo+e biti re$i& /oliko-toliko sistemsku podr'ku joj u istra+iva$ko-stvarala$kom smislu pru+a projekat NADA% a u produkcijskom smislu Bite) teatar i Studentski kulturni centar& Strukturalno% umetni$ka scena pretpostavlja nu+nu povezanost i uticaje% inter* proi.vodn1u tri bazi$na elementa2 prvostepene umetni$ke prakse% dru#ostepenih diskursa i institucije sa njenom or#anizacionom in)rastrukturom& * upravo je artikulisana interproizvodnja ono 'to lokalnoj produkciji drama novih pisaca nedostaje a 'to je% paradoksalno% jedna od njenih bazi$nih determinatni& ? tom smislu% o njoj i pi'em kao o drami bez scene& Strukturirana i proizvedena ovako% savremena dramska produkcija novih autora u Srbiji Bkao daC na izvestan na$in osporava lo#iku (sveta umetnosti( uspostavljenu u okviru analiti$ke estetikeD i rede)ini'e neo-materijalisti$ka razmatranja odnosa polu-autonomnih dru'tvenih ozna$iteljskih praksi% me.u kojima umetnost spada u one povla'!ene%

Mislim na lo#iku po kojoj da bi umetni$ko delo bilo mo#u!e Bproizvedeno i prihva!eno kao umetni$koC mora postojati razra.en svet umetnosti Bdru#ostepeni diskursi% znanja% istorija% atmos)era% in)rastrukturaC koji !e #a omo#u!iti= vid& Arthur Danto% 3ArtJorld5% u 2hilosoph4 Loo%s At the Arts9 Contemporar4 Readin"s (n Aesthetics% 1oseph Mar#olis BedC% 0emple ?niversitN "ress% "hiladelphia% 69LP% str& 6HH-6D

izuzetne% po Althusseru (ideolo'ke dr+avne aparatuse(&P S jedne strane% recentna drama novih pisaca Bkao daC je preduhitrila svoje dru#ostepene diskurse Bkritiku% teatrolo#ijuC% a s dru#e Bkao daC je nastala dis)unkcionalno sa aspekta dru'tvenih propozicija i statusa& Me.utim% obe ove pretpostavke , postavljene tako jednozna$no , mada na prvi po#led deluju kriti$ki% su veoma opasne jer su u neproblematizuju!em skladu sa lokalnom teatarskom doksom& Radi se o tome da njen minimalni konsenzus i jeste kvazi umerenomodernisti$ki truizam o umetnosti kao izuzetnoj i nepredvidivoj praksi% koja se pojavljuje niotkuda% a u slu$aju teatra je i e)emerna% pa se u jednom neponovljivom trenutku neposredno do+ivi i zatim odlazi putem ve$nosti ili zaborava& Me.utim% to (niotkuda( nije intuitivno% ako to zna$i nematerijalno% tj& nedru'tveno& 4dnosno svako (niotkuda( je% deridijanski re$eno% materijalni tra# tra#a% jer ta neuhvatljiva umetni$ka intuicija (niotkuda( je slo+eni mehanizam interpeliranja% prepoznavanja i materijalno# aktiviranja pre!utnih propozicija konteksta samo# rada& *sto tako% (neposredni do+ivljaj( u umetnosti% kao i njeni (putevi ve$nosti( i (putevi zaborava( nisu ni'ta neuhvatljivo% nepredvidivo i nekazivo& Naprotiv% to su arbitrarne Bobi$no pre!utneC odluke sveta umetnosti% odnosno teatra u sasvim materijalnim mre+ama diskurzivnih institucija dru'tva i umetnosti& Sto#a% upravo to nemanje scene% to !utanje o novoj dramskoj produkciji pa i upadljivoj pojavi ve!e# broja novih autora ide na ruku odr+avanju statusa :uo kojim dominantna srpska teatarska paradi#ma asimiluje novu dramu% koja joj pro#ramski izmi$e& *zmi$e% svojom mikro-politi$kom taktikom i odbacivanjem veri)ikacije sveobuhvatnim dru'tvenim meta-diskursom& A to je ono 'to se mora prevideti% prikriti i isklju$iti zarad o$uvanja ima#inarno# totaliteta totaliteta dru'tva% totaliteta koji se raspada na svakom koraku nje#ovo# realno# )unkcionisanja& Zato ovim tekstom poku'avam da izvedem dva poteza2 da zapo$nem umre+avanje lokalnih dru'tvenih% kulturalnih i umetni$kih tekstova koji jesu previ;ena plat)orma na kojoj se pojavila i deluje nova dramska produkcija i sa koje se ona mo+e recipirati% kao i da time utemeljim $vr'!u diskurzivnu scenu za budu!e drame koje !e se razvijati iz ovo# aktuelno# korpusa&
P

4vim ciljam na dru'tvenu uz#lobljenost nove dramske produkcije u Srbiji% a pre sve#a njenu Bdis-C )unkcionalnost sa aspekta dominatnih ideolo#ija% politi$kih paradi#mi i tranzicijske ekonomije& 0u polazim od Althusserove teorije o ideolo'kim dr+avnim aparatusima% a konzistentnu razradu vid& u 3?metnost% dru+ba;tekst5% BSlavoj Ii+ek% Mladen Dolar% Rastko Mo$nik% Danijel Aevski i 1ure Miku+C% 2ro/lemi* Ra.prave% 't& :-H% Ajubljana% 69PH&

Zato se jo' jednom vra!am na mesto simptoma aktuelno# srpsko# dru'tveno-kulturalno# konteksta u kojem postoji nu+na pukotina% hrapavi 'av% zastoj simboli$ke proizvodnje% mesto na kom deluje simptom& Savremeno srpsko dru'tvo je temeljno odre.eno procesom post-socijalisti$ke tranzicije&L "rethodna decenija je bila decenija sloma komunisti$ko# re+ima i socijalisti$ko# dru'tva kao velikih humanisti$kih sistema& ? doba Milo'evi!eve Srbije% to dru'tvo je do temelja sru'eno pod kriminalnim socijalisti$ko-nacionalisti$kim re+imom koji je poku'avao da zaustavi procese #lobalizacije i tranzicije% intencionalno se izmi$u!i doma'aju me.unarodnih prava% udru+enja i sporazuma& Na taj na$in% Srbija je tokom 6998ih ekono-politi$ki otvorila prostor da se unutar nje uspostave veliki dru'tveni meta-narativi koji su imali jasne )unkcije ideolo'kih dr+avnih aparata& "arlamentarnim izborima i masovnim protestima re+im je sru'en H& oktobra 7888% demokratska opcija dolazi na vlast i po$inje dru#a )aza tranzicije& 0o je proces u kom se Srbija uklju$uje u #lobalne tokove i trans)ormi'e u liberalno-kapitalisti$ko dru'tvo% kao i sva ostala postsocijalisti$ka dru'tva& *pak% nova srpska demokratija u#lavnom nije internacionalna= ona dodu'e nije vi'e ratni$ka ali je tako.e pro-nacionalisti$ka& /onzervativne dru'tvene sna#e ja$aju i nastaju!a srednja klasa postaje ($uvar prolaza( za uznemiruju!e socijalne prakse& "o$etkom 788<& na vlast dolazi prili$no desna opcija2 demokratska #ra.anska desnica& Ali tokom dru#e tranzicijske )aze% na dru'tvenom makro-nivou postaje o$i#ledno da srpsko dru'tvo ne da nema i nije u stanju da proizvede% ve! vi'e nema pravo ni na jedan sopstveni makro-diskurs koji !e veri)ikovati nje#ove mikro-prakse& Franice Srbije se nu+no mada sporo otvaraju& 0o se realizuje i na simboli$kom i na doslovnom nivou% a u kontekstu ovo# teksta se pre sve#a odnosi na to da su putovanja na usavr'avanja% radionice% simpozijume i sl& u inostranstvu ponovo mo#u!a% razmena in)ormacija lak'a% suo$enje sa svetskom scenom sve va+nije% da su inostrani $asopisi i knji#e dostupniji% da strani teatri i umetnici s vremena na vreme #ostuju i da% pored to#a% dolazi do razvoja kablovske televizije i interneta& Sve to neminovno sna+no uti$e na dramsku produkciju novih autora& Ali% to istovremeno $ini da je odr+avanje totaliteta totaliteta Srbije kao dru'tva-ostrva na peri)eriji sveta realno nemo#u!e&& 4n se sada mora $uvati na ima#inarnom planu% jer se nje#ovim
L

4vde !u za taj makro-dru'tveni okvir savremeno# srpsko# teatra dati samo par klju$nih teza% a temeljniju analizu vid& u Ana ujanovi!% 3"er)ormance Si#ni)iers( Class Stru##le= Contribution to discussion on contemporarN Serbian theatre scene5% 5ont4 heater, AntJerpen% April 788<

#ubitkom Srbija upisuje na #lobalnu mapu na mestu koje joj je odre.eno a ne koje ona kao akter istorije i makro-strukture sama uspostavlja& * na mestu te pukotine% ova dramska produkcija se uspostavlja kao simpomatska2 i omo#u!ena tim dru'tvom i uznemiruju!a za nje#a% jer pokazuje ono 'to je za to dru'tvo konstitutivno a ono #a mora skrivati& 1o' neko vreme& 1o' kratko& 1o' samo malo& Ali simptom je na kompleksan na$in dis)unkcionalan% imanentan dru'tvu koje #a previ.a i isklju$uje= nje#ov 'av% mesto opiranja% hrapavost&& Drama bez scene je% dakle% drama kojoj nije sistemski za#arantovana i omo#u!ena scenska izvedba pa $esto ostaje kao dramski tekst& 0o je drama koja nema in)rastrukturno razvijen lokalni svet teatra kao svoj radni okvir% ne#o nastaje kao nje#ov simptomski eksces& A pre sve#a% drama bez scene je drama koju dominiraju!a diskurzivna plat)orma teatra ne omo#u!ava i podr+ava% drama koja radi na (dru#oj sceni( dru'tva i teatra% na sceni nesvesno#% na kojoj pokrenuti ozna$itelji stalno podrivaju Zakon scene&& ? tom smislu% ovaj tekst je teorijski diskurs pokrenut sa te dru#e scene lokalno# teatra% koji teoretizuju!i dramsku produkciju novih autora u Srbiji pokazuje #de i kako dominantni #latki diskurs srpsko# tranzicijsko# teatra prikriva svoje bolne 'avove& Evo #a sad taj 'av& "a% evo kona$no i pokrenute scene& e%st 1e pisan .a i, u ver.i1i na slovac%om 1e.i%u, o/1avl1en u< casopisu Divadlo v med.icase, )ratislava, dec+ =>>?+ Ver.i1a na srps%om 1e.i%u o/1avl1ena 1e u< casopisu Scena, Novi Sad, dec+ =>>?+ $ahval1u1emo se Divadlu v med.icase na ustupl1enim autors%im pravima+