SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I

DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.




WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI
RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM
MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI
VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO
DA MOETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI
GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE
GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE
NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM
MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE
DOBITI NA NAEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
KONTAKT FORMI.
w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
2

SADRAJ:

1. Evrpski parlament....3
1.1. Osnivanje Evropskog parlamenta...3
1.2. Sastav i unutranja organizacija Evropskog parlamenta....3
1.3. Ovlaenja Evropskog parlamenta.5
1.4. Sedite Evrposkog parlamenta...8
1.5. Uloga Parlamenta u drugom i treem stubu EU9
1.6. Promene koje donosi Ustav9
1.7. Budunost Parlamenta10
2. Literatura..12






















w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
3

1.EVROPSKI PARLAMENT
1.1. Osnivanje Evropskog parlamenta

Evropski parlament je jedno od tri glavna predstavnika tela Unije druga dva su Savet
ministra i Komisija, ali parlament jo uvek nije i glavno zakonodavno telo EU.
Evropski parlament se, od 1979. godine, neposredno bira od strane graana Evropske unije na
svakih pet godina. Do tada je svaka drava lanica delegirala odreeni broj predstavnika iz svog
nacionalnog parlamenta u Evropski parlament.
EP predstavlja graane zemalja-lanica EU. U poetku su Evropska zajednica za ugalj i elik,
Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju imale Parlamentarnu
skuptinu u koju su nacionalni parlamenti delegirali svoje predstavnike. Ova skuptina je u
saradnji sa Savetom donosila odluke vezane za budete sve tri zajednice. Imala je, osim toga,
pravo da kontrolie i da bude obavetena o aktivnostima Saveta i Komisije. Od 1958. godine
skuptina se poela nazivati Parlamentom, ali je taj naziv potvren tek Jedinstvenim evropskim
aktom, koji je stupio na snagu 1987. godine. Tim aktom je Parlament dobio i mnogo vaniju
politiku i zakonodavnu ulogu, uvoenjem postupka saodluivanja sa drugim telima.Na osnovu
Akta o ozboru poslanika u Evropskom parlmentu (1976), uvedeni su neposredni izbori za
Evrpopski parlament. Prvi direktni izbori za Evropski parlament odrani su juna 1979., tako to
je svaka drava lanica promenila spstveni izborni sistem. Sledei direktni izbori odrani su u
skaldu sa petogodinjim mandatom poslanika 1984., 1989., i 1994. godine.
Nadlenosti Parlamenta danas, izmeu ostalog, ukljuuju kontrolu Saveta i Komisije.
Proirivanje nadlenosti Evropskog parlamenta potvrdivale su postepene izmene Osnivakih
ugovora - Jedinstveni evropski akt, Ugovor iz Mastrihta i Ugovor iz Amsterdama, kao i druge
neugovorne odredbe (meuinstitucionalni sporazumi izmeu Parlamenta, Saveta i Komisije).
Ipak, njegove nadlenosti su jos ograniene u podrujima politika EZ/EU koja zahtevaju vee
trokove, poput Zajednike spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), Pravosua i unutranjih
poslova


1.2.Sastav i unutranja organizacija Evropskog parlamenta

Od poetnih 78 imenovanih zastupnika Evropske zajednice za ugalj i elik 1952. Evropski
parlament danas ima 732 neposredno izabrana zastupnika, s time da je Ugovor iz Amserdama
ograniio dalji rast broja zastupnika na 700, a Ugovor iz Nice na 732. Broj zastupnika
rasporeen je prema kvotama koju svaka drava lanica dobija na osnovu zajednikog
dogovora svih lanica EU.
1


1
Ljerka Mintas-Hodak, Uvod u EU
w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
4
Poslanici se biraju direktno na period od pet godina, Evropski parlament zaseda uglavnom u
Strazburu. Komiteti su u Briselu, a sekreterijat u Luksemburgu.
Evropski parlament sastavljen je od direktno izabranih predstavnika naroda iz drava
ujedinjenih u Evropsku uniju i predstavlja izraz politike volje dravljana drava lanica EU.
Na osnovu Akta o izboru poslanika u EP (1976), uvedeni su neposredni izbori za EP. Prvi
direktni izbori za EP odrani su juna 1979. godine, tako to je svaka drava lanica primenila
sopstveni izborni sistem. Sledei izbori odrani su 1984., 1989., 1994., u skladu sa
petogodinjim mandatom poslanika.
2

Evropski parlament su inili 626 lanova, posle proirenja EU na vedsku, Finsku i Austriju, od
1955. godine. Posle petog proirenja EU , 2004., Parlament broji 732 neposredno izabrana
poslanika. Poslanici su grupisani po politikoj pripadnosti, a ne na osnovu nacionalnog
svrstavanja, to Evropski parlament ini komunitarnom institucijom nadnacionalnog karaktera.
Raspodela mesta meu dravama lanicama u EP zasniva se na dva merila: proporcionalnost
izmeu broja biraa i broja njihovih predstavnika i merilo predstavljenosti najmanjih drava
lanica. Evropski parlament ima sedam politikih grupa , kao i neke tzv. nepridruene lanove
(van politikih grupa). To su sledee partije u aktuelnom sazivu Parlamenta do sledeih
neposrednih izbora u 2009. (situacija jula 2005.):
1. Evropska narodna stranka Evropske demokrate (36,44%);
2. Partija evropskih socijalista (27,53%);
3. Savez demokrata i liberala za Evropu (12,19%);
4. Evropska federacija zelenih (5,75%);
5. Evropska jedinstvena levica (5,62%);
6. Evropa za nezavisnost i demokratiju (4,79%);
7. Unija za Evropu nacija (3,70%).

Evropski parlament ima 20 stalnih komiteta, koji pripemaju plenarna zasedanja EP, sainjavaju
miljenja EP na predloge akata Komisije upuenih savetu, izrauju amandmane na zajednike
stavove Saveta, kao i predloge rezolucija Evropskog parlamenta.. Evropski parlament osniva i
podkomitete, privremene komitete za odreena pitanja ili istraivake komitete. Biro je
sastavljen od predsednika i 14 potpresednika i njegova osnovna uloga je da upravlja
aktivnostima Evropskog parlamenta i njegovih komiteta. Konferencija predsednika, u sastavu
od presednika Evropskog parlamenta i Predsednika politikih grupa, organizuje rad Evropskog
parlamenta i utvruje dnevni red plenarnih zasedanja. lanovi Evropskog parlamenta mogu na
plenarnim sednicama EP kako u svoje ima tako i u ime komiteta ili kao predstavnici svoje
politike grupe.
Evropski parlament imenuje Ombudsmena (posrednika), koji je ovlaen da prima albe
pravnih i fizikih lica iz drava lanica u vezi loeg rada komunitarnih organa , osim Suda
pravde i Prvostepenog suda u vrenju njihovih funkcija.
Prema tome, pod pravnim i fizikim licima iz drava lanica podrazumevaju se sva fizika lica
sa prebivalitem na teritoriji EU i pravna lica sa statutarnim seditem u nekoj od drava lanica.
Ombusmen, po prijemu albe pokree istragu, a moe je pokrenuti i na svoju inicijativu. Od
pokretanja istage su izuzete injenice koje su predmet, ili su bile predmet sudskog postupka.
Ombusmen je, kada vri svoje funkcije, potpuno nezavistan. Ombusmen obavetava instituciju,

2
Ljerka Mintas-Hodak, Uvod u EU
w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m