4.

PREKIDAKA ALGEBRA

Digitalna kola su: KOMBINACIONA ILI SEKVENCIJALNA.

Kombinaciona kola imaju izlaze koji zavise samo od trenutnog (tekueg) stanja na
njihovom ulazu
Sekvencijalna kola imaju izlaze ija vrednost zavisi od tekuih stanja ulaza i od istorije
kroz koju je kolo prolo.
Analiza kombinacionih kola polazi se od elektrine eme i opisuje se funkcija kola.
Sinteza kombinacionih kola polazi se od funkcije i trai se logika ema kola koje realizuje
polaznu funkciju.


Teorijska osnova za analizu i sintezu digitalnih kola je BINARNA BULOVA ALGEBRA
koju je ENON prilagodio za korienje u digitalnim (prekidakim) kolima tako to je otvoren
prekida ili zatvoren prekida povezao sa binarnom bulovom varijablom x koja ima oblast
definisanosti od dve take {0,1}.

4.1. AKSIOMI (POSTULATI) PREKIDAKE ALGEBRE

Aksiomi su minimalan set osnovnih definicija koje se usvajaju kao istinite.

1) binarna varijabla ima oblast definisanosti od dve take

0 1 `) 1 (
1 0 ) 1 (
=
=
x je ako x A
x je ako x A



2) komplement (prim (`))

0 ` 1 `) 2 (
1 ` 0 ) 2 (
= = =
= = =
x x je tada x je Ako A
x x je tada x je Ako A

prim (`) je operator negacije (komplement)


3) logiko mnoenje logiko sabiranje

1 1 0 0 1 5`) (A 0 0 1 1 0 5) (A
0 0 0 4`) (A 1 1 1 4) (A
1 1 1 3`) (A 0 0 0 3) (A
= + = + = =
= + =
= + =


"" i "+" su binarni operatori

4.2. TEOREME PREKIDAKE ALGEBRE

Teoreme sa jednom varijablom


0 ` `) 5 ( 1 ` ) 5 (
/ 0 `)` ( ) 4 (
`) 3 ( ) 3 (
0 0 `) 2 ( 1 1 ) 2 (
1 `) 1 ( 0 ) 1 (
= = +
= +
= = +
= = +
= = +
X X T X X T
X X T
X X X T X X X T
X T X T
X X T X X T

Teoreme se dokazuju svoenjem na aksiome za x = 1, pa za x =0.

Teoreme sa dve i tri varijable

Z X Y X Z Y Z X Y X T
X Y X Y X T
X Y X X T
Z Y X Z X Y X T
Z Y X Z Y X T
X Y Y X T
+ = + +
= +
= +
+ = +
+ + = + +
+ = +
` ` ) 11 (
` ) 10 (
) 9 (
) ( ) 8 (
) ( ) ( ) 7 (
) 6 (

) ` ( ) ( ) ( ) ` ( ) ( `) 11 (
`) ( ) ( `) 10 (
) ( `) 9 (
) ( ) ( `) 8 (
) ( ) ( `) 7 (
`) 6 (
Z X Y X Z Y Z X Y X T
X Y X Y X T
X Y X X T
Z Y X Z X Y X T
Z Y X Z Y X T
X Y Y X T
+ + = + + +
= + +
= +
+ = + +
=
=


Teoreme sa n varijabli





[ ]
1 2 1 2
1 2 1 2
1 2 1 2
( 12) ...
( 12`) . . .
( 13) ( ... )` ` ` ... `
( 13`) ( ... )` ` ` ... `
( 14) ( , ,..., , , ` ( `, `,..., `, , )
n n
n n
n n
T X X X X
T X X X X
T X X X X X X Demorganova teorema
T X X X X X X Demorganova teorema
T F X X X F X X X
+ + + =
=
= + + +
+ + + =
+ = +


]

Promenljive se invertuju, a znaci "" i "+" se zamene. To je generalizovana Demorganova teorema.


[ ] [ ) ,..., , 0 ( ` ) ,..., , 0 ( ) ,..., , (
) ,..., , 0 ( ` ) ,..., , 1 ( ) ,..., , ( ) 15 (
2 1 2 1 2 1
2 1 2 1 2 1
n n n
n n n
X X F X X X F X X X X F
X X F X X X F X X X X F T
+ + =
+ =


Ovo su enonove ekspanzione teoreme.

(METATEOREMA) Svaki iskaz u prekidakoj algebri ostaje istinit kada se u originalu zamene:
konstante "1" sa "0" i obratno i
operatori "" sa "+" i obratno.

4.3. Predstavljanje logike (prekidake) funkcije



Svi zapisi prekidakih funkcija daju istu informaciju. Prekidaka funkcija F sa promenljivim X, Y, Z:
F = F (X, Y, Z)

se moe predstaviti tabelarno tako to se u tabeli izlistaju sve take u oblasti definisanosti
funkcije i zabelei vrednost funkcije na svakoj taki oblasti definisanosti.

n binarnih varijabli daje 2
n
taaka u oblasti definisanosti.
Tabela ima n kolona za varijable plus jednu kolonu za vrednost funkcije i 2
n
vrsta. Svaka
kombinacija varijabli daje binarno zapisanu brojnu vrednost koja se zove indeks. Tabeli se
dodaje i kolona sa indeksom.

F = F (X, Y, Z)

i X Y Z F
0 0 0 0 0
1 0 0 1 1
2 0 1 0 0
3 0 1 1 1
4 1 0 0 1
5 1 0 1 1
6 1 1 0 0
7 1 1 1 1

Bulova funkcija se moe zapisati i preko indeksa na kojima ima vrednost 1 (dualno preko 0):

F
1
= {1, 3, 4, 5, 7} F
0
= {0, 2, 6}

Bulova funkcija se moe zapisati algebarski:

- kao suma potpunih proizvoda varijabli
- kao proizvod potpunih suma varijabli

Potpun proizvod n varijabli je logiki proizvod duine n u kome se svaka varijabla pojavljuje
samo po jednom kao original/ ili kao komplement. Osobina potpunog proizvoda je da je jednak 1
samo u jednoj taki ooblasti definisanosti (SLOGU) od 2
n
taaka. Stoga se Bulova funkcija od n
promenljivih zapisuje algebarski tako to se napie potpun logiki proizvod za svaku taku oblasti
definisanosti na kojoj je funkcija jednaka 1 i ti proizvodi se saberu. Tako se dobija SUMA
POTPUNIH PROIZVODA.

Primer za funkciju iz tabele:

XYZ Z Y X Z Y X YZ X Z Y X Z Y X F F + + + + = = ) , , (

POTPUNA SUMA n varijabli je logika suma duine n u kojoj se svaka varijabla javlja samo
jednom kao original ili kao komplement. Ima osobinu da je 0 samo u jednoj taki oblasti
definisanosti. Proizvod potpunih suma daje vrednost funkcije.

Primer za funkciju iz tabele:

) ` ` )( ` )( ( ) , , ( Z Y X Z Y X Z Y X Z Y X F F + + + + + + = =
Uproavanje algebarskih izraza za bulove (prekidake) funkcije se vri primenom teorema
prekidake algebre.

Primer:

( , , ) F F X Y Z XY Z = = +

XY je delimian (nepotpun) proizvod. Dualno vai za nepotpunu sumu.


4.4. Analiza kombinacionih kola

Polazi se od nacrtane simbolike eme kombinacionog digitalnog kola koje ima k ulaza i l
izlaza.
Nacrta se tablica sa 2
k
vrsta (take definisanosti funkcije) i k + l + 1 kolona. Dodatna kolona
je za indeks.
Postave se vrednosti ulaznih promenljivih na prvi slog i = 0. Poznavajui funkcije svakog
elementa eme, izraunava se vrednost izlaza za i = 0.
Postupak se nastavlja za i = 1, 2, . . . , 2
k
-1.

Primer:

i X Y Z F
0 0 0 0 0
1 0 0 1 1
2 0 1 0 0
3 0 1 1 1
4 1 0 0 1
5 1 0 1 1
6 1 1 0 0
7 1 1 1 1





Analiza daje funkciju iz tabele u 4.3.


4.5. Sinteza kombinacionih kola

Kombinaciona mrea obavlja neki koristan posao.
Sinteza kombinacione mree se sastoji od:
1. iznalaenja algebarskog zapisa koji predstavlja prekidaku funkciju,
2. realizacije prekidake funkcije sa logikim elementima.

PRIMER:

KORISTAN POSAO: Napraviti kombinaciono kolo koje na svom izlazu detektuje parne brojeve
u opsegu od 0 do 15 koji su u binarnom zapisu dovedeni na ulaz.

Blok - ema KOMBINACIONE MREE KM




ALGEBARSKI ZAPIS PREKIDAKE FUNKCIJE:

F = X`Y`Z`W` + X`Y`ZW` + X`YZ`W` + X`YZW` + XY`Z`W` + XY`ZW` + XYZ`W` + XYZW`




Oigledno je da sloenost prekidake mree, a time i broj komponenata, direktno zavisi od
sloenosti algebarskog zapisa prekidake funkcije. Uproavanje algebarskog zapisa prekidake
funkcije zove se MINIMIZACIJA i ona dovodi do smanjenja hardvera za realizaciju kombinacione
mree.

4.6. Minimizacija kombinacionih kola

Minimizacija kombinacionih kola se svodi na uproavanje (minimizaciju) prekidakih funkcija.
Veina metoda minimizacije se BAZIRA na teoremi (T10), (T10'):

(PROIZVOD PROMENLJIVIH)X' + (PROIZVOD PROMENLJIVIH) X = PROIZVOD PROMENLJIVIH
X`(Y`Z`W`) + X(Y`Z`W`) = Y`Z`W`

DUALNO:

(SUMA PROMENLJIVIH +Y)(SUMA PROMENLJIVIH+Y`) = (SUMA PROMENLJIVIH)


Metodi minimizacije

- ALGEBARSKI uproavanje algebarskih izraza za prekidake funkcije pomou teorema.
Mana, nema kriterijuma koji kae da li je dobijena najprostija forma
funkcije.
- TABLINO koristi se tablino predstavljena prekidaka funkcija i raunarski program
za uproenje zapisa funkcije; METOD KVIN-MEKKLASKI.
- GRAFIKI koriste se posebno definisane tablice koje vizuelno stavljaju jednu do
druge take iz oblasti definiosanosti prekidake funkcije koje se razlikuju
u vrednosti samo jedne varijable (SUSEDNE TAKE). To omoguuje
SAIMANJE LOGIKIH PROIZVODA po teoremi (T10), (DUALNO
SUMA) i uproenje zapisa prekidake funkcije-METOD KARNOOVIH
MAPA.

MINIMIZACIJA POMOU KARNOOVIH TABLICA

Karnoova tablica je forma tablinog zapisa prekidake funkcije koja vizuelno stavlja jednu
pored druge susedne take u oblasti definisanosti prekidake funkcije. Dve take definisanosti su
susedne ako su sve promenljive koje definiu te take iste vrednosti, osim jedne koja sa pravom
vrednosti definie jednu taku, a sa komplementom drugu taku oblasti definisanosti.


Primer:



W Z Y X ZW Y X


Znaaj susednih taaka u oblasti definisanosti se vidi iz teoreme 10. Ako funkcija ima
vrednost 1 na dve susedne take, onda se takva funkcija moe predstaviti sa jednim nepotpunim
proizvodom, umesto sa zbirmom dva potpuna. Taj postupak se zove SAIMANJE.


Primer:

W Z Y X ZW Y X Z Y X + umesto

Time se uproava zapis funkcije, a samim tim i smanjuje sloenost kola za realizaciju
funkcije.

Karnoove tablice postavljaju susedne take u oblasti definisanosti fiziki (vizuelno) jednu do
druge.

ZAPIS BULOVE FUNKCIJE


F = F(X, Y)


Y
X
0 1
0 1
1 1


F = F
1
{1, 2}
DVE PROMENLJIVE
F = F(X, Y, Z)


YZ
X
00 01 11 10
0 1
1 1 1


F = F
1
{3,5,7}
TRI PROMENLJIVE
F = F(X, Y, Z, W)

ZW
XY
00 01 11 10
00 1
01 1
11 1
10

F = F
1
{2,4,12}
ETIRI PROMENLJIVE



F = F(X, Y, Z, W, A)
A = 0



00 01 11 10
00 1
01 1
11 1
10

F = F
1
{2,4,15,24,31}
PET PROMENLJIVIH



A = 1



00 01 11 10
00
01
11 1
10 1




NEPOTPUNO DEFINISANA PREKIDAKA funkcija ima jednu ili vie taaka u oblasti
definisanosti na kojima funkcija ima bilo koju vrednost, to se oznaava sa "b" ili sa "x". To su
situacije u praksi kada ulazne promenljive ne mogu da zauzmu neki skup vrednosti ili kada je za
primenu nevana vrednost funkcije u odredjenoj taki oblasti definisanosti..


Primer:

F = F(X, Y, Z, W) = F
1
(2, 5, 8, 10) i F
x
(3, 4, 6)

ZW
XY
00 01 11 10
00 x 1
01 x 1 x
11
10 1 x

Matematiki gledano, nepotpuno definisana prekidaka funkcija sa k "x"-ova je skup od 2
k

razliitih bulovih funkcija koje imaju istu vrednost na svim takama definisanosti, osim na onim
gde je ubeleeno "x".

MINIMAIZACIJA SUME PROIZVODA

Teorijski osnov je teorema T10.

Alat je Karnoova tabela.

Cilj je da se sve jedinice pokriju kubovima (grupama veliine 2
i
u pravougaonoj formi) tako, da broj
kubova bude najmanji, a da svaki kub bude to vei. To daje MINIMALNU SUMU PROIZVODA.

VEI KUB intenzivnije saimanje prostiji proizvod
MANJI BROJ KUBOVA manje sabiraka u sumi

Alat Vizuelna analiza koja treba da odgovori koliki je minimalni broj kubova najvee
veliine koji pokrivaju sve jedinice.

Savet Prvo pokriti 1 koja moe samo na jedan nain da se pokrije.

Pravilo - "x" se uzima za 1 ako je to zgodno za poveanje veliine kuba jer to daje prostiji
(manji) logiki proizvod;
- "x" se uzima za 0 ako nije prethodni sluaj da se ne bi dodavali novi sabirci u sumi.


PRIMER:



YZ
X
00 01 11 10
0 0
1
1 0
1
1
1 1 1


* moe i viestruko pokrivanje jedne 1
(F (X,Y,Z) = X + Z)


ZW
XY
00 01 11 10
00 x
01 1 1 x
11 1 1 x x
10 1 x x

(F (X,Y,Z) = Z Y W X + )


YZ
X
00 01 11 10
0
1 0 b
1
1 1 b b b

* susedno je krajnje desno i krajnje levo
Z (F (X,Y,Z) = )


ZW
XY
00 01 11 10
00 1 1
01 1 1
11 1 1 1
10 1 1

(F (X,Y,Z) = XZW Z Y Z X W + + + Z )

ZAPISIVANJE MINIMALNE SUME PROIZVODA IZ KARNOOVE TABELE SA
UCRTANIM KUBOVIMA

Slogovi unutar jednog kuba se saimaju. Po obavljenom saimanju, svaki kub daje jedan
logiki proizvod koji pokriva slogove unutar kuba.

Pravilo: Kub je pravougaonik. Ide se du jedne stranice pravougaonika i pie se varijabla
koja je konstantna du stranice pravougaonika. Ako je varijabla 1, pie se
original; ako je varijabla 0, pie se se komplement. Prethodna operacija se ponovi
za drugu susednu stranicu pravougaonika i tako se formira minimalan logiki
proizvod za kub.
Videti primere uz prethodne tablice


4.7. Vremenski hazardi u prekidakim (kombinacionim) kolima

Realna kombinaciona komponenta (logiko kolo) ima vremensko kanjenje odziva (izlazni
signal - funkcija) u odnosu na promenu pobude (ulazni signal - ulazna promenljiva).

Stoga se razlikuje PRELAZNI (TRANSIENT) reim rada kombinacione mree od
USTALJENOG (STEADY-STATE) REIMA.

Prelazni reim se odvija od momenta promene ulazne varijable do momenta smirivanja
izlazne funkcije i odreen je ukupnim kanjenjem kroz kombinacionu mreu.

Po prestanku prelaznog reima nastaje USTALJENO STANJE. Dosadanja analiza
kombinacionih kola je raena kao da je trajanje prelaznog reima nula, to za realna kola nije
validno.

Problem kanjenja i prelaznog reima lei u injenici da se za vreme trajanja prelaznog reima
na izlazu kola mogu da uspostave kratkotrajna stanja koja su posledica kanjenja i ne odgovaraju
projektovanoj prekidakoj funkciji. Ta stanja daju netane vrednosti izlazne funkcije koje se zovu
GLIEVI (GLITCH). Za kolo koje moe da proizvede gli se kae da poseduje HAZARD
(HAZARD).

Logiki dizajn treba da iskljui hazard (mogunost pravljenja glieva).

PRIMER: STATIKI - 1 HAZARD

Za funkciju F (X,Y,Z) = YZ Z X + analizirati odziv na:

(X,Y,Z) = (1,1,1)
(X,Y,Z) = (1,1,0)

ako je kanjenje svakog kola
d




PRIMER: STATIKI - 0 HAZARD

Za funkciju F (X,Y,Z,W) = ) X Z)( Y )( Z (X Z W + + + + :

Promena (X,Y,Z,W) = (0,0,0,0) na:
(X,Y,Z,W) = (0,0,1,0)



PRIMER: Dinamiki hazard (pojava viestrukih glieva). Nastaje kada se odziv izazvan
promenom ulazne varijable prostire razliitim putevima sa razliitim kanjenjem
do izlaza.

F (X,Y,Z,W) = ) W Z X ) X X)(Y (W + + +



SA: (X,Y,Z,W) = (0,0,1,0) na (X,Y,Z,W) = (1,0,1,0)




Postoje tehnike za projektovanje "GLIFRI" kombinacionih mrea (mrea bez glieva).

Najefikasnije je korienje SINHRONIH MREA.

DIGITALNA MREA je SINHRONA ako se ulazi mogu menjati po vrednosti samo u
definisanim trenucima vremena, a vrednost izlaza mree se oitava (uzima) posle dovoljno
vremena od promene ulaza kada mrea ue u ustaljeno stanje. Sinhrone mree se kontroliu preko
taktnog impulsa.



- ulazi se menjaju za vreme
- izlaz se oitava za vreme T -

Kada se menjaju ulazi u proizvoljnom trenutku vremena, takva mrea je ASINHRONA i za
nju je potrebna analiza hazarda i eliminacija hazarda.

Sledi izlaganje o HARDWARE DESCRIPTION LANGUAGE (HDL)

Opis prikljuaka na mrei i njenog funkcionalnog ponaanja sa standardizovanim jezikom
(HDL) tako da se izborom ciljnog programabilnog hardvera postigne programiranje hardvera uz
pomo kompajlera koga je napravio proizvoa hardvera.