Srpski ministar privrede odrao lekciju cijelom Balkanu

DOSTA JE BILO Srbija vodi promaenu ekonomsku politiku u poslednjih deset godina. Ekonomsku politiku baziranu na javnoj potronji, uvozu, dravnoj privredi, subvencijama, bacanju novaca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i veitoj nadi u strane investitore koji e preporoditi Srbiju. Ovo ivo blato nas je kotalo ne samo izgubljenih deset godina, ve i 300.000 izgubljenih radnih mjesta, unitene privrede, javnog duga na nivou 60% BDP i deficita koji ove godine a i naredne prelazi 6%. Nae nada u strane investitore kao spasioce Srbije mitskih je dimenzija. Od nje moda je jedino vea elja da izbjegnemo suoavanje s realnou. I elja da se ne promijenimo. Da sve ostane isto. A da nama nekim udom bude bolje. Poto nismo u stanju da se promijenimo, logino je da su nam strani investitori jedino rijeenje. Jer druge nemamo. Oni su nam omiljeni neizreeni izgovor zato i nije tako strano to se ne mijenjamo. Neko drugi e umjesto nas. Umjesto da radimo, mi smo zamislili da e stranci doi da razviju nau privredu. Ovo je naravno kapitalna budalatina. Svi investitori, domai i strani, posluju zbog profita. Ako sami sebi ne pomognemo, nee nam niko pomoi. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude domaa privreda. Domai privrednici. Domai investitori. Domau privredu ine sva privredna drutva koja posluju u Srbiji, zapoljavaju u Srbiji i plaaju porez u Srbiji, bez obzira na to da li su u vlasnitvu graana Srbije ili stranih lica. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude rastereenje domae privrede i stvaranje dobre poslovne klime za poslovanje. Najbolji nain da privuete i strane investitore jeste da napravite zdravu dravu i dobro poslovno okruenje za domau privedu. Najbolji isgnal stranim investitorima jesu uspjeh i profit domaih firmi. Strani investitori su nam potrebni i oni su poeljni. Ali, strani investitori su lag na torti. Domai a privreda je torta. Nama je propala torta. Sproveli smo katastrofalnu privatizaciju. Umjesto velike generacijske prilike da preporodimo privredu, privatizacija se pretvorila u veliku pljaku. Kao pripadnika te generacije, sramota me je. Veliki dio privatizacije sveo se na grabe za graevinskim zemljitem. Novi vlasnici su uzeli velike kredite od banaka i umjesto da novac upotrebe za razvoj preduzea i rast osnovne djelatnosti, izvlaili su ga preko svojih offshore firmi i doveli svoje firme na rub propasti. Drava je sve samo nijemo posmatrala. Zato bi to neko uradio sa svojom firmom? Prvo, firma nije zaista njihova. I za privatizaciju su od nekog dobili kredit. Ali zato je njihova offshore firma. I o njoj su zaista i vodili rauna. Ova preuduzea su za sobom povukla i banke koje su im dale velike kredite. Zvanini NLP (problematini krediti) banaka prema privredi iznosi 22%. Nezvanini NLP kod nekih banaka iznosi i 50%. Meu njima su nae najvrijednije firme sa zdravom osnovnom djelatnou.

Dvije najvanije mjere za zauzdavanje deficita tiu se preduzea u restrukturiranju i javnih preduzea. Javna preduzea kod nas nisu izvori pofita, ve dio socijalne politike s ogromnom cijenom po cijelo drutvo. Na preostala preduzea u restrukturiranju, nekadanje gigante, njih 179, godinje bacama 750 milona dolara. U njima je zaposleno preko 50.000 radnika. Pored ovih firmi, Agencija za privatizaciju upravlja s dodatnih 430 preduzea sa preko 50.000 zaposlenih. Ukupno preko 100.000 ljudi. I to naravno nije sve. Agencija za privatizaciju ima u svoj portfoliju i dodatnih preko 900 kompanija u kojima drava ima manjinsko vlasnitvo. Tu je zaposleno jo preko 135.000 ljudi. A onda idu javna preduzea. Njih gotovo 600. Na javna preduzea troimo dodatne stotine miliona eura godinje. Javna preduzea kod nas nisu izvori pofita, ve dio socijalne politike s ogromnom cijenom po cijelo drutvo. I tetnim ugovorima, kupcima i dobavljaima, preko kojih se izlai ogroman novac i sliva u privatne, uglavnom partijski obojene depove. Za sva ova preduzea napravili smo itav sistem subvencija, fondova i dravnih agencija, sistem neplaenih rauna, sistem privilegija i unitavanja zdrave konkurencije. Oko ovog sistema je tokom godina izgraen i irok krug ljudi okupljenih oko politikih partija koji su korisnici tog sistema. Koji parazitiraju na leima zdravog tkiva privatne privrede. Ovo su najvei uzronici naeg deficita i rasta javnog duga. Ovako vie ne moe. Kao drava, kao drutvo, moramo da kaemo dosta. Sva preduzea moraju da se potave na zdrave temelje, ako za to postoji mogunost. Da se restrukturiraju i oslobode dugova. Ako ne, moraju da se ugase. Privreda mora biti bazirana na profitu. Svaka zdrava privreda bazirana je na profitu. Cijenu plaaju svi grani Srbije. teta po drutvo je vea od baenog novca i samog deficita. Najvea teta je u obesmiljavanju zdravog poslovanja zasnovanog na konkurenciji, profitu i pozitivnoj selekciji koju oni nose. Taj sistem ubija svaku inicijativu, svaki pokuaj stvaranja zdrave privrede. Interesi korisnika sistema direktno su suprotstavljeni interesima drutva i bore se da sprijee svaki pokuaj uklanjanja parazita i uspostavljanja zdravog drutva. Cijenu plaaju svi grani Srbije. Sva naa djeca. Da bismo zauzdali deficit, moramo da smanjimo javnu potronju. Da prestanemo da bacamo navac u bunar. Perpetuum mobile ekonomija ne funkcionie. Subvencije ne rade. Da rade, nakon deset godina, imali bismo rezultate. Nadam se da su rezultati oigledni svim granima Srbije. Moramo da kaemo dosta. Anglosaksonci kau da kad se ovjek nae u rupi (u problemu) prva stvar koju treba da uradi jeste da prestane da kopa. Rijeenje nikad nije dublje u rupi.

Ministarstvo privrede je uvelo princip potpune transparentnosti troenja novca poreskih obveznika. Mislim da je konano dolo vrijeme da shvatimo da novac pripada poreskim obveznicima. Radniku iz Pirota, istaici iz Beograda, penzioneru iz Valjeva. I da se prema novcu graana Srbije moramo odnositi odgovorno. Na svojoj internet stranici ministarstvo je objavilo detaljne podatke o izvrenju budeta na mjesenom nivou kako za ministarstvo, tako i za sve agencije koje su dobile novac poreskih obveznika i iznose koje su dobili. Nema izuzetka. Ministarstvo je u prvih sedam mjeseci ove godine troilo oko dvije milijarde dinara, u avgustu je potroilo 4,5 milijarde. U septembru 25 miliona dinara. Razlika su subvencije. Novac vie nee biti bacan u bunar Ministarstvo privrede je poetkom septembra pokrenulo veliku akciju pravljenja linih karti za svih 609 preduzea u portfoliju Agencije za privatizaciju, kao i za 35 javnih preduzea u vlasnitvu drave. Line karte javnih komunalnih preduzea bie raene u drugom krugu. Line karte su jednostavne Excel tabele u koje se unose finansijski izvjetaji, popisi i procjene imovine, popis obaveza, kupci, dobavljai, hipoteke, sudski sporovi. Ko god vodi uredno knjigovodstvo, nije mu potrebno vie od sedam dana da saini linu kartu. Upostavljen je i princip da novac vie nee biti bacan u bunar. Sva preduzea u vlasnitvu drave koja su u problemima mogu da dobiju pomo tek nakon to popune linu kartu, i to samo u kontekstu izvrenja plana restrukturiranja i postavljanja preduzea na zdrave noge. Ovo vai i za Galeniku, i za Simpo, i za Politiku, i za FAP i za Srbijagas. Vai za sve. Otpori su ogromni. Posebno u javnim preduzeima. Ve polako prerastaju u otvoren otpor i u prijetnje. Postavili smo nov okvir za pivatizaciju Direktori i rukovodstva firmi su izgleda vjerovali da je to samo prolazna akcija. I da e ipak dobiti novac kao prije. Pa su otezali i izbjegavali da dostave traene podatke. Nadam se da su konano shvatili da pomoi bez restrukturiranja nee biti. Na kraju su poeli da sarauju. Postavili smo nov okvir za privatizaciju. Napravljeni su nacrti zakona o privatiziaciji i zakona o steaju i oni su pred vladom ove sedmice. Oekuje se njihovo usvajanje do Nove godine. Kljune rijei u izmjenama zakona su potpuna transparentnost, javnost i odgovornost dravnih organa. Prvi korak ka transparentnosti je objavljivanje line karte za sve firme koje se privatizuju. Svi potencijalni investitori mogu da vide sve relevantne podatke o firmnama koje se privatizuju. Cilj rekonstruirnja je da se oiste kompanije, eliminiu dugovi, i da se za tako iste firme pronau kupci. U skladu s novim zakonom o privatizaciji, sva rukovodstva koja ne sarauju s dravnim organima bie smijenjena. Uvodi se obaveza analize poslovanja u

posljednjih pet godina, kako u steaju tako i u privatizaciji. I analize se objavljuju javno. Mi imamo mnogo vie spornih privatizacija od 24 velike koje je pokrenula Verica Bari. Da nije bilo nje, i ove 24 bi bile zaboravljene. Iako godinje troimo 150 milijardi dinara, taj novac ne dolazi do ljudi kojima je pomo zaista potrebna Pripremamo i izmjene zakona o javnim preduzeima koje e uvesti obavezno licenciranje svih direktora i lanova nadzornih i izvrnih odbora. Uvodi se i potpuna transparentnost u radu javnih preduzea monopolista i obaveze izvjetavanje drave i graana. Domainsko ponaanje. Ko ovo ne bude potovao, bie smijenjen. Zauzdavanje deficita dolazi kroz uvoenje reda u prduzea u restrukturirnju i javna preduzea. Ne zvui kao nuklearna fizika. Vie kao topla voda. Problem nije u ideji, ve u implementciji. Volji da se sprovede princip: ne dam pare. I snazi otpora. Prvo kod politikih partija i svih onih ije interese ova politika ugroava. Srbija praktino nema ureen sistem socijalne zatite. Iako godinje troimo 150 milijardi dinara, taj novac ne dolazi do ljudi kojima je pomo zaista potrebna. Recimo, subvencionisanje obdanita u koje roditelji dovode djecu u dipovima. Ili povraaj PDV na bebi-opremu za ljude koji imaju dobre plate. Potrebna nam je potpuna reforma sistema socijalne zatite. Za ljude koji iz ovog i onog razloga nisu u stanju da izdravaju porodicu. Trajno ili privremeno. Umjesto stotina razliitih sistema socijalne zatite, treba nam univerzalni sitem. Recimo, svaka porodica koja ima primanja manja od nekog mjesenog iznosa, ima pravo da dobije razliku. Primjera radi, pomo bi mogla biti odreena na nivou od 15.000 dinara mjeseno po porodici, plus 5.000 dinara po dodatom lanu domainstva. Tako bi prosjena trolana prorodica bez primanja mjeseno primala 25.000 dinara. Ako uzmemo sadanji budet za socijalnu zatitu, on bi bio dovoljan za socijalnu zatitu 500.000 porodica sa 1,500.000 graana. Mnogo se govorilo kod nas o socijalnim kartama na kojima bi se zasnivao ovakav sistem i kako je toboe skupo da se naprave socijalne karte. I kako bi to trajalo nekoliko godina. Mislim da to nije tano. Sistem se bazira na jednostavnoj prijavi neke porodice da je socijalno ugroena. U prijavi se dostavi imovinsko stanje, da izjava pod krivinom i materijalnom odgovornou i porodica ue u sistem i dobiva pomo. Paralelno s tim, rade s dubinske i detaljne kontrole sistemom sluajnog izbora. Za one koje se utvrdi da kradu od graana Srbije, prikrivaju svoje imovinsko stanje, kazne su drakonske. Rast donosi zapoljavanje i nova radna mjesta. I nove poreske prihode. Pored bacanja novca u bunar, glavni problem s deficitom jeste nedostatak rasta. Ovo se manifestira u padu poreskih prihoda. Na drugi kljuni problem je pad prihoda. Omaili smo budet na prihodnoj strani za jednu milijardu eura. Uradili smo rebalans, pa smo i

njega omaili za dodatnih 200 miliona eura. Zaduenost od 60% BDP ogoman je problem ako imate rast od 1%. Taj problem je za red veliine manji uz rast od 5%. Znai, moramo da postignemo rast. Rast donosi zapoljavanje i nova radna mjesta. I nove poreske prihode. O poblemu nedostatka rasta vie puta sam dugo razgovarao s Vladimirom Gligorovim. I sloili smo se oko neophodne strategije. Kao rezultat naih razgovora, zamolio sam ga da za ministarstvo napie dokument Savjeti ministru ekonomije, koji je i objavio na internet stranici Penika. Preporuke su veoma jasne: tednja s jedne strane, stimulans u vidu smanjenja poreza s druge. tednja u vidu rijeavanja pitanja preduzea u restrukturiranju i javnih preduzea. Rijeavanje pitanja NLP-a u bankama. Regulatorna reforma. I smanjenje nameta na rad. Krenimo redom. Za rast moramo da olakamo poslovanje. Popravimo poslovni ambijent. Dva kljuna zakona za ovo jesu Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o radu rijeava pitanje otpremnine po godinama radnog staa, tako da e se one ubudue isplaivati za godine radnog staa kod poslodavca i njegovih povezanih lica, a ne za sve godine radnog staa. Mnogi zaposleni, pogotovo oni koji rade za dravu, primili su i po nekoliko otpremnina. Zakon o radu takoe treba da donese lake zapoljavanje i otputanje. Cilj je rast zapoljavanja. Neki ljudi se pitaju kako lake otputanje moe da dovede do rasta zapoljavanja. Poslodavac u velikoj veini sluajeva ne otputa ljude zato to je bijesan. A ako i spadate u onu manjinu kod kojih je poslodavac zaista bijesan, bolje da svakako bjeite od njega. Poslodavac otputa ljude zato to nema posla ili zato to misli da radnik nije dobar. Teina otputanja direktno se odraava na lakou odluke o zapoljavanju. Ako je rizik da e lo radnik da vas tui i poslije dobije parnicu na sudu iji trokovi mogu da vam unite malu porodinu firmu, onda ete gledati da ga ne zaposlite na neodreeno vrijeme ako moete. Kako stimulisati privredu? Zakon o planiranju i izgradnji treba znaajno da pojednostavi postupak dobivanja graevinskih dozvola. Drugo vano pitanje koje rijeava jeste pitanje prava korienja graevinskog zemljita. Nedefinisanost ovog prava je veliki uzrok propasti nae privatizacije i zakoenosti mnogih steajnih postupaka. A rast? ta e nam donijeti rast i zapoljavanje? Poslovna klima e sigurno poboljati stanje. Ali ona sigurno nee dati neophodnu injekciju adrenlina koja je potrebna naoj privredi. Kako stimulisati privredu? Najbolja i najtransprentnija i najefikasnija subvencija jeste smanjenje nameta na rad. U Srbiji, kad legalno zaposlite radnika, da biste mu dali minimalac od 180 eura, dravi morate da platite jo 120. Takoe, ako jedan moler ili veb-programer pogaa

posao za 300 eura, da bi poslovali legalno, od tog novca moraju 120 moraju da daju dravi. To je nerazumno. Ne postoji poreska policija na svijetu koja to moe da utjera. Poblem naeg poreskog sistema nije to nam je prosjena poreska stopa previsoka, ve to nema progresivnosti. Na prvih 300 eura koji zaradite, a koji su potrebni za bioloko odranje ovjeka, drava hoe da uzme 120! Ova poreska politika je glavni uzronik zapoljavanja na crno ili na sivo (dio plate legalno, dio na ruke). Rauna se da imamo preko 500.000 zaposlenih na crno i da je veliina sive ekonomije i crnog trita oko 30% BDP. I Stros Kan (Strauss Kahn) je uoio da je veliina sive ekonomije i crnog trita i prevoenja njenog malog dijela najvea kratkorona ansa za znaajan rast. Kako utjerati ovu sivu ekonomiju? Kako utjerati ovu sivu ekonomiju? Smanjenjem nameta na rad, i to smanjenjem doprinosa i uvoenja progresivnog poreza na dohodak. Prijedlog je da se doprinosi na teret poslodavca smanje sa 17,9% na 10%. Doprinos na teret zaposlenog bi pali sa 19,9% na 15%. Bio bi uveden progresian porez na dohodak, i to tako da bi na bruto platu do 15.000 porez bio 0%, od 15.000 do 50.000 din. 20%, a 30% i 40% preko 150.000 din. Ovo smanjenje nameta na rad napravilo bi rupu u budetu od oko 30 milijardi dinara. Od toga deset milijardi se odnosi na javna preduzea i drutvena preduzea. Kako su ona i subvencionisana, rupa u budetu bi bila manja od 25 milijardi dinara. Ovo sve bi moglo biti u potpunosti plaeno smanjenjem subvencija. Drugi korak bi u narednim godinama bilo dalje smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15% na 10% (do kraja 2014. godine) dalje na 5% i konano u potpunosti ukinuto. Preduslov daljeg smanjenja je poirenje obuhvata i bolja naplata poreza. Uvoenjem ovakvog poreskog sistema za znaajan broj firmi koje zapoljavaju na crno, nestao bi ekonomski interes za to. Porezi i doprinosi na minimalac bili bi oko 28% umjesto dananjih 60%. Dolo bi do rasta neto zarada, posebno u drugom krugu. Zdravstvo se vie ne bi finansiralo iz doprinosa ve iz budeta. Svi graani bi dobili zdravstveno osiguranje bez obzira na status zaposlenog. Ovjeravanje zdravstvenih knjiica bi otilo u neslavnu istoriju. Da ne bismo izgubili jo deset generacija djece koja e u punoljetsvo ui u zemlji ivog blata, korupcije, bez budunosti, moramo da prekinemo s neodgovornim ponaanjem. Dosta je bilo. Prije godinu dana bili smo suoeni sa slinim problemom: veliki deficit, rast javnog duga i pad prihoda. Odluili smo se na stezanje kaia, smanjenje potronje i podizanje poreza. Za rast nismo nita uradili. Rezultat ovih mjera je da smo danas etiri milijarde eura dublje u rupi, sa jo veim deficitom i smanjenom privrednom aktivnou. U nedostatku stimulisanja rasta, stezanje kaia i rast poreza smanjili su agregatnu tranju i

ekonomsku aktivnost. Ne bismo smjeli da ponovimo istu greku. I prije stupanja na snagu novih mjera, rast BDP u drugom kvartalu pao je na 0,2%. Bez stimulansa, mi smo na putu u treu recesiju. Kai treba stezati, ali moramo da imamo odgovarajuu mjeru stimulansa za privredu. Taj stimulans je smanjenje nameta na rad. Po mom dubokom uvjerenju, to je najvanije to moemo uiniti za oporavak nae privrede, jaanje konkurencije i podsticanje proizvodnje i izvoza. Uiniti zapoljavanje jeftinijim i time proizvodnju profitabilnom. Mislim da je bilo dosta. Ovako vie ne moe. Moramo da okrenemo novi list. Ako ne zbog nas, onda zbog svoje djece. Ono to danas troimo, troimo na njihov raun. Oni e plaati sve nae raune. Sramota je. Da ne bismo izgubili jo deset generacija djece koja e u punoljetsvo ui u zemlji ivog blata, korupcije, bez budunosti, moramo da prekinemo s neodgovornim ponaanjem. Dosta je bilo. Izvor: Index.hr, Pie: Saa Radulovi, ministar privrede (za Nedeljnik)