Vladimir orovi: Istorija Srba

Kupite tampano izdanje ove izvanredne knjige

<< Sadraj >>

Krize u Srbiji Knez Milo je 1833. god. postigao svoj poslednji vei uspeh u Srbiji. Po hatierifu od 1830. god. ur!i su bili du"ni da vrate Srbiji est# napred po$enutih# nahija. %li to oni nisu hteli da u&ine. 'edno# to nisu hteli da ja&aju doju&eranje od$etni(e# a drugo to je to izazivalo proteste i nezadovoljstvo u njihovi$ redovi$a. Porta# (oja je znala (oli(o su njene refor$e nepopularne# nije "elela da ustup!i$a teritorialni$# (oje je i ina&e obeala pre(o sr!a# ote"ava svoj polo"aj. ) s toga je na sve na&ine odugovla&ila izvrenje obaveza. Knez Milo je sa svoje strane stalno po"urivao reenje. *a vre$e od$etnitva Mustafe+pae s(adars(og i bosans(ih begova on je nudio usluge i jednoj i drugoj strani# da bi ta(o sa$ la(e doao do !ilja. Mustafa+ pai je bilo $nogo stalo do toga# da i$a Miloa (ao po$aga&a# verujui da e $u to po$oi i da e Porta# bojei se zapleta# pre popustiti. Kad je Porta# zahvaljujui vetini i energiji veli(og vezira ,eid+pae# ostala pobedni( pre$a buntovni!i$a# (nez Milo se reio da sa$ preduz$e neto# jer nije bilo nade da e $u se us(oro dati prili(a (oju bi bolje is(oristio nego ova (oja je iz$a(la. pograni&ni$ oblasti$a nije bilo te(o izazvati po(rete. - 'adru i ,a.evini# (ao i u Staro$ /lahu# nastale su te(e prili(e posle uguenja bosans(og ustan(a i posle re"i$a# (oji su uveli pobedio!i. drugi$ oblasti$a nije bilo potrebno dugo &e(ati# da se jave nasilja bilo pojedina!a# bilo &itavih grupa. a(o su# na pr.# tri brata 0ren&evia iz Kruev!a# u nove$bru 1831.# bili ugrabili dve pravoslavne devoj(e iz Mozgova# da ih silo$ potur&e. o izazva prirodno uzbu.enje u o(olini. 2arod u 3upi prihvati za oru"je. Knez Milo prihvati oberu&(e tu prili(u. 4n je raspirivao ustana( i na drugi$ strana$a# u Svrljigu# 5rnoj ,e!i i na isto(u# a u isti $ah izveo je i vojs(u na grani!u. 2a Porti se zabrinue. ,us(a diplo$atija# (oja je htela da potedi ur(e# $orala je popustiti i savetovati# da se zadovolji (nez Milo# (a(o se ne bi stvorili novi zapleti. Posle dugih pregovora dolo je u $aju 1833. do sporazu$a. Srbiji je pripojeno est tra"enih nahija i ona je ta(o znatno# s(oro za !elu jednu treinu svog dotadanjeg poseda# bila poveana i poja&ana.

pevao pes$e u slavu ustavobrnitelja. 2jihovi ljudi tra"ili su podr(e u toj borbi (od srps(og (apuehaje u 5arigradu i dobijali su je. ,adilo se isto ta(o i u Staroj Srbiji i severnoj %lbaniji. 6rvati su 1877. god. po(renuli u 8eogradu svoj list Branislav# a njihov vo.a 9judevit :aj i$ao je tesnog dodira sa vlado$. ,e"i$ ustavobranitelja i$ao je veli(ih protivni(a. - spoljanjoj politi!i osealo se# da ne$a punog naslona na ,usiju# a i (od %ustrije se nailazilo na dosta te(oa. Knez Mihailo# (ao i (nez Milo# nisu $irovali. -pozoravali su na pogre(e nove uprave i narod u ze$lji i susedstvu i (abinete veli(ih sila. Pripre$ali su i bune i prepade# ali bez $nogo uspeha. 4d njih je najvie zapa$ena Katans(a buna iz 1877. god. 2ju je izveo Stevan 'ovanovi 5u(i# (oji je 11. septe$bra sa dvadeseta( drugova# preobu&enih u (atane# preao Savu i upao u ;aba!. Posle prvog iznena.enja# (ad su se buntovni!i do&epali glavnih dr"avnih zgrada# vlasti su brzo organizovale protu$ere. 5u(i je iz ;ap!a# s neto novih drugova# poao u Podrinje# zauzeo 9ozni!u# i (renuo pre$a /aljevu. %li ga je nedale(o od /aljeva sa&e(ala vojs(a (oju je vodio prota Matija 2enadovi i razbila ga je potpuno. Posle toga je doao /u&i# (oji je vrlo svirepi$ $era$a uspostavio red ali uveo i pravu strahovladu partizans(og re"i$a. Srbi iz ostalih (rajeva bili su na strani novog (neza %le(sandra. Prednja&io i$ je $ladi vladi(a !rnogors(i# poznati pesni( Petar )). 4n je obo"avao Kara.or.a i njegov s$eli podvig. )spevao $u je tri pes$e# od (ojih je najzna&ajnija posveta njegovo$ glavno$ i najbolje$ delu Gorskom Vijencu Prahu oca Srbije. Sa$o$ (nezu %le(sandru pisao je 1873. god.# da je njegov dolaza( na presto <prazni( najdra"i njihovi$ dua$a# bez is(lju&enija !elo$e Srbstvu od $aloga do veli(oga. % $eni dra"e i $ilije od ijednog srbs(oga sina<. 4n je prvi po&eo upuivati !rnogors(u o$ladinu da se (oluje u Srbiji. -&inio je sve to se onda $oglo# da odnosi iz$e.u dve srps(e (ne"evine budu to prisniji. )z /ojvodine prili&an broj srps(ih boljih (nji"evni(a preao je u Srbiju i radio ta$o# (ao 'ovan St. Popovi# 'ovan 6ad"i# =or.e Maleti# 'ovan Steji i dr.> Kara.or.eva! je bio i Si$a Milutivnovi Sarajlija. - to vre$e Srbiji se obraaju i prvi Srbi (atoli!i iz ?ubrovni(a. Matija 8an stupa u srps(u slu"bu# a Medo Pu!i daje svoje spev Kara-urevku sa jasni$ raspolo"enji$a. 4brenovii su stvorili jednu $alu grupu svojih pristali!a u 8e&u zahvaljujui# u glavno$# davanju po$oi i stipendija. /u(a Karad"ia ozna&avali su (ao njihova &ove(a# ali on je to bio sa$o po nevolji. 4stao je s (nezo$ Miloe$# ia(o ga nije voleo# zato to $u je taj davao nov&ane potpore i to su ga prijatelji (neza %le(sandra bili jedno vre$e odbili. Se$ njega# uz (neza Mihaila su bili# (ao njegovi pito$!i ili (uni u&itelji# =ura ?ani&i i 8ran(o ,adi&evi.
<< Sadraj >>