Ilija Malovi Beograd

Izvorni nauni lanak UDK: 613.94:321.64(497.11) Primljeno: 15. 09. 2007.

EUGENIKA KAO IDEOLOKI SASTOJAK FAIZMA U SRBIJI 1930-IH GODINA XX VEKA 1

Eugenics as Ideological Component of Fascism in Serbia in the 1930s
ABSTRACT The article presents an overview of racist ideas publicized in the nationalistic journal Ideas, the organ of the extreme right in Serbia in the 1930s. Inspired by the theories of inferior and superior races and nations, very popular at the time, some intellectuals in Serbia tried to prove the Aryan origin of Serbs and Yugoslavs, but also to suggest how racial hygiene and peoples health might be preserved. The article discusses especially the historical and social context in which such reactionary theories emerged, as well as the influence of leading racist ideologists from Fascist Italy and Nazi Germany on conservative intellectuals in Serbia. KEY WORDS antisemitism, social-darwinism, Dinaric race, eugenics, fascism, racism APSTRAKT lanak predstavlja saet osvrt na rasistike ideje koje su se mogle proitati na stranicama asopisa Ideje, koji je sredinom tridesetih godina XX veka vaio za glasilo krajnje desnice u Srbiji. Potaknuti u to vreme jako popularnim teorijama o rasno inferiornim i rasno superiornim narodima, jedan broj intelektualaca u Srbiji pokuao je da iznese dokaze o arijevskom poreklu Srba i Jugoslovena, ali i da predloi smernice za odravanje rasne higijene i narodnog zdravlja. Panja je u ovom lanku usmerena na istorijski i drutveni kontekst u kome su se ove reakcionarne teorije javile, kao i na uticaj koji su vodei ideolozi rasizma iz faistike Italije i nacistike Nemake imali na konzervativnu inteligenciju u Srbiji. KLJUNE REI antisemitizam, socijal-darvinizam, dinarska rasa, eugenika, faizam, rasizam

Uvod
Poetkom 90-ih sa narastanjem nacionalizma, u srpskom drutvu raste interesovanje za desno-konzervativnu politiku misao i drutvene projekcije koje je zastupala. Slom socijalistikog idejnog koncepta, potreba za nacionalnim

Ovaj tekst nastao je preradom dela diplomskog rada Antisemitske ideje u Srbiji od dobijanja nezavisnosti 1878. do uspostavljanja kvislinke vlasti 1941., koji je odbranjen 10. 10. 2006. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pred komisijom koju su inili prof. dr Olivera Milosavljevi (predsednica komisije), prof. dr Aleksandar Molnar (mentor) i mr Jovo Baki.

80

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

pomirenjem i oseaj nacionalne ugroenosti slabe kritinost prema faizmu i njegovim protagonistima. Pored relativizacije faizma, vidljiva je romantizacija linosti koje su ga zastupale u Srbiji, pa pominjanje imena kao to su Svetislav Stefanovi, Milorad Moji, Dimitrije Ljoti ili Milan Nedi, ponekad dobija romantini prizvuk. U dananjoj jezikoj upotrebi primetna je i manja uestalost termina koji verno oslikavaju delovanje ovih istorijskih linosti, kao npr. kvislinka vlada ili saradnik okupatora; umesto toga koriste se razni eufemizmi koji iskrivljuju stvarnu sliku o njima. Jedan od razloga za popularnost revizionistike argumentacije je izmeu ostalog i taj to se o pojavi antisemitizma u Srbiji nije mnogo pisalo, a posebno se malo zna o eugenikim i rasistikim idejama koje su se mogle uti u odreenim intelektualnim krugovima 30-ih godina XX veka. U ovom lanku prikazau rasnobioloke poglede i tumaenja civilizacijskih i politikih procesa koji su tada bili aktuelni u krugovima profaistiki orijentisane inteligencije u Srbiji, s posebnim osvrtom na saradnike profaistikog asopisa Ideje koji je tih godina izlazio u Beogradu. Prouavanje odnosa ekstremnih desniara prema jevrejskom i rasnom pitanju jedan je od puteva do istine o delovanju i ciljevima kojima su stremili.

Eugenika i rasistiki antisemitizam u Srbiji izmeu dva rata

Sa snaenjem nemakog nacionalsocijalizma talas faistikih, a s njima i rasistikih i antisemitskih ideja, koje su mu bile teorijska osnova, dolazi i do Srbije. Meu prvima ih prihvataju nacionalistiki i antidemokratski orijentisani intelektualci, okupljeni oko lista Ideje, ijim lancima se otvoreno podravao faizam, pozdravljali se Hitlerovi ekonomski uspesi, hvalio rat i podgrevalo militaristiko raspoloenje meu Jugoslovenima. Ovaj list vodio je borbu pre svega protiv marksizma u drutvenoj misli, umetnosti i politici, ali i protiv liberalizma i pacifizma. U okviru intelektualnog kruga koji je pisao za Ideje, rasizam, kao i na biolokim osnovama zasnovan antisemitizam, bio je integralni deo njihove kritike demokratije, modernih pravaca u umetnosti, njihovog reakcionarnog antikapitalizma i romantiarskog shvatanja istorije. Ova grupa intelektualaca nije se ustruavala da u sklopu svojih kvazi-naunih ideja izvlai zakljuke o inferiornosti jednih i superiornosti drugih rasa i naroda. Veina saradnika Ideja kasnije postaje politiki aktivna u okviru faistike organizacije JNP Zbor. Ovaj pokret vodio je i otvorenu antisemitsku kampanju putem svojih partijskih novina (Otadbina, Bilten JNP Zbor, Novi put, Na put, Buenje, a pod okupacijom Naa Borba), kao i putem izdavanja broura i pamfleta. Koncepti kao to su: herojska prolost i vrlina seljaka, ast, potenje i vernost otadbini, tumaeni su na tetu Jevreja, slino kao u nacistikoj Nemakoj.

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

81

Iako ova judeofobija nije otvoreno pozivala na eliminisanje pripadnika pojedinih rasa iz srpskog drutva, tokom tridesetih godima XX veka njen obim i opsesivnost dovee do toga da sa samim poetkom okupacije Jugoslavije od strane Nemake veina pripadnika ovog pokreta postanu fanatini lovci na Jevreje, popisivai jevrejske imovine, pomono osoblje prilikom hapenja i egzekucija, ukratko: najfanatiniji deo kvislinkog aparata u Srbiji. Uz pomo profaistikih krugova okupacione snage osnivaju prvo kvislinku Komesarsku upravu, a potom kvislinku vladu pronemakog generala Milana Nedia, za vreme koje se donose rasistiki zakoni poput onih u Nemakoj. Po tim zakonima jevrejski graani bivaju potpuno obespravljeni zabranjeno im je kolovanje, leenje i bavljenje brojnim zanimanjima. Zabranu rada prvi su dobili lekari, apotekari, zanatlije i trgovci koji su se bavili proizvodnjom i prometom hrane, kao i dravni inovnici. U periodu Komesarske uprave i u periodu vlade nacionalnog spasa Milana Nedia, jevrejski graani se ucenjuju, pljakaju, uzimaju za taoce, ubijaju. U sabiranju, popisivanju, hapenju i internaciji aktivno uestvuje Nedieva kvislinka drava i Ljotieve grupe. Nedieva vlada na sebe uzima zadatak da oisti Srbiju od Jevreja, na emu rade njegove oruane formacije i Specijalna policija koja je na poetku rata oformila odeljenje za Jevreje i Cigane. Uporedo sa fizikim unitavanjem Jevreja traje i antisemitska kampanja, koja nije prestajala ni onda kada vie nije bilo Jevreja u Srbiji. Organizuju se antijevrejske izlobe, Jevreje krive za rat, razaranja i okupaciju, tampaju se kvislinke novine, antijevrejski leci i plakati. Sve to se posle desilo dobro je poznato: logori, tortura i likvidacije. 2 Pre razmatranja rasizma i antisemitizma kod srpskih faistiki orijentisanih intelektualaca i politiara, treba jasno definisati ta je to faizam, kao i koje su slinosti, a koje razlike izmeu faizma u Srbiji i razvijenog faizma u Srednjoj Evropi. Rasistike i antisemitske ideje u programu jedne stranke, ili u pogledu na drutvo pojedinih intelektualaca, nije dovoljan uslov da se te stranke nazovu faistikim ili ti intelektualci faistima. Da bi se govorilo o faizmu moraju postojati idejne pretpostavke i specifini pogledi na drutveno ureenje. Ernest Nolte upozorava da mora postojati faistiki minimum bez koga je re faizam bez smisla3 (Nolte, 1990: 14). Kao definiciju u ovom radu uzeemo da se klasini faizam odnosi na sledee: autoritarni nacionalizam koji sadri rasizam, antisemitizam, antikomunizam, brani jedno korporativno staleko ureenje drutva. U organizacionom pogledu raspolae

2 3

U Drugom svetskom ratu 80% jevrejske populacije izgubilo je ivot. Detaljnije o represiji nad Jevrejima za vreme kvislinke vlasti: Milosavljevi, 2006. Prema Nolteu, faistike su one partije, pokreti i ideje koje sasvim jasno stoje na krajnoj desnici politikog spektra, a pre svega su radikalnije antikomunistiki nastrojeni od poznatih desniarskih partija pre svetskog rata, ali u isto vreme sadre i vie leviarskih elemenata od ovih. Njihova spoljna obeleja su sklonost ka uniformama, naelo voe i simpatije prema Musoliniju, Hitleru ili obojici (Kulji, 1990: u Nolte, 1990: 469)

82

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

militaristikom partijom, sa oruanim partijskim grupama i snano istaknutim harizmatskim voom. Na njegovom putu do vlasti aktivno ga podrava deo krupnog kapitala (Kulji, 1985: 228). Kod faistikih pokreta i nastojanja u Srbiji tridesetih godina XX veka mogu se uoiti specifinosti u odnosu na razvijene oblike ovog drutvenog pokreta. Specifine okolnosti u novoformiranoj kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevina Jugoslavija), izazvale su pojavu faistikih pokreta koji su se oslanjali na nacionalnu konzervativnu tradiciju. Na razvoj ovakvih pokreta presudno su uticali dogaaji iz 1928. godine: ubistvo u skuptini, slom parlamentarizma, a potom i zavoenje diktature kralja Aleksandra Karaorevia. Atmosfera i ambijent kraljeve line diktature, te opte razoaranje stalnim politikim sukobima meu partijama, nereena nacionalna pitanja u novoj dravi i ogromna ekonomska kriza izazvana optom svetskom krizom kapitalizma, bili su povod prodiranju faizma u srpsko drutvo. Intelektualci razoarani u liberalizam i tekovine prosvetiteljstva, politiari sa ekstremno konzervativnim i nacionalistikim uverenjima, delovi svetenstva i krupnih kapitalista, potraili su trei put, neto to nije ni liberalizam, ni njegova komunistika alternativa. Takvo reenje, poueni italijanskim i nemakim primerom, pronali su u faistikom pokretu. Osobenosti faistikih pokr eta u Srbiji u odnosu na takve pokrete u razvijenim zemljama izvirale su iz strukture jugoslovenskog drutva, iji je Srbija bila deo. Srbija je nerazvijena, preteno agrarna zemlja, slabo industrijalizovana, skoro bez srednje klase koja bi bila ideoloko uporite faistikim pokretima kako je to bio sluaj u Italiji i Nemakoj. Zbog svega ovoga srpski faizam okretao se seljatvu. Stalno romantiarsko velianje seljaka kao najistijeg dela drutva, stvaralakog praizvora ivotne snage i uvara rasnih kvaliteta nacije, imalo je za cilj da se pokret omasovi, s obzirom da su seljaci bili najbrojniji deo populacije (Kulji, 1974). Seljak se smatrao i za konzervativnu branu prodoru individualistikih vrednosti Zapada, ali i kolektivistikih ideja koje su dolazile sa istoka. Nasuprot seljakom patrijarhalno-junakom shvatanju ivota stajali su stranci, Jevreji i Cincari koji su bili nosioci racionalne organizacije ivota i rada, i promoteri kapitalizma u Srbiji. Ovo, za faizam tipino razvijanje kulta sela, nasuprot gradu i gradskom nainu ivota kao leglu rasne degeneracije koju donosi strani element, povezivano je sa tada novim i popularnim idejama Oswalda Spenglera o ciklinom kretanju istorije (upor.: Velmar-Jankovi, 1938). Protagonisti antisemitskih ideja svoju klasino faistiku retoriku obogaivali su mistino-religijskim sadrajem, iracionalnim tumaenjima istorije i demagokim objanjenjima srpske tradicije. Vizija poeljnog drutva nije u ovih pokreta sitnoburoaski, anti-monopolistiki kapitalizam sitnih preduzetnika, ve plemenska zamisao balkanskog patrijarhalnog sela, primeuje Kulji (Kulji, 1985: 253).

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

83

Rasno-bioloke ideje javljaju se kod preteno konzervativne srpske inteligencije koja je u kraljevini SHS, a potom kraljevini Jugoslaviji stajala na liniji tradicionalnog srpskog nacionalizma. Ovaj krug intelektualaca smatrao je sebe zatitnikom srpske patrijarhalne tradicije i kulture od nasrtaja raznih belosvetskih izama: od republikanizma i liberalizma, do socijalizma, komunizma i anarhizma. U svojoj fanatinoj borbi pripadnici ovog intelektualnog kruga vremenom poinju da ispoljavaju naroitu slabost prema ekstremnim ideologijama, pre svega faizmu i nacizmu. Tendencija pribliavanja faistikim stavovima pojaala se posle estojanuarske diktature 1929. godine, a posebno nakon dolaska nacista na vlast u Nemakoj (Janiijevi, 1984: 183-184). U ovoj grupi zastupnika ideja socijalnog konzervatizma nali su se i ljudi koji e pokuati da u svoj reakcionarni filozofski sistem ukljue i rasistike, eugenike i antisemitske ideje, koje su tridesetih godima XX veka dobile jak vetar u lea jaanjem Nacistike partije u Nemakoj, a zatim i njenim konanim dolaskom na vlast. Pored injenice da se eugeniki pokret nikako ne moe poistovetiti sa nacizmom, imajui u vidu da su u eugenike ideje verovali i pojedini liberali, socijal-demokrati, pa ak i mnogi Jevreji, eugenika ipak tek u nacizmu dobija prostor za punu praktinu primenu. Rasizam je usponom Hitlera snano dobio na aktuelnosti svuda po Evropi, pa je samim tim i u Srbiji naao svoje fanatine poklonike. Njihovi radovi i lanci su prvi ozbiljan pokuaj da se u Srbiji sa pozicija otvorenog biolokog rasizma i socijal-darvinizma daju tumaenja i objanjenja za drutvene procese, istoriju i politiku. Sa irenjem ekstremnih tumaenja darvinizma i jaanjem njegovog uticaja na nauku, medicinu i politiku krajem XIX i poetkom XX veka, ideje o biolokoj nejednakosti ljudi zadobile su veliki broj pristalica i postali najvaniji oslonac doktrini eugenikog pokreta, a kasnije i doktrini faistikih pokreta irom sveta (Weikart, 2005). Eugeniki pokret bio je kvazi-nauka o istoti rase i rasnom odabiranju (rasisti su je zvali nauka o rasnoj higijeni), a svoju doktrinu oblikovao je pod uticajem darvinizma s jedne, i devetnaestovekovnog klasinog rasizma s druge strane. Eugenika je zasnovana na pretpostavci da nisu svi ljudi jednako vredni, a naglaavala je presudan znaaj naslea u odreivanju fizikih, mentalnih i moralnih osobina. Po eugenistima postoje ljudi koji su inferiorni (nem. minderwertig), koji nisu vredni ivota, i oni superiorni, ljudi na kojima lei budunost civilizacije. Mentalno i fiziki hendikepirane osobe posmatrane su u kontekstu inferiornih, niih, beskorisnih jedinki, koje predstavljaju teret za drutvo (Weikart, 2005). U klimi koju oblikuje veinom iracionalni strah od neprijatelja, koji navodno ugroavaju budunost nacije, ne zauuje to, uz ekstreman antimarksizam, rasne ideologije poput antisemitizma, socijalnog darvinizma i eugenike sve vie dolaze do izraaja. Rasni antisemitizam u Nemakoj preuzimale su stranke, udruenja,

84

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

studentski savezi i interesne organizacije, i meale ga s ostalim prtljagom antimarksistikog, militaristikog i radikalnog nacionalizma. Eugeniki pokret, sa sve veom podrkom u naunim krugovima, raspirivao je strahove na granici paranoje, od rasne degeneracije koja proizilazi iz sve nie stope nataliteta boljih drutvenih grupa i porasta nataliteta onih niih. Sve je vie raslo ogorenje rasista zbog saaljevanja i pruanja pomoi onima na koje se gledalo kao na drutveni balast, a to su bezvredni ivoti asocijalnih, hendikepiranih, osobito duevno bolesnih, zbog njihovog navodno nesputanog polnog nagona. Eugenisti su smatrali da se ni po koju cenu rasne osobine ljudi sa loim biolokim kvalitetom ne smeju iriti. U ovom kontekstu, zakon o sterilisanju i likvidiranju odreenih kategorija degenerika nailazila je na sve veu podrku, posebno u medicinskim i antropolokim krugovima, ak i meu naunicima koji su bili liberalnog ili socijalistikog politikog usmerenja. Takoe, pokuaj irenja ovih ideja u Srbiji dolazio je upravo iz krugova pojedinih lekara i antropologa, pre svega onih okupljenih oko Jugoslovenskog higijenskog zavoda. Meu njegovim saradnicima bilo je dosta onih koji su gajili rasistike i antisemitske ideje, a znaajan broj lanova najueg rukovodstva faistike organizacije Zbor bili su saradnici Zavoda (Stefanovi, Ivani, Vlahovi). Veliki problem svih eugenista bio je kako nauno dokazati ekstremne tvrdnje o inferiornosti i superiornosti. Pokuavajui da pribave naune dokaze za svoja stanovita, neki naunici su pribegavali merenjima delova ljudskog tela, ne bi li pronali neke bioloke zakonitosti. Rasizam je postojao mnogo pre darvinizma, ali ga je darvinizam umnogome radikalizovao, pruajui nauno opravdanje za rasnu nejednakost, meurasnu borbu, pa ak i istrebljenje rasa. Naunici su se suprotstavljali sentimentalnoj koncepciji vrednosti ljudskog ivota, ustajui protiv, kako su smatrali, nenaune i neprirodne zamisli o jednakosti ljudi. Devalvacija ljudskog ivota igrala je fundamentalnu ulogu u eugenikim raspravama pa, imajui to u vidu, razumljivo je zato su mnogi naunici bez ikakvih moralnih ograda predlagali sterilizaciju, izoptenje i ubijanje ljudi (Weikart, 2005). Pored bolesnih, invalida i nasledno optereenih, u grupu inferiornih i tetnih spadale su i neevropske rase i narodi. Veina eugenista prihvatila je i uenje o rasnoj nejednakosti, pa su tako tvrdili da postoje ne samo inferiorni pojedinci, ve i inferiorne rase koje nisu vredne, koje ne stvaraju kulturu, niti na bilo koji nain doprinose ljudskom razvoju. Govorei o neevropskim inferiornim rasama, naroito su apostrofirane uta rasa i Jevreji. uta rasa je u neomaltusovskom stilu prikazivana kao rasa u preteranoj demografskoj ekspanziji i irom Evrope irena je panika i strah od ute opasnosti. Slika Jevreja kao nie rase oslanjala se na ve postojeu antisemitsku tradiciju kojoj su sada pridodate i naukom obavijene rasistike ideje.

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

85

Kako primeuje Richard Weikart, pred kraj XIX veka veliki broj zagovornika biolokog rasizma radikalizovao je rasne razlike i postavio ih za centralnu temu razmatranja i tumaenja nastanka i nestanka civilizacija, kao i razmatranja politikih borbi na unutranjem i spoljnom planu. Pre 90-tih godina XIX veka pobornici biolokog rasizma su se uglavnom usredsreivali na razlike izmeu Evropljana, s jedne strane, i afrikih crnaca, Azijata, amerikih Indijanaca i australijskih Aboridina s druge strane. Pred kraj 19. veka, prilino veliki broj zagovornika biolokog rasizma radikalizovao je rasne razlike istiui nadmo nemake ili arijevske rase, istovremeno je suprotstavljajui Jevrejima. Mnogi od ovih arijevskih rasista i antisemita, meu kojima je bilo mnogo naunika i lekara, zaodenuli su se ruhom nauke kako bi se njihovo uenje inilo ispravnijim i prihvatljivijim (Weikart, 2005). Na taj nain su nastojali da spoje eugeniku, nacionalizam i antisemitizam. Talas popularnosti ovih ideja tokom tridesetih godina XX veka nije zaobiao ni Srbiju i njene naune krugove. Kod manjeg broja intelektualaca koji su delovali u Srbiji u tom periodu pojavljuju se ovakve rasistike ideje, a one se kombinuju sa otrom kritikom zapadne civilizacije koju su videli kao degenerisani svet u raspadanju, koje je uzrokovano prevazienim kapitalistikim nainom proizvodnje, kao i zapostavljanjem i propadanjem seljatva kao rasnog fundamenta drutva. Za ovaj rad interesantni su tekstovi pojedinih lekara i antropologa koji su rasizam i rasistiki antisemitizam pokuali da promoviu u Srbiji. Najbolji primeri za to su razmiljanja antropologa Branimira Malea i dvojice lekara, Svetislava Stefanovia i Stevana Ivania. Da bi se kontekst njihovih rasistikih i antisemitskih ideja razumeo, bitno je prikazati i ideje ovih autora o rasnoj pripadnosti srpskog naroda, njihovo tumaenje o uklanjanju inferiornih, kao i njihovo konstantno nastojanje da upozore na prisutnost strane rase i na njen uticaj na kvalitet domicilne rase. Njihove rasistike ideje i stavovi potpuno su se poklapali s onim to je tada bilo aktuelno u Nemakoj, a svoju inspiraciju nalazili su na stranicama knjiga koje su pisali pre svega nemaki rasistiki autori. U asopisu Ideje, koji je izlazio u Beogradu 1935/36, vlasnika Miloa Crnjanskog, po svojoj koncepciji, tekstovima i ureivakoj politici, glasilu bliskom krajnjoj desnici u srpskoj intelektualnoj i knjievnoj javnosti tog doba, vodila se za ovaj rad interesantna polemika izmeu Svetislava Stefanovia i njegovog kolege lekara Branimira Malea 4.

Branimir Male, antropolog i lekar, bio je docent na Beogradskom univerzitetu. Specijalizovao se u Rimu i bio lan nekoliko antropolokih udruenja u faistikoj Italiji: od 1928. Rimskog drutva za eksperimentalnu biologiju, od 1929. Rimskog antropolokog drutva, od 1938. godine Italijanskog drutva za antropologiju. Pisao je otvoreno rasistike tekstove za desniarske listove Ideje, Otadbina, Studenske novine, a posle poetka antisemitske kampanje vladinih listova pie lanke o

86

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

I Male i Stefanovi bili su veoma ugledni graani tadanje Srbije: prvi je bio antropolog, lekar i saradnik Jugoslovenskog higijenskog zavoda, a drugi lekar, knjievnik i dugogodinji predsednik PEN kluba i Jugoslovenskog lekarskog drutva (Petrovi, 1995: 79). Pored stavova ove dvojice, za razmatranje rasizma i antisemitizma u Srbiji vano je prikazati i ideje moda najiskrenijeg i najdoslednijeg rasiste, S. Ivania, takoe lekara i saradnika Higijenskog zavoda. Na poetku bi trebalo upozoriti da su termini rasa i rasnost bili legitimni u javnom ivotu Srbije tih godina, i nije svaka njihova upotreba automatski rasizam. Ovi termini su obino upotrebljavani da naglase neke kulturne ili folklorne os obine pojedinih naroda Jugoslavije, obino bez pretenzije da se govori o vie ili manje kvalitetnim narodima, to bi bilo determinisano njihovom rasnom pripadnou. Kod Malea, Stefanovia i Ivania upotreba ovih pojmova bila je mnogo zloudnija. Kod ovih autora moe se govoriti o otvoreno rasistikim stavovima (Petrovi, 1993: 7). Polemiku dvojice lekara otvorio je Male svojim lankom Rase i krvne grupe, u kome tvrdi da krvna grupa ne igra vanu ulogu za utvrivanje rase, ili makar nije od presudnog znaaja (Male, 1934: 7). Autor takvim stavovima pokuava da dovede u pitanje tada aktuelnu teoriju o arijevskoj krvnoj grupi. Na takve tvrdnje reagovao je Svetislav Stefanovi koji u istom asopisu iznosi potpuno suprotne ideje i razmiljanja. U svom la nku O krvnim grupama i rasnom problemu, on navodi da je krvna grupa najznaajniji faktor za odreenje tipa i kvaliteta pojedine rase. Po Stefanoviu, da bi se dobila informacija o rasnom kvalitetu jednog naroda neophodno je odrediti njegov krvni indeks, i o tome kae: Sve to, po mom miljenju, pokazuje da je krvni indeks ve potvrdio svoju vanost u ispitivanju rasnog problema, i da se bez njega, iako je skoro poznat i utvren, ne mogu tretirati rasna pitanja, a jo manje se moe odricati i poricati postojanje rasnih razlika. Naprotiv, rasna nauka i antropologija uopte, dobila je ovim indeksom jedan od bitnih elemenata, vie za nauna ispitivanja rasnog problema koji je na dnevnom redu ne samo iste pekulacije nego i aktuelne politike (Stefanovi, 1934: 3). Krvni indeks kojim spekulie Stefanovi bio bi brojano izraen odnos izmeu dve najzastupljenije krvne grupe, A i B, odnosno njihova rasprostranjenost unutar jedne nacije ili drave, koji se odreivao matematikom formulom A+AB / B+AB. Krvna grupa A, tvrdio je Stefanovi, preovlauje kod nordijske (severne) rase, dok krvna grupa B preovlauje kod azijskih i afrikih naroda. Krvna grupa 0 najprisutnija je kod Indijanaca. I pored tanosti ovih stavova u bio-hemijskom smislu, autor neopravdano tvrdi da: to je u jednom narodu prisutnija krvna grupa A,
jevrejskoj rasi za list Vreme. Posle II svetskog rata emigrira u Argentinu (Manojlovi, 1995: 113115).

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

87

odnosno krvni indeks vei, to je taj narod kvalitetnije i plemenitije rase. Kod severnih naroda, ovaj indeks je najvei, jer je arijevska krvna grupa tu najzastupljenija, za ta navodi primere: Englezi imaju krvni indeks 4.3, a indeks za veinu azijskih naroda je ispod 1. Svoje ideje o krvnom indeksu kao elementu za utvrivanje rasnog kvaliteta ovaj autor pokuava primeniti i na Jugoslaviju. Oslanjajui se na krajnje sumnjiva istraivanja Centralnog higijenskog zavoda, koji je na jako malom uzorku istraivao indeks za banovine na koje je jugoslovenska kraljevina bila geografski podeljena, Stefanovi pravi hijerarhiju naroda koji u njima ive. Tako bi Beograd, Primorska banovina (Dalmacija i deo Hercegovine), Zetska banovina (Crna Gora) i Dunavska banovina imale najvei indeks u Kraljevini, na osnovu ega Stefanovi izvlai isto rasistike zakljuke: Mora odista izgledati znaajno, da ba ovi krajevi Jugoslavije pokazuje najvii evropski krvni indeks, gde su dratvorne sile, kao i u prolosti, tako i u novijim dobima sve do sadanjih dana, najvidnije dejstvovale i dejstvuju. Krajevi sa niim krvnim indeksom, niim od prosenog, morali bi biti jo naroito ispitani s pogledom na meavine stranih kvaliteta u veem obimu (Petrovi, 1995: 80). Prema ovoj sumnjivoj statistici i zakljucima koje na osnovu nje iznosi, autor tvrdi da se na osnovu veeg prisustva krvne grupe A u krajevima gde ive preteno Srbi moe govoriti o njihovoj rasnoj superiornosti koja se ogleda u njihovoj dravotvornosti, koja je manjkala drugim narodima tadanje Jugoslavije. Pored natprosenih, statistika prikazuje i banovine sa niskim krvnim indeksom, to se poklapa sa njihovom izmeanou sa rasno niim elementima iz ega proizlazi njihova navodna nedravotvornost. Takve upravne jedinice su Drinska, Savska, Dravska i Vrbaska banovina. Svet vien kroz vizuru rasnog svodio bi se na bioloki determinizam, na neprekidnu rasnu borbu, uzdizanje jednih i propast drugih u zavisnosti od toga u kojoj su meri uspeli da ouvaju istotu i kvalitet svoje rase. Na isti nain su razmiljali i srpski rasisti. Oni su svu istoriju oveanstva, svu civilizaciju i kulturu ljudsku svodili na borbu meu rasama. Mistifikujui krv, favorizovali su bioloke na raun klimatskih i socijalnih faktora nastanka rasa. Prvi i najvaniji inilac u formiranju jedne kulture je rasa, tvrdi Male. Postoje rase koje su nosioci kulture i one koje su pasivne, iji je kulturni nivo nepromenjen vekovima. Rasa je najvaniji faktor koji utie na stvaranje, ali i propadanje, kultura, drava i nacija, te je ouvanje rase to istijom prevashodni zadatak jedne nacije (Petrovi, 1993: 11). Iako su im se gledita razila po pitanju krvnih grupa i krvnih indeksa, ova dva autora potpuno su se slagala u tome da je, iako na svetu ne postoje potpuno iste rase, neophodno da se rasa kojoj pripada srpski narod mora ouvati to istijom, da se svakim danom nastoji ta rasa poboljati i unaprediti. Autori tvrde da, iako su narodi meavina rasa, svaki narod nastoji kvalitetne i dominantne osobine koje dominiraju u njegovoj rasi ouvati i unaprediti.

88

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

Male u jednom svom lanku u Idejama o ovome pie: Narodi su meavina rasa. Ali svaki narod istie svoje preteno rasne osobine. Kod Jugoslovena preovlauje rasa Dinaraca, na osnovu bioloke nadmoi koja se ispoljava dominantnou karakteristika prilikom ukrtanja sa drugima. Dinarci su, tvrdi Male, ljudi budunosti, njihovim rasnim odlikama divili su se svi putopisci koji su ikada posetili Crnu Goru i Hercegovinu. Oni su po njemu rasno, moralno i fiziki najistiji deo srpskog naroda, izmeu ostalog i zato to su najmanje iskvareni infiltracijom stranog rasnog elementa. O dinarskoj rasi na istom mestu Male pie: To je ta dinarska rasa kojoj se danas i najvei ovinisti nemaki naunici dive, ije osobine i fizike i duhovne stavljaju u isti red sa osobinama nemake nordijske rase. To je rasa koja je odrala srpsko ime i srpsku krv kroz vekove. (...) A za antropologe i fiziologe jasna je nadmo i bioloka vrednost ove rase, ovih ljudi koji se mogu prilagoditi svakom radu i svakoj klimi, koji mogu da podnesu glad i teret i koji su mreti svikli bez golema jada(...)5 (Male, 1935b: 3). Za Malea se superiornost dinarske rase ne ogleda samo u biolokoj nadmoi, ve i u duhovnim kvalitetima tih ljudi. Njegova razmiljanja o moralnim osobinama dinarske rase otkrivaju da su mu bile bliske ideje lamarkizma, teorije prema kojoj ivi organizmi svom potomstvu prenose steene osobine. Lamarkisti su smatrali da evolucija ivih organizama nastaje kao rezultat zbira napora mnogih generacija da se izbore da preive u svojoj sredini i da iskoriste mogunosti koje im se pruaju u njoj. Ova teorija bila je za mnoge privlana zbog svoje tvrdnje da ljudska volja i napor imaju znaaja u evolutivnim procesima. 6 Isticanje nasleivanja mentalnih i moralnih osobina krajem XIX i poetkom XX veka, poelo je naroito da se naglaava u oblasti psihijatrije. Jedan od veoma znaajnih teoretiara koji je povezao lamarkistiku teoriju i psihijatriju bio je italijanski psihijatar Cesare Lombroso. Lombroso je 70-tih godina XIX veka razvio svoju teoriju o roenom zloincu. On je smatrao da su odreeni bioloki tipovi genetski predodreeni (moe se ak rei prisiljeni) da budu zloinci. Prema njegovoj teoriji, roeni kriminalci u savremenoj Evropi su atavistiki, odnosno nasledili su svoje osobine od predaka iz ranijih perioda evolucije, koji su bili okrutniji i ne ba moralno besprekorni.7 Stie se

...Iz Hercegovine, iz Crne Gore, delom iz Like, kao i ostalih naih krajeva u kojima najvei deo stanovnitva pripada dinarskoj rasi, dinarski su se elementi, telesni i duevni, irili sad bre sad sporije, ali bez prekida skoro svuda gde ima Srba i Hrvata. Dinarske su karakteristike skoro sve i skoro uvek dominantne, tj. kod ukrtanja i meanja sa nedinarskim osobinama, one preovlauju, nasledne su i nasleuju ih blii i dalji potomci (...) pa bi se moglo rei o biolokoj i etnikoj homogenosti dinarske rase (Male, 1935b: 3). 6 Lamarkizam je u XX veku diskreditovala zvanina nauka, budui da centralni princip molekularne biologije glasi da se genetska informacija prenosi jedino od hromozomske nukleinske kiseline prema belanevini a ne i obrnuto, pa, prema ovom principu, nije mogue prenoenje steenih informacija izmeu generacija (Hayes, 1999). 7 U nadi da e uspeti da otkrije vezu izmeu fizikih i mentalnih ili moralnih osobina, on je prouavao fizike osobine poznatih kriminalaca, naroito oblik njihove lobanje i crte lica.

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

89

utisak da kao to Lombroso razvija teoriju o roenom kriminalcu, tako i Male eli da dokae da meu Jugoslovenima ima veliki broj onih koji su roeni heroji. Male je, u skladu s teorijom lamarkizma, naglaavao da rasa ima mo da sauva bioloke karakteristike tokom ogromnog vremenskog perioda, i to ne samo fizike ve i mentalne, pa ak i moralne. On je osobine poput nesebinosti, hrabrosti, marljivosti, tedljivosti i mnogih drugih smatrao naslednima. Tako su ast, velika hrabrost, potenje i humanost dinaraca determinisani njihovom rasnom pripadnou (Male, 1935a: 4). Ovakvim stavovima Male odbacuje uticaj obrazovanja, vebanja i sredine u oblikovanju ovekove prirode. Kada pogledamo stavove Branimira Malea o superiornosti ljudi s Dinarskih planina u moralnom i biolokom smislu, primeuje se da su oni bili na tragu divljenja i pohvala na raun dinaraca koje su izricali mnogi srpski naunici, romantini pesnici i politiari sa kraja XIX i poetka XX veka (najpoznatiji je verovatno bio geograf Jovan Cviji). U prilog ovakvim shvatanjima ilo je i mitsko shvatanje i tumaenje istorije Srba. Dinarci su po ovakvim tumaenjima smatrani potomcima nepokorenog srpskog plemstva koje se sklonilo u planine da bi nastavilo borbu protiv Turaka, posle propasti srpske srednjovekovne drave.8 ivei vekovima u planinama, smatralo se da su ovi ljudi stvorili svoj autohtoni moral, svoje drutveno ureenje i strogu plemensku hijerarhiju, a biolokim ukrtanjem samo sa pripadnicima svog plemena ouvali istou krvi. I Male i Svetislav Stefanovi su oigledno vrsto verovali u ovakvu interpretaciju istorije, pa su za ovakve stavove pokuali da pribave bioloke i antropoloke dokaze, i u tom cilju posegli za otvorenim rasizmom. Jo jedan od razloga za uporno insistiranje na rasizmu i biolokom determinizmu je i elja ovih autora da se Srbi, i s njima Jugosloveni, prikau kao narod sa istim arijevskim poreklom, i da se kao takvi uklope u novi evropski poredak naroda, ije je uspostavljanje jaanjem Hitlera i njegove rasistike drave srpskim rasistima izgledalo vie nego izvesno. Pored politikog, i rasno prilagoavanje novoj Evropi omoguilo bi Srbima, i Jugoslovenima uopte, to vii poloaj u rasnoj hijerarhiji Evropljana. Kao reprezent rasnog kvaliteta Srba i Jugoslovena posluio bi dinarski tip oveka, o kome su ve pisali neki od najveih autoriteta rasizma, kao na primer Houston Stewart Chamberlain.9 Nije iskljueno da ovakvim stavovima o dinarskoj rasi Branimir Male ima za cilj i da uspostavi jedan vii kolektivni identitet oko koga bi se okupili jugoslovenski

Dugo su nacionalistiki politiari i istoriari pokuavali da kao naunu injenicu prikau sumnjivu tezu o Crnoj Gori kao dravi koja je nastala kao Kosovski zbjeg, koji je sauvao iskru nacionalne svesti dok je ostatak srpstva bio okupiran. 9 Chamberlain je inae govorio pohvalno o rasnim kvalitetima ljudi iz Bosne, Crne Gore i Hercegovine, i smatrao je da oni verovatno imaju germanske korene poto su po mnogo emu slini Nordijcima (Molnar, 1996).

90

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

narodi, budui da se esto u njegovom radovima istie da su Dinarci ne samo srpska ve i jugoslovenska najbolja rasa, kojoj pripadaju i delovi drugih naroda. Kao i kod istomiljenika u Nemakoj i rasizam Branimira Malea je internacionalan. Procenat prisustva kvalitetne rase u odreenom narodu ini taj narod boljim u fizikom i duhovnom pogledu, ali rasa ne poznaje nacionalne granice ve se nalazi na odreenom geografskom prostoru na kome moe postojati vie nacionalnih drava. Dinarci su najbrojniji meu Srbima, ali i meu Hrvatima i Slovencima ine znaajan procenat. Male (kao i Stefanovi i Ivani) bio je pristalica integralnog jugoslovenstva, i verovatno je u rasi video element oko koga bi ujedinio inae politiki veoma posvaane jugoslovenske narode. Ovi profaistiki intelektualci vrsto su verovali u integralno jugoslovenstvo, unitarizam i monarhizam kao postulate koji bi trebalo da obezbede drutvenu harmoniju jugoslovenskoj zajednici. Ovim postulatima srpski eugenisti dodaju i rasnu istovrsnost veine stanovnika Jugoslavije. Drutvena i nacionalna dezintegracija nastojala se prevazii rasistikom integracijom, tako to bi rasni determinizam dominirao kulturom, politikom i ekonomijom, i bio faktor koji budi svojevrsnu rasnu solidarnost izmeu Srba, Hrvata i Slovenaca. Nacionalni i ekonomski faktori u politici donosili su samo velike probleme, netrpeljivost, te plemenske, verske i klasne separatistike tendencije. Na ovaj nain rasa bi kao zajednika i sveta stvar svim Jugoslovenima postala element zajednitva oko koga bi se okupile politiki i ideoloki razjedinjene frakcije jugoslovenskog idejnog spektra, i kao takva postala bi osnov jugoslovenskog nacionalizma. 10 Male je pokazao fanatinu elju da Srbe i Jugoslovene prikae kao arijevce, a u potrazi za argumentima, slino kao i rasisti u Nemakoj, posee za srednjovekovnom prolou. Karakteristino za faizam, on velia srednji vek, njegova moralna naela, korporatistiki nain privreivanja, strogu hijerarhiju i rasnu istotu. U svom lanku Rasno poreklo Svetog Save Male na osnovu likova sa fresaka nastoji dokazati arijevsko poreklo lanova vladarske porodice Nemanji, koje u svojoj tipologiji svrstava u plave Dinarce - atlantomediteranske rase. On u ovom delu tvrdi da su Nemanjii bili plave kose, svetle puti, visoki rastom i da je na osnovu njihovog izgleda jasno zakljuiti da su bili isti arijevci, pozivajui se ponovo na zapaanja Stewarta Chamberlaina (Male, 1939: 37-45). Slino rasistima i eugeniarima u Nemakoj, i rasisti u Srbiji nastojali su da spoje antropologiju i eugeniku sa socijalnim idejama. Najotvorenije ideje rasizma i antisemitizma Male, Stefanovi i posebno Stevan Ivani pokazivali su u njihovim razmiljanjima o politici rasne higijene koju treba jedna drava da vodi, zatim u stavovima o aktuelnim spoljnopolitikim pitanjima i pitanjima o jevrejskoj rasi. Njihova glavna opsesija bila je ouvanje istote rase kojoj pripadaju. Da bi se ova, za njih, sveta misija ispunila, bila je neophodna pametna politika dravne

10 Vie o faistikom integralnom jugoslovenstvu: Baki, 2004: 416-434.

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

91

intervencije. Svi eugenisti smatrali su da drava i medicinski strunjaci moraju zajedniki da rade na zadatku poboljanja genetskih kvaliteta i zdravlja nacije. Zagovornici eugenike jedinstveni su u shvatanju da nisu svi ljudi jednakog kvaliteta, da su neki inferiorni, a neki superiorni i da bi odluke vezane za reprodukciju trebalo da se podrede interesima buduih generacija, a sve u skladu sa Hitlerovim porukama iz Mein Kampf-a, da ko god nije fiziki i mentalno zdrav i dostojan, ne sme svoje patnje da ovekovei u telu svog deteta (Adolf Hitler).11 Stavove o neophodnosti dravne intervencije u cilju uvanja i poboljanja kvaliteta rase Male iznosi u svojoj brouri O ljudskim rasama, u kojoj je objedinio nekoliko svojih predavanja odranih na Kolarevom univerzitetu. U brouri se razmatraju pitanja klasifikacije evropskih rasa, daju pregledi poznatih teoretiara rase iz Hitlerove Nemake, kao sto su Hans Gnther, Eugen Fischer i Egon von Eickstedt, te izvode zakljuci u stilu pomenutih autora, koji su i bili inspiracija za ovo delo: Pre svega, dakle, treba sauvati psihike oblike, jer one su u stvari bitno narodne, a zatim treba odstraniti nesposobne za ivot, proizvod bolesti i degeneracije, neizleivo bolesne, pa ma kojoj rasi pripadale takve nasledno optereene osobe. Treba omoguiti potomstvo zdravih roditelja i telesno i duevno, naroito potomstvo rasno istih tipova i sa veom telesnom i duevnom harmonijom. I ne dozvoliti da se razviju pojedinci i generacije bioloki i karakterno slabije vrednosti. To mora da je najsvetiji cilj jednog svesnog naroda. Jer je u tome neprekidna bioloka borba koju vodi svaki narod, svaka nacija, bio toga svestan ili ne (Male, 1936). Srpski rasisti bili su pod snanim uticajem ideologa nemakog rasizma, Hansa Gnthera. Od lekara koji je bio poznat po nadimku papa rasizma (Wikipedia), domai rasisti preuzeli su rasistiki pogled na kulturu i istoriju, stavove o problemu meanja rasa i stavove o pitanju jevrejske rase. Gnther je bio pristalica darvinistikog objanjenja ljudske evolucije i tvrdio je da njegova razmatranja problema rase ima za cilj da probudi i usmeri svetsku panju na rasno odreeni karakter istorije (Weikart, 2005). Odbacio je marksistiki materijalistiki koncept istorije, zamenivi ga rasnim konceptom istorije. Dok je s jedne strane odbacivao ideju da u bilo kom delu Evrope postoji neka potpuno ista rasa, to su preuzeli rasisti u Srbiji, Gnther je meanje rasa prikazao kao neto pogubno i nadao se da e se nordijska rasa truditi da se proisti od stranih rasnih uticaja. On je tvrdio da meovite rase poseduju pravu zbrku naslednih elemenata koji stvaraju haos, ukljuujui i onaj moralni, to uslovljava pojavu etikog relativizma. Sam Gnther je, meutim, bio pristalica moralnog relativizma po tome to je smatrao da svaka rasa ima svoj poseban moral, i da e rasno istunstvo ojaati moralnost svake pojedine rase. Tako se moralnost nordijske rase moe ojaati ienjem te rase od

11

Za sve rasiste sveta, pa i za ove u Srbiji, primer odgovorne politike jedne drave kada je u pitanju ouvanje rasnih kvaliteta bila je nacistika Nemaka.

92

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

njenih nenordijskih elemenata. O Jevrejima je govorio kao o tetnoj i potpuno nekreativnoj rasi, i otro osuivao brakove izmeu Nemaca i Jevreja, nazivajui takve veze rasnom sramotom (nem. Rassenschande), izraz koji e kasnije obilno upotrebljavati nacisti (Weikart, 2005). Kao i Chamberlain, i on se pohvalno izrazio o dinarskoj rasi, svrstavajui je u rasu blisku nordijskoj (Nedeljkovi, 1980: 3-30). Pred sam poetak II svetskog rata, u najotrijoj formi i najotvorenije javio se poziv za preventivnim uklanjanjem manje vrednih pojedinaca i za neophodnom dravnom kontrolom genetskog potencijala nacije, potekao iz pera lekara Higijenskog zavoda, Stevana Ivania. Ivani je bio jedan od vodeih ljudi JNP Zbor, a za vreme okupacije bio je na mestu komesara za socijalnu politiku i narodno zdravlje u komesarskoj vladi Milana Aimovia (Stefanovi, 1984: 87). I pre uea u kvislinkoj vlasti zalagao se da se u ime rase moraju primeniti radikalne mere, i da se narodno zdravlje ne sme ostaviti slepom sluaju, ve je bitno voditi rauna o rasnoj higijeni kroz odabiranje, segregaciju i sterilizaciju.12 On je 1939. veoma afirmativno govorio o knjizi Higijena rase rumunskog eugeniara Georga Banua. U prikazu knjige on daje svoja razmiljanja o pitanju ouvanja rasnih kvalitea, i na jednom mestu kae: Rasna higijena ima zadatak da obezbedi potpuno razvie prve vrste (telesna i moralna elita), da unapredi merama zatite celinu normalne populacije, pa i da ih usavrava, i tree, da istrebi iz rasne celine nasledno optereene (ludake, padaviare, gluvoneme, nasledno slep e, nasledne zloince, alkoholiare, skitnice i sl.). (...) Treba sterilizovati gornje kategorije populacije i spreiti njihovo razmnoavanje. To se postie segregacijom (izdvajanjem). Takodje treba spreiti melezanstvo, odnosno ukrtanje razliitih rasnih tipova. Kao pozitivan primer zemlje koja je dobro uredila rasno-higijensko pitanje, Ivani navodi nemako rasno zakonodavstvo, izraavajui svoje pohvale o nacistikom zakonu o sterilizaciji donetom u julu 1933. godine (Petrovi, 1993: 10). Posledica ovog zakona o obaveznoj sterilizaciji bila je sterilizacija preko 300.000 ljudi zbog njihovih navodnih naslednih nedostataka, koje su ukljuivale ne samo uroene psihike i fizike bolesti, ve i alkoholizam. Promoteri rasizma i rasnog antisemitizma pokuali su faktor rase i rasnog istai kao najvaniji faktor u formiranju drave i nacije, ali i kao veoma vaan faktor koji determinie svetsku politiku. Objanjavajui nastanak i funkcionisanje kapitalizma, i dajui svoja tumaenja problema meanja rasa pomenuti autori otvoreno pokazuju svoj antisemitizam.

12

Ivani je pisao tekstove sa antisemitskom sadrinom i u glasilu Otadbina, a bilo je i pokuaja da se daju neke rasistike smernice koje su podseale na rasistika nastojanja Nemake. Naime, u jednom tekstu koji je pisao S. Ivani kae se: Moramo sprovesti najpuniju socijalnu i higijensku zatitu, jer samo u tako povoljnim prilikama moemo izvesti pravo odabiranje rasno najboljih. Kada je osnovan pokret Zbor, u njegovom programu je stajala Ivanieva nejasna reenica koja je imala rasistiki prizvuk: Rasno-bioloka zatita narodne ivotne snage i porodice mora biti u osnovi svake dravne, drutvene i privredne politike (Boji, 1996: 56).

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

93

Polemiui sa stavovima marksista, Stefanovi je u asopisu Ideje pokuao da dokae da su rasni faktori ti koji su bili odluujui u stvaranju kulture, nacije i drave. Stefanovi tvrdi da sve kulture stvaraju pojedine rase, a ekonomski faktori su ti koji deluju razarajue na svaku kulturu i vode je ka nestajanju. Drugaije reeno, rasna snaga se bori protiv ekonomskih i politikih razarajuih uticaja na kulturu. Novac i bogatstvo su uvek faktori degeneracije, zbog injenice da su skoro uvek u rukama rasno niih elemenata. Govorei o rasno niim elementima Stefanovi misli na Jevreje, kao nosioce kapitalistikog naina proizvodnje. Jevreji u dravu koju je stvorila domaa rasa unose pekulantski kapital, koji unitava nacionalnu ekonomiju, nacionalnu kulturu i dravu (Stefanovi, 1935a: 4). Pokuavajui da rasnom retorikom prikrije stvarne ekonomske probleme u Jugoslaviji, Stefanovi za loe ekonomske prilike uporno okrivljuje Jevreje, kao i druge rasno nie elemente. Stefanovieva rasistika teorija se ni po emu ne razlikuje od rasnih teorija drugih faista u kojima se drutveno-ekonomske protivrenosti kapitalizma zamenjuju i zamagljuju prividnim biolokim suprotnostima, klasne razlike rasnim, a socijalno osloboenje rasnom higijenom (Kulji, 1985: 208). Pokuaji da se spoji rasizam i antikapitalizam obino ide na tetu Jevreja, koji su i ovde prepoznati kao rasa koja nije sposobna da opstane bavei se niim drugim osim pekulacijom. Stefanovi eli da opravdano nezadovoljstvo radnikih i seljakih slojeva stanovnitva zbog ogromne ekonomske krize okrene protiv Jevreja kao glavnih krivaca i uzronika loeg ekonomskog stanja, budui da njih prepoznaje kao rasu pekulanata, zelenea i berzanskih meetara. O problemu infiltracije pripadnika nie rase u ekonomski ivot, Stefanovi na jednom mestu kae: Skinuti s oveanstva prokletstvo bogaenja i proleterizovanja rada, dva zla njegove drutvene strukture zasnovane na profitu, to su dva najvia zadatka, ne samo istog rasizma nego i obnovljenog nacionalizma. To su najtei i najznaajniji zadaci koje je oveanstvo ikada postavilo sebi u ovakoj javnosti kao danas (...) jo dalje, jedan razlog vie da se rase evropskog oveanstva, nordijska, dinarska, mediteranska u nesumnjivoj superiornosti svojih kvaliteta, mudrim izborom meusobne meavine i uvanjem od meavine sa rasno inferiornim kvalitetima odre ne toliko kao spasioci Zapada i njegove kulture od propasti toliko ve objavljivane, nego kao nosioci i tvorci jedne nove i bolje i nadasve, jedne pravednije kulture (Stefanovi, 1935b: 4). Strani rasni element je i ovde oznaen kao nosilac materijalistikih ideja i racionalnog privrednog organizovanja, to dovodi do kapitalistikog sistema, ali i njegove socijalistike alternative, koja je takoe proizvod materijalistike filozofije koju ire Jevreji. I socijalizam i kapitalizam stvoreni su od strane jevrejskog duha, i samim tim, u krajnjoj instanci, jednako su pogubni i strani jednoj nacionalnoj dravi. Eliminisa njem glavnog uzronika ovakvih pojava dolo bi i do ozdravljenja

94

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

nacionalne ekonomije, i prevazilaenja privrednog kolapsa u kome su se mnoge drave, pa i Jugoslavija, nalazile. Rasna solidarnost arijevaca se i kod Stefanovia predlae kao jedno od reenja. Drugo bi bilo onemoguavaje da se rasno inferiorni bogate. Rasno nii kvaliteti najbolje se snalaze i bogate u velikim gradovima, to ini gradove stecitem degeneracije i mrtvila, i idealnim sklonitem za strance i rasno inferiorne. Na jednom mestu Stefanovi tvrdi da i stvaranje velikih gradova utie na degeneraciju u treoj ili etvrtoj generaciji. Degeneracija vodi osiromaenju irokih radnih slojeva naroda, a u vie slojeve prodiru rasno nii kvaliteti (Stefanovi, 1935a: 5). Ovaj autor nije apsolutni protivnik meanja rasa. On razlikuje dobre i loe meavine. Primer za rasnu meavinu koja daje odline rezultate je ukrtanje germanske i slovenske rase, kao i slovenske i mongolske koja daje zadovoljavajui rasni kvalitet. Kada govori o loim, on ponovo ima u vidu jevrejsku rasu, koja je za Svetislava Stefanovia na lestvici rasnog kvaliteta na samom dnu. U svom lanku Socijalne tendencije rasizma osvrnuo se na rezultate meanja sa jevrejskom rasom i tvrdi da je potpuno jasno da je ukrtanje sa Jevrejima veoma tetno, za ta daje primer ukrtanja Jevreja i Germana. Problem ukrtanja sa jevrejskom rasom je taj to meani brakovi te dve rase (jevrejske i germanske) degeneriu i postaju sterilni ve u drugoj i treoj generaciji. Stefanovi dalje pie: moda je to iskustvo sterilizacije Jevreja u meavini sa drugim rasama bio i jedan od povoda za obiaj i zakon koga se Jevreji dre, da sklapaju brakove samo sa svojim saplemenicima ak i sa najbliim srodnicima, to je do sada uvalo istotu Jevreja kao rase sa izvesnim utvrenim i nepromenljivim fizikim i psihikim karakteristikama. Ali je to uinilo Jevreje i stranim i tuim, esto nedragim i nemilim i nerado primljenim u drutvu drugih naroda. Otuda se i mrnja rasista okree u prvom redu i najvie protiv Jevreja (Stefanovi, 1935b: 4). Ovim lankom Stefanovi upada u zamku klasinog stereotipa o Jevrejima kao narodu iji su obiaji da sklapaju brakove izmeu najbliih srodnika. Ovakvi stavovi bili su u arsenalu optubi protiv Jevreja jo od srednjovekovnog antijudaizma. Njima se nastojalo da se Jevreji prikau kao ljudi koji kre zabranu rodoskvrnua, to je trebalo da dovede do osude i prezira prema Jevrejima. Istiui rodoskvrnue kao injenicu o Jevrejima, te govorei o njima kao opasnoj i nekvalitetnoj rasi, ovaj pristalica faizma nastoji opravdati rasne zakone i negativne postupke uperene protiv Jevreja u Nemakoj. Razlog za rasne zakone, za mrnju i progone Stefanovi nalazi u samim Jevrejima, u njihovim obiajima, njihovom mentalitetu, i u krajnjoj instanci, njihovoj rasi. Zamagljivalo se to da je na dnevnopolitikom planu rasizam imao cilj da drutvene i klasne razlike zameni rasnim, i da pripremi javnost za pljaku i nasilno oduzimanje imovine Jevrejima, a kasnije i njihovo istrebljenje.

Ilija Malovi: Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka

95

U ovom lanku Stefanovi iznosi zakljuke koji se kose s osnovnim medicinskim istinama. Naime, nikako ne stoji da se fizike i psihike osobine mogu sauvati tokom dueg perioda tako to bi sklapali brakovi meu najbliim srodnicima. Izgleda da je elja da se doe do nekih antisemitskih zakljuaka bila jaa i od medicinskih injenica i lekarskog iskustva koje je autor verovatno posedovao. Za razliku od Stefanovia, Branimir Male je svoja antisemitska razmiljanja oblikovao tek poetkom II svetskog rata, ali se uprkos tome njegovi zakljuci nisu znatno razlikovali. U svom lanku Jevreji kao rasa on navodi da su Jevreji posebna rasa koja ima svoje rasne karakteristike izgraene kroz vekovno nemeanje sa drugima. Takoe tvrdi da potomci nasleuju negativne rasne osobine jevrejskog roditelja prilikom meanja sa jevrejskom rasom. Njegov antisemitizam bio je vrsto povezan sa apokaliptinom slikom opte rasne degeneracije oveanstva koju je ovaj autor svuda prepoznavao. Male je dosta uporno upozoravao na utu opasnost na istoku, koja se ogledala u demografskoj eksploziji Kine, Japana i drugih drava gde preovlauje uta rasa. Na kraju, vano je istai da su rasistike, eugenike i rasno antisemitske ideje manjeg broja intelektulaca u Srbiji ostale u potpunosti nezaokruene, nedovoljno formirane i objanjene, a krug njihovih protagonista vie je podseao na svojevrsnu rasistiku potkulturu, nego na ozbiljan pokret. Moe se sa sigurnou rei da su takva nastojanja bila krajne nepopularna i neprihvatljiva za iru javnost Srbije, i da je jedini ozbiljan pokuaj da se formira jedan rasni antisemitizam ostao bez uspeha. M. Janiijevi je potpuno u pravu kada tvrdi da su saradnici asopisa Ideje iznosili ideje kakve su se u srpskoj sredini i pre i posle toga retko javljale (Janiijevi, 1984: 183). Nijedan od pomenutih autora nije imao dovoljno naune i politike kurai da ove stavove iznese javno na politiku scenu, niti da sa njima zae u narod ne bi li za njih dobio podrku biraa. Ideje otvorenog biolokog rasizma nisu bile dominantne ni u politikim porukama koje su slale faistike i faizmu bliske politike organizacije koje su delovale tridesetih godina XX veka u Srbiji. One e se ponovo uti u Srbiji, ali tek posle okupacije koju je e izvriti nacistika Nemaka 1941. godine.

Literatura
Baki, Jovo (2004): Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma, Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin. Boji, Mirko (1996): Jugoslovenski narodni pokret Zbor 1935-1945: Jedan kritiki prilaz, Beograd, Narodna knjiga. Hayes, Brian (1999): Experimental Lamarrckism, www.americanscientist.org (stranica preuzeta s interneta 12. 04. 2006. godine).

96

SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

Janiijevi, Milosav (1984): Stvaralaka inteligencija meuratne Jugoslavije, Beograd, Institut drutvenih nauka, Centar za socioloka istraivanja. Kulji, Todor (1985): Faizam, Beograd, Nolit. Kulji, Todor (1974): Srpski faizam i sociologija, Sociologija, 1974., 16(2). Kulji, Todor (1990): Predgovor knjizi Ernesta Noltija Faizam u svojoj epohi. Male, Branimir (1934): Rase i krvne grupe, Beograd, Ideje, 20.10.1934., br.3. Male, Branimir (1935a): Narodnost i rase, Beograd, Ideje, 3.1.1935., br.10. Male, Branimir (1935b): Problem naeg nacionalizma: U uvanju rasnih odlika naih je spas, Beograd, Ideje, 23.3.1935. br.19. Male, Branimir (1936): O ljudskim rasama, http://www.28serbia.org (stranica preuzeta sa interneta 22. 04. 2006. godine). Male, Branimir (1938): uta opasnost kao demografska pojava, Beograd, XX vek, februar, br.2. Male, Branimir (1939): Rasna pripadnost Svetog Save, Beograd, XX vek. Male, Branimir (1940): Jevreji kao rasa, Beograd, Vreme, 23.10.1940. Manojlovi, Radoman (1995): Branimir Male kao antropolog, Beograd, Antropoloki problemi, sveska 10. Milosavljevi, Olivera (2006): Potisnuta istina: kolaboracija u Srbiji 1941-1945, Beograd, Helsinki odbor za ljudska prava. Nedeljkovi, Duan (1980): Rase i rasizam, Poarevac, Prosveta. Nolte, Ernst (1990): Faizam u svojoj epohi, Beograd, Prosveta. Petrovi, Nenad (1993): Faistike ideje kod inteligencije u Beogradu 1919-1941 (Magistarski rad, odbranjen na odeljenju za istoriju). Petrovi, Nenad (1995): Pojava rasistikih ideja kod inteligencije u Beogradu tridesetih godina XX veka, Beograd, Gradina br. 4/5, str. 78-83. Molnar, Aleksandar (1996): Houston Stewart Chamberlain: Poeci rasnog svetonazora, http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/theoria/XXXIX_3/d4/document (stranica preuzeta sa interneta 01. 03. 2006. godine). Stefanovi, Mladen (1984): Zbor Dimitrija Ljotia, 1934-1945, Beograd, Narodna Knjiga. Stefanovi, Svetislav (1934): O krvnim grupama i rasnom problemu, Beograd, Ideje, 24.11.1934., br.6. Stefanovi, Svetislav (1935b): Socijalne tendencije rasizma: Rasizam i ekonomska struktura drutva, Beograd, Ideje, 18.5.1935., br.26. Svetislav, Stefanovi (1935a); Odgovor na neozbiljna raspravljanja rasnog pitanja u nas: Rasa i kultura, Beograd, Ideje, 13. 4. 1935., br.22. Velmar-Jankovi, Vladimir (1938): Pogled sa Kalemegdana, http://www.pzns.net/ vladimir_velmar_jankovic.htm (stranica preuzeta sa interneta 28. 05. 2006. godine.). Weikart, Richard (2005): Od Darvina do Hitlera: evoluciona etika, eugenika i rasizam u Nemakoj, www.cps.org.yu (stranica preuzeta sa interneta 19. 02. 2006. godine.).