B.

Alkenil-halogenidi Predstavnici, podela, nomenklatura

2 1

H H
R HC C X R1
vinilni tip veze

H2C
Cl
2

CH Cl

R2

C C C Cl H H(R1)
alilni tip veze

vinil-hlorid (hloreten)

H Cl

trivijalno metil-hlorid etil-hlorid IUPAC hlormetan hloretan

CH3Cl

CH3CH2Cl

cikloheksil-hlorid izopropil-hlorid
2-hlorpropan

H2C CH

CH2 Cl

alil-hlorid (3-hlorpropen)

C. Aril-halogenidi
H3C
3

HO

X
Cl

Br

CH2Cl

organska hemija
benzil-hlorid (fenilhlormetan)

terc-butil-hlorid 2-metil-2-hlorpropan

C CH3 H3C

Cl
Cl

Cl

(vicinalni dihalogenid)

1,2-dihloretan

1-hlor-2-propanol

benzilni tip
1-bromnaftalen (-naftil-bromid)

(halogenhidrin)

Dobijanje:

Cl

1. Adicija HX na alkene

CH3 H 2. Adicijom HX (1 mol) na alkine nastaju vinil-halogenidi Cl H2C C CH3 HCl CH2 H3C 3. Alilno halogenovanje alkena pomou N-bromsukcinimida (NBS-a) pri emu se dobijaju alilni-halogenidi
H H
NBS

H2C

CH CH3

HCl

H3C

4. Halogenovanjem arena pomou halogena u prisustvu AlCl3 dobijaju se aril-halogenidi 5. Iz alkohola sa reagensima za halogenovanje: (HX, PX3, PX5, SOCl2)

CH3CH2OH H2SO4 CH3CH2Br

H3C CHCH2OH CH3 SOCl2
I2

KBr

H2O

(CH3)2CHCH2Cl + SO2 + HCl

Br O N H O
O N Br NBS O

CH3CH2OH

CH3CH2I

3-bromcikloheksen 1-metilcikloheksen NBS

6. Iz alkil-halogenida izmenom halogena (dobijanje jodalkana)

A + B + C

R X

Na I

aceton

R I

Na

Struktura i fiziko-hemijske osobine

1.A. Sa poveanjem mase X poveava se duina veze: C-F (1.40 A) < C-Cl < C-Br (1.97 A) < C-I (2.14 A) B.Sa poveanjem duine veze dolazi do njenog slabljenja H = 110 Kcal/mol H3C-F (1.40 A) H = 57 Kcal/mol H3C-I (2.14 A) C. Kod aril-halogenida jaina veze je vea H = 126 Kcal/mol C6H5 F H = 65 Kcal/mol C6H5-I

2.

veza je polarizovana
O H

O H

H3C

= 1.8 D

= 1.7 D

H X C H H = 1.9 D

3. dipol-dipol privlane sile omoguavaju bolje sredjenu strukturu u odnosu na alkane

CH3CH2CH3 = 0 D; tk = - 42
C X C X

CH3CH2F

= 1.9 D; tk = -32

+ -

+ -

organska hemija
2.
C X

C H3C H2C l C H3C H2Br C H3C H2I

tk = - 1 2 C tk = 3 8 C tk = 7 8 C

veza je polarizovana
O H

O H

H3C

= 1.8 D

= 1.7 D

H X C H H = 1.9 D

1. Nukleofilna supstitucija SN
Nu

R Nu + X

3. dipol-dipol privlane sile omoguavaju bolje sredjenu strukturu u odnosu na alkane

CH3CH2CH3 = 0 D; tk = - 42
C X C X

CH3X > RCH2X > R2CHX

SN 2

CH3CH2F

= 1.9 D; tk = -32

reaktivnost raste R3CX ne reaguju SN2 mehanizmom R3CX > R2CHX >> RCH2X reaktivnost raste alil-halogenidi SN1 > SN2

+ -

+ -

C H3C H2C l C H3C H2Br C H3C H2I

tk = - 1 2 C tk = 3 8 C tk = 7 8 C

SN 1

2. Dehidrohalogenovanje (eliminacija HX iz halogenalkana)

H H R C C X H H B
baza

Dobijanje razliitih klasa jedinjenja iz halogenalkana reakcijom nukleofilne supstitucije (SN ) HOH
H B

H C R C

R-OH R-OH

OH OR1 CN

Hidrolizom alkil-halogenida dobijaju se alkoholi U reakciji sa alkoksidima nastaju Dobijanje alkil-cijanida (nitrila) Jodalkani iz alkil-bromida i hlorida Tioli iz halogenalkana i NaSH U reakciji sa tioalkoksidima dobiju se sulfidi (tioetri)

R-OR1 etri (Williamson-ova sinteza) R-CN R-I R-SH R-SR1

3. Prevodjenje u Grignard-ov reagens i njegove reakcije

R-X

I SH SR1

+ Mg

etar

R-MgX

organska hemija
N3 RN3

Na

N N N

R X

R N N N

Sa azidnim anjonom nastaju alkil-azidi

brzina reakcije zavisi od koncentracije obe reagujue komponente: halogenalkana i nukleofilnog agensa

NH3
NH2R1

RNH2 Sa amonijakom u baznoj sredini nastaju 1 amini

RNHR1

napad Nu vri se sa suprotne strane od halogena (odlazee grupe) pri emu se stvara prelazno stanje 1
H C H H

R2NHR1

RNR1R2

Sa aminima u baznoj sredini dobijaju se 2 i 3 amini Sa trifenilfosfinom nastaju alkil trifenilfosfonijum soli Stvaranje C-C veze u reakcijama sa karbanjonskim supstratima
H HO H H C Cl

P(C6H5)3

H HO Cl C H H

R P(C6H5)3 X

HO

Cl

Na CH(CO2Et)2

R1 M

R CH(CO2Et)2 + NaX

1 istovremeno sa stvaranjem veze C-Nu raskida se veza C-Cl

R R1

MX

Stereohemija SN2 reakcije

H5C2 H H3C C Br C2H5 C H C2H5 Br HO C H CH3

Faktori koji kontroliu brzinu

SN2

Uticaj supstrata halogenalkana na brzinu reakcije A. Struktura alkil grupe i reaktivnost

OH

HO

Br

CH3
2

(S)-2-brompentan

SN

(R)-2-pentanol

CH3X >> RCH2X > R2CHX i benzil-halogenidi (SN2> SN1)

inverzija konfiguracije

R3CX ne reaguju ovim mehanizmom

Najbre i najlake reaguju halogenalkani kod kojih su alkil grupe sterno nezatiene (male i normalnih nizova)

organska hemija
Relativna reaktivnost alkil-hlogenida u SN reakciji
koji halogenidni jon se najbre supstituie?

halogenidni jon kao odlazea grupa

B. baznost halogenidnih jona (odlazee grupe) i brzina supstitucije

Odlazea grupa- grupa koja biva istisnuta, zamenjena nukleofilom; treba lako da preuzima (-) naboj B Uticaj halogenida kao odlazee grupe

slabe baze su dobro odlazee grupe; jake baze su slabo odlazee gr.

jodidini anjon slaba baza (dobro odlazea gr.)

<<

fluoridni anjon jaka baza (slabo odlazea gr.)

sa poveanjem duine veze (C-I >> C-F) veza slabi i lake se raskida jodidni anjon dobro odlazea grupa (Z): R-I > R-Br > R-Cl >> R-F Reaktivnost raste Fluoridni jon slabo odlazea gr. (alkil-fluoridi najmanje reaktivni u SN)

>>

dobro odlazee gr. Z slabe baze: (paralela izmedju baznosti i nukleofilnosti)

ODLAZEE GRUPE -sposobnost prihvatanja negativnog naelektrisanja odlazee grupe u istoj grupi periodnog sistema: halogenidi kao odlazee grupe:

Nu

R Z

R Nu

Z
kiselost HX:

Kako ih prepoznajemo?
Slabije baze i bolje odlazee grupe

Cl
H

>>

I
H

X
H

<<

OH
H

HCl H

<<

HI
konjugovane kiseline

HX

>>

HOH

odlazee grupe u periodi periodnog sistema:

organska hemija
Uticaj nuleofilnog agensa na brzinu reakcije B. Sterno zaklonjeni Nu su slabiji reagensi
H3CO
brzo

A. to je nukleofil jai reakcija se bre odvija:

H3CO CH3

amidni anjon
H3C NH2
Na NH2 NaCl

amonijak Lewis-ova baza

H3C

Cl

H3C

Cl

CH3 CH3
sporo

NH3

H3C

NH3 Cl

H3C C O

CH3 H3C C O CH3 CH3

brzo

sporo

anjoni su jai nukleofili od Lewis-ovih baza

Sterno zaklonjeni Nu su slabi nukleofili

a jake baze

litijum-diizopropilamid LDA

CH3 H3C C O K CH3

kalijum-tercbutoksid

H3C HC N H3C Li

CH3 CH CH3

Sterni efekti oko elektrofila su znaajniji: NUKLEOFILNOST nukleofili dobri donori elektrona- dobre Lewis-ove baze negativno naelektrisane estice bolji nukleofili od neutralnih molekula:

baznije estice bolji nukleofili:

organska hemija
SN1 reakcija:
heteroliza (raskidanje) vrlo polarizovane veze odredjuje brzinu reakcije (najsporija faza)
C

A.

Intermedijer je karbokatjon [ R+ ] i oni alkil-halogenidi koji daju najstabilniji karbokatjon najbre reaguju

+ + + R3C> R2CH > RCH2

Stabilnost raste

R3CX > R2CHX >> RCH2X

reaktivnost raste

1 RCH2X i H3CX ne reaguju ovim mehanizmom

alil-halogenid
R R1 C CH CH2 X

SN1 > SN2

SN jonizacija X
1

C.

Mehanizam
CH3 CH3 CH CH3
sporo

CH3 CH CH3
brzo

R R
1

R C CH CH2 R1 C CH CH2

H3C C

H3C C H

H3C C

CH CH3 H

rezonantno stabilizovan alilni katjon B.

Polarni protini rastvarai olakavaju i ubrzavaju SN1 reakciju

H Br 2-brom-3-metilbutan
CH3 H3C C CH2 CH3

Br

Premetanje 2 karbokatjona u 3
CH3
H2O brzo

CH3
brzo H

H3C C CH2 CH3 HOH

H3C C CH2 CH3 OH

Polarni protini rastvarai: HOH ( 78), MeOH ( 33), HCOOH, CH3COOH

O

2-metil-2-butanol
H3C HC CH CH2Cl
1-hlor-2-buten
sporo Cl

Polarni aprotini rastvarai ubrzavaju

SN2:

Me2S O HC NMe2 H3C C N

H3C HC CH CH2

H3C HC CH CH2

organska hemija
brzo

H2O

SN1 naspram SN2:

SN1 SN2 dobra odlazea grupa dobra odlazea grupa protian rastvara aprotian rastvara slabiji nukleofil visoka kncentracija dobrog nukleofila

Dehidrohalogenovanje se vri u prisustvu jakih baza i slabih nukleofila (K O-t-Bu, LDA...). Pratea je i rivalska reakcija SN reakciji.

R 3 C X > R 2 CHX >> RCH 2 X

raste brzina eliminacije HX u baznoj sredini 3
B

>

>

H H R C

C X

H CH3

H B

R CH CH CH3
glavni proizvod

R CH2

CH CH2

Zaitzev-ovo pravilo: eliminacija se vri sa ugljenika koji ima manje H-atoma

Kada nukleofil deprotonuje karbokatjon nastaje proizvod eliminacije

E2 reakcija je stereospecifina: odreeni diatereomerni alkilhalogenid daje tano odreeni stereoizomerni alken:
Br
(S) (S)

H
(E)

Br
(R) (R)

H Br
(Z)

Br

organska hemija
H H

(S) (R)

(S) (R)

kompeticija izmeu nukleofilne supstitucije i eliminacije jaina baze slabe baze-supstitucija H2O, ROH, PR3, halogenidi, S-, N3-, CN-, RCOOjake baze-eliminacija OH-, RO-, NH2sterni efekti na supstratu sterno nezatieni (1o RX) supstitucija sterno zatieni (3o RX) eliminacija sterni efekti na nukleofilu sterno nezatieni (OH-, CH3O-, EtO-, NH2-) supstitucija sterno zatieni (tBuO-, LDA) eliminacija

RX (sterno nezatieni): SN2 sa dobrim nukleofilima koji nisu jake baze

SN2 sa dobrim nukleofilima koji su istovremeno i jake baze

E2 sa jakim, voluminoznim bazama

nema reakcije sa slabim nukleofilima (H2O, ROH)

Reaktivnost sekundarnih RX sa nukleofilima (bazama)

SN1 i E1, kad je X dobra odlazea grupa u polarnoj sredini sa slabim nukleofilima ravasti primarni RX : SN2 sa dobrim nukleofilima (sporije u odnosu na reakcije sterno nezatienih RX)

SN2 visoka koncentracija dobrog ali slabo baznog nukleofila E2 sa jakim bazama (nije neophodno da budu voluminozne)

E2 visoka koncentracija jake baze (na primer OH- i RO- u alkoholnim rastvaraima) nema reakcije sa slabim nukleofilima

organska hemija
Reaktivnost tercijarnih RX sa nukleofilima (bazama) SN1 i E1 u polarnim rasdtvaraima gde je X dobra odlazea grupa, a baza nije prisutna ili je prisutna veoma niskoj koncentraciji

Vinil-halogenidi nereaktivni u SN
C C X

C X

C-X veza kraa i jaa tee se raskida

X
E2 visoke koncentracije jake baze

+ R efekat halogena stabilizuje sistem i oteava raskidanje C-X veze

Aril-halogenidi nereaktivni u SN

Nukleofilna aromatina supstitucija

Cl
1.NaOH, 340 C, 150 atm 2. H, H2O

A. Svi alkil-, aril- i vinil-halogenidi reguju sa magnezijumom uz gradjenje Grignard-ovog reagensa

OH
vrlo energini reakcioni uslovi

H2C CHCl
vinil-hlorid

Mg (C2H5)2O

H2C CHMgCl
vinil-magnezijumhlorid

Uvodjenjem elektron-privlanih gr. (-NO2 , -CHO sa - R i I efektom) u orto i para poloaj u odnosu na halogen olakava se njegova supstitucija
NH2 NO2
NH3

Cl NO2
Na 2CO3 HOH, 100 C

Br
Mg (C2H5)2O

MgBr

OH NO2

NO2

NO2

NO2

naftil-magnezijumbromid

organska hemija
B. Veza ugljenik-metal (M) je veoma polarizovana

2,4-dinitroanilin

2,4-dinitrofenol

R2C

Mg (Mg ili Li)

R2C

C. Organometalni reagensi su veoma jake baze (RMgX i RLi >> NaNH2 > alkoksida > alkalnih hidroksida) R-MgCl
- +

HOH

elektrofilni centar (+)

H
nukleofilni centar ( )

R-H + HOMgCl

konjugovana kiselina je alkan

H2NMgCl R1C CMgCl O CHMgCl O

inverzija polarnosti Umetanjem (insercijom) metala (Mg) izmedju ugljenika i halogena dolazi do promene polarnosti: alkil-halogenidi su elektrofilni reagensi, a RMgX je nukleofilni reagens (uestvuje u reakcijama Nu adicije i Nu supstitucije)
H R Cl

R-H R-H R-H

NH3 R C CH O CH2 O
1

HOH

R-H R-H R-H

HOMgCl R OMgCl R1COO MgCl

1

R-MgCl R OH
1

R COOH

R AlCl3 HCl

Kao jake baze prvenstveno reaguju sa kiselim vodonicima u jedinjenju pri emu se izdvaja alkan (konjugovana kis.)

10

1. Adicijom RMgX na formaldehid i hidrolizom adicionog proizvoda dobijaju se 1 alkoholi

3. Adicijom RMgX na aldehide i hidrolizom adicionog proizvoda dobijaju se 2 alkoholi

MgCl

H3C CH O MgCl O H3C C H

H3O

H 3C CH OH

O H C

H
H3O

R MgCl

R C O MgCl (C2H5)2O H H

H R C OH H

MgClOH

fenil-magnezijumhlorid

1-feniletanol

2. Adicijom RMgX na epokside i hidrolizom adicionog proizvoda dobijaju se 1 alkoholi sa 2C-atoma vie od polaznog alkil-halogenida
R MgCl O

4. Adicijom RMgX na ketone i hidrolizom adicionog proizvoda dobijaju se 3 alkoholi

R CH 2

CH 2O MgCl

H 3O

R CH 2

CH 2OH

R MgCl

O H 3C C (C 2H 5)2O C2H 5

CH3 R C O MgCl C 2H5

H 3O

CH3 R C OH C 2H 5

organska hemija
R2MgX R C O R1

R1 R C R OH
2

R1MgX

2 R C R

vinil-hlorid
R2

Mg

CO2

H3O

ciljni molekul

RMgX

R1 C O

Reakcije Grignard-a sa alkil-halogenidima - nukleofilna supstitucija

R M gCl

Adicijom RMgX na CO2 i hidrolizom adicionog proizvoda dobijaju se karboksilne kiseline

O Br Mg MgBr O C O C O MgCl H 3O O C OH

R1

Cl

(C2H5)2O

R R

MgCl2

H2C CH CH 2MgBr

BrCH2CH2CH2Br (1 mol) (C2H5)2O

H2C CH CH2(CH2)3Br

bromnaftalen naftil-magnezijum
bromid

naftoeva kiselina

11