PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA*

ARKO BOWAKOVI

UDC 811.163.41'276'342.8

Kratak sadraj. U radu se relativno bogatom graom dokumentuje sudbina akcenatskih celina s proklitikom u govoru mladih spikera, voditeqa i novinara TV Panonije, kao i wihovih sagovornika koji su rodom iz Novog Sada ili u wemu borave ve due vreme. Kqune rei: govor Novog Sada, jezik medija (TV Panonija), fonologija, prozodija, prenoewe akcenata na proklitiku.

UVOD 1.1. Javna re oduvek je privlaila pawu naih lingvista. Sistematian i detaqan pregled literature o jeziku glumaca, spikera i novinara radija i televizije, kao i o jeziku naeg glavnog grada, dao je profesor Petrovi (1996:8998). Jelica Jokanovi-Mihajlov (2006) autor je kwige posveene analizi prozodijskog sistema nekih beogradskih medija. Naa dijalektologija se nije toliko bavila govorima urbanih centara, budui da su pred wom bili mnogo urgentniji zadaci, kao to su monografski opisi narodnih govora, uee u izradi Opteslovenskog i Optekartaskog lingvistikog atlasa. Mnogo je snage utroeno i na prikupqawe grae za Srpski dijalektoloki atlas. Iako mnogi od ovih poslova jo nisu zavreni, Odsek za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2005. godine pokrenuo je projekat Govor Novog Sada. Jedan od mnogobrojnih zadataka jeste i analiza jezika novosadskih mas-medija, i to pre svega prozodijskih karakteristika poslenika javne rei. U ovom radu nas e interesovati sudbina silaznih akcenata iza proklitike u govoru spikera, voditeqa, novinara i drugih uesnika razliitih emisija TV Panonije (v. spisak informatora). 1.2. U naoj strunoj literaturi konstantovano je da je prenoewe akcenata na proklitiku danas obinije u ijekavskim nego u ekavskim govorima (Peco 2002:70). Takoe je primeeno da na lokalnim novosadskim medijima sredwokolci i studenti sporadino pomeraju akcenat na proklitiku (Petrovi 1999:230). Pomerawe akcenata na proklitiku po drugim autorima (Dragin 2005:281) fakultativna je pojava. Qiqana
* Ovaj rad je nastao u okviru projekta Govor Novog Sada, koji finansira Sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj Izvronog vea Vojvodine.

82

ARKO BOWAKOVI

Suboti (2005:143) konstatuje da se danas prenoewe silaznih akcenata na proklitiku uglavnom svodi na akcentovawe rece ne kod negiranih glagola, to je obavezno. Meutim, akcenat na veznicima i predlozima danas se smatra krajwe arhainim i regionalnim obelejem. Prilikom analize TV Dnevnika Televizije Novi Sad na srpskohrvatskom jeziku, uoeno je da se u velikoj meri sreu silazni akcenti u medijalnoj poziciji u stranim reima i domaim sloenicama, to korespondira sa neprenesenim silaznim akcentima u akcenatskim celinama s proklitikom. U korpusu je sasvim malo primera tipa na ld, na lost, a za sledee celine skok u vs, skok u dq predvieno je spojeno pisawe vs, dq (Petrovi i Suboti 1982:7072). Nijedan od ovih radova ne daje nam bogat empirijski materijal. 1.3. Ciq naeg rada je da navedene konstatacije i zakquke proverimo na znatno veem broju primera, razvrstanih prema tipu prenoewa, vrsti rei i broju slogova akcentogenih rei i proklitika.

STARO PRENOEWE 2.0. Staro prenoewe akcenata na proklitiku desilo se jo u periodu pre dolaska Slovena na Balkan, te je stoga prisutno u svim srpskim govorima (Telebak 1999:38). Wega karakterie silazna intonacija i na proklitici, tj. metataksa, a kod dvoslonih predloga inicijalna pozicija prenesenog akcenta. Primeri sa prenesenim akcentom 2.1. Veoma retki primeri prenoewa // i // sreu se samo u nekim prilozima (nadole, naalost, ukratko; naglas) i izrazu (i po): a) mslim, i od svh garnitra, krnemo od poltiara pa ndole NT; Mj smr, nalost, fotogrfija, ma smo u pvoj gdini SS; nalost, t su qdi sa kjima MB; hjde ovko sda da izanalzramo kratko NT; b) u sbi ili nglas AJM; i prdat je u ve od dv po milina prmeraka BL. 2.2. Kod jedne goe u emisiji zabeleili smo dva primera sa prenoewem // sa zamenice ta na predlog u: v mete kod veg dteta da ngujete vrovawe u nto ta smo na vruje AJM; ako biste joj rkli da no ta na vruje da t zista postji AJM. 2.3. Jedino je kod negiranih oblika glagola uobiajeno i dosledno prenoewe: a) jer i t n vaqa TM; da se dtetu pmogne da n ide tm bntovnim ptem AJM; b) n znam G TM, FM, JM; n znamo NT. 2.4. Od svih enklitika, jedino bih, bi, bismo, biste mogu pod reeninim naglaskom primiti akcenat na sebe (Ivi 1998: 483), potom ga

PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA

83

preneti na negaciju ne: j se n bih bnila AJM; to n bih vlela nkako NT; i n bih izdvjala AJM; i n biste lgali AJM; up. i: d li e bti AJM. Primeri sa neprenesenim akcentom 2.5. U govoru mlae generacije izostaje staro prenoewe akcenata sa imenica na predloge: a) na lost, pvod kjim se dogdio nje nimlo sran TB; tko da bsmo sv zavili do lta GV; i n znam kko da dbijem dgovor i u tm trentku mi pdne na pmet vo ndri G; b) d li mgu da tiu na rst i rzvoj dteta TM; pno nvosti iz svta flma NT; ragon lazi u svt mgije i mi pstvi prvi hrj BL; ili se samopovrevaju tko to lpaju glvom o zd AJM; jdino to trba da radite jste da zmete telfn u rke BL. 2.6. ak ni u predlokoj vezi sa sobom nismo zabeleili pomerawe akcenta, kao ni u ostalim sluajevima: pju i praju smi sa sbom G; ukolko ga kqe u sv t aktvnosti TM; v su znli gd i t smo rdili i jko im se svdelo MA. 2.7. Staro prenoewe akcenta izostalo je i u predlokoj konstrukciji sa pridevom: nma je za sm krj stalo jo smo tolko da BL. 2.8. Dugosilazni akcenat se ne pomera ni sa jednoslonih brojeva na predloge: i prdat je u ve od dv po milina prmeraka BL; od whovog glsa dbio sam putovwe u Bdimpetu za dv sobe G; no to se pjvi sa dv gdine AJM; J u rkama dm dv pta po dv krte NT; dlimo dv pta po dv laznice i jednput po dv laznice BL; rd sa dcm do st gdina AJM; ali kre sa pt AJM. 2.9. ak i u prilokom izrazu na kratko akcenat ostaje nepomeren: demo na krtko da pgledamo kko je izgldala zloba AM.

NOVO PRENOEWE 3.0. Novo prenoewe desilo se znatno kasnije od starog, verovatno u vreme kada su se silazni akcenti pomerali za jedan slog ka poetku rei i davali uzlazne. Dakle, novo prenoewe karakterie metatonija i javqawe // na drugom slogu dvoslonih proklitika (Telebak 1999: 3839). Primeri sa prenesenim akcentom 3.1. Kod negiranih oblika glagola novo prenoewe je obavezno i normalno se sree i u govoru mladih qudi: a) tko t sv tie da dca i n budu sta AJM; n verujemo AJM; v n verujete TM; n volim r grka AJM; n volite NT; n znaju NT; n mislim TM; t n moe da se pstigne AJM; n moemo AJM;

84

ARKO BOWAKOVI

kada je ve dte u ptawu pak n moete tk tko da odragujete TM; tko da se t psme n mogu nzvati utorskim TB; da n pravimo idlinost AJM; o mi je to mje dte sd t n slua AJM; im n smeju da draju bbu AJM; i msle da im tda n treba posvtiti nku psebnu pwu TM; da n treba ri TM; n treba nta, n treba triti pmo, da n treba pmo psihloga AJM; n treba da krsti AJM; b) da n gre TM; t n zni BL; n znai da si t tkav vek AJM; znai, n kaemo: aha AJM; al n mra AJM; n mramo gbiti do sbe AJM; da n prba AJM; n rdim u Klinikom cntru AJM; da n sme da gri AJM. 3.2. Prema 3. l. mn. prezenta ni mg n mog analoki se razvilo i j n mogu iako je bilo j mgu (Telebak 1999:39): n mogu tno da shvtim FM; n mogu sd ovko da prcenim AM. 3.4. Kod Mire Bawac (MB), koja je iz Srema, primeri tipa kd ns su obini, a u govoru roene Novosaanke (SA 1975) oni su fakultativni: kd ns su qdi dgo mldi MB; i to j jko podvam da ne stane t gra i t to je kd wih zbiqno nozbiqno SA. Primeri sa neprenesenim akcentom 3.5. Kod imenica bez obzira na broj slogova, uestalost, sintaksiku i semantiku povezanost, novo pomerawe akcenta dosledno izostaje: a) mate adrsu u dn ekrna NT; i onko kroz pl, jcaj i tko razrana ke AJM; d li mamo nkoga na vzi TM; ni mi se da mamo nkog na vzi NT; u tm flmu e sto bti ri o dci kja, ovaj, rde NS; pa pke u krvet AJM; nda sam napsala sv t u kwzi AJM; tj kncept kji sam napsala u kwzi AJM; t je psebna pra i / j sam se u kwzi i osvnula AJM; Ve o kwzi gldaoci e mati prliku da ju i tkom emsje TM; limo, nravno, da se lpo provde, gldajui vaj d-ve-d, blo kod ke ili u nkom drtvu NT; t je no to t vli da rdimo kod ke t i j AJM; sva u ki TM; da vdim klko se sle u prksi AJM; uglvnom su bli prsutni ni prjateqi i prfesori iz kle MA; demo psle pdne u klu JM; t laboratrija u kli nje tlko premqena JM; jer e sa sdam krnuti u klu AJM; kji nmaju dvoqno nvca da du u klu LM; da plu do bsvesti AJM; pa, t od gdine do gdine kolina prstiglih rdova vrra FM; AJM; t nma vze sa stinom AJM; da se dte suva sa stinom AJM; t mla dca se u klektivu, kad pvi pt u u klektiv, ponaju vlo slno AJM; ako je v u nskladu AJM; bez bzira na km zrastu se jvi TM; bez bzira na t TM; pa mda mamo i dgovor na sv t ptawa NT; t pno zvisi od

PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA

85

zrasta dteta AJM; j sam j na potku kroz sove pokuvala da bjsnim SA; nemo prati smo o sobama TM; poto j rdim sa prukama AJM; b) U grai se nalo znatno mawe primera sa neprenesenim //: vzana za krj ne emsje NT; nka pruka za krj TM; kod mjke psebno prrdi tkva ztitna fnkcja AJM; njava za pru kja sldi trbalo bi da bde NT; i slala u prama th mldih qdi AJM; znai, sa rzmenom pruka AJM; i dqe pramo o svrkama TB. 3.6. U sledeim primerima novo prenoewe bi izostalo ak i u govoru onih pojedinaca kod kojih je ono iva kategorija, budui da su lekseme novijeg datuma: a) nstaviemo u tm manru i sda i sptom kji dlazi emo dfinitivno zadovqiti sv va la TB; kji veras gra na scni Jvan Rsti NT; zanmqivo je pgledati na scni ve metnike NT; od qdi kji su se do sda dokzali na flmu GV; nlaze se meu pvim bndovima na lstvici TB; j sam mlo pr pomnula u njavi NT; prikzuje ostvarwe kje je urdio za nvine BL; kolko sto v dete u pzorite ili, mda, vo, b na peru AM; a odnsilo se pravo na pruke TM; stanite i dqe uz prgram ne televzije BL; b) i na krju krjva sv se vra na blz TB. 3.7. Pomerawe akcenta izostaje i kod imena gradova, drava i drugih institucija: da vam prdstavimo t se t u Nvom Sdu dogalo TB; u koj Repblici je bo zabran u brazovni prgram LM; u Dvritu su se u tm mmentu whove svrke ztekli smo TB. 3.8. Iako je prenoewe akcenata obino kod zamenica s predlozima, pa i s veznicima i i ni (Ivi 1998:484), naa graa daje drugaiju sliku. Tako se ono ne javqa ni kod linih zamenica s // i //: a) pkuaemo da sznamo t je sv stavilo trga na nma TM; a na nma nama je da BL; nko je sa nma TM; k je sa nma TM; nko je bo sa nma TM; da vas pozvemo da i slde ndeqe bdete sa nma u sto vrme i na stom mstu BL; bdi sa nma i nredne sbote NT; stani sa nma do smog krja NT; hvla ti za sv vo to si podlio sa nma NT; ma pno ngrada kje su nmewene vma kji ste sa nma NT; A k je sa nma NT; stanite sa nma do smog krja AM; i tj do u nma je zista jk AJM; me da prvgne i nj prkritini rditeq u nma AJM; hvla i vma to NT, G; zjedno sa vma NT; slem se sa vma TM; sa vma su na i Ntaa NT; i rdo pojvqujete na wma TB; b) t je no to t vli da rdimo kod ke t i j AJM; i j sam se hvatila jdng terjskog kncepta AJM; i j sam objsnila u svjj triji AJM; t je psebna pra i / (pauza) j sam se u kwzi i

86

ARKO BOWAKOVI

osvnula AJM; pa nda i manipliu sa tm i j vrujem da vo dte dlino maniplie sa svjim rditeqima AJM; Mt i j smo BL; pa ga i okaraktriete: B si l I n se nqti AJM; ponawe upte nje to i n sm AJM; porazgovrati sa wm AJM; tri da bdu sa wm AJM; i sa wm emo na prlee da snmimo jdan lk GV; stnem na linu smu da pjem vdu, iznad w ntpis G; ako je t za w tko razoarvajue AJM; i pkuali zjedno sa wm da vam dramo FM; da nagvori kolginicu da sa wm pseti pzorite NT; k sv u wj estvuje NT; I m smo vim dli do smog krja ne emsije BL; li smo da su nki ozbqniji qdi kji su vdeli, da su rekli da ma zanmqivih rdova i m smo zdovoqni da smo nto urdili MA; n v ma nkako svj vot nvzano za ns NS; kod ns su pstojali slni festivli FM; De kod ns na televziju NT; ragon e kod ns bti prmijerno prkzan dv dna rnije BL; svko od ns ma prvo da vruje u nto AJM; kao to vdite, nsu ni mlo li i nko od ns nje ni mlo l TB; mngi od ns nmaju prliku da ptuju BL; mda se b nko od ns ili vs wa G; rduje me to je vj flm pored ns nkoliko v veterna kupio vlik brj apsoltno mldih MB; n moe nko drgi da umesto ns ini AJM; a i v mate, to, dmai zadtak TM; zbog kje biste i v trbali da psetite TB; sttamo j jdnom i vajte i v i va mma AM; da nma vze sa svama kje su izmeu vs AJM; uniemo stu stvr za vs TB; mam nto vlo interesntno za vs TB; m mamo jdan lp pklon za vs AM; m mamo krte za vs NT; kemo da j mamo krata za vs NT; nteresuje me odkle se kod vs rdila qbav prema fotogrfiji MM; kji nje za wh zadovoqvajui AJM; svko od wh je rzliit AJM; mda, zvisi, ovaj, od wh smih d li e strajati SA; Nijdan nprijateq nje mgao da ih przi dok jdan od wh nje odlio da sv m zme za sbe BL; da dete po wh na telvziju NT. 3.9. Kod imenikih zamenica s predlozima i veznikom i takoe izostaje novo prenoewe akcenata: a) v mete da ngujete vrovawe u nto AJM; svko od ns ma prvo da vruje u nto AJM; j, nae, jko vdim rana o tm vrovawu u nto AJM; i kad se sa nim soimo AJM; kko se seate kada u nemu pgrite AJM; ili su ga od nkog dbili NS; kada se sa nkim u nkom rzgovoru i opmnete AJM; b) nsu ni mlo li i nko od ns nje ni mlo l TB; da krsti sv i svta AJM. 3.10. I kod prisvojnih zamenica s predlozima i veznikom i izostalo je novo prenoewe akcenata na proklitiku: a) i nose hos u n mrni svt BL; drao je zlobu pravo u nem grdu BL; kja se dogdila u nem grdu TB; nmera or-

PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA

87

ganztora je da se dri dh plmenite menosti gvora u nem grdu MM; nto to je dvno zabravqeno u nem okruwu G; a no to je interesntno jste da e pblika u noj zmqi mi da pgleda AM; da vam se zhvlim na vem verawem gostovwu TM; na ve ptawe bi svko odgovrio AJM; ni su clu svju tenu, vzanu za whovu svrku, rzbili fantstinom prom TB; sttamo j jdnom i vajte i v i va mma AM; b) i kko se t odrva psle na wn divqaj sme sbe TM; nka iskstva vzana za wnu karijru FM; i parallna pra o wnim prjateqima LM; kji ne razmeju kultru u wnom njboqem smslu MB; kji pokva da de do svg debitntskog flma MS; u svm stdiju, nzvanom Bla sba BL; ptpuno bueni za dqe prvniko dlovawe u svm ivtu AS. 3.11. Ni kod pokaznih zamenica s predlozima i veznikom i (i da) nema prenoewa akcenata na proklitiku: a) k dlazimo do tga da je TM; i pravo iz tg psla kji sam rdila AJM; n moemo vek dte da ztitimo od tga da odrste AJM; da pnem od tga AJM; t je nto to e ih kati od tg momnta pa ndaqe AJM; oko tga AJM; mda drugije bdu cnili vot posle tga LM; pa ma i tga G; rdimo na tme AJM; nego da se zdrimo smo na tme AJM; neprawa o tme AJM; no to j ne lim t je da pram o tme AJM; pravo gvorim o tme da n treba o nkim stvrima sditi AJM; ve o tme TM; jde mlo da pramo o tme TM; obavtvajte nas o tme TB; ali da n bih ve dila o tme TB; i odlili smo da npravimo flm o tme LM; o tme kolko je blelo, o tme kolko su joj drgi prali pdrku ili joj odmgali i o tme kko je t FM; a o tme kolki je trg stavio BL; mj nki esnajstogdiwi rd na klnici se sstojao u tme AJM; j gvorim o tme da G; prblm kji srem kod vene kljenata i jste u tme to AJM; a penta je u tme smo da t prevziete TM; mslim da prblem li u tme da G; lpo se odnsio prema tme to je mao da ke G; a da pri tm nta ne ni AJM; al da t pri tm nkada n prba AJM; ako dte t ne nui u tm rnom dbu AJM; i u tm, sd celokpnom, saznwu AJM; pvi pt se std pjvi u tm dbu AJM; i pravo je prblm u tm dsblansu pwe AJM; i n znam kko da dbijem dgovor i u tm trentku mi pdne na pmet vo ndri G; b) i na tj nin speli da TB; te na tj nin limo da pdrimo mlde MT; i tj do u nma je zista jk AJM; t je le za t drgo dte AJM; pr nego to mi odgvorite na t ptawe TM; ne braaju pwu na t TM; u dnosu na t AJM;

88

ARKO BOWAKOVI

neka ni vruju u t AJM; znai, s bzirom na t da je vo va pva zloba, kko se v seate MM; ukolko je u t vrme dte spravno trtrano AJM; s bzirom na t NT; i t bsplatno NT; jer i t n vaqa TM; i t jko lpo me da se balnsra sa tm enrgjom AJM; ali si t i t unio AJM; vdela sam od ve mme da je na rdila t i t AJM; i t je u rdu AJM; i t mu n treba zmeriti AJM; A spsak flmova kji graju u mloj sli i t veras NT; pa, t od gdine do gdine kolina prstiglih rdova vrra i t pet n mogu tno da shvtim od ga t zvisi FM; trba spomnuti i t da se vruje BL; I t sto nsmo stgli JM; i to j jko podvam da ne stane t gra i t to je kd wih zbiqno nozbiqno SA; da t jdno dte prdstavqa sv t stalu dcu NS; a tre je ponati se u skldu sa tm AJM; do kje mre se soba identfikuje zaista sa tm nzivom TM; pa nda i manipliu sa tm AJM; sgurno je mslila o tm ndaama i o tm blima AJM; mje dte je sklno paganzmu i tm biajima AJM; na tm festivlu se nguju grani flmovi FM; memo i o tm AJM; j, nae, jko vdim rana o tm vrovawu u nto AJM; i t jko lpo me da se balnsra sa tm enrgjom AJM; kada dte kre sa tm fzom ngcije TM; pa nda n u tm strhu AJM; kje se mgu jviti u tm rnom dbu AJM; pa e da se pobwuje u tm smslu AJM; pa e mda u tm bntu AJM; blikuje svje dte pravo u tm prvcu AJM; bti u tm rzgovoru AJM; pravo su t t rne pruke u tm rnom dbu AJM; i i da se u tm drtvu pna AJM; nstaviti pru, ali u tm prvcu da se AJM; u Dvritu su se u tm mmentu whove svrke ztekli smo TB; nstaviemo u tm manru TB; bez t grke, je l da AJM; bez t grke, da TM; oekvala je mngo od t gmnzije AJM; svko od t dce je rzliito AJM; niti znmo da krstimo gvor u t svhe NT; pa izmeu stalog i t to smo pomnuli AJM; no kad odrste pmti i t ngativne pruke AJM; i no vruje u t bjku AJM; i ptpuno slajno smo nalteli na t klu LM; vrmenom sam dbio i t equ da G; i ako su nrmalne u tj fzi AJM; kko bi trbalo da bde u tj situciji AJM; wn pvi dn u tj kli je bo AJM; uglvnom, m u tj laboratriji prvodimo JM; vena problma ptie iz th rnih iskstava AJM; i od th trdeset i tr flma FM. 3.12. I ostale pridevske zamenice zadravaju svoj akcenat u vezi s predlozima: a) pak dte na nki nin izanalzra TM; pa nda, nravno, vrmenom sam dbio i t qu da, jdnostavno, mda i pbdim na nki nin G; rdi se o kmdiji kja ma na nki nin tenu GV; i vle t da prensu u nki rd SA; ukolko se sve ponvqaju, da bi

PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA

89

se tj bm iz nkog rzloga ugsio FM; da su, zista, i stajali na nkom, da kaem, nivu AJM; kada se sa nkim u nkom rzgovoru i opmnete AJM; limo, nravno, da se lpo provde, gldajui vaj d ve d, blo kod ke ili u nkom drtvu NT; jer dvode do nke prmene AJM; pravo gvorim o tme da n treba o nkim stvrima sditi AJM; da pramo j o nkim stvrima TM; da biste se pojvili na nkoj od mngobrojnih svrki TB; i kko se t odrva psle na wn divqaj sme sbe u nkoj situciji TM; u svkom slaju NT; da je t u svkoj prodici TM; b) u km smslu, dakle, da krste TM. 3.13. Kod prideva je i inae najmawe rasprostraweno prenoewe akcenata na proklitiku (Ivi 1998:484). U naoj grai ono se uopte ne vri: a) kja e mi zniti u dqem mm npretku G; u stom vrmenskom perodu TB; da vas pozvemo da i slde ndeqe bdete sa nma u sto vrme i na stom mstu BL; pstili ga na klturne portle FM; de tkmiarski prgram u Klturnom cntru grda FM; u odnsu na prli festvl FM; stnem na linu smu da pjem vdu, iznad w ntpis G; Slvoqub Ksti i mngi drgi NT; b) kji se rgrutuju za vjnu slbu AJM; rdim u Vjnoj blnici AJM; kada laze u vjni klektiv AJM; to se rdi po Zpadnoj Evrpi FM; prjemni u Krlovakoj je rnije AJM; A spsak flmova kji graju u mloj sli i t veras NT; ite li v na Prvnom fakulttu kko da NT; da t ptawe sbi pstavimo u prvo vrme AJM; vena problma ptie iz rnog detwstva AJM; a t smo naili u rnom dbu AJM; da se vrtim na sm potak TM; zanmqivo je pgledati na scni ve metnike u sjjnim kostmima NT. 3.14. Predloke konstrukcije sa rednim brojevima zadravaju akcenat na ortotoninoj rei: a) i da e mati jdnako qbavi, pwe i jdno i drgo dte AJM; i da se upznaju sa drgim kultrama BL; ma nsi da ple prjemne i ksnije u drgim nrmalnim gmnzijama AJM; brga o drgome AJM; polgae t prjemni iz drgih spita AJM; sa drge strne AJM; flm ste u Evrpu u drgoj polovni dcmbra BL; b) na pvim strnama kwge AJM; jer se n zdrao na pvom mstu BL; ma smo u pvoj gdini SS; n je prfesor na pvoj gdini G; tiu na formrawe lnosti, znai, do ste gdine AJM; Akcenat se ne prenosi ni na veznik: jna dv hqade i ste gdine BL. 3.15. Za razliku od nekih govora (Nikoli 1964:) akcenat se s glagola ne prenosi na veznik da: a) da j t to tm teortski da vdim klko se sle u prksi AJM; i da vdimo gd je t FM; kji mate prlike da vdite ptkom TB; to ete mati prlike i da vdite u nrednih nkoliko minta TB; b) da bi ni nstavili dqe da rde SA.

90

ARKO BOWAKOVI

3.16. Kod priloga akcenat se ne pomera ni na veznike i na predloge: a) od svga po mlo AM; prteklih pta do sda TB; ni su svje kvalitte dokzali nbrojeno pta do sda TB; ragon je do sda bjvqen u trdeset sdam zemqa BL; od qdi kji su se do sda dokzali na flmu GV; u svm stdiju je do sd zableila BL; nmam ptrebu upte mngo da gvorim TB; zloba je, u stvri, jdan mli prsek rda sa skcije i n smo skcije, ve i upte ivta kji se dva kolo SA; j sam j na potku kroz sove pokuvala da bjsnim, upte enicima da SA; jer e tda bti iskrnije i bqe SA; i dqe pramo o svrkama TB; stanite i dqe uz prgram ne televzije BL; ukolko tkrijemo zto nto i dqe rdimo TM; i da vam kemo da i dqe stanete u TB; ako je nmam sd, u ksnijim gdinama, i dqe se trdim da skladim vrme i da SS; dgovore i dqe trimo NT; nje mao ni sto gdina, ni sto znwa, ni sto iskstva AJM; na lost, pvod kjim se dogdio nje ni mlo sran TB; kao to vdite, nsu ni mlo le i nko od ns nje ni mlo l TB; t je brj telefna kji v trba da krnete i nda stavite svje podtke NT; nstaviemo u tm manru i sda i sptom kji dlazi emo dfinitivno zadovqiti sv va la TB; a za sm krj, kao i vek, sldi prdlog BL; Kompnja Minkva je odlila da dnas i stra pasti stdente MT; b) i t mjka ma dilmu TM; v su znli gd i t smo rdili i jko im se svdelo MA. 3.17. Reenina intonacija uslovila je naglaavawe enklitika i predloga uz ortotonine rei: a) Prema tme, jvqajte nam se, zvite, zvite ns da demo na ve svrke TB; m emo ih spratiti, pogtovo ukolko ns v pdsetite TB; te na tj nin limo da pdrimo mlde i ntelektualni rzvoj u voj zmqi i olkamo m prdstojei jnuarski rk MT; b) a bz nkog razultta AJM; mram da kem da su sv bsednici mali jko lpe tme, da nsu ble svakodnvne, da nsu ble, onko, bz smsla, nego G; da t prkemo i krz fotogrfiju SA; pred tga, j sam priprmao mj tkst nkoliko ndeqa G.

ZAKQUAK 4.1. Jo je Pavle Ivi (1998:484) konstatovao da prenoewe na proklitiku varira i geografski. Naime obim pojave je najui u velikim kulturnim centrima na istoku i zapadu, npr. u Beogradu i Zagrebu, a najiri u centralnim krajevima (Bosna i Hercegovina, Crna Gora) Naa graa je pokazala da prenoewe na proklitiku izostaje i u govoru mlaih generacija i u Novom Sadu. Pojava je ire balkanska, poto je nalazimo i u govoru mlae generacije Skopqanaca (Petroska 1998:63 64). U pravu je Qiqana Suboti (2005:143) kada konstatuje da se pre-

PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA

91

noewe na proklitiku danas smatra krajwe arhainim i regionalnim obelejem". Slino miqewe imaju i mladi Skopqanci (Petroska 1998:63). 4.2. Naa analiza je pokazala da je staro prenoewe vrlo retko i fakultativno (nalost na lost), a novo skoro u potpunosti izostaje. Jedino je obavezno i staro i novo prenoewe u negiranim formama glagola sa inicijalnim silaznim akcentima (n ide, n znam; n treba n gre). 4.3. Pretpostavqamo da e novi empirijski materijal sa ostalih novosadskih medija potvrditi iznesenu sliku. Interesantno bi bilo uporediti jezik mlae izbeglike populacije koja uglavnom potie sa terena sa intenzivnijim prenoewem akcenata na proklitiku.
Novi Sad

INFORMATORI a) Voditeqi i novinari: Ana Manojlovi (AM), voditeq TV Panonije, Jutarwi program 9. 12. 06. roena u N. Sadu 1983. zavrila sredwu kolu Bogdan uput u N. Sadu, roditeqi roeni u N. Sadu; Branislava Lovre (BL), voditeq TV Panonije, emisija Pop korn", roena u Novom Sadu 1968, studentkiwa urnalistike na Filozofskom fakultetu, zavrila gimnaziju Isidora Sekuli, otac je roen u Bosni, a majka u Kosovskoj Mitrovici; Maja Sokolovi (MS), novinarka TV Panonije, emisija Jutarwi program 9. 12. 06. studentkiwa fakulteta za menaxment, zavrila sredwu grafiku kolu u N. Sadu, otac je roen u N. Sadu, a majka u BiH; Mirjana Milenkovi (MM), novinarka TV Panonije, emisija Jutarwi program 9. 12. 06. roena u Oxacima 1978, ivi 10 godina u N. Sadu, apsolvent prava u N. Sadu, zavrila gimnaziju, otac joj je iz Oxaka; Nataa Trifunovi (NT), voditeq TV Panonije, emisija Jutarwi program 9. 12. 06. zavrila je srpski jezik i kwievnost na Filozofskom fakultetu u N. Sadu, roditeqi su roeni u Kruedolskom Prwavoru; Tatjana Milojkovi (TM), voditeq TV Panonije, emisija ta sad?" 18. 12. 2006; roena u Senti 1977. godine, u Novom sadu ivi deset godina, zavrila psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, otac je roen u Beogradu, a majka u ititu; Teodora Bahun (TB), voditeq TV Panonije, emisija DemosNS", roena u Novom Sadu 1979, studentkiwa tree godine prava u Novom Sadu, zavrila Jovinu gimnaziju, roditeqi su roeni u Novom Sadu;

b) Sagovornici: Aleksandra Jovanovi Maar (AJM), gost emisije ta sad?" TV Panonije 18. 12. 2006; roena u Novom Sadu 1965, godine, zavrila psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, radi kao kliniki psiholog na odeqewu neuropsihijatrije u Vojnoj bolnici u Novom Sadu, roditeqi su roeni u Novom Sadu; Gligor Vasiqevi (G), gost, roen 1984. u Vrbasu, otac iz Vrbasa, a majka iz Novog Sada, apsolvent prava, ivi u Novom Sadu 4 godine; Goran Vukevi (GV), rediteq, roen u Novom Sadu 1967, zavrio reiju na Akademiji umetnosti u N. Sadu; Jelena Miji (JM), roena u N. Sadu 1989, ivi u Bukovcu, uenica treeg razreda sredwe kole Bogdan uput u N. Sadu, roditeqi su roeni u BiH;

92

ARKO BOWAKOVI

Luijan Muntean (LM), roen u Novom Sadu 1976, diplomirani snimateq, Akademiju primewenih umetnosti zavrio u Bukuretu, otac roen u Alibunaru, majka isto u Vojvodini; Milica Amixi (MA), roena u N. Sadu 1989, ivi u Bukovcu, uenica treeg razreda sredwe kole Bogdan uput u N. Sadu, otac roen u Krupi na Vrbasu, a majka u Skender Vakufu; Milica Tepavac (MT), markentiki radnik u Minakvi, roena u Somboru 1981, ivi u N. Sadu sedam godina, zavrila je Fakultet tehnikih nauka u N. Sadu, roditeqi su roeni u Somboru; Mira Bawac (MB), glumica, roena u Erdeviku 1929, zavrila Dravnu pozorinu kolu u N. Sadu 1949, mewala mesto boravka; Nataa Stankovi (NS), roena u Zrewaninu 1977, u Novom Sadu ivi oko dvadeset pet godina, diplomirani vizuelni umetnik, zavrila Akademiju primewenih umetnosti u Bukuretu, otac i majka roeni u Zrewaninu; Slobodan Stoi (SS), roen u N. Sadu 1989, uenik treeg razreda sredwe kole Bogdan uput u Novom Sadu, otac roen u Poarevcu, a majka u N. Sadu; Sowa Ardan (SA), roena u Novom Sadu 1975, profesorka likovnog vaspitawa, zavrila Akademiju umetnosti u N. Sadu, otac i majka roeni u BiH, u Liwi i Hrvaanima; Sowa Damjanovi (SD), glumica, roena u Bernu (u vajcarskoj) 1974, studira glumu na Akademiji umetnosti u N. Sadu; Filip Markovinovi (FM), roen u Somboru 1976, u Novom Sadu ivi dvadeset godina, visoka struna sprema, zavrio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, roditeqi su roeni u Somboru.

LITERATURA Dragin 2005: Dragin, Gordana, Prozodijske osobine govora spikera (novinara) RTV Novi Sad, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/12, Novi Sad 2005, 277282. Ivi 1998: Ivi, Pavle, Prozodijski sistem savremenog srpskohrvatskog standardnog jezika (str. 479489), u kw. Rasprave, studije, lanci. O fonologiji. Celokupna dela, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1998, 755 str. Ivi, Bowakovi, Dragin 1994: Ivi, Pavle, Bowakovi, arko, Dragin, Gordana, Prenoewe akcenata na proklitiku (7792) u kw. Banatski govori umadijsko-vojvoanskog dijalekta. Uvod i Fonetizam. Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd 1994, 419 str. Jokanovi-Mihajlov 2006: Jokanovi-Mihajlov, Jelica, Akcenat i intonacija govora na radiju i televiziji. Beograd 2006, 279 str. Nikoli 1964: Nikoli M., Berislav, Sremski govor, SDZb H, Beograd 1964, 201412 Petrovi i Suboti 1982: Petrovi, dr Dragoljub, Suboti, dr Ljiljana, Fonetske karakteristike (str. 6993) u mr Mirjana Joci, dr Dragoljub Petrovi i mr Ljiljana Suboti, Komunikacijske i govorno-jezike karakteristike TV Dnevnika Televizije Novi Sad na srpskohravtskom jeziku, Novi Sad, februar 1982. god. Petrovi 1996: Petrovi, Dragoqub, Fonetika (87110), u kw. Srpski na kraju veka, (red. Milorad Radovanovi), Institut za srpski jezik SANU, Slubeni glasnik, Beograd 1996, 201 str. Petrovi 1999: Petrovi, Dragoqub, Dve prozodijske norme? (227231), u zb. Aktuelni problemi gramatike srpskog jezika. Zbornik radova sa drugog, meunarodnog naunog skupa (Gradska biblioteka, Subotica, 2224. oktobar 1997), SuboticaBeograd 1999. Petroska 1998: Petroska, Elena, The cultural dialect of the younger generation in Skopje, International J. Soc. Lang. 131 (1998), 5572. Peco 2002: Peco, Asim, Za reformu nae standardne akcentuacije, MSC, Beograd, Novi Sad, 1217. 9. 2000. Nauni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd, 2002, 30/1, 6972.

PRENOEWE AKCENATA U GOVORU NEKIH JAVNIH MEDIJA

93

Popovi 1968: Popovi, Ivan, Akcenat i kvantitet (str. 76126) u kw. Govor Gospoinaca u svetlosti bakih govora kao celine, SANU, Posebna izdawa kw. SHH, Odeqewe literature i jezika kw. 21, beograd 1968, 248 str. Suboti 2005: Suboti, Ljiljana, Ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. WUS Austria, Austrian Cooperation, Eastern Europe, Novi Sad, 2005. 130159. Telebak 1999: Telebak, Milorad, Prenoewe akcenata na proklitiku (str. 3740) u kw. Muzika rijei, Ka govornoj kulturi. Glas srpski, Bawa Luka 1999, 205 str.