Santa Maria della Salute

Oprosti, majko sveta, oprosti,

to naih gora poalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaenoj tebi podie dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
to ti zemaljski sagrei stvor:
Kajan ti ljubim preiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepe nosit lepotu,

svodova tvojih postati stub,
nego grejui svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trnut u plotu,
avolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepe vekovat u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,

mnoge sam grehe pokajo ja;
sve to je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma';
za im sam ezno, emu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod ivu pakosti ute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al opet neu nikoga klet;
ta god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, to je dui lomilo krilo,
te joj u jeku duilo let,
sve je to s ove glave, sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,

lepe je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit;
svaku mi mahom zalei ranu,
al teoj rani nastade brid:
to u od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U duu svesnu

nikad jo takav ne sinu gled;
tim bi, to iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za im god eznu',
jade pa slade, emer pa med,
svu svoju duu, sve svoje ude,
svu venost za te, divni trenute!
Santa Maria della Salute

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu ivota,
ta zlatna voka to sad tek zre?
Oh, slatka voko tantalska roda,
to nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobie sile,

mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast;
napokon sile sustae mile,
vijugav mozak odra vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',

utekoh mudro od sree, lud,
utekoh od nje a ona svisnu.
Pomra sunce, veita stud,
gasnue zvezde, raj u pla briznu,
smak sveta nasta i strani sud
O, svetski slome, o strani sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,

spomen je njezin sveti mi hram,
kad mi se ona odonud javi,
ko da se bog mi pojavi sam:
U dui bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam
zato se mudraki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.