Pogljavlje 2 RAUNOVODSTVO KAO SISTEM FINANSIJSKOG IZVETAVANJA1 Sudija ne mora da zna bilo ta o bilo emu, dok god mu se to ne predstavi

na jasan i razumljiv nain iz tri nezavisna izvora, koji se meusobno podravaju. Nepo !a"# a$e%#&'# ()*#ja Sa*%+aj ,#ljev# Nakon paljivog prouavanja ovog poglavlja biste trebali da moete da: objasnite pravne osnove savremenog raunovodstva i odnos ove dve naune i strune discipline; odredite ta oznavaa koncept istinito i poteno izvetavanje u finansijskim iskazima; objasnite trendove profesionalizacije raunovodstva u svetu i posebno u Evropskoj uniji; definiete specifine ciljeve raunovodstva i kakav je odnos finansija i raunovodstva; objasnite tao odreuje koncept odgovornosti i uverljivosti u raunovodstvu; navedete kako se procenjuju performanse i vrednost firme na osnovu finansijskih iskaza; objasnite ta su raunovodstvene politike a ta raunovodstveni standardi; objasnite etiri osnovna koncepta koje razjanjava standard; objasnite uzronost prihoda i rashoda i raunovodsvene osnove i politike; objasnite kako se vrednuju sredstva poslovnog entiteta; objasnite razliku izmeu raunovodstva na osnovu novanog toka na suprot raunovodstvu na bazi troka;

2-1- O*!o( %a&)!ovo*("va # p%ava ao to naslov konotira na odnose .%a&)!ovo*("va # p%ava/ tekst naglaava raunovodstvene aspekte! "o su ona potrebna fundamentalna znanja za svakodnevni rad! #evizori i pravnici se esto u svakodnevnom radu sre$u sa rezultatima rada raunovoa% sudskih raunovoa &eng! forensic accountants'! ( naoj praksi je odoma$en koncept sudskog vetaka! )a neizbenom profesionalizacijom raunovodstvene i revizorske struke pod dominantnim uticajem Evropske (nije*E(% njenih institucija posebno pravnih% sve vie $e se potiskivati u korist visoko profesionalnih% standardizovanih i proverenih usluga
1

#ad Pravni aspekti finansijskog izvetavanja u vropskoj uniji nastao je na osnovu ideje prof! dr +ejana ,opovi$a% +ekana pravnog fakulteta (niverzitet u -eogradu% koji mi je tokom narednih faza bio izvanredna inspiracija i podstrek! Na tome mu se zahvaljujem kao i na korisnim uputstvima i smernicama% koje su znaajno poboljale tekst koji izlazi pred itaoce! ,ri tom preuzimam potpunu odgovornost za sve greke i propuste kao lino autora -ranka .! /juti$a! #ad je specijalno pripremljen kao uvodno predavanje po pozivu za studente poslediplomskih studija na smeru Pravo Evropske Unije, ,ravni fakultet* (niverzitet u -eogradu% odrano 0! maja 1223!

14

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

testiranih strunjaka! "o su upravo lanovi profesionalnih asocijacija raunovoa i revizora% posebno )avez raunovoa i revizora )rbije% kao samoreguliu$e javne graanske profesionalne institucije! ,ravnici treba da elementarno poznaju osnovna pravila koja su osnov raunovodstvenih metoda% procedura i pripreme izvetaja to ini raunovodstvene profesija koje u svetu objedinjuje raunovoe &eng! accountants' i revizore &eng! auditors' objedinjene kroz koncept ovla$enih javnih raunovoa &eng! 4ertified ,ublic 5ccountants*4,5'! 6stovremeno treba naglasiti da je ovaj pristup izuzetno znaajan za revizore jer ukazuje na osnovne elemente teorije i prakse veza izmeu pravne regulative i raunovodstvene prakse i profesije u E(! Nae zakonodavstvo i praksa su neopravdano odstupili od ovog u praksi i teoriji visoko proverenog i efikasnog modela! )ve lii kao da cilj nije ni bio razvoj raunovodstvene profesije prema svetskim standardima% ve$ odravanje inertnog statusa kvo! "o se odraava kroz relativno zaostalo% trino neprijateljski usmerenog raunovodstvo koje ne vrednuje ispravno prema pravim vrednostima iskaz stanja &sredstva*imovina i obaveze' i bilans uspeha to jest profit% koji se naje$e naziva raun dobitka i gubitka! 7inansijsko raunovodstvo koje nas ne izvetava ispravno o stvarnim trinim vrednostima imovine i obaveza% kao i profita i likvidnosti! /ii da je samo jo jedan uzaludan drutveni troak% koji nije osnova za bilo ta drugo! ( normalnim privredama i pravnim sistemima ono to je stvarno u praksi i na tritu% iskazano je na objektivan nain kroz koncept iz* vetavanja istinito i poteno &eng! true and fair' u finansijskim iskazima &eng! financial statements'% dato je na toj osnovi miljenje kroz revizije o istinitosti i potenju prezentacije finansijskih iskaza! "akve iskaze potom analiziraju brojni korisnici finansijskih informacija! oriste ih investitori i poverioci! 8snov su za sudska sporenja i presude% te se na osnovu njih odvija pravni i poslovni ivot! od nas postoji vie ravni rekli bi smo izdvojenih paralelnih svetova u kojima se vide neki segmenti% ali ak ni iz bira delova se ne dobija manji deo celine! )tvarno stanje% poslovanje i rezultat nisu tano iskazanu u knjigama! Naje$e je sve mnogo bolje iskazano nego to stvarno vredi% to znai da je precenjeno% a tada poverioci gube ako su ote$eni! #evizorski izvetaji skoro da ne tite interese investitora i poverilaca! 9alte ne vie su odgovor po ukusu menadera koji ih naruuju i pla$aju! )udovi imaju svoju percepciju boniteta*kreditne sposobnosti% svoje poimanje likvidnosti &sposobnost pla$anja obaveza o roku' i tehnike insolventnosti koju utvruje sud kao izraza odsustva trajne sposobnosti pla$anja svih obaveza! )ve u svemu u apstraktnom svetu :srpskog i crnogorskog imaginativnog i imaginarnog raunovodstva; postoje mnoge kategorije koje ak ni raunovoe ne mogu da objasne a kamoli pravnici da ih shvate i na osnovu njih zaponu proces rasuivanja i potom presuivanja! 6z toga se jasno zakljuuje da je stvarno finansijska pozicija firme i rezultat poslovanja bitno razliit od iskazanog u raunovodstvenim iskazima &generalno za privatne firme znatno bolji% za dravne znatno nepovoljniji' od onog prezentiranog u raunima finansij* skog knjigovodstva! #evizorski izvetaji su generalno bolji od raunovodstvenih iskaza% dok pravna sfera ima svoju percepciju o finansijskom poloaju firme koje se ne oslanja preterano niti na raunovodstvo% jo manje na sudsko raunovodstvo% ve$ preteno na zdrav razum i prosuivanje sudija! 6 na kraju% ali svakako ne na poslednjem mestu su investitori% berze% poverioci koji na ovoj osnovi prate i prosuuju bonitet i valjda% a tako bi trebalo da bude% donose takozvane :informisane odluke;! o je o emu na ovoj osnovi informisan i kakav je potencijal takve informacije sadrane u raunovodstvenim iskazima i revizorskim izvetajima da minimizira konflikte i razlike u oekivanjima ostaje otvoreno pitanje jo dugo! "eko je oceniti kada $e biti reeno! 2-2- P%o0e(#o!al# a1#ja %a&)!ovo*("va ev%op('oj )!#j# 2EU3

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

11

( evropskoj uniji su ugledne nacionalne asocijacije raunovoa% koje takoe sarauju u okviru evropske asocijacije raunovoa! Evropska komisija donosi takozvane obavezuju$e direktive u oblati raunovodstva! Nacionalni instituti ovla$enih javnih raunovoa su upravo ti koji poseduju zakonodavnu snagu u oblasti raunovodstva% a ne sudovi i zakonodavni ogranak drave! 6pak% kad god raunovoa prekri nacionalna i evropska raunovodstvena pravila% naje$e su to raunovodstveni standardi i direktive E(% takvi prekraju mogu biti predmet sudskog sistema! ( E( je posebno znaajno da bilo kakvo krenje zakona o izvetavanju i pla$anju poreza na prihod &graani% korporacije% itd!'% zakona o hartijama od vrednosti% jeste subjekt koji je podloan kazni ili presudi! ( ovom konceptu se radije naglaava da se manje kanjava za propust da se udovolji pravilima i standardima finansijskog izvetavanja a vie ako se raunovoa nije striktno i razumno pridravao principa finansijskog raunovodstva! < ( ovom radu $emo pretpostaviti da ve$=na italaca nije imala prethodni kontakt sa finansijskim raunovodstvom! 6pak% upozoravamo da ovo nije kratak kurs iz raunovodstva ve$ pokuaj da se prezentiraju specifinosti finansijskog izvetavanja u E( kroz deskriptivni pristup! 6z tih razloga $emo ve$inu primera iz knjigovodstva i tehnike izvetavanja &priprema finansijskih iskaza' dati samo u svetlu ve$ gotovih finansijskih iskaza% #avnomerno se naglaavaju raunovodstvena praksa i teorija u E(! >odite rauna da je potrebno poznavanje jednog da bi ste znali drugo! O(!ov!# "e%$#!# 0#!a!(#j('og %a&)!ovo*("va # %a&)!ovo*("ve!e p%o1e*)%e ) EU +a damo iri uvid u renik osnovnih termina finansijskog raunovodstva! ( svetu se znaenje termina naje$e moe spoznati kroz kontekst u kome se koriste% ali je naa prepreka upravo da ne koristimo neke od takvih velikih jezika% posebno dominantni engleski! >odite rauna da isti termin moe imati i ima alternativna znaenja a za pravnika potom i konsekvence% mada nepoznavanje prava moe biti i jeste jo skuplje za raunovoe i revizore! +a ilustrujemo osnovne procedure koje koriste raunovoe u E(! 5dvokati esto u svojoj praksi &kod nas stvarno retko% ali se nadamo da ne$e tako ostati beskonano' razmatraju i pregledaju evidencije svojih klijenata! )toga je znaajno da znaju da itaju osnovne knjigovodstvene evidencije! (z to $e sve vie advokati biti u obavezi da vode odreene poslovne knjige pa $e im takva znanja biti dodatno korisna% uz mogu$nost da sa savetom pomognu svojim klijentima% to je za njih izvor prihoda! ( svakom sluaju znanje o tome kako se neto radi je uvek korisno! >eoma je vano da znate da brojna raunovodstvena pitanja mogu biti obraunata na razliite naine a da to bude tano! +a se pove$a sposobnost itaoca da razume i analiza naje$e forme finansijskih iskaza kao to su iskaz prihoda i iskaz finansijske kondicije*stanja!
2

Finansijsko raunovodstvo je oblast raunovodstva koja se bavi finansijskim izvetavanjem o stanju sredstava i obaveza entiteta &iskaz stanja'% poslovnom rezultatu to jest o profitu &iskaz profita i gubitka'% u nekim zemljama iskaz nov* anog toka &prilivi i odlivi novca'% a u drugim na primer jo i iskaz promene na fondovima firme &to jest iskaza izvora i kori$enja sredstava'! Raunovodstvo trokova se bavi obraunom% analizom% planiranjem i monitoringom trokova u biznisu za brojne informacione namene! Upravljako raunovodstvo priprema posebne% specijalno pripremljene izvetaje za menadere na osnovu kojih vode biznis% donose teku$e to jest operativne i dugorone strateke poslovne odluke!

12

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

(pitajte se da li znate ta znae i ta ne kau? ako bi ste vi sami interpretirati set finansijskih iskaza? +a postanete osetljiviji na meuzavisnosti pravila oporezivanja i finansijskog raunovodstva kao njegove podloge! +a razmotrite pravne meuzavisnosti koje poseduju finansijske implikacije! oji su to posebni raunovodstveni inioci obuhvatanja ortakih biznisa% korporacija% filijala% nepokretne imovine i biznis kombinacija &merderi% akvizicije% otkup firme od strane menadera &eng! 9-8' otkup firme kroz eksterne zajmove &eng! /-8'% holdinzi! +a se uzme u obzir kako razaraju$a inflacija skoro ini neuporedivim novane vrednosti% zbog ega treba razmotriti da li su finansijski iskazi stvarni reprezentant stanja i poslovanja firme! +a shvatite da profesionalne raunovoe ne rade u vakumu ve$ su odgovorni% isto kao i pravnici koji ne udovolje ovim propisima!

5ko shvatite u emu je sutina va strah od odgovornosti $e biti u mnogome olakan% ako ne mogu slediti finansijski ali ne samo finansijski gubici! 9oda je najbolje navesti pristup profesora Entonija i #isa koji smo prihvatili [<]! ( udbeniku !aunovodstveni prin2ipi fokusirali su se na teorijske aspekte% odnosno ono ta treba da znaju korisnici raunovodstvenih informacija o raunovodstvu% sa ciljem da koristi inteligentno ove izvetaje! F#!a!(#je # %a&)!ovo*("vo5 Ve a 0#!a!(#ja 0#%$e # %a&)!ovo*("va >eza izmeu finansija firme i raunovodstva jeste bliska% mada strunjaci smatraju da bi trebala biti jo blia! Ekonomisti tako malo znaju o raunovodstvu pa ga se i plae% a ta re$i za pravnike koji ga uopte ne poznaju a raunovodstvo im je mnogo vie potrebno% malte ne od njega ive% da ne kaemo od njegovih nesavrenosti! #aunovoe zaziru od finansijske teorije% a uz to se izuzetno plae pravnika% tako da je time postignuto potpuno nerazumevanje u jednom irem krugu! 7inansijski izvetaji firme poseduju ekonomske i pravne konsekvence! @bog toga $emo pokuati da vam pribliimo ova pitanja% kroz prezentaciju raunovodstveni3 kon2epata i politika. +a bi ste kao korisnik finansijskih informacija bili u stanju da analizirati finansijske iskaze prvi je uslov da ih razumete! #aunovodstvo se bavi knjigovodstvenim evidentiranjem poslovnih promena u firmi! "o je takozvana interna raunovodstvena aktivnost. ada raunovoe pripremaju svoje izvetaje za javnost to moe biti interna revizija &unutar firme' i eksterna revizija &za korisnike revizorskih izvetaja izvan firme% to su primarno akcionari% potom ostali'! 4ilj je interne i eksterne revizije da uveri korisnike ovih informacija da su sredstva u firmi upotrebljena na leg#"#$a! !a&#!- Evo ve$ prvog pitanja% a ta je to legitiman nain kori$enja sredstava u entitetu? A 8dgovor je*ono to je u interesu maksimizacije vrednosti firme iskazano kroz maksimizaciju vrednosti prihoda po redovnoj akciji pre kamate i oporezivanja &eng! E-6"' na dugi rok% a to je autorizovano kroz odluke na skuptini akcio* +alja izlaganja prema [B]! ,od sredstvima podrazumevamo imovinu% novac% kapital% ostale resurse% znanje% ugled% i slino!
3 4

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

15

narskog drutva [A]! @nai da menaderi legitimno mogu i sprovode samo one odluke koje su skladu sa interesom stvarnih vlasnika korporacije a to su akcionari! "ime dolazimo do koncepta da je menader samo agent akcionara i nita vie! Cta je kod nas direktor odgovorite na to pitanje sami! oristite potpitanja tipa*da li naa akcionarska drutva deklariu dividende% dali ispla$uju profite% koliko ima stvarnih akcionara i da li oni i na ta utiu? ada sami odgovorite na sva ova pitanja bi$e vam vie nego jasno da su direktori stvarno neki agenti% ali ne u kontekstu agencijskog prava% i svakako ne akcionara% ali to izlazi iz okvira izlaganja! 7irma kojom upravljaju menaderi kao reprezentativni agenti akcionara legitimno troi sredstva kreiraju$i profite! )amo se time os* tvaruje koncept raunovodstvene odgovornosti i uverljivosti &eng! accountabilitD' korporacije i menadera pred akcionarima% i posredno prema iroj drutvenoj zajednici! +a li je ovaj koncept raunovodstvene odgovornosti i uverljivosti znaajan? Eeste! Eedini je osnov pripreme i prezentacije finansijskih iskaza &eng! financial statements'! ( svetu tradicionalno razvijenih pravnih sistema zemalja E( finansijski iskazi su izuzetno znaajni za eksterne korisnike finansijskih informacije% posebno za kreditore i druge poverioce% kao i za finansijske investitore &kupci hartija od vrednosti na berzama i vanberzanski'! Eksterni finansijeri na osnovu analize finansijskih iskaza donose sudbonosne i odgovorne odluke na osnovu posmatranja istorijskih rezultata% procene sadanje i ocene verovatne budu$e finansijske pozicije firme! Flavni cilj finansijskih iskaza 7undamentalni cilj finansijskih izvetaja oslonjenih na finansijske iskaze jeste da se : omunicira ekonomsko merenje i informacija o resursima i performansama izvetajnog entiteta% korisna za one koji imaju razumna prava na takvu informaciju; [1]! 5kcionari% kreditori% finansijski analitiari% izvori dugovnog finansiranja jesu one grupe eksternih korisnika finansijskih informacija koji imaju prava na nju [<]! P%o1e!a pe%0o%$a!(# 0#%$e !a o(!ov) #!0o%$a1#ja # 0#!a!(#j('#6 #('a a +a li je lako proceniti performanse i vrednost entiteta na bazi finansijskih iskaza? Nije% jer ipak nije sve vidljivo na prvi pogled% jo manje samo u vrednosti par finansijskih pokazatelja kao to su prihod po akciji i slino! >odite rauna da je godinji izvetaj po malo i sveani dokument! Gesto sadri mnotvo optimizma% jer od toga zavisi da li $e se menaderi odrati ili izgubiti posao! Fodinji je bogato ilustrovan slikama nasmejanih direktora i tapaciran je mnotvom dosadnih brojki! Ne dajte da vas lica zavedu% pa makar to bio i godinji izvetaj o poslovanu modne ku$e sa prelepim licima% koja naje$e ne pripadaju direktorima% koji su uglavnom ve$ neto stariji% istroeni i preteno mukog pola! +a bi kao pravnik mogli da analizirate finansijske iskaze pomo$u tehnike finansijskih koeficijenata potrebno je da razumete raunovodstvene prakse i konvencije! ( ovom radu $emo se usmeriti preteno na pitanja kompleksnosti i obima obelodanjivanja finansijskih informacija u raunovodstvenim iskazima% oslonjeno na raunovodstvene standarde koje promoviu nacionalna samore* guliu$a tela% praksa i konvencije zemalja E( i same unije! ( sutini ove institucije se trude da kontinuirano poboljavaju komunikacioni proces izmeu korisnika i onih koji pripremaju finansijske informacije iz knjigovodstvenih rauna! P%#p%e$a 0#!a!(#j('#6 # ve7"aja

18

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

)ama priprema je skup% studiozan i sloen posao! ( sveta je kljuno pitanje kako takve izvetaje koristi finansijska zajednica! (vek je veliki znak pitanja koliko su istorijske performanse vodi za budu$a kretanja% kao i objavljivanje stvarnih prihoda i rauna kompanije! +a li je :efikasno trite kapitala; u poziciji da detektuje one :prave; signale koji su upravo kreirani da izazovu :pravu impresiju;! "o bi mogli nazvati :kreativno raunovodstvo; odnosno minkanje pred prozorom! od nas su trita kapitala zanemariva% tako da su ova pitanja relativno daleko od nas! Gak se ose$a veliki animozitet i to sasvim otvoren berzi% brokera% menadera iz firmi i revizora prema finansijskim investitorima*kupcima hartija od vrednosti! "o je sasvim pogreno% jer bez investitora nema trgovine hartijama od vrednosti% to je osnov razvoja privrede! ( sutini sve se svodi na stepen korisnosti raunovodstvenih izvetaja sa fokusom na finansijsku funkciju! ( sutini finansijski rauni iskazuju prolost! 8slanjaju se na koncept finansijskog raunovodstva baziran na konceptu istorijskog troka i stabilnog novca! orisnici finansijskih informacija koriste podatke koji su vezani za prole performanse! 7inansije se oslanjaju na osnovni princip da je ekonomska vrednost biznisa suma oekivanih budu$ih novanih priliva! ,itanje je u kom obimu znanje o prolosti moe da nam pomogne da procenimo budu$e novane tokove? ( zemljama E( trite je izloeno bombardovanju brojnih finansijskih informacija o poslovanju kompanija! 7irme publikuju svoje godinje izvetaje! (z to objavljuju brojne meuizvetaje i periodine izvetaje% prospekte% saoptenja za tampu% prospekt za emisiju hartija od vrednosti% izvetaje revizorskih firmi i menadment konsultanata! ,risutni su investicioni analitiari% brokeri% berze% investicione banke% a svakako i govorkanja% ogovaranja i nagaanja! )agledava se da je godinji finansijski izvetaj samo jedan od izvora% ali ne jedini i iskljuivi izvor finansijskih informacija! 4ilj je da trite to bolje i preciznije oceni stvarnu finansijsku poziciju*snagu firme% na toj osnovi formira :informisano miljenje;% sa ciljem da se ostvare budu$e koristi od takvih saznanja! )am koncept javnosti podrazumeva da svaki potencijalni korisnik finansijskih informacija moe da im pristupi uz minimalne trokove! 6nvestitori uvek gaje oekivanja i na osnovu njih investiraju u konkretne firme odnosno hartije od vrednosti! ada se objave raunovodstveni iskazi po zavretku godine brzo se uveravaju da li su stvarne finansijske performanse bile i u kojoj meri u skladu sa njihovim ranijim oekivanjima% bolje ili gore! 6nvestitori vrednuju akcije na bazi oekivane budu$e finansijske pozicije firme% prezentirane u pro*forma raunovodstvenim iskazima [A]! Eednostavno odreeno godinji raunovodstveni izvetaj ili potvruje ili odbacuje pretpostavke investitora! ,ostaje osnova za procenu budu$ih performansi! Na berzama su ak i najave godinjih izvetaja sa naznakom cifara razlog za nagle promene cena akcija% mada to ne mora uvek biti sluaj! ( svetu su objavljene brojne studije koju su pokuale da dokau korelaciju izmeu godinjih izvetaja i cena akcija% mada su zakljuci nejasni% kontradiktorni i mogli bi smo re$i dosta nepouzdani% da bi se povukla jasna linija o stepenu uticaja! 5nalize pokazuju da se cene akcije kre$u kao rezultat razlike izmeu oekivanih i stvarnih cena akcija pre datuma objavljivanja finansijskih iskaza% mada ima znaajnih kolebanja cena akcija na sam dan objavljivanja! -rojne studije ukazuju da se cene akcija ipak kre$u korelativno sa raunovodstveno iskazanim prihodima! #auni u finansijskom knjigovodstvu se pripremaju na osnovu dospelih trokova &istorijski'! 7inansije se kao valuaciona disciplina oslanjaju na koncept novanih tokova! 8va dva koncepta*raunovodstveni sa pristupom prihodima i rashodima oslonjenim na istorijske trokove i finansijski na stvarne i budu$e novane tokove nisu identini! Eednostavno se uoava da vrednost finansijskog

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

1:

indikatora prihod po akciji nije isto to i novani tok po akciji! ( proseku su izvetajni prihodi u korelaciji sa novanim tokovima% mada ima firmi u kojima to nije sluaj! @bog toga korisnici informacija iz raunovodstvenih iskaza treba da su svesni te injenice! 2-5- Ra&)!ovo*("ve!e pol#"#'e ompanije povremeno menjaju raunovodstvene politike sa ciljem da kreiraju povoljnu impresiju! @abluda je da za firmu postoji samo jedan tano iskazan iznos profita! >odite rauna da je u okviru obraunskih sistema u E( osnov brojne pretpostavke koje ine menaderi! Na toj osnovi se razvija prihvatljiva raunovodstvena praksa! #azvijeno trite kapitala je sposobno da pronikne u takve kozmetike minke! Naje$e ne reaguje kroz promene cena% jer naduvani profiti ne izazivaju skokove cena akcija! Feneralno bi se moglo zakljuiti da je pumpanje profita uzaludan i beskoristan trud! ,rava berza kapitala je i te kako u stanju da procenu :istinitu; finansijsku poziciju firme% pa je nikakvi napori kompanije ne mogu zavesti! )ve su to razlozi zbog kojih korisnici raunovod* stvenih iskaza treba da poznaju raunovodstvo u odreenoj meri! "u pre svega podrazumeva da se shvati ta se krije iza cifara na pojedinim pozicijama iskaza% na osnovu kojih se potom izraunavaju finansijski koeficijenti [B]! Nepouzdane cifre% daju jo manje pouzdane koeficijente% na osnovu kojih se vie nita ne moe zakljuiti! Eednostavno% ako jedna kompanija prezentira svoje raune na osnovu jednog seta pretpostavki% druga na osnovu drugog stvarno nema svrhe porediti finansijske performanse! 2-8- F#!a!(#j('o %a&)!ovo*("vo Eedna od osnova finansija jeste finansijsko raunovodstvo% koje se vekovima razvija da bi dobilo ona oblija koja su nam danas poznata! ,ovezano sa tim su :principi;% :pravila;% :standardi;% :koncepti;% :konvencije; to sve ini raunovodstvo usko specijalizovanim argonom kao to je na primer jezik kojim se koriste policajci! +a li se jezik razvija da ivot i praksu uini lakim pitanje je [0 ]! Ra&)!ovo*("ve!# ("a!*a%* o o9elo*a!j#va!j) %a&)!ovo*("ve!#6 pol#"#'a 8vaj standard &minimalno prihva$ena i regulisana praksa' odreuje generalne principe sa kojim se raunovoe sre$u u svom poslu pripreme finansijskih iskaza [3]! Navodi u ovom standardu jasno odreuju da mu nije cilj da postavi osnove raunovodstvene teorije% ve$ da osigura da kompanije obelodane% bolje reeno iznesu u javnost u svojim finansijskim izvetajima one raunovodstvene politike koje su odabrale i konzistentno sledile! 8vaj standard razjanjava razlike izmeu fundamentalnih raunovodstvenih koncepata% osnove obraunskog ciklusa i raunovodstvenih politika! F)!*a$e!"al!# %a&)!ovo*("ve!# 'o!1ep"# 8snovni raunovodstveni koncepti jes :radne pretpostavke; koje su generalno prihva$ene; u odreenom trenutku! 8vi koncepti su osnov i podrka godinjim finansijskim raunima koje produkuje biznis u datom trenutku! Ne meajte raunovodstvene koncepte i teoriju% jer su fundamentalni koncepti samo iroke pretpostavke! "o su praktina pravila koja su generalno prihva$ena% koja vremenom variraju i menjaju se!

1=

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

Ra&)!ovo*("ve!# ("a!*a%*;# >redi posebno ista$i etiri aspekta koje naglaava raunovodstveni standard! "o su: koncept unapred neodreenog nastavka poslovanja odnosno brige za nastavak poslovanja% koncept konzistentnosti% koncept promiljenosti* smotrenosti% i koncept uslovljenosti prihoda i rashoda &istorijski troak'! ,ojednostavljeno standard zahteva da se moraju obelodaniti sve znaajnije materijalne razlike ova etiri navedena fundamentalna koncepta% kritina odstupanja od usvojenih raunovodstvenih politika% te da se u godinjim raunima i dobro da se objasne razlozi i efekti! (koliko se eli da finansijski izvetaju stvarno budu vredan komunikator informacija% ova obelodanjivanja su vie nego nuna i neizbena% jer se kroz njih bespogovorno treba da razja sni zbog ega je firma odnosno menaderi odabrali spektar iz mnotva raspoloivih raunovodstvenih postupaka! 2-:- e"#%# o(!ov!a 'o!1ep"a 'oja %a ja7!java ("a!*a%* Na("ava' po(lova!ja- 8vo je postulat koji ukazuje na kontinuitet biznisa! Naglaava da su periodini izvetaji samo deo jedne ire slike biznisa ije se oekivanje ivotnog veka produuje i posle teku$eg perioda izvetavanja! ,redstavlja pretpostavku% da ako nema znaajnih suprotnih dokaza% da $e entitet pretpostavljeno nastaviti sa biznisom dovoljno dugo da ispuni sve svoje preuzete obaveze% uredno proda zalihe gotove robe% te da $e koristiti svoja fiksna sredstva koja nisu kupljena sa namerom dalje prodaje! /ogika je da je maina kupljena da bi prenosila svoju vrednost na nove proizvode% a ne da bi se zaradilo od njene preprodaje! (koliko se ne sagledava da je zadovoljen standard% tada se nuno mora primeniti izmenjeni pristup u procesu vrednovanja i izvetavanja! Ko! #("e!"!o("- 8vaj princip odslikava potrebu korisnika finansijskih informacija za uporedivo4u. @ahteva da raunovodstveni tretman bude pre svega konzistentan za posebni period kao i izmeu razliitih perioda! ada nastanu promene% javlja se potreba da se korisniku ponude informacije koje mu pomau da razume efekte% sa mogu$no$u okvalifikovanja promena iHili austiranja rezultata o kojima je ve$ izveteno! P%o$#7lje!o("<($o"%e!o("<o9a %#vo("( raunovodstvu se uvek preporuuje da se pesimizam uvek preferira u odnosu na optimizam% mada bi ovaj princip mogli nazvati i konzervativizmom! Nekadanji ameriki predsednik #onald #egan je odredio da je 5*onzervativa2 osoba koja nove probleme reava na stari provereni nain6. 8vaj princip stvarno znai da se ne trebaju predvideti prihodi i profiti% ali se nuno moraju uzeti u obzir sva rezervisanja za potencijalne obaveze! "o je znaajan pravno finansijski aspekt! )redstva se trebaju vrednovati po najnioj vrednosti! 8baveze i rashodi se trebaju vrednovati po najvioj vrednosti! "o je pristup koji titi interese svih u procesu! 8vim se jednostavno odreuje da je uvek bolje pot2eniti nego pre2eniti. )utina je da optimizam biznisa i menadmenta treba da bude izbalansiran raunovodstvenim pesimizmom. Fde bi nam bio kraj kada bi svi bili optimisti! 6pak% vodite rauna da je ovo pristup koji se bavi neizvesno$u% mada ni on nije osloboen odreenih predrasuda i naklonosti! 6 potcenjivanje kao i precenjivanje moe voditi kao loim odlukama! "ako podcenjivanje :vue; finansijske iskaze ka skrivanju i nepredstavljanju kao i distorziji upravo onih podataka koji se smatraju :optimistikim;% a koji u sutini mogu biti realni% tako da je efekat da deluju sasvim suprotno od

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

1?

principa! ,otcenjivanje vrednosti sredstava moe izazvati precenjivanje profita zbog sniavanje obraunatih trokova amortizacije*otpisa! U %o&!o(" p%#6o*a # %a(6o*a<)pa%#va!je- 8vaj princip treba da se primeni kada se razmatraju performanse biznisa u pripremi izvetaja za odabrane periode! Ekonomski posmatrano merenje prihoda u raunovodstvu se koncentrie na evidentiranje dogaaja koji vode ka pove4anju ili smanjenju kapitalni3 vrednosti, radije nego da se porede vrednosti otvaranja i zatvara7 nja poslovni3 knjiga. S"oga je p%#!1#p )pa%#va!ja 2e!g- $a"16#!g3 o*!o(!o ) %o&!o("# p%#6o*a # %a(6o*a<po(lov!#6 *oga>aja ) pe%#o*) veo$a 9#"a!- 'odite raune da pri3odi, odnosno do3odak perioda nisu isto to i novani prilivi, a da ras3odi nisu uvek i nuno novani odlivi. ,rodaja je raunovodstveno identifikovana i iskazana u periodu kada su poslati rauni* fakture% isplate u periodu u kome proizvode koristi% dok se u drugom periodu mogu smatrati kao rashodi perioda u kome su ostvarene koristi! 9ada sve ovo ne predstavlja uvek pravnu ili fiziku poziciju% primenjuje se pristup :prednosti supstance nad formom;! "ada se prezentira finansijska realnost utvrivanjem traga dogaaja koji se raunovodstveno obuhvataju &prihodi i rashodi' koji su stvarno vezani za period koji pokrivaju raunovodstveni iskazi! 8vaj pristup je poznat kao pristup uzronosti7uparivanja pri3oda i ras3oda.

)am princip uparivanja prihoda i rashoda mada deluje sasvim logino% ima odreene skrivene karakteristike% pre svega kompleks pitanja vezanih za takozvano uravnoteavanje-peglanje prihoda. ,ristup zahteva da ako se oekuje izmena ekonomske vrednosti sredstva u budu$nosti% da se takve znaajne promene prenesu i proire kroz ve$= broj narednih obraunskih i izvetajnih perioda! "ada $e rezultiraju$e cifre koje predstavljaju prihod imati neto ravniji% izravnan i uravnoteen trend% no to bi bio sluaj bez takvog anticipiranja! >ai u obimu u kome koncept uzronosti i uparivanja omogu$ava da se veu odgovaraju$i prihodi i rashodi te da se proire i alociraju na :odgovaraju$e; periode! 6ma argumenata da je poeljan kada daje rezultat takvu cifru prihoda koja je konzistentna sa projektovanim generalnim trendom progresa% radije nego usled fluktuacija novanog toka! "reba naglasiti da bilo kakvo ve$e odstupanje od ovog trenda jeste razlog za znaajnu zabrinutost! "ehnika :izravnavanja; se koristi efektivno u mnogim raunovodstvenim prak* sama% na primer trokova amortizacije osnovnih sredstava i depresijacije prirodnih resursa &koja se u svetu naziva amortizacija% a kod nas su termini samo izmenili mesta'! 8vi trokovi kapitala se alociraju na razliite obraunske periode ili neobini trokovi po prirodi neke :zaokruene; sume koja se postepeno prenosi &eng! lump' radi takvog poreskog tretmana sa ciljem sniavanja tereta u jednom periodu! >anredne i izuzetne pozicije i jesu izdvojeno iskazane u pokuaju da se odstrane iskrivljena iskazivanja i distorzije usled primene tehnike izravnavanja trenda koji se obnavlja u izvetajnom prihodu! +rugi aspekt koji zahteva ekstra panju jeste prednost supstan2e nad formom. ,odrava ideju izvetavanja koja odslikava finansijsku realnost koja joj daje prednost nad pravnom pozicijom! 6ma stvarno mnogo primera% ukljuiv takvu prezentaciju sredstava koja su pribavljena na dugoronoj osnovi kroz dugoroni lizing ugovor% mada su stvarno posmatrano ve$ u posedu*vlasnitvo firme% i da je tretman pridruenih &povezanih' kompanija u kojima je udeo grupe u prihodima pridruene kompanije reflektovan u raunima grupe a ne samo da je u dividendama u kojima se odslikava sadrano pravo prema zakonu! 2-=- Ra&)!ovo*("ve!e o(!ove # pol#"#'e

1@

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

!aunovodstvene osnove jesu metodi koji su se razvili sa 2iljem da se izraze i primene osnovni raunovodstveni kon2epti na finansijske transak2ije i pozi2ije. #aunovodstvene osnove jesu razliite! #azvijale su se kao odgovor na razliite i izuzetno kompleksne tipove biznisa i poslovnih transakcija! "o su razlozi zbog kojih opravdano postoji vie raunovodstvenih osnova osim jedne% na osnovu kojih se bavi posebnim pozicijama! ( raunovodstvenoj praksi su se razvile razliite raunovodstvene osnove sa ciljem da budu konzistentne% po* tene i to je mogu$e vie objektivna reenja za ove posebne probleme u takvim okolnostima! "o su reenja poev od amortizacije% iznosa po kojima $e zalihe i proizvodnja u toku biti iskazanu u svrhe kasnijeg oporezivanja! @naaj raunovodstvenih osnova je da nude ogranienje u oblasti u kojoj se izraava slobodni sud*rasuivanje% kao vrsta provere i zatite protiv arbitrarnog% prena* glaenog i neopravdanog prosuivanja% kada nema nikakvog drugog objektivnog merila za ocenjivanje! ,o definiciji nije mogu$e razviti generalizovana pravila za prosuivanje% mada se praktina radna pravila mogu razvijati za pragmatinu i ogranienu upotrebu za posebne okolnosti! !aunovodstvene politike jesu odabrane spe2ifine raunovodstvene osnove koje se konzistentno primenjuju u firmi koja se bavi biznisom kao poslovnim entitetom, koje su prema miljenju menadmenta, odgovaraju4e za okolnosti u kojima se nalazi firma, i koje najbolje odgovaraju i prezentiraju sadanje rezultate i finansijsku pozi2iju poteno. ( situacijama kada je mogu$e odabrati vie od jedne raunovodstvene osnove za konkretnu situaciju% izbor raunovodstvene politike koja $e se potom slediti konzistentno% u velikoj meri utie na rezultate i finansijsku poziciju izvetajnog perioda koji je u pitanju! ,ogled odnosno slika koja je prezentirana% se moe ceniti na odgovaraju$i nain jedino ako su adekvatno objanjene raunovodstvene politike koje su primenjene u bavljenju sa raunovodstveno signifikantnim materijalnim pozicijama! 6z tih razloga je bitno adekvatno obelodanjivanje raunovodstvenih politika% u cilju potene prezentacije rauna finansijskog raunovodstva! 9ora se spoznati injenica da kompleksnost i razliitost biznisa% zahteva i ini ukupnu i ve$ isuvie rigidnu primenu raunovodstvenih osnova vie nego nepraktinom! 2-?- V%e*!ova!je (%e*("ava ,romena cena je veliki problem za raunovodstveno izvetavanje firmi! 7iksna sredstva se tradicionalno vrednuju prema trokovima nabavke! #evalorizacija se obavlja prema miljenju menadmenta% kada smatraju da su istorijske vrednosti u velikom zaostatku prema trinim! )a rastom cena se otvaraju nova pitanja! #astu izbori u tipovima i vrsti sredstava koja sainjavaju kapitalnu vrednosti! #aste izbor uporedivih poetnih o krajnjih vrednosti! Gak se javljaju alternative za jedinice vrednovanja u kojima se izraava samo vrednovanje! ao rezultat bilo koji obraunski sistem za iskazivanje profita mora prihvatiti politiku tri bazine dimenzije: 1! <! B! jedinice merenja model vrednovanja koncept odravanja &vrednosti' kapitala

( sadanjoj privredi% novac igra kljunu ulogu kao sredstvo razmene% pod uslovom da je stabilan! 6pak% cene se menjaju% tako da se ne samo menjaju vrednosti pojedinih roba u odnosu na novac% ve$ se takoe menja vrednost novca &obino drastino opada' u odnosu na posebne robe% i naplata prodaje% kada novac vie nije stabilna monetarna vrednost!

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

1A

( bavljenju ovim poslednjim pitanjem u okviru modela vrednovanja% treba uzeti u obzir da se vrednosti menjaju tokom vremena! @bog toga je potrebno izabrati vremensku taku u kojoj $e vrednosti biti uporedive! ( svakom trenutku ima vie od jedne vrednosti! "eku$a trina vrednost se razlikuje u datom momentu u zavisnosti da li je posmatra kupac ili prodavac% to znai zavisi od aspekta posmatranja! )toga je prirodno oekivati itave opsege rasutih vrednosti za budu$e vlasnike% u zavisnosti od njihovih percepcija budu$nosti% kao i namena u koje mogu uneti svoja sredstva! 9erenje profita biznisa izraunato kroz maksimalnu distribuciju koja se moe obaviti pre nego to se snizi vrednost kapitala% izraava se kao maksimalna distribucija u kojoj se kapital odrava netaknutim &ne smanjuje mu se vrednost kapitalne glavnice'! ,rimenimo ovo na biznis u vreme izmenjenih vrednosti% i dobi$emo novo pitanje : oji kapital?; i u : ojim je novanim jedinicama izraen odnosno odrava vrednost;? 8d tog odgovora zavisi koji $e se koncept odravanja vrednosti kapitala primeniti! +a bi odgovorili na prvo od ovih pitanja% mora se prvo ustanoviti iznos kapitala biznisa! 9eu odgovaraju$im definicijama jesu .'ap#"al a'1#o!a%a/ koji se drugaije zove i *)go%o&!a #!ve("#1#ja a'1#o!a%a # aj$o*ava1a 2'%e*#"o%a3- +rugo pitanje se bavi nainom na koji se odrava vrednost posmatranog kapitala! +ebata se usmerava na dva glavna koncepta*fiziki kapital i ekonomski kapital! Ekstremna interpretacija prethodnog raspoznaje profit samo kada je obezbeeno da ista fizika sredstva mogu obezbediti iz kapitala% to im omogu$ava da budu u istim uslovima kao i na poetku perioda! 8va interpretacija koja posmatra biznis stagnantnim entitetom ne odgovara! ,osebno kada fizika sredstva isuvie brzo postaju zastarela i anahrona u svetu brzih tehnikih promena i inovacija! 9odifikovana interpretacija odravanja fizike vrednosti kapitala% koja je konzistentnija sa ovim promenama% se moe opisati kao operativno odravanje vrednosti kapitala. 8vde je kapitalna baza iz koje proistie i mere se profiti% ta koja omogu$ava da se ostvari isti nivo autputa! Gak i ovaj operativni koncept ostaje relativno kratak i ne uspeva da obuhvati i iskae punu dinamiku ekonomskih promena! (zrok je ne samo promena i modifikacija metoda proizvodnje% ve$ je priroda% opseg i poeljnost proizvoda sama po sebi predmet velikih promena! oncept odravanja ekonomske vrednosti kapitala zahteva potpuni odgovor na promene% to postavlja uslov da se kapital meri iskazan kroz svoju teku$u realnu vrednost% to $e re$i da odrava kupovnu snagu! 6deja o odravanju vrednosti kapitala je izuzetno znaajna ali joj se moraju osnovi odrediti i kvalifikovati! Ekonomska analiza ne nudi jednoznane i jasne odgovore u pravcu da je koncept odravanja netaknute i nedodirljive vrednosti kapitala neka :sveta krava;! 9alte ne% da nije etiki da se smanjuje vrednost kapitala! @naajno je da je koncept odravanja vrednosti kapitala pre svega teorijski pristup i nain razmiljanja! "o je referentna taka% poput nekog svetionika% odnosno zvezde vodilje! ,ravna pravila smatraju da se dividende oslanjaju na izraze profita% koji nudi zatitu investitora! 9ora se spoznati injenica da primenjena pravila uzimaju u obzir sve nepreciznosti merenja profita! 2-@- Ra&)!ovo*("vo !a o(!ov) !ov&a!og "o'a !a(p%a$ %a&)!ovo*("va !a 9a # "%o7'ovaa ( praksi donoenja odluka o investiranju% teorija i praksa se oslanjaju na koncept i podatke novanog toka! @naajno je da se uoi razlika izmeu raunovodstva oslonjenog na koncept istorijskih trokova &sueljavanje prihoda i rashoda' i koncept novanog toka &prilivi i odlivi novca'! #aunovodstveni odnosno

24

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

finansijski koeficijenti koji su standardno propisani se preteno baziraju na po* dacima iz finansijskog raunovodstva! 8ni predstavljaju trokove% a znatno manje reflektuju novane tokove u procesu analiziranja finansijskih performansi! ompanija se procenjuje na bazi obelodanjivanja njenih profita i gubitaka% na bazi snage njenog iskaza uspeha! Navedeni iskazi su pripremljeni na bazi koncepta trokova! 9ada se sa finansijske take gledita odluke pripremaju na osnovu koncepta novanih tokova% o rezultatima tih odluka se izvetava u godinjim finansijskim raunima! )toga se ne sme ignorisati uticaj rezultata odluka na osnovu raunovodstva trokova! ao to smo prethodno argumentovali za one kojima raunovodstvo nije osnovna struka &finansijski menaderi% investitori% advokati' potrebno je elementarno poznavanje raunovodstva% raunovodstvenih konvencija% da ih ne bi zaveli pristupi takozvanog :kreativnog raunovodstva;% ili da se ne bi donosile investicione odluke koje mogu biti katastrofalne sa aspekta njihovih efekata na iskaz stanja! Klj)&!# "e%$#!# finansijski iskazi * 0#!a!1#al ("a"e$e!"( * 1! 6zvetaji koji sumiraju finansijsku poziciju i poslovne rezultate nekog preduze$a &bilans stanja i iskaz dohotka'! 2! )adre bilans stanja% iskaz uspeha i iskaz pozicije kapitala vlasnika istiiti i poten * "%)e a!* 0a#% * istinit i poten * 6nterno glasilo revizora u >elikoj -ritaniji koje obvjavljuje omitet za revizorsku praksu! oncept finansijskog izvetavanja koji naglaava aspekte istinitosti i potene trine vrednosti! kapital &vlasnika' * 1ap#"al 2oB!e%C( eD)#"E3 * kapital &kapital vlasnika' * "o je interes vlasnika u biznisu; razlika izmeu sredstava i obaveza! a! ( inokosnom vlasnitvu postoji samo jedan raun kapitala jer postoji samo jedan vlasnik! 9! ( ortakluku se mora formirati i voditi izdvojeni raun kapitala za svakog vlasnika*partnera! 1! 6nokosni vlasnici i ortaci imaju pravo da podiu% povlae sredstva iz biznisa! *! ( korporaciji% deoniarskom drutvu sa ogranienom odgovorno$u% kapital deoniara se sastoji od dva rauna% izdatih vae$ih deonica i akumuliranih prihoda biznisa koji se esto nazivaju zadrani nerasporeeni prihodi% odnosno dobit! e! ,ostoje dva tipa deonica * akcija & 'id! apital sto k'! "o mogu biti : privilegovane deonice &prioritetne; preferencijalne' &'id! pre!erred sto k' i redovne deonice sa pravom glasa &'id! apital sto k'! ,ovla$ene deonice generalno ne daju pravo njihovim vlasnicima*berzanskim investitorima da glasaju% dok obine deonice sadre to osnovno pravo! 8ba tipa deonica daju pravo na dividendu! naelo obelodanjivanja * *#(1lo()%e p%#!1#ple * 7inansijski iskazi trebalo bi da obelodanjuju sve materijalne i bitne informacije o finansijskoj poziciji i rezultatima poslovanja nekog preduze$a! Napomene u finansijskim iskazima predstavljaju vano sredstvo obelodanjivanja! obelodanjivanje * *#(1lo()%e * 8baveza da se sve relevantne informacije koji su od bitnog uticaja na procenu finansijskog zdravlja firme od strane spoljnih korisnika finansijskih iskaza moraju da obelodane% odnosno otkriju u finansijskim iskazima! &'id! a ounting prin iples, !ull dis losure' potpuno obelodanjivanje I 0)ll *#(1lo()%e * #aunovodstveno naelo koje iziskuje da finansijski izvetaji u potpunosti obelodanjuju sve bitne informacije i fusnote koje omogu$avaju itaocu da interpretira iskaze i koje donosioci odluka kojima su finansijski iskazi namenjeni mogu koristiti! vrednovanje * val)a"#o! * procena% valuacija% vrednovanje

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

21

@arada pre kamate i oporezivanja * EFIT I zarada*dobit*profit pre kamate i poreza &earnings "e!ore interest and ta#es'! Klj)&!e "a&'e #aunovodstvo i pravo su toliko povezani i isprepletani u trinim privredama da je teko re$i gde jedno poinje a drugo zavrava! 8snovna znanja o pravnim aspektima raunovodstva% kao i o raunovodstvenim aspektima prava jesu znaajna za raunovoe% revizore i pravnike% kao i za ostale korisnike informacija iz raunovodstvenih iskaza! Nova profesije koja $e se tek javljati kod nas bi$e elitni revizori koji $e preuzeti posao zakletih sudskih revizora! "o $e biti neizbean efekat profesionalizacije struke i harmonizacije sa trendovima prava i profesije u evropskoj uniji! )amo razdvajanje nae struke na raunovoe i revizore je suprotno trendovima u Evropi i u svetu% tako da je samo pitanje vremena kada $e ova neprirodna podela nestati! roz oblasti raunovodstva &finansijsko% trokovno% upravljako' se prilazi fokusu finansijskog raunovodstva olienom i pripremi i obelodanjivanju godinjih i periodinih finansijskih iskaza! 8slonjeno je na koncept :istinite i potene; slike finansijske strukture i profita izvetajnog entiteta! "rendovi profesionalizacije raunovodstva u evropskoj uniji kroz efikasne i izuzetno snane profesionalne asocijacije oliene naje$e u nacionalnim institutima ovla$enih javnih raunovoa% praktino daju ovim javnim institucijama zakonska ovla$enja od obuke% preko razvoja do kontrole kvaliteta i profesionalnih standarda% kao i etikih kodeksa! "amo gde struka zataji stupaju pravni mehanizmi i institucije% ali ponovo oslonjeni na raunovodstvene standarde% standarde revizije% na nacionalnom i integrisanom evropskom planu Evrope <JJJ godine! (sko specijalizovana raunovodstvena terminologija se objanjava% sa ciljem da se ouva izvorni integritet ovih informacija koje imaju profesionalnu zakonsku teinu% pri emu je ipak delimina :rtva; bio na jezik% jer ga rad preoptere$uje originalnim konceptima! 8vo je neto manja cena koja je pla$ena% nego da se kroz sasvim slobodan pristup izgubi osnovna determinanta pravnog i raunovodstvenog aspekta istog fenomena*rauna finansijskog raunovodstva i sa njim povezanih informacija! 8dreuju se glavni ciljevi finansijskih iskaza% naini procenjivanja performansi i vrednosti entiteta na bazi finansijskih iskaza i proces pripreme finansijskih izvetaja! +efiniu se raunovodstvene politike% finansijsko raunovodstvo% raunovodstveni standardi o obelodanjivanju raunovodstvenih politika% fundamentalni koncepti% posebno koncepti standarda vezani za nastavak po* slovanja% konzistentnost% promiljenost% i uzronost prihoda i rashoda! @akljuuje se sa razliitim aspektima i konceptima vrednovanja sredstava% obaveza i rezultata u stabilnim i nestabilnim monetarnim uslovima!

P%#$e!a p%#!1#pa 1! Cta je ovla$eni javni raunovoa*revizor% ta sudski raunovoa*vetak u svetu? ( emu je i kakva razlika izmeu svetske i nae prakse? <! #azmotrite centralni koncept finansijskog izvetavanja Kistinito i potenoK! @bog ega je ovo centralna taka u trinim pravnim i privrednim sistemima? B! akva je percepcija sudova u procesu determinisanja boniteta i likvidnosti? A! @bog ega je raunovodstvo visoko profesionalizovano u svetu% a kod nas ne u istoj meri?

22

!"#$%&'&(S)'& *"& S+S) , -+%"%S+.S*&/ +0' 1)"'"%."

0! Gime se bavi finansijsko raunovodstvo? L! ,rodiskutujte koncept raunovodstvene odgovornosti i uverljivosti? +a li je bitan% za koga i u kojoj meri? M! 8bjasnite glavne ciljeve finansijskih iskaza! 3! +a li su i u kojoj meri finansijski iskazi stvarni dokazni reprezentant poslovnih performansi entiteta? 2! Cta je izazivanje Kprave impresijeK na finansijskim tritima% a ta Kkreativno raunovodstvoK? 1J! Cta su finansijski rauni? +a li su i u kojoj meri usmereni na prolost ili budu$nost? 11! +a li je prihvatljivo da firme menjaju raunovodstvene politike kada im se prohte i to im odgovara? ( emu je sutina raunovodstvenog standarda konzistentnosti? 1<! 8bjasnite sutinu raunovodstvenog standarda o obelodanjivanju raunovodstvenih politika? Cta su to fundamentalni koncepti u raunovodstvu a ta raunovodstveni standardi? 1B! ,rodiskutuje osnovne koncepte raunovodstvenih standarda*nastavak poslovanja% konzistentnost% promiljenost% uzronost prihoda i rashoda! 1A! Cta je peglanje prihoda a ta prednost supstance nad formom? 10! ako se vrednuju sredstva*aktiva*imovina firme? 1L! Cta je kapital akcionara? #azjasnite pristup*operativno odravanje vrednosti kapitala! 1M! ( emu je razlika izmeu raunovodstva na osnovu troka i na osnovu novanog toka? O*a9%a!a l#"e%a")%a 5ccounting )tandard 4ommittee &12M0'! )3e 8orporate !eport, 5ccounting )tandards 4ommittee% /ondon! 5nthonD N! #!% #eece )! E! &1220'! "22ounting Prin2iples. )eventh Edition! 6rNin% 4hicago! /juti$ -! .! &1223'! +nvesti2ije. &snove berzanskog i bankarskog poslovanja. ,ravni fakultet (niverzitet u -eogradu i Edicija 9-5! /juti$ -! .! &1220'! Flavni urednik! &snovi finansija za menadere. -undamentalni kon2epti finansijskog menadmenta. ,anda Fraf% -eograd! /juti$ -! .!% -onjak +! E! &1220'! !enik raunovodstveni3 termina englesko7 srpski. (i2tionar9 of "22ounting )erms nglis37Serbian. ,anda Fraf% -eograd! /juti$ -! .!% 9ilojevi$ )! +! &1221'! -inansijski koefi2ijenti sa metodologijom za o2enu boniteta. 6mag% -eograd! )amuels E! 9!% Oilkes 7! 9!% -raDshoN #! E! &1220'! ,anagement of 8ompan9 -inan2e. 4hapman P Qall% /ondon! >asiljevi$ 5! -!% /juti$ -! .! &122M'! :onitet preduze4a, banaka i drugi3 pravni3 li2a. +zvori, registrovanje, metodologije, analiza i saoptavanje. Narodna banka Eugoslavije @avod za obraun i pla$anje*4entrala -eograd% -eograd!