Milovan ilas

ATMOSFERA UOI 4. JULA 1941. GODINE

Gospodo i drugovi, mislim da nas ima jo drugova, od mene se oekuje da govorim o nekim politikim problemima. Ja to neu govoriti, jer referenti su to dosta dobro obradili, a mislim da e biti i drugih govornika. Ja u govoriti o atmosferi uoi etvrtog jula 1941. godine. Sve do napada Nemake na Sovjetski Savez vostvo Komunistike partije Jugoslavije, preseljeno u Beograd zbog bezbednijih uslova, trpelo je nepredvidljive strahote okupacije kao i ostali itelji Beograda i Srbije. Kad bi dola no, strava policijskog asa s jecajima ulica pod gvozenim topotom patrola, s tretanjem rafala i pucnjeva koji se as odmiu od nesigurnih ilegalnih prebivalita, a as im se iznebuha primiu. A ujutru, s jutrom stravinijim od noi, proglasi Srbima na raskrsnicama da je opet streljano 100 Srba za jednog Nemca, sa naredbama Jevrejima od kojih po neki promakne sa utom trakom i sa saznanjem u oima o istrebljenju svoga roda. Niko se ne pita zbog ega ubijaju, nego koga su ubili. Nema zakona, nema pravila, svak je kriv, svak je na smrt osuen, samim tim to je Srbin. No, komunisti, vostvo Komunistike partije, trpeli su okupaciju i na svoj nain. Lake i tee od ostalih itelja. Lake, jer komunisti, kao i drugi patrioti, imaju idejne i organizacione dunosti da kidiu na Nemce kad se za to stvore uslovi. A tee od drugih itelja jer slute, jer znaju da ih neizostavno oekuju muenja i gubilita. Ne prikuplja Gestapo nasumce agente Glavnjae, a nije Hitler bez provere izabrao za predsednika Komesarske uprave Srbije Milana Aimovia, biveg efa politike policije Beograda i ministra unutranjih poslova bive kraljevine. Mada slueno, mada eljeno, vreme za ratovanje stie naglo. S buenjem, 22. juna. To nije jutro samo komunista, tog jutra radosna nada budi iz samrtne obamrlosti sve one kojima su domovina i ideja sa one strane smrti - one kojima su ljudska sloboda i nacionalno postojanje nerazdvojivi. Graani su se tog jutra, to se i meni dogodilo, osmehivali i drakali oima jedni drugima, ne hajui za bire i odrode. Iz muka i smrti budio se neunitivi zanos 27. marta: Bolje grob nego rob. Pripremajui se u potaji tog dana su se policajci Kraljevine i gestapovci razmileli na sve strane da napune Glavnjae komunistima, patriotima, demokrarima. Tako, u tome, doekan je i 4. juli. Ostraena ideologija i nacionalna ideja spojile su se tog dana s pripadnou narodu, herojsko naslee predaka postalo je neposrednim zadatkom. Trebalo je, moralo se nastaviti nepravedno nametnuti, nejunaki izgubljeni rat.

Osvajai su likovali uludo. Istorija i narod, sram robovanja i neodoljivost slobode probili su oklope bezdune sile, probudili neiscrpne snage i nali svoje zatoenike.