Nikola Vranjkovic-NAGRADA ZA STRAH Tako ponekad, eto, setim se Pomislim mozda proslost, sveti se Uglavnom, dodje mi da pobegnem i ostavim

sve zauvek Ali kad krenem da se pakujem u kofer slucajno te spakujem Kud god da krenem ides sa mnom ti me nikad nisi pitala da l' smes da ides, da l' mi trebas Ja kad te trebam ti me nemas a ja te nemam samo onda, samo onda kada trebas mi... Pogled s terase nije privlacan i dan je vise nego obican Pozelim opet da te zovem necu, ali cekam..javi se... i onda zmurim, lepo vidim sve... slusam te kako dises, smejem se i ..... noci..miris tvoje kose na mom jastuku Negde visoko iznad neba letimo, dobar san nam treba i necu da te spustim, ne treba mi vise tlo pod nogama Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to hrabar sam i umoran, korak mi je spor Kroz maglu kad se spusti mrak, prepoznajem tvoj dah (preko) vode krisom svetli znak k'o nagrada za strah... Mozes da zaspis kad god pozelis i u snu pricas sve sto pomislis Roletne spustene su spas za nas, jer teraju dan s prozora Sat kuca, ali vreme stalo je Koliko god da prodje malo je Telefon cuti ceo dan, niko nam stvarno nije potreban Zar stvarno moram da se probudim? Sanjam jer necu da te izgubim Budim se slomljen kao vrba posle talasa i vetrova Kad padne noc nebo se otvara Hiljadu zvezda mene posmatra Kroz suze gledam, ali ne dam da mi vide oci krijem se... Nebo je isto kud god pobegnes Mesec je jedan, ali svuda je I svetli isto iznad krova, iznad groba nikad ne bira... Kad nebo pocne da se poradja krvari iznad crnog predgradja Dodji na Dunav da me trazis negde mora da me izbaci... Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to hrabar sam i umoran, korak mi je spor kroz maglu kad se spusti mrak, prepoznajem tvoj dah (preko) vode krisom svetli znak k'o nagrada za strah...