PET MENTALNIH PREPREKA I NJIHOVO UKLANJANJE

Izabrani tekstovi iz pali kanona i komentari Sakupio i priredio: Nyanaponika Thera The Wheel publication No. 26 1993 Buddhist Publication Societ Pre!od Rastislav Koba !a"o #a besplatn$ %istrib$ i&$' "!a# tekst $o%ete kopirati samo za line potrebe. Moete ga formatirati i distribuirati za korienje na raunarima i raunarskim mreama, ukoliko ne uzimate nadoknadu za njegovu distribuciju ili koritenje. U suprotnom, sva prava su rezervisana.

"!o i&dan#e #e preu&eto i& 'ta$pano( i&dan#a i& 199) pod okril#e$ *har$aNet *har$a Book Transcription pro#ekta+ sa l#uba&ni$ dopu'ten#e$ Buddhist Publication Societ .

S,*-.,/ 0!od Pet prepreka 1. "sno!ni teksto!i 11. Prepreke 1. elja za ulnim zadovoljstvima 2. 2#utn#a 3. 2en#ost i tro$ost ). 0&ne$irenost i ka#an#e 3. Su$n#a 1& Sa$an#aphala sute 1. Sutta 11. 4o$entari Skraenice: ,N 5 Anguttara nikaya 6N 5 Majjhima nikaya SN 5 Samyutta nikaya 7is$ 5 Visuddhimagga Uvo%

!epokolebljivo oslobo"enje uma je najvei cilj #udinog Uenja. $vde oslobo"enje znai slobodu uma od svi% ogranienja, okova, i granica koje ga veu za toak patnje, za krug ponovni% ro"enja. &nai ienje uma od svi% neistoa koje mute njegovu bistrinu' uklanjanje svi% smetnji koje spreavaju njegovo napredovanje od uobiajene (lokiya8 ka !i'o# s!esti 9lokuttara-citta8+ ka dose&an#u stupn#a s!etosti 9arahant8. Mnogo je tekoa koje blokiraju put du%ovnog napretka, ali pet nji% se pod imenom prepreke (nivarana) naroito esto spominju u budistikoj literaturi* 1. elja za ulnim zadovoljstvima 9kamacchanda8 2. (lovol&a 9byapada8 3. T$post)i)tro"ost 9thina-middha8 ). Nespoko&stvo)i)ka&an&e 9uddhacca-kukkucca8 3. !$"n&a 9vicikiccha8 :o!u se ;prepreke< &ato 'to o$eta#u i oba!i#a#u u$ na $no(o naina, spreavajui njegov razvoj ( bhavana). +rema budistikom uenju, du%ovni razvoj je dvostruk* kroz spokojstvo ( samatha-bhavana8 i kro& u!id 9vipassanabhavana8. Spoko#st!o se posti%e potpuno$ koncentraci#o$ u$a &a !re$e $editati!nih &adubl#ena 9jhana). &a postizanje ovakvi% zadubljenja prevazilaenje pet prepreka, makar privremeno, poetni je preduslov. Upravo u kontekstu postizanja zadubljenja #uda u svojim govorima esto spominje pet prepreka. +ostoji pet mentalni% inilaca koji su glavni reprezenti pr!o( $editati!no( &adubl#en#a+ i &bo( to(a su na&!ani *aktori #a%$bl&en&a 9jhananga). &a svaki od nji% postoji, prema budistikoj komentarskoj tradiciji, jedna od pet prepreka koja im posebno teti i koja iskljuuje nji%ov vii razvoj i usavravanje do stepena potrebno( &a jhanu' na drugoj strani, negovanje ovi% pet faktora izvan nji%ovog uobiajenog nivoa postaje protivotrov za prepreke, pripremanje puta za jhanu. $dnosi izme"u ove dve petolane grupe su u ovoj antologiji objanjeni u poglavlju ,+repreke <. $vi% pet prepreka ne ometaju samo meditativna zadubljenja, ve i nie stupnjeve mentalne koncentracije. -sto je i sa ,graninom. (ili ,pristupnom.) koncentracijom (upacarasamadhi), koja je poetni nivo za potpuno zadubljenu koncentraciju ( appana8 dosti(nutu u jhani. /ako"e, liena prepreka je i trenutna koncentracija ( khanikasamadhi), koja ima snagu granine koncentracije i potrebna je za razvijeni uvid ( vipassana8. ,li se$ o!ih !i'ih stan#a $entalno( ra&!o#a+ i bilo ko#i o&bil#ni#i poku'a# #asno( ra&$i'ljanja i %armoninog ivljenja bie ozbiljno ometen prisustvom ovi% pet prepreka. "!ako iroki tetan uticaj pet prepreka ukazuje na %itnu potrebu za slamanjem nji%ove moi kroz stalni napor. !iko ne bi trebalo da veruje kako je dovoljno da posveti panju preprekama jedino u momentu kada seda da meditira. /akav zakasneli napor u suzbijanju prepreka retko e biti uspean ukoliko nije potpomognut pret%odnim nastojanjima tokom svakodnevnog ivota. $naj ko ozbiljno stremi nepokolebljivom oslobo"enju uma bi zato trebalo da izabere odre"eno ,polje delovanja. koje za njega ima direktnu i praktinu vanost* kammatthanu1 u svom najirem znaenju, na kojoj e struktura njegovog celokupnog ivota biti zasnovana. 0vrsto dranje za to ,polje delovanja., nikada zadugo ne gubei ga iz vida, samo po sebi bi bilo znaajan i o%rabrujui napredak u kontroli i razvoju uma, zato to bi na taj nain energije koje usmeravaju i podstiu um bile znaajno
1

T#. ob#ekat $editaci#e: doslo!no ;pol#e delo!an#a<.

ojaane. $naj ko je izabrao pobedu nad pet prepreka za svoje ,polje delovanja. trebalo bi da ispita koja od nji% je najsnanija u njegovom sluaju. &atim bi trebalo paljivo da posmatra kako se, u kojim uslovima, one obino javljaju. /ako"e bi unapred trebalo da upozna pozitivne sile u sopstvenom umu, kojima svaka od ovi% prepreka moe najbolje biti neutralisana i, konano, pobe"ena' i isto tako bi trebalo da ispita sopstveni ivot, traei ansu za razvoj oni% kvaliteta koji su nie oznaeni imenima* %$hovne sposobnosti 9indriya8+ *aktori #a%$bl&en&a 9jhananga8 i *aktori prosvetl&en&a 9bojjhanga). U nekim sluajevima dodani su objekti meditacije, to e biti od pomoi u prevazilaenju pojedinani% prepreka. ;:arobl#enik %i!ota< 9puthujjana82, ipak, jedino moe postii privremeno uklanjanje i delimino slabljenje prepreka. !ji%ovo konano i potpuno iskorenjivanje se deava tek na razliitim stupnjevima svetosti (ariyamagga8 : !$"n&a se eli$ini'e na pr!o$ stupn#u+ na putu ulaska u stru#u 9sotapatti-magga8. ulna elja, ljutnja i ka&an&e se elimiu na treem stupnju, na putu sa koga vie nema povratka u krug prepora"anja ( anagami-magga8. Len&ost i tro"ost+ kao i $#ne"irenost se iskoren#u#u na putu arhanta 9arahattamagga8. +rema tome, nagrada za borbu protiv prepreka nije ograniena samo na mogunost krae ili due meditacije, ve nas svaki korak u slabljenju ovi% prepreka vodi blie stanju svetosti, gde je oslobo"enje od ovi% prepreka konano. Mada je veina ovde citirani% tekstova, a prevedeni% iz #udini% govora i kanonski% komentara, namenjena monasima, oni su tako"e korisni za one koji ive svetovnim ivotom. 1ao to kau stari uitelji* ,Mona% (bhikku) je spomenut ovde kao primer oni% koji su posveeni vebanju Uenja. #ilo ko da preduzme tu praksu je ovde obu%vaen nazivom 2mona%3.. PET PREPREKA I' Osnovni tekstovi pet? Postoji pet smetnji i prepreka, korova uma koji osujeuju uvid. Kojih

ulna elja je smetnja i prepreka, korov uma koji osujeuje uvid. Ljutnja... Lenjost i tromost... Uznemirenost i kajanje... Sumnja je smetnja i prepreka, korov uma koji osujeuje uvid. Bez prevazilaenja ovih pet prepreka nemo ue je za monaha, !iji uvid sto a u"i sna u i mo, da zna sopstveno do"ro, do"ro za dru e, do"ro i za se"e i za dru e# niti e on "iti sposo"an da dosti ne ono nadljudsko stanje oso"ito posti nua, znanje i uvid koji omo uuju postizanje svetosti. $li ako je monah prevazi%ao ovih pet smetnji i pote%koa, ove korove uma koji osujeuju uvid, tada je mo ue, da svojim snanim uvidom zna sopstveno do"ro, do"ro za dru e, do"ro i za se"e i za dru e# i on e "iti sposo"an da dosti ne ono nadljudsko stanje oso"ito posti nua, znanje i uvid koji omo uuju postizanje svetosti.
2

;:arobl#enik %i!ota< ili puthujjana+ ko#i $o%e biti $onah ili laik+ #este ona# ko#i #o' ni#e dose(nuo pr!i stupan# s!etosti+ put ulaska u stru#u 9sotapatti-magga8.

,N 3:31 &naj !ije je sr'e preplavljeno neo"uzdanom eljom radie ono %to ne "i tre"alo da radi i zanemarivae ono %to "i tre"alo da radi. ( tako, nje ovo u led i nje ova srea e propasti. &naj !ije je sr'e preplavljeno ljutnjom... lenjo%u i tromo%u... uznemireno%u i kajanjem ... sumnjom radie ono %to ne "i tre"alo da radi i zanemarivae ono %to "i tre"alo da radi. ( tako, nje ov u led i nje ova srea e propasti. $li ako plemeniti u!enik vidi ovih pet prepreka kao za a)iva!e uma, on e ih napustiti. inei tako, "ie 'enjen kao neko sa velikom mudro%u, neko pre"o at mudro%u, sa jasnim shvatanjema, kao neko do"ro opskr"ljen mudro%u. *o se naziva opskr"ljenost mudro%u. ,N ):61 +ostoji pet ne!istoa u zlatu, z"o kojih je ono te%ko za o"radu i rukovanje, manje je "listavo, lomljivo je i ne moe se do"ro kovati. Kojih je to pet ne!istoa? ,vo)e, "akar, kalaj, olovo i sre"ro. Ali ako se zlato oslo"odi ovih pet ne!istoa, tada e ono "iti lako za o"radu i rukovanje, vi%e e "listati, "ie !vr%e i moi e se do"ro kovati. Kakve "ilo ukrase neko eleo da napravi od nje a, "ilo da su to dijademe, nau%ni'e, o rli'e ili zlatni lana', ono e posluiti svrsi. Sli!no tome, postoji pet ne!istoa uma, nje ovih sla"ljenja usled kojih um nije lak za o"radu i rukovanje, manje je "listav, jasan i nepokole"ljiv, i ne moe se do"ro skon'entrisati na iskorenjivanje ne!istoa -asa!a.. $ koje su to ne!istoe? *o su !elja" ljutnja" lenjost i tromost" uznemirenost i kajanje i" na kraju" sumnja# $li, ako je um slo"odan od ovih pet ne!istoa, on e "iti lak za o"radu i rukovanje, "listaviji, jasniji i nepokole"ljiviji, i moi e se do"ro skon'entrisati na iskorenjivanje ne!istoa - asa!a.. Kojem od stanju, ostvarivom vi%im mentalnim sposo"nostima, da se usmeri takav um, u svakom slu!aju e zado"iti sposo"nost njihovo ostvarenja, ako su -dru i. uslovi ispunjeni. ,N 3:23 A kako monah praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka$ *ako %to, kada se u njemu javi !ulna elja, monah zna/ 0U meni je !ulna elja1, ili kada !ulne elje nema, on zna/ 0U meni nema !ulne elje1. &n zna kako se jo% nepostojea !ulna elja pojavljuje# on zna kako se postojea !ulna elja napu%ta# i on zna kako se napu%tena !ulna elja u "udunosti vi%e ne pojavljuje. Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna/ 0U meni je ljutnja1, ili kada ljutnje nema, on zna/ 0U meni nema ljutnje1. &n zna kako se jo% nepostojea ljutnja pojavljuje# on zna kako se postojea ljutnja napu%ta# i on zna kako se napu%tena ljutnja u "udunosti vi%e ne pojavljuje. %ada se u njemu jave lenjost i tromost" monah zna &' meni su lenjost i tromost(" ili kada lenjosti i tromosti nema" on zna &' meni nema lenjosti i tromosti1. &n zna kako se jo% nepostojea lenjost i tromost pojavljuju# on zna kako se postojea lenjost i tromost napu%taju# i on zna kako se napu%tena lenjost i tromost u "udunosti vi%e ne pojavljuju.

%ada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah zna/ 0U meni su nespokojstvo i kajanje, ili kada nespokojstva i kajanja nema, on zna/ 0U meni nema nespokojstva i kajanja. &n zna kako se jo% nepostojea nespokojstvo i kajanje pojavljuju# on zna kako se postojee nespokojstvo i kajanje napu%taju# i on zna kako se napu%teni nespokojstvo i kajanje u "udunosti vi%e ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah zna/ 0U meni je sumnja1, ili kada sumnje nema, on zna/ 0U meni nema sumnje1. &n zna kako se jo% nepostojea sumnja pojavljuje# on zna kako se postojea sumnja napu%ta# i on zna kako se napu%tena sumnja u "udunosti vi%e ne pojavljuje. Satipatthana sutta+ 6N 1= +aljivo i blagovremeno registrovanje nastajanja neke ovi% prepreka, kao to je preporueno u pret%odnom tekstu, jednostavan je ali i vrlo efikasan metod neutralisanja ovi% i drugi% zaga"enja uma. /ako zaustavljamo nesmetano produavanje tetni% misli i budnost uma u odnosu na nji%ov povratak jaa. $vaj metod je zasnovan na jednostavnoj psi%olokoj injenici naglaenoj u komentarima na sledei nain* ,4obra i zla misao ne mogu se pojaviti zajedno. /ako, u trenutku prepoznavanja ulne elje (koja se javila u pret%odnom momentu), ta ulna elja vie ne postoji (nego samo in prepoznavanja)..

II Prepreke %ao )to" monasi" ovo telo preivljava hranjenjem, preivljava zavisei od hranjenja, ne preivljava "ez hranjenja 2 na isti na!in, monasi, pet prepreka opstaje hranjenjem, zavisi od hranjenja, ne preivljava "ez hranjenja. SN )6:2 1. ulna elja >ran#en#e po%ude Postoje prelepi predmeti# !esto im se posveuje preterana panja 2 ovo je hrana za nastajanje poude koja jo% nije nastala i hrana za poveanje i snaenje poude koja je ve nastala. SN )6:31 1&(ladn#i!an#e po%ude Postoje neprijatni predmeti *kori)teni za meditaciju+ # !esto im se posveuje odmerena panja 2 ovo je spre!avanje nastajanja poude koja jo% nije nastala, i spre!avanje uveanja i snaenja poude koja je ve nastala. SN )6:31 5est stvari vodi ka naputanju ulne elje* 1. Uenje kako da se meditira nad ne pri#atni$ ob#ekti$a 2. Predanost $editaci#i nad nepri#atni$ 6. 7traarenje na vratima ula ). 0$erenost u #elu 3. Pri#atel#st!o sa $udri$a 6. -a&(o!or o korisno$

4o$entar Satipatthana sutte 1. Uenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima +' Pre%anost "e%ita i&i na% nepri&atni" 9a8 Nepri#atni ob#ekti U onome ko je posveen medita'iji nad neprijatnim o"jektima od"ojnost prema privla!nim o"jektima je !vrsto utvr)ena. &vo je posledi'a. ,N 3:36 Pod ;nepri#atni$ ob#ekti$a< se+ o!de+ podra&u$e!a $editiran#e3 na (robl#u+ kao 'to #e opisano u Satipatthana sutti i ob#a'n#eno u Visuddhimaggi' ali se ovo odnosi i na odbojne aspekte objekata ula uopte. 9b8 "d!ratnost tela *ako, monasi, monah razmi%lja upravo o ovom telu, o rani!enom koom i punom razli!itih prljav%tina od ta"ana navi%e i od vrha lave nanie/ U ovom telu su/ dlake lave, dlake tela, nokti, zu"i, koa, meso, mi%ii, kosti, ko%tana sr, "u"rezi, sr'e, jetra, re"ra, slezina, plua, 'reva, stomak, izmet, u!, noj, krv, znoj, salo, suze, lim3a, pljuva!ka, sluz, te!nost u z lo"ovima, mokraa -i mozak u lo"anji.. 6N 1= ,d kostiju i tetiva ispleteno" mesom i tkivom oblepljeno" i ko!om pokriveno" ovo telose ne otkriva kakvo je stvarno### Budala misli da je prelepo" -eznanje njegovo ga je zavaralo### Sutta nipata+ !.19)+ 199 (c) 8azliite kontemplacije &"jekti !ula daju malo uitka, ali mno o "ola i mno o o!aja# opasnost u njima prevladava. 6N 1) 4eprijatnost savladava neo"azrivo !oveka pri!injavajui mu se kao prijatnost, neu odnost a o"uzima pod maskom ugodnosti" a bolno pod maskom u!itka# 0dana+ 2:? . Straarenje na vratima ula Kako se straari na vratima !ula? *ako %to se, monah, videv%i o"lik, ne vezuje za nje ovu -varljivu. spolja%njost u 'elini, niti u detaljima. Ukoliko mu je !ulo vida "ez kontrole, !enja, tu a i dru a r)ava stanja e uploviti u nje a. 5ato on ve"a da a kontroli%e, motri nad !ulom vida, prihvata se nje ove kontrole. uv%i zvuk... miris...
3

6isli se na konte$placi#u nad le'e!i$a u ra&ni$ @a&a$a raspadan#a. 9pri$. pre!.8

okusiv%i ukus ... osetiv%i dodir ... prepoznav%i neki o"jekat uma, on se ne vezuje za njegovu *varljivu+ spolja)njost u celini### ,n se prihvata njegove kontrole# SN 33:12= Postoje oblici vidljivi okom" koji su po!eljni" ljupki" prijatni" dopadljivi" povezani sa !udnjom" izazivaju !elju# 'koliko monah nije njima zaslepljen" nije vezan za njih" ne raduje im se" tada se u onome ko nije zaslepljen njima" nije vezan za njih i ne raduje im se" u!ivanje *u ovim oblicima+ prekida. ako u!ivanja nema" nema ni vezanosti# Postoje zvuci dostupni uhu### objekti uma dostupni umu### ukoliko u!ivanja nema" nema ni vezanosti# SN 33:63 ,' U"erenost $ &el$ Kako je on umeren u jelu? *ako %to monah uzima svoju hranu nakon raz"orito razmatranja/ ne radi uivanja, ordosti ili ulep%avanja tela ili nje ovo ukra%avanja -mi%iima.# ne o jedino u 'ilju odravanja i potpoma anja ovo tela, iz"e avanja o%teivanja i kao potporu sveta!kom ivljenju, razmi%ljajui/ &vako u uni%titi staro "olno oseanje i neu dopustiti novom da se razvije. (mau du ivot, "esprekoran i "la osloven. 6N 2A 6N 39 -' Pri&atel&stvo s "$%ri"a $vde je naglasak posebno na takvim prijateljima koji imaju iskustvo i mogu biti uzor i pomo u prevazilaenju ulne elje, posebno u meditaciji o neprijatnom. /ako"e se ovo odnosi i na plemenito prijateljstvo opte. -sto ovo dvostruko objanjenje, uz odgovarajue izmene, vai i za druge prepreke. 6elokupni sveta!ki ivot, $nanda, jeste plemenito prijateljstvo, plemenito dru arstvo, plemenito savezni%tvo. 5a ono monaha, $nanda, koji ima plemenito prijatelja, plemenito dru a, plemenito saveznika, moe se o!ekivati da e ne ovati i praktikovati plemeniti osmostruki put. SN )3:2 .' Ra#/ovor o korisno" $vde je naglasak, konkretno, na razgovaranju o prevazilaenju ulne elje, posebno o meditaciji nad neprijatnim. /ako"e se ovo tie i svakog razgovora koji je koristan za nae napredovanje putem. Uz odgovarajue izmene, ovo objanjenje vai i za druge pre preke.

Ukoliko je karakter monaha sklon pri!anju, on -"i tre"alo da zapamti sledee./ 7az ovor koji je nizak, ru", neplemenit, nekoristan, koji ne vodi udaljavanji, niti oslo"a)anju od strasti, ne vodi utrnuu, niti spokojstvu, niti vi%em znanju, niti prosvetljenju, niti ni""ani, konkretno, raz ovor o kraljevima, o raz"ojni'ima i ministrima, o armijama, opasnostima i ratu, o hrani i piu, odei, leajevima, ven'ima, mirisima, ro)a'ima, kolima, selima, varo%ima, radovima i provin'ijama, o enama i vinu, o lasinama, o pre'ima, raznim sitni'ama, pri!ama o nastanku sveta i okeana, pri!ama o onome %to se desilo i %to se nije desilo 2 u takvim i sli!nim raz ovorima ja neu u!estvovati. U njemu oko ovo a nema nikakvo kole"anja. $li raz ovor o isposni!kom ivotu, raz ovor koristan za oslo"a)anje uma, raz ovor koji je koristan za potpunu nevezanost, za slo"odu od strasti, utrnue, spokojstvo, vi%e znanje, prosvetljenje i ni""anu, konkretno, raz ovor o umerenom ivotu, smirenosti, samoi, izdvojenosti iz dru%tva, ohra"rivanju, raz ovor o vrlini, kon'entra'iji, mudrosti, oslo"o)enju, o uvidu i znanju koje donosi uvid 2 u takvim i sli!nim raz ovorima u u!estv ovati#/ ' njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja# 6N 122 7ledee stvari su, tako"e, korisne u obuzdavanju ulne elje* Usredsre"enost uma, kao jedan od *aktora #a%$bl&en&a 9jhananga8A Sabranost pa%n#e+ kao #edna od %$hovnih sposobnosti 9indriya8A Sabranost pa%n#e+ kao #edan od *aktora prosvetl&en&a 9bojjhanga8. !. "ore#enje Ukoliko je voda u lon'u pome%ana sa 'rvenom, utom, plavom ili narandastom "ojom, !ovek sa normalnom sposo"no%ui vida, ledajui u lona', ne moe da prepozna i vidi sopstveni lik. 4a isti na!in, kada je ne!iji um opsednut !ulnom eljom, preplavljen !ulnom eljom, tada on ne moe pravilno da uo!i izlaz iz !ulne elje koja je nastala# tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno do"ro, niti do"ro dru ih, niti do"ro i svoje i dru ih# tako)e, pouke davno zapamene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju oni koje i nisu zapamene. SN )6:33 +' L&$tn&a A' Hran&en&e l&$tn&e +ostoje o"jekti koji izazivaju od"ojnost# !esto im se posveuje preterana panja 2 ovo je hrana za nastajanje ljutnje koja jo% nije nastala i hrana za poveanje i snaenje ljutnje koja je ve nastala. SN )6:31 I#/la%n&ivan&e l&$tn&e +ostoji oslo"o)enje sr'a lju"avlju# !esto mu se posveuje odmerena panja 2 ovo je spre!avanje nastajanja ljutnje koja jo% nije nastala, i spre!avanje uveanja i snaenja ljutnje koja je ve nastala. SN )6:31

8azvijajte meditaciju ljubavi9 8azvijanjem meditacije ljubavi, ljutnja nestaje. 8azvijajte meditaciju saoseanja9 8azvijanjem meditacije saoseanja, okrutnost nestaje. 8azvijajte meditaciju radosti nad sreom svojom i sreom drugi%9 8azvojem meditacije radosti, neraspoloenje nestaje. -a&!i#a#te $editaci#u spoko#st!aB -a&!i#an#e$ $editaci#e spoko#st!a+ bes nesta#e. 6N 62 Cest st!ari po$a%e u sa!lada!an#u l#utn#e: 1. 2. 3. :. :nan#e kako da se $editira o l#uba!iA Predanost $editaci#i l#uba!iA -a&u$e!an#e da #e s!ako (ospodar i naslednik s!o#ih dela 9kamma8A 0esto razmiljanje o tome (na sledei nain)*

$vako bi trebalo razmiljati* ,;jut si na nekoga, ta moe da mu uini< Moe li unititi njegovu vrlinu i njegove druge dobre osobine< &ar nisi dospeo u sadanje stanje za%valjujui sopstvenim delima, i nee li i ubudue tako biti< ;jutnja spram drugog isto je kao i kada neko eli da udari drugoga, pa se mai za vreli kamen ili uareno gvo"e ili za izmet. !a isti nain, ukoliko je druga osoba ljuta na tebe, ta moe da ti uini< Moe li unititi tvoju vrlinu i tvoje dobre osobine< - ona je dospela u svoje sadanje stanje za%valjujui sopstvenim delima i tako e biti i ubudue. 1ao i neprim l#en poklon ili kao aka prljavtine baena nasuprot vetru, njegova ljutnja e mu se vratiti pravo u lice. 3. Pri#atel#st!o s $udri$aA 6. -a&(o!or o korisno$ %omentar Satipatthana sutte 7ledee stvari su tako"e od pomoi pri kroenju ljutnje* Us%ienje, kao #edan od *aktora #a%$bl&en&a 9jhananga8A 7era+ kao #edna od %$hovnih sposobnosti 9indriya8A Us%ienje i staloenost, kao jedan od *aktora prosvetl&en&a 9bojjhanga8.

"ore#enje Ukoliko se lona' vode reje na vatri, voda kipi i klju!a, i !ovek sa normalnom sposo"no%u vida, ledajui u nju, ne moe da prepozna i vidi svoj lik. 4a isti na!in, kada je ne!iji um opsednut zlovoljom, preplavljen zlovoljom, tada on ne moe pravilno da uo!i izlaz iz zlovolje koja je nastala# tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno do"ro, niti do"ro dru ih, niti do"ro i svoje i dru ih# tako)e, pouke zapamene pre mno o vremena mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamene. SN )6:33 0' Len&ost i tro"ost A' Hran&en&e len&osti i tro"osti

0u nastaje mlitavost, klonulost, lenjo protezanje tela, pospanost nakon jela, mentalna usporenost# !esto im se posveuje preterana panja 2 ovo je hrana za nastajanje lenjosti8i8tromosti koja jo% nije nastala i hrana za poveanje i snaenje lenjosti8i8tromosti koja je ve nastala. SN )6:31 1' I#/la%n&ivan&e len&osti)i)tro"osti +ostoji element po"u)enja ne!ije ener ije, element delovanja, element neprekidno delovanja# !esto mu se posveuje odmerena panja 2 ovo je spre!avanje nastajanja lenjosti8i8tromosti koja jo% nije nastala, i spre!avanje uveanja i snaenja lenjosti8i8tromosti koja je ve nastala. SN )6:31 9oe da ni%ta ne ostane osim koe i mi%ia i kostiju# mo u meso i krv da se sasu%e u telu: +re ne o %to se dosti ne ono %to se moe dostii odvanom sna om, odva nom energijom" odva!nim delovanjem 1 neka moja energija ne utrne2/ 6N D=

Cest st!ari #e korisno &a napu'tan#e len#ostiEiEtro$osti: 1. :nan#e da #e pre#edan#e n#en u&rok. =. Menjanje polo>aja tela. 6. 8azmi?ljanje o percepcepciji svetlosti. :. $stajanje na sve>em vazdu%u. @. +rijateljstvo s mudrima. A. 8azgovor o korisnom . 7ledee dve stvari su, tako"e, korisne u nadvladavanju lenjsotiBiB tromosti* 1. "odseanje na smrt 3anas bi napor trebalo ulo!iti" ko zna hoe li moda sutra smrt nastupiti? 6N 131

$. Uoavanje patnje u nestalnosti U monahu koji je navikao da vidi patnju u nestalnosti i koji je !esto predan ovoj kontempla'iji, u!vrstie se takvo revnosno shvatanje opasnosti od lenjosti, dokoli'e, klonulosti, nehata i neo"azrivosti, "a% kao da mu preti u"oji'a sa izvu!enim ma!em. ,N D:)6 . Saradost. %adost zbo& sree svoje i oni' oko nas 7azvijajte medita'iju saradosti: 7azvijajui je, mlitavost e nestati.

6N 62 0s$erena $isao o @aktori$a &adubl#en#a 9jhananga8 Cnergija du%ovni% moi (indriya8 1stra%i!anje stvarnosti, energija i us%ienje nad faktorima probu"enja (bojjhanga8 Kada je um lenj, nije po odno vreme za razvijanje sledeih 3aktora pro"u)enja/ smirenost, kon'entra'ija i ravnodu%nost, jer lenj um njima te%ko da moe "iti inspirisan. SN )6:33 ,' Ra#"i2l&an&e o %$hovno" p$tovan&$ ;odau putem kojim su <ude, +a''eka"uddhe i veliki u!eni'i nestali# ali nehajna oso"a tim putem ne moe da hodi. 7is$. 17+33 (. %azmi)ljanje o Uiteljevoj veliini 9aksimalno ula anje ener ije propovedao je na% U!itelj, i on je nenadma%iv u svojim poukama i velika nam je pomo. (skazujemo mu po%tovanje praktikovanjem =hamme i nikako dru a!ije. 1bid. *. %azmi)ljanje o veliini nasledstva Stei u posed nad >elikim nasledstvom, zvanim =o"ra =hamma. 4o onaj ko je nehatan ne mo!e postati njen vlasnik # 1bid. +. ,ako podstai umKako se podsti!e um onda kada um tre"a podstrek? $ko usled sporosti u primeni mudrosti ili usled nepostizanja sree spokojstva um postane tup, tada "i a on tre"ao po"uditi kroz razmi%ljanje o osam podsti!uih o"jekata. *ih osam o"jekata su/ ro)enje, propadanje, "olest i smrt# patnja u niim svetovima# patnja pro%losti ukorenjena u kru u postojanja# patnja "udunosti ukorenjena u kru u postojanja# patnja sada%njosti ukorenjena u potrazi za hranom. 7is$. 17+63 .. ,ako prevazii pospanost4ednom se 'zvi)eni ovako obratio 'va!enom Maha-Moggalani 53a li si pospan" Moggalana$ 3a li si pospan Moggalana$/ /3a" uva!eni gospodine#/ -?. &nda, 9o allano, kakva od otupljujua misao ti se javila, takvoj misli ne "i tre"alo poklanjati panju, ne "i joj se tre"alo !esto vraati. *ada je mo ue da, !inei tako, tromost nestane.

-@. $li ako, !inei tako, tromost ne nestane, tre"alo "i da misli% i promi%lja% o =hammi o kojoj si slu%ao i u!io, i tre"alo "i je ponovo preispitati. *ada je mo ue da, !inei tako, tromost nestane. 938 ;,li ako, !inei tako, tromost ne nestane, tre"ao "i sr'em nau!iti =hammu, o kojoj si slu%ao i u!io, u svoj svojoj potpunosti.*ada je mo ue, da !inei tako, u!malost nestane. -A. $li ako, !inei tako, tromost ne nestane, tada "i tre"alo da protrlja% svoje u%i i dlanovima izmasira% svoje udove. *ada je mo ue da, !inei tako, tromost nestane. -B. $li ako, !inei tako, tromost ne nestane, tre"alo "i da ustane% sa svo a mesta, i nakon umivanja vodom, tre"alo "i da po leda% oko se"e u svim prav'ima, kao i ore ka zvezdama na ne"u. *ada je mo ue da, !inei tako, tromost nestane. -C. $li ako, !inei tako, tromost ne nestane, tre"alo "i da !vrsto utvrditi -unutra%nju. per'ep'iju svetla/ kako po danu, tako i po noi# kako po noi, tako i po danu. *ako sa umom !istim i neometenim, tre"alo "i da razvija% svesnost koja je puna svetlosti. *ada je mo ue da, !inei tako, tromost nestane. -D. $li ako, !inei tako, tromost ne nestane, tre"alo "i da, svestan ono a %to je napred i nazad, hoda% ore8dole, sa !ulima okrenutim ka unutra i sa umom koji se ne usmerava van. *ada je mo ue da, !inei tako, tromost nestane. -E. $li ako, !inei tako, tromost ne nestane, mo ao "i lei dole na svoju desnu stranu, i zauzeti lavlji poloaj, prekrivajui no u no om 2 paljivo, jasne svesti, drei u umu misao o ustajanju. $ kad se opet pro"udi%, tre"alo "i "rzo da ustane%, s mi%lju/ 4eu se prepustiti uitku leanja i po!ivanja, uitku spavanja: 50ako bi" Moggalano" trebalo da ve!ba)2/ AN 34-5 6' Pet opasnosti Ukoliko, monasi, monah uvi)a ovih pet opasnosti, to mu je dovoljno da ivi o"azrivo, predano, sa sr'em re%enim da dosti ne nedosti nuto, da dose ne nedose nuto, da shvati neshvaeno. Kojih su to pet opasnosti? *6+ 50ako" monasi" monah razmi%lja ovako/ Sada sam mlad, mladi, mlad po odinama, 'rnokos, u 'vetu mladosti, u prvoj 3azi ivota. $li doi e vreme kada e ovo telo %!epati starost. $ onaj ko je o"uzet staro%u ne moe lako da se udu"ljuje u u!enje <ude# nije mu lako da ivi u divljini, u %umi, u dun li ili u usamljenom "oravi%tu. +re ne o %to se ova neeljena stanja, tako neu odna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju ener iju za dostizanje nedosti nuto , za dosezanje nedose nuto , za shvatanje neshvaeno , i tako, posedujui ova stanja, iveu sreno !ak i u starosti. -@. ( dalje, monasi, monah razmi%lja ovako/ Sada sam slo"odan od iznurenosti, slo"odan od "olesti, moje pro"avne sposo"nosti rade

ujedna!eno, moja telesni sklop nije ni previ%e hladan ni previ%e vru, on je urazvnoteen i sposo"an za napor. $li, doi e vreme kada e ovo telo "iti o"uzeto "ole%u. ( onaj ko je "olestan nije u stanju da se "ez pote%koa udu"ljuje u U!enje <ude# nije mu lako da ivi u divljini, u %umi, u dun li ili u usamljenom "oravi%tu. +re ne o %to se ova neeljena stanja, tako neu odna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju ener iju za dostizanje nedosti nuto , za dosezanje nedose nuto , za shvatanje neshvaeno , i tako, posedujui ova stanja, iveu sreno !ak i u "olesti. *7+ 5I dalje" monasi, monah razmi%lja ovako/ Sada je tu izo"ilje hrane, do"re etve, lako je dostupan ispro%eni o"rok, lako je iveti od sakupljene hrane i darova. $li doi e vreme kada e zavladati lad, lo%a etva, "ie te%ko isprositi o"rok, "ie te%ko iveti od sakupljene hrane i darova. U oskudi'i ljudi se sele u naselja de ima hrane u izo"ilju, i takva naselja postaju prenaseljena i pretrpana. $li u naseljima pretrpanima i prenaseljenim ne moe se lako udu"ljivati u U!enje <ude. +re ne o %to se ova neeljena stanja " tako neu odna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju ener iju za dostizanje nedosti nuto , za postizanje neposti nuto , za shvatanje neshvaeno , i tako, posedujui ova stanja, ivet u sreno !ak i u oskudi'i. *8+ 5I dalje" monasi" monah razmi)lja ovako 5Sada ljudi ive u skladu i prijateljstvu, u skladnom dru%tvu, kao da te!e med i mleko, i ledaju jedni dru e sa naklono%u. $li doi e vreme opasnosti, vreme nemira izme)u plemena kada e ljudi upre nuti svoja kola i odvesti se dalje i kada e se strahom o"uzeti pomerati ka mestu si urnosti, i tada e takva naselja postati prenaseljena i pretrpana. $li u naseljima pretrpanim i prenaseljenim se ne moe lako udu"ljivati u u!enje <ude. +re ne o %to se ova neeljena stanja, tako neu odna i neprijatna, pojave, sakupit u svoju ener iju za dostizanje nedosti nuto , za dosezanje nedose nuto , za shvatanje neshvaeno , i tako, posedujui ova stanja, iveu sreno !ak i u vreme opasnosti.
938 5I dalje" monasi" monah razmi)lja ovako 5Sada zajednica monaha !ivi u slozi i prijateljstvu, "ez sva)i, ivi sretno pod jednim U!enjem. $li doi e vreme kada e nastati razdor u zajedni'i. ( kada je zajedni'a u razdoru ne moe se lako udu"ljivati u u!enje <ude# nije lako iveti u divljini, u %umi, u dun li ili u usamljenom "oravi%tu. +re ne o %to se ova neeljena stanja, tako neu odna i neprijatna, pojave, sakupiu svoju ener iju za dostizanje nedosti nuto , za dosezanje nedose nuto , za shvatanje neshvaeno , i tako, posedujui ova stanja, ivet u sreno !ak ako do)e do ras'e pa u mona)ko jzajednici#/ 8

,N 3:D? $ve stari su, tako"e, korisne u prevladavanju lenjostiBiBtromosti* Pri$en#ena $isao+ kao #edan od *aktora #a%$bl&enosti 9jhananga8A
)

$vaj govor je jedan od sedam kanonski% tekstova preporueni% od cara Doke u drugom b%iaratskom klesanom ediktu* EUvaena gospodo, ovo su odlo$ci :akona: EE Straho!i od ono(a 'to se $o%e desiti 9anagata-bhayani) ... na koje je ukazao potovani #uda, BB o njima, uvaena gospodo, elim da mnogi monasi i mona%inje esto sluaju i kontempliraju' isto tako bi i laici, bilo muki ili enski, trebalo da rade 97incent ,. S$ith+ Asoka. 3rd ed.+ p. 3)8

Fner(i#a+ kao #edna od %$hovnih sposobnosti 9indriya8A 1stra%i!an#e realnosti+ener(i#a i us%ienje, kao *aktori prosvetl&en&a 9bojjhanga8. Kada je um lenj, nije pravo vreme za razvijanje sledeih 3aktora prosvetljenja/ spokojstva, kon'entra'ije i staloenosti, zato %to lenji um te%ko moe "iti pokrenut njima. %ada je um lenj" pravo je vreme za razvijanje sledeih 3aktora prosvetljenja/ istraivanja realnosti, ener ije i ushienja, zato %to lenj um moe lako "iti pokrenut njima. SN )6:33 !. "ore#enje Ukoliko je posuda sa vodom prekrivena mahovinom i vodenim "iljkama, !ovek sa normalnom sposo"no%u vida, ledajui u vodu, ne moe da prepozna i vidi sopstveni lik. 4a isti na!in, kada je ne!iji um opsednut lenjo%u i tromo%u, preplavljen lenjo%u i tromo%u, on ne moe pravilno da uo!i spasenje od lenjosti i tromosti koji su se razvili, tada on ne razume i ne vidi sopstveno do"ro, niti do"ro dru ih, niti do"ro i svoje i dru ih# tako)e, pouke zapamene pre mno o vremena mu ne dolaze u svest, da se ne spominju one koje i nisu zapamene. SN )6:33 ,' U#ne"irenost i ka&an&e A' Hran&en&e $#ne"irenosti i ka&an&a +ostoji nemir uma# !esto mu se posveuje preterana panja 2 ovo je hrana za nastajanje uznemirenosti i kajanja koje jo% nije nastalo i hrana za poveanje i snaenje uznemirenosti i kajanja koje je ve nastalo. SN )6:31 1' I#/la%n&ivan&e $#ne"irenosti i ka&an&a +ostoji utihnulost uma# !esto mu se posveuje odmerena panja 2 ovo je spre!avanje nastajanja uznemirenosti i kajanja koje jo% se nije razvilo, i spre!avanje uveanja i snaenja uznemirenosti i kajanja koje se ve javilo. SN )6:31 Cest #e st!ari korisnih &a napu'tan#e u&ne$irenosti i ka#an#a: 1. +oznavanje budistiki% spisa (uenja i discipline)' 2. Posta!l#an#e pitan#a o n#i$aA 3. Bliskost sa 7ina o$ 9pra!ilnik $ona'ke discipline+ kao i &a sledbenike+ sa principi$a $oralno( pona'an#a 8A ). Po!e&anost sa &reli$a po (odina$a i iskust!u+ ko#i posedu#u dosto#anst!o+ u&dr%anost i s$irenostA 3. Pri#atel#st!o s $udri$a. 6. -a&(o!or o korisno$.

7ledee stvari su, tako"e, od pomoi u prevladavanju u&ne$irenosti i ka#an#a: Us%ienost, kao jedan od *aktora #a%$bl&enosti 9jhananga8A 4oncentraci#a+ kao #edna od %$hovnih sposobnosti 9indriya8A Spoko#st!o+ koncentraci#a i ra!nodu'nost+ kao *aktori prosvetl&en&a 9bojjhanga8. Kada je um uznemiren, tada nije pravo vreme za razvijanje sledeih 3aktora prosvetljenja/ istraivanje u!enja, ener ija i ushienost, zato %to uz"u)en um te%ko da njima moe "iti smiren. Kada je um uznemiren, tada je pravo vreme za razvijanje sledeih 3aktora prosvetljenja/ spokojstva, kon'entra'ije i ravnodu%nosti, zato %to uznemireni um mo!e lako biti smiren njima# SN )6:33 /. "ore#enje Ukoliko se voda u posudi, uskome%ana vetrom, pokree, mre%ka i talasa, !ovek sa normalnom sposo"no%u vida ne moe da prepozna i vidi sopstveni lik. 4a isti na!in, kada je ne!iji um opsednut uznemireno%u i kajanjem, preplavljen uznemireno%u i kajanjem, tada on ne moe pravilno da uo!i izlaz iz uznemirenosti i kajanja koji su nastali# tada on ne razume i ne vidi sopstveno do"ro, niti do"ro dru ih, niti do"ro i svoje i dru ih# tako)e, pouke davno zapamene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamene.

6' !$"n&a A' Hran&en&e s$"n&e Posto#e st!ari ko#e prou&roku#u su$n#uA !esto im se posveuje preterana panja 2 ovo je hrana za nastajanje sumnje koja jo% nije nastala i hrana za poveanje i snaenje sumnje koja je ve nastala. SN )6:31 1' I#/la%n&ivan&e s$"n&e +ostoje stvari koje su korisne ili nekorisne, "esprekorne ili iskvarene, plemenite ili niske, i -dru i. kontrasti izme)u tame i svetla# !esto pridavanje panje njima 2 to je spre!avanje nastajanja sumnje koja jo% nije nastala, i spre!avanje uveanja i snaenja ljutnje koja je ve nastala. $d est stvari korisni% za odbacivanje sumnje, prve tri i poslednje dve su identine sa onima datim za uznemirenost i kajanje. $vo je e t!rta: :. 0vrsto poverenje u #udd%u, 4%ammu i 7ang%u.

1ao dodatak, sledee je korisno u pokoravanju 7umnje*

-a&$i'l#an#e+ kao #edan od *aktora #a%$bl&en&a 9jhananga8A 6udrost+ kao #edna od %$hovnih sposobnosti 9indri a8A 1stra%i!an#e realnosti+ kao #edan od *aktora prosvetl&en&a 9bojjhanga8. /. "ore#enje Ukoliko lona' sa vodom koja je mutna, uskome%ana i prljava stavimo na mra!no mesto, tada !ovek sa normalnom sposo"no%u vida ne mo!e da prepozna i vidi sopstveni lik# 4a isti na!in, kada je ne!iji um opsednut sumnjom, preplavljen sumnjom, tada on ne moe pravilno da uo!i izlaz iz sumnje koja je nastala# tada on ne razume i ne vidi sopstveno do"ro, niti do"ro dru ih, niti do"ro i svoje i dru ih# tako)e, pouke davno zapamene mu ne dolaze u um, da se i ne spominju one koje i nisu zapamene. SN )6:33

0z 1ovora o plodovima isposniko& ivota Samanna p'ala sutta 234 $5

GHeo teIt Jo!oraK

I' !$tta &plemenjen tom 'jelinom vrline, oplemenjen za%titom osjetila, oplemenjen panjom i promi%ljeno%u, ople menjen zadovoljstvom skromnosti" isposnik odabire osamljeno boravi)te u podno!ju stabla u )umi" na obronku brijega" u planinskoj spilji" na groblju" na proplanku" pod vedrim nebom uz plast sijena# Poslije jela" kad se vrai iz pro)nje hrane" tu sjedne skr)tenih nogu" tijelo dr!i uspravno" a pa!nju ustaljenu pred sobom# +o%to se rije%io !enje za svijetom, ud mu ostaje odvraena od !enje, duh mu se pro!i%ava od !enje. Po)to se rije)io mrzovolje" duh mu ostaje bez zlih namjera# Milosrdan prema svim !ivim biima, pro!i%ava duh od mrzovolje. +o%to se rije%io krutosti i u!malosti, ostaje istr nut iz krutosti i u!malosti, raz"istren, paljiv i raz"orit# duh mu se pro!i%ava od krutosti i u!malosti. +o%to se rije%io nemira i "ri e, ostaje neuz"u)en# u unutarnjem spokojstvu duh mu se pro!i%ava od nemira i "ri a. +o%to se rije%io kole"ljivosti, postaje nepokole"ljiv, "ez sumnje o onome %to je do"ro pro!i%ava duh od kole"ljivosti. Kao kad se, maha8ra)a, neki !ovjek zadui da poduzme neki posao, pa mu taj posao uspije" te ne samo da mo!e da otplati raniji dug" nego mu jo) i pretekne zarada" tako da mo!e izdr!avati i !enu"### pa se tom uspjehu raduje i veseli# (li, maha8ra)a, kao !ovek koji se raz"oli, mu!i a te%ka "olest, ne moe da jede, tijelo mu iznemo ne# ali nakon neko vremena se oporavi od te "olesti, hrana mo!ne da mu prija, a tijelo mu oja!a,... pa se tom oporavku raduje i veseli. (li, maha8ra)a, kao kad !ovjek zatvoren u tamni'i nakon neko vremena "ude pu%ten na slo"odu, iv i zdrav, a ni imanje mu nije pretrpelo )tetu"### pa se tome raduje i veseli# (li, maha8ra)a, kao !ovjek u ropstvu, koji nije svoj ospodar, ne o je pod tu)im ospodstvom i ne moe da ide kudakuda eli# ali se nakon neko vremena oslo"odi ropstva i postanesvoj ospodar, i nezavisan od tu)e ospodstva slo"odno po)e kuda eli,... pa se toj slobod9i raduje i veseli# (li, maha8ra)a, kao !ovjek koji se uputi s nov'em i i metkom na put koji vodi kroz pustinju dje e te%ko doi do hrane i naii na razne opasnosti# ali u predvi)enom roku pro)e kroz tu pustinju i sretno sti ne na odredi%te dje se osjea mirno i si urno,... pa se tom uspjehu raduje i veseli/ (sto tako i isposnik smatra sam se"e dunikom, "olesnikom, zato!enikom, ro"om, patnikom na opasnom putu tako du o dok se ne

rije%i tih pet prepreka. $li kad se rije%i tih pet prepreka, onda se smatra nedunim, zdravim, pu%tenim iz tamni'e, slo"odnim !ovje kom na pouzdanom tlu#

VI Kad uvidi da se rije%io tih pet smetnji, osjeti radost. (z te se radosti ra)a prijatan osjeaj. Kad se duh osjea prijatno, smiruje se i tijelo. Smireno tijelo osea zadovoljstvo. Ko je zadovoljan, postie i postojanu sa"ranost duha. 0ako razdru!en od strasti" razdru!en od neispravnih postupaka" posti!e i zadr!ava prvi stepen zadubljenja *#hana$+" na kojem *jo)+ postoji zami)ljanje i razmi)ljanje# 0o zadubljenje izvire iz osame" a obilje!ja su mu prijatnost i zadovoljstvo#

II' Ko"entari !. "ore#enja koja se odnose na prepreke 0 Jo!oru se ka%e 5(sto tako i isposnik smatra sam se"e dunikom, "olesnikom, zato!enikom" robom" patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne rije)i tih pet prepreka#/

$vim #laeni pokazuje da nenaputena prepreka ulne elje jeste slina dugovanju' a druge prepreke su sline bolovanju, i tako dalje. $va pore"enja bi trebala ovako biti s%vaena* 1. ulna elja +ostoji ovek koji je duan, ali je propao. !jegovi zajmodavci kada mu govore da im vrati dug, obraaju mu se grubo ili ga zlostavljaju i tuku, a on je nemoan da se suprostavi i treba sve da podnese. !jegov dug prouzrokuje ovakvo podno'en#e. !a isti nain, ukoliko je ovek ispunjen ulnom enjom za odre"enom osobom, on e, pun strasne udnje za objektom svoje enje, biti vezan za njega. 0ak i ako mu se ta osoba obraa grubo ili ako bude muen ili pretuen, on e sve to podneti. !jegova ulna elja prouzrokuje ovakvo podnoenje. !a taj nain, ulna elja jednaka je dugovanju ' +' L&$tn&a Ukoliko ovek pati od mnogi% bolesti, i ponudi mu se ak i med i eer, on nee uivati u nji%ovom ukusu, zbog svoje teke bolesti' on e sve odbacivati alei se* ,Forko je, gorko9. !a isti nain, ukoliko je neko srditog temperamenta ak i neznatno opomenut od svoga uitelja ili nastavnika koji mu eli najbolje, on ne pri%vata savet. Fovori * ,+revie me mui9., pa e napustie monaki

red ili e se otii i jadikovati. 1ao to bolesna osoba ne uiva u ukusu meda i eera, tako i onaj koji ima bolest ljutnje nee uivati u ukusu #udini% darova, koji se sastoje od sree meditativnog zadubljenja itd. !a ovaj nain, zlovolja odgovara bolesti.

0' Len&ost i tro"ost $soba je zadrana u zatvoru za vreme prazninog dana, tako da nije mogla videti niti poetak, niti sredinu, niti kraj praznika. Ukoliko ona bude oslobo"ena sledeeg dana i uje ljude kako govore* ,$%, kako je prekrasna bila jueranja sveanost9 $, ti plesovi i pesme9. nee dati bilo kakav odgovor. &ato nee< &ato to lino nije uivala u slavlju. 7lino, ak i ako slua vrlo reit govor o 4%ammi, mona% obuzet lenjou i tromou nee znati ni za poetak, ni za sredinu, ni za kraj. Ukoliko nakon govora, uje njegovu po%valu* ,1ako je prijatno bilo sluati 4%ammu9 1ako je interesantna bila tema i kako su dobra pore"enja9. on nee biti sposoban da kae ni jednu jedinu re. D zato nee< &ato to, za%valjui svojoj lenjosti i tromosti, nije uivao u govoru. !a taj nain, lenjost i tromost su uporedivi sa zatoenitvom. 6' U#ne"irenost i ka&an&e 8obu koji eli da se provede na dan praznika ree gospodar* ,-di brzo na to i to mesto9 -ma %itan posao da se obavi. Ukoliko ne ode, odsei u ti i ruke i noge, kao i ui i nos9. 0uvi tako, rob e brzo pouriti kao to mu je nare"eno, i nee biti u mogunosti da uiva u bilo kom delu festivala. /o je zbog njegove zavisnosti o drugima. 7lino je i sa mona%om neupuenim dobro u Vinayu 9$ona'ka pra!ila pona'anja), koji je otiao u umu imajui u vidu osamljivanje. Ukoliko u bilo emu, pa makar i u pitanju dozvoljenog mesa (npr. svinjetina) on pomisli da ono nije dozvoljeno (zamenjajui ga medve"im mesom), on mora da prekine svoju osamljenost i, da bi proisti o s!o#e pona'an#e+ ode do neko(a dobro upo&nato( sa Vinayom. 7toga on nee biti u mogunosti da uiva u srei usamljenosti zato to e biti savladan uznemirenou i kajanjem. !a taj nain su uznemirenost i kajanje isti kao i ropstvo. -' !$"n&a 0ovek to putuje kroz pustinju, uplaen da bi putnici mogli biti opljakani ili ubijeni ili orobljeni, na svaki zvuk granice ili ptice, postae nespokojan i pun stra%a, obuzet razmiljanjem* ,+ljakai su doli9. $n e %odati nekoliko koraka, a zatim u strahu stati+ i tako e se celim putem ponaati' ili e se moda ak i vratiti. 7tojei vie nego %odajui, sa mnogo umora i tekoa e dostii bezbedno mesto ili ga ak nee ni dostii. 7lino je i sa onim u kome se sumnja razvila u vezi sa jednim od osam objekata sumn#e3. 7umnjajui da je Uitelj prosvetljen ili ne, on ne
3

To su+ pre$a Vibhangi* sumnja u #udd%u, 4%ammu, 7ang%u, trostruko uvebavanje, u prolost, budunost, i prolost i budunost, i u uslovljavanje zavisno od nastali% fenomena.

moe da ga pri%vati sa pouzdanjem, sa poverenjem. !esposoban da to uini, on ne postie puteve i plodove svetosti. 7toga, kao to je i putnik u pustinji nesiguran da li su pljakai u okolini ili ne, on proizvodi u svom umu, ponovo i ponovo, stanje kolebanja i premiljanja, pomanjkanja odlunosti, stanje napetosti' i stoga stvara u sebi prepreku za postizanje sigurnog tla svetosti (ariya-bhumi). !a ovaj nain, skeptina sumnja jeste kao i putovanje kro& pustin#u. 1' Prevla%avan&e prepreka 0 Jo!oru se ka%e: ;$li kad se rije%i tih pet prepreka, onda se smatra nedunim, zdravim, pu%tenim iz tamni'e, slo"odnim !ovjekom na pouzdanom tlu. 1. 4apu)tanje ulne elje 0ovek, uzevi pozajmicu, koristi je za svoj posao i dolazi do napretka. $n razmilja* ,$vaj dug je uzrok neprijatnosti.. $n vraa pozajmicu zajedno sa kamatom i ispunjava svoje obeanje. !akon toga on niti alje glasnika niti pismo svojim zajmodavcima' ak ako i% i sretne, od njegove volje zavisi da li e ustati sa svoga mesta da i% pozdravi ili ne. D zato< $n im vie nita ne duguje, niti zavisi od nji%. 7lino tome, mona% razmilja* ,0ulna elja je uzrok smetnji.. $n tada razvija est stvari koje vode ka njenom naputanju i uklanja prepreku ulne elje. 1ao to i onaj koji se oslobodio dugovanja vie ne osea stra% i nervozu pri susretu sa svojim nekadanjim zajmodavcima, tako i onaj koji je ostavio ulnu elju vie nije vezan i zarobljen objektima svoje enje' ak ako i ugleda prelepe oblike, strast ga nee obuzeti. 7toga je #laeni uporedio naputanje ulne elje sa slobodom od dugovanja. +' Preva#ila7en&e l&$tn&e 1ao to e osobi koja pati od teki% bolesti, izleenoj uzimanjem lekova, biti povraen ukus za med i eer, slino i mona% razmilja* ,$va zlovolja prouzrokuje mnogo tete. i razvija est stvari koje vode ka naputanju i uklanjanju prepreke ljutnje. -sto kao to izleeni pacijent uzimajui med i eer razlikuje ukus, tako i mona% prima sa potovanjem pravila obuavanja i posmatra (nj iho!u !rednost8 sa po'to!an#e$. Sto(a #e Bla%eni uporedio napu'tan#e l#utn#e sa opora!l#an#e$ &dra!l#a. 0' Nap$2tan&e len&osti i tro"osti +ostoji pojedinac koja je jedanput, na praznini dan, bio u zatvoru. Dli kada oslobo"en bude slavio praznik sledeom prilikom, razmiljae ovako* ,8anije, zbog greke mog bezumlja, bio sam u zatvoru na dan praznika i nisam mogao da uivam u slavlju. 7ada u biti razuman.. pojedinac ostaje razuman u svom ponaanju tako da nita tetno ne pronalazi put do njegovog uma. Uivajui u slavlju govori* ,$, kako je prekrasan praznik bio9. 7lino i mona% s%vativi da lenjost i tromost ine veliku tetu, razvija est stvari koje im se suprostavljaju i tako

uklanja prepreku tuposti i tromosti. -sto kao to ovek oslobo"en iz zatvora u%iva u celom trajanju praznika, ak ako i traje sedam dana, tako je i mona% koji je napustio lenjost i tromost sposoban da uiva u poetku, u sredini, i na kraju +raznika 4%amme ( dhamma-nakkhatta) i konano postie stanje ara%anta, zajedno sa etvorostrukim &nan#e$ u!ida 9patisambhida). 7toga je #laeni govorio o naputanju lenjosti i tromosti, poredei ga sa oslobo"enjem iz zatvora. ,' Nap$2tan&e $#ne"irenosti i ka&an&a 8ob, koji uz pomo prijatelja, plati otkup svom gospodaru i postane slobodan ovek, ubudue je u mogunosti da radi ta eli. 7lino i mona%, razumevajui veliku smetnju prouzrokovanu uznemirenou i kajanjem, razvija est stvari koje im se suprostavljaju i tako prevazilazi uznemirenost i kajanje. +revaziavi i%, on je kao istinski slobodan ovek sposoban da radi ono to eli. 1ao to niko ne moe spreiti slobodnog oveka da radi ta eli, tako i uznemirenost i kajanje ne spreavaju vie mona%a u %odanju sretnim putem samoodricanja (sukhanekkhamma-patipada8. Sto(a #e Bla%eni ob#asnio pre!a&ilaenje uznemirenosti i kajanja kao slino oslobo"enju iz ropstva. -' Preva#ila7en&e s$"n&e 7naan ovek, koji sa svojim prtljagom u rukama i dobro naoruan, putuje sa drutvom kroz divljinu. Ukoliko ga pljakai vide, makar i iz daleka, oni e pobei. +roavi bezbedno kroz divljinu i stigavi na bezbedno mesto, on e se obradovati svom sretnom dolasku. 7lino i mona%, videvi da je sumnja uzrok velike tete, razvija est stvari koje su njen protivotrov i naputa sumnju. 1ao to e snaan ovek, naoruan i u drutvu, koji razmilja o pljakaima koliko i o travi na zemlji, bezbedno izai iz divljine ka sigurnom mestu' slino e i mona%, proavi kroz divljinu loeg ponaanja, konano dostignuti stanje najvie sigurnosti, besmrtno podruje !ibbane. 7toga je Bla%eni uporedio pre!a&ila%en#e su$n#e sa dolasko$ na si(urno $esto.