POJAM ARBITRAE

Arbitraa je nain reavanja sporova izmedju lica u pravnom odnosu. Arbitraa je nain reavanja sporova koje stranke dogovore, od strane lica koje ugovorne strane odrede sporazumom o arbitai. Arbitraom se i naziva organ ili telo ne dravnog karaktera koje reava spor. Osnovna karakteristika arbitrae je privatno reavanje spora. Arbitaa je konkurent dravnom sudu, jer je arbitrana odluka izjednaena sa sudskom. Da li arbitraa moe reavati spor zavisi od svake drave. Arbitrano pravo je disciplina koja je u stalnoj evoluciji, jer drava ne regulie detaljno arbitrau, ve je stvara praksa. Postoje razliite tendencije u vetu! da arbitraa sve vie lii na dravni sud i zbog toga je u stalnoj evoluciji. Arbitraa se smatra privatnom sudskom juresdikcijom, kvazi sudom i tei se da ona ima snagu suda. "a arbitriranje se plaa naknada. ELEMENTI ARBITRAE 1* Sporazum stranaka # bez njega nema arbitrae Po pravilu su to ugovorne strane, ugovor moe biti o bilo kom kon$liktu izmedju dva lica. 2* Dozvoljenost o strane r!ave " Dozvoljenost se predvidja u zakonu. "akonom o arbitai regulisana su odredjena pitanja vezana za arbitrano reavanje sporova. Ovaj zakon uredjuje arbitrano reavanje sporova unutar jedne zemljebez stranog elementa. "akon se primenjuje kada je mesto arbitrae na teritoriji rbije. "akon se moe primeniti i u inostranstvu ako e odluka biti izvrena na teritoriji rbije. #* Ar$%tra$%lnost ! Podobnost spora za arbitrau. &* Da su ar$%tr% koj% re'avaju spor pr%vatna (%z%)ka l%*a+ %o su pro$esionalci i u vetu ne moraju biti pravnici. ,* Da postoj% ar$%tra!na o luka koja o$avezuje stranke+ Ovo je razlikuje od medijacije Arbitrana odluka ima snagu pravosnane sudske odluke tranke uglavnom dobrovoljno izvravaju odluku. Ako je domaa odluka stranka moe uloiti tubu za ponitenje.

-* Nakna a za ra ar$%tara+ &aknadu odredjuje arbitraa, ne reava spor dok se ne uplati naknada.

PRIMENA ARBITRAE
&ajee se primenjuje u privrednim i poslovnim odnosima. ' radnim sporovima. ' gradjanskim odnosima. ' pro$esionalnim udruenjima # izmedju lanova. ' oblasti sporta # klubovi i igrai.

PODELA ARBITRAE PREMA IZVORIMA

D()A*&A # "asniva se na zakonu. +,D-'&A(OD&A # Proizilazi iz medjunarodni. dokumenata. A'%O&O+&A # Pravo koje nije stvorila drava. &ajvaniji izvor pravilnik o arbitrai i pravila o arbitrai.

P(A*/0A1 Opte arbitrano pravo. pecijalizovano arbitrano pravo # sportsko , trgovinsko. ' sporovima o arbitrai esto stoji da e stranke mirnim nainom reiti spor a ako ne onda arbitraom. Postoje dva odgovora1 "astaje se sa arbitraom dok se ne rei mirno. &e zastaje se sa arbitraom. Abitar ne moe biti onaj koji je uestvovao u postupku mirenja.

ISTORIJAT ARBITRAE
tara 2rka institucija. *rlo razvijena u srednjem veku naroito u privrednim sporovima. Arbitraa je starija od sudova kao nain reavanja sporova. tranke polaze od toga da su delimino u pravu Da bi se reavalo po pravinosti to mora biti izriito navedeno u sporazumu. 3olevka arbitrae je 4rancuska 5678 4ormirana je %rgovaka 3omora rbije, a u okviru nje izabrani sud.

PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAE

Prednosti1 Pro$esionalnost arbitara # o tome vode rauna same stranke /zbor arbitra # vri se u ugovoru i u skladu sa njim. ' ugovoru moe biti odredjeno lice koje e biti arbitar ako dodje do spora. por moe reavati arbitar pojedinac a stranke su dune da ga izaberu, ako ne imenuje ga organ imenovanja. Ako je predvidjeno da spor reavaju 9 arbitra svaka stranka imenuje svog arbitra a sporazumno biraju treeg. Ako stranka ne imenuje svog arbitra onda to ini organ imenovanja. Postoje 9 situacije kada imenuje organ imenovanja1 3od ogranizovani. institucija, ako je organizovan organ imenovanja i ako je organ imenovanja dravni sud. -ednostepenost i brzina. &e$ormalnost postupka # mogue je produiti rokove, nema presude zbog izostanaka, arbitraa dovodi svedoka i $leksibilnost samog postupka. -e$tinija je od sudskog postupka # relativno. 3od nas se naknada obraunava po vrednosti spora. Postoje 9 sistema naknade trokova1 Onaj ko izgubi snosi sve trokove. lobodna ocena arbitra. %uilac snosi u meri u kojoj je uspeo a drugi u meri u kojoj je izgubio. %ajnost postupka. amostalnost u odnosu na dravu. &eutralnost arbitara. Arbitraa po pravinosti.

&edostaci1 &ema kontrole vie instance # nema albe ako je odluka nepravedna. 3orumpiranost arbitara. kupe i dugotrajne medjunarodne arbitrae.

PRAVNA PRIRODA ARBITRAE

Ugovorna teorija Za t!"#jena ! $ran%! &oj' S(atra ar)itra*! !govorno( in tit!%ijo(' Ugovor je o nov ar)itra*e' J!ri +i&%iona teorija Za t!"#jena ! Ne(a,&oj' S(atra ar)itra*! "rivatni( !+o(' Me-ovita teorija Sa+r*i e#e(ente "ret.o+ne +ve' Na tana& i &on tit!i anje i(a !govorni &ara&ter/ a#i +e#ovanje i +ej tvo i(a "ro%e ni &ara&ter'

ARBITRABILNOST
Arbitrabilnost je podobnost spora da se reava putem arbitrae. Arbitrabilnost moe odrediti drava zakonom, a moe biti odredjena i od specijalizovani. arbitrani. institucija. Arbitrabilnost moe biti1 ubjektivna # vezuje se za sposobnost za zakljuenje sporazuma o arbitrai. porazum moe zakljuiti svako poslovno sposobno lice, dok za pravno lice je potrebno da se radi o licu koje je ovlaeno da preduzima odredjene radnje. Dugo se smatralo da drava i njeni organi ne mogu ugovoriti arbitrau, ali je danas opte pri.vaeno da je to mogue. "akljuivanjem sporazuma o arbitrai smatra se da se strana drava i njeni organi odrekli mogunosti pozivanja na imunitet. Objektivna # vezuje se za vrste sporova koji se mogu reavati putem arbitrae. %o su sporovi koji se mogu reiti poravnanjem, sporovi o pravima kojima stranke mogu slobodno raspolagati. /z arbitrae su iskljueni sporovi iz statusni. odnosa $iziki. lica, sporovi regulisani antimonopolskim zakonodavstvom, sporovi nelojalne konkurencije, propisi o .artijama od vrednosti.

' naem pravu1 Objektivna arbitrabilnost # arbitraa se moe ugovoriti za reavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova za koje je odredjena iskljuiva nadlenost suda. ubjektivna arbitrabilnost # arbitrau moe ugovoriti svako $iziko i pravno lice, drava i njeni organi, ustanove i preduzea u kojima ona ima svojinsko uee, svako ko ima sposobnost da bude stranka u postupku.

VRSTE ARBITRAE
a aspekta trajnosti razlikujemo1 talne /& %/%':/O&A0&, arbitrae # Osnovane su da pruaju usluge reavanja sporova. &ajee i. osnivaju privredne komore. One imaju 1 A3% O O &/*A&-', ,D/;%,, O(2A& A(</%(A), i P(A*/0&/3 "A (,;A*A&-, PO(O*A. +ora se ugovoriti nadlenost odredjene stalne arbitrae i to1 po imenu arbitrae ili po pravilima odgovarajue arbitrae. talne arbitrae1 poljnotrgovinska arbitraa pri privrednoj komori -ugoslavije, arbitraa medjunarodne trgovake komore u Parizu. Privremene arbitrae AD =O: # 4ormiraju se za reavanje odredjenog spora i kad ree spor prestaju da postoje. +ora biti izriito ugovorena kao i nain kako e se ona konstituisati. AD =O: arbitraa nema svoj pravilnik ni organe. &aroito se ugovara kod veliki. institucionalni. sporova, kad je stranka u ugovoru drava i kod sporova o koncesijama. (anije je kod nas mogla da se koristi kod medjunarodni. sporova a ne kod unutranji., a sada je dozvoljena u svim situacijama. +edjunarodne arbitrae # One koje su osnovale medjunarodne institucije. &acionalne arbitrae # One koje su $ormirane na nacionalnom planu. Osnivaju i. privredne komore i preduzea, pri emu se jedne osnivaju za sporove iz medjunarodni. odnosa, druge za unutranje odnose a ima i oni. za meovite. 'nutranje arbitrae # (eavaju sporove unutar jedne zemlje. +edjunarodne arbitrae # (eavaju sporove iz medjunarodni. odnosa bilo da su medjunarodni ili nacionalni po svom osnivau. Opte arbitrae # &adlene su za reavanje svi. vrsta trgovaki. sporova. pecijalizovane arbitrae # &adlene su za reavanje posebni. vrsta sporova. Arbitraa otvorenog tipa # 3ada bilo koje stranke mogu ugovoriti nadlenost te arbitrae. Arbitraa zatvorenog tipa # Ona iju nadlenost mogu ugovoriti lanice odredjene asocijacije ija je to arbitraa. Arbitraa meovitog karaktera # 3ada jedna stranka mora imati odredjeno svojstvo a druga ne mora. Arbitraa kod koji. spor reava 5 arbitar # Postoje kad se stranke tako dogovore, bilo da jne stalna ili ad .oc arbitraa. Arbitar se moe sporazumno odrediti Abitraa kod koji. spor reava vie arbitara # +ora biti neparan broj arbitara zbog donoenja odluke, po pravilu 9. <roj arbitara odredjuje se sporazumno. talna arbitraa slobodno odluuje, predvidja me.anizam

izbora koji je razliit # do 8>.>>>? jedan arbitar, a prek 8>.>>>? 9 arbitra. Ad .oc arbitraa ostavlja imenovanje organu imenovanja, one imaju svoje tari$e usluga koje se zasnivaju na vrednosti spora. &eke tari$e imaju viu ili niu stopu za istu vrednost spora zavisi od sloenosti spora. %rokovi se plaaju unapred, instituciji. 3od ad .oc arbitri odredjuju trokove tek kad su imenovani. +ogue je i odredjivanje trokova po satu rada a ne unapred. Da bi arbitraa bila sigurna postoji avansiranje.

STALNE ARBITRAE
ARBITRAA .RI MED/0NAR1DN1/ TR213INS41/ 41M1RI 0 .ARI50 Osnovana je 5@A9 godine. &jenu organizaciju sainjavaju1 predsednik, podpredsednici i lanovi suda. vaka drava lanica medjunarodne trgovinske komore ima 5 lana suda koji ima zamenika. ud ima oko 8> lanova. Ova arbitraa ne sudi, ona potvrdjuje imenovanje arbitara, organizuje imenovanje arbitara kad ga stranke ne imenuju, odluuje da li postoji arbitrani sporazum, odredjuje trokove na predlog sekretarijata, odluuje o izuzeu arbitara, daje saglasnost na nacrt arbitrane odluke, stavlja klauzulu arbitranosti na arbitranu odluku i odredjuje naknadu za rad arbitara. Arbitra odredjuju stranke a ne sud. Ako stranke nisu imenovale arbitra sud se obraa nacionalnim odborima medjunarodne trgovinske komore i od njega trai da imenuje arbitre . /zuzee arbitra stranka moe traiti zbog pristrasnosti, novootkrivene veze izmedju stranke i arbitra, opstrukcije postupka i nesposobnosti rada. Odluka o izuzeu je bez obrazloenja bilo da se odbija ili pri.vata za.tev. &episano pravilo je da arbitraa zaustavlja postupak dok sud ne odlui o za.tevu za izuzee. Davanje saglasnosti na nacrt arbitrane odluke. &acrt dolazi pred predsednika, o njemu se izjanjava administrativni tim suda koji je pratio predmet. 2leda se da li postoje svi elementi odluke, da li je dobro obrazloena, jasna, da li se u meritumu odluke nalaze elementi zbog koji. moe doi do ponitenja ili neizvrenja odluke. Ako odluka ima nedostatke vraa se arbitrima. Arbitri mogu biti izuzeti u sledeem sporu od strane suda i to bez obrazloenja.

TR213INS4A ARBITRAA 0 BE12RAD0 Osnovana je 5@B6 pri Privrednoj 3omori -ugoslavije. /nstitucionalna, nacionalna, medjunarodna arbitraa, opta i otvorenog tipa. 3ao stalna arbitraa vezana je za Privrednu 3omoru ali je samostalna u svom radu. &jene organe bira Privredna komora1 predsednik, podpredsednik i lanovi predstavnitva. Postoji lista arbitara. (anije su liste bile iskljuive, samo arbitri sa liste su se mogli imenovati. Danas postoji lista domai. i strani. strunjaka i lista nije iskljuiva. 3ada su tri arbitra, predsednik arbitranog vea mora biti sa liste. Ako je 5 arbitar onda mora postojati sporazum o imenovanju arbitrara sa liste. 0ista se preispituje svake B godine. Ova arbitraa vri kontrolu odluke. Predsednik prvi ita i stavlja primedbe. ve primedbe treba da skrenu panju arbitru gde je pogreio da ne bi dolo do ponitaja odluke. %rokove arbitrae odredjuje predsednik, primenom tari$e koja je vezana za vrednost spora. %rokovi se odredjuju jednokratno sem ako ne dodje do poveanja tubenog za.teva . *A3A A(</%(A)&A OD0'3A &A 3(A-' &O / 30A'"'0' DA /+A &A2' P(A*O &A)&, 'D 3, OD0'3, DO+AC,2 'DA. Ovu klauzulu stavlja sekretar arbitrae. Odluka mora biti na srpskom jeziku. Ako se stranke dogovore moe biti i na stranom jeziku, ali mora biti obezbedjeno prevodjenje zbog zapisnika. &aa arbitraa moe odbiti da reava spor zbog ponaanja stranaka. Ako jedna stranka ne dodje na rapravu druga predlae odlaganja. Ako opet ne dodje arbitraa donosi odluku cenei sve dokaze. Ako arbitraa &/-, donela odluku mogue je O<(A%/%/ , 'D'.

IZVORI ARBITRANO0 PRAVA

5A41N MED/0NAR1DNA 41N3EN6I/A .RA3ILNI4 ARBITRAE

.1DELA I531RA7 DRA3NI " zakon % me ju r!avna konven*%ja A0T1N1MNI 8 prav%ln%k NA6I1NALNI " zakon9 prav%ln%k % prava na*%onaln%: ar$%tra!a MED/0NAR1DNI " me ju r!avn% sporazum % me j+ Dr!+ Ar$+ .rav%la

5A41N "akonsko regulisanje arbitrae. Drava priznaje i pri.vata arbitrano reavanje spora, odrie se nadlenosti svoji. sudova. ' zakonu se utvrdjuju uslovi i okviri za arbitrano reavanje spora, posebno imperativne norme. ' zakonu se regulie obaveznost arbitrane odluke, kontrola arbitrae kroz tubu, za.tev za ponitenje, priznanje i izvrenje strani. arbitrani. odluka. Postoje1 Arbitrae regulisane u zakonima o parninom postupku zakonu o arbitrai. -edne zemlje imaju posebne zakone o trgovinskoj arbitrai koji obu.vataju domau i medjunarodnu arbitrau. Dok druge zemlje imaju posebne zakone o trgovinskoj arbitrai a posebne o arbitrai. %ree reguliu arbitrau van zakona u posebnim propisima. MED/0NAR1DNA 41N3EN6I/A +oe biti1 <ilateralna DdvostranaE # retke u arbitrai. +i imamo bilateralnu konvenciju zakljuenu sa ;vajcarskom i arbitraa se predvidja u konvencijama1 o pravnoj pomoi i zatiti strani. investicija. +ultilateralne DviestraneE Drave su preko ovi. konvencija radile na pri.vatanju arbitraa, ak i kad nisu bile dovoljno pri.vaene u nacionalnim okvirima. %o su 1 )enevski protokol o arbitranim klauzulama. )enevska konvencija o izvrenju strani. arbitrani. odluka. &jujorka konvencija o priznanju i izvrenju strani. arbitrani. odluka. ,vropska konvencija o medjunarodnoj trgovinskoj arbitrai. *aingtonska konvencija o reavanju investicioni. sporova izmedju drava i gradjana drugi. drava . Postoje i regionalne multilateralne konvencije.

MEDJUNARODNE MULTILATELARNE 1ONVENCIJE

enevsk% sporazum o ar$%tra!n%m klauzulama 1;2# Drave su sporazumno pri.vatale arbitrau na medjunarodnom planu. 3onvencija obavezuje drave da nji.ovi sudovi prepuste spor arbitrai ako to 5 stranka za.teva ili tako predvidja sporazum. 3onvencija predvidja da je za $ormiranje arbitrae vana volja stranaka i sedite zemlje u kojoj se vri arbitraa. (egulie izvrenje arbitrane odluke koja je doneta u zemlji potpisnici. 3od nas je rati$ikovana 5@76 godine. enevska konven*%ja o %zvr'enju stran%: ar$%tra!n%: o luka 1;2< (egulie izvrenje i utvrdjuje uslove za izvrenje. adri F meritorni. i 7 protokolarni. lanova. &jom se dopunjuje protokol iz 5@A9 godine. 5@76 godine je rati$ikovana kod nas. Njujor'ka konven*%ja o pr%znanju % %zvr'enju stran%: ar$%tra!n%: o luka 1;,= (ati$ikovalo ju je oko 59> drava, kod nas je rati$ikovana 5@65 godine. Predvidja uslove za osporavanje priznanja i izvrenja # stranka koja osporava mora dokazati nedostatke...3onstitucija za.teva da arbitrani sporazum bude pismen. Primenjuje se na odluke ad .oc arbitraa. Ovu konvenciju prati '&:/%(A0. 3a'%n>tonska konven*%ja o re'avanju %nvest%*%on%: sporova 1;?-+ :ilj je arbitrano reavanje sporova. 4ormiran je +edjunarodni centar za reavanje investicioni. sporova u *aingtonu, kome se invstitor obraa tuei dravu. Pred arbitraom se mogu pojaviti i drave koje nisu potpisnice konvencije. vetska banka za razvoj za.teva da onaj kome daje kredit predvidi ovu vrstu arbitrae. Evropska konven*%ja o me junaro noj tr>ov%nskoj ar$%tra!% 1;-1+ 'tvrdila ju je ,vropska ekonomska komisija. Odredila je pojam medjunarodne trgovinske arbitrae. tranke su pravna i $izika lica iz razliiti. zemalja. (egulie organizaciju arbitrae, arbitrani sporazum i arbitrani postupak. &e predvidja priznanje i izvrenje odluka.

ZA1ON O ARBITRAI
Odredbe zakona o arbitrai su dispozitivnog karaktera, malo je inperativni.. O &O*&, OD(,D<, "A3O&A reguliu1 !Predmet zakona, oblast primene, pojam medjunarodne arbitrae, osnov arbitrae, arbitrabilnost, organizovanje arbitrae, uloga suda i primena medjunarodnog ugovora. !"akonom se uredjuje arbitrano reavanje sporova bez stranog elementa. !Odredbe se primenjuju kada je mesto arbitrae u rbiji, ali ne iskljuuje mogunost primene od strane druge drave. !%emelj arbitrae je sporazum o arbitrai. !+ogu biti stalne i ad .oc arbitrae. !Dravni sud moe povodom arbitrae preduzimati radnje koje su izriito odredjene ovim zakonom. !Primena zakona ne utie na primenu medjunarodnog rati$ikovanog ugovora. (,2'0/;, PO(A"'+ O A(</%(A)/ ! Pojam, nitavost, $orma, prenos, tuba sudu, privremene mere. (,2'0/;, A(</%(A)&/ 'D astav, imenovanje arbitara, trokovi arbitrae. O A(</%(/+A

3o moe biti arbitar, pri.vatanje dunosti arbitra, dunost arbitra da obavestui stranke o bitnim injenicama. &AD0,)&O % A(</%(A)&O2 'DA PO %'PA3 P(,D A(</%(A)&/+ 'DO+ A(</%(A)&A OD0'3A PO&/;%A- A(</%(A)&, OD0'3, P(/"&A&-, / /"*(;,&-, A(</%(A)&/= OD0'3A

PRAVILNICI STALNI2 ARBITRAA

Pravilnici stalni. arbitraa su autonomni izvor, jer ga propisuju druge organizacije a ne drava. -edan od kreatora autonomnog prava je '&:/%(A0 D3omisija '& za medjunarodno trgovinsko pravoE. Do primene pravilnika dolazi kada stranke ugovore institucionalnu arbitrau. Pravilnik je, po pravilu, donose osnivai institucionlne arbitrae # Privredne 3omore. Pravilnici se razlikuju po sadrini i obimu materije. truktura pravilnika1 Organizacija arbitrae DorganiE *rste sporova koje e arbitraa reavati. 'slovi pruanja arbitrani. usluga. &ain konstituisanja arbitranog vea. /menovanje arbitra. Arbitrani postupak. Odredbe o arbitrima. *eanje i donoenje odluke, sama odluka. tranke mogu ugovoriti odredjenu institucionalnu arbitrau, ali i odredjeni pravilnik ime odredjuju i institucionalnu arbitrau. Postoje razliita reenja kad stranke ugovora odredjenu institucionalnu arbitrau ali predvide primenu pravilnika druge arbitrae1 &ema arbitrae Primena pravilnika inst. Arbitrae Primena pravila koja nisu suprotna pravilima institucionalne arbitrae koja je ugovorena. tranke mogu utvrditi neka posebna pravila koja e biti primenjena ako to ne dovodi u pitanje sistem arbitrae koja je ugovorena.

ARBITRANI SPORAZUM
Vi+eti 3or(! ! 4a&on!' U#oga "ora4!(a5 Da e i4a+je i4 !+ &e j!ri4+i&%ije i +a e !+je ! vet "rivatne j!ri4+i&%ije a na +o4vo#! +r*ave'

<ez sporazuma o arbitrai nema arbitrae. porazum o arbitrai je ugovor koji je1 Dvostran i viestran # zakljuuju ga minimum dve stranke 4ormalan # za punovanost se trae $ormalni uslovi. Aleatoran i pod odlonim uslovom # do njegovog izvrenja moe a ne mora doi. Arbitranim sporazumom stranke se obavezuju da nastupeli spor ili spor koji moe nastati u budunosti iz nji.ovog pravnog odnosa, ree putem arbitrae. Arbitrani sporazum se moe zakljuiti u vidu posebnog ugovora ili vidu arbitrane klauzule. 3lauzule su vrlo kratke, a nekad ima odredbi, postoje standardne arbitrane klauzule. ELEMENTI ARBITRANOG SPORAZUMA aglasna izjava volja da se spor poveri odredjenoj arbitrai na raspravljanje. Oznaenje spora koji arbitraa treba da rei. 4orma # pismena 4A3'0%A%/*&/ # kada i. stranke predvide &ain $ormiranja arbitrae, organ imenovanja kod ad .oc arbitrae vojstva arbitara, edite i jezik arbitrae. +erodavno materijalno i procesno pravo. *reme trajanja arbitrae. &ain opozivanja arbitara. ! /ako su stranke rekle da je odluka obavezujua &, +O2' iskljuiti da se tubom obrate sudu. ! tranke uvek mogu mirno reiti spor u toku arbitrae.

ZA1LJU6IVANJE ARBITRANO0 SPORAZUMA

*ae opta pravila o zakljuivanju ugovora. "akon o arbitrai1 arbitrau moe ugovoriti svako $iziko i pravno lice "a $iziko lice za.teva se poslovna sposobnost ;to se tie pravnog lica sporazum moe zakljuiti1 direktor i druga lica sa specijalnim punomojem za zakljuivanje. "akon je izriit kad govori o pravnim licima1 Drava,njeni organi, ustanove i preduzea u kojima drava ima svojinsko uee. "akon dodaje1 porazum moe zakljuiti svakako u skladu sa odredbama "PP!a ima sposobnost da bude stranka u sporu. Arbitrani sporazum je samostalan u odnosu na glavni ugovor koji se odnosi. &evaljanost glavnog ugovora ne znai i nevaljanost sporazuma o arbitrai. Arbitrani sporazum ima nezavisnu pravnu sudbinu od glavnog ugovora. 2lavni ugovor predvidja1 ! 3omercijalne obaveze ! 3olateralnu obavezu # obaveza da ako dodje do spora, taj spor rei arbitraa. SPORAZUM O ARBITRAI JE NITAV: 3ad vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitrau. 3ad nije zakljuen u $ormi propisanoj zakonom. 3ad stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zakljuenje. 3ad je zakljuen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.

PRAVNA DEJSTVA ARBITRANO0 SPORAZUMA

'a dejstva # poveravanje spora arbitrai, iskljuenje nadlenosti dravnog suda i $ormiranje arbitrae koja treba da rei spor. ;ira dejstva1 izbor materijalnog prava i pravila koja e se primenjivati, izbor procesni. pravila, arbitrane odluke koje treba da budu donete. # Arbitrani sporazum se moe zakljuiti i kad je nastali spor ve iznet na reavanju sudu. # Arbitraa ne reava pitanje zastarelosti potraivanja. "astarelost se prekida donoenjem tube, bez obzira to e se kasnije podneti arbitrai. Prava i obaveze stranaka iz arbitranog sporazuma1 Pravo da se pokrene spor DtubaE! tuilac, protiv tuba #tueni, prigovor o konpenzaciji. Obaveza da se odazovu za.tevu za arbitrau, da zajedniki $ormiraju arbitrau, da plate trokove, da uestvuju u postupku i izvre arbitranu odluku.

Obaveze su relativnog karaktera, stranke ne mogu bit prinudjene da izvre obaveze. // Pozitivna dejstva1 da povee spor arbitrai, da je kauza ugovor arbitrana odluka. &egativna dejstva1 ud drave ne pazi eG o$$icio da li postoji sporazum o arbitrai, ve ako se ne istakne prigovor sud e suditi. Ako sud ustanovi da je sporazum o arbitrai nitav, moe se upustiti u ocenu ugovora pre nego to sebe proglasi nadlenim.

PRENOS ARBITRANO0 SPORAZUMA

:esija1 Prenos potraivanja sa jednog poverioca na drugog. ! matra se da cesijom arbitraa prati sudbinu glavnoga ugovora i nije potrebna saglasnost dunika obaveze. ! matra se da novi poverilac mora obavestiti dunika da je on novi poverilac jer ako dunik ispuni obavezu starom poveriocu, ne znajui za novog obaveza je ispunjena i potraivanje novog poverioca se gasi. ;to se tie arbitrae to obavetenje nije potrebno. 'stupanje spora ! Arbitrana klauzula prelazi na sticaoca. 'stupanje ugovora ! Potrebna je obostrana saglasnost. ! Arbitrana klauzula se prenosi. ! Preuzimanje duga1 &ema jedinstvenog miljenja -edni smatraju da arbiztrana klauzula prelazi kao kod cesija. *eina smatra da arbitrana klauzula ne prelazi, osim ako se sva tri uesnika u preuzimanju duga ne saglase ubrogacija # ulaz u pravo drugi. ! &ajee u oblasti osiguranja osigura se subrogira u pravo osiguranika ! Pri.vata se prlaz arbitrane klauzule, jemac prati dug dunika !. Hlan 59 zakona o arbitrai predvidja da sporazum ostaje na snazi u sluaju cesije ugovora, ustupanja potraivanja i subrogacije ako drugaije nije ugovoreno. 'niverzalna sukcesija # prenos svi. prava i obaveza. ! Pravna lica # preuzimanjem jednog pravnog lica, prenosi se i arbitrana klauzula

! !

Podela pravnoga lica na vie preduzea, smatra se da je arbitrana klauzula prela na ono lice koje je preuzelo ugovor na koji se odnosi arbitrana klauzula. 4uzija1 3ada od dva ili vie preduzea nastaje novo pravno lice, preuzima se i arbitrana klauzula.

'ticaj steaja na arbitranu klauzulu i arbitrani spor ! Pravi se razlika da li je tuilac ili tueni u steaju. ! Ako je steaj otvoren nad tuiocem arbitrani postupak se moe pokrenuti i produiti, jer lice koje sprovodi sluaj tei da povea imovinu onog u steaju. ! Ako je steaj otvoren nad tuenim, nema jedinstvenog stava. teajni upravnik moe pri.vatiti arbitrau. Da se obustavlja arbitrani postupak ako steajni upravnik ne pri.vati da dejstvuje.

IZVR7ENJE SPORAZUMA O ARBITRAI

/zvrenje zavisi od toga kako je sporazum zakljuen1 5. Ako je zakljuen kao arbitrani kompromis, arbitrani sporazum treba da se izvri Dkauza je nastli sporE, svaki sporazum se zakljuuje da bi bio izvrenI A. Ako je zakljuen kao arbitrana klauzula, stranke zakljuuju sporazum &, verujui da e se izvriti, pod uslovom da dodje do spora. porazum o arbitrai je prorogacioni sporazum sui generis i odredjuje koja e institucionalna arbitraa biti nadlena. porazumom se stranke O<A*,"'-' na njegovo izvrenje1 da se ne obraaju dravnim sudovima za reavanje, da saradjuju sa arbitrima u izvrenju ugovora o arbitrai, da plate rad arbitrai, da se podvrgnu donetoj arbitranoj odluci. ' izvrenju sporazuma uestvuje vie strana1 5. trane koje su zakljuile sporazum A. /nstitucionalna arbitraa kad je ugovorena 9. Arbitri koji reavaju spor B. udovi, kad imamo intervenciju sudova u arbitranom postupku. PO(A"'+ PO P(A*/0' %(,<A DA /"*(;, %(A&3, 3O-, ' "A30-'H/0, PO(A"'+ / 0/:A &A 3O-A -, P(,&,% PO(A"'+.

Danas se u praksi javlja tendencija da u izvrenje budu involvirana lica koja nisu potpisala sporazum, a da se kao stranka tretira banka koja je dala bankarsku garanciju za tuenog. 3od grupacije drutava javlja se problem1 -edno preduzee zakljuuje sporazum ali tuilac trai i ostala preduzea da bi postojalo vie strana od koji. se moe za.tevati izvrenje odluke Dodgovaraju solidarno, a kasnije se (,2(, /(A-'E. Onaj ko nije potpisao ne moe biti primoran da izvrava ugovor. Postoje B $aze izvrenja sporazuma. 5. Organizovanje arbitrae koja treba da rei spor A. Arbitrani postupak 9. Donoenje arbitrane odluke B. /zvrenje arbitrane odluke

PRESTANA1 SPORAZUMA
Arbitrani sporazum prestaje kada je u potpunosti izvren glavni ugovor, u vezi koga se predvidja mogunost arbitrae Du potpunosti, nema nikakve mogunosti sporaE. (askid glavnog sporazuma ne utie na prestanak arbitranog sporazuma, jer arbitrani sporazum tad stupa u $unkciju. +ogue je da se stranke sporazumeju da raskinu sporazum o arbitrai, ali to mora biti pismeno uradjeno. Ako se ne istakne prigovor ne nadlenosti suda, odrekli smo se arbitranog sporazuma. Arbitrani sporazum prestaje donoenjem abitrane odluke1 Ako je arbitrani sporazum zakljuen u $ormi arbitranog kompromisa onda donoenjem arbitrane odluke taj sporazum prestaje da postoji. Ako je zakljuen u $ormi arbitrane klauzule da e sve sporove reavati arbitraa, onda donoenjem arbitrane odluke taj sporzum ne prestaje da postoji. Arbitrani sporazum prestaje njegovim ponitajem. Arbitrani sporazum prestaje ponitajem arbitrane odluke, ali u tom sluaju razlikujemo dve situacije1 5.Ako je arbitrana odluka ponitena zbog nepostojanja i ne punovanosti sporazuma o arbitrai prestaje arbitrani sporazum.

A.Ako je arbitrana odluka ponitena iz drugi. razloga, prekoraenja arbitra, arbitrani sporazum ostaje na snazi i stranke se mogu ponovo obratiti arbitrai na osnovu tog sporazuma.Dva su stava o tome da li arbitar koji je doneo ponitenu odluku treba ponovo da sudi1 %reba, mora ostati u granicama svoji. ovlaenjaJ &e treba i tada treba konstituisati novi tribunal.

ARBITRI
Arbitri su lica kojima stranke poveravaju reavanje nji.ovog spora, to su lica u koja stranke imaju poverenja u pogledu ne pristrasnosti, savesnosti i pro$esionalnostiIII Ovo vai kad stranke sporazumno biraju arbitre. tranka snosi posledice rada arbitara dok organ imenovanja ne snosiI Pro$esionalnost arbitara je vana za stranke, a one esto u sporazumu predvidjaju strunost arbitara. Arbitri ne moraju biti samo pravnici, postoje arbitrae koje nisu pravne # $inansije... &eutralnost i nepristrasnost su objektivne kategorije, moraju postojati i kad arbitra bira organ imenovanja. &eutralnost i nepristrasnost podrazumeva da nema direktne i posebne veze sa strankomJ ukoliko postoji veza arbitar treba obavestiti stranku. Arbitar ne sme biti u direktnim kontaktima sa strankom i njenim zatupnicima, ali se smatra da je legitimno da arbitar posredno vodi rauna o zatiti stranke u postupku. Arbitar, advokat stranke, kada arbitar saradjuje sa strankom ili njenim advokatom. Postoje nevidljive veze izmedju stranke i arbitra # kulturoloke, civilizacijske Dvie simpatija za stranku iz ;vajcarske nego iz AvganistanaE. ;to se tie nacionalne pripadnosti arbitara kod medjunarodne arbitrae postoje tri nepisana pravila1 5. Arbitri su iz razliiti. zemalja. A. Arbitri su iz zemalja iz koji. su stranke 9. Predsednik tribunala mora biti iz zemlje iz koje nisu stranke. 3od medjunarodne trgovinske arbitrae kao arbitri se sve ee pojavljuju advokati, pa se postavlja pitanje da li je stranka imala odnose sa tom korporacijom iz koje je imenovani advokat ako je imenovala, onda taj advokat nije podoban za arbitrau. &a "akon o arbitrai kae ko moe biti arbitar1

vako $iziko lice koje je poslovno sposobno bez obzira na dravljanstvo. +ora imati svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile. +ora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet spora. &e moe biti lice osudjeno na bezuslovnu kaznu zatvora dok traju posledice. ' nekim pravima se izriito kae da sudija dravnog suda ne moe biti arbitar, a razlozi su1 Paralelno pravosudje, institucija dravni. sudova na arbitrane odluke, u postupku za ponitaj arbitrane odluke moe uestvovati sudija koji je uestvovao u donoenju te odluke. Dunosti arbitra1 5. Da strankama omogui nesmetano iznoenje injenica i pravni. s.vatanja. A. Da ispotuje rok u kome treba izvriti zadatak. 9. &e sme se povui iz arbitrae bez dobrog razloga. B. Da uva kao tajnu sve poverljive in$ormacije koje je saznao u arbitranom postupku. Duan je da savesno i e$ikasno obavlja svoju dunost. &a zakon ne govori o odgovornosti arbitra. Odnos arbitra i stranke je ugovorni. Protiv odluke dravnog suda kojom je utvrdjen prestanak dunosti arbitra ne moe se podneti alba, isto je i za izuzee, odluka ne mora biti obrazloena.

PO1RETANJE ARBITRANO0 SPORA

*ri jedna od stranaka, to je za.tev za arbitrau ili tuba. Arbitrani sporazum je aleatoran # do njegove primene dolazi ako stranka pokrene spor. por se pokree "A=%,*O+ "A A(</%(A)', koji ne mora biti detaljan i mora sadrati dokaze. "a.tev za arbitrau obu.vata 9 elementa. Da se kae zbog ega je spor. Da se navede pravni odnos DugovorE na osnovu koga je druga strana bila duna da postupi. Da se kao dokaz priloi sporazum o arbitrai. /menovanje arbitra # nije stalno. Ako je ugovorena stalna arbitraa # "a.tev za arbitrau se dostavlja njoj. Ona sama ispituje da li postoji sporazum o arbitrai. &eke arbitrae za.tevaju da se plate trokovi pre nego to se za.tev dostavi drugoj strani. Ako su ispunjeni uslovi, za.tev se dotavlja drugoj strani na odgovor. Ako je ugovorena ad .oc arbitraa # za.tev za arbitrau se dostavlja drugoj strani i navodi razlog. Pokretanjem arbitrae ulazi se u / $azu 1 4O(+/(A&-, A(</%(A), koja treba da rei spor. Ova $aza pret.odi postupku. (azlikujemo1

/& %/%':/O&A0&' A(</%(A)' Ako je predvidjeno da spor reava 5 arbitar. ' arbitranom sporazumu moe biti odredjeno ko e biti arbitar. +ogue je da stranke u za.tevu za arbitrau imenuje arbitra i to je predlog za arbitra. Arbitar daje izjavu i biogra$iju, alje se strankama i ako nema prigovora, izbor je konaan. Ako je predvidjeno da spor reavaju 9 arbitra onda na osnovu arbitranog sporazuma, u za.tevu za arbitrau stranka moe imenovati svog arbitra. 3ada se za.tev dostavi drugoj strani, tueni moe imenovati svog arbitra u odgovoru, a ako to ne uradi bie pozvan ada imenuje. Ako imenovanje prepusti %A0&O- A(</%(A)/, ona to radi u skladu sa svojim pravilnikom. Ako je vie tueni. i oni se ne mogu sloiti oko arbitra # imenovanje vri stalna arbitraa. /menovani arbitri dostavljaju izjavu da su nepristrasni i svoju biogra$iju, to se alje drugoj strani i ostavlja se rok za izjanjavanje. 3ad se stranke izjasne pristupa se izboru treeg arbitra. Ako nije odredjeno da li e spor reavati 5 ili 9 arbitra. Pravilnici predvidjaju kriterijum kada e spor reavati 5 a kada 9 arbitra. Ako u pravilniku nije nita odredjeno, postoji diskreciona volja arbitrae da odlui. AD =O: A(</%(A)A "a.tev za arbitrau direktno se dostavljna drugoj strani Ako u sporazumu ima elemenata za konstituisanje arbitrae oni se primenjuju, da li e spor reavati 5 ili 9 arbitra. Ako u sporazumu nema elemenata za konstituisanje arbitrae, u za.tevu za arbitrau se moe traiti da spor rei 5 ili 9 arbitra, a druga strana se moe sloiti ili protiviti. Ako su stranke predvidele organ imenovanja one se obraaju njemu da odredi broj arbitara, a ako nisu onda broj arbitara odredjuje dravni sud. Ako jedna stranka odbija da se izjasni o arbitru, onda to ini organ imenovanja, a ako on nije predvidjen onda dravni sud . Protiv odluke dravnog suda nije dozvoljena alba.

TRO71OVI ARBITRAE
3od stalni. arbitraa pitanje trokova regulisano je u pravilniku. tranka koja podnese za.tev za arbitrau mora uplatiti registracione trokove. /znos registracioni. trokova se ne vraa ako ne dodje do arbitrae, a ako dodje onda se uraunava u trokove koji se plaaju za arbitrau. %rokovi se razliito odredjuju u pravilnicima. !*isina trokova zavisi od vrednosti spora. !*isina trokova zavisi od toga da li e spor biti komplikovan.

'koliko stranka koja je duna da plati trokove to ne uini smartae se da je tuba povuena. Ako se povea za.tev poveava se i akontacija. -edni pravnici smatraju da A*A& plaa tuilac, ili 7>!7> ali se esto deava da tueni nee da plati. Ako ne plati postupak se nastavlja dok ne plati 5>> K

SEDI7TE ARBITRAE
edite arbitrae moe biti predvidjeno u arbitranom sporazumu, bilo da je ugovorena stalna ili ad .oc arbitraa. Ako arbitranim sporazumom nije predvidjeno sedite arbitrae1 "a stalnu # odredjuje se mesto u kome je stalna arbitraa. "a AD =O: arbitrau # kad se konstituie tribinal, arbitri odredjuju sedite. tranke mogu naknadno promeniti sedite arbitrae. "&AHA- ,D/;%A1 edite odredjuje nacionalnu pripadnost arbitrane odluke u postupku njenog priznanja i izvrenja. Postupak za ponitenje arbitrane odluke. %razi se u zemlji u kojoj je sedite. Arbitri moraju voditi rauna o procesnim pravilima zemlje u kojoj je sedite arbitrae. "a izuzee arbitra nadlean je sud zemlje u kojoj je sedite arbitrae.

NADLENOST ARBITRAE
3ada se reava spor sama arbitraa oganizuje svoju nadlenost. O nadlenosti arbitae nekad je odluovao dravni sud, danas o nadlenosti odluuje sama arbitraa. Ako se stranka obrati dravnom sudu arbitrani postupak mora ekati odluku dravnog suda. O nadlenosti odluuju arbitri koji reavaju spor. O nadlenosti se odluuje ako postoji prigovor nenadlenosti koji se mora istai pre nego to se stranka upusti u meritum spora. Pitanje prigovora nenadlenosti je pred.odno pitanje. ' veini prava donosi se delimina odluka o nadlenosti arbitrae i mogu je ponitaj te odluke pred dravnim sudom. 3od nas postoji pravilo da vee koje reava o prigovoru donosi samo zakljuak, tako da stranka ne moe ii na ponitaj, jer nema delimine odluke. Ako se prigovor usvoji donosi se odluka.

ODNOS DRAVNO0 SUDA I ARBITRAE

Dravni sud moe, u vezi arbitrae, da preduzima samo one radnje koje su izriito odredjene "akonom o arbitrai. Druavni sud mora uvek da se povue ako je ugovorena arbitraa. Arbitrani sporazum moe se zakljuiti i ako je nastali spor ve iznet na reavanje dravnom sudu. ud kome je podneta tuba, koja je predmet arbitranog sporazuma, oglaava se nenadleznim i odbacuje tubu po prigovoru stranke koji mora biti podnet pre uputanja u meritum spora, osim ako utvrdi da je arbitrani sporazum nitav, da je bez dejstva ili da ga nije mogue izvriti. Dravni sud vri imenovanje arbitra ako nema sporazuma stranaka ili organa imenovanja. Ako se stranke nisu drugaije sporazumele, o izuzeu odluuje dravni sud. Dravni sud moe, na za.tev stranke odrediti privremene mere. Arbitrani sud moe traiti pomo dravnog suda radi izvodjenja dokaza.

PRAVILA POSTUP1A
OD(,D-/*A&-, P(A*/0A PO %'P3A / ! O &O*&O P(A*/0O -e da pravila arbitranog postupka odredjuju stranke i to po pravilu u arbitranom sporazumu ili u arbitranoj klauzuli, s tim to je doputeno da to uine i kasnije u posebnom sporazumu. Postoje principi koji se tiu1 5 # &ain odredjivanja pravila postupka. Pravila postupka mogu biti odredjena1 &eposredno! stranke mogu same konstruisati pravila postupka 'puivanjem na odredjena arbitrana pravila tranke ad .oc arbitrae mogu ugovoriti pravila stalne arbitrae. A # Ogranienja koja su vezana za1 'govaranje stranog procesnog prava. !+ogue je ako se ispune dva uslova1 Ako je arbitraa medjunarodna, Ako je u skladu sa zakonom a praktino se misli na ostala ogranienja vezana za mesto arbitae.

Ostala ogranienja koja postoje nezavisno od toga da li je ugovoreno strano procesno pravo1 "abrane derogiranja procesni. normi1 Princip kontradiktornosti # obaveza arbitrae da omogui svakoj stranci da iznese svoje stavove i dokaze, i da se izjasni o predlozima protivne stranke. Princip ravnopravnosti stranaka &aelo dispozicije # arbitraa ne moe sama pokrenuti postupak, ve se on pokree za.tevom za arbitrau ili tubom. Dokazivanje # ako su injenice sporne arbitraa mora izvesti dokazivanje. avesnost # &esavesno postupanje moe dovesti do gubitka odredjeni. procesni. ovlaenja, kao to je pravo na prigovor . !&esavesnost # stranka mora znati da neka odredba zakona ili uslov koji proistie iz arbitranog sporazuma nije ispotovan. !Predmet nesavesnosti # "akonska odredba ili uslov koji proistie iz arbitranog sporazuma. !&esavesnost se odnosi na nepotovanje zakonske odredbe ili uslova, brani se stavljenjem prigovora. Pravo na prigovor postoji ako se stavi odma. ili u roku za prigovor. // DOP'& 3A P(A*/0A 3ako se postupa kad stranke nisu ugovorile pravila postupka. 5 # 3o odredjuje pravila postupka L !Arbitrani sud e voditi postupak na nain koji smatra celis.odnim u skladu sa zakonom. ! Pravila odredjuje arbitar pojedinac ili vee. A # 3ako se odredjuju pravila postupka L *ai princip celis.odnosti i u skladu sa zakonom. :elis.odnost zavisi od toga da li se radi o domaoj ili medjunarodnoj arbitrai. Ako je medjunarodna arbitraa, moe biti odredjeno neko drugo pravo a ne pravo rbije. ' skladu sa zakonom # vae ogranienja koja se odnose na zabrane derogiranja. /// P(A*/0A PO %'P3A %A0&, A(</%(A)&, /& %/%':/-, Ona ima svoj statut i ona na nain predvidjen statutom utvrdjuje i donosi pravila postupka. Ako stranke ute smatra se da su pri.vatile pravila postupka stalne arbitrane institucije.

Pravila moraju biti u skladu sa zakonom. Ako stranke ugovore nadlenost stalne arbitrane institucije, one mogu u celosti ili delimino iskljuiti pravila, ali su ograniene kao i kad ugovaraju pravila postupka.

PRAVNI ZNA6AJ PRAVILA POSTUP1A

Ako ne budu potovane zakonske odredbe posledice su sledee1 PO&/;%A- A(</%(A)&, OD0'3, Do ponitaja arbitrane odluke pred dravnim sudom doi e ako stranka protiv koje je doneta arbitrana odluka nije bila uredno obavetavana o imenovanju arbitra ili o arbitranom postupku, ili iz drugi. razloga nije mogla da donese svoje stavove. Ako sastav arbitranog suda ili arbitrni postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitrai tj. u skladu sa zakonom o arbitrai # kad arbitranog sporazuma nema ili je on u suprotnosti sa "akonom. Ako se arbitrana odluka zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka, na $alci$ikovanoj ispravi, ili je do odluke dolo usled krivinog dela arbitra ili stranke! ovi razlozi se dokazuju pravosnanom presudom. Do ponitaja arbitrne odluke doi e ako je ona suprotna javnom poretku. P(/"&A&-A / /"*(;,&-A %(A&, A(</%(A)&, OD0'3, trana arbitrana odluka nee biti priznata ako su izvrene iste povrede kao i kod pokuaja arbitrane odluke. Ako sporazum o arbitrai nije punovaanJ ako stranka nije mogla izneti svoje stavoveJ ako arbitrani postupak nije u skladu sa arbitranim sporazumom. Ako je arbitrana odluka suprotna javnom poretku. +, %A A(</%(A), Pravila postupka su od odluujueg znaaja za odredjivanje mesta arbitrae. "a domau arbitranu odluku relevantno je mesto arbitrae1 ako je odluku donela arbitraa ije je mesto u rbijii # domaa odluka, ako je mesto arbitrae van rbije # strana odluka.

3od ad .oc arbitrae pravilo je da je mesto arbitrae ono mesto gde je odluka donesena pod uslovom da se tu nalazi i veina lanova arbitranog vea. trana arbitrana odluka je ona koju je doneo arbitrani sud ije je mesto van rbije ili odluka koju je doneo arbitrani sud u rbiji ali je ka arbitranom postupku primenjeno strano pravo.

NA6ELA ARBITRANO0 POSTUP1A

&aelo ravnopravnosti &aelo kontradiktornosti &aelo kontradikcije &aelo savesnosti &aelo dokazivanja ako su injenice sporne &aelo usmenosti Postoje dva pravila1 "a odravanje usmene rasprave ili vodjenja postupka na osnovu pismeni. dokumenata merodavan je sporazum stranaka. Ako nema sporazuma stranaka preovladjuje naelo usmenosti, osim ako stranke nisu izriito iskljuile usmenu raspravu.

PO1RETANJE POSTUP1A
Postupak se pokree po principu dispozicije (AD&-, PO3(,%A&-A PO %'P3A &epostredno tubom !%uba se podnosi u roku koji su stranke sporazumno odredile, a ako nisu odredile taj rok onda u roku koji odredi arbitraaJ (ok koji je odredjen pravilnikom spoljnotrgovinske arbitrae. "a.tev za arbitrau # podnoenje tube "a.tev ima karakter izjave da e se podneti tuba +O+,&A% PO3(,%A&-A PO %'P3A

Poetak arbitranog postupka odredjuju stranke sporazumom "akonsko pravilo # pravi razliku ozmedju stalni. i ad .oc arbitraa talne arbitrae # arbitrani postupak poinje na dan kad stalna arbitraa primi bilo za.tev za arbitrau bilo tubu. AD =O: A(</%(A), Postupak je pokrenut kada je zapoeta parnica. AD()/&A %')<, / "A=%,*A "A A(</%(A)' %uba treba da sadri 9 elementa1 Hinjenice na kojima se zasniva tubeni za.tev !ne mora sadrati dokaze porna pitanja ! misli se na materijalnopravnu kvali$ikaciju spora %ubeni za.tev ! mora biti odredjen1subjektivno i objektivno. Ako je tuba neuredna, nema mogunosti obustave postupka, ve e tuilac biti pozvan da se izjasni o nejasnim delovima, a ako to ne uini tubeni za.tev se odbija. AD()/&A "A=%,*A "A A(</%(A)' "a.tev treba da sadri1 5. "a.tev da se spor iznese pred arbitrau A. /mena i adrese stranaka 9. 'puivanja na arbitrane klauzule B. &aznaenje pravnog odnosa iz koga je spor nastao 7. &aznaenje prirode spora F. "a.tev koji se istie 8. Predlog u pogledu broja arbitara P(O+,&A %')<,&O2 "A=%,*A Osnovno pravilo # zakonsko ' toku postupka moe se izmeniti ili dopuniti tuba, pod odredjenim uslovima. tranke mogu iskljuiti promenu tube.

/zmene su doputene1 Ako i. stranke nisu iskljuile Ako arbitri, zbog e$ikasnosti postupka ne odlue drugaije. /zmena # podrazumeva promenu identiteta Dopuna # podrazumeva poveanje postojeeg ili dodavanje novog za.teva. Dopunsko pravilo1 tranke mogu iskljuiti ili dozvoliti svaku promenu u svakom stadijumu postupka, a mogu i usloviti promenu dranjem tuenog ili izriitim odobrenjem arbitranog vea.

JEZI1 NA 1OME SE VODI POSTUPA1

tranke sporazumno odredjuju jezik ili jezike na kojima e se voditi arbitrani postupak. Ako nema sporazuma stranaka jezik postupka zavisi od toga da li je u stanju %A0&A ili AD =O: arbitraa. ! talna arbitraa # pitanje jezika odredjuje u pravilniku ! AD =O: arbitraa # jezik odredjuje arbitrano vee ili arbitar pojedinac pri emu se vodi rauna o mestu arbitrae i jeziku na kom je zakljuena arbitrana klauzula. P(,*OD-,&-, O<A*,"&O! kada se postupak vodi na vie jezika, a oni koji su bili u postupku ne govore svim tim jezicima. 4A3'0%A%/*&O # svako ima pravo da se izrazi na svom jeziku ak i kad zna drugi jezik, ali snosi troak prevodjenja. Podnesci mogu biti na jednom jeziku, a postupak na drugom Ako stranke nisu nita dogovorile onda kod stalni. arbitraa po nji.ovim pravilima, a kod ad .oc arbitraa kako odrede arbitri.

ODBRANA TUENO0
Odbrana tuenog je kada tueni osporava tubeni za.tev. Prigovor tuenog da arbitraa nije nadlena smatra se osporavanjem tubenog za.teva. AD()/&A OD<(A&,1 !Osporavanje injenica !Osporavanje materijalnopravnog s.vatanja tuioevog. Procesni prigovori Dprocesna odbranaE Procesni prigovori1 5. Prigovor nenadlenosti arbitrae !Ako je stavljen ovaj prigovor arbitraa je ovlaena da odluuje1 o prigovoru nepostojanja svoje nadlenostiJ o postojanju arbitranog sporazuma ili arbitrane klauzuleJ o punovanosti arbitranog sporazuma i o postojanju ili punovanosti osnovnog ugovora kada je njegov sastavni deo arbitrana klauzula. !Arbitraa je vezana odlukom da je osnovni ugovor nitav i odbija tubeni za.tev !Ovaj prigovor se moe podneti najkasnije kada i odgovor na tubu, a ako je u pitanju protivtuba, u odgovoru na protivtubu. A. Prigovor (, /'D/:A%A Dzabrana dvostruki. litispendencija, zabrana ponovnog odluivanja o onome to je pravosnano presudjenoE. 0/%/ P,&D,&:/-A !Ako tee parnica, da li je dozvoljena nova parnica sa istim predmetom spora i izmedju isti. stranaka L &a zakon ne govori o tome. !Arbitraa e reagovati na ovaj prigovor Dodbacivanje tubeE !Prigovor se stavlja najkasnije u odgovoru na tubu "abrana sudjenja u onome to je pravosnano presudjeno. !*ai kod nas ova zabrana l. FB "A # arbitrana odluka ima dejstvo pravosnane sudske odluke. !Ako je tuba podneta dravnom sudu, stranka moe staviti prigovor da je zakljuen arbitrani sporazum i tada e sud odbaciti tubu. Dravni sud pazi ,M

O44/:/O na litispendenciju, a pred arbitraom prigovor se moe istai do uputanja tuenog u meritum. (adnje raspolaganja predmetom spora1 Priznanje tubenog za.teva, odricanja od tubenog za.teva i poravnanje u arbitrai nema ista dejstva kao pred dravnim sudom. !Priznanje tubenog za.teva. "akon ne zapoinje presudu na osnovu priznanja. Arbitrae vie vole da donesu odluku na osnovu kontradiktornog raspravljanja. Ako tueni prizna tubeni za.tev vee e vriti dokazivanje. Odricanje od tubenog za.teva "akon ne predvidja mogunost donoenja meritorne odluke kao posledica odricanja. +eritorno poravnanje !Arbitraa donosi odluku na osnovu poravnanja i razlog za donoenje odluke je pravna sigurnost.

$ORMA 8 OBLI1 ODBRANE

ODGOVOR NA TUBU ! Pravilo je da se podnosi ako stranke nisu drugaije odredile. ! Osnovno pravilo # odgovor na tubu je obavezan u roku koji je sporazumno odredjen. ! Dopunsko pravilo # ako stranke nisu odredile nita, rok odredjuju arbitri. ! adrina odgovora na tubu odrdjena je zakonom. ! +ora biti konkretna, tuba se mora izjasniti o navodnim za.tevima i dokazima tube. ! +ogue je preinaenje odgovora na tubu!ako stranke nisu iskljuile ovu mogunost, ako arbitri ne odlue drugaije zbog e$ikasnosti postupka. ! Posledice proputanja odgovora na tubu! &ee se doneti presuda zbog proputanja, ve e arbitraa nastaviti postupak ali e imati uvid samo u injenice koje su iznete. ! &akon odgovora na tubu nastupa prekluzija u pogledu neki. pitanja Dprigovor nenadlenosti, litispendencije, za.tevanje usmene rasprave i izvodjenja dokazaE PROTIV TUBA (ok za protivtubu nije predvidjen zakonom # to je veliki propustI Protivtuba je tuba tuenog, ne moe se podneti ako je podnet samo za.tev za arbitrano reavanje spora, podnosi se pismeno.

!Protivtuba mora biti obu.vaena arbitranim sporazumom, to znai da se mora odnositi na isti pravni odnos za koji je predvidjena arbitrana klauzula DsporazumE.

!N *rste protivtube 5. 3onpenzaciona protivtuba! dozvoljena je samo ako potraivanje proistie iz istog pravnog odnosa kao i potraivanje tuioca. A. 3oneksna protivtuba uvek e biti dozvoljena. 9.Prejudicielna protivtuba, po pravilu nee biti dozvoljena ali bie dozvoljena ako tueni dovodi u pitanje punovanost svog ugovora. !Doputenost protivtube ! sa stanovita sporazuma stranaka tranke mogu arbitranim sporazumom iskljuiti mogunost podvodjenja protivtube. "akonodavac nije propisao rok za podnoenje protivtube. adrina protivtube !primenjuju se odredbe o tubi #injenice, sporni odnos, protivtubeni za.tev. MATERIJALNOPRAVNI PRIGOVOR ! ! ! ! ! %o su svi prigovori koji se koriste u postupku pred dravnim sudovima1 A. Prigovor da pravo nije nastalo. <. Prigovor da pravo nije prestalo. :. Prigovor da pravo postoji, ali nije izvrena obaveza. Prigovori ne mogu ii van granica osnovnog ugovora. POSLEDICE PROPUTANJA TUENOG DA SE BRANI +ogu se svesti na tri posledice1 5. ObustavljanjeOokonanje postupka. # Do toga dolazi usled proputanja tuenog da podnese odgovor na tubu ili ne primeni nijedno drugo sredstvo odbrane a tuilac odlui da povue tubu. %ako i ako se tueni brani a tuilac povue tubu. Ako arbitraa oceni da je arbitrani postupak postao nemogu. A. 2ubitak prava na prigovor Ako stranka zna da neka odredba zakona ili neki uslov iz arbitranog sporazuma nije potovan, a ne stavi odma. prigovor gubi pravo da se pozove na nepotovanje te odredbe kasnije.

9. &astavljanje postupka pod nepovoljnim uslovima za tuenog. Ako tueni ne odgovori na tubu ne smatra se da je priznao injenice, ali e se sud kretati na osnovu injenine gradje koju mu prui tuilac to lako moe dovesti do usvajanja tubenog za.teva. ! Ako tueni ne dodje na raspravu ili ne podnese pismene dokaze, sud donosi odluku na osnovu materijala koji mu je pruio tuilac.

DO1AZIVANJE
Dokazivanje je jedno od kogentni. pravila # Dokazivanje je obavezno kad su u pitanju PO(&, injenice. !Postupak dokazivanja poinje predlaganjem dokaza, izvodjenjem, ocenom dokaza, primenom pravila o teretu dokazivanja. Ali pred arbitraom nema utvrdjivanja injenica eG o$$icio, ve se dokazivanje kree samo u okviru raspravnog naela, samo one injenice koje su iznete. Dokazna sredstva. &a zakon sadri numerus klauzus, uredjuje izvodjenje dokaza putem dokazni. sredstava1 svedoci i vetaci. Po '&:/%(A0!u dokazno sredstvo je vetaenje. /zvodjenje dokaza putem ova dva dokazna sredstva razlikuje se od parninog postupka, a kod ostali. je isto kao i u parninom postupku. Druga dokazna sredstva se moraju izvoditi u skladu sa pravilima stalne arbitrae ako je u pitanju stalna arbitraa, ili u skladu sa sporazumom stranaka, ako je ad .oc arbitraa. Ako stranke ne iskljue arbitranim sporazumom bie dozvoljena sva ona dokazna sredstva koja su poznata u procesnom pravu. &ije predvidjen zatvoren krug dokazni. sredstava sve dok moe biti strunjak a u parninom postupku ne moe. / *,DO:/ (azlike izmedju parninog i arbitranog postupka1 !' parninom postupku postoji obaveza svedoenja ' arbitrai gradjanin nije duan da se odazove arbitrai.

!Prema svedoku u parninom postupku sud moe primeniti razliite prinudne mere DkazneE. ' arbitrai se prema svedoku ne mogu primeniti nikakve prinudne mere. !' parninom postupku svedok polae zakletvu. ' arbitrai svedok nije duan da se zakune. !' arbitrai svedok moe biti sasluan pismeno ako se stranke tome ne protive i ako svedok na to pristane. !' arbitrai se od svedoka moe traiti da pismeno odgovori na tano $ormulisano pitanje. !"abrana arbitrai da saslua svedoka. Obaveza svedoka da uskrati svedoenje, da odgovori na odredjena pitanja. // *,;%A:/ Ako se stranke nisu drugaije sporazumele, tada sud moe da1 !Arbitraa moe imenovati vetaka ako se stranke nisu drugaije sporazumele. !+oe se imenovati 5 ili vie vetaka. !&e mogu se primeniti prinudne mere Dnisu iskljuen izriitoE. !Arbitraa moe naloiti strankama da predaju sve potrebne isprave i prue sve potrebne in$ormacije, ako to ne urade nema sankcija. !Ako to nije iskljueno stranka moe dovesti svog vetaka na usmenu raspravu da ispita vetaka koga je odredila arbitraa, ako je vetak punomonik stranke u konkretnom sluaju. /// PO+OC D()A*&O2 'DA ' /"*OD-,&-' DO3A"A Arbitrani sud moe da zatrai pomo suda radi izvodjenja dokaza. ! Dokaze izvedene pred sudom arbitraa ceni kao da je sama izvela. ! ;to se obezbedjenja dokaza pred arbitraom # da li stranka koja podnosi za.tev ili tubu moe traiti obezbedjenje. ! Obezbedjenje dokaza nije predvidjeno "A3O&O+. ! Dokaze ne bi mogla obezbediti ni stalna ni ad .oc arbitraa, ve e se stranka obratiti dravnom sudu sa za.tevom za obezbedjenje. ! Obezbedjenje se uvek trai pred optinskim sudom. ! Ostala dokazna sredstva. ! Doputeno je izvodjenje dokaza ostalim dokaznim sredstvima ali arbitraa ne moe primenjivati nikakve prinudne mere. ! 'vidjaj se retko primenjuje dok su isprave este. /* O:,&A DO3A"A

*ai slobodna arbitrana ocena, ne sudska ocena dokaza ako sporazumom nije drugo predvidjeno. Oni se mogu dogovoriti da nema injenica, vai ako su je potvrdila dva svedoka. !3od tereta dokazivanja primenjuju se pravila iz parninog postupka. vedoci se sasluavaju na raspravi, moe i van ako se ne protive stranke, a svedok pristane. Arbitrani sud moe za.tevati da u odredjenom roku odgovore na postavljena pitanja.

DOSTAVLJANJE
0ino dostavljanje. "akon je preuzeo minimum pravila '&:/%(A0O*O2 modela1 Dostavljanje je lino dostavljanje lan B5O5 ako se stranke nisu drugaije sporazumele, dva su naina dostavljanja1 !Potom. !0ina predaja, mogua je i pred stalnom i pred ad .oc arbitraom, vri se putem specijalizovani. organizacija i alje se na poslovnu adresu stranke. !;ta se smatra adrsom primaoca1 "akon razlikuje1 !Adresu sedita stranke, ako stranke nisu drugaije odredile. !Adresu za prijem pote nju jednostranom izjavom volje odredjuje adresat. !Dan prijema pote. Potom, dan kada je predata pota. 0ino, dan kada je $iziki urueno to adresat potvrdjuje potpisom. talna, preko sekretarijata potom. Ad .oc, stranka dostavlja pismeno stranci.

ZASTUPANJE STRANA1A
Praktino nesposobna $izika lica ne ugovaraju arbitrau. A stranke arbitrae, moe se odrediti da punomonik stranke mora obavezno biti advokat. Ad .oc arbitrae, punomonik moe biti bilo ko ko ima poslovnu sposobnost. !;to se tie obima punomoja # odredjuje stranka.

Po pitanju dostavljanja1 tranka moe odrediti da se dostavljanje vri punomoniku. "akon ne pominje zastupanje, ali '&:/%(A0 o njemu govori Dparagra$ BE tranka moe imati zastupnika ili savetnika, radnje savetnika vae samo ako i. je stranka preduzela po nj.ovom savetu.

O1ON6ANJE POSTUP1A
porno je posle donoenja zakona. Postoje tri naina okonanja1 Donoenje meritorne odluke # (edovni nain +eritorna odluka je odluka o1 !%ubenom za.tevu koji je stavljen u tubi !+eritorna odluka je odluka o protivtubenom za.tevu. !+eritorna odluka je odluka na osnovu poravnjanja stranaka. +eritorna odluka je odluka o konpenzacionom prigovoru. !+ogue je doneti razliite vrste odluka1 !3O&D,+&A%O(&, !3O& %/%'%/*&, !D,30A(A%/*&, # odluka kojom se tubeni za.tev odbija. Arbitraa moe doneti1 !Deliminu odluku, kada je tubeni za.tev deljiv pa je odlueno o delu za.teva, odlueno o jednom od vie za.teva, o protivtubi. !+edju odluke. vaka meritorna odluka okonava spor kad su u pitanju arbitrae. Dejstvo pravnosnane presude nastupa kad je dostavljeno obema parninim strankama. Ad .oc odluka je pravnosnana kad je deponovana kod redovnog suda. O<' %A*A PO %'P3A

Obustava postupka je prestanak toka arbitranog postupka po sili zakona, to je ne meritorno okonanje postupka. Do obustave e doi1 !Ako tuba nije podneta u roku od podnoenja za.teva koji je odredjen sporazumom ili od strane arbitara Dlan BA taka 5E !Arbitraa moe odluivati medjuodlukom da li je nadlena pa ako zakljui da nije nadlena. !Ako je predmet spora ne arbitrabilan. !"bog ne preduzimanja trokova, ako tuilac ne plaa trokove postupka. O3O&HA&-, PO %'P3A <," +,(/%O(&O2 OD0'H/*A&-A %o su sledei sluajevi 1 !Ako tuilac povue tubu, a tome se ne usprotivi tueni. !Ako postoji odricanje od tuioevog za.teva. !Ako stranke sporazumno odlue o okonanju spora Dprocesno poravnanje, sporazumeju se da postupak prestane da teeE. !Ako arbitraa oceni da je arbitrani postupak postao nemogu Dkon$uzija, pravno presudjena stvar, smrt licaE !Ako je arbitrani postupak obustavljen u skladu sa zakonom.

MERITORNA ODLU1A
-e nain okonanja postupka , presuda u parnici. &ema razlike u odnosu na presudu u parninom postupku, a sve ostale odluke donose se u $ormi zakljuka. Akt kojim sud odluuje o osnovanosti tubenog za.teva. VRSTE 3ondemnatorna 3onstituivna Deklarativna Arbitrani sud moe da donese1 3onanu, deliminu i medjuodluku. P(A*&/ O &O* "A DO&O;,&-, OD0'3, Dmerodavno pravoE +isli se na materijalno ili eventualno koliziono pravo. !;ta se podrazumeva pod merodavnim pravomL

!Osnovno pravilo # tranke odredjuju pravo ili pravila koja e sud primeniti. ! tranke mogu uputiti na pravo odredjene drave, ali na pravo koje stoji u vezi sa pravnim odnosom u vezi koga je nastao spor Dgde je nastao ugovor, gde je nastala povreda, gde ugovor treba biti izvrenE. !3ada stranke upuuju na pravo odredjen drave smatra se da upuuju na materijalno pravo, sem ako se nisu drugaije sporazumele. !3ada stranke upuuju na materilana pravila ne misli se na pravni poredak jedne drave, ve mogu uputiti na pravila neke konvencije. Ako stranke ne odrede merodavno pravo, onda ga odredjuju arbitri. !Arbitri se rukovode znaajem pojedinog elementa za reavanje spora. !Arbitri mogu odrediti koliziono pravo koje im odgovara na pitanje koje materijalno pravo je merodavno, a mogu i direktno ii na materijalno pravo. !Arbitri e voditi rauna o obiajima i drugim odredbama ugovora. Odluivanje na osnovu pravinosti. !+ogue je ako su se stranke o tome izriito sporazumele. IZVORI PRAVA %o su prava odredjeni. drava , pravna pravila koja $ormuliu stranke i pravila sarana u medjunarodnim ugovorima, ugovori, trgovaki obiaji, $ranko klauzule, pravda i pravinost. DONOENJE MERITORNE ODLUKE VREME DONOENJA (azlikujemo dve situacije1 3ada je odrano roite za raspravu !*reme donoenja odluke je po zakljuenju rasprave, s tim to stalne arbitrae predvidjaju mogunost da arbitri zakljue raspravu pre nego to se izvedu svi dokazi ali uz saglasnost stranaka. !3ada je odlueno na osnovu spisa *reme donoenja odluke je onda kada arbitri smatraju da je stvar sazrela za meritorno odluivanje. !Hl. A@ '&:/%(A0 # razmatra se pitanje odluivanja samo ako je odrano usmeno roite. Ovlauje se arbitraa da jednom zakljuena rasprava ponovo otvori ako nisu raspravljena sva sporna pitanja ali pre donoenja arbitrane odluke.

!' odluci se mora naznaiti datum i mesto njenog donoenja. Ako se ne naznai vreme donoenja to nee biti razlog ponitaja, ali je od znaaja za pravosnano odluenje. NAIN DONOENJA &ain donoenja zavisi od toga da li1 Postupak vodi arbitar pojedinac # to je njegov misaoni akt. Postupak vodi arbitrano vee # odluka se donosi glasanjem i ta radnja se moe kontrolisati. !' glasanju moraju uestvovati svi arbitri, sem ako se stranke nisu drugaije sporazumele. !Odluka se donosi veinom glasova arbitara, sem ako se stranke nisu drugaije sporazumele # jednoglasno donoenje odluke. ! vaki glas je jednak, ali stranke mogu ugovoriti da glas predsednika vea vredi vie. !*eanjem i glasanjem rukovodi predsednik vea. !Ako se ne donese odluka primenjuju se odredbe parninog postupka. IZRADA ODLUKE Pismena $orma je obavezna. !Odluka mora biti potpisana od strane arbitara. !Pravilo je da odluku moraju potpisati svi arbitri, mogue je da odluku potpie veina ali pod uslovom da je na odluci konstatovano da je ona podnesena na potpis i da je manjina arbitara odbila da potpie. udbina nepotpisane odluke ! Arbitar koji nije saglasan sa izrekom ili obrazloenjem odluke moe pismeno izdvojiti svoje miljenje koje se na za.tev tog arbitra dostavlja strankama uz odluku. ! O sudbini nepotpisane odluke postojie razliita miljenja. Ad .oc arbitraa # smatra da je iscrpljena uloga arbitrae, stranke moraju zakljuiti novi sporazum. talne arbitrae! razlikujemo s.vatanja 1 Ako nema sporazuma sudbina odluke je ista kao i kod ad .oc arbitrae. Arbitrana odluka ne gasi sporazum, ve organi arbitrae mogu opozvati to vee i traiti od stranaka imenovanje novi. arbitara. ! /zrada odvojenog miljenja. Ako izdvaja u pogledu izreke samim tim izdvaja i u pogledu obrazloenja. +oe svoje miljenje obrazloiti, moe potpisati arbitranu odluku. FORMALNA SADRINA ODLUKE

! ! ! ! ! !

Arbitrana odluka sadri sve elemente kao i odluka dravnog suda1 'vod, izreka, obrazloenje i trokovi arbitrae. tranke mogu iskljuiti obrazloenje. A. ' uvodu se mora pozvati na arbitrani sporazum. <. /zreka se mora pozvati na arbitrani sporazum, izreka sadri odluku o predmetu spora :. Obrazloenje se uvek mora izjasniti o nadlenosti arbitrae kada je stavljen prigovor. P datum i mesto njenog podnoenja.

DOSTAVLJANJE !"avisi od toga da li je u pitanju ad .oc ili stalna arbitraa. 3od ad .oc ona vri dostavljanje, a odluka se moe deponovati kod dravnog suda i tada e on vriti dostavljanje. 3od stalne arbitrae dostavljanje se vri preko njeni. organa. OBJAVLJIVANJE &a zakon nije uredio da li odluka sme biti objavljena zbog naela poverljivosti Hlan 9A taka 7 '&:/%(A0!a odluka se moe objaviti samo uz pristanak obe stranke. ISPRAVLJENJE,TUMAENJE i DOPUNJAVANJE ODLUKE P "A3O& I "akon ne govori o tumaenju, pitanje tumaenja se moe postaviti kada dodje do izvrenja odluke, pa se tumaenje treba prepustiti sudu koji odluuje o odluci. !/spravka i dopuna preduzima se samo na za.tev stranke, za.tev se mora uputiti u roku od 9> dana od dana prijma odluke, bez razlike da li je ad .oc ili stalna arbitraa. ve tri radnje vre se u $ormi odluke i ona se smatra meritornom odlukom a ne zakljunom. !Od kada teku rokovi za ponitajL /spravka i tumaenje # od dana dostavljanja prve odluke. Dopunska # od dana dostavljanja nje. Dopunska odluka # nema razlika u odnosu na parnini postupakJ Donosi se kad je arbitraa propustila da odlui o celom tubenom za.tevu ili delu tubenog za.teva. +ora se ponovo otvoriti rasprava.

/spravljanje i tumaenje # ne treba dozvoliti ponovno otvaranje rasprave. %umaenjem se ne moe prekoraiti tubeni za.tev.

ARBITRANO PORAVNANJE
Arbitrano poravnanje je sporazum stranaka u arbitranom sporu, koji je obnova za donoenje odluke na osnovu tog sporazuma. 'slovi # Da postoji sporazum stranaka o predmetu spora. Da je sporazum valjan # bez mana volja. porazum mora biti primljen na zapisnik &a osnovu sporazuma arbitraa donosi odluku !Odluka je odluka o tubenom za.tevu !+ogua je odluka kojom se odbija zakljuenje poravnanja jer je suprotno javnom poretku i nastavlja postupak. !Pravna dejstva potiu od odluke na osnovu sporazuma, ako se odluka usvoji. !Arbitraa donosi meritornu odluku na osnovu poravnanja. Poravnanje ne moe biti predmet priznanja i izvrenja, a odluka moe. D,- %*A PO(A*&A&-A !(adi se o dejstvima odluke. Arbitrana odluka n a osnovu poravnanja ima snagu kao i svaka druga arbitrana odluka osim to ne mora da ima obrazloenje.

VRSTE ODLU1A
/ 30A /4/3A:/-A PO AD()/&/ OD0'3, 3ondemnatorna # moe biti predmet izvrenja i predmet ponitaja Deklarativna i 3onstituivna mogu biti predmet priznanja i predmet ponitaja // 30A /4/3A:/-A P(,+A O3O&HA&-' PO %'P3A !+edjuodluka se reava o pred.odnom pitanju !Da li arbitraa moe doneti medjuodluku samo na za.tev stranaka ili moe po sopstvenoj inicijativi # stranke bi trebale da se bar saglase sa donoenjem medjuodluke. ud je vezan medjuodlukom !3onana odluka # odluuje o tubenom za.tevu u celosti.

/// 30A /4/3A:/-A P(,+A O<'=*A%' H/%A*O2 "A=%,*A Delimina # donosi se kada su za.tevi deljivi, a 5 od za.teva je sazreo za meritorno odluivanje. &isu propisani uslovi za deliminu odluku +oe se doneti po inicijativi suda i nezavisno od stranaka Potpuna # iscrpljuje se tubeni za.tev u celosti. /* DOP'& 3A OD0'3A Donosi se samo na inicijativu stranke. !"a.tev za nju mora se dati u odredjenom roku od 9> dana. ! porazumom se moe odrediti donoenje presude na osnovu priznanja, kontradiktornosti, ali se ne moe odrediti presuda zbog proputanja.

PRAVNOSNANOST ARBITRANE ODLU1E

+isli se po pravilu arbitrana odluka je nenapadiva pravnim lekom. Domaa arbitrana odluka ima snagu domae pravosnane odluke dravnog suda. Ovo reenje je retko u uporednom pravu. Arbitrana odluka obavezuje stranke da e je izvriti . !3od nas arbitrana odluka je podobna za materijalnu pravnosnanost. &egativno dejstvo !Ako je pravnosnano presudjeno u arbitranom postupku, a onda se podnese tuba dravnom sudu. !Prigovor da je pravnosnano presudjeno moe se staviti do odredjenog momenta i posle toga je irelevantno presudjenje u arbitrai. !Ako je pravnosnano presudjeno od dravnog suda pa se podnese tuba arbitrai. Arbitraa nije nadlena !Ako je doneta arbitrana odluka pa se tuba podnese drugoj arbitrai !Ako je tuba podneta domaoj arbitrai !ne moe suditi ako je pravnosnano odlueno. !Ako je presudjeno pred domaom, a tuba se podnese stranoj arbitrai # prva odluka je inostrana arbitrana odluka i da bi proizvodila dejstva mora se priznati. PO"/%/*&O D,- %*O! /"*(;&O % /zvrnost zavisi od sadrine odluke i sporazuma Parnini rok nije odredjen, ve je ocena arbitranog suda Parnini rok mora biti odredjen u izreci, a ako se ne odredi to nije razlog za ponitaj i za nepriznanje, ve se primenjuju pravila o izvrenom postupku.

Protek parninog roka # prinudno izvrenje Ako je arbitrana odluka doneta na osnovu sporazuma, ne moe se smatrati reavajuom u pogledu pret.odnog pitanja koja se postavlja pred dravnim sudom.

PONI7TAJ ARBITRANE ODLU1E

Ponitaj je stavljenje van snage arbitrane odluke iz razloga odredjeni. zakonom. Proc !"o #r$%"$ #riro&$ #o"i'($)$ (azlikujemo dva s.vatanja1 Da li ponitaj treba smatrati kao neku vrstu pravnog leka. !+isli se na vanredni pravni lek, jer je dostavljanjem odluka postala pravnosnana. !Ako se ponitaj s.vati kao vanredni pravni lek, onda do ponitaja moe doi samo iz razloga izriito odredjeni. zakonom, nastojae se da se ouva arbitrana odluka i moe se ponovo odluivati o istom predmetu spora. Da li ponitaj treba smatrati kao tubu kojom se trai stavljanje van snage. !Ako se ponitaj s.vati ovako , onda do ponitaja moe doi zbog volje, sud pune jurisdikcije, ne moe odluivati ista institucija. &a zakon ima stav postavljanja stvari kao vanrednog pravnog leka. RADNJA POKRETANJA PONITAJA Ponitaj se trai tubom # moe da se podnese samo protiv domae arbitrane odluke. %o je konstituivna tuba, kojom se trai promena procesno pravne situacije. %uba se moe podneti iz razloga predvidjeni. zakonom %uba mora sadrati injenice koje odgovaraju razlogu za ponitaj %uba moe da se podnese u roku od 9 meseca od dana kada je tuilac primio arbitranu odluku.

STRANKE U POSTUPKU T*+i,$c # stranka koja nije uspela, stranka na iju tetu je doneta odluka. T*+ "i # uprotna stranka PREDMET PONITAJA Predmet ponitaja je domaa arbitrana odluka, ali domaa po svome seditu. Da li se moe ponititi odluka koju je donela strana arbitraa, ali uz primenu naeg prava.

RAZLOZI PONI7TAJA
%aksativno su nabrojani u lanu 76 zakona +ogu se svrstati u 8 grupa1 I RAZLOZI KOJI SE TIU ARBITRANOG SPORAZUMA ! Ako arbitrani sporazum nije punovaan iz bilo kog razloga !Ako je arbitrana klauzula neodvojiva od arbitranog sporazuma. II RAZLOZI KOJI SE TIU NAELA KONTRADIKTORNOSTI !Ako stranka nije bila uredno obavetena o bitnim elementima i nije mogla izneti svoj stav. III RAZLOZI KOJI SE TIU PREKORAENJA OVLA-ENJA !Ako je arbitraa reila spor koji nije bio obu.vaen sporazumom !Ako je deo odvojiv, samo e se on ponititi IV RAZLOZI KOJ SE TUU ARBITRANOG TELA !Obu.vata svaku povredu arbitranog sporazuma, pravilnika stalne arbitrae, arbitara V RAZLOZI KOJI SE TIU ODREDJENI. UINJENI. KRIVINI. DELA U TOKU POSTUPKA. !(azlozi se dokazuju pravosnanom krivinom presudom !%o su razlozi za ponavljanje postpka u parninom postupku. VI RAZLOZI KOJI SE TIU NEARBITRABILNOSTI # ispitivae se samo ako je podnesena tuba za ponitaj. VII RAZLOZI KOJ SE TIU SUPROTNOSTI JAVNOM PORETKU ! /spitivae se samo ako je podnesena tuba za ponitaj. (azlozi od / do * # stranka mora istai u postupku i mora podneti dokaze. (azlozi od */ do *// sud vodi rauna eG o$$icio.

POSTUPA1
O tubi sud raspravlja po pravilima opteg parninog postupka. vojstva stranaka se cene po "PP!u ud utvrdjuje injenice samo u okviru oni. koje su stranke iznele. Pravila o teretu dokazivanja se primenjuju Obavezno je odrati raspravu. +ogue je doneti presudu na osnovu priznanja, pitanje je da li je mogua presuda na osnovu odricanja, dok na osnovu poravnanja nije mogue. Presuda je ista kao i u parninom postupku. Pravni lekovi # svi koji dolaze u obzir u optem parninom postupku. (evizija "a.tev za zatitu zakonitosti.

&ikola 3ovaevi Pravni 4akultet '&/O& <eograd