POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA AGROZAVOD VRAC

Bilten
Broj 6 Datum: 01.11.2011.

Oktobar

2011

Pripremili: Sneana Kremi dipl. ing. voarstva Huanita Milutinovi dipl. ing. agroekonomije Euen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

Sadraj: I RATARSTVO 1. Setva penice 2. Fenoloke faze razvia kod penice II STOARSTVO 1. Proizvodnja vrake unke III ATITA BILJA 1. Zatita useva i mladih zasada od glodara 2. Thrips tabaci tetoina kasnog kupusa 3. Krukina buva Psylla pyri IV AGROEKONOMIJA 1. Mrea podataka o raunovodstvu na farmama V INFORMATIKA 1. Korienje besplatnih uslunih programa VI LABORATORIJA 1. Znaaj azota u biljnoj proizvodnji VII RURALNI RAZVOJ 1. Preduzetniki potencijal u ruralnim oblastima

3 4

7 8 9

11

13

14

16

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

I RATARSTVO
1. Setva penice
Optimalni rok za setvu penice u Vojvodini je od poetka pa do kraja oktobra, dok u pojedinim godinama i setva do 10. novembra moe dati dobre prinose. Za setvu je potrebno koristiti deklarisano seme koje je proizvedeno i doraeno u kontrolisanim uslovima i na taj nain je bezbedno za setvu i predstavlja preduslov za visoke prinose. Pre setve potrebno je izvriti ubrenje zemljita. Vrsta i koliina primenjenih ubriva zavisi od koliine hranivih elemenata u zemljitu i od oekivanog prinosa penice. Koliinu hranivih elemenata u zemljitu odreujemo agrohemijskom analizom zemljita (agrohemijska analiza zemljita radi se u laboratorijama svih strunih slubi i besplatna je za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava), dok su potrebe penice za ostvarivanje 1000 kg zrna i pripadajue joj koliine slame 25 kg azota, 13 kg fosfora i 22 kg kalijuma. U zavisnosti od analize zemljita potrebe za hranivima su u granicama od 100 do 140 kg azota po 1 ha, 60 -90 fosfora i 60-90 kg kalijuma. Od ovih koliina azota i celokupna koliina fosfora i kalijuma primenjuje se pre osnovne obrade zemljita, dok se druga polovina azotnih ubrina primenjuje u prihrani (prolee). Koliina semena za setvu zavisi od upotrebne vrednosti semena, krupnoe semena, gustine setve, kvaliteta pripremljenosti zemljita za setvu kao i roka setve. Koliina semena u kilogramima po hektaru moe se izraunati na sledei nain: X=(a*m)/Yp X=koliina semena u kg po ha, a=apsolutna masa semena u gr, m=optimalan sklop biljaka za dotinu sortu po m2, Yp=upotrebna vrednost semena (% istoe * % klijavosti)/100 Koliinu semena treba poveati za 5% za svakih 10 dana zakanjenja u setvi, takoe normu setve treba poveati za 10% ako se setva obavi u suvo zemljite ili je predsetvena priprema bila loija. Dubina setve je veoma vaan faktor u ostvarivanju visokih prinosa.

Slika 1. Setva penice

Plitka setva nije dobra iz razloga jer se slabije razvijaju sekundarni korenovi, a i vor bokorenja moe ostati ogoljen i da strada tokom zimskih meseci, dok suvie duboka setva moe iznuriti klicu i dovesti do uginjavanja biljke.Dubina setve zavisi od tipa zemljita, od roka setve, kao i od stanja vlage zemljita u vreme setve. Na teim zemljitima,pri povoljnim uslovima vlanosti i setvom u optimalnom roku setva treba da je neto plia(3-4 cm), dok setva u suvo zemljite lakeg mehanikog sastava i u kasnijim rokovima setve treba biti neto dublja(4-5 cm).

Savetodavac za ratarstvo, Joka Miodrag dipl.ing.

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

2. Fenoloke faze razvia kod penice

Bubrenje i klijanje, nicanje i ukorenjavanje Penica u toku vegetacije prolazi kroz odreene fenoloke faze razvoja,. Poetne faza razvoja penice su: bubrenje i klijanje zrna, nicanje i ukorenjavanje. 1. Klijanje Da bi zrno penice poelo da klija ono mora biti obezbeeno dovoljnom koliinom vlage, toplote i vazduha . Ukoliko imamo veu vlanost zemljita zrno e bre bubriti pri istoj temperaturi. Uticaj na brzinu upijanja vode od strane zrna ima i temperatura. Vea temperatura skrauje broj dana upijanja vode, tako da pri temperaturi od + 24 stepena celzijusa zrno pet puta bre bubri nego pri istoj vlanosti i temperaturi od + 4 stepena celzijusa ( S. Jevti ) Visoka temperatura nije uvek faktor koji ubrzava bubrenje jer pri niskoj vlanosti a visokoj temperaturi zrno usporava ili moe prestati da upija vodu , a u nekim sluajevima zrno poinje gubiti vlagu koju je upilo. Pored ovih faktora na usporenost ili prestanak bubrenja moe dejstvovati i vea koncentracija soli u zemljitnom rastvoru, vea doza mineralnih ubriva uneti pred setvu.. Zrno penice pod uticajen vode koju je upilo, temperature i pod dejstvom fermenata koji pripremaju hranu za klicu , klica poinje da raste, korenak klice probija omota zrna a zatim i primarno stabaoce i izlaze napolje. Posle klijanja korenak se izduuje i pojavljuje se prvi par bonih klicinih korenia a istovremeno svoju veliinu uveava i primarno stabaoce. Na brzinu klijanja utie vlanost i temperatura. Klijanje zrna se deava i na

temperaturi od + 2 stepena celzijusa, ali jako usporeno, dok na viim

temperaturama klijanje je bre. Temperatura via od + 24 stepena celzijusa nepovoljno deluje na klijanje semena. Pri visokoj temperaturi i visokoj vlanosti stvaraju se uslovi za razvoj raznih gljivica i bakterija koje povreuju ili ak unitavaju klicu. Najpovoljinija teperatura za klijanje je +12 do + 19 stepeni celzijusa. ( S. Jevti ). Potrebna suma temperature za klijanje je 50 60 stepeni celzijusa pri vlanom zemljitu. 2. Nicanje.

Zahvaljujui rezevnim materijama u semenu, klijanac raste i pojavljuje se na povrini zemljita prvo u vidu iljka (koleoptil) iz koga izlazi kasnije prvi zeleni list. Uloga koleoptila je da probija sloj zemljita, da sauva prvi list od direktnog dodira sa zemljitem i da ga zatiti od moguih bolesti. Duina koleoptila je promenljiva I uglavnom zavisi od duine I intenziteta osvetljenja. Ukoliko je dubina setve vea koleoptil je dui. Sa poveanjem temperature vazduha i produenim danom listovi se uveavaju, najasnije razlike u veliini listova uolive su kod penica koje su dobro ishranjene . Period vremena od setve do nicanja varira u zavisnosti od vlanosti zemljita, temperature zemljita I dubini setve. Pri vlanom zemljitu period setva nicanje je tesno vezana sa temperaturom, ukoliko je via temperature ovaj period je krai i obrnuto. Produenost perioda setva nicanje nastaje u poetku usled nedostatka vlage, a kasnije usled nedovoljne temperature Otimalno vreme setve ozime penice je pri temperaturi vazduha od 14-17 stepeni celzijusa . Sa kasnijom setvom produava se vreme od setve do nicanja usled pada srednih dnevnih temperatura, ali ukupna

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

suma aktivnih dnevnih temperatura za nicanje ostaje ista. 3. Ukorenjavanje Porast i razvie ila i ilica korenovog sistema nazivamo ukorenjavanje. Koren penice u prvo vreme raste bre od nadzemnog dela. Kliini korenovi do faze tri lista dostiu dubinu od oko 60 cm. Raspored mase korena je nejednak, uglavnom oko 70 % od ukupne mase korena nalazi se u dubini od 0-40 cm. (S. Jevti) Dubina oraninog sloja je od velikog znaaja za bolje ukorenjavanje i dublje prodiranje korenovog sistema. Pravilna koliina unetih mineralnih ubriva poboljava ukorenjavanje i poveava masu korena.

Slika 2. Penica

Imajui u vidu navedene faze razvoja penice, faktore koji utiu na pravilan rast i razvoj, jako je vano setvu obaviti u optimalnom roku i primeniti dobru agrotehniku, jer samo takva penica koja ima obezbeene sve uslove i ima dobar poetni start, moe dati visoke prinose i dobar kvalitet zrna.

Savetodavci: Dipl.ing.Euen Baba Dipl. Ing Boidar Plea

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

II STOARSTVO
1. Proizvodnja vrake unke
1. Izbor sirovine Svinje belih mesnatih rasa ive mase iznad 130 150 kg. 2. Klanje i obrada Postupak sa ivotinjama uz potovanje dobrobiti (bez grube sile, udaranja, upotrebe gonia). Omamljivanje kljeta naneta pravilno (ne dodirivati kljetima mesta na trupu but, lea itd., niti osetljiva mesta na glavi oi, ui, itd.). Iskrvarenje to je mogue pre posle omamljivanja (najkasnije 30 sekundi od omamljivanja). urenje i skidanje dlaka po uobiajenoj proceduri. Evisceracija najvie 30 minuta posle klanja. Obaviti veterinarski pregled trupovi moraju biti upotrebljivi za javnu potronju. 3. Ohladiti trupove na uobiajeni nain, 4. Obrada buta Sve buteve obraditi na isti nain. But je sa kolenicom bez nogice. Vadi se krsna kost i but obrauje tako da od acetabuluma bude ostavljeno jo etiri santimetara mesa i potkonog masnog tkiva. But je sa slaninom, uredno oblikovan, bez zaseka i delova koji vise. Kolenica se ne proseca. 5.Soljenje suvo, morska so, beli luk mleven, tucan, prah. 6. Odsoljavanje Zabeleiti duinu odsoljavanja (24 sata) i izmenu vode (jedna izmena). Odnos voda : meso = 2 : 1. Posle zavrenog odsoljavanja oprati but toplom vodom.

Slika 3. Vracka unka

6.1. Dimljenje Posle pranja okaiti but u punici da se ocedi 24 sata, dimiti 7-8 dana bukovim strugotinama sa dodatkom ploda kleke ( 300 gr. Na 10 kg bukove trine ) Temperatura dimljenja ne sme da bude iznad 35 0C. 6.2. Zrenje suenje Podesiti cirkulaciju vazduha u zavisnosti od temperature i vlanosti. 7. Opisati proizvodne uslove kod svakog proizvoda: prostoriju za soljenje, sudove za soljenje stolove punicu dimenzije, udaljenost loita od buteva prostoriju za zrenje dokumentovati fotografijama.

Tim za izradu brenda Vraka unka Dipl.ing. Zoran Rajkovi Dipl.ing. edomir Lukaev

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

III ZATITA BILJA

1. Zatita useva i zasada od glodara mladih

Kategorije brojnosti poljskih mieva Apodemus silvaticus 1.Vrlo niska brojnost manje od 10 rupa ha-1 2.Niska brojnost od 50 do 500 rupa ha-1 3.Srednja brojnost 500 do 2000 rupa ha-1 4.Vrlo visoka brojnost 2000 do 10 000 rupa rupa ha-1 Zatitu useva ili zasada uraditi kada je brojnost glodara prelazi 50 rupa na jednom hektaru (kategorija 2) na isti nain kao za poljsku voluharicu. Suzbijanje hrka se vri ako se utvrdi prisustvo 2 na jednom hektaru. Od rodenticida efikasni su gotovi mamci na bazi bromadiolona, varfarina, hlorfacinona, cink fosfida. Primenjuju se prema preporuenim koliinama datim u uputstvu proizvoaa. Gde je mogue treba koristiti hemijske mere borbe, odnosno rodenticide, uz veliki oprez da do mamaka ne dou druge ivotinje u polju. Hemijske mere borbe treba primenjivati struno i uglavnom na neokopavinama luceritima i strnim itima koja su najee arite za prolene useve. Na ostalim njivama gde su bile okopavine oranjem se razoravaju legla i kanali glodara i na taj nain ometa njihov prelazak na neokopavine. Inae, poznato je da su to migratorne vrste i da se sele sa hranom. Zatim treba blagovremeno odnositi letinu s njiva i spreiti im dostupnost hrani. Za smanjenje populacije glodara vano je preventivno delovanje. Ako se u toku zime opaze tete od glodara, rodenticidima treba suzbijati tzv. inicijalne populacije. To su zimske populacije iz kojih se razvijaju prve prolene populacije. Zec je najkrupniji glodar naih krajeva. Najveu tetu nanosi mladim sadnicama tokom zime.. Zatita od zeeva se svodi na mehaniku i malim delom na hemijsku. Neophodno je stablo omotati zatitnom 7

Dugotrajni suni period tokom jeseni uticao je na kasniju setvu ozimih kultura. Ovakvi uslovi uticali sun a primenu redukovne obrade zemljita za setvu to e imati za posledicu povoljne uslove za razvoj glodara. Vreme je za pregled lucerita, parcela pod strninama, uljanom repicoma i rasadnicima. U toku zime glodari se koncentriu na luceritima, utrinama, u rasadnicima. Od glodara kod nas tete priinjavaju poljska voluharica (Microtus arvalis), poljski mi (Apodemus silvaticus), vodena voluharica (Arvicola terestris) hrak (Cricetus cricetus). Takoe u mladim rasadnicima tete priinjavaju i zeevi. Naroito su este voluharice, koje su aktivne tokom itave godine. tete priinjavaju i u rasadnicima, jer u nedostatku hrane unitavaju koren mladih sadnica. tete koje mogu priiniti navedene tetoine mogu biti znaajne. Zbog toga mora se uraditi vizuelni pregled useva i zasada, ukoliko se utvrdi prisustvo glodara iznad kritinog broja neophodna je primeniti mere zatite primenom odgovarajuih rodenticida. Kategorije brojnosti poljske voluharice Microtus arvalis 1.Vrlo niska brojnost manje od 10 rupa ha-1 2. Niska brojnost od 10 do 500 rupa ha-1 3.Srednja brojnost 500 do 5000 rupa ha-1 4. Vrlo visoka brojnost 20 000 do 50 000 rupa ha-1 Mere zatite useva i zasada se preporuuju ako je brojnost glodara preko 500 rupa na jednom hektaru, stavljanjem rodenticida u otvore aktivnih rupa. Otvore nakon primene rodenticida zatvoriti kako bi spreili trovanje divljai u prirodi.

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

mreom dovoljne visine. Stable se mogu zatiti i perforiranim folijama, jutenim vreama, stabljikama suncokreta i kukuruza i dr. Preparati za prskanje su na bazi ribljih ulja, koja deluju kao repelenti.

2. THRIPS TABACI tetoina kasnog kupusa

Obilaskom terena ove jeseni zapazili smo neobina oteenja na glavici kupusa kod nekih poljoprivrednih proizvoaa. U pitanju su kasne sorte kupusa i pre svega domaa, autohtona sorta. Spoljanjost glavice kupusa imala je izgled raste zaprljanosti, a slino je bilo i dalje, meu unutranjim listovima. Ovo je jako smanjilo trinu vrednost proizvoda i umanjilo prihod od prodaje. Ve na prvi pogled videlo se da oteenja podseaju na tete od tripsa na paprici ili na pupoljku od rue. Daljom analizom, odvajanjem listova kupusa, pronala sam ive jedinke trpsa, to je moju sumnju i potvrdilo. Prema literaturi kupus napada polifagna vrsta Thrips tabaci.

Slika 4. tete na usevima od glodara

Savetodavci: Mr Divna Mari Dipl.ing.Dragan Stefanovski

Slika 5. Pronaena jedinka tripsa izmeu listova kupusa

Opis tetoine i nain ivota: Thrips tabaci Duvanov trips/ pripada insekatskom redu Thisanoptera, familija Thripidae. Imago je vretenastog tela duine oko 1 mm, slamasto ute do smee boje. Krila su uzana i po obodu obrasla resama .Larve su beskrilne, ukaste boje. Ima vie generacije godinje. Prezimljava u stadijumu imaga u povrinskom sloju zemljita.Rano u prolee imaga se aktiviraju i prvo naseljavaju razne korovske biljke a potom prelaze na gajene. Razvoju tripsa pogoduje tempertura od 25 do 27C i rel.vlanost vazduha 65%. 8

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

Znaaj i tetnost: Prenamnoenje i tetnost od tripsa jako su izraene u godini sa veoma toplim i sunim periodima tokom leta, to je bio sluaj ove godine. Osim toga, nepotovanje plodoreda, prisustvo korova u usevu ili okruenju, takoe pojaavaju tetnost korovskim ili drugim gajenim biljkama u okruenju. tetu ine imago i larve tripsa sisanjem biljnih sokova iz lista, pri emu na mestima uboda nastaju kvrice, odnosno plutasto tkivo nepravilnog oblika. Izgled oteenja moe imati razliite varijetete. Znaaj ove tetoine naroito je izraen u zadnjih 15 godina.

3. Krukina buva Psylla pyri

Podaci govore da je ak 70% zasada kruke u svetu iskreno zbog teta koje ine krukina buva i bakteriozna plamenjaa jabuastog voa.to je intenzivnija proizvodnja prisutna u zasadu,tj. Intenzivno ubrenje, navodnjavanje, rezidba tada su i problemi sa krukinom buvom vei vie polae jaja, bre se razmnoava, proizvodi vie medne rose i postaje ograniavajui faktor u proizvodnji. Od vie vrsta krukinih buva najrasprostranjenija je obina krukina buva Psylla pyri. Ona je monofag hrani se iskljuivo na kruci.Godinje ima 5 i vie generacija,a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja zasada. To je tetoina intenzivne proizvodnje,u suprotnom u naputenim zasadima nema ni krukine buve.tete ine larve koje se hrane siui sokove iz biljke.Javljaju se u vidu kolonija I ishranom mogu izazvati potpuni zastoj rasta.Proizvode obilno mednu rosu i to su indirektne tete koje znaju biti veoma znaajne zbog toga to se na mednoj rosi razvija gljiva aavica.Razmnoavaju se jajima koja polau u velikom broju.Svee poloena jaja su mleno bele boje,potom svetlo uta,u daljem razvoju dobijaju tamno utu boju i pred piljenje su tamno uta sa vidljivim ocelama.Krukina buva ima dve forme imaga:zimska koja su crvenkaste boje i letnja,zelene boje.

Slika 6. Oteena glavica kupusa

Mere suzbijanja: Napad duvanovog tripsa moe se smanjiti : *Redovnom obradom zemljita, plodoredom i suzbijanjem korova. *Setvom otpornih hibrida *Postavljanjem plavih lovnih ploa u usevu radi evidentiranja poetka pojave i brojnosti tripsa. *Potapanjem rasada kupusa pre rasaivanja u rastvor preparata na bazi imidakloprida *Ukljuiti u folijarnu insekticidnu zatitu I preparat na bazi a.m. spinosad. Savetodavavc: Petrovi Darinka, dipl.Ing.

Slika 7. Psylla pyri imago

Imaga su od 2,5-2,8mm. Prezimljavaju u kruicima ispod kore stabla,opalog lia i u rano prolee kada su temperature ve oko 9

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

5C pojavljuju se i zapoinju ishranu. Polaganje jaja zapoinje na temperaturama iznad 10C. Jaja koja polau u rano prolee su smetena na vrnim pupoljcima,u grupama. Potom se jaja mogu nai na vrnim letorastima i tokom leta kada su temperature iznad 25C, enke polau jaja na naliju pa i licu lista.Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok sokova a to su vrni letorasti u pazuhu listova ulaze i u cvetove, aice plodova.

Slika 8. Kolonija larvi krukine buve

Larve lue mednu rosu koju naseljavaju gljive aavice i utiu na smanjenu fotosintezu i bitno utiu na kvalitet plodova. U suzbijanju krukine buve veoma vanu ulogu imaju agrotehnike mere. ta se moe uiniti da bi se izbegla situacija u kojoj je krukina buva ne zaustavljiva? Pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu, uravnoteiti mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno. Ovo su sve mere koje doprinose da nema previe intenzivnog prirasta na stablu. Meutim,ni eljeni prinosi se ne mogu ostvariti ako se redukuju sve ove mere,pa je hemijsko suzbijanje najee i osnovna mera borbe. Korekcija brojnosti se vri prvo u jesen ako se u kruiku registruje 50 i vie imaga na 100 otresanja. Tada se pre pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog opadanja lia primenjuju preparati na bazi piretroida kao to su Talstar 10 EC, Fastac 10 EC, Decis 2, 5EC, Fury 10 EC I drugi. U januaru I februaru mesecu kada dnevne temperature budu 5C i vie primenjuju se bela ulja. Bitno je primeniti ih pre polaganja jaja jer je njihov osnovni

zadatak da zamaskiraju miris kruke ime se krukina buva dovodi u zabunu gde treba da poloi jaja. Registrovano je vie preparata za tu namenu: Belo ulje,Galmin,Crveno ulje i dr. Na poetku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja I piljenje larvi da bi se odredio moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego to krukina buva formira kolonije i pone sa luenjem medne rose. U vreme masovnog piljenja larvi primenjuju se sa uspehom preparati na bazi aktivne materije abamektin:Vertimec 018-EC, Abastate i Voliam targo 063 SC (koji ima osim abamektina jo jednu aktivnu materiju). Treba znati pri primeni da se ova aktivna materija brzo razlae na viim temperaturama.Zato se njemu mogu dodati mineralna ulja u koncentraciji od 0,25% Belog ulja,za produenje trajanja preparata (perzistentnosti). Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-14 dana zbog razvuenog perioda piljenja larvi. Ako postoji u zasadu intenzivan prirast,tada u drugoj polovini leta,krajem jula i u avgustu mesecu, moe populacija krukine buve da se jako povea. Iz tog razloga je odravanje brojnosti na poetku vegetacije od presudnog znaaja kao i ne preterano ubrenje i navodnjavanje kruika. Dipl. ing Vesna Jovani

10

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

IV AGROEKONOMIJA
1. Mrea podataka o raunovodstvu na farma
Koncept Mrea podataka o raunovodstvu na farma (engl. Farm Accountancy Data Network - FADN) uspostavljen je u EU jo 1965.god., kada su odlukom Vea 79/65 utemeljene pravne osnove za organizaciju mree. Koncept se sastoji od FADN godinjih istraivanja, koje provode institucije osnovane unutar svake drave lanice EU, a koje se temelje na prikupljaju knjigovodstvenih podataka sa odabranih poljoprivrednih gazdinstava.

Prilikom prikupljanja podataka potrebno je osigurati da odabrani FADN uzorak poljoprivrednih gazdinstava odraava razliitost proizvodnje u pojedinom podruju. Zato se FADN populacija definie prema tri kriterijuma: 1. tipu poljoprivredne proizvodnje 2. ekonomskoj veliini poljopriv. gazdinstva 3. regionalnoj pripadnosti poljoriv. gazdinstva Poljoprivredna gazdinstva kao FADN uzorak biraju se prema selekcijskom planu odabira koji garantuje reprezentativnost uzorka.Svrha mree je prikupljanje knjigovodstvenih podataka radi dobijanja informacija o prihodima i uincima poljoprivrednih gazdinstava. Trenutno je u EU FADN 25 ukljueno oko 80.000 gazdinstava, koji predstavljaju populaciju od oko 5.000.000 poljoprivrednih gazdinstava u 25 drava lanica EU. Time je pokriveno priblino 90% ukupno obradivih povrina i oko 90% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Oekuje se da e EU FADN 27, (koji ukljuuje Bugarsku i Rumuniju) predstavljati oko 6.400.000 poljoprivrednih gazdinstava. Prikupljene informacije, za svaki uzorak poljoprivrednog gazdinstva, ukljuuju priblino 1000 varijabli koje je odredila FADN Agencija (Liaison Agencies). Varijable su opisane u upitniku Poljoprivredni prihod koji ukazuje na:

Slika 9. FADN sistem

Podaci prikupljeni FADN istraivanjem predstavljaju jedini izvor mikroekonomskih podataka sa poljoprivrednih gazdinstava. Poljoprivredna gazdinstava koja uestvuju u FADN istraivanju biraju se na osnovu plana uzorkovanja (Selekcijskog plana) i ona koja se obzirom na svoju veliinu mogu smatrati komercijalnim. Primenjenom metodologijom tei se ka dobijanju reprezentativnih podatka prema tri kriterijuma: regiji, ekonomskoj veliini i vrsti poljoprivredne proizvodnje. Glavni korisnik analiza temeljenih na podacima iz FADN je Europska komisija, dok se podaci mogu pronai u bazi standardnih rezultata.

Fizike i strukturne podatke kao to su lokacija, prinosi, broj grla stoke, radna snaga itd. Ekonomski i finansijski podaci, kao to je vrednost proizvodnje razliitih useva, zalihe, prodaja i nabavka, cena proizvodnje, imovina, obaveze, proizvodne kvote i subvencije, ukljuujui i one koje su povezane s Merama 11

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

zajednike poljoprivredne politike (CAP) Standardni rezultati su statistiki izvetaji izraunati iz prikupljenih podataka poljoprivrednih gazdinstva, a koje Europska komisija periodino priprema i objavljuje. U njima su precizno opisani ekonomski pokazatelji poljoprivrednih gazdinstava po razliitim segmentima na celom podruju EU. Odgovornost za prikupljanje podataka sprovoenjem FADN istraivanja lei na FADN agenciji (Liaison Agencies) pojedinih drava lanica EU. One mogu zaposliti osoblje koje obilazi odabrana poljoprivredna gazdinstva i prikuplja podatke ili mogu sklopiti ugovor o obavljanju posla s raunovodstvenim firmama, fakultetima, zadrugama poljoprivrednika ili drugim organizacijama. Jedno istraivanje pokriva period od 12 meseci, a svi prikupljeni podaci strogo su povjerljivi. Zakonodavstvo FADN-a sadri odredbu kojoj stoji da se sa podacima vezanim za pojedino poljoprivredno gazdinstvo postupa s najviim stepenom tajnosti. Iz toga proizlazi da su podaci o pojedinim poljoprivrednim gazdinstvima dostupni jedino Optoj upravi za poljoprivredu Europske komisije. Objavljuju se samo zbirni podaci vezani za grupu poljoprivrednih gazdinstava kao i gazdinstva unutar regija i lanica EU. Uspostavljanje mree podataka na farmama u Republici Srbiji zapoela je 4. Oktobra u okviru IPA 2010 programskog ciklus. Primenu projekta u Srbiji izvrie ekspertski tim iz Danske, Francuske i Slovenije, zajedno sa institucijama (IPN u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet Zemun, kancelarije savetodavnih slubi) i sa odabranim individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, a sve u cilju efikasne i potpune primene FADN

koncepta. Time e se ispuniti jedan od bitnijih preduslova za pristup EU, kada je re o oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Savetodavac: Dipl.ing. Huanita Milutinovi

12

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

V INFORMATIKA
1. Korienje besplatnih uslunih programa
Rad na raunaru najee pretpostavlja korienje raznih programa da bi se dolo do eljenog rezultata (na primer realizovanog dokumenta, obraene tabelarne kalkulacije, napravljene prezentacije, otvorene Internet stranice, poslate e-mail poruke, itd...) Usluni programi su programi koji se koriste da bi rad na raunaru uinili korisnijim, prijatnijim i efikasnijim. U tom smislu preporuujemo sledee besplatne uslune programe; -Program za gledanje i obradu slika IrfanView (moe se skinuti sa http://www.irfanview.com/) . Program zauzima otprilike 1.5 Mb i ima jednostavan korisniki interfejs. Lak je za korienje i brzo otvara eljene slike. Nema puno naprednih opcija, ali je sasvim dovoljan za osnovne operacije nad slikama (menjanje dimenzija, rezolucije, kopiranje, brisanje...) -Program za rezanje CD, DVD i Blue Ray diskova Ashampoo Burning Studio 6 Free (link za skidanje http://www.ashampoo.com/en/usd/fdl). Instalaciona verzija ima oko 17 Mb. Izdvajamo sledee opcije: Rezanje fajlova i datoteka, Rezanje muzike i filmova, Kopiranje celih CD, DVD i Blue Ray diskova, brisanje pii-brii diskova. Nakon izabranog reima rada pristupa se biranju fajlova i datoteka koje e biti upisane na CD, DVD ili Blue Ray disk. Program ne zauzima puno resursa, na modernijim konfiguracijama ne dolazi do usporenja rada raunara. -Program za otvaranje .pdf fajlova Foxit Reader (http://www.foxitsoftware.com/Secure_PD

F_Reader/). Download verzija za instalaciju zauzima oko 14 Mb. Foxit Reader je program za otvaranje, pregled i tampu bilo kog .pdf dokumenta, a krase ga sledee osobine: zauzima malo prostora na disku, brzo otvara i radi sa .pdf fajlovima, to je posebno vano za dananje prenosive ureaje i nudi poprilian broj opcija. Mogu se dodavati beleke, popuniti formulari i deliti informacije sa drutvenim mreama. to se sigurnosti tie, Foxit Reader omoguava bezbrian rad zbog onemoguavanja pristupa malicioznih virusa i prua platformu za sigurnu proveru digitalnog potpisa za razmenu elektronskih dokumenata bez stavljanja korisnika u rizine situacije zbog falsifikovanih dokumenata. -Program za otvaranje video-zapisa GOM Player (download sa http://www.gomlab.com/eng/GMP_downl oad.html). Instalaciona verzija zauzima oko 9 Mb i ukljuuje mnogo kodeka (XviD, DivX, FLV1, AC3, OGG, MP4, H263 i vie). Jedan je od najmanje zahtevnih programa za putanje video zapisa to se tie hardverkih resursa. Program podrava veinu formata za video zapis (AVI, MPG, MPEG, DAT, WMV, ASF, ASX), kao i podrku za DVD format. GOM Player podrava i titlovanje sa SMI, SRT, RT i SUB (sa IDX) fajlovima. Moete naznaiti ivice, lokaciju, dimenzije, font, rezoluciju i druge parametre. Mogua je sinhronizacija titlovanja u sluaju neusaglaenosti zapisa i titlovanja. S druge strane mogue je podesiti i parametre slike, menjati kontrast, svetlost i zasienje boja. Savetodavac: magistar tehnikih nauka Roman Magda

13

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

VI LABORATORIJA
1. Znaaj azota u biljnoj proizvodnji
Kao to je poznato, ponaanje i delovanje azota u zemljitu se znatno razlikuje od ponaanja i delovanja fosfora i kalijuma. Dok se fosfor i kalijum vrsto vezuju za zemljite azot je podloan migraciji i isparavanju (volatilizaciji) jer se ne vezuje vrsto za zemljite. Zato je njegova primena mnogo sloenija. Ovde se prvenstvenu misli na primenu rezidualnog mineralnog azota (N-min metodu), o emu e vie rei biti drugom prilikom. Od ukupno primenjinih makroelemenata u obliku mineralnih ubriva azotu procentualno pripada najvie preko 60 %.

Zato se porebna koliina azotnih ubriva za vegetacioni period daje u vie faza ( obroka ) dva ili vie, to naroito vai za ozime useve. Najee dinamiku primene azotnih useva nije mogue unapred predvideti pa se primena istih prilagoava stanju useva i vremenskim prilikama. U principu dobro stanje useva i povoljne vremenske prilike omoguavaju primenu manji doza azotnih ubriva, dok nepovoljne vremenske prilike i loije stanje useva iziskuje primenu veih koliina azota. Meutim, u praksi ovo zavisi od ekonomskih mogunosti poljoprivredih proizvoaa. Takoe, za odreivanje doze azota u obzir treba uzeti i predusev i primenu ubriva pri njegovom gajenju, kao da li je predusev lucerka ili soja (azofiksacija). Na snabdevanje useva azotom utie i sadraj humusa kao i reakcija zemljita. Meutim, najpouzdaniji nain za utvrivanje optimalnih koliina azota za ubrenje pojedinih useva su odgovarajui ogledi. Oni se , po pravilu, izvode sa svaki agroekoloki rejon posebno, uzimajii u obzir njegov mikroklimat i druge uslove. Generalno, mere za racionalnu primenu azota mogu se svesti na: 1. Ne primenjivati vie azota nego to su potrebe 2. Ne ubriti bez uraene analize zemljita 3. Ne primenjivati vie od 170 kg/ha azota iz organskih ubriva u toku jedne godine 4. Azotna ubriva ne primenjivati u toku zimskih meseci od novembra do februara

Slika 10. Azot najznaajniji makroelemenat u biljnoj proizvodnji

Pri odreivanju doza azota uzimaju se, pre svega, potrebe pojedinih gajenih biljnih vrsta, visina oekujuih prinosa u skladu sa genetskim potencijalom gajene biljne vrste, a zatim i vremenske prilike (padavine, vetrovi, temperatura), a potom i sadraj azota u zemljitu i njegove druge osobine. Vremenske prilike su od izuzetnog uticaja na dinamiku kretanja azota u zemljitu, tako i na dinamiku usvajanja azota od strane biljaka.

14

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

5. Ne primenjivati na zbijenom, zabarenom i smrznutom zemljitu, ili zemljitu pokrivenim snegom u blizini vedenih tokova -10 m ili bunara -50 m 6. Stajnjak uvati na parceli ili zemljitu na kome nema nikakvih kultura. 7. Ostavljati 10 m netretirane povrine do otvorenog vodenog toka 8. Prilikom transporta ne prosipaj stajnjak 9. Proveriti da li ima zagaenja u vodenim tokovima blizu parcela 10. Stajnjak uneti (inkorporirati) u zemljite to pre 11. Napraviti I drati se Plana upotrebe azotnih ubriva 12. Uvek konsultovati savetodavnu slubu.

Dipl. hem. ivomir Petrovi

15

Bilten Agrozavod Oktobar

2011

RURALNI RAZVOJ
1. Preduzetniki potencijali u ruralnim oblastima
Jadna od bitnih aktivnosti savetodavnih slubi je svakako aktiviranje preduzetnikih potencijala u ruralnim oblastima kroz diverzifikaciju i usmeravanje poljoprivrednika na nepoljoprivredne delatnosti kroz podrke osnivanju i razvoju malog preduzetnitva. Razvoj preduzetnitva bi se temeljilo na inovativnim programima iskoritavanja konkurentnih prednosti ruralnih oblasti (npr. tradicionalna znanja sirovine, ivotna sredina itd.). Razlog za favorizovanje diverzifikacije ruralne ekonomije u okviru podsticaja za ruralne oblasti ogleda se u rastereenju poljoprivrede i razvoju odrivih oblika kombinovanog farmerstva ili/i za razvoj nepoljopirvrednih delatnosti i posebno razvoja lokalnog trita za poljoprivredne proizvode kroz razvoj tercijarnih delatnosti kao i povezanost investicije ili aktivnosti za poeljne vrste ekonomskih aktivnosti u predmetnom podruju. Podsticaj bi trebao da bude posebno usmeren na inicijative udruenih umara i poljoprivrednika i partnerske inicijative izmeu gazdinstava, udruenja i javno-privatnom partnerstvu. U smislu poboljanja uslova ivota u ruralnim oblastima i ubrzanja razvoja ruralne ekonomije su pored navedenog, potrebne sledee akcije: - jaanje lokalne samouprave za poslove podrke ruralnom razvoju - izgradnja lokalnog partnerstva i saradnje na svim nivoima - izgradnja decentralizovanog sistema podrke ruralnom razvoju kroz jaanje i umreavanje savetodavnih slubi, nevladinog sektora i kroz partnerstvo izmeu javnog i privatnog vladinog i nevladinog sektora - podrka izgradnji i primeni lokalnih razvojnih strategija (koje bi se trebale temeljiti na lokalnim potrebama i koje bi trebale proistei iz lokalnih potencijala). U tom smislu u okviru strategije ruralnog razvoja EU, definisan je LEADER kao etvrta osa i predstavlja mogunosti za inovativno upravljanje kroz lokalno bazirani pristup tzv. odozdo-na gore u ruralnom razvoju.

Dipl.ing Sneana Kremi

16