Milovan ilas

POSTOJI IZLAZ IZ KOMUNIZMA

Nekoliko rei kao dopunu uz Petranovievo izlaganje, koji za razliku od mene tvrdi da je Centralni komitet radi bezbednosti doao u Srbiju. Imam Petranovieva proirena objanjenja koja se svode na to da su uslovi u Srbiji za borbu bili najpovoljniji. Moje izlaganje je bilo kratko pa sam samo spomenuo bezbednije uslove, a samo po sebi se razume da su najbezbedniji i najpovoljniji za borbu. Naime, sve do 22. juna, do napada na Sovjetski Savez, nas komuniste Nemci uopte nisu dirali. Ni Nemci ni policija. Policija je bila razvaljena, tek su je Nemci organizovali. Od 22. juna, ba tano sa 22. junom, poinju ranije pripremljeni hajka i lov na komuniste. U Hrvatskoj, pak, administrativni poredak bio je konsolidovan odmah posle dolaska ustaa. Ustae su ga nasledile netaknutog od Banovine Hrvatske, dok je u Srbiji ceo dravni aparat bio razvaljen. Otuda su uslovi bili povoljniji u Srbiji. Da ne ulazim u povoljnije politike uslove - u opoziciono antiokupatorsko raspoloenje naroda o kojem je Petranovi govorio, a i ja sam to pomenuo. Nego, poto smo ve na savremenim temama, osvrnuo bih se samo na ono to je danas esto u modi uporeivanje faizma i komunizma. I danas se polazi od stanovita da je hitlerizam reakcija na komunizam. To naprosto istorijski nije tano. Sve komponente nacizma imamo u viljemovskoj Nemakoj - univerzitete koji predaju rasizam, koji propovedaju viu rasu - nemaku. Sve komponente hitlerizma nalaze se pre komunizma - imamo u vidu lenjinski komunizam. Razume se, Hitler je bio protiv komunizma - to je bio jedan vrlo vaan motiv u njegovoj ideologiji, u njegovim ratnim i drugim zamislima i inovima. Ali nije to za Hitlera najvanije. Antikomunizam je njemu u najveoj meri sluio kao zamka za Zapad, da uspava Zapad radi svojih zavojevakih planova i, dakako, da iskoristi antikomunistiku pomamu. Glavni cilj je njemu bio rasizam, odnosno konkretno, osvajanje teritorija na Istoku:pretvaranje Slovena u robove. U vezi s tim - neu da govorim o mediteranskom komunizmu, jer on je neto sasvim drugo od nacizma. Vano je uoiti da kod nacizma nema razlike izmeu programa i prakse: kad Hitler proklamuje da treba eliminisati Jevreje i Slovene pretvoriti u robove - on to radi. U nacizmu nema disidenata. Sasvim je druga stvar sa komunizmom. U komunizmu ima mnogo humanistikih crta. Naroito, na poetku i pre vlasti, kod Marxa - o tome bi profesor Tadi mogao vie od mene da kae. Zato se u komunizmu stalno javljaju jeretici i demokratske struje, koje je Staljin bezmalo uspeo da ugui. Iz toga izvodim zakljuak da iz nacizma nema izlaza. Nacizam mora biti uniten. Nema drugog izlaza. Iz komunizma, pak, vidimo da ima izlaza, mada ne znai da nee zahtevati nove rtve, nove tekoe - to je drugo pitanje. Ulazimo u novu epohu, u novi poredak.

Prema tome, mogli bismo zakljuiti da su slinosti izmeu nacizma i komunizma spoljne i, eventualno, u nekim metodama netolerantnosti prema protivnicima