Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Hsin Hsin Ming Osho Rajnesh

    Uploaded by

    Azra Plese Dzakulic
    176 views171 pages
    duhovni rast i samospoznaja

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    duhovni rast i samospoznaja

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    176 views171 pages

    Hsin Hsin Ming Osho Rajnesh

    Uploaded by

    Azra Plese Dzakulic
    duhovni rast i samospoznaja

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 171
    i sama rekuraivnast mist kurakteris: Lida za istodajadka -krudenja- oko objekta, ‘a raclikus or xapadnjatke pravolinijske lo- gike i frontaliog stila napada na problem. ‘mode a da ne otkrije svojim porate éude him sukusons prisustvo jednog nekto dew ‘mom potetku, veé u prvo) retenici ~ Bog je sveta lads — ponavlja xe uporno i opet kroz Bitay tekst, podseéajuéi svojom repetitiv- rnoléu na sakralne istoénjatke tekstove. Da nije ovih asocijacija, ditalac bi se oseéao po- nnukenim da povite: »Dobro, shvatili smo! "Bog je sveta lai’, “‘trostruki svet je iluzija’, “tragajudi um bi trebalo de i¥éezne!": itd. Da Ii je ova rekurzivna procedura odmotavanja misli koja se, kako jata, poziva na jednos- tavnije verzije svojth teza, trvijalna mani festacija inertnosti tradicijom natopljenog obnjatkog miiljenja, ili pak sludi svesi, odnosno izaziva skrivenije, dublje i znataj- nije vibracije u nama, ostavljamo fitaocima da prosude. Aleksandar Bunaniisé najboljem putu Duan Pajin Tvrdnja da je tekst Hain Asin ming stavljen uw osmom veku i da se otude ne ‘mode pripisati Seng Ts'anu (treéem patrijar- hu ch'ana) koji je Ziveo u Jestom veku, atte sve Sir podriku! nakon istraZivanje Keiji Nisbicanija i Seizan Yanagide (Keiji Seizan, 1974), U jednom od tekstova ranog Sana o¢krivenom u peéinama Tun Huange, -Zapi o uditeljima i ubenicima Lankes (sRecords of the Teachers and Students of the Lanka: u Zen Dawn), 1986: 44) kale se: »On (tj Seng (s'an — DLP.) nije stavio w opticaj ni- kakve spise: poutavao je prisno, u liénom susretu, nije javno Sirio budistidko uéenjee Po naem misljenju ima osnove ne samo da se ospori predainje Seng ts’anovo autor- stvo, nego i ekskluzivno vezivanje ovog tek sta us tradieiju ch’ana. Koliko nam je znano, sam tekst ne samo da je uvazen i popularan u tradieiji zena (uz Prajna-paramita hrda~ Jt to je najbedée recitovan tekst u zenov- skim manastirima) nego je u vibe navrata prevoden na zapadne jezike.” Postoje pet prevoda na engleski. Prvi prevodilac, D.T. Suzuki, objavio je dve verzije svog prevoda {jednu tu Suzuki, 1970; drugu u Conze 1968). Drugi prevodilac je A. Weley (yidi Conze, 1954), a tre6i RH. Blyth (1960). Cetvrti pre- ‘vod natini L-K. Yu (1971) dok je peti prevod sanoniman, a nalazi se u priruéniku objavlje- nom za potrebe zenovskog centra u Roges- teru (Daily chants, 1985). Prvi put sam preveo sa engleskog (koris- tei drugu veraiju Suzukijevog prevoda) ova} tekst 1971. godine. Imajuéi u vidu mnozinu postojedih prevoda inilo se da je bar jedan fd njih (it nekoliko njih) dovoljna osnova i za orbiljnu analizu sadriine teksta i njego- pis. Ui (1999.71) Je aneo miles ds Seng tem mje autor nego da fe amo navodia ta poem in hain ming} Medi, ‘orne Di Bile moguée ako usvojimo da fe on oapisana 1 VII yeka (Seng tan jo Svea u VI ve 2 Slobodan nemutkl proved patinio je 1925 ObesaraeFuuntjebjevio u kasi Zen, der lcbeadige Buddhism in Japan (Cthe) Slobodan prevod-tume= fenj Keit Nohianije mote se andi u Traling Mud and Dripping Water, New Mexico 1988. 1 vib osnovnth ideja. Oslanjajuci se ne svoja skromna rnanja kineskog pokuiao sam taj tutisak da proverim oslanjajuéi se na origi- nalai tekst koji daje Blyth uz svo) prevod. Tspostavilo se da je peti prevod slobodan prevod naBinjen za potrebe zenovskog cen- ta. Od ostala Setiri neki nisu zadovoljavaju- i zhog toga ito se nije vodilo raéuna o teh- nifkim terminima (to je slufaj sa prevodom tha i Yiia. Suzukijev prevod mestimice ted emi Kien deo cht kkog renika (apsolutni um ~ Apsolute Res som}, ali vide bi pripadali, recimo, Hegelovoj filosofiji nego budizmu. Weleyey prevod je veran tekstu ali njemu kao da je manjkalo poznavanje tradicije, posto tehnitke termi- ne prevodi kao kolokvijalne (na primer, s vyrkenu probuenost, u strofi 19, kao Istin- sko Sagledavanje ~ True Pereeption) ito se ne mote kompenzirati upotrebom velikih slova (na primer, umesto »probudenjec, w strofi 21, sMudrost« — »Wisdome). Ts th razloga, da bismo se upustli u ana- lizu teksta bio je neophodno napraviti kon- trolni prevod celog teksta iznova. Izvorno, tekst Hin hain minga koji se nalazi w zbiret Taisho pod brojem 2010, nije podeljen na strofe. leuzev Suzukije ostali prevodioci dr- ial su se toga. U drugoj verzji svog prevoda Suruki je dodao i brojeve strofama u koje je rupisao tekst (uzgred budi refeno, prva verzija njegovog.prevoda izostavlja. éetiri stiha originala, 21-24, tj, stroga 5, kod nje- 2). Da bi nam bilo moguée lakie posivanje na pojedine delove teksta u kesnijoj analizt mi smo takode podelili tekst na strofe, ali donekle drugatije nego Suzuki, Medutim, da bi Gitalac koji Zeli mogao da pravi poredenja, uu desnoj vertikalnoj koloni smo naveli bro- jeve Suzukijevih strofa. Osim toga, ceo tekst ‘smo podelili na osam veGih celina oznagenih rimskim brojevima, ZAPIS 0 VERI U DUH 1 1) Najboli put nije teéake a Samo iskljutuje odabiranje i indvajanje Prestane$ li voleti i mrzeti vets we sam od sebe Olcupi ren dain Rantvojse se nebo 1 zemlje 2) 2a 'da fe nade |. Postvi funja napram odbojost (2) Bio bolest duke 3) Ako ne pronikned tjnu Reskorisue omit mnt Potpunaje kao velita pramina (8 Ber mana, be suviba / eee ne Neme tabvot Dl “i Ne preva iprarnost 115) Nos jednencw gama pele pape ope Zmustavs H delane mirovenom (6 seer eet 6) Dri se samo feng i drugog a Ne shea i jednowt 6 Deootrako ef ometi ee Pratc tspraznost ve so 4 ledime Seo vide eth ml m a 8) Zautav gov, nasi eile pe ene See Pratetjom iboda iegublecd wore 9) Nata ne ohzeni ka trabajos eee Kovilajima u oprarnac - Seo inj wack w nemnenje MIO) Ne tag extn Samo te usd od leita es «0 Se 11) nana Seago frees: 1 dah se gobi bee fs jednogdvojsiva praise Ane uportal jedno 12) jedoodutoosh ema sotenja eee ee a Kd nema ihodeoje nena duba 15) Ke okolnosti weave poi co ay (12) |"? Kad poticayt usahnu okolnosti 14) Zelid Ii znati to dvoje vu 15) Ne dvoji li grubo-tanano Neéel biti za niti protiv put je sveobuhvatan, Nije lak nith toéak Sad uw hitnji, sad u zaostatku Prianjad li neumereno Otiéi 608 u éorsokak [) 17) Dopuitanje vodi spontanosti Suftina niti se gubi niti ostaje Svoju prirodu usaglasi s putem T slobodno idi bez nevolja Zatamnjuje, spuita i kvari Ne valja traéiti duto Zaito dvojiti tude-blisko 19) Sledeéi jedno vorilo Ne odbacuj Sest Gula Ne odbacivati fest Sula Jednako je 20) Mudri fine ne remeteéi alice same sebe sputavaju Stvari nisu razlifite Neznanje vodi izdvajanju 21) Duh goniti duhom Nije lito velika gretka ‘Zbeka ruda mir i nemir Probudenje potire naklonost i 22) Sve suprotnos ‘Vode besmislenim stanovidtima 1 teziti da th dobvatimo 23) Dobitak i-gubitak, jeste i nije Dosta toga jednom zauvek Ako ofi nisu 2atvorene Svi snovi prestaju od sebe VI24) Ako duh ne dvoji Sve su stvari jedna takvost U duboko) sri jedne takvosti Odluéno potri okolnosti 25) Sagledaé li jednakost stvari sh prate su uslovljene poticajima(13) Poticaji su uslovijeni okolnostima Poreklo im je u ispraznosti jednoj Sadrée jednako bezbrojna oblitja 15) 16) Ogranitena glediéta su neodlutna (16) a7) 18) Sputana misao odvodi od istinitog (18) a9) wvrfeno} probudenosti (20) nesklonost Snovi, prividi, evetovi u vazduhu (21) (22) Vratiged se iznova spontanosti Tako kad se potru Ne mogu se vite uporediti __ 26) Kad se to zaustavi nema poticanja Kad potieanje krene nema zaustavijanja ‘Ako oba ne Zine celinu Kako ée5 jednost postiéi 27) Istrali ao kraja Neécd na6i natela ni pravila Usaglasi duh s nepristrasmoSéu Kojom svaki din prestaje 28) Svaka se sumnja otklanja Prava vera ivrsto usaglaiava Nilta vide nije zadriano Nema se ega seéati VII 29) Prazan, prosverlien, samoobasjan Duh ne troti snage Misao je tu beskorisna Cula i oseéanja ne mogu to sameriti 30) U pravoj takvosti podrutja stvari(25) Noma drugog niti xebe S tim da se usaglasié Samo nedvojstvo izrazi 31) U nedvojstvu sve je jednako Nema nigeg iavan Mudei sviju strane Pripadaju tom uéenju 32) To ufenje nije hitno ni odloéno(27) Ianad je Basa i eona Nije tu niti tamo A svuda pred ofima VIIL33) Siéufno { ogromno su jednaki (28) Kad se ivice zabora Ogromno i siéuino su jednaki Granice se ne mogu videti 34) Us biée je nebige Uz nebiée je biée Ako ti nije tako Ne drii se toga 35) Jedno u svemu U svemu jedno Moded li s tim bit Ne brini kako 6e zavrditi 36) Vera u duh je nedvojna (31) Nedvojstvo je vera u duh Kazivanje tu staje Nema tome juée, sutra, danas. (23) (24) (26) 29) (30) 73 Analiza teksta Upprevodenju starih tekstova iz oblast fi- lozofie, religife itd. jedan od osnovnih pro- blema jeste odluka 0 tome koje bi redi tre balo shvatiti kao tehnitke termine, ili = sluéaju da ew istom teketu jedna reé (u na em sluéaju karakter) koristi i kolokvijalno {kao tehni@ki termin ~ odhuiti kada je u pi- tanju jedno, odnosno drugo znaéenje. Ovo je narotito bilo upadljivo prilikom poredenja rarlitih engleskih prevoda Zapisa o veri u duh (Hsin hsin ming), Manjkavost ti pre~ voda potiée ~ kako se ispostavilo ~ pre avega otuda ito prevodioet nisu 0 tome vodili ra~ Buna. Ni Suzubijey prevod nije u tom pogle- du izuzetak, iako ovaj autor spade w najpoz- natij istrazivate zens-ch'ana, kao ni prevod LK. Yaa, kome je kineski maternji jezik, a ‘on sam je autor nekoliko odliénih knjiga 0 ch’anu. Drugi problem u prevortenju jeste sto se i prevodilac shui jezikom u kome tehnidki termini nisujasno razdvojeni od obitnog je- zika nego su Sesto u pitanju iste reti, To se relava na razlifite naéine (koritéenjem veli- kih slova na podetku reds, kurzivom, nagla- avanjem prefiksa ili sufikea divizo tamo de su ovi ve€ dugom upotrebom postali sa- stayni deo reé itd, Jedno od refenja kojem se Gesto pribegava u slutajevima prevodenja kineskih budistidkih tekatova jeste koriiéo- nje sanskriskih termina kao tekniékih, na {sti natin kao Sto sew evropsko} tradiciji ge %i il Acinski termini koriste umesto reéi 4ivog jezik da bi se podvuklo tehniko zna- Benje 1 izbegla dvosmistenost. Znamo da se znavenje razvija upotrebom. Na primer, 28 rei kao fto su »probudenjec ili >prosvetlienjec velika slova koriste samo neiskusni prevodioci, jer je dosadainjom uupotrebom osigurano da u datom kontekstu niko nese pomisliti da je mz o éoveku koji je izaiao iz sna il krofio pod ulitno svetl, Tpak, i ono ato veé vaii kao tehnigki termin lkatkad nas prevari. Za redi kno Sto su Jed novi sPute jol uvek oseéamo izvesns po- tucbu da upotrebimo veliko slovo kako bi bilo jasno da nije reé 6 broju, ednosmo 0 ne- em u vest sa saobracajem. Prilikom korii- Genja redi drugog jezika (na primer, da se ki- nesko fa: prevodi si sanskriskim dharma problem je ito je prevod tada ograniéen na saobraéanje sa osobama iz struke. U datom sluéaju mi smo pribegli reti »stvare jer, mada prenosi malo od rnagenja budistitkog pojma koji stoji ina re8i sdharmae, ipak ona veéem broju Ijudi vide govori nego termin sdharmac Lakota puta Zapis o veri u duh postavija pred nas ne- koliko tefkoce veé w naslovu. Osim kratkih beledki o Seng ts’anui samom tekstu, nisam rmogao naéi neku podrobnija studiju o tome ‘na nekom od evropskih jezika, 5to je donck- le Eudno, buduét da ovaj spade u pornatija ftiva kineskog budizma. Vera (hsin)* w duh (hin) javlja se wnaslovu iu poslednio (36 strofi, Znamo da je u budizmu vera (skt. draddha) bila razlitito shvatana. U ranom budizmu ona se shvata kao edna od pet spo- sobnosti potrebnih za stupanje na ddizma (drugih éetiri su: snaga, prisebnost, usredsredenost i mudrost). Tradicionalno se govorilo da je reé o veri u Budu (personal zovano naéelo probudenja), u budistiéko udenje (dharmu) i budistitku zsjednicu (bude i bodhisatve). Savremeni komentatori jof dele veru na afektivnu (obozavanie, srod- no praksi bhakti u hinduimu), konativnu {na kojo} potiva duhovna snage, viriya) i Kognitivnu (ili racionalnu yeru, koja otkla- ‘ja sumnju u neznanje). U Kini, u tradicii Konfueijanizma nalazimo stav da je »Dobra vers iskrenost. Ona je neodstupivo jedinstvo (duha} ~ F. VucLan, 1983: Il, 40 Zapis 0 veri w duh podviati jedinstvo ii jednost dua, »jednodubnoste (i-hsin)® w strofi 12. Katkad se karakter Asin* (koji ujedno znaéi { sree) injednatava sa sanskrtskim citta, ali je ofito od njega Bireg znasenja, jer Kinezi {kao i mi) nisu imal toliki broj red#a ovo 2 Pore dubs (hain) w uaer tekatynalasimo { va drug Srna pojma: priv (eng u trot “us ens 18) Ravin fe oupei sta ‘erkih termina Kordéenih'u prevodenju budist 74 rutje koliki nalazimo w sanskeew. U ava: shidaju ofito je da ovaj termin ovde igra Jbnu ulogu koju moze osvetlits navodni ijalog izmedu Bodhidharme i Hui Ke-« koje zabeteten u »Bodhidharminom spisu meditativnom duhue (Zen Dawn, 1986.81): »Dul je koren bezbrojnib pojava 1 pojave radaju se iz dubs. Motes It dea ledat duh, bezbrojne puteve éeé preéi. On ao veliko devo: sve grane, evetovi i plo- wi rastu sa korenom u osnovi. Drvo raste Jaamo ako koren opstaje. Ako je koren sase~ [oon drvo ée se sigumno osutitie. Mealizam jo- gare je uticao na ch’an i druge pravee w ki- Jneskom budizmu preko stava da sve dharme (tj. pojave, stvari) zaviee od duha, da ir je juh koren, ili sez. Govoreéi terminima xa- padne filozofije da avi objekti prilaze u po Mojanje preko subjekta, duha. Jedne od posledica tog stava bila je i opsednutost me- todom, bilo da je ret miiljenju okrenutom avetu, ili o meditaciji okrenuto} prekorai vanju eranica miljenja. U prvoj strofi ereéemo se sa prolegome- nom celog tekata: odbacivanjem svib dvo}- stava, ukljudujaei tui Hubev i mednja U pr- yo} strofi sadrian je i specifitan humor. au- tor, ma ko da je, verovatno ga je bio svestan. On veli da nie telkoiéi njegovim puter pod uslovom da se sprovede ono 3to je judima najtebe, tj, da se prestane voleti i mrzetil Prva detii stiha imaju i a obojenost (uporedi Tao Te Ching, I). Oseéa~ nja i dvojatva se odbacuju a put povezuje sa prazninom (hi)? i tajnom (hstian chi) ii doslovno dubokim znatenjem. Smirivanje misli povezuje se sa uvidom ili spoznajom, a povezivanje uvida i meditacije (Gj. aspekata dhyane 4 prajne) provlaéi se Keroz eto tekst. Veéina stihova su op Kazi o takyom iskustvu u sklopu meditativ- ne prakse i se stanoviéta obiénog iskustva delaju ili paradoksalno, ili hesmisieno, ili dezorijentibuée, ako se uzme u obzir da wo- bigajeno mitlenje i delanje zshtevaju upra- vo dvojstva i jasno odvajanje suprotnost. sanskeshih termina (The Ambiguity of the Buddha ‘natare Concept in aia and Chinas, 4 xborm Laie "Taneastera, 1989:259-179 U prvom stihu, chi ¢ao¥ amo ae odluailt da prevederno kao >najbolji pute. Blyth a ‘odlubio za sveliki pute 3t0 po aebi nije po- igreino, ali s obzirom da u petnaesto} strof! imamo (a tao,* ito ne mote biti drugadije nego »weliki puts, zmatrali smo da u prvom slutaje treba zadréati razliku poito to | au= {or ini Drugi prevodioci su s¢ odlutiv ssavrfen puts, dto je takode dobro, ali ssave- ens (perfect) oznaéava neito dovedeno do raja, dok je ovde reé 0 neéernu Sto tek treba da bude predeno. »Pute (tao) 0 kome je ovde reé nije taois- Tiki tao nego budistitki put, staza (okt ‘marga), Granice detanja i miiljenja Strofa 4 uvodi tipiéno budistidki termin stakvosts (ju, skt. cathata), ito Waley, reci- ‘mo, ne vida te prevodi to kolokvijalno tak, engl. 40) Strofa 4 je vaina jer uvodi rnekoliko termina osim takvosti. Najpre to je prianjanje (ch'u? ske. upadana)- Ako s¢ pri- anja ili odbacue, takvost se ne mote poja- Viti. Isto vai i 2a drugo dvojstvo: prebivanje 1 ispraznosti{ vezivanje uz uslove. Uslovi (rian, skt. pratyaya}, uslovljavajuéi Einio- i su mentalna aktivnost i spoljai objeks Uputstvo one prebivaj u ispraznostic znati da meditacija moze postati jednostrana ako se razvije preterana naklonost za ispraznost, rnin ¢ Bistotu meditativnog iskustva 2Kad se uprainjava zen, najgora stvar je kad se ovek veie uz mirovanje, jer ga to rncosetno dovedi do toga da utone u mrtvo rmirovanje. Na taj natin razvija se nepravilna naklonost za mirovanje, a istovremeno i od- bojnost prema delatnosti bilo koje vrstes, ~ Po Shan, vidi u Chang, 1970:95). U stihovi- ma 4i7 govori se o ispraznosti u sklopu me- ditacije, odnosno na koji nadin ova mote po- stati zamka. U stihovima 9 i 14 govori se © ispraznosti (kung) skt. éunyata, iz. per- spektive prajne tj, kao 0 zajednigkom ime- + Chad je tehnidh termin ko oxmtdava pranja~ je, grablene, a shvata ve Kao pojatan ide i d= je Okt enh). 75 nitelja svih dharm,svib suprotnost. Dakle to valja da bude sagledano (prajna) u meai- tativnom iskustvu, ali ne sme postati novi Vid vezanosti. Stihovi 5 1 6 govori o preva- zilazenju dvojstva mirovanja i delanja, gde je na delu sligna dinamika kao i u drugim parovima dvojstava. »Ako neko okreée leda rasutosti da bi naao usredsredenost, ono to Ge posti¢ijeste rasutost a ne usredsrede- nost. Ako neko odbaci neéistotu da bi post 20 Fistotu postiéi ée ne-tistotu a ne Bistotu (Seng-ch’ou, u Lai i Lancaster, 1983:57). U ‘vom kontekstu posebno je zanimljiv drugi stih strofe 7 koji lari da je iapraznost sne- dohvatljivar iz perspektive meditativnog tivizmas. Ako neko nastoji da dosegne ispraznost mirovanjem ostaje jo) uvek ze le- dima dok ne uvidi da je ova zajedniéki ime- nitel) micovanja { kretanja, biéa i nebiéa, Granice delanja se prestupaju neremete- im delanjem (wu wei? strofa 20), uvida- jem jednakost (tung, strofa 31 38), pre- stankom prianjanja (strofa 4) | spontanoséu (strofa 17), Veé smo napomenuli da tao 0 ome se govori u prvoj i sedamnaesto} strofi nije tao o kome se govori u tacizmu, nego je ref o putu u budistigkom smislu (ske. mar- {ga}. Stupanje tim putem jeste s one strane igranice delanja kao i praéenje taoa w tavis- {itkom matenju. Razlika je u tome Sto 9¢ w ttoizmu tel weglafavanja sa t200m kao ‘objektivnim poretkom zbivanja, dok je bu- dint pu sonan fd strane Bude pote- ajih generacija budista) kao put ka probude- nju. Istina, treéa finija u steofi 17 vuée vibe u praveu taoistitkog nego budistitkog »8i- tanjac (ssvoju prirodu usaglasi » putem. Usaglafavanje so (budistithim) putem ima sietodskih sliénost sa »praéenjem taoae (ne- remetete delanje, uvidanje jednakosti, nep- fanjanje, spontanost,ali sa taoistitkog sta noviita budistiGki put bio bi smatran ssub- jektivnime u smislu da je on Zovekova pro- jekeija (put Zoveka}, a ne apersonalni smer 908, Prva dva stiha u strofi 10 spadaju u naj- jje u celom zapisu. Tu nalazimo dva a karaktera, chen™ (koji se pojavljuje iu strofi 18 pisan u varijanti Na) koji znaéi Ainito, stvamno i shieh,° glediite (skt. dri) Tu nalazimo staru ideju ia indiskog bu- dizma da glediita (dakle milljenje) vode samo produfavanju sansaritkih tokova i vr- 1 da ne mogu izvesti na fisting ~ u poemi »Nosoroge: °Umaknuvdt Dorbi gledita, kada stigned na Fist, uz ravan smjers, kod Nagardune dijalektika koja ponidtava ava glediita. 5 druge strane, stay »Ne tragaj 28 istini- tim... mogao bi biti i moto jednog po- stmodemisti¢kog raspolofenja koje iste da treba prestati sa proisvodajom gledista i diskursa (narotito onih nesvesnih vlastitih granice i totaizujuéih pretenzija. Aporij, paradokst, apsurdi (kao u zenu koani) nisu u filozofskoj tradi sutili za sretavanjes, dalju proievodnju gledibta, nego da Di se sa- fledale granice mislienja, da bi Zovek mogs0 {privremeno ili trajno} da prestane, da zaus- {avi proizvodnju misli (jer se uvidelo da su misli i re8i podloini inflacijt kao novac) Granice mifljenja se prekoraéuju verom koja ‘nat jednoduinost, kada prestaju poticai i stvari postaiu neduine. Temeljno natelo bu- distifke filozolje jeste da je produdenost rmoguéa tek kad se suspregne Ui stavi u 2a- grade mitljenje (odnosno proizvodenje gle- didta), ma kako misli(gledita) bile duboke, Pronicljve ili kriidke Tadijka, kineska i grBka misao rano su oti do uvida u granicefrelativnost miSle- nja. Dok je gréka tradicijana osnovu toga iz- nedrila filozofski skepticizam, taoisti u Kini {razlititeSkole u Indi su se podubvatile da ispitaju prodele duh preko granice miilje- aja. Velatié (1987:4-9) je istratio indie {2apravo, dainske i budstiéke) izvore Piro- nove filozofije epoché i njenu degeneraciu grtki sskepticisame ‘Kaka je onda smisgo tv, antiintlektus- liama i iracionalizma zena? Ret je 0 stavu koji ima smisla u kulturnom miljew proie ‘tom intelektualizmom i racionalizmom. Ui ko je re® 0 pojedincu, prekoraéivanje mil- Jjenja uw sklopu meditativae prakse ima smisla za onoga koje najpre nautio da misht Slibno vali f'za droga nadela cazvijana u taoiema jZanu (zen), kao Sto su spontancst (tzu jan") i neremetete delanje (onedelanjec, 76 Iskustvo od oko tri decenije u anglo-sak- ‘sonskoj tradiciji moze biti dovoljno poutno 4 za ostale. Pesnici bit generacie (sa svojim ‘beat zenom)i potom ideolozi narkomanskog talasa, ufitali su jednu promaienu identifi kaciju u ta naéela. Ukratko, onaj ko tek tre- ba da se naudi disciplini i delanju ne mote to da zaobide tako Sto ée tediti da odmah bude spontan i nedelatan; ona} ko nije ni bio >reredenc nema ed Zega da se votkadie nego ‘samo svoju polaznu manjeavost ideologizu- je kao vrlinu. Sliéno se zbiva kad se unekom druitva koje nikad nije ni imalo subjekte (nego vojvode i gazde) govori o ukidanju ssubjekta ii kad se u drudtvu koje je foudal- no govori o previadavanju gradanskog. Iz is- tih razloga terapeuti ukaruju na to da voslo- Dadanje od egac ili sponiStavanje egac emu govore neki komentatori zona ~ pre stavija Corsokak za one osobe Kojima ego (kao funkcionalno jedinstvo lignosti) zapra- vo nedostaje da bi bili na nivou osnovnog zdravlja ii uravnotezenosti. Povremeno se dogada da se odredena vrsta patologije 2 ta sideologizujecu Zargonu joge, zena i tone mistikee. Kad je ref 0 drultveno) avai ‘onda treba upozoriti da kao Sto su neki pes- nici bit generacije izazvali kulearni nespore- ‘tum zaodevajuéi svoje razbijene egzistencije ‘aoistitkom »spontanodéuc i onedelanjems ‘ako bi u nadim wslovima bio nesporazum ‘kad bi se ova navela shvacils Wao kineska va- Ajanta javadluka. Jednoduinost i neduinost U prvom stavu strofe 12 sreéemo te 28 jot jednim tehnitkim terminom. Jednoduinost (hein, skt. eka-citta) je ret koja kod nas kolokvijalno oznatava slaganje u mijenjuo nekoj stvari ito alaganje vite judi. Ovde je «u pitanju jednoduimost unutar pojedinea,¢ ret je 0 onome ko je postigao slaganje unu~ tar sebe i to, kako vidimo, u svim stvarima (Podsetimo se da smo se ovde uslovno odlu- {i da sa redju satvaric prevodimo tebnitki Dudisttki vermin, fo", ske dharma). Ovile ‘opet moramo da se razidemo sa nekim ob- ‘escima { klideime ako Zelimo da shvatimo 0 Bemu je 108 (kao i kad je ret 0 veri o kojoj govori ovaj tekst). Navikli smo da dialog i nedoumicu poverujemo ea demokratignotéu 1 Brinom, sa otvorenoiéu. Covek 2a koga bi se reklo da je jedaodutan u svim stvarima, da nema nedoumica pitanja, dilema, mogeo Di nam izgledati zatvoren, krut, konzervati- van. Medutim, ovde nije ref o drultvenom pojedinca, o poslaniku u skupitini, de- logatu u veéu udruzenog rade. Ovde je re 0 Zoveku koji se suoéava sa totalitetom via titog Zivota, koji svodi mBune +4 sobom i svetom ge je obitnouvek neko krivchit) Kriviea vezuje dub uz stvari i ishodenja (sheng), To mois biti ili opeéanje vlasite kerivice spram sveta, ii oseéanje da nam je svet ri (dutan) ~ ovde je naglasak na wom drugom. Srodno toj ideji jeste upanitadsko uenje o orazretenju Svorova sreae i heiSéan- sko razreéenje (absolvo) od greha i praltanje- Tednoduinost je takvo poravnanje srea-duba (isin?) u kome vide nema krivice nina jed~ no} strani (ni u Zoveku niu svetu} Spominjanje jednoduinosti nalazimo job kod Indijca Asange, koji o tome govoti uw ontekstu petog savrienstva (meditativnog savrlenstva, dhyana-paramita) na pur sa- velenstva (paramita-yana), vidi Suzuki, 1970:70. Jednoduinost se takode pominje turangama-tutri kao uéenje koje omogus je nedilaienje dvojetava, razumevanje Eul- nosti kao dela bodhi (budnost} | postizanje nepokolebljivosti (aéala) — Surangama, 1969: 54, 125. Ukineskom budizmu 0 jednodubnost go- vori Huicssu (u Vi veku) w tekstu >Metoda usredsredivanja i uvidac koji peipada dkoli preteino u dubu objektiraog idealizma jogaéare (tu je vite r€ 0 objekti- viranom sjedno-dubuc nego o jednodunos- tic)». Sve dharme su samo jedan-duh, Otuda nema razlikovanja po sebi jer je rax- likovanje jedan-duh. Poito dub ukljuéuje sve funkcije, jedan-duh je rezlikovanje. Oni su uvek isti i uvek razliditic (u W.T. Chan, 19721:403), U slidnom dubu nalazimo i jednodudnost shvaéenu u tekstu »Budenje vere u mahaje- ic (kin. Ta-ch’eng ch'i hsin lun, preveo na eng, Suzuki, Chicago 1900). Ovaj tekst je 77 duge amatron kineskim prevodom sanskrt- thog originale napisanog od Abvaghote. al te sada smateaapokrifaim tekstom originl- to napisaaim oa kineskom. Ovde je jedan du krajja realnost il istina, koje pojar= Ijuje hae takvost (kt, tathata) svom tse al padne pod vlase tslora. Cook 1977. 32) amatra da su Kinee Fe-taang {tenjs float hon-yen bili pod velikim utiajem te Mele ‘Verianta ufenja 0 jedno-dubu mote se radu jednom tbetskom teksta nap fom (veroratna) t»osmom vekur 2Pordrav jedno-dub (tb, sem-ehikpo) koji cbuhvata fansar {nirvana u cling koji vetno jste Kako ese al pak nije aan, koji mada wvek isan pristan, nije vidljv, kof mada sjjan {Chezatemnjen jo nije apoznat. (.--) Potto zaista nema dvojatva anol je neltinito, Dok dvojstvo nije nadidenoijednostpostig- ruta prosvetenje ae ned posi. Colas tvera {nirvana st kao nedtljivojedinsto, Eovekov duke (The Tibetan Book of the Great Liberation, 1971: 203, 205-6) Vidimo da je Kod Asange, u Surangemé Hein hain mingu jednodubnost meditativan Koncept | odnosi te na pojedinagan duh, U druga dea tekst aa Hucsu-avjedancduhe iment pom dat oe Suitina é primena U drugoj lini strof'17 nalazimo karak- ter ¢7* (subtin, supstanca) koji obiéno ide u para sa yung® (primens, funkeije) To je va- 2an pojam u budiemu i drugim Skolama ki- neske filozofije, a uveo ga je Wang Pi (u HI vel). Karakter yung s¢ takode pojavjuje w naem tekst, ali kontekst navodi na kolok- 5 U dragon stofe 17 tkode alarm k= ker hu Kojo ina thik fermia a stupniere {okt Bhumi on pr ‘abo sale tobe m nije povenana potas probe Polto nal tekst ne alli amo se 28 1 anadenje sate Aaj wkome se edbacaja stupa ‘aglatava nenadenoet prabuten Eelokwjaino Etanjeovog kerk vijalno znaéenje. U strofi 18 u poslednjoj k- niji reé je 0 primeni kategorija tude-blisko na ono Sto Bovek sreée, ali smo zbog ekond~ miénosti prevoda to preveli kao vzaéto dvo- jiti tude-bliskos. U prvoj linijistrofe 21 reé jeo primeni duha u nadziravanju toka svesti ubudistizkoj meditacj, ali smo radi ekono- miénosti to preveli sa sduh goniti duhome Vaino je napomenuti da £7 u budizmu i taoizmu nije povezan sa eseneijalizmom i supstancijalizmom karakteristitnim 22 ev- ropsku metafiziku, ito treba imati w vidu ‘kad ga prevodimo terminima iz. ove tradicije (suitina, supstanca) Prema fanovsko} meditaciji, ung (funk- cija, primena) najpre treba da se vrati ma ¢i, demu odgovaraju uput iz strofa 8 19 (oVratt se korenu i sagledaéed smisao... naéas se okreni ka unutrabnjostic). Na taj natin s¢ hhoée zaustaviti ubinak dhermi na dub (o erm se govori u strofame 9-11), kao i ob- mato (strofe 12-13). U drugoj faxt kult sanja dua, yung, koje je izmenjeno ovim susretom se £1 (kojim je postignuta jedno- uinost), sada je ponovo rosnoljenos, al je primena: sada drugadija jer je duh razumeo svoj odnos prema dharmama (fa) ~ na koji naGin on utite na njih i obrnuto. Duh je sada slobodan jer se u ovo} novo) primeni (yung) ne zapliée, ne »gubie u stvarima, zadréav jut prisebnost. To drugetije prisustvo u svetu je opisano u strofama 15-23, U strofi 19 pominje se jedno vozilo (i- chleng!, skt. eka-yana). deja jednog vorila ima zanimljivu istoriju u mabajani, 0 Semu su skorije pisali D.S, Ruegg i A. Kunst (tek- stovi u Lancasterovom zborniku, 1977), U razlititim mahajanskim tekstovima jedno vozilo se raaliéito odreduje. U Sri-mali (Wayman, 1974) i Lotosovoj sutri, ekajana (jedno vozilo) se identifikuje sa mahajanom, Kao vorilo koje obubvata sva ostala vorila (q. hinayan, mahajans itd). To oe terige at fsnovu toga Sto se smatra da je zametak bu- dinstva (lathagatagarbha} u svima iti, a kryjne probudenjesamyaksambodh) sh vorils isto, Prema Lankavatara-sutri postoji u kraj- ‘joj linji samo jedno vorilo, ali se govort 0 razlitim vorilima da bi se privuklt oni de- 78 | nego u mahajani. U tinjastt, U Kini je o jednom voailu najvite govore- no w tkoli hua-jen. Ali, na drugadijt natin pisu Fa-tsanga, Rasp- rava o zlatnom lavu, razlitite &kole i ubenja ‘ou razvrstani u pet ravni, pri Semu se s¥e0- Duhvatno uéenje (yiian chiao* jednog vosila veruje, naravno, uz hua-jen skola, Kakvo je to uenje? “Kad se oseGanja povuku i sultina (€) otknije sve postaje nerazlutivo jedin- stvo.(...)Sve je jedno jer je jednako po svo- jo) ispraznost. A jedno je sve jer uzrok i po- Sedica imaju svoj smere. (uporedi male raz- like u prevodu ovog odlomka kod Yu-Lana, 1983:1, 347%; Chana, 1972-410; Changa, 1970:227; osnovai izvor: Taisho, 1880). U kakvom su odnotu shvatanja hus-jen Skole ona koja nalazimo w nagem tokstu? Zanimljivo je da natelosjedno u svemu, sve 1ujednom¢ nalazimo u strofi 35, kao sbvata- nije koje sugeribe Sdeju medusobnog prodi- anja i identiteta (u strofame 33-34), Ali, Hain hain ming ne poveruje te ideje sa jed- rim vorilom, nego kaze (atrofa 19) da slede- G jedno vorilo ne treba odbacivati ula Srodue ideje nalazimo u Surengema-sutri {koja je bila prevedena na kineski od strane Indijea Paramite 705 g. pod naslovom Leng Yen Ching). Ako prihvatimo da Hain hain ‘ming treba smestitiu VIIL ve, znadt lito da jf njegov autor bio delom ingpirisan ovom sutrom? U svakom slugaj iagleda da su mu bile poznate neke od ideja koje tu nalazimo. slevreni Anando, ako Zelif da zmal... ko- zen tvog rodenja {smarti su best Eula (u Dut dizma festo dulo je razum ~ DP)... th eat Gula Ge ti omoguéiti da breo ostvarié sreéu oslobodenja i trajnost nirvane. (=) Sest dvorova se raxrebuju jedan 2a rugi Kad se dest razrete jedan takode nestaje. Odaberi ulo koje je syuda-prodiruée Da stupid u sveru struju i postignel pro- budenoste (Surangama, 1969: 115-7). (0 ideji jednog vorilau japanskom budiz~ ru pisao fe Kivota (1967) U slit tkatovima na Gemo upozo- renja o moguéim grefkama u meditaciji, Tako motem upredt stuf 21 sual: kom is Surangame (1969:117) Ako se duh usmert na traZenje duba ono hee U seit nie shut postae tata U "éanovokom teketa aitnog. nslova (Hing ming) koe po Me Rasy vidi C- tmello, 1986208) takode pogreino pripisan Jednom autoru ‘Sorensen /1986:105/ ga na- Inne, verue ur Fa-jungs,nalasimo sledege belt da posigne®fstotu dua, fonda se potrud (amish) ne-duba (ie hai) Uoponiavitimirnoéu dua jot ne rma tadiadene bole oexnan (u Cunello Gregory, 1986:208, takode So- rensen, 1986:106) ‘reds pomenuti da u Hain han mingu ne sreGemo dan od Zestih tehuithih termina %ana = posebno fuine Skole ~ a to fe one- dul (wu hein®) io. onnatava ‘odoustvo predurilsj (a ne duha) Probudenje i probudenost Ono ito nas rbunjuje jeste da ako je nab tekst napisen tokom osmog veka onda je do- nekle gudno da u njemu ne nalazimo trage ‘© vruto} debati koja je priblizno w to vreme vodila izmedu severue i juine Skole oko pi- tanja nenadanog probudenja (tun wu), Zna ‘mo da su indijski budisti razvili roku pa noramu shvatanja o probudenju. Nalezimo tukupno nekih pet sanskrtakih termina w Prvi je (a) bodhi-citta, « oznaéava sezna- aje o nuZnosti stupanja na put (marga) i od~ Juku da se on sledi. Takode oznaéava i (du- hhovnu) snagu potrebnu za to, bilo da je ta} put shvagen theravadski (hinajanski), kao put arhate, ili mahajanski, kao put bodhi- satve. Drugi termin (b) bodhi ornaéaya probu- Aenje, tj. puno razumevanje (onog Bo je Te- nije samo bila teinja) budistitkih isting, ‘unutarnji preobraéaj sarnanja, emocija i vo- Ije i prelazak do neuslovijene egzistencije (oslobotene karme). Nekad se to opisuje kao >dosezanje druge obalee, ili »preokretanje u najdubljem sediftu svestie, ili sprobijanjec 79 sputanosti karmom i neznanjem. Re& dolazi od korena budh koji oznaéava budenje. Otu- da prevodi kao Sto su »prosvetljenje ili nlu- rminscijec nisu odgovarajuéi, mada se pre- tnin Lvt owen snp pede ‘e) Sambodhi bi trebalo da znati potpuno probudenje, (d) samyak-zambodhi je »isp- rayno potpuno probudenjee, a (e) anuttara~ samyak-sambodhi bi bilo »krajnje ispravno { potpuno probudenjes. Medutim, ti termini nisu upotrebljavani dosledno. Na primer, (b) 4 (c) su nekad kori8éeni kao sinonimi, ta koe i (d) i (e) “Mota ée ovo biti jasnije ako uzmemo u obzir praksu meditacije. Naime, shvaéeno je da probudenje moie biti ponovijivo iskustvo (donekle) razliitih dubina, kvaliteta i traja- nja. Otuda i potreba da se to obeledi razlifi- tim reima. Osim toga, pretpostavljalo se da je probudenost jednog Bude nelto drugatija od ostalih (arabeta, bodhisatvi). Tako na pri- mer, samyak-sambodhi (pali, samma-sa- mbodhi) je u theravadi bila oznaka za pro- budenje Bude, kasnije to zne¥enje preuzima anuttara-tamyak-sambodhi. U mahajant talazimo razlifito oznaéavanje probudenja Jravaka, pratjekabuda, bodhisetvi § buda, u rnameri da se podvate pretpostavijens razli- ka vrote i kvaliteta Medutim, deobe vorila, meditacije, uvida i probudenje izazvala su reakeiju koja je po- ticala delom iz teonije a delom iz prakse. Sa teorjskog stanoviltaisticano je da probude- nje na kraju krajeva mora biti u xjednom ko- ‘madus, nezavisno od oblika, er inate bi po- tpadalo pod uslovijene irelativne poduhvate Koji se zasnivaju a principu ekumulacije (ezmno po zrno ...«) Sa praktikog stanovi- {a ingledalo je da se budista gubi uslozenom lavirintu. beskrajnog skuplianja zasluga, uvida, mudrost, samadhija | probudenjs. Na sve ovo mogla se ofekivati suprotne reakeija koja ée proklamovati da na kraja krajeva po- stoji samo jedno vorilo (ekayana), jedan a- metak tako-dobavieg (tathagata-garbha), jedna nirvana, jedno probudenje, koje je spontano i nenadano. Kako veli nepoznati autor Lankavatare:»Ono se dosete iznenad- no i iatuitivo kao ‘preokret’ u najdubljem sedidtu svesti; ono niti dolazi niti odlazt ~ ono fe kao meseeviden u vod« Iz ovogavidimo da je iznenadno probude- nje, Koj fe iarvat alike pometaje u Zan, bilo ne dnevnom red vet windijekom bu diseou (vidi Gomer: Indian Materials on the Doctrine of Suden Enlightement,w Lai Lancaster, 1983). Sanstski termi koji xa to uvedi Maitrjau ABhisamayalamkart bio Je. clastlana-abhioambodha, t. potpuno- Probudenjeriednom-Banu, 4 ornatava0 je Konadno otklanjenje fk inajtananjeg saga denje{ vernanje, Porgueto u mujevicom (vajropema) samadhi 198944), Ta trenutna inti kerajem puta Bodhisatve,« predeteijla Je ineultivno, polmanje Krajojeg_nedvoatva (advaya) Ipak, ona se smatrala samo kra- Jom Jednog progresivnog (dale, postepe- fog) process intuitvnog sagledavan (ani purve-abhisomaye).U tom kanicksta °po- Stepenaet 1 spenadanosteniew bill konk- rental nego kompatibiln delovjednog istog process, Konano probudenje je moglo bit fenadane {trenutno, ai je ono pripremano ror dufe vreme. portepenim dodavenjem (tafale, odusimanjer, ako imamo vida teditativnl proces) Uoetalom, ovakvo vide- nie nije bilo rprotno ni éanu = bile su po- trebne godine da bi dele do soonadnog po- ftigouéae ida Bi se poverall eT (outing) | ‘yung (primens) Kako iglede, prea otoba koe jew ston brdisme woplte suprottavila nenidano 1 postepeno probufesfe blo je Taordong (V tek). Tome se wyprotivio Hu-kuan, koi ao i Taoseng, bio Kumarativin weenie Debris se nastvila tkom petog veka. Ono io i ojo treba ievudl va ova pei fate sledeta ralika Koja je iticana kao relia famedu vero | razumevanj. -Proevetlenje (ming! ee ne postifeposte- peno, do se wera (hin!) rada (postepeno) Poulavanja. Sta hoGu da kaiom? Vera sc Fada jée dnevnim aapredovanjem ali pro- tvetljnje nije postepenos (The Discusion of Enentalsuporedi Liebenthala, 1988: 187 1 YorLana, 1985.25) Argument daje budenjc renadano jose da jo obo jedae:ne-dvojno | tedelvo, Prema ovor kritenjumu znallo bida vera uduh (Asin hal), Koja ve pojay- |80 (Obermiller, Ijuje u strofi 36 ko nedvojna, nije ta (deljiva { postepena) vera pomenuta u ovoj debati S druge strane, nal tekst ne pominje ni izne- nadno probudenje (tun wu!) niti postepeno probudenje (chien wu!) nego govori o veri a duh, potpunoj probudenosti (chen chiieh®) i robudenju (wu?) aU gedmom vu spor ime predate 1 udenja o postepenom i nenadanom pro- budenju buknuo je sa novom snagom, po- sebno irmedu Shen-hsiua { Hui-nenga, 3t0 je dovelo j do podele Gana na severnu i juinu Skolu (Hui-nengovu). Krajem osmog veka (794 g.) spore prenet na medunarodni nivo, kkada je u Tibetu odrfana javna debata izme- 44u Kamalatile iz Indie (koje zastupao ide- Ju postepenog, probudenja) i predstavnikea Sana iz Kine (vidi Gomezov tekst a zborniku Laia i Lancasters, 1983) Epa jw Lineskom budiemu karak- ter ming’ (prosvet}enje) upotrebljevan bar od vremena Teesdenga (oko 400 g) kao si nonim za wa? (probudenje). To nas navodi ta zakljatak da su tek Kinezi reli re® spro- svetljenjes u budizam (tj, oko hiljadu godina ;posle Bude) jer u indijskom budizmu takva Te8 se ne javije u tehnitko) upotrebi, iako ‘ostoji u sanskrtu (prabha i pratibha) Uki- ‘nesko| misli job Lao-ce govori o sagledava- ju nepromenljivog kao 0 prosvetljenju (ming!, w gl. 16.) ;U Hein hain mingu nalazimo ukupno dva ‘termina povezana sa probudenjem. Cheng chich® (u strofi 19) oznatava potpunu, save Henn probudenost,a wu? (u strofi21) probu- @enje. Otigledno je da su ova dva termina upotrebljeni u tebnitkom znaéenju, dok je Kkarakter ming! (ako nas kontekst ne vara) w Servrtoj lini (strofe jedan) upotrebljen kao slagol (osvetliti), a u strofi 29 kao pridev (prosvetljen) - dakle, ne nalazimo ga u teh- nitkom znaéenju kao sprosvetljenjer. Govoreéi o isto} temi verano) 2a drugi ontekst, Chang (1970: 162-3) primeéuje da prema tadieiji zena wu, koje oznaéava tnt- tarnje probudenje,... nije isto ito i cheng =-teng-chieh (samyaksambodhi), koje je Irajnje, savrieno prosvetljenje budinstva (..) Wrase vibe odnosi na iskustvo prosvet- Ijenja uw neposrednom smislu, dok chiieh or nnatava trajau i potpunu_prosvetljenost. (..+) Ipak, ta iskustva rezlikuju se samo a stepenu dubine, a ne po suitini, ili osnov- nom naéelue, dodaje Chang (on takode ne mote da se otme od »prosvetlienjac) ‘Treba dodati da kod Hsilan-tanga, u 3ko- Jama hua-jen i tien tai, Seiée nalazimo ka- rakter chuek nego wu. Takvost i totalitet dharmi ‘Unaiom tekst alarimo tei erin talvrt tl id U sl tabs Gata tft 2 jodowtavont jr) ws 3D pravutaost chen junk Bhutto) Frat teta cu dobre povaate wtih hejne, do dag ogleda dinates Ponmiog esters neeg teste Huta! ang ne jelaom mest ededuje svelens taut 2 seddl aaa SOs Sin lvomo! pre To sad de on ae teosnarane tafe. Jesu gn tke Ps tall Gk ore teers ti oie pod ra SEolnvsinn slo mt po seg pet cit po Vu-Lanu, 198311, 331) Skole vien Tal de nite drat oddone Due tesla chen feta ane in el sve ae Irirvrae | erema ska jest rn edna dub. Taj jedan duh se stoga zove chen ju (iz- tome atv) prema Verbane 15861 Se Trert 30 pve elie srl] orks wens me pve tot hn Zedvojion ipu ed) dato (gt twcaltetapodrtj darn facie) Bos tune rice nrtape s medic wo divtnj, kad peda barjers emda drteg (tapos (tees Umeda oye hen sibuera ites! sat opt ae Kad ae rveoslobada svojstava, U podratja tridaro na dae ona ale abe ope porul raze atl se poet harm! Gach ake dharmadhasy eta Hoe ns nog dligee an sei id voralter hne dave orf 3 to kes poi na ee me protine Ene seca protege Sra Petang vendo nl eo altje« podimanje mojecg’ tal hhus-jen’ »Paito.trenutak neme’ vlastite ‘upstansjulnat oneself aavelin 81 conima. Poito su veliki eoni bez. supstance oni obubvataju jedan trenutak (ct. po Chan- gu, 1972:160}, Ne-dvojstvo (pu erk*) zaslutuje posebs osvrt obzirom dase javija u nckoliko strofa (30, 31 i 36). Ne-dvojstvo (skt. advaya, ad- vaita) je bilo omiljen pojam u mnogim 3ko- Jama indijske filorofije, ubljuéujuéi budis- titke. U budizmu ge javije esto w mahajan- skim tekstovima. Tako se u Atasahasri- aprajnaparamiti (gl. XVI) kake da je »tak- vost tathagate i svih dhermi jedna takvost, ne-dvojna (advaya), nepodeljena (advaidhi- kara)e. U Abhisamayalamkari (gl. VII) se govori 0 >trenutno} intuiciji ne-dvojstvac koja se javija bodhisatvi kada posle duieg periods, u kome Je negirao dvostruki (sub- jektivni { objektivni) aspekt elemenata, ta dvostrukost nestaje (Obermiller, 1933:83). U Gandavyuki se opisuje kako Sudhans do- Jazi do mesta na kome borave oni koji wti- vyaju u (iskustvu) praznosti, u kome se pro- Himaju (prepliGu) svi eoni univercuma, sve se preliva u jedno, a jedno w sve i nema ni- kakvib smetnji izmedu pojava, U strofi 33 nagelo nedvojstva se proBiruje 1a velikoi malo. O tome Fa tsang kaze: Kad vidimo, na primer, visinu i dirinu planine, duh je taj koj izradava tu velikost; nema ve~ Wkosti mimo (duha). Ii kad vidimo siéui- nnost Seatice materije, opet je dub taj kojt iz- raiava tu siéuinost..« (cit. po Yu-Lanu, 19934, 348) italac mote primetiti da Eesto citiramo autore koji su pripadali hue-jen akoli da fismo osvetlili pojedine stavove ix nadeg teksta. Govoreéi 0 medusobnom uticaju tana {ove Thole, Suzuki je davno primetio: »Dok su mislioci hua-jene koristiliintuieije zene na svo} nabin, zen majstori su bili pri- vyuéeni filotofijom identiteta 1 meduproti ‘anja koju zastupa ova dkola { pokuSavali auda je ukljute u svoja razmatranje Suzuki, 1970cIIl, 19). Unadem tekstu takode nalazi- ‘mo tragove ovog sinkretizma, posebno u pi slednjih sedam strofe. Meditativau pozadi nu hua--jens istige i jedan noviji autor: °U razumevanju misli hut-jena Eesto nailazimo na telkoée koje bismo bole razumeli ked bismo znali njihova stvarnu poveranost sa meditaivnom praksome (RM. Gimello: sEarly Hua-yen, Meditation and Harly Chan: Some Preliminary Remarkss, u Lai Lancaster, 1983: 155). Isto bismo mogli reéi {za vetinu strofa ix Hein hain minga. Ono- ‘me ko ne zna niita o meditaciji mnogi sta- vovi delovage kao igranje reéima, a onima koji © tome imaju odredena iskustva biée jasno da su to katkad lepi sopisie stvarnog iskustva, a katkad pokudaj konceptualizac je tog iskuseva. deja relacivnosti malog i velikog uvedena jeu kinesku filorofju od strane Cuang-cea {1 Hui-tiha, vide od hiljadu godine pre pret- postavljenog nastanks nabeg teksta, Tako u EL_XVII (levenji povodnj) Guang-ce kate Sa stanovifta razlika, ako neku stvar sm amo velikom jer joj se mote pripiseti vel Kost onda ined devethiljda svar nema nijedne koja nije velika. Ako smatramo stvar zmalom jer postojtnjena mialenkost, onda it~ medu deset hljada stvari nema nijedne koja nije malas. Druga ideje koja povezuje nai fekat 1 Cuangrcea jente jednakost (tang). Guang-ce govori o jodnakoeti stvari u gh I sBilo da je ret © malojstabiit il o velikom stubu, © lepromnom ili o lepoj Hsi-sbih, 0 stvarima grotesknim i udnim tao ih sve ob- jedinjuje u jedno. NJihova podeljenost je nj hhova potpunost, njthova potpunost je ih ‘va manjkavost. Nijedna stvar nije niti potu ‘a niti manjkava, nego su sve ponovo sjedi- njene, (..) Nema na svetu nigeg veéeg od vtha dlatice, a planina Ti je si8udna. Niko nije tiveo dude od unalog deteta, a Peng- tsu (kineski Metuzalem ~ D.P.) je umro lade Tpak, istaknimo jednu razliky izmedu Guang-cen | Hain ain minga, Za Guang-cea ve je jednako jer (a) tao je izjednagujuét menitelj avega i (b) stoge Sto je sve samo primereno svojoj visti, okolini ili kontekstu. [Na drugo) strani, u naiem tekstu, sve je jed= nako jer je isprazno i takvo. Jednakost, ii istost (cung!, skt. samata) je jedna od omiljenth tema nadeg teksta. Cook (1977.49) primetuje da je jednakost stvari u indijskom budiamu uglavnom veri- vant 20 njihovu zajedniéku besnaéajnost, dok je w hus-jenu izvodena iz ideje da su sve 82 patvari podjednako veoma vredne. Ne moie- ‘mo reéi da je u nalem‘tekstu prisutno bilo koje od ova dva stanovidta. U strofi 14 vidi- amo da ou stvar jednake po svojoj i ti, «-u strofirma 30 i 31 ona se za takvosti i ne-dvojstvu. U strofi 33 jednakosr je posledica ukidanje ivica i ograniéenja. Bibliografia = RHLBlyth (1960 ZEN AND ZEN CLASSICS, Vo. ‘Tokyo: Hokusede Press = Wing-Twit Chan (1972; SOURCE BOOK 1N CHI- [NESE PHILOSOPHY, Prncetan: Ptnceton Un Pr. Edward. Conte, ‘THROUGH THE AG =Eivand Come, tr SCRIPTORES, Penguin DAILY CHANTS (1985), Rochester Zen Center RM. Gimello and PN, Gregory, eds. (1986: STU- DIES IN CHAN AND HUACYEN, Honolul Univer- sity of Haat Prose ~eruand Karlgren (1974) ANALYTIC DICTIONARY (OF CHINESE AND SINO-IAPANESE, New York: Do- “"Minorn Kiyota (1967;

    You might also like