Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

Uvod
Sport postoji od kada i ovek. Definicije sporta polazile su od raznih kriterijuma, te se on odreivao kao ala, zabava, igra, kult intenzivnog miinog napora, borba i sl. Prema amerikom sociologu D. Loju (J. Loy) sport je: prvo, sluaj igre; drugo, institucionalizovana igra, specifian obrazac drutvene strukture i kulture; tree, drutvena institucija i drutvena organizacija; etvrto, drutvena situacija i oblik drutvenosti. Za razliku od sporta, fizika kultura oznaava deo kulturnih vrednosti zasnovanih na delatnostima kretanja. Osnovna razlika izmeu igre i sporta je ta to je za sport bitan rezultat, dok je igra aktivnost po sebi koja nema drugog cilja do sebe same. Rekreacija je sport na nivou svakodnevnice, ali se od njega razlikuje jer predstavlja spontani izraz ovekove elje da zadovolji potrebe za aktivnostima, na dobrovoljan nain i u svrhu odmora i razonode. Budui viedimenzionalan i sloen fenomen, sport ima mnogobrojne aspekte: drutveni (izraz je odreenih drutvenih potreba i ima specifine socijalne funkcije), ekonomski (odnosi u sportu kroz ekonomsku logiku), kulturni (nain ivota savremenog drutva), antropoloki (sport kao biopsiho-socio-kulturna pojava), politiki (sredstvo politike), moralni (odnos humanistikog morala i sporta), pravni (posebno izraen u profesionalnom sportu), pedagoki (u funkciji obrazovanja i irenja kulture), istorijski (poreklo, nastanak i razvitak sporta), estetski (sport kao umetniko delo i izvor estetskih oseanja), tehniki (sredstva koja se koriste u sportu), bioloki (fizioloki procesi u organizmu sportiste) i medicinski (zdravstveno stanje sportista, preventiva u sportu itd.).

________________________________________________________________________

Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

15

Zakljuno razmatranje
Da li postoje sportske potrebe ili potrebe koje se zadovoljavaju na takmiarski (sportski) nain igrajui koarku? Sa koarkom su najtenje vezane ovekove potrebe za igrom, kretanjem, takmienjem, komunikacijom, lepim, osmiljavanjem egzistencije, ali i za afirmacijom, dominacijom i grupnom identifikacijom. Uzet sam za sebe, koarka je vrednost, ali moemo govoriti i o vrednostima u koarci. Vrhunski koarka je gotovo u potpunosti instrumentalizovan, pa u njoj preovlauje makijavelistika vrednosna orijentacija. Zavist, mrnja, nepotovanje pravila, doping i nasilje su najuoljiviji pokazatelji poremeaja vrednosti u sportu. Koarka bi morao da ima sopstvene imperativne moralne vrednosti. Meutim, danas smo svedoci najraznovrsnijih devijacija na tom podruju: parcijalni interesi se esto pokuavaju predstaviti kao opti, vlada voluntarizam, zamagljuje se i obezliava odgovornost, umesto nuenja argumenata vri se etiketiranje. Valja znati da su izvori tih devijacija u stvari izvan koarkakog sporta, u zahtevima drutvene okoline i partikularnim interesima odreenih grupa. Veze izmeu sporta i umetnosti pronalaze se u emocionalnom doivljaju, stvaralakom karakteru, kao i na podruju stila. Estetiki znaaj koarke kao sporta postoji ne samo za malobrojne specijaliste, ve i za milione gledalaca i sportista. Nauka u sportu je instrumentalizovana i usmerena je iskljuivo ka postizanju vrhunskih rezultata, dok je njena humanistika dimenzija, iji bitan deo ini socioloka kritika zloupotrebe sporta, dugo bila zanemarivana. Atinski period istorije sporta odlikovala je teorija o jedinstvu duha i tela. Smatralo se da je fizika aktivnost kadra da prui i intelektualno vredne posledice. Podela rada, koja je uslovila razdvajanje kulture na materijalnu i duhovnu, uticala je i na razbijanje celine koju su inili duh i telo. U zarobljavanju telesnog veliku ulogu je odigrala i religija. S nastankom graanskog drutva sport postaje pristupaan najirim drutvenim slojevima. Uskoro dolazi do njegove politizacije, komercijalizacije i profesionalizacije. Duh idolatrije i olimpizma proizvodi novu elitu, elitu bez vlasti. ovek biva sveden na postignue, na homo metruma. Koarka je danas fenomen
________________________________________________________________________

Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

16

svetskih dimenzija, ali joj preti opasnost da joj javnost okrene lea zbog nestanka senzibiliteta kojim se uspela nametnuti. Kao sastavni deo civilizacijskih i kulturnih tokova, ona deli sudbinu drutva kojem pripada. Poto je koarka, pa i celokupan sport jedan od podsistema drutva, esto pod okriljem ideolokog omotaa, ona moe da bude odlino sredstvo za objanjenje drutva i kulture iz drugog plana. Socijalna stratifikacija znaajno utie na sport: maltene svi oblici ukljuivanja u sportske aktivnosti zavisili su i zavise od poloaja pojedinaca na lestvicama drutvenog bogatstva, ugleda i moi. Istraivanja su pokazala da se odreene drutvene grupe bave specifinim sportovima, na nain koji izraava stil ivota i obeleja grupe (tenis, ekskluzivni lov i sl.). Istovremeno, sport dezavuie i uvruje postojeu socijalnu stratifikaciju. Sportski uspeh u svim sportovima pa i u koarci postao je vrlo bitan kanal vertikalne mobilnosti. Danas je Koarka postala potroaka roba masovne kulture. Poto je ona jedan od elemenata kulture visoko industrijalizovanih i urbanizovanih drutava, svima se nametnula zahvaljujui masmedijima. Putem masmedija gledaoci se identifikuju sa zvezdama i tako smanjuju oseanje sopstvene nitavnosti i anonimnosti. Navijanje je takoe jedna vrsta surogata, masovnog identifikovanja sa klubovima iz svoga kraja, nacije, drave. Sa druge strane, mora se priznati da su masovna sredstva komunikacije na izvestan nain demokratizovala koarku pa i celokupan sport. Koarka je takorei oduvek imao svoju ekonomsku dimenziju, a kraj dvadesetog veka oznaio je njegovo definitivno zdruivanje s novcem. Savremena koarka izvor je ogromnih prihoda, dok su koarkai gladijatori u slubi biznisa. U SAD 1991. godine sport je doneo vie novca i od naftne industrije! Nakon zavretka faze u kojoj je koarka lagodno prebivao u krilu drave, ona je bio prinuena da se okrene marketing konceptu. Zbog prave ekspanzije sponzorstva pravila u ovoj sferi treba jasno formulisati, to je u razvijenim zemljama ve odavno uinjeno. Putem reklame koarka je postala svetska transnacionalna realnost, sektor akumulacije meunarodnog kapitala. Kroz koarkake proizvode izvozi se i odreen nain ivota (American way of life). Bila bi velika greka kazati da je koarka ideoloki neutralna pojava naprotiv, on ima svoju politiku dimenziju. On je sada novi opijum za narod, sredstvo manipulacije. Uz njegovu pomo stvara se i stabilizuje politika saglasnost oko kljunih vrednosti sistema. Takoe, ona je esto sredstvo razdvajanja naroda i sredstvo ostvarivanja prava jaeg u
________________________________________________________________________

Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

17

meunarodnoj politici, to znai da je u funkciji konflikta. Kulturna dimenzija Koarkem i celokupnog sporta danas vie nije sporna. Kultura moe da utie na promenu odreenih sportova. Tako se ragbi, ija je postojbina Engleska, transformisao se u SAD u ameriki fudbal, koji se odlino integrisao s tamonjim drutvom i nainom ivota. Neki misle da je protestantska kultura uticala na sportske rezultate, jer neguje uspeh, racionalnost i asketizam kao osnovne vrednosti. Isto tako, jugoslovenski sport je nemogue objasniti bez kulturnog konteksta. Specifina potkultura sportista podstie agon, fer plej i samodisciplinu. Svaka drutvena pojava zadovoljava izvesne potrebe, pa tako i koarka. Za nju moemo rei da je multifunkcionalna. Koarka ima manifestne funkcije (ostvarenje potreba za fizikim vebanjem, razvijanje moralnih kvaliteta, poboljanje odbrambenih mogunosti zemlje itd.), ali i latentne (uvrivanje grupnog identiteta, kompenzacija (kult sportskog junaka), funkcija ventila za drutvenu energiju). Treba neto rei i o sledeim funkcijama koarke: antropolokoj, socijalizacijskoj, funkciji meuljudskih odnosa, prestinoj funkciji, funkciji usmeravanja masovne drutvene energije, funkciji slobodnog vremena i igre, simbolikoj i mitolokoj funkciji, ritualnoj funkciji, magijskoj funkciji, turistikoj i avanturistikoj funkciji. Sociologiju sporta fenomen sportske publike zanima kao in kolektivnog ponaanja povezan sa drutvenom strukturom. Ovaj fenomen dobija na aktuelnosti u takozvanom masovnom drutvu, u kojem koarkaki dvoboji postaje spektakl. Koarkaka publika se razlikuje od navijaa kao organizovane ili neorganizovane grupe koja ima vru i stalniju formu. Uzroci sve eeg nasilja u sportu pokuavaju se objasniti kulturom siromatva, poremeajem u sistemu vrednosti, drutvenom anomijom i dezorganizacijom, subkulturom nasilja, osobenostima ponaanja gomile, modelom imitacije, modelom katarze, modelom imperativne pobede i sl. U svakom sluaju, nasilje obesmiljava elemente igre u koarci. Osim profesionalne koarke kao velike moe se rei biznis institucije, jer je u skorije vrijeme i sport preao u sferu ou biznisa postoji i koarka kao amaterski sport. Posle svega izreenog o vrhunaskom sportu i profesionalnoj koarci treba rei da treba postaviti jasnu razliku izmeu profesionalne koarke koju gledamo i koja je izuzetno dinamina i
________________________________________________________________________

Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

18

zanimljiva igra u kojoj igraju ljudi sa natprosenim predispozicijama, pre svega za pobedu i koarke koja se via na terenima na kojima igraju, deca, mladi, stari iz zadovoljstva. Koarka kada se gleda iz ovog drugog aspekta predstavlja sport koji pre svega odmara ljude od svakodnevnih problema i aktivnosti i ima veoma malo zajednikih motiva sa profesionalnom koarkom. U amaterskoj koarci timska igra dolazi do izraaja i pre svega volja za ekipnim uspehom. Igra se moe specijalizovati za igru na odreenoj poziciji i tako dati veliki doprinos timu. Sport pre svega predstavlja neku analogiju svakodnevnog ivota i ako to primenimo na koarku svako ko se bavi ovim spotom e biti osoba koja zna da se ponaa u timu da radi sa drugima ali i da kada je to potrebnoi preuzima inicijativu i nastupa samostalno. Koarka je takoe i sport koji ima sve elemente ostalih sportova (tranje, skokovi, nagli okreti, akrobacije) i na taj nain potpuno odrava fiziku spremnost pojedinca.

________________________________________________________________________

Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

19

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Tomi, dr M., Sportski trening, 1971. god. Stankovi S., Testiranje antropomotorike, Pritina, 1994. god. Zaciuorski P., Fizika svojstva sportiste, Savez za fiziku kulturu, Beograd,. 1975. god. Petkovi M., Metodika sportskog treninga Jakovljevi N., Biohemija sporta, Beograd, 1979. god. FSJ Struni bilten, Beograd, 1970. god. Ackovi T.: Terminologija u oblasti fizike kulture zaostaje za razvojem naunih dostignua. F.K. god.XXXVI, Beograd, 1982. Koniar, M.: Fiziko vaspitanje uenika osnovne kole od I do IV razreda, Beograd Stanojevi, I. sa grupom autora.: Fiziko i zdravstveno vaspitanje, Beograd, 1979.

8. 9.

________________________________________________________________________

Seminarski rad OSNOVNE ODLIKE KOARKAKE IGRE

_______________________________________________________________________________________________________

20

Sadraj
Uvod ..................................................................................................... 1 Koarka ................................................................................................. 2 Rana koarka......................................................................................... 3 Univerzitetska koarka ......................................................................... 5 Meunarodna koarka .......................................................................... 6 Koarka u Srbiji .................................................................................... 8 Pravila ................................................................................................... 9 Koarkaka tabla i ko .......................................................................... 9 Regulacije u igri ................................................................................. 10 Oprema ............................................................................................... 11 Prekraji pravila .................................................................................. 12 ut na ko............................................................................................ 13 Varijacije ............................................................................................ 14 Zakljuno razmatranje ........................................................................ 15 Literatura ............................................................................................ 19

________________________________________________________________________