Kako nas menjaju godine?

S godinama slabe ula, smanjuje se miina masa, opadaju saznajne mogunosti. Rastu samo stopala. Svi bi eleli da ive dugo, ali niko ne bi voleo da ostari. Naalost, nema naina da se doeka duboka starost, a da se izbegnu promene u duhu i na telu koje sa sobom donose godine. Gde se javljaju prvi zna i starenja i ta se to zbiva s ljudskim organizmom kada pre!e u drugo poluvreme ivota. VID IZDAJE PRVI "sim to su ogledalo due i naeg raspoloenja, oi prve pokazuju znake starenja i promene koje nas sustiu. #ako ve oko etrdesete kod veine ljudi poinju problemi s vidom. $avlja se takozvana presbiopija, otean vid na blizinu ili staraka dalekovidost, jer zbog poremeaja %leksibilnosti soiva oko gubi sposobnost %okusiranja bliskih predmeta. #ada poinjemo da odmiemo novine i knjige i to je trenutak kada mnogi dobiju svoje prve naoare za itanje. Neto kasnije, oko &&. godine, javlja se staraka katarakta, odnosno zamagljenje vida, kao i sindrom suvog oka. "n poga!a ak tri etvrtine ljudi starijih od '& godina. (bog neprekidnog kretanja, kima je izloena brojnim mikrotraumama koje amortizuju diskusi koji se nalaze izme!u prljenova. )e!utim, kako starimo tako slabi prstenasti deo diska i smanjuje se koliina vode koja inae ini do *+ odsto diska. (ato oni postaju manje otporni na mehaniki stres, gube elastinost, tanje se. #ako se smanjuje i naa visina. Smatra se da se posle etrdesete na svakih ,+ godina smanjimo za po jedan entimetar, te da do osamdesete godine mukar i budu za pet, a ene za osam entimetara nie nego kada su bili u naponu snage. I MOZAK SE SMANJUJE )nogi nauni i smatraju da starost poinje sniavanjem kognitivnih, tj. saznajnih %unk ija mozga. #o to s godinama postajemo pametniji verovatno treba da zahvalimo samo ivotnom iskustvu jer je injeni a da se i mozak s godinama smanjuje. - mozak i kimena modina gube na teini i volumenu, tako da se mozak smanji od sedam do deset odsto u odnosu na svoju maksimalnu teinu. . modanom tkivu nakon odumiranja nervnih elija taloe se otpadni produkti i tako se stvaraju strukture zvane senilni plakovi. Starenjem se pre svega menjaju bio%izike karakteristike poput sinaptike komunika ije, energetskog metabolizma jona kal ijuma i ekspresije gena koja je nedovoljna za podsti aj nastanka novih sinapsi. SUE SE KOA I KOSA /oa stari tako to se s godinama u njenim elijama smanjuju kolagen i elastin, zbog ega ona gubi elastinost i vrstinu. "puta se, gubi sjaj, postaje rastegljiva i suva jer gubi sposobnost da nadokna!uje vlagu. 0romene su prirodno najuoljivije na li u, gde se smanjuju potkone masne naslage, ali i zbog toga to neprestane kontrak ije miia dovode do pojave bora na elu, oko usta i oiju.

/osa postaje krta, menja strukturu, gubi sjaj, prore!uje se i sedi jer vremenom %olikul dlake proizvodi sve manje i manje melanina, koji daje boju kosi. /osa se prore!uje jer vlasi sve vie opadaju, a sve manje se obnavljaju. EIKA PO!AKO POPU"A /ako se poveava broj svei a na torti tako slabe miii karlinog dna koji daju potporu unutranjim organima. )iii perineuma, koji okruuju regiju oko anusa i vaginalnog otvora, gube elastinost zbog ega se veliki broj ena u pedesetim i ezdesetim godinama ali na nevoljno putanje urina, uestale urinarne in%ek ije, ispadanje beike i materi e, kao i na slabost zidova vagine. Razni su %aktori koji doprinose slabljenju miia karli e, a najvaniji su trudnoa, komplikovan poro!aj, gojaznost, noenje tereta, opera ije u maloj karli i, neuroloka oboljenja i genetski %aktori. Ni #u$a %i&e nisu is'a 1 Starije osobe plie diu nego mladi zbog smanjenja apsorp ijske sposobnosti plua 1 )iina masa se smanjuje za treinu 1 0oveavaju se stopala jer tetive i ligamenti, koji povezuju sitne kosti, gube elastinost. 1 0osle etrdesete obua nam se poveava za jedan broj 1 0osle pedesete godine kod mukara a se smanjuju %unk ija testisa, spermatogeneza i nivo testosterona 1 Reproduktivni period kod ena zavrava se u petoj de eniji 1 )enjaju se ulo ukusa, mirisa i sluha .