Zadatak br.

7
Kod suenja ljake i pijeska za proizvodnju cementa, potrebno je rijeiti sistem otpraivanja, jer prilikom suenja stvara prainu koju treba dstraniti. Kapacitet sunice : 15 t / h mokre materije, Poetna vla nost : 1! ", Konana vla nost : #,$ ", %ain lo ita : lo ite na teno &orivo, 'orivo : teno sa (d ) *# +, / h, Potroak &oriva : -.# k& / h, /reba izraditi i rijeiti sljede0e : 1. 1zabrati i usvojiti sistem otpraivanja, -. %acrtati tehnoloku emu otpraivanja, !. 1zvriti izbor i proraunati koliinu medija koji se otprauje 2 plin, vazduh i praina 3, brzinu strujanja, otpore i &ubitke pritiska, potrebne sna&e, dimenzije i sl. otpraivae, ventilator, elektromotor, cijevni sistem i elemente cijevno& sistema, *. 1zraunati e4ikasnost izdvajanja praine. 5jeenje: 6a bi se proraunali 4ilter, ciklon, predciklon, ventilator, elektromotor i ostali elementi sistema otpraivanja, potrebno je odrediti koliinu isparene vode, utroenu toplotu za isparavanje, koliinu sa&orjelih plinova i proraunati rosita.

1. Koliina isparene vode:

'i ) 'm 7 's ) 15 7 1!,18 ) 1,9!1 t / h)19!1 k&/h

's ) 'm 7

100 1 100 13 = 15 ) 1!,18 t / h 100 2 100 0,9

2. Toplota za isparavanje: :a za&rijavanje materijala za suenje od -.! K na *1! K potrebna je toplota: ;1 ) 's 7 <s 7 / ) 1!,18 7#,$9 7 1*# ) 19#5,55 +, / h za isparavanje vode: ;- ) 'i 7 r ) -5## 7 1,9!1 ) *5..,5 +, / h =kupna toplota : ; ) ;1 > ;- ) 19#5,55 > *5..,5 ) 8!9!,#5 +, / h 'ubici toplote 2 !# " 3 ;& ) -1-.,89 +, / h pa je ;uk : ;uk ) 8!9!,#5 > -1-.,89 ) 951#,.! +, / h

?peci4ini utroak toplote po 1k& isparene vode: @)

Q 85107300 = = 4648,13 kJ kg Gi 1831

to od&ovara sunicama cementare

3. Sagorjeli plinovi: Koliina plina po k& teno& &orijev kod normalno& sadr aja <A - dimnih plinova iznosi: B ) 1- 7 ) 1- 7 -,1.- ) -8 m! za -.# k& &oriva koliina dimnih plinova: Bs ) ' 7 Bpc ) -.# 7 1- ) !-*# 7 ) 5### m! / h Bla ni plinovi su predstavljeni vodenom parom.?peci4ini volumen na temperaturi *1! K jeste B ) 1,$ m!/h Bp ) 'i 7 B ) 19!1 7 1,$ ) !,*.9 m! / h B ) Bs 7 Bp ) 5### > !*.9,$ ) 9*.9,$ m! / h 6odatak za sprovodni vazduh je: Bj ) #,51 7 9*.9,$ ) *!-*,-! m! / h Buk ) 1-9#!,1! m! / h ?tepen iskoritenja lo ita: C) to od&ovara u 4luidiziranoim stanju. Koliina vazduha za ventilaciju i propuhivanje ciklonskih 4iltera i predciklona oitava se iz tabela prema vrsti otpraivaa. =svaja se 8* m ! / min ) 8* 7 8# ) !$## m! / min pa je: B ) 1-9#!,1! > *!-*,-! ) 1.1-.,!. m! / h usvajamo: 1.### m! / h :a kapacitet medija otpraivanja 1.### m !/ min usvaja se jedan predciklon za mehaniko talo enje estica 1*## mm, ( ) !,5 m. Prema kapacitetu 1.### m! / h, odnosno *,.5 m! / s i brzini strujanja 1- m / s usvaja se 8 komora ciklona sa .## mm i visine ( ) -,8 m. 'ubitak pritiska u ciklonu iznosi 85 mmB? Proraun glavnog cjevovoda: Koliina medija 2 vazduh > praina 3 B ) 1.### m ! / h ? ) ) #,19. m3

brzina se usvaja v ) -5 m / s d) d ) *## mm

Statiki pritisak: Atpor na kraju sunice *# mmBs 'ubitak pritiska predciklona 5# mmBs 'ubitak pritiska ciklona 5. mmB? 'ubici za ispusnu cijev 1# mmBs

pa je njihov zbir: ps ) *# > 5# > 5. > 1# ) 15. mmB? p ) ps 7 ) 15. 7 #,955 ) -88 mmB? ?tepen djelovanja ventilatora je #,8 pa je sna&a ventilatora: P)
1 ,--8

/reba usvojiti ventilator -#### m! / h

p = 260 ,

P ) -5 kD

Efikasnost izdvajanja pra ine:

=svojeni multiciklon ima stepen otpraivanja $$ ". Koliina medija je 1.### m! / h, koliina praine po 1m! je @ ) 5# &

=kupna koliina medija ima:

'pu ) B 7 & ) 1.### 7 #,#5 ) 95# k& / h praine

Koliina praine koja se izdvoji i ulazi u atmos4eru :

'pi ) B 7 2 1E C 3 7 @ ) 1.### 7 #,#1 7#,#5 ) 9,5 k& / h

Zakljuak:
Mada nam izgleda da se sada nalazimo kako prostorom tako i vremenski ve prili no daleko od po etka razvo!a m!eren!a" #ov!ek !e ve od tad pridavao veliki zna a! ta nim m!eren!ima" $ana%n!a glo&alna ekonomi!a zavisi od po'zdani( m!eren!a i ispitivan!a ' ko!a se v!er'!e i ko!a s' me)'so&no pri(vaena" *na ne &i tre&ala da stvara te(ni ke &ari!ere trgovini" +red'slov za to !e %iroka 'potre&l!iva i veom do&ra metrolo%ka in,rastr'kt'ra" -adr.a! ovog seminarskog predatavl!a opis, openito vi&ra/i!a i 're)a!a ko!i se koriste danas" 0 rad' !e dat ak/enat na m!erne pretvara e vi&ra/i!a kao i samo m!eren!e vi&ra/i!a" +rikazani s' i slikovito predstavl!eni 're)a!i ko!i s' se naekad koristlili kao npr12m!erni prs, m!erni %tap2, pa do savremeni( ko!i danas ima!' velik' prim!en' i ko!i s' olak%ali samo m!eren!e" 3de!a ovog rada !e da prika.emo !ednostavn' i raz'ml!iv' re,erentn' osnov' o m!eren!' vi&ra/i!a" +okazan !e na in kako se vr%i o/!ena i interpreta/i!a podataka ko!i se do&i!' prilikom m!eren!a" 4avedeni s' standardi vezani za ov' o&last kao i dati di!agrami za po!edina ne gr'pe ma%ina" 5ao %to smo mogli vid!eti iz pred(odnog teksta ovo !e veoma %iroka, ali i veoma zna a!na o&last ko!a ima velik' prim!en'"