Meunarodno privatno pravo

Predavanja, 17.5.2013.

Prava stranaca
Pojam stranca:
Negativna definicija stranac je svako fiziko lice koje nema domae dravljanstvo
Pozitivna definicija stranac je svako fiziko lice koje ima dravljanstvo neke strane drave, ili je apatrid Pripadnost pravnog lica odreuje se po pravu drave u kojoj je osnovano, osim ukoliko ima sedite van zemlje svog osnivanja, a drava sedita ga smatra domaim U propisima o stranim ulaganjima stranac je i domai dravljanin koji boravi u inostranstvu U deviznim propisima stranac je lice koje nema prebivalite u domaoj zemlji.

Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Prava stranaca se razlikuju prema:
Prirodi prava Privatna brak, strateljstvo, nasleivanje Javna glasako pravo, ekstradicija, pravo nastanjenja, dravljanstvo

Ueu dravnih organa u konstituisanju prava

Prava koja nastaju uz uee dravnih organa dravljanstvo, dozvola stalnog nastanjenja, nasledno pravo, brak Prava koja nastaju bez uea dravnih organa sticanje svojine na veini pokretnih stvari Dostupnosti prava Opta stranci izjednaeni sa domaim dravljanima

Relativno rezervisana prava dostupna strancima, ali uz dodatne uslove: reciprocitet, domicil, odobrenje...
Apsolutno rezervisana.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Prava stranaca da stupaju u porodinopravne odnose:

Pravo stranca na brak

Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik Pravo stranca da bude staralac ili tienik.

Pravo stranca na brak: opte ljudsko pravo, koje u okvirima meunarodnog branog prava znai da je ono jednako dostupno domaim i stranim dravljanima, kao i apatridima.
Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik:
Kada stranac (strani dravljanin ili apatrid) eli da usvoji pred domaim organom dete koje ima strano dravljanstvo opte pravo Kada domai dravljanin eli da usvoji stranca pred domaim organom opte pravo Kada stranac eli da usvoji dete, domaeg dravljanina postoji ogranienje.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Pravo stranca da bude staralac ili tienik:
Pravo stranca da bude staralac ili tienik drugog stranog lica opte pravo
Pravo stranca da bude tienik domaeg dravljanina opte pravo Pravo stranca da bude staralac domaem dravljaninu relativno rezervisano pravo.

Nasledna prava stranaca: Pravo stranaca da nasleuju relativno rezervisano pravo. Strani dravljani imaju ista nasledna prava kao i domai dravljani, pod uslovom reciprociteta, koji moe biti: diplomatski, zakonski i faktiki. U odsustvu ugovorenog (diplomatskog) reciprociteta, faktiki reciprocitet se pretpostavlja sve dok se ne dokae suprotno. U sluaju apatrida pravo da nasleuju je opte pravo.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose:
Stvarna prava na pokretnim stvarima opte pravo
Stvarna prava na nekretninama relativno rezervisano pravo.

U uprednom pravu stvarna prava na nepokretnostima se uglavnom tretiraju kao relativno rezervisana, negde i kao apsolutno rezervisana prava; najea ogranienja su:
Nemogunost kupovine poseda u pograninim oblastima Odobrenje nadlenih organa Ekonomski razlozi Odreeni limit

Prava stranaca da stiu obligaciona prava: uz manje izuzetke uglavnom se svuda priznaje kao opte pravo.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Prava stranaca da zasnivaju radni odnos: pored uslova koje moraju da ispune i domai graani, stranci moraju da ispune i dodatne uslove:
Odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa Da je re o radnom mestu koje nije rezervisano samo za domae dravljane Pismena izjava o prihvatanju nadlenosti domaih sudova, u sluaju spora sa poslodavcem povodom radnog odnosa.

Privremene ili povremene poslove, u trajanju od najvie tri meseca u jednoj kalendarskoj godini, stranac moe obavljati bez ikakvih posebnih odobrenja. Prava stranih ulagaa: osim generalnih garancija koje mogu biti propisane ustavima, norme kojima se reguliu strana ulaganja, kojima se strani ulagai tite i daje im se odgovarajue garancije nalaze se u dve grupe instrumenata u zakonima i meunarodnim sporazumima.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Oblici stranih ulaganja:
Osnivanje novog preduzea (samostalno ili sa drugim domaim ili stranim ulagaima)

Kupovina udela ili akcija postojeeg domaeg preduzea

Sticanje svakog drugog imovinskog prava kojim strani ulaga ostvaruje svoje interese Ugovor o koncesiji sa BOT aranmanom.

Strana ulaganja su mogua u gotovo svim privrednim delatnostima. Ogranienja su zadrana u oblastima koje su identifikovane kao vane za bezbednost drave strano lice ne moe samo, ili sa drugim stranim licem, osnovati sopstveno preduzee za proizvodnju i promet oruja, niti moe osnivati (samo ili sa drugim stranim licem) preduzee u zabranjenoj zoni. Ovakva preduzea ono moe osnivati sa domaim licem, a moe i ulagati u ve postojea preduzea uruja ili preduzea u zabranjenim zonama, s tim da strani ulaga ne sme stei veinski udeo u upravljanju.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Stranim ulagaem se smatraju:
Fizika lica koja su strani dravljani
Apatridi koji nemaju prebivalite u domaoj dravi Domai dravljanin koji ima prebivalite, odnosno boracvite u inostranstvu, u trajanju od najmanje godinu dana Strana pravna lica koja imaju sedite u inostranstvu.

Osnovna obaveza stranog ulagaa: unos odreenog uloga. Prava stranog ulagaa: pravo na uee u dobiti i pravo na uee u upravljanju; garancije u pogledu eksproprijacije, carinska oslobaanja. Prava stranog ulagaa steena u momentu upisa stranog ulaganja u registar ne mogu biti suena naknadnom promenom propisa.

Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Koncesija: ugovor kojim se na koncesionara (strano ili domae lice) prenosi pravo korienja prirodnog bogatstva (npr. minerali ili drugi geoloki resursi), ili dobra u optoj upotrebi, ili mu se daje dozvola za obavljanje delatnosti koja je od opteg interesa (npr. voenje zatvora, aerodroma), od strane koncedenta, pod posebno propisanim uslovima i uz naknadu. Koncesija po BOT sistemu (Build Operate Transfer izgradi, koristi, predaj): poseban oblik koncesije kada investitor ima obavezu da izgradi odreeni objekat (npr. autoput, elektranu), a zatim taj objekat moe da eksploatie odreeni period. Sporovi iz stranih ulaganja i sporovi iz koncesija (u kojima se kao koncesionari javljaju stranci) mogu se reavati pred domaim sudovima i pred arbitraama, kako stranim tako i domaim. Nadlenost stranih sudova ne moe se ugovarati.
Doc. dr aklina Spalevi

Prava stranaca
Pravo stranih firmi na osnivanje predstavnitva i ogranka: relativno rezervisano pravo. Predstavnitvo stranog lica: nema svojstvo pravnog lica, ne moe da obavlja delatnost osnivaa niti da ostvaruje sopstvene prihode, a preteni cilj mu je istraivanje trita, vrenje prethodnih i pripremnih radnji za zakljuivanje ugovora i uspostavljanje poslovne saradnje. Ogranak: predstavlja jai stepen komercijalnog prisustva neku vrstu ekstenzije stranog pravnog lica na domaoj teritoriji i moe, u skladu sa domaim propisima, obavljati i odreene delatnosti za koje nije registrovan njegov osniva. Registracija ogranaka i predstavnitava stranih lica obavlja se pri Agenciji za privredne registre.

Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno graansko procesno pravo

Voenje postupka pred domaim sudom ili drugim organom radi raspravljanja graanskopravnih, porodinopravnih, privrednopravnih ili radnopravnih odnosa prema proceduralnim normama domaeg prava (lex fori), uz dva izuzetka koji se odnose na:
Materiju izvoenja dokaza po zamolnicama stranih sudova (kada se postupak izvoenja dokaza moe voditi po proceduri stranog prava) Postupke pred domaim arbitraama, ukoliko je ugovorena primena stranih procesnih pravila.

Izvori prava: ZMPP osnovni (jer sadri sutinu MGPP) i opti (jer se primenjuje uvek, osim u sluaju njegovog derogiranja specijalnim zakonima ili meunarodnim ugovorima), drugi zakoni, bilateralne i multilateralne konvencije (npr. Varavska konvencija o izjednaavanju izvesnih propisa o meunarodnom prevozu vazduhom, Konvencija o meunarodnom prevozu eleznicom COTIF).
Doc. dr aklina Spalevi

Pojam i znaaj meunarodne nadlenosti

Nadlenost: krug poslova jednog suda, koja se prema strankama ispoljava kao dunost suda da postupi u odreenoj stvari da raspravlja po tubi. Nadlenost moe biti:
Stvarna (raspodela sporova na razne prvostepene sudove iste vrste po kriterijumu vrednosti spora, ili po kriterijumu predmeta) Mesna (odreuje koji e od stvarno nadlenih sudova suditi po odreenom pitanju) Funkcionalna (odreuje krug poslova sudova raznih stepena o istom, dakle, po tubi, albi i reviziji (zahtevu za zatitu zakonitosti)) Meunarodna.

Doc. dr aklina Spalevi

Pojam i znaaj meunarodne nadlenosti

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova: postavljaju granice jednog pravosua, odreuju onaj krug situacija u kojima jedno pravosue ima pravo i dunost da postupa; svaka drava ima svoja pravila o meunarodnoj nadlenosti pri postavljanju istih zakonodavac vodi rauna:
O interesima svoje drave i nastoji da pravilima o meunarodnoj nadlenosti obuhvati one sporove za ije je reenje domaa drava zainteresovana
O obzirima meunarodne saradnje pravnih sistema i o legitimnim interesima stranih drava ovo tim pre to u sluaju preirokog postavljanja nadlenosti domaeg pravosua preti opasnost da donete odluke ostanu bez efekta, da ne budu priznavane u inostranstvu O interesima stranaka O interesu za efikasno voenje postupka.

Doc. dr aklina Spalevi

Pojam i znaaj meunarodne nadlenosti

Spor sa elementom inostranosti: mogue je obraanje samo pravosuu one drave ije norme o meunarodnoj sudkoj nadlenosti predviaju nadlenost svojih sudova za taj sluaj; mogue je da zakonodavstva vie drava dozvoljavaju nadlenost svog pravosua u istom sluaju, kada se pojavljuje pozitivan sukob nadlenosti, ili konkurencija nadlenosti u takvim situacija tuilac je u mogunosti da se opredeli za sud jedne od zemalja (da bira) kome e se obratiti (konkurentna nadlenost). Meunarodna nadlenost: re je o kompetencijama jednog pravosua, a ne konkretnog suda; propisi o meunarodnoj nadlenosti odreuju sudovi koje drave imaju pravo i dunost da postupaju, ali ne odreuju konkretno nadlean sud to je preputeno normama o stvarnoj i mesnoj nadlenosti zemlje iji je sud meunarodno nadlean; u svakom sluaju, prilikom ocene svoje meunarodne, stvarne i mesne nadlenosti svaki sud uvek polazi od propisa svoje zemlje primenjuje sopstveno pravo (lex fori).
Doc. dr aklina Spalevi

Pojam i znaaj meunarodne nadlenosti

Znaaj meunarodne nadlenosti: od reavanja ovog pitanja najee zavisi ishod spora; zbog njenog velikog znaaja sud na svoju meunarodnu nadlenost pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka. Meunarodna i mesna nadlenost sudova:
Slinosti: u oba sluaja je re o teritorijalnom razgraniavanju kompetencija Razlike: pravila o meunarodnoj nadlenosti vre razgranienja kompetencija pravosua drava, dok pravila o mesnoj nadlenosti odreuju koji e stvarno nadlean sud biti teritorijalno nadlean unutar iste drave; od meunarodne nadlenosti moe da zavisi ishod spora, dok od mesne ne moe (primenjuje se isto pravo); na meunarodnu nadlenost sud pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka, dok o mesnoj nadlenosti sud vodi rauna samo po prigovoru stranke (osim ukoliko je ova iskljuiva), i samo do odreene faze u toku trajanja postupka.
Doc. dr aklina Spalevi

Pojam i znaaj meunarodne nadlenosti

Norme o meunarodnoj nadlenosti: uvek su jednostrane odgovaraju samo na pitanje da li je nadlean domai sud, ukoliko je odgovor negativan one ne ukazuju na to iji je sud nadlean, ve ostaju na konstataciji nenadlenosti domaeg pravosua. Kriterijumi zasnivanja meunarodne nadlenosti: prebivalite, odnosno sedite pravnih lica; uobiajeno, odnosno redovno boravite; mesto nalaenja stvari; mesto zakljuenja pravnog posla; mesto izvrenja pravnog posla; mesto delikta. Zakonodavac treba da je obazriv prilikom odabira kriterijuma zasnivanja nadlenosti jednom doneta odluka esto svoj puni praktini efekat stie tek nakon priznanja i izvrenja u nekoj drugoj zemlji, a to je mnogo jednostavnije ako je organ koji je odluku doneo svoju nadlenost zasnivao na relativno prihvaenom osnovu nadlenosti. Na taj nain drave postavljanjem razumnog delokruga svom pravosuu na dui rok podiu njegovu efikasnost.

Doc. dr aklina Spalevi