Meunarodno privatno pravo

Predavanja, 19.4.2013.

Odreivanje merodavnog prava za ugovore

Razlike u uporednom pravu po pitanjima vezanih za ugovore:
Pregovori pojedina prava poznaju odgovornost za prekid pregovora, ali se razlikuju u pogledu osnova odgovornosti i u pogledu uslova za njeno nastupanje

Ponuda razlikuju se vrste ponuda: ponuda na obeanje i ponuda na radnju, razlike postoje i u bitnim elementima ponude i stepenu njihove odreenosti, obaveznosti ponude i vremenu njene obaveznosti, mogunosti njenog opoziva, uticaja smrti (steaja) na ponudu Prihvat ponude razliiti su regulisani uslovi, tj. stepen saglasnosti prihvata sa ponudom i stepen razlikovanja, opoziv prihvata i nain njegovog komuniciranja, kada se smatra da je ugovor nastao (teorija prijema ili teorija saznanja)
Forma neformalni i formalni ugovori

Momenat prelaska rizika momenat zakljuenja ugovora ili momenat prenosa svojine.
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava za ugovore

Ugovori: osnovni instrumenti pravnog uoblienja prometa robe i usluga unutar iste drave i na meunarodnom planu sigurnost i predvidljivost se mogu postii:
Meunarodnom unifikacijom materijalnih pravila koja bi regulisala meunarodni promet robe i usluga stvaraju se identina pravila u svim zemljama, to znai da bi sudovi svih zemalja ije je materijalno pravo unifikovano morali u istoj pravnoj stvari doneti (bar teoretski) ista reenja; i budui da informisanost prava iskljuuje sukob zakona, iskljuuje se potreba za primenom kolizione procedure karakteristine za MPP Unifikacijom kolizionih normi koje e ukazati na merodavno nacionalno ugovorno pravo ne brie se razlika izmeu materijalnih prava pojedinih zemalja, ali dolazi do primene sadrinski iste kolizione norme od strane sudova svih zemalja koje su unifikovale svoju kolizionu materiju

Ciljevi unifikacije kolizionog prava su skromniji od ciljeva unifikacije materijalnog prava.

Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava za ugovore

ZMPP postavlja take vezivanja za 19 ugovora, a jednom optom klauzulom daje reenje i za ostale ugovore; postavljeno je i pravilo o autonomiji volje, odnosno predviena je mogunost da stranke same biraju merodavno pravo meutim, norma o autonomiji volje nije dobila razradu, te je ostavljeno praksi i teoriji da zauzmu stav o pitanjima kao to je odreivanje granica ili pravne prirode autonomije volje. ZMPP posveuje posebna koliziona pravila nekim pitanjima obligacionog prava: akcesorni poslovi, sticanje bez osnova, negotiorum gestio, jednostrani pravni posao. Bilateralne konvencije sa Maarskom i Poljskom: predviaju kolizione norme za formu pravnih poslova. Biva Jugoslavija nije ratifikovala nijednu viestranu konvenciju posveenu odreivanju merodavnog prava za ugovore.
Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Autonomija volje: taka vezivanja koja ovlauje stranke da uine izbor merodavnog prava koje e se primeniti za regulisanje njihovog ugovornog odnosa:
Sa gledita pozitivnopravnog sistema autonomija volje je taka vezivanja Sa gledita stranaka autonomija volje je subjektivno pravo koje se sastoji iz ovlaenja stranaka da uine izbor merodavnog prava koje e se primeniti za regulisanje njihovog ugovornog odnosa Svoj vrhunac je dostigla u vreme liberalnog kapitalizma (bila je sredstvo za obezbeenje klasnih interesa bogaenje; prvobitna kumulacija kapitala), kada i nije bilo mogunosti za njeno ogranienje Danas autonomija volje se suava na unutranjem planu, dok na meunarodnom dobija sve iru primenu

Najvaniji praktini razlog za prihvatanje autonomije volje u MPP tekoe oko odreivanja merodavnog prava za ugovore, te izvren izbor oslobaa sud Doc. dr aklina Spalevi obaveze oko reavanja pitanja sukoba zakona.

Autonomija volje
Granice autonomije volje: u naelu, autonomija volje se moe koristiti u svim graanskopravnim i privrednopravnim ugovorima; ogranienja postoje u oblasti meunarodnog transporta, a postavljena su konvencijama koje reguliu meunarodni drumski transport najstriktnija ogranienja postavlja Konvencija o ugovorima o meunarodnom prevozu robe drumom sklopljena u enevi 1955. godine, prema kojoj stranke ne mogu da ugovore primenu pravila drugaijih od normi koje postavlja Konvencija. Obiajno pravilo u MPP: da stranke kod cesije (cesionar i cedent), kod zastupnitva (zastupnik i vlastodavac), posrednitva (posrednik i nalogodavac) ne mogu da izaberu merodavno pravo koje bi se odnosilo na efekte ovih pravnih poslova prema treim licima. Iz naina kako su formulisane kolizione norme ZMPP o ugovorima: autonomija volje je iskljuena u onim ugovorima koji se odnose na nekretnine primenjuje se lex rei sitae.
Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Postavlja se pitanje da li se autonomija volje tie samo dispozitivnih ili se odnosi i na imperativne norme: u vezi sa davanjem odgovora na ovo pitanje postoje dva stanovita:
Koliziono (subjektivna teorija) autonomija volje se odnosi i na imperativne i na dispozitivne norme (ne primenjuje se jedino na norme koje su suprotne javnom poretku drave foruma) Materijalnopravno (objektivna teorija) autonomija volje se odnosi samo na dispozitivne norme

Prevagu ima kolizionopravno stanovite, i time se ne otvaraju irom vrata zloupotrebama razumne ograde predstavljaju pre svega same stranke (savesna i paljiva strana nee prihvatiti izbor koji bi je stavio u neravnopravan poloaj), a zatim ustanova javnog poretka, norme neposredne primene i zabrana izigravanja zakona.

Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Pitanje koneksiteta: po pitanju veze izabranog prava i ugovornog odnosa postoje dva shvatanja:
1. Ograniena autonomija volje mogunost izbora je ograniena samo na prava sa kojim je ugovorni odnos povezan, i to: sistemom enumeracije (nabrajanja) zakonodavac nabraja veze koje dolaze u obzir i sistemom opte formulacije konstatacijom da izabrano pravo treba da bude u vezi sa ugovorom 2. Neograniena autonomija volje veza nije potrebna, izbor je neogranien.

Vremenski momenat do kojeg se moe koristiti autonomija volje: autonomija volje se moe koristiti u vreme zakljuenja ugovora, ali i kasnije menjanjem samog ugovora ili zakljuenjem posebnog ugovora koji bi se ticao samo odabira merodavnog prava. Pravna osnova autonomije volje: osnov autonomije volje (samo postojanje i granice autonomije volje) je u pravu zemlje iji e sud biti nadlean za budui spor.

Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Vrste autonomije volje:
Izriita kada stranke izriito odrede koje e pravo biti merodavno Preutna kada su samo definisani elementi na osnovu kojih se moe odrediti merodavno pravo kada se iz ugovora i okolnosti sluaja vidi da su stranke imale u vidu jedno odreeno pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos, a to se moe zakljuiti iz: izbora suda (arbitrae) odreene zemlje; pozivanja na zakonske odredbe iz nekog odreenog prava; korienja karakteristinih termina nekog prava; korienja tipskih ugovora ili optih uslova poslovanja zasnovanih na pravu odreene zemlje; izbora jezika ugovora; izbora valute za plaanje; zajednikog ugovaranja mesta ispunjenja ili mesta zakljuenja ugovora; zajednikog dravljanstva ili sedita ugovaraa... Hipotetina re je o pravu koje bi bilo logino da su ga stranke htele kao razumni privrednici ili trgovci; budui da ovde sud ne polazi od volje stranaka, ve trai pravo koje je najloginije: ne moe se govoriti o autonomiji volje.
Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Voljna multiplikacija merodavnih prava: istovremena primena vie nacionalnih prava samo u pogledu posebnih, samostalnih celina ugovora, koje se mogu odvojiti od drugih pitanja, to je uglavnom prihvaeno u uporednom pravu.

Zagovornici suprotnog shvatanja kao argumente navode:

Mogunost frauduloznog ponaanja stranaka Naruavanje unutranje ravnotee pravnog sistema

Cepanje prava
Stvaranje mozaika merodavnih prava ime se apstrahuje itav ugovor od strane bilo kog postojeeg pozitivnog prava.

Pravo merodavno za ocenu punovanosti ugovora o izboru prava: sporazum o izboru merodavnog prava, kao poseban ugovor ceni se po pravu koje je u tom ugovoru izabrano kao merodavno za glavni ugovor.
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore u odsustvu autonomije volje

Koliziona norma moe biti formulisana:
U fiksnoj formi ukoliko u sebi sadri neposredno vezujuu taku vezivanja (npr. prebivalite, dravljanstvo, mesto nalaenja stvari, mesto zakljuenja ugovora); pri primeni iste moe biti problema samo oko njenog odabira (kvalifikacije), ali kada se jednom odabere iz nje direktno sledi koje je pravo merodavno Kao rukovodni princip ukoliko u sebi sadri okvirnu taku vezivanja, npr. zakon najblie veze; konana odluka je na primenjivau, kome je dat samo okvir, odnosno instrukcije za odreivanje merodavnog prava.

Lex loci contractus: najstarija taka vezivanja; smatralo se da je ugovor roen na osnovu suverenosti teritorije na kojoj su stranke postigle saglasnost o njemu; sa razvojem sredstava komunikacije javile su se tekoe u vezi sa ovom takom vezivanja mesto zakljuenja ugovora moe biti sasvim sluajno, a mogue je i zakljuenje ugovora meu odsutnim licima, te ista danas sve vie gubi na znaaju. Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore u odsustvu autonomije volje

Lex loci solutionis: mesto ispunjenja izvrenja ugovora; problem nastaje kada mesto ispunjenja nije oznaeno u ugovoru, a spor nastane zbog neispunjenja; takoe, problem moe nastati i zbog postojanja dva mesta ispunjenja (ispunjenje prodavca i kupca).

Domicil (ili sedite) dunika karakteristine obaveze: obaveza prodavca, graevinara, peditera, osiguravaa...; ovo vezivanje je vrsto, ne moe biti sluajno i relativno lako se utvruje, meutim, i pored toga ovoj teoriji su upuene brojne kritike jedna od kritika se odnosi na injenicu da se plaanje u novcu ne smatra karakteristinom obavezom.
Princip najtenje povezanosti/najblie veze: okvirna taka vezivanja, kod koje zakonodavac samo daje uputstva, a izbor take vezivanja preputa sudiji; osnovni nedostatak mogunost razliitih interpretacija i stvaranje pravne nesigurnosti zbog ega su stvorene kombinacije ovog principa sa drugim, neposredno vezujuim kolizionim merilima (otvorene Doc. dr aklina Spalevi kolizione norme).

Kolizione norme za ugovore u odsustvu autonomije volje

ZMPP: za ugovore u odsustvu autonomije volje prihvata princip najtenje povezanosti uz domicil (sedite) nosioca karakteristine obaveze.

Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava u pogledu zastarelosti

Zastarelost: gubitak ovlaenja usled protoka vremena; za razliku od gubitka samog prava, tj. gaenja obligacija kod zastarelosti je re o gubitku ovlaenja da se zahteva ispunjenje, sama obaveza se ne gasi. U uporednom pravu: ne postoji jedinstveno shvatanje o pravnoj prirodi zastarelosti, a ni opteprihvaena taka vezivanja, razlikuju se dva glavna oprena miljenja:
Anglosaksonsko poimanje zastarelosti kao instituta procesnog prava (lex fori) Miljenje da je zastarelost institut materijalnog prava (pravo merodavno za sadrinu pravnog posla (ugovora) pravne radnje povodom koje se postavilo pitanje njene zastarelosti.

ZMPP: na zastarelost se primenjuje pravo koje je merodavno za sadrinu pravnog odnosa ili pravne radnje povodom koje se pitanje zastarelosti postavlja.
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava u pogledu forme ugovora

Najea dilema u oblasti ugovora: moe li se ugovor valjano sklopiti u usmenoj formi, ili je neophodan pismeni oblik, kao i koja je forma potrebna za izmene i dopune ugovora; razne administrativne dozvole i potvrde nisu elementi koji se tiu forme ugovora.

Osnovna taka vezivanja: locus regit actum, odnosno mesto gde je ugovor zakljuen; problem nastaje u sluaju ugovora koji se zakljuuju meu odsutnim strankama ZMPP ne sadri odgovor na postavljeno pitanje, ve tumaenjem ZMPP i ZOO (teorija prijema) dolazimo do reenja: mesto prihvata ponude.
Prema savremenim tendencijama razvoja MPP i reenju predvienom u Rim I Regulativi: forma distancionih ugovora je valjana ako je takvom smatra pravo bilo koje od zemalja na ijoj se teritoriji nalaze ugovarai time se poveava broj prava koja konkuriu na primenu i vei su izgledi da e ugovor biti formalno punovaan.
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava u pogledu forme ugovora

Izuzetak od pravila locus regit actum: lex rei sitae u pogledu ugovora iji su predmet nekretnine. Fakultativnost pravila locus regit actum: forma se ne mora ceniti prema pravu mesta zakljuenja ugovora moe se ceniti i prema nekom drugom pravu. ZMPP: ugovor e biti punovaan u pogledu forme, ako je punovaan bilo prema pravu mesta zakljuenja ugovora, bilo prema pravu koje je merodavno za sadrinu ugovora na taj se nain tei odranju ugovora. Autonomija volje u pogledu forme ugovora: stranke mogu odrediti pravo po kojem e se ceniti forma ugovora:
Izborom jednog prava kao merodavno za ugovor u celini, koje e posredno biti primenjeno i na formu ugovora kao lex causae, dopuna locus regit actum Neposrednim izborom merodavnog prava samo za formu ugovora..
Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje "cepanja" ugovora

Pitanje cepanja ugovora: primena vie prava na isti ugovor, do ega moe doi na dva naina:
1. Zakon moe da postavi razliite take vezivanja u pogledu razliitih pitanja (npr. jednu za formu ugovora, a drugu za prava i obaveze sadrinu)

2. Stranke mogu da izaberu razliita prava u pogledu razliitih delova ugovora ili da izaberu pravo koje ne pokriva sva pitanja, ime se otvara mogunost za primenu nekog drugog prava na koje ukazuju kolizione norme foruma.

Cepanje ugovora kao:

Veliko cepanje razna prava se primenjuju na pojedine faze ugovora Malo cepanje jedno pravo se vezuje za prava i obaveze jednog saugovaraa, a drugo za prava i obaveze drugog saugovaraa

Problemsko cepanje razliita prava se primenjuju na pojedina ugovorna pitanja.

Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje "cepanja" ugovora

Osnovni prigovor: ugovor je ekonomsko i pravno jedinstvo koje se naruava ukoliko se na njega primeni vie prava gubi se njegova ravnotea (tvrdnja je tana: posebno u sluaju korelativnih prava i obaveza ugovaraa pravo merodavno za prava i obaveze jednog ugovaraa (npr. kupca) moe mu nalagati izvesnu obavezu koja, prema pravu merodavnom za prava i obaveze prodavca nema svoju protivteu u pravu koje se primenjuje na prava i obaveze prodavca). Kontraprigovor pobornika: svodi se na konstataciju da su ugovori sa elementom inostranosti odavno neuravnoteeni, s obzirom na postojanje elementa inostranosti koji pretpostavlja primenu vie prava na ovakve ugovore. ZMPP: predvia razliite take vezivanja za formu i za sadrinu ugovora; ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemoguavalo ili ograniavalo "cepanje ugovora".
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava za pojedine ugovore

Ugovori koji imaju veliki znaaj u privrednom ivotu i pri ijem se kolizionom regulisanju javljaju odreene specifinosti:
1. Ugovor o kupoprodaji 2. Ugovor o pomorskom prevozu 3. Ugovor o vazdunom prevozu 4. Ugovor o eleznikom prevozu 5. Ugovor o drumskom prevozu 6. Ugovor o prenosu tehnologije 7. Ugovor o cesiji.

Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovor o kupoprodaji

U pogledu prava i obaveza kupca i prodavca kada su pokretne stvari predmet ugovora:
Lex voluntatis (izriito ili preutno) Princip najtenje veze, sa osloncem na pomonu taku lex loci venditoris (zakon mesta prodavca domicil ili sedite prodavca u vreme kada je primljena ponuda). U sluaju menjanja domicila, u toku pregovora (vie ponuda na ponudu) merodavan je domicil u pogledu primljene ponude koja je dovela do zakljuenja ugovora.

U pogledu forme: locus regit actum; lex causae, pravo koje je merodavno za
prava i obaveze; lex voluntatis ukoliko se stranke odlue za izbor merodavnog prava.

U pogledu kupoprodaje nekretnina: lex rei sitae.

Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore o prevozu

Ugovori o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza: lex voluntatis, izuzev kod:
Fraus legis

Ustanove javnog poretka

Kada je re o odgovornosti brodara za gubitak, manjak ili oteenje tereta, a luka ukrcaja ili luka odredita je u domaoj zemlji (ovde je merodavno domae pravo)

Kada se radi o prevozu putnika, a primenom drugog prava putnik bi bio stavljen u nepovoljniji poloaj nego po odredbama domaeg prava.

U nedostatku izriite ili preutne autonomije volje kojom bi bilo izabrano pravo za sva pitanja iz ugovora, na ugovor ili ugovorni odnos primenie se sledee pomone take vezivanja:
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore o prevozu

Za glavna prava i obaveze ugovornih strana lex loci contractus Za sporedna prava i obaveze (npr. nain ukrcaja i predaje tereta; nain plaanja vozarine) lex loci solutionis Za ugovor o prevozu putnika ili stvari zakljuen na osnovu unapred utvrenih optih uslova brodara pravo drave iji je dravljanin ili iju dravnu pripadnost ima brodar Za ugovor o tegljenju lex fori.

Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze. Koliziona pravila koja se odnose na pomorski prevoz stvari ili putnika odnose se i na prevoz u unutranjoj plovidbi, a odnose se i na druge ugovore o iskoriavanju brodova (npr. riboliv, nauna istraivanja).
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore o prevozu

Ugovori o vazdunom prevozu putnika i stvari Oblast vazdunog transporta: regulisana je Varavskom konvencijom o izjednaavanju izvesnih pravila koja se odnose na meunarodni vazduni prevoz iz 1929. godine (za procenjivanje greke usled koje je nastupila teta lex fori) i ikakom konvencijom o meunarodnoj civilnoj avijaciji iz 1944. godine biva Jugoslavija je ratifikovala obe konvencije. Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza (ako odedbe konvencije ne pokrivaju postavljena pitanja, ili ako ne postoje uslovi da se primene konvencijska reenja): lex voluntatis, a ukoliko stranke nisu ugovorile merodavno pravo pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite, odnosno sedite prevoznika (vozara). Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze.
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore o prevozu

Ugovor o eleznikom transportu Oblast eleznikog transporta:
Konvencija o prevozu robe eleznicom (CIM)

Konvencija o prevozu putnika i prtljaga eleznicom (CIV)

Obe su zamenjene Konvencijom o meunarodnim prevozima eleznicom zakljuenom u Bernu 1980. godine (COTIF) Merodavno pravo pravo drave u kojoj imalac ostvaruje svoja prava Posebno koliziono pravilo u pogledu odgovornosti eleznica u sluaju smrti ili povrede putnika pravo mesta udesa.

Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore o prevozu

U sluaju da se ne mogu primeniti nu unifikovana materijalna, ni unifikovana koliziona pravila, ili ako ne pokrivaju postavljeno pitanje, merodavno pravo je:
Za prava i obaveze Lex voluntatis, a u nedostatku izbora Pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite, odnosno sedite prevoznika (vozara) Za formu ugovora Locus regit actum i lex causae.

Ugovor o drumskom prevozu: enevska konvencija o drumskom prevozu robe iz 1956. godine iskljuuje autonomiju volje; ovde vai shodna primena kolizionih normi koje se odnose na elezniki i vazduni saobraaj.
Doc. dr aklina Spalevi

Ugovor o transferu tehnologije i ugovor o cesiji

Ugovor o transferu tehnologije: prava industrijski razvijenih zemalja, kao reenje favorizuju sedite prenosioca tehnologije. ZMPP: sedite primaoca tehnologije u vreme zakljuenja ugovora ako stranke ne izaberu neko drugo pravo ili ako posebne okolnosti ne ukazuju na to. Ugovor o cesiji: promena u linosti poverioca u postojeem ugovornom odnosu; do promene dolazi na osnovu sporazuma starog poverioca (cedent) sa novim poveriocem (cesionar); na strani dunika (cesus) nema promene isto lice se pojavljuje u ovoj ulozi; razlikuju se odnosi izmeu:
Cedenta i cesionara merodavno je pravo koje se primenjuje na ugovor koji slui kao osnova ustupanju (npr. ugovor o prodaji potraivanja) Cesionara i cesusa merodavno je pravo koje je merodavno za samo ustupljeno potraivanje, odnosno pravo koje je merodavno za ugovor iz koga potraivanje proizilazi.

Doc. dr aklina Spalevi

Pravne karakteristike kolizionih normi za ugovore u naem MPP

ZMPP:
Autonomija volje izuzev kod ugovora koji za predmet imaju nekretnine Kombinacija principa najtenje povezanosti i neke neposredno vezujue take vezivanja domicil ili sedite nosioca karakteristine obaveze, od kojih postoje dva odstupanja: Kod ugovora o transferu tehnologije sedite primaoca tehnologije Kod potraivanja iz ugovora o radu pravo drave u kojoj se rad obavlja

Kod ugovora koji nisu posebno navedeni u ZMPP taka vezivanja koja se primenjuje u kombinaciji sa principom najblie veze je prebivalite (sedite) ponudioca u vreme prijema ponude
Za formu ugovora locus regit actum i lex causae; izuzetak su ugovori koji za predmet imaju nekretnine i kod kojih se primenjuje lex rei sitae.
Doc. dr aklina Spalevi