Katarina Lonarevi

ENE U IRANU: BORBA ZA JEDNAKOST I RAVNOPRAVNOST1

Shirin Ebadi with Azadeh Moaveni, Iran Awakening: A Memoir of Revolution and Hope, New York: Random House, 256 pp, 2006. Buenje Irana je knjiga memoara iranske pravnice, aktivistkinje za ljudska i enska prava i prve muslimanke dobitnice Nobelove nagrade za mir 2003. godine, irin Ebadi, koja uz pomo novinarke Azadeh Moaveni, eli da priblii zapadnoj publici problematiku enskih prava u Iranu, ali i da ospori stereotipne predstave o muslimankama kao o, pre svega, poslunim i pokornim biima. Poto je od zvaninog reima obeleena kao neprijatelj Islamske Republike, Ebadi nije ni pokuavala da objavi knjigu u Iranu, i na taj nain se pridruila velikom broju iranskih pisaca, umetnika i politikih aktivista koji objavljuju kritike iranske vlade uglavnom u zapadnim zemljama. Sve vei broj studija, knjiga i lanaka za svoje teme imaju poloaj ena u Iranu, rodnu neravnopravnost koja je oevidna u gotovo svim aspektima iranskog drutva i drave, ali i kritiku zapadnih predrasuda o muslimanskim enama.2 Ono to posebno izdvaja autorku irin Ebadi je injenica da, za razliku od mnogih kritiara i kritiarki Irana i njegove zvanine politike prema ljudskim i enskim pravima, ona nikada nije napustila Iran u kome se zadnje dve decenije bori za prava ena i dece i kao pravnica i kao aktivistkinja. Njena knjiga Buenje Irana nije samo lina ispovest i pria ispriana iz ugla osobe koja je svedok brojnih politikih i drutvenih dogaaja u Iranu u drugoj polovini dvadesetog i na poetku dvadeset i prvog veka, ve pre svega vaan izvor za razumevanje ta sve podrazumeva borba za enska prava u jednoj teokratskoj dravi i koja su politika i pravna sredstva na raspolaganju onima koji se odlue da kritikuju dravu i njen pravni sistem. Ebadi je svesna da je njena pria samo jedna od mnogih i ona nema ambiciju da u svojim seanjima na ivot u Iranu pre, u toku i posle Islamske revolucije prui potpunu politiku analizu iranskog drutva i drave. Knjiga irin Ebadi je vano svedoanstvo

1 Tekst je napisan uz podrku Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije u sklopu projekta Politike rodne ravnopravnosti: obrazovanje kao pokazatelj rodne ravnopravnosti u Srbiji (broj 159011). 2 Cf. Mahnaz Kousha, Voices from Iran: the Changing Lives of Iranian Women, Syracuse, New York: Syracuse University Press, 2002; Hammed Shahidian, Women in Iran: Emerging Voices in the Womens Movement, Westport: Greenwood Press, 2002; Hamideh Sedghi, Women and Politics in Iran: Veiling, Unveiling, and Reveiling, New York: Cambridge University Press, 2007; Arzoo Osanloo, The Politics of Womens Rights in Iran, Princeton: Princeton University Press, 2009.

732

FPN | Godinjak 2009 | VI DEO: Prikazi

o poloaju i ugroenim ljudskim pravima pre svega ena i dece u postrevolucionarnom Iranu, ali i svedoanstvo o moguim oblicima borbe protiv politikih sudskih procesa, rodne neravnopravnosti i zloupotrebe zakona u zemlji sa erijatskim pravom. Ebadi, roena 1947. godine, pripada generaciji koja je svedok velikih politikih i drutvenih promena. Njeno detinjstvo i mladost obeleila je vladavina Muhameda Reze Pahlavija, prozapadno orijentisanog monarha koji je sproveo modernizaciju iranske drave. ene su dobile ravnopravni pristup obrazovanju, ali ne i ravnopravni status u drutvu. Patrijarhalni zakoni su i dalje bili vrsti, tako da iako su ene studirale na univerzitetima, imale pravo glasa, pravo na plaeni rad, i pravo da budu zastupljene u dravnim organima, u privatnoj sferi tradicionalna ogranienja su ostala nepomina. Drugim reima, sve vea zastupljenost ena u javnoj sferi i javnom ivotu nije dovela do promena u tradicionalnoj i patrijarhalnoj poziciji ene u privatnoj sferi. Za razliku od veine ena svoje generacije, Ebadi je odrasla u liberalnoj porodici u kojoj su muka i enska deca tretirana kao jednaka. U dvadeset treoj godini, ona ak postaje i prva ena sudija u istoriji Irana i njen autoritet nad mukarcima u sudnici se prihvatao kao injenica. Kada poinju prvi protesti protiv ahove vlasti u ime redistribucije bogatstva, u ime siromanih i obespravljenih, Ebadi bez razmiljanja, poput mnogih obrazovanih Iranaca, podrava revolucionare predvoene islamskim svetenicima. Samo godinu dana posle svrgnua reima Muhameda Reze Pahlavija, novi teokratski reim donosi itav niz diskriminatornih zakona prema enama i poinje sa brutalnim obraunom sa svim oblicima opozicije Islamskoj Republici. Ebadi gubi poziciju sudije poto, prema erijatskom pravu, ene zbog svoje emotivnosti ne mogu vriti tako odgovornu funkciju. Novi krivini zakon, usvojen preko noi i bez rasprave 1980. godine, samo je osvanuo u jutarnjim novinama i vratio Iran u rano doba Islama kada su kamenovanje ena za prevaru branog partnera i odsecanje aka lopovima smatrane odgovarajuim kaznama. Prema novom represivnom zakonu, ivot ene vredi upola od ivota mukarca kao i njeno svedoenje na sudu. Dok mukarac moe da se razvede po sopstvenoj elji, eni je neophodna dozvola supruga. Po novom zakonu, bez obzira na razlog razvoda braka, deca pripadaju mukarcu, i mukarac moe da ima etiri supruge ako to eli. enama moe da se sudi po krivinom zakonu od njihove devete godine, mukarcima tek od petnaeste. Devojice mogu da se udaju ve sa trinaest godina Drugim reima, formalna jednakost izmeu mukaraca i ena iz prethodnog sistema nestaje u novom i revolucionarnom. Jednakost i ravnopravnost ne postoje ni u privatnoj ni u javnoj sferi, i ene, bez obzira na vanu ulogu koju su imale tokom revolucije, vie nisu bile potrebne. Istovremeno, teokratski reim je guio svaku vrstu protivljenja upotrebom prekomerne sile, a smrtna kazna je izricana politikim protivnicima bez odgovarajueg sudskog procesa. Ebadi je zbog svih ovih nepravdi odluila da uzvrati udarac reimu i to pre svega pravnim sredstvima. Zbog velikih gubitaka koje je Iran pretrpeo u osmogodinjem ratu sa Irakom, drava je pribegla takozvanom nevoljnom pragmatizmu i dozvolila enama 1992. godine da se vrate u javne slube i da se bave pravom. Ebadi je zapoela svoju borbu protiv nepravednih zakona Islamske Republike tako to je pro bono zastupala politike zatvorenike, ene i decu u sluajevima koji predstavljaju grubo krenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Zakonima tog sistema prvo treba suditi da bi se kasnije oni i promenili (111).

Katarina Lonarevi | ENE U IRANU: BORBA ZA JEDNAKOST I RAVNOPRAVNOST

733

Borba nije ravnopravna, i Ebadi od poetka 1990-tih do danas koristi ograniena sredstva koja su joj na raspolaganju u naporu da razotkrije teokratsku zakonsku diskriminaciju ena, i to pre svega u obliku prianja pria. Vrlo brzo Ebadi je shvatila mo line i intimne prie i da preko svojih sluajeva uz pomo medija moe da pokae ne samo da su zakoni Irana nepravedni ve i patoloki. Njeni memoari belee brojne sluajeve koje je imala pred iranskim sudovima preko kojih je uspela da uini vidljivim krenje ljudskih, enskih i prava deteta, a samim tim vidljivim i sam sistem koji neometano funkcionie samo pod uslovom da radi iz senke. Kao advokat, Ebadi usvaja pragmatian stav prema Islamskoj Republici. ivimo pod Islamskom Republikom koja nee nigde otii niti je spremna da svoju vladavinu pretvori u sekularnu; pravni sistem je oblikovan na osnovu islamskog zakona; i svaki segment poloaja ene u drutvu od pristupa kontroli raanja do prava na razvod i prinude na noenje vela odreen je interpretacijama Kurana. Ako elimo da ostvarimo opipljivu promenu u ivotima ena oko nas () mi nemamo drugi izbor osim da se zalaemo za jednakost ena unutar islamskog okvira (121-122). Od 1990-tih do dananjih dana Ebadi pokuava da se bori za ravnopravnost i jednakost ena tako to koristi intelektualnu interpretaciju i inovaciju poznatu kao idtihad (ijtihad) koja propisuje fleksibilnost islamskom zakonu i stvara prostor za prilagoavanje islamskih vrednosti i tradicije ivotima ljudi u modernim vremenima. Meutim, ista prilagodljivost idtihada se moe koristiti i kao osnova za neotuiva ljudska prava i kao osnova za regresivne interpretacije Islama. Drugim reima, svaka reforma pod teokratskim reimom je ograniena i lako se moe pretvoriti u svoju suprotnost. Ebadi, prema tome, sa jedne strane duboko veruje u sekularno razdvajanje religije i drave i svesna je da je svaka religija, pa i Islam, podlona razliitim interpretacijama: od onih koje zahtevaju potinjenost ena do onih koje zahtevaju njihovo oslobaanje. Kao advokat ona ne moe a da ne bude svesna ogranienosti pokuaja da se ouvaju ljudska prava na osnovu izvora i tekstova kojima nedostaju fiksirani termini i definicije. Sa druge strane, ona je kao graanka Islamske Republike svesna beskorisnosti pristupa tom pitanju na drugaiji nain. Kao pravnica koja pokuava da pomogne enama i deci ija su prava ugroena u dananjem Iranu, Ebadi veruje da mora da ostavi po strani svoje elje, snove i politike sklonosti da bi uticala na promenu i reforme zakona koji bi bili u skladu sa izvorima koji naglaavaju egalitarnu etiku Islama. Bez obzira to je zvanini reim odbacuje kao nevernicu, Ebadi nikada ne dovodi u pitanje znaaj koji za nju ima religija, i naglaava da je to to je muslimanka vaan deo njenog identiteta. Ona duboko veruje da sloboda i ljudska prava nisu nuno u konfliktu sa Islamom. [O]d dana kada sam razreena dunosti sudije do godina u kojima vodim bitku u revolucionarnim sudovima Teherana, ja stalno ponavljam jedno isto: tumaenje Islama koje je u skladu sa jednakou i demokratijom je autentini izraz vere. Nije religija ta koja ograniava ene, ve selektivni diktati onih koji ele da ih utamnie. Ovo verovanje zajedno sa ubeenjem da do promene u Iranu treba da doe mirnim putem i iznutra su u osnovi mog rada (204). Budunost ena koje ive pod muslimanskim teokratskim zakonima je krajnje neizvesna. Sigurno da niko ko se zalae za ljudska i enska prava ne moe mirno da prihvati da je mogue doneti liberalnije zakone u pogledu enskih prava na osnovu

734

FPN | Godinjak 2009 | VI DEO: Prikazi

jednog tumaenja religijskih spisa, ali da je isto tako mogue na osnovu nekog drugog tumaenja tih spisa doneti represivne zakone koji enama oduzimaju prava i postavljaju ih u potinjeni poloaj u odnosu na mukarce, i da ene pod jednom konstelacijom moi mogu da uivaju ista prava kao i mukarci, dok pod drugom ili ak posle redovnih izbora, sva ta prava mogu izgubiti. Pitanje enskih ljudskih prava u Iranu su danas u vreme zaotravanja odnosa izmeu vlade u Teheranu i zapadnih zemalja, a naroito Sjedinjenih Drava, predmet brojnih rasprava. Da li je potrebno enama u Iranu pomoi spolja i tako ih osloboditi? U tom pitanju se, izmeu ostalog, krije jedna od kljunih predrasuda na zapadu o muslimankama koju Ebadi eli da ospori da su muslimanke po pravilu pasivne i pokorne. Borba irin Ebadi svedoi o hrabroj i neustraivoj eni koja ve godinama izlae svoj ivot opasnosti, progonima i hapenjima. Sa druge strane, Iran je danas zemlja u kojoj su ene obrazovanije od mukaraca, a koje istovremeno ive pod zakonima koji su nekompatibilni sa njihovim statusom. Sve vei broj ena die svoj glas protiv dravne represije. Posle junskih predsednikih izbora, ene su masovno uestvovale u demonstracijama protiv zvaninih rezultata. Neda Soltan, mlada ena koja je ubijena prilikom intervencije oruanih snaga protiv demonstranata, postala je novi simbol borbe za demokratiju. Na elu te borbe su upravo ene poput Ebadi i Soltan, koje veruju da e ostvariti jednakost i ravnopravnost sa mukarcima samo unutar zaista demokratskog ureenja. Sve to govori o njihovoj spremnosti da biju sopstvenu bitku u osvajanju slobode.