46.

OPTA PRAVILA UGOVORA U PRIVREDI

1.Koncepcija jedinstva o !i"acioni# odnosa i poja$ %"ovo&a % p&iv&edi Ureenje obligacionih odnosa, zavisno od kategorije uesnika, je u uporednom pravu izvreno na 2 naina: 1) dvojnim re imom regulative ! jedan za obligacione odnose u privredi"trgovini), a drugi za obligacione odnose u s#eri graanskog prava"odnosi izmedju #izickih lica)$ %vaj sistem regulative karakteristican je za prve kodi#ikacije trgovinskog i gradjanskog prava nastale u &rancuskoj "'ode civil 1()* i 'ode de commerce 1()+) i ,emackoj ",emacki trgovacki zakonik 1(-+ i ,emacki gradjanski zakonik 1-)))$ 2) re imom jedinstvenog regulisanja, bez obzira na uesnike . /vajcarski zakonik o obligacijama 1-11, 0talijanski gradjanski zakonik 1-*2$ 1oncepcija jedinstva obligacionih odnosa prihvacena je u osnovi i u anglosaksonskom pravnom podrucju$ 2akon o obligacionim odnosima /rbije prihvata koncepciju jedinstva obligacionih odnosa i na jedinstven nacin regulise obligacione odnose bez obzira na njegove ucesnike$ %va koncepcija jedinstva regulative obligacionih odnosa neposredan je i valjan pravni odgovor na dinamizaciju savremenog pravnog saobracaja, na sve vecu tzv. ''komercijalizaciju'' odnosa fizickih lica"proizvodnja i prodaja za trziste, komercijalizacija svakodnevnog zivota umesto patrijahalnosti i sl$), sto o$o"%cava i 'a#teva p&odi&anje p&avi!a pos!ovno" (t&"ovac)o" p&ava* % "&adjans)o p&avo. 1oncepcija jedinstvenog uredjenja obligacionih odnosa ne prejudicira pitanje postojanje poslovnog prava kao posebne naucno!nastavne discipline$ 3otreba postojanja posebne grane prava, t&"ovins)o" (pos!ovno"* p&ava, koja izuava i obligacione odnose u privredi, je diktirana injenicom da koncepcija jedinstva obligacionih odnosa trpi brojne izuzetke kada su u pitanju obligacioni odnosi u privredi$ %tuda i odredjenje 2akona o obligacionim odnosima da se 44 odredbe ovog zakona koji se odnose na ugovore primenjuje na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izricito drukcije odredjneo44$ Te&$ino!o"ija + Ugovori poslovnog!trgovinskog prava terminoloski su razlicito oznacavani . poslovi prometa robom, ugovori robnog prometa, poslovi robnog prometa, privrenopravni poslovi ili privredni ugovori$ 2akon o obligacionim odnosima koristi izraz ugovori u privredi$ Od&edjenje poj$a t&"ovac)o" pos!a % %po&edno$ p&av% + 3reciziranje pojma trgovackog ili tacnije trgovinskog posla "dok je trgovacko pravo imalo staleski karakter ono je bilo 44pravo trgovaca44, a kada je izgubilo taj karakter
1

postalo je pravo 44pravo trgovine44, a ne pravo trgovaca) izuzetno je znacajno, buduci da je rec o osnovnom pojmu poslovnog . trgovackog prava$ U od&edjenj% ovo" poj$a p&is%tna s% dva % svo$ po!a'ist% s%p&otstav!jena po!a'ista , a* O je)tivni i * -% je)tivni. od toga kako se shvata ovaj pojam zavisi i pojam trgovca, i nadleznost trgovinskog suda i primena izvora prava$ %bjektivni sistem odreivanja trgovakog posla je prihva5en u #rancuskom pravu$ 3rema ovom sistemu, odreeni poslovi se smatraju trgovakim, bez obzira na to ko ih obavlja6 na njih se primenjuju pravila trgovakog, a ne graanskog prava$ 7ve bitne odlike trgovakog posla su: 1) radi se o aktu cirkulacije "izmeu proizvoaa i potroaa) 2) radi se o aktu pekulacije "cilj je sticanje pro#ita iz razmene proizvoda i vrenja usluga)$ &rancusko pravo, pored t&"ova/)o" pos!a po sa$oj p&i&odi(44apsolutni trgovacki poslovi44), poznaje i t&"ova/)e pos!ove po od&e0enj% 'a)ona ili po dejstvu o i/aja "menice, agencije8poslovni biroi, eksploatacija rudnika$$$). )ao i a)ceso&ne pos!ove "44relativni trgovaki poslovi44), koji predstavljaju poslove graanskog prava kad ih vri lice koje nije trgovac, ali koji postaju trgovaki poslovi kad ih trgovac vri kao svoju akcesornu delatnost$ 9kcesorni trgovaki poslovi imaju 2 varijante: 9kcesorni poslovi trgovakoj pro#esiji "poslovi, koji su po prirodi graanski, ali postaju trgovaki kada ih vri trgovac, za potrebe trgovine . osnovne delatnosti) 9kcesorni poslovi trgovakom poslu . poslovi koji su po svojoj prirodi poslovi trgovackog prava, ali postaju poslovi gradjanskog prava kada ih vrsi lice koje nije trgovac"nije upisano u registar), kao akcesorne poslove svoje gradjanske pro#esije"npr$prodaja leova od strane lekara kupovina sirovina od strane zanatlije itd)$ %bjektivna koncepcija odredjenja pojma trgovackog posla prihvacena je i u svajcarskom pravu, pravu :elgije, /panije, vecem delu ;at$ 9merike< 2a razliku od &rancuskog trgovackog zakonika koji nabraja poslove koje smatra trgovackim po svojoj prirodi, ,emacki trgovacki zakonik pojam trgovackog posla odredjuje kroz odredjivanje pojma trgovca . subjektivna koncepcija. 3rema ,emackom trgovackom zakoniku 44smatraju se trgovackim poslovima svi poslovi koje zakljuci trgovac za potrebe svoje trgovine44$ / druge strane, prema ovom zakoniku trgovcem se smatra svako ono lice koje obavlja neki od izricito odredjenih osnovnih trgovackih poslova$ =edno lice ne moze steci svojstvo trgovca samo obavljanjem akcesorskih trgovackih poslova$

 %bjektivni i subjektivni sistem odreenja pojma trgovakog posla vode ka istom rezultatu ! objektivna koncepcija se primenom teorije akcesornih poslova umnogome se primie subjektivnoj koncepciji, i i drugo, poslovi koje obavlja licekome je priznato svojstvo trgovca najcesce spadaju u osnovne trgovacke poslove, i obrnuto, osnovne trgovacke poslove , po pravilu, obavljaju trgovci$ Od&edjenje 11%"ovo&a % p&iv&edi11 % 2a)on% % o !i"acioni$ odnosi$a 2a razliku od od %pstih uzansi za promet robom, koje privrednopravne poslove odredjuje njihovim nabrajanjem "kada su u pitanju poslovi vezani za promet robe), cime u osnovi daju primat objektivnoj koncepciji, 2akon o obligacionim odnosima izricito ne nabraja 44ugovore u privredi44, ali se iz njihove opisne de#inicije uocava opredeljenost za tzv$ subjektivno-objektivnu koncepciju Ugovori u privredi ! ugovori, koje preduze5a i druga pravna lica koja se bave privrednom delatno5u "ovde raunamo i vlasnike radnji i druge pojedince, koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost) zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti, koje ine predmete njihovog poslovanja, ili su u vezi sa tim delatnostima$ %vakva de#inicija ukljuuje i subjektivne "svi ugovori koje medjusobno zakljucuju privredni subjekti, bez obzira da li su to #izicka ili pravna lica) i objektivne kriterijume"potrebno je da je u pitanju ugovor koji privredni subjekti zakljucili u okviru delatnosti koje sacinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima)$ ,a zakon poznaje osnovne %"ovo&e u privredi"osnovne trgovacke poslovne), koje privredni subjekti zakljuuju meusobno u obavljanju delatnosti koje sacinjavaju predmet njihovog poslovanja i spo&edne (a)ceso&ne* %"ovo&e u privredi"akcesorne trgovacke poslove), koje privredni subjeti zakljuuju u vezi sa deltanostima koje sacinjavaju predmet njihovog poslovanja, radi lakeg obavljanja tih delatnosti "npr$ ugovor o zakupu opreme koji proizvodjac neke opreme zakljuci radi skladistenja proizvoda je njegov akcesorni posao ili ugovor o osiguranju imovine je akcesorni ugovor za privrednog subjekta koji se bavi drugom delatnoscu ali je osnovni posao za osguravaca)$ 3ednost&ani i dvost&ani t&"ova/)i pos!ovi . ,eka zakonodavstva, poput nemackog, izricito razlikuju dvostrane i jednostrane trgovacke poslove$ 7vostrani trgovaki poslovi su poslovi, kod kojih su obe ugovornice trgovci "#izika i pravna lica), dok su jednostrani trgovaki poslovi oni, kod kojih je samo jedna strana trgovac, ili su obe strane trgovci, ali za jednu od njih posao o kome je re ne ulzi u okvir njene trgovake delatnosti$ 1od ovih poslova va e odredbe trgovakog prava za obe ugovornice$ U #rancuskom pravu se poslovi koji su trgovacki samo za jednu stranu, a gadjanski za drugu nazivaju 44mesoviti poslovi44 2akon o obligacionim odnosima izriito pominje samo dvostrane ugovore u privredi "ugovori, koje privredni subjekti zakljuuju meu sobom)$ %tuda da bi
>

se na jedan ugovorni odnos primenila specijalna pravila koja vaze samo za ugovore u privredi, potrebno je da su obe ugovorne strane privredni subjekti"#izicka ili pravna lica)$

44. PO3A5 5E6U7AROD7E KUPOPRODA3E (5KP*

U?%@%A % 1U3%3A%79=0 A%:B Ugovor o kuporodaji robe je najva niji ugovor u medjunarodnoj trgovini$ %vim ugovorom prodavac se obavezuje da 5e isporuiti robu i preneti svojinu na kupca, dok se kupac obavezuje da 5e platiti ugovorenu cenu i primiti robu$ Cedjunarodna kupoprodaja robe regulisana je pravilima 1onvencije Ujedinjenih nacija o medjunarodnoj prodaji robe iz 1-()$ godine, koja je poznatija kao :eka 1onvencija$ 1omponente izvoznog ugovora su: D 0me i adresa dobavljaa, ime i adresa kupca D 7etaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i opis pakovanja, dimenzije i te ina, naziv carinske tari#e D 'ena, ukljuuju5i popuste, naine i rokove pla5anja D @aluta u kojoj se vri prodaja i pla5anje D 0sporuka, ukljuuju5i i procenjeno vreme isporuke ili slanja D 3ravno vlasnitvo, ukljuuju5i i momenat kada vlasnitvo prelazi sa prodavca na kupca D ,ain transporta D 0ncoterms, odgovornost za osiguranje i prevoz D ?arancije i trokovi banaka D 7okumenti koje zahteva kupac D @a e5i zakoni u sluaju spora D 9rbitra a kao alternativa za spor

,ae pravo ne poznaje dualitet u poslovima robnog prometa6 ista pravila va e kako u unutranjem robnom prometu, tako i u meunarodnom$ 0pak, nizom posebnih propisa je izvreno odgovaraju5e prilagoavanje$ 0 pored niza ogranienja, princip autonomije volje ostaje osnovni princip meunarodne kupovine i prodaje$ /koro svi pravni sistemi predviaju i odreena ogranienja, bilo u vezi sa predmetom ugovora "vrsta robe i koliina), sa subjektima koji se mogu pojaviti kao ugovorne strane, ogranienja pla5anja$$$ %snovni tipovi, s obzirom na predmet ! ugovori o C13: 1$ robe 2$ investicija >$ energije *$ transportnih sredstava 5KP &o e

3osao C13 robe je osnovni posao C3344 osnovni pravni instrument, koji regulie neposredne pravne odnose izmeu naje5ih subjekata u meunarodnom pravnom prometu, izmeu prodavca i kupca$ /vi ostali pravni poslovi su u izvesnom smislu akcesorni . slu e da omogu5e relizaciju C13 robe$ ,apomene: 1$ C13 robe, kao poseban ugovor trgovinskog prava, uslovljen je postojanjem odreenog re ima o izvozu i uvozu robe 2$ C13 robe je uvek distancioni pravni posao . pretpostavlja trans#er robe iz jedne zemlje u drugu

Eri naina odreivanja pojma C13: 1$ prvi polazi od subjekata pravnog odnosa "subjektivni kriterijum) . radi se o ugovoru o C13 uvek, kad su prodavac i kupac subjekti koji pripadaju razliitim suverenitetima6 2$ u drugom se polazi od pitanja trans#era prodate robe "objektivni kriterijum) . radi se o ugovoru o C13 uvek, kada roba mora da bude isporuena u zemlju razliitu od one u kojoj se nalazila u trenutku zakljuenja ugovora6 >$ kombinovani kriterijum, bilo subjektivni ili objektivni, ili kumulativno oba, to je naje5i sluaj 7e#inicija: Ugovor o C13 je privredni posao, kojim se prodavac obavezuje da inostranom kupcu isporui odreenu robu, i da mu omogu5i sticanje prava svojine na toj robi, s tim da je cilj ugovora da se izvri trans#er robe iz zemlje gde se nalazila u momentu zakljuenja ugovora u neku drugu zemlju6 s druge strane kupac se obavezuje da plati odreenu cenu$

89. O:LA-T PRI5E7E KO7VE7;I3E U7 O UGOVORI5A O 5E6U7AROD7O3 PRODA3I RO:E

U optem smislu :eka konvencija se primenjuje na ugovore o meunarodnoj prodaji robe$ 7a bi se precizno odredila oblast ili domaaj primene konvencije, potrebno je odrediti predmetno i teritorijalno polje primene$ 3redmetno polje primene 1onvencije je de#inisano preko prirode i predmeta ugovora o prodaji i navoenjem izuzetaka na koje se primenjuje 1onvencija$ Eeritorijalno polje primene je odreeno de#inisanjem pojma dr ave ugovornice$ 3redmetna oblast primene 1onvencije 1.Poja$ %"ovo&a o p&odaji &o e 3oto se 1onvencija primenjuje na ugovore o prodaji, potrebno je odrediti ta se podrazumeva pod ovim ugovorom . %"ovo& o p&odaji se $o<e de=inisati )ao %"ovo&, bez obzira na graanski ili trgovaki karakter ugovornih strana ili karakter samog ugovora, )oji$ se p&odavac o ave'%je da ispo&%/i &o %.
F

p&enese &o ne do)%$ente i p&enese svojin% na )%pca. a )%pac se o ave'%je da p!ati cen% i p&i$i ispo&%)% &o e. 3rimena konvencije na modi#ikovane ugovore o prodaji 1onvencija se primenjuje i na Gmodi#ikovaneH ugovore o prodaji, kao to su ugovori o prodaji sa uzastopnim isporukama i na GmoderneH #orme, kao to su ugovori sa prevozom robe kupcu i ugovori o isporuci robe koju je dobavlja direktno isporuio prodavevom kupcu$ 1onvencija se ne primenjuje na sporazume o distribuciji, ni na sporazume o #ranizingu, ni na ugovore o bartetu i na kompenzacione poslove u kojima kupac ima obavezu da ukupnu cenu plati u robi ili drugim inidbama, a ne u novcu, jer se ovo poslovi ne tretiraju kao prodaje$ 1onvencija se nece primeniti ni na lizing poslove$ 1od ugovora sa distributerima, dilerima, trgovakim agentima i slino, potrbno je razlikovati 1$okvirne sporazume i 2$ugovore sa respektivnim principalom, odnosno proizvoaem o isporuci robe koja 5e biti distribuirana tj$preprodana od strane distributera, dilera ili agenta$ %kvirni sporazumi nisu regulisani 1onvencijom dok nalozi za isporuku mogu biti tretirani kao ugovori o prodaji koji su obuhva5eni 1onvencijom$ 3osebnu vrstu ugovora o prodaji ine tzv$ugovori o isporuci robe na osnovu prodaje dokumenata, kao to su konosman i skladinica$ U takvim poslovima se smatra da je kupljena roba, a ne dokumenti koji je predstavljaju$ Ugovori o isporuci i ugovori o radu i pru anju usluga$ 1ao ugovori o prodaji na koje se primenjuje :eka konvencija smatraju se i ove dve vrste ugovora$ U pitanju su ugovori koji se razlikuju od klasinih ugovora o prodaji po tome to se obaveza prodavca ne sastoji samo u isporuci, ve5 i u obavljanju odreenog rada ili pru anju usluge$ U okviru ove kategorije ugovora napravljena je razlika izmeu ugovora u kojima je obavljanje rada ili pru anje usluga samo sredstvo da se proizvede odreena roba i na ugovore kod kojih to nije$ U prvu grupu spadaju ugovori o isporuci robe koja tek treba da se izradi ili proizvede, a za koju potreban materijal daje druga strana$ 9ko naruilac takve robe ne daje prete ni deo materijala koji je neophodan za njenu izradu, na takve ugovore se primenjuje 1onvencija, a ako daje bitan deo elemenata ze njenu izradu 1$se ne5e primenjivati$ U drugu grupu spadaju ugovori u kojima se obaveza isporuioca "prodavca) sastoji u isporuci robe i vrenju usluga$ 1od ovih poslova 1onvencija se ne5e primenjivati na one ugovore u kojima se prete ni deo obaveza strane koje isporuuju robu sastoji u izvrenju nekog rada ili pru anju nekih usluga$ 1riterijum za razlikovanje ovih ugovora od klasinih ugovora o delu ini prete ni deo obaveza, to upu5uje na poreenje izmeu ekonomski vrednosti obaveza

koje se tiu obavljanja rada ili pru anje usluga sa ekonomskom vredno5u obaveza koje se tiu isporuke robe$ 2$Poja$ &o e U Jakim jednoobraznim zakonima predmet ugovora je bio opisno odreen kao Gtelesna pokretna stvarH$ U 1onvenciji je ovaj pojam zamenjen pojmom GrobaH, koji je u sudskoj praksi shva5en kao roba koja je u momentu isporuke Gtelesna i pokretnaH bez obzira da li je u pitanju nova ili kori5ena roba$ >$P&odaje na )oje se ne p&i$enj%je Konvencija 3rema odredbama lana 2, 1onvencija se ne5e primenjivati na prodaju: 1$robe kupljene za linu i porodinu upotrebu ili za potrebe doma5instva, izuzev ako prodavac u bilo koje vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugovora nije znao niti je morao znati da se roba kupuje za takvu upotrebu6 2$,a javnoj licitaciji6 >$U sluaju zaplene ili nekog drugog naina izvrenja koji sprovode sudske vlasti6 *$Jartija od vrednosti ili novca6 F$:rodova, hidroglisera i vazduhoplova6 I$elektrine energije$ Aazlozi za izuzimanje 1onvencije na ove ugovore se pravdaju posebnom svrhom sticanja robe, posebnom vrstom ugovora o prodaji ili posebnom vrstom robe$ U prvom sluaju re je o tzv$doma5oj kupovini ili potroakim ugovorima, odnosno kupovini za linu potronju, a ne za komercijalne i trgovake svrhe$ 0zuzeci su i prodaje na aukciji, od strane javnih vlasti, prodaje radi izvrenja, prodaja akcija i hartija od vrednosti, brodova, hidroglisera i aviona$ Eo spada u prodaju posebne vrste robe$ 4.Pitanja na )oja se ne p&i$enj%je Konvencija 1onvencija se primenjuje samo na zakljuivanje ugovora o prodaji i na prava i obaveze prodavca i kupca koje proistiu na osnovu takvog ugovora$ 9li, Konvencija se ne p&i$enj%je na p%nova<nost %"ovo&a. ne)i# nje"ovi# )!a%'%!a i o i/aja. na dejstvo )oje i %"ovo& $o"ao da i$a na svojin% na p&odatoj &o i. )ao ni na od"ovo&nost p&odavca 'a s$&t i!i te!esne pov&ede )oje i &o a p&o%'&o)ova!a i!o )o$ !ic%. 7a ova pitanja se p&i$enj%j% p&avi!a $e&odavno" do$a>e" naciona!no" p&ava. Eeritorijalna oblast primene U teritorijalnom ili geogra#skom smislu, 1onvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe koji imaju meunarodni karakter$ a)%pti uslov!meunarodni karakter prodaje U Konvenciji je postojanje $e0%na&odno" )a&a)te&a p&odaje od&e0eno p&e$a s% je)tivno$ )&ite&ij%$%. -% je)tivni )&ite&ij%$
+

je a'i&an na $est% pos!ovanja i!i sedi?t% %"ovo&ni# o&"ana. Eako da se 1onvencija primenjuje na ugovore o prodaji koji su zakljueni izmeu strana koje imaju $esta pos!ovanja i!i sedi?ta na te&ito&ija$a &a'!i/iti# d&<ava. Cesto poslovanja kao osnovni kriterijum korigovan je sa dva zahteva$ 3rvo, zahtevom da razliita mesta poslovanja moraju biti poznata stranama pre zakljuivanja ugovora, i drugo, postavljena su dva alternativna uslova od kojih bar jedan mora biti ispunjen zajedno sa optim uslovom$ D Cesto poslovanja ugovornih strana 1onvencijom se od ugovornih strana zahteva da imaju svoja mesta poslovanja, a u nedostatku mesta poslovanja, redovna boravita, na teritorijama razliitih dr ava$ 2a Gmeunarodni karakterH jednog ugovora od znaaja je mesto poslovanja koje su ugovorne strane imale u momentu zakljuenja ugovora, bez obzira na eventualne kasnije promene$ Cesto poslovanja mora biti poznato ugovornim stranama$ 5esto pos!ovanja nije de=inisano Konvencijo$ ve> se pod =oc%so$ tj.cent&o$ pos!ovne a)tivnosti $o'e $is!iti )ao o $est% % )o$e se pos!ovna a)tivnost de =acto o av!ja na t&ajnijoj i sta i!nijoj osnovi i sa od&e0eni$ stepeno$ sa$osta!nosti. Ugovori zakljueni preko komisionara 9ko agent koji posluje u jednoj dr avi ugovornici zakljui ugovor sa drugom stranom iz iste dr ave u svoje ime a za raun principala ne otkrivaju5i da to radi za principala tre5e dr ave, niti je za to znala druga strana, tj$kao komisionar, 1onvencija se ne5e primeniti na takav ugovor jer 5e se takav posao smatrati poslom o unutranjoj podeli$ /ituacija 5e biti drugaija ako je ista strana znala za meunarodni karakter ugovora, a elemenat inostranosti mo e biti poznat ili se o njemu mo e zakljuiti iz ranijeg poslovanja strana ili iz in#ormacija koje je druga strana otkrila$ 1ako ustanoviti ono mesto koje je pravno relevantno!da li je to sedite organa upravljanja iloi neko od mesta u kome se na trajnijoj osnovi obavlja preduzetnika delatnostK U 1onvenciji je ovo pitanje regulisano odredbama lana 1), prema kojima se, u sluaju da jedna ugovorna strana ima vie mesta poslovanja, u obzir uzima mesto poslovanja koje ima najtenju vezu sa ugovorom i njegovim izvrenjem, imaju5i u vidu okolnosti koje su bile poznate ugovornim stranama ili koje su strane imale u vidu u bilo koje vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugovora$ Ugovori zakljueni preko zastupnika

9ko ugovor o prodaji zakljuuje agent, koji nastupa u ime i za raun nalogodavca,tj$kao trgovaki zastupnik, takvim ugovorima se uspostavlja neposredni ili direktni pravni odnos izmeu zastupnika i tre5eg lica ija se kvali#ikacija vri prema seditima ili mestima poslovanja nalogodavca i tre5eg lica$ Ugovori zakljueni izmeu ugovornih strana koje imaju vie mesta poslovanja U sluaju kad jesna ugovorna strana ima vie mesta poslocanja, a kupcu je poznato da 5e ugovor biti izvren u razliitom mestu od onog u kome je ugovor zakljuen, kao relevantno mesto uzima se ono koje je najtenje povezano sa mestom izvrenja$ %vo pitanje je od posebnog praktinog znaaja kod ugovora zakljuenih preko zastupnika ili komisionara$ 9ko se takvi ugovori prema doma5em pravu tretiraju kao ugovori neposredno zakljueni sa principalom, a strani je bilo poznato da agent nastupa u ime i za raun principala koji se nalazi u drugoj dr avi ugovornici, :eka konvencija 5e se primeniti i na ove ugovore$ %vde se kao relevantno mesto poslovanja uzima na primer mesto izvrenja ugovora ako se ono nalazi u drugoj dr avi$ D Ergovaki karakter posla nije od znaaja 2a primenu 1onvencije nije od znaaja da li se posao meunarodne prodaje prema unutranjem nacionalnom pravu kvali#ikuje kao GgraanskiH ili kao GtrgovakiH, odnosno da li je ugovor komercijalnog ili privatnog karaktera$ U 1onvenciji se ne pravi razlika izmeu #izikih i pravnih lica, njena pravila se primenjuju i na poslove koje zakljuuju #izika lica iz dr ava ugovornica, ako su ispunjeni ostali uslovi$ b)9lternativni uslovi 2a primenu 1onvencije potrebno je da pored opteg uslova bude ispunjen jedan od dva alternativna: 1$7a su u pitanju dr ave zgovornice, 2$pravila meunarodnog privatnog prava upu5uju na primenu prava neke od dr ava ugovornica 3od dr avama ugovornicama podrazumevaju se dr ave koje su rati#ikovale, prihvatile ili odobrile 1onvenciju ili su joj pristupile$ U kombinaciji sa optim uslovom znai da se 1onvencija primenjuje na ugovore koji su takljueni izmeu ugovornih strana ije se mesta poslovanja nalaze na teritorijama dr ava ugovornica bez obzira to bi pravila meunarodnog privatnog prava mogla upu5ivati na primenu preva tre5e dr ave i bez obzira gde se ugovor ispunjava:na teritoriji dr ave ugovornice ili dr ave neugovornice$
-

9lternativni uslovi se ispunjavaju i kod zakljuivanja i kod ispunjenja uslova$ 7irektna primena 1onvencije 9ko se sedita ili mesta poslovanjaobe ugovorne strane nalaze na teritorijama dr ava ugovornica 1onvencija se direktno ili neposredno primenjuje$ ,jenu primenu ugovorne strane mogu izbe5i jedino ako su je izriito iskljuile$ 0ndirektna primena 1onvencije 3rema drugom alternativnom uslovu, za primenu 1onvencije nije od znaaja da li se mesta poslovanja nalaze u dr avama ugovornicama ili tre5im dr avama, ako pravila meunarodnog privatnog prava upu5uju na primenu prava neke dr ave ugovornice$ 3odrazumeva se da se ,esta poslovanja nalaze u razliitim dr avama$ 3ri tome, nije od znaaja da li je od njih samo jedna dr ava ugovornia ili nijedna od njih$ / obzirom da na ovaj nain pravila meunarodnog privatnog prava na indirektan ili posredan nain omogu5avaju primenu 1onvencije, u pitanju je indirektna ili posredna primena 1onvencije$ 3ravo dr ave ugovornice mogu na izriit nain izabrati i same strane u ugovoru$ 3od pravom dr ave ugovornice se podrazumevaju pravila 1onvencija, i odredbe 1onvencije imaju prednost u primeni nad unutranjim pravilima i izvorima$ U sluaju stavljanja rezerve od ugovornih strana postoje razliite kombinacije$ U sluajevima ugovora koji su zakljueni izmeu srana koja imaju mesta poslovanja u dr avama ugovornicama bez obzira da li je jedna ili su obe, ili ni jedna od njih nije stavila rezervu na primenu lana 1"1)b i bez obzira da li sudi sud u dr avi ugovornici koja je stavila, ili koja nije stavila rezervu, ili sud u tre5oj dr avi, kao i bez obzira da li njihova pravila meunarodnog privatnog prava upu5uju na pravo tre5e dr ave, primeni5e se 1onvencija$ %snov primene 1onvencije se izvlai iz injenice da su im mesta poslovanja u dr avama ugovornicama pa se na takve ugovore direktno primenjuju odredbe lana 1"1)a 1onvencije$ 1onvencija se ne5e primeniti ako je merodavno pravo dr ave ugovornice koja je stavila rezervu, ali je to sporno u varijanti kada sud dr ave ugovornice upu5uje na pravo dr ave ugovornice koja je stavila rezervu$ 0skljuenje primene 1onvencije voljom ugovornih strana U skladu sa odredbama lana I$ 1onvencije, ugovorne strane su potpuno slobodne da iskljue primenu 1onvencije, da odstupe od primene bilo koje odredbe, ili da izmene njihovo dejstvo$

1)

3riznavanjem ugovornim stranama potpune autonomije u pogledu njene primene, 1onvencija je dobila dispozitivni karakter$ /voju volju da iskljue ili ogranie primenu 1onvencije na konkretni ugovor, ugovorne strane moraju iskazati ne samo izriito i uzajamnom saglasno5u, ve5 i na implicitni nain$ 3rimer za izriito iskljuivanje 1onvencije postoji u sluaju kada su ugovorne strane, posebnom klauzulom na jasan nain stipulisale da se ceo, ili na deo ugovora ne5e primenjivati 1onvencija$ 3re5utno ili podrazumevaju5e iskljuenje postoji u drugom sluaju, kada nema prethodno navedene klauzule, ali su konkretna pitanja reena ili na drugaiji nain u samom ugovoru, ili je ugovorena klauzula o primeni nekog drugog merodavnog prava$ U prvom sluaju nadle ni sud ili arbitra a 5e prema pravilima svog meunarodnog privatnog prava odrediti merodavno pravo koje mo e biti ili pravo dr ave ugovornice ili pravo tre5e dr ave$ U drugom sluaju situacija nije potpuno jasna, a reenje zavisi od togaL na koji nain su strane izabrale strano, podrazumeva se nacionalno, pravo i od toga da li je to pravo dr ave ugovornice ili nije$ 1ada se radi o pravu tre5e dr ave misli se na njene unutranje propise$ U sluajevima kada su strane na izriit nain iskljuile primenu 1onvencije, ali nisu odredile merodavno pravo, ono 5e biti odreeno prema pravilima meunarodno privatnog prava suda pred kojim se ovo pitanje postavi$ 3rimena 1onvencije mo e biti iskljuena na implicitni nain kada su ugovorne strane iz dr ava ugovornida u svom sporazumu ugovorile nadle nost suda ili arbitra e dr ave neugovornice, iako arbitra nom klauzulom nisu na izriit nain izabrale merodavno pravo$ Aezerve 3ravo da stave rezervu na primenu pojedinih lanova 1onvencije imaju samo dr ave ugovornice$ %ne to mogu uiniti izjavom prilikom prihvatanja, odobravanja ili pristupanja 1onvenciji$ 3ravo na stavljanje rezervi je ogranoeno na primenu drugog i te5eg dela 1onvencije i na odredbe take b iz lana 1 1onvencije$ 7eo 2 se odnosi na pitanja zakljuenja ugovora, deo > na prava i obaveze ugovornih strana i pravna sredstva zbog povrede ovih obaveza, a stav b na drugi alternativni uslov za primenu 1onvencije$ 1onvencija takoe mo e biti suspendovana bilo kojim meunarodnim sporazumom koji je ranije zakljuen ili koji 5e se zakljuiti, a sadr i odredbe koje se odnose na pitanja obuhva5ena 1onvencijom, pod uslovom da strane imaju svoja mesta poslovanja u dr avama ugovornicama takvog sporazuma$

11

8@. PO7UDA I PRIAVAT PO7UDE 2A 2AKL3UBE73E UGOVORA O 5KP

2a nastanak ugovora potebna je saglasnost dve volje, jedne koja je ponuda i druga koja predstavlja saglaavanje sa ponudom$ 3otreba za prouavanjem ponude i privata je nastala iz injenice da ih razliiti pravni sistemi razliito reguliu "razliita pravna shvatanja o pravnom znaaju ponude i prihvata, momenta zakljuenja ugovora, roka do koga ponuda obavezuje i da li uopte obavezuje)$ U savremenoj meunarodno!trgovinskoj praksi, ponuda je izgubila vrsti karakter kakav ima u unutranjem obligacionom pravu kontinentalnih dr ava$ /ada je ponuda vie poziv na pregovore i predlog o kome treba da se diskutuje, nego jedan de#initivan predlog da se pod navedenim uslovima iz ponude zakljui ugovor$ 0z tog razloga treba razlikovati: 1$ vrstu, ultimativnu ponudu ! obino je rezultat uspenih pregovora6 jedna strana nudi drugoj da se po #iksiranim uslovima zakljui ugovor 2$ ponuda kao poziv na pregovore ! ponuda koja pravno ne obavezuje6 pregovori se mogu prekinuti bez ikakvih pravnih posledica po uesnike$ @e5ina ugovora sadr i ponude koje se ne smatraju vrstim i koje ponuaa ne obavezuju da zakljui ugovor 3itanje razumnog roka: - razliito reava sudska praksa "rok ! od * dana, pa na vie) - naa sudska praksa: ako ponua nije odredio rok za prihvat ponude, onda je rok za prihvat ponude ono vreme, koje je potrebno da ponuda stigne ponuenom i da blagovremeno uinjena izjava stigne ponuau, uz uraunato vreme koje je potrebno za razmatranje ponude6 koliko 5e to biti u praksi varira, ali je prema naim obiajima krajnji rok ( dana - razumljivo da je u C13 ovaj rok kratak, pa je rok od >) dana prikladan 3itanje opoziva ponude: - razliito reeno negde dozvoljeno, negde nije6 - skoro svuda je doputeno da se ponuda opozove, pod uslovom da opoziv stigne najkasnije u momentu stizanja ponude - u anglosaksonskim zemljama ponuda se mo e opozvati, dok su kontinentalne zemlje usvojile reenje o neopozivosti ponude - bez velikog znaaja, ve5ina tipskih i standardnih ugovora je #ormulisana kao Gbez obavezeH6 3rihvat ponude mora u svemu odgovarati ponudi, svim njenim elementima$ 9ko prihvat sadr i uslovljavanja ili odstupanja, to onda i nije prihvat, ve5 nova ponuda o kojoj raniji ponua "a sada ponueni) treba da se izjasni$ U meunarodnoj trgovinskoj praksi se naje5e ne govori o prihvatu ponude, ve5

12

o porud bini$ 3orud bina predstavlja prihvat ponude samo, ako u celini odgovara ponudi i ako je uinjena u ostavljenom roku$ U suprtotnom smatra5e se da je to nova ponuda$

88. O:AVE2A PRODAV;A DA I-PORUBI RO:U

0sporuka . stavljanje kupca u posed stvari koja je predmet kupoprodaje$ /kup svih neophodnih radnji i mera koje je prodavac du an da preduzme prema ugovoru, kako bi omogu5io kupcu da primi isporuku i raspola e kupljenom robom ili robnim dokumentima$ V&e$e ispo&%)e Aetko je odreen taan dan isporuke6 e5e je rok odreen okvirno$ /porno mo e biti pitanje od )ad te/e &o) 'a ispo&%)% &o e "od trenutka zakljuenja ugovora6 mo e zavisiti od prirode robe, od trenutka dobijanja dozvole, od momenta pla5anja$$$)$ U samom ugovoru mo e biti navedeno: hitno ili odmah, rok vezan za neki dogaaj, Gu razumnom rokuH$ 3ostavlja se i pitanje vrste rokova: a) vrsti rokovi b) gipki rokovi$ 1ad se isporuka sastoji samo u predaji robnih dokumenata, prilikom prenosa se stavlja datum na njih6 taj datum se uzima kao rok isporuke$ @rste zakanjenja: a) opravdano "usled objektivnih okolnosti) b) neopravdano 1rivica mo e biti ili prodaveva "du niko kanjenje) ili kupeva "poverilako kanjenje)$ 3ostoji i mogu5nost davanja naknadnih rokova$ 5esto ispo&%)e Cesto, koje je predvieno ugovorom$ Aazlikuje se mesto isporuke kada ugovor ukljuuje prevoz robe i kada ga ne ukljuuje$ Eeko5e nastaju kada mesto nije odreeno ni na koji nain$ Eada ugovorom mo e biti predvieno da jedna strana zadr ava pravo mesta isporuke$ U C3344 je usvojeno gledite da pravo izbora u naelu pripada kupcu, u sluaju da naknadno treba odrediti mesto isporuke "naravno, kad ugovorom nije reeno neto iz ega bi se moglo zakljuiti suprotno)$ /voj izbor ugovorna strana mora da blagovremeno saopti$ 1onvencija predvia da kad ugovorne strane nisu nita drugo predvidele, mesto isporuke je mesto u kome prodavac ima sedite "ili boravite) u vreme zakljuenja ugovora$ 7a/in ispo&%)e %bino je odreen ugovorom6 ako to nije uraeno, onda 5e nain isporuke biti odreen prirodom posla i zavisi5e od vrste robe$ U nain isporuke se ubrajaju
1>

sve one radnje i postupci, koje je prodavac du an da preduzme da bi robu stavio na raspolaganje kupcu: izdvajanje generine robe iz mase individualizacija robe pakovanje obele avanje predaja robe na prevoz Eu spada i rad oko transporta, a postoje i trokovi vezani za isporuku robe "usluge javnih ustanova, privatnih lica, takse za kori5enje predmeta, nabavka uverenja, serti#ikata$$$)

8C. O:AVE2A KUP;A DA PLATI ;E7U

7ve osnovne obaveze kupca iz ugovora o C13 robe su, kao i u doma5em pravu: 1) da plati cenu 2) da primi isporuku robe$ %vo se vri na nain predvien u ugovoru 3la anje kupovne cene ! u irem smisli je izvrenje bilo koje obaveze, kada se injenje sastoji u davanju ili predaji sume novca$ 3la5anje u meunarodnom prometu se vri u stranom novcu6 odreno je mestom, rokom i nainom pla5anja$ 5esto p!a>anja ! je ono mesto, na kome se mora izvriti pla5anje$ 2a mesto pla5anja se vezuje nadle nost suda za utu enje kupca6 prema mestu pla5anja se odreuje postupak pri pla5anju, tumae se izrazi koji imaju razliita znaenja u pogledu vremena valute$ Cesto pla5anja mo e biti %"ovo&eno i ne%"ovo&eno "kod potonjeg se primenjuju odreena dispozitivna pravila)$ 3rema jednoobraznom zakonu o C13, kupac je du an da plati cenu prodavcu u njegovom seditu, boravitu$ 1ada se isplata mora izvriti uz predaju dokumentacije, ona se vri u mestu ove predaje$ 3rema optim uslovima /B@!a, isplata isporuene robe se vri odmah, od strane banke zemlje kupca, uz podnoenje odgovaraju5ih robnih dokumenata od strane prodavca$ Ei dokumenti su: ! #akture u > primerka ! transportni dokumenti ! kao i drugi robni dokumenti 1upac je du an da plati cenu na dan, koji su ugovorne strane odredile$ 3ostoje > naina: ! pla5anje pre isporuke ! pla5anje uporedo sa isporukom

1*

! pla5anje nakon isporuke 0sporuka mo e biti e=e)tivna "kada se predaje sama roba) i do)%$enta&na "kada se predaju dokumenta)$ 3la5anje pri predaju robe, uz e#ektivnu isporuku, se vri onda kada se roba preda kupcu, i kada je on pregleda$ %vde kupac mo e da se zatiti od nedostatka robe 3la5anje pri predaju robnih dokumenata ! roba se praktino pla5a pre pregleda i prijema$ %vde je prodavac potpuno obezbeen$ K!i'ne cene ! cena mo e biti odreena na razne naine$ Co e biti =i)sna "kada ugovorne strane ugovaraju kupovnu cenu u tano odreenom iznosu)$ %vaj nain se obino predvia onda, kada isporuku treba izvriti nakon izvesnog, relativno du eg, vremena po zakljuenju ugovora o C13$ K!i'na cena ! strane se dogovore da 5e cenu odrediti prema odreenim okolnostima ! visina trokova proizvodnje robe, promena u vrednosti valute pla5anja M$$$N$ 9ko kupac ne plati cenu predvienu u ugovoru, prodavac je ovla5en da zahteva izvrenje$ 1ada nepla5anje kupovne cene na odreeni dan predstavlja bitnu povredu ugovora, prodavac mo e bilo da zahteva da kupac plati cenu, bilo da izjavi da raskida ugovor$ %n svoju odluku mora da saopti kupcu u jednom kratkom roku6 ako ne postupi tako, ugovor je raskinut po sili zakona$

69. PO3A5 I 27ABA3 I7;OTER5- KLAU2ULA

0ncoterms klauzule su klauzule, koje ugovorne strane upotrebljavaju kod distancione kupovine i prodaje da bi regulisale pitanje transporta roba$ CE1 je 1->I$ godine donela Ceunarodna pravila za tumaenje ugovornih termina "0nternational 'ommercial Eerms), ija je revizija izvrena nekoliko puta "najnovija 2)))$ godine)$ Aazlozi za reviziju su bili razvoj meunarodne trgovine i vrsta transporta na koji se primenjuju klauzule$ U poetku su klauzule bile usmerene na prelaz rizika u prevozu morem$ Aevizije klauzula iz 1-()$ i 1--)$ uzimaju u obzir da je uve5ano kori5enje ostalih vrsta prevoza i multimodalnog prevoza robe$ Eako je u 0ncoterms 1--)$, odredba G&ranko prevoznik$$$ naznaeno mestoH "&'9) prilagoena svim vrstama prevoza, bez obzira na nain i kombinaciju$ Aevizija iz 1--)$ je prihvatila mogu5nost kori5enja elektronskog prenosa podataka "B70) za isprave koje se koriste u prevozu robe$ /vaki 0ncoterms mora imati tri slova$ %dredbe su grupisane u etri kategorije "prema mestu prelaska rizila): 1$ K!a%'%!e "&%pe E . roba se stavlja na raspolaganje kupcu u prostorijama prodavca "BOP, &ranco #abrika) 2$ K!a%'%!e "&%pe D . prodavac je du an da robu isporui prevozniku koga je odredio kupac "&'9, &9/ i &%:)

1F

>$ K!a%'%!e "&%pe ; . prodavac je du an da ugovori prevoz, ali bez preuzimanja rizika od gubljenja ili ote5enja robe ili naknadnih trokova nastalih zbog dogaaja nakon utovara opreme "'&A, '0&, '3E i '03) *$ K!a%'%!e "&%pe D . prodavac du an da snosi sve trokove i rizike za dopremu robe u odreenu zemlju opredeljenja "79&, 7B/, 7BQ , 77U, 773)

3rema v&sti t&anspo&ta: 1$ 0ncoterms klauzule, koje se koriste za sve vrste prevoza, ukljuuju5i i multimodalni "&'9, '3E, '03, 79&, 77U, 773) 2$ 0ncoterms klauzule koje se koriste za prevoz morem i unutranjim vodama "&9/, '&A, '0&, 7B/, 7BQ) 0ncoterms ustanovljava obaveze za prodavca i kupca$ %baveze prodavca svrstane su u klauzule pod nazivom 9 od 1 do 1), i njima odogovaraju obaveze kupca po : klauzulama od 1 do 1)$
0,'%EBAC/ ?rupa B 3olazak ?rupa & ?lavni prevoz nepla5en BOP "BR Porks) &'9 "&ree 'arrier) &9/ "&ree 9longside /hip) &%: "&ree %n :oard) '&A "'ost and &reight) '0& "'ost, 0nsurance and &reight) '3E "'arriage 3aid 3o) '03 "'arriage and 0nsurance 3aid to) &ranko #abrika "$$$naznaeno mesto) &ranko prevoznik "$$$naznaeno mesto) &ranko uz bok broda "$$$naznaena luka ukrcaja) &ranko brod "$$$naznaena luka ukrcaja) 'ena sa vozarinom "$$$naznaena luka odredita) 'ena sa osiguranjem i vozarinom "$$$naznaena luka odredita) @ozarina pla5ena do "$$$naznaeno mesto odredita) @ozarina i osiguranje pla5eni do "$$$naznaeno mesto odredita) 0sporueno granica "$$$naznaeno mesto) 0sporueno #ranko brod "$$$naznaena luka odredita) 0sporueno #ranko brod "$$$naznaena luka odredita) 0sporueno, neocarinjeno "$$$naznaeno mesto odredita) 0sporueno, ocarinjeno "$$$naznaeno mesto odredita)

?rupa ' ?lavni prevoz pla5en

?rupa 7 3rispe5e

79& "7elivered 9t &rontier) 7B/ "7elivered BR /hip) 7BQ "7elivered BR QuaS) 77U "7elivered 7utS Unpaid) 773 "7elivered 7utS 3aid)

61. I7;OTER5- KLAU2ULE GRUPE E

EEF
1I

3rodavac je izvrio isporuku kada je robu stavio na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom naznaenom mestu, neocarinjenu za izvoz i neutovarenu na bilo kakvo vozilo$ Cinimum obaveza za prodavca6 kupac snosi sve trokove i rizike preuzimanja robe$ ,e treba je koristiti kad kupac ne mo e da obavi izvozne #ormalnosti, ve5 &'9 klauzulu$

6@. I7;OTER5- KLAU2ULE GRUPE D

D;A 3rodavac isporuuje robu, ocarinjenu za izvoz, prevozniku odreenom od kupca u naznaenom mestu$ 3ostoje dve mogu5nosti isporuke: - u prostorijama prodavca, prodavac je odgovoran za utovar robe6 - izvan prostorija prodavca, prodavac je odgovoran za dopremu do te take, ali ne i za istovar6 Co e se koristiti nezavisno od vida transporta6 3revoznik je lice koje, u okviru ugovora o prevozu, obavlja ili obezbeuje obavljanje transporta eleznicom, drumom, vazduhom, morem, unutranjim vodama ili kombinacijom$ DA3rodavac isporuuje kada postavi robu uz bok broda u naznaenoj luci ukrcaja$ 1upac snosi sve rizike i trokove od tog momenta$ 3rodavac treba da ocarini robu, ali ako strane ele da kupac ocarini robu na klauzulu 5e biti dodan izraz 44&9/ uncleared44$ 1oristi se samo za pomorski transport i transport unutranjim vodama$ DO: 3rodavac isporuuje kada roba pree preko brodske ograde u ugovorenoj luci otpreme$ 1upac nadalje snosi sve trokove i rizike$ @arijante, s obzirom da je brodski prevoznik odgovoran za robu, on 5e odbiti da 5e primi ako roba nije odgovaraju5e nametena "pove5avaju se obaveze prodavca, i pomera momenat prenosa trokova i rizika): - &%: stoTed "slo eno) - &%: trimmed "poravnato) - &%: stoTed ;U/U7 "lashingUsecuritingUdunnading . privezivanje robeUobezbeivanje robeUstavljanje drvenih podmetaa) 1oristi se samo u pomorskom i renom saobra5aju$ Ukoliko se roba ne isporuuje preko brodske ograde, treba koristiti klauzula &'9$

1+

6G. I7;OTER5- KLAU2ULE GRUPE ;

;DR 3rodavac isporuuje kada roba pree ogradu broda u luci otpreme$ 3rodavac pla5a sve trokove do momenta isporuke$ U pogledu prenosa rizika je identina sa &%: klauzulom, ali je prodavac du an da plati trokove prenosa do odredine luke . moment i mesto prelaska rizika se ne poklapa sa momentom i mestom prelaska trokova sa prodavca na kupca$ 3rodavac je du an da ocarini robu za izvoz$ /amo za pomorski i reni transport$ Ukoliko se roba ne isporuuje preko brodske ograde, treba koristiti klauzulu '3E$ ;ID '&A V prodavac je du an da obezbedi pomorsko osiguranje protiv kupevog rizika za vreme prevoza, ali samo sa minimalnim pokri5em$ ;PT 3rodavac isporuuje robu prevozniku kojeg je on naznaio, ali je uz to du an da plati trokove do odredita$ Aizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca predajom robe prevoziocu$ 3rodavac je obavezan da ocarini robu za izvoz$ 1oristi se nezavisno od vrste transporta i za multimodalni transport$ ;IP '3E V prodavac je du an da obezbedi osiguranje protiv kupevog rizika za vreme prevoza, ali samo sa minimalnim pokri5em$

64. KLAU2ULE GRUPE D

DAD 3rodavac isporuuje robu kad je ista stavljena na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu u dolasku6 roba je neistovarena, ocarinjena za izvoz, ali neocarinjena za uvoz u naznaenoj taki i mestu na granici pre carinske linije susedne zemlje$ Co e se koristiti nezavisno od vida transporta ukoliko se roba isporuuje na kopnenoj granici, u suprotnom treba koristiti 7B/ ili 7BQ klauzule$ DE3rodavac isporuuje robu kad je roba stavljena na raspolaganje kupcu na brodu, neocarinjenu za uvoz, u naznaenoj luci odredita$ 3rodavac snosi sve trokove i rizike do tog trenutka$ Ukoliko stranke ele da prodavac snosi sve trokove i rizike iskrcaja robe, onda treba koristiti klauzulu 7BQ$ DEH 3rodavac isporuuje robu "kad je roba stavljena na raspolaganje kupcu) neocarinjenu za uvoz, na obali u naznaenoj luci odredita$ 3rodavac snosi rizik i trokove do tad$ 1upac je du an da ocarini robu za uvoz i plati sve #ormalnosti i da bine$
1(

DDU 3rodavac isporuuje robu kupcu, neocarinjenu za uvoz, i neistovarenu iz prevoznog sredstva u naznaenom mestu odredita$ 3rodavac snosi sve trokove i rizik koje povlai za sobom prevoz do tog mesta, ali ne i da bine za uvoz, to je teret kupca$ 1oristi se nezavisno od vrste transporta, ali kad se isporuka vru u luci odredita treba koristit 7B/ i 7BQ klauzule$ DDP 3rodavac isporuuje robu kupcu, ocarinjenu za uvoz, i neistovarenu iz prevoznog sredstva u naznaenom mestu odredita$ 773 predstavlja maksimum obaveza$ ,e treba je koristiti ako prodavac nije u mogu5nosti da obezbedi uvoznu dozvolu$

68. UGOVOR O PO-REDOVA73U

Poja$, posrednik se obavezuje da nae i dovede u vezu sa svojim nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu plati proviziju6 2na/aj: neobavetenost privrednih subjekata, specijalna organizacija ih povezuje6 :itni e!e$enti: odreenje predmeta ugovora, provizija nije bitni element6 Ka&a)te&isti)e: dvostrano!obavezni, ne#ormalni, imenovan i teretan ugovor 2a)!j%/enje: ne#ormalan, mo e da se zakljui i savremenim sredstvima veze6 ne mo e da se zakljui 5utanjem posrednika6 nije u Gstanju opte ponudeH, ve5 u Gstanju poziva na ponuduH I'vo&i p&ava: 2akon o obligacionim odnosima "2%%) i 2akon o spoljnotrgovinskom poslovanju "2%/3) "ne vie) P&avni odnosi, dve vrste, pravni odnos posrednik . nalogodavac "predmet ugovora o posredovanju), sa izvrenjem ovog pravnog posla nastaje pravni odnos nalogodavac ! tre5e lice "neki ugovor poslovnog prava) P&avna p&i&oda: meoviti pravni posao, elementi ugovora o mandatu i ugovora o delu Ra'"&ani/enje od 'ast%panja I 'ajedni/)e o ave'e

O ave'e pos&edni)a, ! 'a)ons)e: o obaveza izvrenja komitentovog naloga o obaveza obavetavanja nalogodavca o obaveza zatite interesa obeju strana izmeu kojih se posreduje o obaveza vernosti "uvanja poslovne tajne) o obaveza voenja posrednikog dnevnika i izdavanja posrednikog lista
1-

! %"ovo&ne: o obaveza posredovanja u pregovorima o obaveza primanja ispunjenja obaveza tre5eg lica o obaveza uvanja uzoraka P&ava pos&edni)a, o p&avo na na)nad% "provizija) i kad nije ugovorena "teretni posao) "jo neki sluajevi ! u asu zakljuenja ugovora za koji je posredovao, ili po ostvarenju uslova kod zakljuenja ugovora pod odlo nim uslovom6 kad je ugovor neva e5i ako mu uzrok neva nosti nije bio poznat6 sporno: indirektni poslovi ili zakljuenje ugovora razliitog od odreenog u nalogu za posredovanje) o ne$a p&avo na na)nad% t&o?)ova "ukljueni u proviziju) o "% i p&avo )ad &adi 'a d&%"% st&an% Od"ovo&nost pos&edni)a, p&o=esiona!na odgovornost, ne samo nalogodavca "ugovorna), ve5 i tre5eg lica sa kojim ga dovodi u vezu "vanugovorna odgovornost) odgovornost 'a i' o& t&e>e" !ica, ako je posredovao za lice za koje je znao da je pravno nesposobno ili da ne5e izvriti obaveze

66. UGOVOR O 2A-TUPA73U

Poja$: zastupnik se obavezuje da se stalno stara da tre5a lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem "i time posreduje izmeu njih), kao i da po dobijenom ovla5enju zakljuuje ugovore u ime i za raun nalogodavca6 nalogodavac se obavezuje da isplati proviziju Ka&a)te&isti)e: dvostrano!obavezni, #ormalni, imenovan i teretan ugovor6 2a)!j%/enje: #ormalan ugovor, u pismenoj #ormi Opis: vrenje poslova posredovanja i zastupanja6 stalnost odnosa sa nalogodavcem, ali nepostojanje radnog odnosa6 postojanje poslovnog podruja I'vo&i p&ava: 2%%, opti uslovi poslovanja zastupnikih organizacija, obiaji P&avni odnosi: trolan . nalogodavac, zastupnik, tre5e lice6 zastupnik je du an da obavesti tre5e lice sa kojim sklapa ugovor da istupa u ime zastupanog . direktno zastupnitvo6 V&ste: 1$ prema podruju obavljanja pravnog posla: lokalni i generalni 2$ prema obimu delatnosti: posebni i opti >$ lokacija obavljanja delatnosti: stalni i putuju5i *$ predmet zastupanja: u robnom prometu, u prometu novca i hartija od vrednosti, pomorski agenti, agenti osiguranja, agenti u turizmu F$ odgovornost: obino i zastupnitvo del crede

2)

I$ mesto obavljanja delatnosti i izvor prava: zastupanje doma5ih i inostranih subjekata +$ odnos konkurencije: iskljuivi i konkurentni O ave'e 'ast%pni)a ! 'a)ons)e obaveza izvravanja naloga obaveza uestvovanja u zakljuivanju poslova sa tre5im licima obaveza staranja o interesima nalogodavca6 pasivno zastupanje, aktivno zastupanje i potrebne mere obezbeenja obaveza obavetavanja nalogodavca obaveza voenja zastupnikog dnevnika i izdavanja zakljunice obaveza vernosti "uvanja poslovne tajne) obaveza vra5anja stvari datih na upotrebu obaveza polaganja rauna nalogodavcu ! %"ovo&ne obaveza zakljuenja ugovora sa tre5im licem obaveza primanja ispunjenja polaganje rauna pre odreenog roka P&ava 'ast%pni)a pravo omogu5avanja obavljanja posla pravo obavetenja pravo na naknadu posebni vidovi provizije: del credere provizija i inkaso provizija pravo na naknadu posebnih trokova pravo zaloge Od"ovo&nost: odgovara pa njom dobrog strunjaka6 ne odgovara ako i pored pokazane strukovne pa nje ne uspe da nae saugovaraa

6C. UGOVOR O KO5I-IO7U

Poja$: komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za raun svog komitenta, zakljui neki privredni ugovor6 nalogodavac se obavezuje da isplati proviziju Ka&a)te&isti)e: dvostrano!obavezni, ne#ormalni, imenovan i teretan ugovor 2a)!j%/enje: ne#ormalan6 ne mo e da se zakljui 5utanjem posrednika, on nije u Gstanju opte ponudeH, ve5 u Gstanju poziva na ponuduH, ali se mo e pre5utno produ iti6 po tehnici zakljuivanja . ugovor po pristupu I'vo&i p&ava: 2%%, 2%/3, opti uslovi poslovanja zastupnikih organizacija, obiaji

21

2na/aj: omogu5ava specijalizaciju i pro#esionalizaciju, dopronosi a#irmaciji proizvoaa6 uteda komitentima i in#ormisnost komisionara6 P&avni odnosi: trodimenzionalni . nalogodavac, komitent i tre5e lice6 u kontinentalnom pravu to je indirektno, posredno zastupnitvo . komisionar istupa u svoje ime, ali za ekonomski raun nalogodavca, pa se ne uspostavlja direktan odnosa nalogodavca i tre5eg lica6 P&avna p&i&oda: zastupnika osnova ili sui generis . 2%% posebno imenovan ugovor V&ste, 1$ kriterijum odgovornosti komisionara: sa klauzulom Gdel credereH "garancija izvrenja ugovorne obaveze tre5eg lica) i bez "redovni komision) 2$ predmet ugovora prodajni komision, komisionar se obavezuje da u svoje ime a za raun svog komitenta proda tre5em licu komitentovu robu "komitent ostaje vlasnik robe sve do njene prodaje) prodajni komision . konsignacija, dodatak i obele ja ugovora o skladitenju kupovni komision, komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za raun komitenta kupi neku robu od tre5eg lica komision u transportu, komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za raun komitenta, zakljui ugovor o prevozu sa prevoziocem ostali komisioni poslovi ! komisionar mo e praktino da zakljuuje sve vrste privrednopravnih ugovora6 zato se kupovina i prodaja nazivaju pravim, a ostali komisioni poslovi nepravim O ave'e )o$isiona&a, o ave'a i'v&?enja na!o"a6 limitativni, indikativni i #akultativni nalozi o ave'a ve&nosti - obaveza uvanja prava komitenta prema tre5em odgovornom licu - obaveza uvanja robe - obaveza in#ormisanja - obaveza uvanja poslovne tajne o ave'a i've?tavanja )o$itenta o i$en% sa%"ova&a/a (ne va<i i o &n%to* o ave'a vo0enja )nji"a o ave'a po!a"anja &a/%na P&ava )o$isiona&a . o ave'e )o$itenta o pravo omogu5avanja obavljanja posla o pravo na naknadu po izvrenju posla

22

o pravo na naknadu trokova o nema pravo na predujam trokova prema 2%% o pravo zakonske zaloge Od"ovo&nost )o$isiona&a, du an je da ulo i pa nju dobrog privrednika, pa ne odgovrara ako i pored toga ne uspe da zakljui ugovor sa tre5im licem ili ako tre5e lice ne izvri obaveze iz ugovora "del credere komision izuzetak)

64. UGOVOR O O-IGURA73U

Poja$: ugovara osiguranja se obavezuje da plati odreenu svotu osiguranja, a osigurava se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati ugovarau osiguranja naknadu, ugovorenu svotu ili neto drugo$ I'vo&i p&ava: 2%% "sem za pomorsku i unutranju plovidbu i vazduni saobra5aj posebni zakoni), 2akon o osiguranju imovine i lica6 u meunarodnom poslu ! autonomni izvori Lica )od %"ovo&a o osi"%&anj%: - Ugovorne strane su osigurava i ugovara osiguranja - ugovara zakljuuje ugovor u svoje ime i za svoj raun, ujedno je i osiguranik - ugovara zakljuuje ugovor u svoje ime a za tu raun razdvajanje lica koje preuzima obaveze i kome pripadaju prava, osiguranika - u materiji ivotnog osiguranja pojavljuju se korisnik osiguranja i osigurano lice - u materiji osiguranja od odgovornosti pojavljuje se oteeno tree lice Ka&a)te&isti)e: imenovan, dvostrano!obavezan, teretan, ugovor po pristupu, #ormalni 2a)!j%/enje: pismena #orma, izuzeci Blementi ugovora: odreenje stvari ili lica koja su osigurana, odreenje rizika "nabrajanje ili odreenje vrste rizika), odreenje osiguranog sluaja, sume osiguranja, naknade iz osiguranja i odreenje premije osiguranja V&ste, 1$ mesto realizacije rizika: kopneno osiguranje, osiguranje u vazdunoj plovidbi, plovidbeno osiguranje i transportno osiguranje 2$ predmet osiguranja: osiguranje imovine i osiguranje lica >$ nain nastanka: dobrovoljna i obavezna *$ nain izravnavanja rizika: osiguranje, reosiguranje i saosiguranje F$ nain organizovanja osiguranja: premijsko i uzajamno I$ broj predmeta osiguranja: individualna i kolektivna +$ %baveze skladitara . prava ostavioca O ave'e osi"%&ava/a - obaveza prohvata ponude kod obaveznih osiguranja - obaveza izdavanja polise osiguranja

2>

O -

obaveza predaje optih i posebnih uslova osiguranja obaveza isplate naknade iz osiguranja ili osigurane sume ave'e %"ova&a/a osi"%&anja i!i osi"%&ani)a obaveza prijave okolnosti znaajnih za procenu rizika obaveza pla5anja premije obaveza obavetavanja osiguravaa o promeni rizika obaveza spreavanja nastupanja osiguranog sluaja i obaveza spasavanja obaveza obavetavanja o nastupelom osiguranom sluaju

6J. UGOVOR O KO7TROLI KVALITETA

Poja$: vrilac kontrole se obavezuje da struno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu i o tome izda serti#ikat6 naruilac kontrole se obavezuje da plati proviziju Ka&a)te&isti)e: ne#ormalan, dvostrano!obavezan, teretan, #ormularan ugovor 2a)!j%/enje: na osnovu naloga naruioca, #orma nije izriito propisana6 miljenje teorije . zakljuuje se i 5utanjem vrioca kontrole, ini se da nije ispravno jer se on nalazi u Gstanju poziva na ponuduH, a ne u Gstanju opte ponudeH6 po tehnici zakljuenja spada u ugovore po pristupu I'vo&i p&ava, nae pravo spada u retka prava koja ovaj ugovor posebno reguliu WK 2%%, 2%/3 3ravna priroda: diskutovano "ugovor o delu, ugovor o zastupanju$$$), ali na zakon ga regulie kao samostalni imenovan ugovor6 pitanje ipak ostaje aktuelno V&ste 1$ po predmetu: kontrola robe, kontrola usluga, kontrola stvari koje nisu namenjene prometu 2$ po obimu kontrole: potpuna i obina >$ po obimu obaveze: GobinaH kontrola i kontrola sa vrenjem pravnim radnji *$ po odgovornosti vrioca: kontrola sa garancijom i kontrola bez garancije O ave'e v&?ioca )ont&o!e + p&ava na&%/ioca - obaveza izvrenja ugovorene kontrole struno i nepristrasno - obaveza vrenja odreenih pravnih radnji na osnovu izriitog naloga - obaveza izdavanja certi#ikata V elementi - obaveza uvanja robe i uzorka - obaveza in#ormisanja naruioca kontrole P&ava v&?ioca )ont&o!e + o ave'e na&%/ioca - pravo zahtevanja omogu5avanja vrenja kontrole - pravo na naknadu - naknada trokova . nu nih i korisnih, ali ne i re ijskih - pravo zakonske zaloge Od"ovo&nost v&?ioca )ont&o!e
2*

- odgovornost kod obine kontrole: subjektivna odgovornost "ako nije primenio pa nju dobrog strunjaka) te odgovara samo za tetu koja je posledica propusta strukovne pa nje6 za posledice nekvalitetne isporuke odgovara prodavac6 - odgovornost kod kontrole sa vrenjem pravnih radnji: odgovara kao punomo5nik, za tetu koju je prouzrokovao svom nalogodavcu - odgovornost kod kontrole sa garancijom: ve5i je rizik, zbog garantovanja ispravnosti svog rada, ali na 2%% ne sadr i dalje objanjenje - odgovornost za rad drugog lica postoji kad vrilac kontrole taj posao poveri drugom - ogranienje i iskljuenje odgovornosti esto postoji u optim uslovima za rad kontrolnih organizacija, koje esto ograniavaju odgovornost do visine provizije za uslugu, ili i iskljuuju odgovornost

C9. UGOVOR O U-KLADITE73U

Poja$: skladitar se obavezuje da primi na uvanje odreenu robu i da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju, te da je preda na zahtev druge ugovorne strane "ostacodavca ili drugog ovla5enog lica . imaoca skladinice), a ostavodavac se obavezuje da plati proviziju Ka&a)te&isti)e: samostalno imenovani, dvostrano!obavezni, ne#ormalne, teretne, #ormularne i po pravilu intuitu personae "du nost linog izvrenja) 2a)!j%/enje: ne#ormalni, zakljuuje se saglasno5u o njegovim bitnim elementima6 po tehnici zakljuenja spada u #ormularne ugovore6 mo e da se zakljui konkluednim radnjama, ali ne i 5utanjem posrednika, on nije u Gstanju opte ponudeH, ve5 u Gstanju poziva na ponuduH P&avna p&i&oda, samostalni, imenovani ugovor, sa elementima drugih pravnih poslova 0zvori prava: 2%%, 2%/3, 'arinski zakon, opti uslovi poslovanja i obiaji 2na/aj: specijalizacija, ekonomski e#ekti, skladinica kao hartija od vrednosti V&ste, - 3avna s)!adi?ta, du na da prime robu na uvanje od svakog ostavioca, ukoliko raspola u odgovaraju5i slobodnim prostorom6 opti i specijalizovani tip - ;a&ins)a s)!adi?ta, koriste se u meunarodnom prometu robe, pre obavljanja potrebnih carinskih #ormalnosti - ;a&ins)a s$esti?ta, osnivaju ih same spoljnotrgovinske organizacije radi smetanja robe koji uvoze ili izvoze, pre nego to se izvri njeno carinjene - Konsi"aciona s)!adi?ta, osnovaju ih zastupnici inostranih preduze5a , radi smetaja uvezene robe do njene prodaje doma5em kupcu
2F

- T&<nice na ve!i)o, osnivaju se radi boljeg snabdevanja trgovine na malo O ave'e s)!adi?ta&a + p&ava ostavioca - o ave'a p&ije$a &o e; javna skladita na osnovu samog zakona, ostala po ugovornom osnovu - o ave'a /%vanja &o e; du an da preduzima sve potrebne mere "upozorava na mane robe i ambala e, da je proda u hitnim sluajevima$$$), tokom ugovorenog vremena, da stvari razliitih ostavioca uva odvojeno "dva izuzetka) - o ave'a vo0enja pose ni# )njiga: skladinja knjiga i matina knjiga skladinica - o ave'a i'davanja s)!adi?nice kao hartije od vrednosti, po zahtevu ostavioca - o ave'a o$o"%>avanja p&e"!edanja &o e ovla5enom licu - o ave'a sta&anja o inte&esi$a ostavioca - o ave'a i'v&?enja na!o"a ostavioca ne proizilazi iz 2%%, ali postoji na osnovu prirode ovog ugovora "elementi ugovora o mandatu), a mo e biti i ugovorena6 vrenje pravnih i #aktikih radnji - o ave'a p&edaje %s)!adi?tene &o e ov!a?>eno$ !ic%, u svako doba "bez obzira na utvren rok), ako rok nije utvren, pretpostavlja se da je godinu dana P&ava s)!adi?ta&a + o ave'e ostavioca - pravo obavetavanja o svojstvima robe - pravo na naknadu - pravo na naknadu trokova - pravo zakonske zaloge - pravo prodaje robe, na zahtev imaoca zalo nice, po isteku roka uvanja robe ili zobg prava zaloge Od"ovo&nost s)!adi?ta&a - odgovara za svaku tetu na robi, soim ako doka e da je teta prouzrokovana usled okolnosti kje se nisu mogle izbe5i ili otkloniti, ili je prouzrokovana krivicom ostavioca ili manama robe ili ambala e - princip ograniene odgovornosti skladitara do visine stvarne tete6 izuzetno, mo e odgovarati za celokupnu tetu ako je prouzrokovao namerom ili krajnom nepa njom - primalac mora odmah po prijemu robe da stavi prigovor na vidljive mane, a ako se radi o nevidljivim manama, rok je + dana

C1. UGOVOR O PEDI;I3I

Eo je ugovor, kojim se jedna strana, pediter, obavezuje da u svoje ime, a za raun druge strane, komitenta, organizuje otpremu ili dopremu robe, kao i da
2I

izvri sve potrebne radnje i carinske i dr! #ormalnosti, vezano za transport robe6 komitent se obavezuje da mu plati proviziju i nadoknadi druge korisne trokove$ 3oslove meunarodne pedicije po pravilu obavljaju preduze5a meunarodne pedicije$ 2a razvoj meunarodne pedicije su osebno znaajne meunarodne strune organizacije$ 'ilj ovih organizacija ! zatita interesa meunarodnih peditera$ ?odine 1-2I$ je osnovan Ceunarodni savez udru enja peditera ! poznat je pod imenom ,,&09E9446 sedite mu je u :ernu$ 3ostoje > sistema pravnog regulisanja pedicije: 1) ,emaki sistem ! pedicija je pravno regulisana kao samostalni trgovinski posao 2) &rancuski sistem ! pedicija je vrsta komisionog posla >) 9nglosaksonski sistem ! pedicija je deo trgovinskog zastupnitva 3ored zakonskih propisa, vrlo znaajnu ulogu imaju opti uslovi poslovanja peditera, koji mnogo bli e odreuju prava i obaveze ugovornih strana$ 1ada treba primeniti strano pravo na jedan posao meunarodne pedicije, gde se kao subjekt pojavljuje naa pediterska organizacija, merodavna su opta pravila C3344$ @a nu ulogu dopunskog izvora za regulisanje poslova pedicije igra s%ds)a p&a)sa "odluke vrhovnog privrednog suda, odluke spoljnotrgovinske arbitra e pri 3rivrednoj komori /rbije)$ 2akljuivanje ugovora o meunarodnoj pediciji ! %vaj ugovor je ne#ormalan i zakljuuje se u pismenoj #ormi$ &orma ima karakter zatite peditera u sluaju spora, jer on mo e lake da doka e sutinu ugovora$ 1ada postoji pismena dispozicija komitenta, onda je lake dokazati da on treba da snosi sve tetne posledice suled pogrenog naloga$ Ceunarodna pedicija ! posebna privredna delatnost, usmerena na organizovanje otpreme robe u meunarodnom saobra5aju$ Xpediter u meunarodnom robnom prometu ima ove obaveze: 1) obaveza prijema robe, bilo od komitenta, bilo od tre5eg lica "kada pediter prima robu od komitenta, du an je da ga upozori kako roba treba da bude upakovana prema posebnim uslovima i zahtevima meunarodnog transporta6 kada uzima robu od tre5eg lica, pediter je obavezan da preduzme sve mere u cilju zatite interesa svog komitenta) 2) obaveza da postupa kao dobar privrednik i vredan trgovac u meunarodnom prometu "to je opta obaveza pedicije, bez obzira na nain i #azu pediterskog posla) >) obaveza odreivanja prevoznog puta "u sluaju da ga sam komitent nije unapred odredio, pediter mora da vodi rauna da izabrani put bude siguran za robu, kao i najekonominiji za komitente) *) obaveza osiguranja robe od rizika "komitent ne mora da je izriito zahteva)
2+

F) obaveza peditera da polo i raun komitentu "jer posluje u svoje ime, a za raun komitenta ! ovo proishodi iz same prirode posla) 3rivredne #unkcije pedicije: prostorna "savlaivanje udaljenosti izmeu proizvoaa i potroaa) vremenska "savlaivanje vremenske razlike izmeu proizvoaa i potroaa) kvantitativna "sni enje vozarine) kvalitativna "omogu5avanje najboljeg transporta roba) kreditna propagandna 3rava peditera: pravo na proviziju "nagradu), regulisano samim ugovorom, ali po tari#i pravo da zahteva naknadu trokova, koji su bili nu ni i korisni, i nisu mogli da se izbegnu prilikom organizacije otpreme robe pravo zakonskog zaloga pripada pediteru na robi, radi obezbeivanja njegovih potra ivanja prema komitentu6 odnosi se samo na robu u pediterskom posedu, i to za potra ivanja iz konkretnog ugovornog odnosa pravo samostalnog istupanja "podrazumeva se kada pediter, osim organizovanja otpreme robe, vri i transport6 on 5e tada kao transporter imati pravo na naknadu i provizije i trokova transporta robe)

C@. UGOVOR O TURI-TIBKI5 PO-LOVI5A

U meunarodnom prometu se radi o takvom ugovoru, koijm se davalac usluga obavezuje, uz naknadu, da pru i odreene turistike usluge "smetaj, ishranu) inostranim turistima ili turistikim organizacijama$ Euristike usluge mogu da pru aju t%&isti/)a p&ed%'e>a, u svoje ime ili kao komisionari drugih privrednih organizacija "kao zastupnici ! agenti), kao i %"ostite!js)a p&ed%'e>a "samo u pogledu ugostiteljskih usluga)$ 7elatnost turistike organizacije je regulisana i na meunarodnom planu, donoenjem tipskih ugovora i optih uslova$ Ceunarodna hotelska organizacija je izgradila meunarodni hotelski ku5ni red$ @rste ugovora o pru anju turistikih usluga ! > su vrste ovih ugovora: 1$ U"ovo& o a!ot$an% ! sainjen je u pismenoj #ormi6 rok je jedna godina "ili sezona)$ Jotel se obavezuje da putnikoj agenciji za teku5u sezonu stavi na raspolaganje tano odreen broj kreveta u svojoj zgradi6 agencija se, sa sveoje strane, obavezuje da 5e nastojati da popuni hotelske kapacitete, koji su joj stavljeni na raspolaganje$ 'ena se utvruje za kompletni pansion ! smetaj i ishranu$ 2a ostvarene usluge, hotel priznaje agenciji ugovorenu proviziju$ 3rema ugovoru o alotmanu, za putniku agenciju ne postoji striktna obaveza da stvarno popuni ugovorene kapacitete, ve5 samo da u tano predvienom
2(

ugovorenom roku javi da nije u mogu5nosti da popuni odreen broj kreveta$ 1lijenti dolaze u hotel bilo pojedinano, bilo grupno "za potonje postoji voa grupe, koji predaje hotelsku dokaznicu kao potvrdu) 2$ U"ovo& o 'a)%p% ce!o" o je)ta ! hotel se obavezuje da sa svojim strunim i tehnikim osobljem vri sve ugostiteljske usluge za odreenu zakupnu cenu6 turistika agencija se obavezuje da tu cenu plati$ %vde se itav rizik poslovanja prebacuje na turistiku agenciju >$ U"ovo& na osnov% 'at&a<ene i potv&0ene &e'e&vacije ! putnika agencija se na osnovu hotelskog cenovnika obra5a i tra i rezervaciju za svakog klijenta, i to za tano odreen broj dana, pansiona$ U sluaju da primi potvrdu rezervacije, agencija alje svog klijenta u hotel, a cena naruene usluge se nakon izvrenja pla5a hotelu "pla5a je agencija, iako je klijent platio direktno)$ %sobenost ovog ugovora: kao trenutak njegovog nastanka se smatra momenat kada agencija primi potvrdu rezervacije6 ba zbog toga ne postoji rizik ni za jednu od strana$ Comentom dobijanja potvrde rezervacije, agencija zakljuuje ugovor sa klijentom i upu5uje ga u hotel$

CG. UGOVOR O DRU5-KO5 PREVO2U

Poja$: drumski prevozilac se obavezuje da izvri prevoz odreene robe drumskim prevoznim sredstvom, na odreenoj prevoznoj relaciji za odreeno vreme i u neote5enom stanju, i da je nakon prevoza preda ovla5enom licu, poiljalac pla5a prevozninu :itni e!e$enti: odreenje predmeta prevoza, odreenje relacije i odreenje prevoznine "mo e biti i odrediva) 2a)!j%/enje %"ovo&a: ne#ormalan ugovor, GpotvrujeH se izdavanjem tovarnog lista, athezioni I'vo&i p&ava: doma5i . 2%% i 2akon o ugovorima u drumskom saobra5aju, opti uslovi poslovanja drumskoh prevozilaca, obiaji6 meunarodni . 1onvencija o ugovoru u meunarodnom drumskom prevozu robe V&ste: 1$ javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe 2$ linijski i slobodni prevoz O ave'e d&%$s)o" p&evo'ioca &o e - obaveza postavljanja vozila za utovar - obaveza preuzimanja robe radi prevoza je ugovorna - obaveza izdavanja tovarnog lista na zahtev jedne od ugovornih strana - obaveza izvrenja prevoza - obaveza uvanja robe - obaveza postupanja po zahtevima za izmenu ugovora - obaveza predaje robe
2-

P&ava p&evo'ioca, - prevoznina, pla5a poiljalac, u ugovoru se mo e odrediti i primalac - pravo na naknadu trokova - pravo na naknadu tete - pravo zaloge i pridr aja Od"ovo&nost - odgovornost za integritet robe ista kao i kod eleznikog prevoza "isti osnov, isti opti i privilegovani razlozi za osloboenje od odgovornosti, limitirana odgovornost i izuzetno nelimitirana) - speci#inosti: - specijalni re im osloboenja "prenos naroito kvarljive robe u specijalnim vozilima i prevoz ivih ivotinja) - ne poznaje dva privilegovana osnova osloboenja kod eleznikog prevoza "izvrenje administrativnih #ormalnosti od strane imaoca prava raspolaganja poiljkom i prevoz bez obavezne pratnje) - limit naknade iznosi polovinu limita iz prevoza eleznicom - odgovornost iznad limita u sluaju grube nepa nje, deklaracije vrednosti robe i deklaracije specijalnog interesa na poiljci - reklamacija prevozniku ili tu ba sudu u roku od >) dana od podnoenja reklamacije, rok zastarelosti jedna godina, ili tri godine kod namere ili grube nepa nje

C4. UGOVOR O LELE27IBKO5 PREVO2U

Poja$: eleznica se obavezuje da izvri prevoz odreene robe od otpravne do uputne stanice, za odreeno vreme i u neote5enom stanju, poiljilac pla5a prevozninu :itni e!e$enti: odreenje predmeta prevoza, odreenje relacije i odreenje prevoznine 2a)!j%/enje %"ovo&a: nije re o #ormalnom ugovoru po samom zakonu, GpotvrujeH se izdavanjem tovarnog lista, athezioni ugovor U"ovo&ne st&ane: ugovor zakljuuje poiljalac i eleznica6 mo e se pojaviti i tre5e lice . primalac6 ugovor u korist tre5eg lica "neprenosivi tovarni list) ili koncept ugovora sa tri strane od samog zakljuenja "prenosivi tovarni list) I'vo&i p&ava: doma5i . 2%% i 2akon o ugovorima u eleznikom saobra5aju6 meunarodni . 1onvencija o meunarodnim eleznikim prevozima

V&ste: 1$ teritorijalni moment: meunarodni i doma5i prevoz

>)

2$ karakter poiljke: denana i kolska poiljka >$ rokovi: sporovozni, brzovozni i ekspresni *$ moderna koncepcija rokova: redovni i garantovani rokovi F$ korisnici: javni i nejavni O ave'e po?i!jaoca do otpo/injanja p&evo'a, - obaveza naruivanja kola - obaveza predaje robe - obaveza pakovanja i oznaavanja robe - obaveza predaje transportnih isprava "tovarni list i druge isprave koje prate robu) - obaveza pla5anja prevoznine unapred u odreenim sluajevima O ave'a <e!e'nice do otpo/injanja p&evo'a, - obaveza dostave kola - obaveza zakljuenja ugovora o prevozu - obaveza prijema robe - obaveza prijema transportnih isprava - obaveza utvrivanja te ine i broja komada O ave'e <e!e'nice i po?i!jaoca do otpo/injanja p&evo'a, - obaveza dovoza robe, sporedna usluga, eleznica nema ovu obavezu - obaveza utovra, denane poilje utovaruje eleznica, a kolske poiljalac O ave'e <e!e'nice % =a'i p&evo'a - prevoz odreenim putem - prevoz u odreenim rokovima - izvravanje administrativnih #ormalnosti - izvravanje naloga u toku prevoza - uvanje robe O ave'e <e!e'nice % =a'i i'davanja &o e - izvetavanje primaoca o prispe5u poiljke - izdavanje robe - odvoz robe samo prema ugovoru - istovar i odnoenje kod denanih poiljki - utvrivanje stanja poiljke - obaveze kod smetnji pri izdavanju "vra5anje robe poiljaocu, smetaj robe, predaja drugom prevoziocu, prodaja robe) P&ava <e!e'nice - prevoznina - dodaci na prevozninu - naknada trokova - naknada za sporedne usluge - naknada tete
>1

- obezbeenje naplate potra ivanja "kaucija poiljaoca i pravo retencije i pravo zaloge) Od"ovo&nost <e!e'nice - princip striktne ugovorne odgovornosti za integritet poiljke, subjektivna odgovornost eleznice sa pretpostavljenom krivicom za povrede drugih ugovornih obaveza - limitirana odgovornost kao pravilo - nelimitirana odgovornost kao izuzetak "kauzula obezbeenja uredne isporuke . odgovara za svu dokazanu tetu, ali najvie do visine naznaenog obezbeenja) - razlozi za osloboenje eleznice od odgovornosti . opti "tete izazvane radnjom korisnika, svojstvima robe ili viom silom), privilegovani "prevoz u otvorenim kolima, prevoz bez odgovaraju5e ambala e, utovar i istovar od strane korisnika, prevoz ivih ivotinja, prevoz bez obavezne pratnje$$$) i specijalni - obavezan prethodni postupak "postupak reklamacije)6 potra ivanja zastarevaju posle godinu dana

C8. UGOVOR O PREVO2U RO:E 5ORE5

Poja$: brodar se obavezuje da izvri prevoz odreene robe "vozarski ugovor) ili prevoz odreenim brodom "brodarski ugovor) na odreenoj prevoznoj relaciji, naruilac prevoza pla5a vozarinu :itni e!e$enti: odreenje predmeta prevoza ili odreenje broda, odreenje relacije i odreenje vozarine "mo e biti i odrediva) 2a)!j%/enje %"ovo&a: ne#ormalan ugovor, GpotvrujeH se izdavanjem konosmana ili druge putne isprave, tipski Lica: brodar, naruilac prevoza, krcatelj, luki slaga, pomorski agent, primalac robe I'vo&i p&ava: najstarija grana prevoza, ipak velika primena nepisanih izvora prava . obiaja i njihovih kodi#ikacija . uzansi6 doma5i prevoz: 2akon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi V&ste: 1$ teritorijalni kriterijum: doma5i i meunarodni 2$ korisnik usluge: prevoz za sopstvene potrebe i prevoz za tre5a lica >$ bitni elementi: - vozarski ugovor: brodar se obavezuje da 5e izvriti prevoz odreenih stvari - brodarski ugovor: brodar stavlja naruiocu na raspolaganje ceo brod ili njegov deo6 brodarski ugovor na vreme, na putovanje i podbrodarski ugovor O ave'e &oda&a:
>2

- obaveza postavljanja osposobljenog broda - obaveza ukrcaja robe - obaveza izdavanja prevozne isprave "konosman, asnia potvrda) - obaveza prevoza robe - obaveza uvanja robe - obaveza postupanja po nalogu naruioca - obaveza iskrcavanja i predaje tereta primaocu P&ava &oda&a, - vozarina, ugovorom odreena ili prosena, paualno odreena, po jedinici tereta, po jedinici vremena, po vrednosti pojedinih poiljki - pravo na naknadu odreenih trokova u vezi sa prevozom i sporednim uslugama - pravo na naknadu tete - pravo zakonske zaloge Od"ovo&nost - subjektivna ugovorna krivica sa pretpostavljenom krivicom na strani brodara6 mo e se osloboditi ako doka e da je ulo io du nu pa nju da se teta ne dogodi - vreme trajanja: od ukrcaja robe do njenog iskrcavanja - limitirana odgovornost "po jedinici tereta, po kilogramu bruto te ine, po veliini broda) - nelimitirana odgovornost u sluaju line kvali#ikovane krivice i u sluaju deklaracije vrednosti poiljke - pretpostavka gubitka robe: I) dana od dana kad je trebalo da bude predata - oslobaanje brodara od odgovornosti usled uroka koji nisu mogli da se spree ili otklone Gpa njom dobrog brodaraH "via sila, dela krcatelja ili vlasnika robe, osobine same robe, po ar, spasavanje, delo vozara$$$) . :riselska konvencija o teretnici6 Jamburka pravila predvia tri izuzetka: po ar, prevoz ivih ivotinja, spasavanje - prigovori: na vidljive nedostatke odmah, na nevidljive tri dana, rok zastarelosti potra ivanja godinu dana 2ajedni/)a #ava&ija - tetu zajedniki snose svi uesnici plovidbenog poduhvata srazmerno vrednosti imovine sa kojom su uestvovali - uslovi: teta prouzrokovana radnjom oveka, namerno i razumno, anga ovano je vie interesa i postojala je zajednika opasnost

C6. UGOVOR O VA2DU7O5 PREVO2U

>>

Poja$: ugovorni prevozilac se obavezuje da izvri prevoz odreene robe na odreenoj relaciji, za odreeno vreme i u neoteenom stanju, i da je preda ovla5enom primaocu, naruilac pla5a prevozninu :itni e!e$enti: odreenje predmeta prevoza, odreenje relacije i odreenje prevoznine "mo e biti i odrediva) 2a)!j%/enje %"ovo&a: ne#ormalan ugovor, GpotvrujeH se izdavanjem tovarnog lista, tipski I'vo&i p&ava: meunarodni . @aravska konvencija "etri revizije), 1onvencija o izjednaavanju nekih pravila za meunarodni prevoz vazdunim putem, %pti uslovi prevoza putnika, prtljaga i robe6 doma5i . 2%% i specijalan zakon, opti uslovi poslovanja V&ste: 1$ meunarodni i doma5i 2$ javni i nejavni >$ linijski i slobodni O ave'e va'd%?no" p&evo'ioca &o e - obaveza izvrenja prevoza - obaveza izdavanja tovarnog lista - obaveza postupanja po naknadnim nalozima - obaveza predaje robe P&ava va'd%?no" p&evo'ioca &o e - prevoznina "primalac ili poiljalac) - zakonska zaloga i pridr aj - pravo na naknadu trokova koju nisu obuhva5eni prevozninom - pravo na naknadu za sporedne usluge - pravo na naknadu tete Od"ovo&nost - @aravska konvencija: subjektivna ugovorna krivica sa pretpostavljenom krivicom, analogno pomorskom prevozu - Contrealski protokol: objektivna odgovornost - vreme trajanja: sve dok je roba u posedu kod prevozioca - odgovornost za tete zakanjenja: sistem dokazanih teta, subjektivna odogovornost sa pretpostavljenom krivicom - limitirana odgovornost - nelimitirana odgovornost: deklaracija vrednosti poiljke, namerna ili gruba nepa nja prevozioca$$$ - norme o odgovornosti su imperativne - pretpostavka gubitka: + dana

>*

- osloboenje od odgovornosti: nema instituta izuzetih sluajeva, primena opte norme o odgovornosti i osloboenju od odgovornosti "preduzete sve nu ne mere V dokaz krivice poiljaoca ili primaoca V navigacione greke - prigovor: na vidljive mane po preuzimanju, na nevidljive mane 1* dana6 zastarelost potra ivanja posle dve godine

CC. UGOVOR O GRA6E73U

Eo je ugovor, kojim se jedno lice "izvoa, preduzima) obavezuje da drugom licu u inostranstvu "investitoru, naruiocu) izgradi graevinski objekat, ili da izvede odreene graevinske radove na ve5 postoje5em objektu u cilju popravke, prepravke, adaptacije6 druga strana "investitor) se obavezuje da mu za to plati ugovorenu cenu$ 0zvoenje investicionih radova u inostranstvu obuhvata: izradu investicionog programa i tehnike dokumentacije izvoenje svih vrsta instalacionih monta nih radova vrenje nadzora nad izvoenjem radova 1od ugovora o graenju, neophodno je dati sadr inu meunarodne licitacije za ustupanje graevinskog objekta "izvoenje graevinskih radova) ! U meunarodnoj licitaciji su sadr ane: 1$ P&e!i$ina&na in=o&$acija i %p%tstva 'a p&et)va!i=i)acij u investitor obavetava eventualne ponuae da namerava da raspie meunarodnu licitaciju za izvoenje radova na izgradnji odreenog objekta6 to je i poziv svim zainteresovanim preduze5ima da uspeno preduzmu radove, i do odreenog roka podnesu svoje re#erence, koje sadr e opte podatke o preduze5u, kao i opis objek"a)ta, koje su gradili ,a investitoru je da, u roku od >) dana od dana odreenog za pretkvali#ikaciju, objavi listu posebnih ponuaa 2$ Up%tstvo pon%0a/i$a dostavlja ga investitor6 sadr i objanjenja o investitoru, projektu, kao i obliku radova >$ Us!ovi %"ovo&a ine ih opti i posebni uslovi: o %pte obaveze: izvrenje ugovorenih obaveza, garancija i njeno trajanje, upoznavanje gradilita, klauzula da radovi moraju biti voeni na zadovoljstvo investitora M$$$N U pogledu radne snage, na izvoau je da je obezbedi "kao i da obezbedi mere zatite zdravlja tih radnika) o 3osebne: predviena prava i du nosti nadzornog organa o pravu izvoaa da anga uje podizvoaa *$ -peci=i)acije obimni dokumenti tehnike prirode6 sadr e: o tehniki izvetaj za investitora o opis radova

>F

o predmeru, koliinu i tehnike uslove za izgradnju %ve dokumente sainjava projektant6 oni ine sastavni deo ugovorne dokumentacije za meunarodnu licitaciju F$ Pon%da izra ava spremnost i nuenje da se izgradi objekat, za koji je objavljena meunarodna licitacija, a za odreenu cenu I$ U"ovo& to je zavrni dokument, koji je posledica meunarodne licitacije$ 3osle izvrenja meunarodne licitacije, investitor zakljuuje ugovor sa ponuaem ! izvoaem, za kojeg smatra da je najpovoljniji$ Ugovor se mora zakljuiti u pismenom obliku$ :itni delovi ugovora: P&ed$et ugovora ! izvoenje graevinskih radova u skladu sa investiciono! tehnikom dokumentacijom$ 3ripremni radovi su oni, bez kojih se ne bi moglo uspeno pristupiti izgradnji objekta "izgradnja prilaznih putevaVprilaz terenu)$ 2avrni radovi obavljanje niza radova posle zavrenja investicionog objekta ;ena drugi bitni element, koji mora biti predvien u ugovoru$ 3ravilo je da cena bude odreena ili odrediva ! ovo potonje onda, kada se sa sigurno5u, iz elemenata koji su prilo eni, dotina mo e utvrditi$ 2ato je i odreenje cene, putem ,,klizne skale44 dovoljno, pa je uredan i takav ugovor$ %baveze investitora: 1$ obaveze, koje su obligaciono!pravne prirode, i imaju svoj iskljuiv izvor u Ugovoru o graenju 2$ obaveze, koje su administrativno!pravne prirode, tj$ koje proishode iz imperativnih normi$ %ne su slede5e: da se obezbedi investicioni program i investiciono!tehnika dokumentacija za izgradnju objekta6 da se obezbedi odobrenje za graenje objekta6 da se obezbede #inansijska sredstva Investicioni p&o"&a$ ! elaborat, kojim se odreuje izgradnja investicionog objekta$ 0zrauju ga posebne privredne organizacije ! p&oje)tants)a p&ed%'e>a, ili biro sudija6 zakljuuje se poseban ugovor, %"ovo& o p&oje)tovanj%$ 0z ugovora proishode 2 obaveze investitora: 1$ da plati ugovorenu cenu 2$ da primi izgraeni objekat 1ada se objekat izgradi, a pre poetka njegovog kori5enja, mora se izvriti tehniki pregled objekta, u cilju proveravanja njegove tehnike ispravnosti$ %vo vri organ, koji je izdao odobrenje za graenje$ %baveze ponuaa: da izgradi objekat da po zavretku izgradnje preda taj objekat investitoru "ukoliko izvoa ne preda objekat u ugovorenom roku, pada u du niko kanjenje i pla5a penale)

>I

0zvoa je du an da radove sprovodi u skladu sa tehnikim propisima, normativima i obaveznim standardima 9ko je teta nastala usled vie sile, posledice snosi investitor

C4. UGOVOR O I7LI73ERI7GU

Poja$: in enjering organizacija se obavezuje da izradi i preda investicioni program i tehniku dokumentaciju, prenese pravo iskori5avanja tehnikog znanja i iskustva, organizuje i rukovodi poslovima oko realizacije investicionog objekta, a investitor se obavezuje da plati naknadu$ V&ste: 1$ Bisti in<inje&in", pravi in injering . predmet je obavljanje usluga intelektualnog karaktera, delatnost se ne sastoji u neposrednom izvoenju radova, ve5 u njihovom upravljanju, savetovanju i nadzoru 2$ In<inje&in" M)!j%/ % &%)eN ! GistiH in injering V realizacija investicionog objekta Ka&a)te&isti)e: dvostran, teretan, #ormalan P&avna p&i&oda: meoviti karakter O ave'e in<enje&in" o&"ani'acije izrada investicionog programa izrada investicione tehnike dokumentacije izrada #inansijkog plana pribavljanje graevinske dozvole izvoenje radova na investicionom objektu obezbeenje gradilita voenje knjiga nabavka opreme i instalacija stavljanje izgraenog objekta u pogon osposobljavanje kadrova odr avanje objekta O ave'e investito&a pla5anje cene uvoenje izvoaa u posao nadzor nad izvoenjem radova

CJ. UGOVOR O DUGOROB7O3 PROI2VOD7O3 KOOPERA;I3I (DPK*

Eo je ugovor u kojem ugovorni partneri obezbeuju tehniki, tehnoloki, sirovinski, energetski i ekonomski optimalnu p&oi'vodnj% i &a'$en%

>+

p&oi'voda. )oji s% p&ed$et )oope&acije$ 3roizvodna kooperacija se mo e sastojati u: ! zajednikom programiranju razvoja ! ostvarivanju proizvodnje Ugovor o proizvodnoj kooperaciji je obligacioni ugovor, neimenovan i obostrano ovabezan$ /adr i elemente ugovora o licenci, o pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine, o ulaganju sredstava, kao i o in injeringu$ %vaj ugovor se regostruje kod Cinistarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom$ 731 obuhvata uvozno!izvozne i carinske pogodnosti, koje se odnose na repromaterijal, kao i na delove za proizvodnju #inalnog proizvoda 3la5anje se odvija preko posebnih deviznih rauna %dgovornost kooperanata prema tre5im licima ne snose svi, ve5 samo poslednji "#inalni proizvoa)6 svi ostali kooperanti su njemu odgovorni$

44. UGOVOR O DORDETI7GU

Eo je pravni posao, kod kojeg #or#eter kupuje od svog komitenta nedospelo novano potra ivanje, uz odreeni diskont, koji tereti komitenta, a uz odricanje prava na regres prema prodavcu takvog potra ivanja "komitentu) ako se desi da potra ivanje ostane neispla5eno od strane tre5eg lica$ ,ain prenosa potra ivanja: 1) 3utem ugovora o cesiji "pri emu se samo deava zamena poverioca6 potra ivanje ostaje neizmenjeno)$ Aaniji poverilac je odgovoran samo za postojanje potra ivanja, ali ne i za naplativost 2) ,a osnovu otkupa meninog potra ivanja >) 3renosom prenosivog dokumentarnog akreditiva sa odlo enim rokom pla5anja "komitent prenosi potra ivanje na akreditiv ugovoren u njegovu korist, i to pre dospelosti6 tako #inansira svoj izvozni posao)$

44. 5E6U7AROD7A PLAOA73A

Eo su pla5anja, koja se vre izmeu subjekata meunarodnog poslovnog prava raznih pravnih sistema$ Ceunarodna pla5anja su i deo jedinstvene meunarodne poslovne operacije$ U savremenim uslovima, meunarodni platni promet se obavlja iskljuivo prenosom "trans#erom) deviza, ili putem kliringa$ @rste pla5anja: 9) /lobodna devizna pla5anja kod njih se pokri5e obaveza vri deviznim raunom$ %vo se ostvaruje preko teku5ih rauna, koje banka jedne zemlje dr i kod inostrane banke "kod svog korespondenta)$ %vo je redovan nain pla5anja izmeu zemalja, koje imaju konvertibilnu valutu, iako ih vre i zemlje ija valuta nije konvertibilna ili vrsta6 u tom sluaju, pla5anje se vri u nekoj vrstoj valuti$

>(

:) 1lirinka pla5anja ovim pla5anjem mogu biti obuhva5ena kako robna, tako i nerobna potra ivanja$ 1liring omogu5ava da se meunarodna pla5anja izvravaju u doma5im, nacionalnim valutama$ 9li, ovo zahteva da se uzajamna pla5anja poklapaju6 ovo je ponekad teko ostvarivo u praksi$ @) 1ompenzacija jedan oblik razmene vrednosti uvoza sa vredno5u izvoza$ %vde se 1 izvoz neposredno napla5uje jednim uvozom$ 7eviza ! novano potra ivanje u inostranstvu u bilo kojoj valuti$ 3romet deviza se vri na berzama ili obraunskim mestima, i tamo se #ormiraju njihove cene "devizni kurs)$ 7evize se dele na ! konvertibilne i nekonvertibilne, trans#erabilne i netrans#erabilne, meke i vrste, promptne i terminske, alterske i doznaene$

4J. PO3A5 I VR-TE DOKU5E7TAR7OG AKREDITIVA

Poja$: bankarski posao kod koga banka na zahtev svog klijenta izdaje nalog da se kod iste ili neke druge banke tre5em licu stavi na raspolaganje odreena suma novca u za to odreeno vreme, pod uslovom da to lice preda uredna dokumenta predviena kao uslov Ro na do)%$enta )od do)%$enta&no" a)&editiva 1$ otpremna dokumenta koja dokazuju izvrenje isporuke "konsoman, tovarni list, skladinica, talon otpremnice$$$) 2$ ostala dokumenta "dokumenti o osiguranju, trgovaka #aktura$$$) Pode!e: 1$ u zavisnosti od vrstine obaveze akreditivne banke: opozivi i neopozivi 2$ u zavisnosti od karaktera obaveze korespondentne banke: potvr"eni i nepotvr"eni >$ prema nainu realizacije podnetih dokumenata: gotovinski akceptacioni i otkupni *$ zavisno od mogu5nosti prenosa: prenosivi i neprenosivi F$ drugi kriterijumi: poda)&editiv. stand P a)&editiv. a)&editiv s od"o0eni$ p!a>anje$. &otativni (&evo!vin"* a)&editivi. a)&editivi p!ativi % 'e$!ji i p!ativi % inost&anstv%. od!a'e>i i do!a'e>i. te!et&ans$itovani a)&editiv...

J1. PO3A5 I VR-TE :A7KAR-KIA GARA7;I3A. :G (I-TI TEK-T 3E I 2A PITA73E J@ PRAV7I OD7O-I KOD :A7KAR-KE GARA7;I3E*
:? je jedna naroita vrsta jemstva, kojim banka preuzima odgovornost u za to predvienoj bankarskoj #ormi, za pravilno izvrenje obaveza svog komitenta prema njegovom ugovornom partneru$ Eako banka obezbeuje da njen klijent,

>-

za koga se izdaje garancija, lake doe do odgovaraju5ih sredstava6 korisniku prava daje ve5u sigurnost$ ,alogodavac i dalje ostaje u obavezi i odgovara za njeno izvrenje$ %baveze banke da isplati potra ivanja nastaju tek ako se takva obaveza nije mogla naplatiti od glavnog du nika$ ?arancija se daje u pismenoj #ormi6 punova na je samo ako je i glavna obaveza punova na$ @rste :?: 1. Us!ovne i e'%s!ovne Aeena podela se zasniva na tome, da li je banka u garanciji postavila neki uslov u pogledu ispunjenja svoje obaveze da garantuje, ili ne$ :e'%s!ovno$ garancijom se banka obavezuje da 5e u roku dospelosti obaveze glavnog du nika, ako on tu obavezu ne ispuni, izvriti tu obavezu prema korisniku garancije, a na poziv korisnika ",,na va prvi poziv bez spora44)$ Us!ovno$ :? banka garantuje isplatu, ali je uslovljena prethodnim i istovremenim ispunjenjem obaveza od strane korisnika garancije "ove garancije i njeni uslovi moraju biti navedeni u ugovoru o kupoprodaji) @. 7epos&edne i pos&edne 7epos&edne ! banka po nalogu svog komitenta neposredno izdaje garanciju korisniku Pos&edne ! banka po nalogu svog komitenta izdaje takvu garanciju posredstvom korespondentne #irme u inostranstvu$ %ve garancije se dele na: doti#icirane i sopstvene baninog korespondenta6 na pokrivene, delimino pokrivene i nepokrivene garancije$ G. :G 'a p!a>anje i :G 'a /inid % Ga&ancije 'a p!a>anje ! banka ih daje za tano odreivanje pla5anja, koje bi glavni du nik trebalo da izvri u odreenom roku "banka ima obavezu da isplati dug u punom iznosu, ako glavni du nik to ne uini)$ %ve garancije se izdaju kod uvoza, kupljene robe i investitorske robe na kredit6 uruuju se neposredno, inostranim izvoznicima$ Ga&ancije 'a /inid % ! se sastoje u tome, to se banka obavezuje da 5e korisniku garancije ispuniti neku inidbu, na koju se obavezao glavni du nik, u sluaju da glavni du nik tu inidbu ne izvri u odreenom roku$ %ve obaveze na inidbu mogu biti razliite "npr$ garancije za povra5aj vagona) 4. -a$od%<ni/)a "a&ancija Eo je takva garancija, koja se sastoji u tome da banka korisniku garancije garantuje da 5e mu isplatiti garantni iznos, bez obzira da li je prvo pokuao da putem izvrenja obezbedi naplatu od glavnog du nika$ %vde ne postoji mogu5nost prigovora jemca da se poverilac "ne) dr i odreenog reda$ %vakav vid garancije se ne priznaje u obligacionom pravu$ 0zdavanje :? se po pravil vri po tano predvienom postupku:
*)

1$ preduze5e, koje zahteva garanciju, obra5a se banci sa molbom, u kojoj iznosi razloge za izdavanje garancije 2$ banka ceni te razloge i proverava rokove u pogledu pla5anja sa stanovita deviznih propisa6 utvruje opravdanost ovog zahteva >$ po pravilu, svaka garancija se izdaje u odreenoj #ormi6 glasi na valutu odreene zemlje 3ored toga, banka uvek zahteva podnoenje odgovaraju5eg kupoprodajnog ugovora, kojim su zasnovana prava i obaveze izmeu glavnog du nika i poverioca$

JG. PO3A5 I VR-TE KLIRI7GA

1liring je takav bankarski posao, koji predstavlja jednu posebnu vrstu prebijanja potra ivanja i dugovanja izmeu 2 dr ave "bilateralni kliring) ili izmeu vie dr ava "multilateralni kliring)6 ovo prebijanje je zasnovano na posebnom ugovoru, na klirinkom sporazumu$ 3rema ovom sporazumu, stranke su se uzajamno obavezale da 5e sva sredstva, ostvarena izvozom robe i usluga u odreenom vremenskom periodu, upotrebiti za uvoz robe ili usluga izmeu dr ava ugovornica$ Eako se ustanovljavaju posebni zbirni rauni kod banaka odreenih u sporazumu6 preko tih banaka se u doma5oj valuti vre sve uplate i isplate, kao i uzajamno prebijanje potra ivanja i dugovanja$ @rste kliringa: o =ednostrani kliring ! nain poslovanja, u kome su samo lica jedne zemlje obavezna da sva svoja pla5anja prema inostranstvu izvravaju tako, to 5e dugovane iznose pla5ati kod odreene banke u svojoj zemlji$ %vo je, zapravo, jednostrana mera, jer samo zemlja, koja je ustanovila kliring, vodi rauna o ravnote i pla5anja u odnosu sa inostranstvom$ /a gledita C3344, jednostrani klirinzi nisu u skladu sa naelom slobodne meunarodne trgovine i nacionalne jednakosti 3ostoje 2 tipa jednostranog kliringa: o 3risilni kliring ! je neposredna posledica mera, koje jedna zemlja preduzme u cilju zatite interesa svojih poverilaca, a koji su ugro eni merama, preduzetim od strane zemlje u kojoj se nalaze du nici o Ugovorni ili konvencionalni kliring ! se sastoji u tome, da jedna zemlja ugovornica zadr i i dalje slobodno pla5anje u odnosu na drugu zemlju, s tim da njeni du nici imaju pravo da biraju da li 5e svoje obaveze izmiriti preko zbirnog rauna u okviru kliringa, ili u slobodnim devizama$ 7u nici 2 zemlje mogu da svoje obaveze izmiruju samo u doma5oj valuti, i to na zbirni klirinki raun svoje zemlje o 7vostrani "bilateralni) kliring ! naje5i u meunarodnom platnom prometu$ ,astaje sporazumom 2 zemlje, koje se uzajamno obavezuju da
*1

5e sva obostrana pla5anja vriti putem kliringa$ 7u nici iz obe zemlje izmiruju svoje obaveze u doma5oj valuti na zbirni raun kod odreene banke6 poverioci napla5uju svoja potra ivanja opet u doma5oj valuti "kod banke, koja je za to odreena) iz sredstava na zbirnom klirinkom raunu$ 3ostoje i podvrste kliringa ! robni, nerobni, meoviti 1lirinkim sporazumom se odreuje koja 5e banka biti obraunska banka "kod koje 5e se vriti pla5anja u doma5oj valuti, i kod koje 5e se vriti isplata poveriocima u doma5oj valuti) o Cultilateralni kliring ! sastoji se u viestranom ukljuivanju izvesnog broja zemalja u klirinki nain pla5anja$ 3rvi put je prihva5en od strane /vetskog potanskog kongresa "Cadrid, 1-2))6 kao osnov za obraun, prihva5en je zlatni #ranak 1lirinki raun uglavnom vode emisione banke$ 3ravilo je da se vodi samo 1 takav raun6 ugovorom se mo e predvideti i voenje vie takvih rauna$ 1lirinki sporazum obino prate )onti"entne !iste, u koje se unosi vrsta, koliina i vrednost robe, koje 5e ugovorne strane staviti na raspolaganje za izvoz$ 1ontigentne liste mogu biti o ave'ne i =a)%!tativne$ 1lirinka valuta ! platnim sporazumom se odreuje u kojoj 5e valuti biti obostrana pla5anja$ 0zmeu dva rata se koristila nacionalna valuta6 posle rata se vie pribegavalo bilo jednoj nacionalnoj valuti zemlje ugovornice, bilo tre5oj, ,,neutralnoj valuti44 ili ,,obraunskoj valuti44$ 3o pravilu, sada se odreuju ili obraunske valute "obraunski dolar), ili valute poput U/7, ?:3 ili 'J&$ U pogledu naina obrauna valute, klirinzi mogu biti jednoobraunski, jednoobraunski u valuti jedne od zemalja ugovornica ili jednoobraunski u tre5oj valuti$ T&ajanje )!i&in?)o" spo&a'%$a i !i)vidacija sa!da ! po pravilu, rok trajanja klirinkog sporazuma je 1 godina od momenta zakljuenjaUstupanja na snagu po rati#ikaciji od strane vlada ugovornica$ %vi se sporazumi redovno potuju i izvravaju$ 3o isteku sporazuma se obino pristupa zakljuenju novog, ili se likvidira eventualni saldo na klirinkom raunu$ 3o isteku sporazuma, klirinka mesta pristupaju usaglaavanju svojih knji enja i utvrivanju salda$ Ee i se da se saldo likvidira naknadnim isporukama, i to u roku od I meseci6 ali, ako se u predvienom roku saldo ne isplati naknadnim isporukama, onda se isplata mora vriti u slobodnim devizama$ Yesto se u cilju ureenja meusobnih odnosa sklapaju novi posebni platni sporazumi, koji imaju za cilj da likvidiraju saldo na nekom ugaenom klirinkom raunu, i to su tzv$ ,,likvidacioni sporazumi44$

J4. -KLADI7I;A

*2

Eo je isprava koju izdaje ovla5eno skladite, a u kojoj se potvruje da je od deponenta primilo robu na uvanje, koja je u njoj naznaena, i kojom se skladite obavezuje da tu robu izda licu odreenom da primi tu robu$ Eo je stvarnopravna i klauzalna hartija od vrednosti$ %lakava promet simbolikim prenosom, ima #unkciju smanjenja trokova, iskljuuje imobilizaciju vrednosti robe za vreme boravka u skladitu$ Cogu je izdavati samo ovla5ena javna i carinska skladita$ 0zdaje se samo u jednom "1) primerku$ 1) 3ednode!na skladinica ! izdaje se kao jedinstvena isprava, koja u sebi inkorporira p&avo svojine na %s)!adi?tenoj &o i i p&avo 'a!o"a$ %stavodavcu se onemogu5uje raspolaganje uskladitenom robom putem skladinice 2) Dvode!na skladinica ! omogu5uje raspolaganje robom od strane ostavodavca i nakon zalaganja$ /astoji se od p&i'nanice i 'a!o<nice$ 3renos skladinice ! ona se prenosi u celini na kupca uskladitene robe$ 3renos se vri indosamentom ili cesijom$ 3renosom zalo nice se konstituie zalo no pravo na uskladitenoj robi zalo nog poverioca, ali i obligaciono pravo potra ivanja iz hartija od vrednosti$ 3renos zalo nice se vri p%ni$ indosa$ento$6 skladite je du no da taj prenos upie u svoj registar$ Ukoliko dolazi do prenosa zalo nice odvojeno pd prenosa priznanice, onda se prenos priznanice vri posle prenosa zalo nice$ U ovom sluaju, pravo svojine posednika priznanice je optere5eno zalo nim pravom posednika zalo nice$

JJ. TOVAR7I LI-T (TL*

Ugovor o transportu je zakljuen kada otpravna eleznica primi robu na prevoz sa tovarnim listom$ %tpravna eleznika stanica potvruje prijem robe stavljaju5i na E; ig sa datumom prijema$ %va saglasnost mora biti u strogo predvienoj #ormi ! propisano popunjenim E;6 radi zakljuenja ugovora, poiljka se mora predati$ E; ine unikat i duplikat, koji u svemu moraju biti podudarni$ E; mora biti popunjen s obzirom da poiljka roba prelazi podruje vie zemalja "#rancuski, nemaki i italijanski jezik)$ E; ,,/C?/44 sadr i uglavnom sve podatke kao i meunarodni E; ,,'0C44!a "samo to se ovde mo e koristiti i ruski jezik, recimo za prevoz robe u 1inu, 1oreju, Congoliju ili @ijetnam)$ Zeleznica ima pravo da pri prijemu robe proveri da li poiljka u svemu odgovara navodima u E;$ U E; je potrebno da budu naznaeni i pouze5a i predujmovi, kao i ko pla5a vozarinu$ 9ko to ini poiljalac, onda on u E; stavlja klauzulu ,,#ranko vozarina44$ ,,/C?/44 se odnosi na istone zemlje$

*>

199. KO7O-5A7
7okument, kojim brodar potvruje da je primio teret radi transporta morem i predaje odreenom primaocu$ U konosmanu je naznaen teret6 on slu i kao dokaz da je roba primljena na prevoz i da je zakljuen ugovor o prevozu$ %n regulie pravni odnos prema primaocu robe, tj$ obavezu brodara da robu izrui licu, koje se legitimie kao posednik konosmana6 ovo znai da se predajom i prenoenjem urednog konosmana prenosi i pravo svojine na odreenoj robi$ 1onosman se mo e izdati na ime odreenog lica, po naredbiUpo naredbi odreenog lica i na donosioca$ 0zdaje se u vie primeraka i sadr i ime broda i brodara, ime krcatelja, luku krcatelja$$$ 1onosman bez ikakvih klauzula o rezervama u pogledu identiteta i svojstava robe se naziva /isti$ 1onosman je prenosiva hartija od vrednosti6 roba se mo e izdati samo licu koje poka e konosman$ 7e/isti )onos$an sadr i neke negativne primedbe u pogledu svojstva i kvaliteta primljenog tereta$ 3ostoje jo i konosman ,,ukrcano na brod44, ,,primljeno radi otpreme44, negocijabilni konosman "sadr i klauzule o prenosivosti po naredbi ili na donosioca i #ekta konosman "neprenosiv))$ 3ostoji i direktni "tranzitni ! izdaje se kod kombinovanog prevoza, kada prevoz poinje morskim brodom) i grpni konosman "koristi se kada krcatelj, u cilju smanjenja trokova prevoza, na 1 konosman unese robe vie vlasnika6 u tom sluaju, primaoci robe ne dobijaju konosman, ve5 peditersku potvrdu o prijemu robe)$ 3ostoje 2 vrste ogranienja odgovornosti brodara ! ugovorno i zakonsko ogranienje "nemaki i engleski sistem)$

**