1

KARL MARKS(1818~1883)
I BIOGRAFIJA I OPSTE ODLIKE FILOZOFIJE
II TEORIJA I PRAKSA
III MARKSOVA ANTROPOLOGIJA
IV COVEK,PRIRODA I POVJEST
V TEORIJA OTUDJENJA
VI TEKTONSKE OSNOVE DUHA I KRITIKA IDEOLOGIJE
VII TEORIJA KOMUNIZMA
I BIOGRAFIJA
Marksova misao je bila uticajna u xx stolecu,njegova misao nije za potcenjivanje,s jedne
strane na filozofskom nivou,s druge strane ima izrazen ideoloski potencijal,jer da nije
tako nebi bilo moguce da postoje marksisticki pokreti,koji jos uvek postoje sirom sveta
Rodjen je u gradu Trir,u zapadnom delu danasnje Nemacke,a umro je u Londonu ,kao
emigrant(emigrirao je jer mu delatnost u nemackoj,nije bila moguca).Bio je jevrejskoga
porekla.Otc mu je bio advokat,pa je Marks po njegovoj zelji upisao pravo,vrlo brzo
prelazi na studije filozofije,tamo se upoznao sa krugom Bruna Bauera,koji je bio vodja
mladohegelovskog pokreta(objasnjenje mladohegelovskog pokreta,nakon hegelove
smrti,doslo je do sporenja oko interpretacije Hegelove filozofije,pa su nastala dva
pokreta,pri cemu je levi pokret imao I direktno politicke implikacije.Druga grana su desni
hegelovci,ova grana je Hegela tumacila na konzervativan nacin.Hegel je jedini filozof
koji je tumacen I na reakcionaran I na revolucionaran nacin)
Ludvig Foerbah,je jos jedna licnost koja je znacajno obelezila Marksov rad.Foerbah je u
svojoj knjizi sustina hriscanstva,na materjalisticki nacin pokusao da kritikuje
hriscanstvo.Po ovoj kritici koreni hriscanstva se ne nalaze u duhovnoj sferi,vec se nalaze
u sferi coveka, njegovoga drustva I njegove psihe.Da bi raskinuo sa dotadasnjim
shvatanjem Foerbah je naglasio da nije bog stvorio coveka,nego covek boga,stvaranje ne
treba shvatiti u bukvalnom smislu kao akt kreacije, kao kreaciju bivstvujuceg koja se
zove bog,vec kao kreaciju jedne predodzbe,kao uobrazavanje da postoji neko stvorenje
koje se tradicionalno zove bog I kome se prepisuju odredjena svojstva.Marks je sledio
Foerbaha u njegovoj specificnoj interpretaciji,po kojoj covek kompenzujuci svoju nemoc
u realnom svetu pokusava da nadje nadoknadu u nekom drugom,idealnom svetu,pa onda
trazi utehu u nekom idealnom svetu,odnosno zagrobnom zivotu.Medjutim potrebu za
bogom imaju I oni ljudi koji nisu potlaceni,pa se moze govoriti o covekovoj psihickoj
potrebi za ovakvom vrstom interpretacije,pa se to u psihologiji I sociologiji naziva homo
religiozus.
1844 god. Nastalo je delo ekonomsko~filozofski rukopisiili manuskripti,po mnogim
autoritativnim tumacima Marksove misli njegovo najznacajnije delo na filozofskom
planu.
Do Marksa socijalizam postoji kao teorija,iako je socijalizam poznat kao drustveno
ekonomski sistem,izvorno socijalizam je nastao kao teorija o tome da drustvo treba biti
uredjeno na socijalisticki nacin.Ono po cemu je Marksova misao postala znacajna jeste
odluka da se projekt ostvarenja socijalizma kao ideje dovede u vezu sa jednom
odredjenom klasom,jednim odredjenim delom drustva I to drustvo je
proletarijat.Proletarijat predstavljaju ljudi koji zive od svojega rada,kojima ne pretice

2
mnogo od toga rada,ljudi koji su prinudjeni da rade,da bi prezivljavali.Marks je izrekao
cuvenu formulu u clankuprilog kritici Hegelove filozofije prava,rekao je da proletarijat
u filozofiji nalazi svoje duhovno orudje,a filozofija u proletarijatu nalazi svoje materjalno
orudje.Da bi se filozofija ostvarila potrebno je sredstvo u povjesti I to sredstvo Marks
prepoznaje u proletarijatu,pa se onda kaze da je proletarijat avangarda drustva,avangard
bukvalno znaci predstraza ili predvodnistvo drustva,pa se govori da je komunisticka
partija avangarda proletarijata,pa je onda komunisticka partija avangarda avangarde.Sa
druge strane proletarijat koji se nalazi u nepovoljnim uslovima,a istorijski posmatrano
zaista proletarijat u zapadnoj evropi xix stoleca zivi dosta tesko,ponekad ne samo ispod
granica bede,nego ispod granica izdrzljivosti.Marksova misao je smatrana zastarelom,jer
je smatrao da proletarijat u xx stolecu u razvijenim zamljamasve vise slobodnog vremena
I lakse uslove za zivot,a Marksova teorija koja se odnosila na uslove zivota,rada I
proizvodnje sve manje je bivala pomirljiva.Kad Marks kaze ad filozofija u proletarijatu
nalazi orudje za svoje ostvarenje,onda on misli na svoju filozofiu.Postavlja se pitanje na
koji nacin to moze filozofija direktno ostvarivati?Filozofija ne moze biti nikakav gotov
program koji bi mogao da nudi svoje ostvarenje,niti je filozofija nauka,niti se iz svake
nauke moze izvuci neka receptura.Marks nije mislio tako,on je smatrao da je moguce
uraditinaucni svetonazorili naucni pogled na svet I posto je taj svetonazor naucan onda
to znaci da on ima mnogo vecu vrednost I valjanost nego drugi svetonazori.Ako se u
duhovnoj povjesti dodje do nekog duhovnog svetonazora,onda se u ovoj realnoj radi o
tome da se taj naucni svetonazor ostvari I da se postupi po njegovim upustvima.Jos jedna
bitna stvar po kojoj je prepoznatljiva Marksova misao je da se ekonomski odnosi tumace
kao supstancije covekovoga zivota.Za razliku od tadasnje teorije,koja je pokusavala da
posmatra coveka kao jedno bivstvujuce bice medju drugima,kao socijalno stvoranje koje
zivi u zjednici I da vidi kakav je on kao covek,Marks smatra da j svaki pokusaj
interpretacije sta jeste civek nedovoljan,ukoliko nepodje ne samo od toga da je potrebno
racunati I ekonomske odnose u kojima se covek krece I zivi,vec on smatra da je to
primarno,dakle da se temelj toga sta jeste covek moze pronaci samo ako se kao ishodiste
uzme u razumevanje glavnih ekonomskih odnosa ili produktivnih odnosa,odnosa
proizvodnje.Covek mora da proizvodi I stvara da bi mogao da prezivljava I upravo iz te
nuzde prezivljavanja,moze se po Marksu razumeti primarno sta jeste covek.Ovo je jedna
od najrevolucionarnijih stvari u Marksovoj misli,a sa druge strane ona je izvor velikih
kritika,jer se smatralo da je redukovanje coveka samo na homo economicusa,krajnje
nepozeljno I neprikladno za razumevanje celine,totaliteta covekovoga bica.Treca
zanimljiva stvar kod Marksa jeste njegov klasni determinizam.Drustva su podeljena na
klase,dok ima privatne svojine I najvaznija razlika medju ljudima,po Marksu nije po
intelektualnim sposobnostima,vec po klasnoj pripadnosti.To kojoj klasi neko pripada
odredjuje I njegov odnos prema sistemu proizvodnje I odnos prema raspodeli rezultata te
proizvodnje I odnos prema visku vrednosti koji nastaje tom proizvodnjom,pa I odnos
prema kupovnim dobrima I uopste prema drustvenoj nadgradnji koja postoji u tom
drustu.Za Marksa je pitanje klasne pripadnosti kljuc kojim on pokusava da tumaci sve
ostalo.
II TEORIJA I PRAKSA
Marks kaze da resenje teorijskih suprotnosti ili sporova koji nastaju u okviru teorije,po
njemu je moguce samo prakticno.Marks smatra da neka teorija moze da pokaze svoju
moc samo tako sto se u praksi realizuju njeni zahtevi,pa se u praksi onda pokaze koliko je

3
ona mocna.Drugacije receno teorijski diskus kao takav ima ogranicenu moc.Marks
smatra da sve sto se tradicionalno smatra teorijom I visim oblicima etickog zivota jeste
ideologija.Ideologija dolazi od reci ideja,ali se u prakticnoj upotrebi koristi sa
omalovazavajucom konotacijom,ono cime se odlikuje ideoloski govor,sa stanovista
ideologije jeste da ideoloski govor nikada nije do kraja utemeljen,da uzima neke stvari
zdravo za gotovo I da ih dozivljavai posmatra kao nepobitne istine.Na taj nacin shvacena
ideologija predstavlja oblik nedosledne svesti,nedovoljno razvijene,neka vrsta
dogmatizma,stepen poverenja u vlastite stavove je obrnuto srazmeran stepenu
utemeljenosti vlastitih stavova ili sposobnosti da se oni argumentuju.Ideologicnost se ne
vezuje samo za sferu politickih ideologija,postoje ideologije potrosnje,ideologije
slobodnog vremena.
Za razliku od Hegela,koji smatra da se sporovi na podrucju teorije trebaju resavati na
podrucju teorije,odnosno duha,Marks smatra da teorijsko kao takvo ne moze da ima
samosatalnost,da se teoreticarima ne moze prepustiti moc I vlast nad resavanjem
teorijskih pitanja.Niti su oni u stanju da rese ta pitanja,ona resenja koja su zaista
korisna,jesu ona koja se potvrde u praksi.
III MARKSOVA ANTROPOLOGIJA
Marks je tumacio coveka kao rodno bice.Jedan od alternativnih nacina za razumevanje
coveka jeste da je covek prakticno bice.posmatrano sa stanovista filozofije covek nije
bice,nego je bivstvujuce,onaj koji jeste.sta je rodno bice?Covek je onaj koji sebe radja,to
znaci kada se covek rodi,on jos nije covek,on ima potencijal za to da bude covek,covek
treba da postane.dotadasnja filozofija je smatrala da coveka terba smatrati kao duhovno
bivstvujuce,pa posto je covek prevashodno duh,odnosno covek postaje covek,onda I u
onoj meri kada se ostvari na duhovnom podrucju,onda se smatralo da ocovecenje ili
napredovanje na putu postojanja istinskim covekom jeste napredovanje na putu
osvescenja stvarnosti..Marks ne smatra da je tako,kada je rec o razumavaju coveka on
smatra da je tumacenje coveka prevashodno kao duhovno bivstvujuceg jednostrano,jer
covek pored ostaloga ima jos neka svojstva,konacno on je I prirodno bivstvujuce.Ako se
covek tumaci kao duhovno bivstvujuce,onda je u pitanju jedna apstrakcija.Marks smatr
da praks predstavlja slobodnu I svesnu delatnost koja ima odredjenu svrhu.Takva
delatnost se naziva proizvodnjom,dakle covek mbaveci se proizvodnjom za sebe,ujedno
proizvodi I sebe samoga.Proizvodnja predstavlja interakciju izmedju coveka I
prirode,nasuprot naivnom uverenju da se u proizvodnji menja samo ono stao trpi
covekovu akciju,to je priroda,Marks ima jednu bitnu dopunu,menja se I sam covek,a ne
samo priroda.Pa na taj nacin proizvodnja predstavlja dvostranu akciju ili dvostrano
preinacenje.Samoproizvodjenje ne znaci samo apstraktni intelektualni rad,po Marksu u
temelju materjalne proizvodnje lezi nekakva misao,pa upravo prihvatanjem misaonih
konstalacija imamo nacin da produbimo refleksiju o svojoj zivotnoj situaciji I situaciji
svoje egzistencije,MARKS PREVASHODNO TUMACI COVEKA U TERMINIMA
EKONOMSKE EGZISTENCIJE I ono sto je po njemu samo prividno samostalno,kao
sfera duhovnoga u osnovi ima ekonomske pojave.Marks nije prvi koji je smatrao da je
zaista moje ono sto sam napravim.Marks se nadovezuje na shvatanja Djan Btiste
Vikoa,koji je bio jedan od vesnika novovekovnog zaokreta koji je smatrao da se zna ono
sto se zna napraviti,dok apstraktno teorijsko znanje nije najpostojaniji oblik
znanja.Posto je covek prakticno bivstvujuce,onda se postavlja pitanje sta spada u njegovo
bice?Marks tvrdi da je covekovo bice,kao ono koje je povjesno nastalo totalitet ljudske

4
prakse.To zanci da je moje bice ravno mojoj praksi.po tradicionalnom shvatanju covek
uvek vec jeste nesto pre nego sto udje u prakticnu akciju.Marks iznosi radikalnu tezu,da
oni delovi sopstva,koji nisu posedovani praksom,ne predstavljaju moje istinsko
bice.Marks ovde zastupa oblik klasnog determinizma.druga determinisanost se ogleda u
tome,kada imate klasnu pripadnost I klasno bice,onda iz toga nuzno proistice klasna
svest.U skladu sa ovim,a nadovezujuci se na hegela Marks pravi jos jedan radikalan
korak,on kaze da je za coveka stvarno ono sto postoji za njega.Marks uvodi kategoriju
bica za nas,ili bica za sebe.Ono prema cemu mi nemamo nikakav odnos nemoze se
govoriti da li je stvarno ili nije,dakle stvarnost se redefinise kao stvarnost za coveka.Na
koji nacin nesto moze da postoji za mene? Na tragu ove kritike idealizma koji smatra da
je kjucni obrazac kojim se odlikuje odnos coveka prema spoljasnjosti misljenje
refleksija,Marks pravi redefinisanje Hegela koji kaze:za mene postoji ovo sto sam ja
prakticno stvaralacki reprodukovao,a time I prisvojio.Za razliku od ovakvog prisvajanja
Marks smatra da je istinsko prisvajanje ono koje putem svakidasnje covekove prakse.Za
razliku od predodzbe ontologije da covekovo misljenje treba da stvarnost onakvu kakva
jeste,da je uloga covekovog misljenja sekundarna sto se tice same stvari,da nase misljenje
ne menja stvar,vec samo otkriva kako stoje stvari,onakve kakve inace postoje,kod Marksa
imamo upravo obrnuto,mi otkrivamo bice kakvo jeste,tek onda kada promenimo,zato sto
po njemu razumevanje stvarnosti je jednako prisvajanju stvarnosti,a prisvajanje
predstavlja oblik stvaralacke interakcije sa okolinom,ako imate stvaralacku interakciju,vi
menjate svoju okolinu.Jos jedno odredjenje coveka koje daje Marks jeste da je covek bice
potreba.To su bazicne potrebe,za hranom I za vodom,zatim postoje dodatne potreba koje
su prividno osnovne,a to su seksualne potrebe,odnosno potrebe za razmnozavanjem,ali to
nisu jedine potrebe koje postoje.Kakve cemo potrebe imati zavisi od naseg klasnog
polozaja I od povjesne epohe u kojoj zivimo.Najnize potrebe imaju oni koji su usled
podele rada baceni na dno lestvice pa su prinudjeni da se bore za vlastito
prezivljavanje.Ljudi koji pripadaju vladajucoj klasi oni imaju vremena da razviju I vise
potrebe,duhovne potrebe I oni na taj nacin obogacuju svoje bice.Marks dalje tvrdi da je
bogatstvo ljudskoga bica,bogatstvo potreba koje ono ima,pri cemu svaki covek ima
razlicite potrebe.Marksova varka je u tome sto on u potpunosti iskljucuje psiholoski
momenat,koji se stice vaspitavanjem.
IV COVEK,PRIRODA,POVJEST
Za razliku od Hegelovog shvatanja,po kojem se covek odredjuje kao svest,odnosno
samosvest,Marks sledi Foerbaha u uverenju da je covek prirodno bivstvujuce.Sledeci
Foerbaha,Marks smatra da je covek predmetno stvorenje,da je culno stvorenje I da ovi
momenti bitno odredjuju njegovo bice.Za razliku od metafizickog esencijalizma,koji
smatra da postoji sustina coveka,Marks na tragu istorizma smatra da se covek obrazuje
tokom povjesti I da politicka povjest predstavlja povjest nastajanja coveka.Marks
direktno kaze u ekonomskofilozofskim rukopisima da je povjest prava prirodna povjest
coveka,odnosno da se u povjesti sveta oblikuje ono sto se naziva covekovim bicem,dakle
to bice nije unapred dato,s druge strane nije ni zakljuceno sta covek moze biti,dokle god
ima povjesti traje I povjest preinacavanja covekove sustine,sustina je povjesno nastajuca I
povjesno promenljiva.Marksova filozofija se moze posmatrati kao svojevrsna redukcija
hegelove filozofije.Lenjin je jednom prilikom rekao da je hegel,dubio na glavi kao
idealista,a onda je dosao Marks pa ga je ponovo postavio na noge,preuzeo je hegelovu
filozofiju,samo je pretumacio u materijalistickom kljucu.Priroda zamisljena van

5
povjesti,a povjest predstavlja covekovo odnosenje prema stvarnosti nije za coveka
nista,predstavlja samo preformulaciju stava iz logike da je cisto bice ravno cistom
nista.Za ontologiju je konstruktivno misljenje tacnije odnos.Svetska povjest se moze
tumaciti u ekonomskim terminima I marks to cini.Povjest sveta za Marksa nije
prevashodno politicka povjest,vec je to povjest koja se tumaci u kljucu proizvodnih snaga
i odnosa.Svetska povjest koja se tumaci u ovom ekonomistickom kljucu ima svoj cilj koji
se zove ocovecenje prirode,a taj cilj se postize tako sto covek stupa u sto vecu interakciju
sa prirodom I privodi je svojoj svrsi.To sto se desava u povjesti coveka I covecanstva
jeste samo organskki deo povjesti prirode.kraj povjesti za Marksa predstavlja ujedno I
vrhunac ocovecenja prirode I predstavlja ostvarenje coveka.kraj povjesti ne znaci smak
sveta,vec znaci da se ono novo sto se moze nakon toga zbiti imoze biti novo na nivou
fakticiteta,ali nista sustinski novo.Marks smatra da onda kada covek bude bio oslobodjen
od prisile je oslobodjen za svoju istinsku prirodu,tek tada ce nastupiti kraj povjesti,jer je
pogon svetske povjesti klasne suprotnosti,suprotnosti izmadju proizvodnih snaga I
proizvodnih odnosa koji se onda manifestuju kao klasne suprotnosti,a klasne suprotnosti
govore o svetskoj povjesti.Kada se ukinu te napetosti docice kraj povjesti,a to ce se
dogoditi kada covek bude bio ostvaren.marks govori o svrsi prirode,on je spreman da
prirodi ucita neku svrhu,a svrha prirode jeste njeno ocovecenje.Svetska povjest nije
tvorevina duha,kako tumaci Hegel,nije povjest velikih licnosti,kao sto tumace neki
istoricari u XVIII i XIX stolecu,vec je svetska povjest proizvodnje coveka pomocu
vlastitoga rada.Posto je svrha prirode ocovecenje,to znaci da Marks zna sta je sustina
coveka I povjest nalazi svoje ispunjenje kad se ta sustina ostvari,to je u pitanju
hegelovski momenat,s tim sto se radi o sekularizovanom Hegelu.Po marksu svrha coveka
jeste svrha povjesti uopste.Marks pokusava da spoji tri stvari biologiju,antropologiju I
povjest.Drustvo je dovrseno sustinsko jedinstvo coveka sa prirodom,istinsko vaskrsenje
prirode,sprovedeni naturalizam coveka I ostvareni humanizam prirode govori se o
ostvarenom humanizmu prirode,Marks smatra da postoji neka visa svrha koja stoji u
temelju onoga sto je priroda I da priroda nalazi svoje ispunjenje upravo u ostvarenju te
svrhe.Marks smatra da misli koje vladaju pojedinim epohama(Hegelovski momenat) jesu
misli vladajuce klase.Ako vladajuca klasa vlada sredstvima za proizvodnju,odnosno ima
odlucujucu ulogu u raspodeli dobara,koja nastaju iz te proizvodnje,onda ona po prirodi
stvari,posto je ekonomski momenat bazican ima monnopol na idejnu nadgradnju,pa
umesto Hegelovskog privida o samostalnosti duha,Marks denuncira taj duh I smatra,da te
visokopolarne I akademsko nezainteresovane teorije o usnovi predstavljaju samo
prevodjenje na drugi jezik,odnosa dominacije koji nastaju iz tekucih proizvodnih
odnosa.Marks duhovnu povjest optuzuje za konstantno saveznistvo sa vladajucom
klasom.Materijalisticko shvatanje povjesti ne objasnjava tekucu praksu nekog vremena
iz nekih ideja,vec obrnuto,ideje iz konstalacije materjalne prakse.To znaci da razliciti
oblici duhovne proizvodnje ne mogu biti damaskorani I ne mogu biti skinuti sa dnevnoga
reda,sve dok su na snazi oni proizvodni odnosi iz kojih oni proisticu..Marks,dalje smatra
da je najdelotvorniji oblik kritike revolucija,a revolucija predstavlja razvlascenje
vladajuce klase kojoj ovi oblici misljenja sluze.Marks ovo tvrdi,jer smatra da teorijsko
nema samostalnost,odnosno da je izvedeno iz ekonomske sfere,a ako je duh izveden iz
ekonomske sfere,onda se ljudi ne mogu ubediti u nesto,osim da izvrsite preraspodelu
vlasnistva na sredstva za proizvodnju.U polemickim spisima Marks,Engels I Lenjin su
bili spremni da kazu da burzuji jedino razumeju kada dobijumotkom po glavi,jer

6
racionalna diskusija oko toga nije moguca,posto su oni klasno determinisani.Najcuvenija
Marksova misao jeste 11 teza o Foerbahu:filozofi su do sada samo razlicito tumacili
svet,a radi se o tome da se on izmeni
V TEORIJA OTUDJENJA
Ovo ucenje je islo zajedno sa koncepcijom covekovog oslobodjenja.Otudjenje je za
Marksa viseslojan fenomen,pa se moze govoriti o ekonomskom,ideoloskom I politickom
otudjenju,termin koji je sam Marks postavio je alijenacija.Osnovni oblik otudjenja je
ekonomski I iz njega,po Marksu proisticu svi ostali.Radnik je otudjen od proizvoda koji
je sam napravio,onda kada sebe ne prepoznaje u njemu,a ne prepoznati se znaci gledati na
proizvod rada kao nesto sto ne pripada njemu,kao nesto sto je otudjeno ne samo od
njegove prirode,vec kao nesto sto ga ugrozava.Kada imamo uslove za proizvodnju mkoji
nastaju kada nema eksploatacije,onda radnik sebe prepoznaje u rezultatu
proizvodnjeMarks smatra da je jedini pravi tvorav drustvenih vrednosti covek.ako se bog
smatra vrednoscu,onda sustina Marksove kritike ideoloske gradnje,pravi I jedini tvorac
umetnickih,teorijskih,kulturnih vrednosti jeste covek,medjutim otudjenje nastaje onda
kada on to zaboravi,kada pomisli da su to neke vrednosti koje postoje iza njegove
egzistencije I koje on sam nije stvorio.Obrnut proces od otudjenja jeste
razotudjenje,odnosno shvatanje da je temelj svih tih vrednosti covek I da otudjenje
nastaje onda kada se situacija otudjenosti iz ekonomskih odnosa kompenzuje u nekoj
drugoj sferi,pa tako Marks kaze parafrazirajuci Foerbaha:sto vise covek ulozi u boga ,to
manje njemu ostaje,sto znaci da u onoj meri u kojopj se bivstvujucem koje se zove bog
prepisuje vise dostojanstva,moci I ugleda,u direktnoj srazmeri ce biti samoponizenje
coveka I pad njegovog digniteta.povecanjem vrednosti sveta stvari,direktno se
obezvredjuje covek.Ostvarenje se uslovima ekonomske proizvodnje,pokazuje kao
opredmecenje.Kada se kaze da se neko ostvario,onda se misli na apstraktno
znacenje,kada se misli na robnu proizvodnju,ostvariti se znaci bukvalno svojim
zeljama,svojim mislima,pribaviti oblik materjalne egzistencije.Kada nismo vlasnici nad
proizvodom rada,onda imesto ostvarenja putem proizvodnje imamo obestvarenje.Ovako
nepovoljno stanje ce trajati sve dotle,dok budu na snazi proizvodni odnosi u cijem
temelju je otudjenje.Marks smatra da je rad svojstven coveko I da je u prirodi coveka
rad,ali ne takav rad koji je suprotan njegovoj ljudskosti,da bi ovo pojasnio daje sledecu
formulacijukod kuce je kada radi,a kada ne radi nije kod kuce,pri cemu ovo kod kuce
ne znaci bukvalno da je kod kuce,vec da je na svome.To znaci da je proleteru dobro samo
kada ne radi,jer kada radi,taj rad iscrpljuje njegove zivotne snage,ubija ljudskost u njemu.
Aspekti otudjenja:otudjenost od procesa proizvodnje,otudjenost od proizvoda
rada,otudjenost od sebe samogai sve to ima za posledicu otudjenost od drugih ljudi.Marks
smatra da se privatno vlasnistvo neprestano reprodukuje u otudjenom radu,a taj rad ima
monopol nad raspodelom viska vreednosti.U ovakvom drustvu je moguce,ne smo da se
ne ostvaruju covekove autenticne potrebe,vec se stvaraju neokriticne potrebe,pa onda
Marks kaze da manipulacija tudjim zadovoljstvom moze da vas dovede u situaciju da I
dalje odrzavate vlastito preimucstvo u procesu raspodele viska vrednosti
VI EKONOMSKE OSNOVE DUHA I KRITIKA IDEOLOGIJE
Ideologija za Marksa,nije ideologija u onom smislu koji je danas uobicajan u
humanistickim naukama,za njega je ideologija I pravo I moral I religija I filozofija I sve
zivo,osim njegove filozofije.Sve to je ideologija,zato sto svi oblici duhovne nadgradnje
neshvataju sta je susta istina,da su oni ekonomski uslovljeni I da imaju poreklo u

7
odnosima ekonomske,a samim tim I politicke dominacije,posto oni to ne shvataju,onda
oni nesto uobrazavaju,ne shvatajuci da su njihovi koreni na zemlji I to u odnosima
prisile,dominacije I nasilja.Svi koji ne shvataju prave odnose duhovne proizvodnje,po
Marksu su ideolozi.U delu sveta porodica,Marks kritikuje Bruna Bauera koji je bio
vodja kruzoka mladohegelovaca u berlinu,on polemicki naziva tadasnju kritiku
Bauerovog sveta,naziva kritickom kritikom,sto samo po sebi sadrzi polemicke
konotacije,to je kritika koja nije utemeljena I zapravo je besmislena,on ovu vrstu kritike
naziva apstraktnim idealizmom,apstraktnim zato sto nema svoje prave korene,a koreni su
u ekonomskim odnosima.Ovaj idealizam ne shvata znacaj nauke I tehnike,jer oni takodje
predstavljaju stvarne sile ovoga sveta,koje bitno preoblikuju taj svet,koje stoga trba da
nastoje da razumeju sta je sustina ove stvarnosti.Ono sto je ovde posno je
redukcionizam,odnosno smatraje da sta god mi mislili,pisali,u osnovi je jedna
surova,prizemna ekonomska stvarnost.U namackoj ideologiji,delo koje je usmereno
protiv Bruna Bauera,Foerbaha I Maksa Stinera,u ovom delu on filozofiju svojih
nekadasnjih uzora naziva ideologijom,on kaze da nikom od ovih ideologa nije palo
napamet da razmisli o vezi izmedju nemacke filozofije I nemacke stvarnosti.Ljudski zivot
predstavlja neraskidiv totalitet,materjalnoga I duhovnoga,ali svaki pokusaj izdvajanja I
samostalnoga istrazivanja duhovnog podrucja zapravo je bio neautenticni osecaj
neuspeha.Sta spada u iddeologiju?Tu spadaju politicko~pravne
institucije,nauka,umetnost,religija I moral.Ideologija se ne odnosi samo na duhovnu
proizvodnju,vec I temelji pravnog poretka jesu ideoloski
.Ljudi koji se bave stvarima duha,stvaraju privid o vlastitoj samostalnosti ne uvidjajuci
sta im je zaista u temelju,medjutim misljenje je jedan od oblika bica,to sta je bice tumaci
se iz ekonomskih relacija,dakle bice je ekonomsko bice.
Podela rada je takodje bitan pojam koji se pominje kod Marksa,ona je bitna,jer tek nakon
nastanka podele rada,moguce je da se razluci materjalni od duhovnog rada,kada je doslo
do te podele,ljudi koji su se bavili duhovnim radom su zaboravili,na tu podelu,pa su
pomislili,da ono cime se oni bave nema veze sa stvarima materjalne proizvodnje.Marks
smatra da je potrebno izvrsiti ponovnu preraspodelu podele rada,zato sto postoje
negativne posledice po duhovnimaterjalni rad I zato sto samo u situaciji podele rada
mozemo imati potlacene I povlascene I ovde dolazimo do slabe tacke Marksove
filozovije,jer on smatra da specijalizovanje coveka obezlicuje,da mu smanjuje mnoge
mogucnosti,Marks smatra da bi ukidanjem podele rada ljudi bili osposobljeni ad u
najvecoj mogucoj meri ostvaruju svoje sposobnosti I da samim tim budu srecni,problem
sa tom idejom je sto je neostvarljiva.Jedan od odlika ideologije,po Marksu je I
moral,jedna od pretpostavki morala jeste da je oopsteobavezujuc,da se odnosi jednako na
sve,Marks smatra da to nije u redu,jer svaka klkasa ima svoj moral,ono sto je problem sa
vladajucim moralom,ono sto je problem sa vladajucim moralom je to da je to moral
vladajuce klase,pa onda takav moral njoj ide u prilog,dakle ako bi svi postovali vladajuci
moral onda bi to sluzilo samo daljem ocuvanju odnosa u kojima jedni imaju monopol nad
sredstvima za proizvodnju,a samim tim I monopol na uzivanje u rezultatima
proizvodnje.Po njemu je potrebno razviti svest o tome da terba da postoji moral I
proletera,pa je onda samo sa tog stanovista moguce moralno predavati revoluciju.Da bi
skinuli teret lose savesti revolucionara,moramo unapred skinuti brane koje uvodi moral.
VII TEORIJA KOMUNIZMA

8
Komunizam predstavlja projektovani,krajnji stupanj povjesti,stupanj nakon cega se nista
bitno nece dogadjati u povjesti.komunizam kod Marksa ima znacenje ideje.Privatno
vlasnistvo je prisiljeno da odrzava proletarijat,zato sto eksploatisuci proletarijat,ono
izvlaci veliku korist,a proletarijat treba da ima za cilj da sebe samog ukine,jer ukidajuci
sebe,ukida I odnose u kojima je ta eksploatacija moguca.Kad se ukine proletarijat,kod
Marksa postoji teza o prelaznom periodu,o diktaturi proletarijata,socijalizam,u kojoj je
proletarijat vladajuca klasa,ali mu je smisao da ukine sebe kao klasu I sve druge klase I
drzavu,naime po Marksu drzava predstavlja olicenje politicke otudjenosti,pa cak I
socijalisticka dezava predstavlja otudjeni vid koji se suprotstavlja gradjanima,potrebno je
da se dostigne stanje komunizma u kojem se zivi u komunama,zajednicama I tada bi ljudi
bili u stanju da na autentican nacin ispoljavaju svoju ljudskost.Komunizam predstavlja
prakticno resenje pitanja ljudske srece,a time se resava I pitanje odnosa coveka I
prirode,zatim pitanje ustrojstva ljudske zajednice,a zatim I pitanje odnosa slobode I
nuznosti.S jedne strane marks smatra da se u komunizmu ostvaruje ljudska sloboda,a sa
druge stran ekomunizam za Marksa predstavlja nesto sto je naucno nuzno I nezaobilazno
I tu postoji paradokr pokusaja sjedinjenja slobode nuznosti