Marksovo shvatanje oveka, istorije i drutva

Student: Miljko Zelid SO13/66

Menor: Jelena Peid
Marksov misaoni razvitak se svodi na dve faze: mladi Marks
svedoanstvo ili faza zasnivanja naela Marksove filozofije?
Iako objektivno istraivanje pokazuje da je Marks u svojim
kasnijim delima ostao dosledan svim fundamentalnim
naelima koja se pripisuju iskljuivo fazi njegove mladosti,
javljaju se uporni poikuaji da se zreli Marks odvoji od
mladog.
Marksova shvatanja se promiljeno osiromauju iz pobuda
koje se ne mogu smatrati opravdanim i objektivnim.
Marksov stav prema Hegelovoj filozofiji je bio veoma sloen.
Marks je bio istovremeno Hegelov najtemeljitiji i najdosledniji
sledbenik, ali i njegov najodluniji kritiar. Ako se to zaboravi,
o Hegelovom uticaju na Marksa ne moe se suditi objektivno i
ispravno.
Marks je postao Hegelov sledbenik polovinom 19. veka. Usvojio je njegovu
filozofiju kao filozofiju slobode i sa mladohegelovcima istupio kao radikalni
protivnik postojedeg poretka.
eleo je da ispita i utvrdi da li je drava otelovljnje razumne volje i
objektivne moralnosti, tj. najvii oblik ljudske zajednice, kako je to Hegel
trvdio. Koliko ima opravdanja Hegelovo shvatanje da narodi u isotriji
otelovljuju svoj duh stvarajudi drave. eleo je takoe da utvrdi stvarni
smisao Hegelove poznate teze da je drava iznad graanskog drutva i da
su graansko drutvo i porodica nii stupenjevi u razvitku objektivnog
duha. Rezulati do kojih je doao imali su presudan znaaj za itavu
Marksovu orijentaciju.
Hegelova filozofija prava obuhvata ne samo pitanja eknomije, politike, i
morala, jasno je da je Marksova kritika analiza Hegelovog sistema pravne
filozofije obuhvatila itavu sferu drutvenog ivota, a ne samo pravo.
Za razumevanje Marksovog misaonog razvitka veoma je znaajno to to je
on svoju kritiku analizu Hegelove pravne filozofije izveo tako da je u prvi
plan njegovih istraivana izbilo pitanje oveka.
Koren oveka je sam ovek, pokazuje da on nije oveka shvatao kao
apstraktno bide, ved je za njega prouavanje oveka bilo prouavanje
ovekovog sveta, a pre svega drutva.
ta oveka ini ovekom, i ta ga povezuje u
zajednicu sa drugim ljudima?
Traedi odgovor na ovo pitanje Marks je zapoeo
istraivanja koja nije prekinuo do kraja ivota.
Zato se s razlogom moe redi da su filozofska
istraivanja oveka, ili filozofksa antropologija,
polazna taka i osnova svih Marksovih
istraivanja.
Fojerbah je pre Marksa smatrao da je problem
oveka postao osnovni problem filozofije, ali put
iz njegove antropologije nije vodio ka razvitku
sociologije i drutvenih nauka, jer je Fojerbahovo
shvatanje bilo isuvie apstraktno.

Koren oveka i njegovog sveta
Marks je smatrao da ovek nije samo prirodno bide ved ljudsko prirodno
bide, tj. bide koje postoji samo za sebe, zatim rodno bide, koje se kao takav
mora potrvrdiiti i manifestovati. To to je ljudsko potvruje se ljudskom
delatnodu, samoproizvodnim radom, praksom. Praksa, samoproizvodni
ljudski rad, ljudska delatnost, to je ono to oveka ini ovekom. Kada se
govori o radu, re je o samom oveku
ovek se potrvruje kao rodno bide upravo u obradi predmetnog sveta. Ta
proizvodnja je njegov delatni generiki ivot. Kroz nju se priroda pojavljuje
kao njegovo delo i njegova stvarnost. Sam sebe posmatra u svetu koji je
stvorio. Proizvodedi sebe, svoj ljudski rod, ovek postaje sve univerzalniiji.
Univerzalni razvitak njegovih potencijala, a totalitet, celina njegovog
ljudskog bida se pokazuje dvojako: individualno i generiki.
Individuum je drutveno bide. Stoga je njegovo ispoljavanje ivota,
ispoljavanje i potvrivanje drutvenog ivota. ovek se dakle samo u
drutvu moe izolovati, osamiti, a sve misli o usamljenom individuumu su
puste iluzije. Ne moe da ivi izolovano, ved u zajednici s drugim ljudima,
dakle u drutvu, njegov rad je uvek drutvena delatnost.
Istorija
Sutinsko jedinstvo antropologije i istorije pokazuje se u
tome to ovek sebe samog porizvodi istorijski. Na taj nain
stvara svoju sopstvenu istoriju. Izvan ljudskih delatnosti
nema istorije i zato se istie da tek sa ovekom stupamo u
istoriju.
Od Hegela je Marks usvoijo misao da je nastanak oveka
progresivni isorijski proces i da je ovek najmanje ovek u
niim stupnjima razvitka, dok je jo njegovo bide sasvim
utonulo u prirodno stanje, a da progresivno postaje tim vie
ovek to vie nadvladava i prevazilazi neposredni odnos
prema prirodi.
Marks je usvojio Hegelovo shvatanje istorije kao humanist.
Njega je oduevila ideja da je istorija progresivni proces u
kome je krajnji cilj apsolutna sloboda duha. Sa istog gledita
Marks je kritikovao i Hegelovu konzervativnost.
Marksovo shvatanje istorije
ovek nije samo orue kojim se slui istorija za neke
svoje ciljeve, ved naprotiv, upravo ovek stvara istoriju.
Istorija ne radi nita, ona ne bije bitke! Stvarni ovek
je taj koji sve to radi, ima i bori se, nije istorija ta koja se
slui ovekom kao sredstvom da bi ostvarila svoje
svrhe. Dakle, ovek je tvorac svoje sopstvene istorije a
ne njeno orue.
ovek sebe proizvodi kao drutveno bide, a itorija nije
nita drugo nego podruje te proizvodnje.
Po nainu kako ljudi proizvode formiraju se odnosi
meu ljudima, drutveni odnosi, u kojima se kriju
glavne pokretake snage drutveno-istorijskog zbivanja.
ovek svrsishodno postavlja ciljeve i usmerava svoju
delatnost prema njima. Na taj naiin njegovu praksu ne
usmerava samo prolost, ved i bududnost kao cilj i kao
motiv svrsishodne delatnosti (dimenzija bududnosti)
Stvarna sfera u kojoj se ovek razvija kao bide je drutvena
istorija kao proces u kome se ostvaruje ljudsko postojanje
kao sutinsko jedinstvo oveka s prirodom. Priroda nije
neposredno data ljudskom bidu. Nju ovek prisvaja
posredno, praksom u kojoj se ovekovo postojanje
ostvaruje kao jedinstvo s prirodom.
Istorija po Marksu i nije nista drugo nego stalno
savladavanje zateenih uslova, drutvene nunosti i sve
slobodnije delovanje.
Problem otuenja rada
Sama re otuenje se pojavila u ekonomskoj literaturi
modernog doba. Problem otuenja postavljen je znatno
ranije u okviru teologije.
Hegel otuenje pokazuje kao suprotnost izmeu svesti i
samosvesti, izmeu subjekta i objekta. Samosvest je za
Hegela isto to i ovek.
Fojerbah kritikuje Hegela. Religiozno otuenje oveka.
Mislio je da se ukidanjem religije ukida otuenje i
omoguduje vradanje oveka sebi.
Marks bududi da ovek izgrauje svoje ljudsko bide
neprekidnim uvedanjem ljudskih potencijala, ukoliko nema
mogudnosti da se ti potencijali realizuju oni postaju oveku
tui, otueni. Od oveka se otuuje ono to on stvara.
Ekonomija skriva otuenje u sutini rada na taj nain to ne razmatra
neposredni odnos izmeu radnika (rada) i proizvodnje. Marks kritikuje
politiku ekonomiju to se nije potrudilia da shvati i objasni da rad stvara
udesna dela za bogatae, a osiromaenje za radnike, palate i jazbine,
lepotu i osakadenje... Gde je izvor otuenja?
Kada se govori o radu misli se na oveka. ovek je radnik i koren
njegovog otuenja je njegov rad. Radom ovek stvara svoje predmete, ali
ti predmeti, ta ivotna sredstva postaju ivotna sredstva za drugoga.
Otuuju se od radnika, proizvoaa. Zbog toga ovek oseda da ne pripada
sebi ved nekom drugom. A do toga dovodi rad kao nuda i prinuda. Rad je
koren ne samo svih oblika ovekovog samoostvarenja ved i samootuenja.
Potencijalno potvruje, a realno otuuje.
Tri vrste otuenja: proizvoda rada od proizvoaa, generike sutine od
oveka i otuenje oveka od oveka.
Otuenje je problem savremenog oveka i savremenog drutva.
Pojam otuenja rada je jedno od najznaajnijih orua kojim se Marks
posluio da objasni i definie sutinu religije, klasa i klasnih podela,
drave...
Literatura: Veljko Korad, Marksovo shvatanje oveka,
istorije i drutva, 1987, Naprijed, Zagreb, 35-68