1

14. SPECIJALNE OBLASTI UPRAVLJANJA

KVALITETOM



14.1. SPOSOBNOST PROCESA


UVOD

Do sada smo fokusirali nau panju na to da utvrdimo da li je proces pod statistikom
kontrolom ili je predvidljiv. U ovom poglavlju, mi se susreemo sa jo jednim vanim
pitanjem - da li je proces, koji je pod kontrolom, sposoban da proizvede proizvode koji
ispunjavaju specifikacije kupaca? Poto je proces stabilizovan, ponaanje procesa definie
njegovu sposobnost. Vano je razumeti da proces, koji je pod statistikom kontrolom, ne
mora obavezno da proizvede proizvode koji ispunjavaju specifikacije postavljene od strane
kupaca. Studija sposobnosti procesa mora da prethodi svakom pokuaju unapreenja
procesa. Sledei scenariji istiu znaaj studije sposobnosti procesa:

Pretpostavimo da bolnica, koja pripada velikom sistemu zdravstvene zatite, dobije
mandat od strane korporacije da smanji vreme ekanja u ekaonicama sa sadanjih 4
sata (za akutne sluajeve 3) na 2 sata. Ako je proces statistiki pod kontrolom, da li je
ekaonica u stanju da "proizvodi", po toj specifikaciji?
Pretpostavimo da su klijenti velike proizvodne kompanije sklopili ugovor sa tim
proizvoaem o proizvodnji nekih specijalnih delova. Ovog puta, klijenti su traili da
dozvoljeno odstupanje od zadate specifikacije proizedenih delova bude tako malo da
maine u toj kompaniji moda nee biti u stanju da proizvode sa tim nivoom
preciznosti.
Pretpostavimo da je menadment firme za privatno zdravstveno osiguranje odluilo da
postavi vie standarde u pogledu procenta nepodignutih lekova u apotekama,
predhodno rezervisanih od strane pacijenata. Trenutni procenat odustajanja je 17 odsto,
a novi nalog zahteva 5 odsto. Treba utvrditi da li ova firma poseduje sposobnost da
ispuni ove nove specifikacije.

Odreivanje sposobnosti prcesa pomae kompanijama u reagovanju na zahteve korisnika.
Studije sposobnosti procesa takoe mogu pomoi u smanjenju varijacija u karakteristikama
proizvoda, a samim tim da poboljaju predvidljivost.
Sposobnost procesa se definie kao statistika mera inherentne varijabilnosti procesa za
date karakteristike. Drugim reima, sposobnost procesa se odnosi na sposobnost procesa da
proizvede proizvode koji ispunjavaju specifikacije postavljene od strane kupca ili inenjera.
Postoje dve vrste studija sposobnosti procesa - atributivne studije sposobnosti procesa i
varijabilne studije sposobnosti procesa.


ATRIBUTIVNA SPOSOBNOST PROCESA
Kontrolne karte za atribute su ostale glavni pristup za utvrivanje sposobnosti procesa za
atributivne podatake. Sledea tabela prikazuje mere sposobnosti procesa za atributivne
podatake:
2


Tipovi
kontrolnih
karata za
atribute
Mera sposobnosti procesa
Statistika sposobnosti
procesa
P karata
Prosean procenat defekata proizvedenih u
procesu koji je pod statistikom kontrolom
p
Np Karta
Prosean broj defektnih jedinica
proizvedenih u procesu, za datu veliinu
podgrupe, kada je pod statistikom
kontrolom
n p
C Karta
Prosean broj defekata po jedinici
proizvedenoj u procesu (koji se nalazi pod
statistikom kontrolom) kada je podruje
mogunosti konstantno
c
U Karta
Prosean broj defekata po jedinici
proizvedenoj u procesu (koji se nalazi pod
statistikom kontrolom) kada se podruje
mogunosti menja
u

Na primer, ako je P = 0.04; To znai da je (u proseku) 96% proizvoda proizvedenih u ovom
procesu (kada se nalazi pod statistikom kontrolom) prihvatljivo.


VARIJABILNA SPOSOBNOST PROCESA

Glavni pristup za prouavanje sposobnosti procesa za varijabilne podatake su kontrolne karte
za promenjive. Sposobnost procesa se definie u smislu izlaza (autputa) procesa, odnosno
odreene karakteristike proizvoda. Sposobnost procesa se zasniva na performansama
pojedinanih proizvoda ili usluga u odnosu na specifikacije. Organizacije se oslanjaju na
uzorkovanje radije nego na merenje svako proizvoda koji proizvedu. Podaci prikupljeni
putem uzorkovanja se zatim koriste da bi se razumelo ponaanje pojedinanih proizvoda
nastalih u procesu. Vano je da se razume odnos izmeu vrednosti pojedinanih proizvoda i
prosenih vrednosti njihovih podgrupa. Vano je napomenuti da pojedinane vrednosti imaju
iru distribuciju od svojih prosenih vrednosti - pogledajte na slici 25-1.
Radi lakeg raunanja, pretpostavite da proces ima normalnu raspodelu; standardna
devijacija se onda moe proceniti na osnovu standardne devijacije vezane sa standardnom
devijacijom uzorka (s) ili opsegom (R):
4 2
ili
s R
c d
o o = = :
Gde je
o = procena standardne devijacije populacije
s = standardna devijacija uzorka izraunata na osnovu procesa
R = prosean opseg podgrupa
c
4
= kao to je prikazano u Dodatku A
d
2
= kao to je prikazano u Dodatku A.
3

Slika 25-1 Distribucija Pojedinanih proizvoda u odnosu na Prosene vrednosti

Kao rezultat korienja pretpostavki c
4
i d
2
, ove dve formule e proizvesti sline, ali ne i
identine vrednosti za o .


TOLERANCIJA I SPECIFIKACIJE

Specifikacije kada se primenjuje na pojedinane proizvedene jedinice opisuju granice
koje se odnose na neke karakteristika proizvoda. Za pojedinanu jedinicu proizvoda se kae
da se pokorava specifikaciji ako se nalazi unutar granica odreenih za tu konkretnu
karakteristiku. Specifikacije za pojedinane jedinice sastoji se od nominalne vrednosti i
tolerancije. Nominalna vrednost je eljena vrednost za performanse procesa, navedena od
strane kupaca. Nominalna vrednost predstavlja idealnu vrednost karakteristika kvaliteta,
onakva kakvu e proizvod optimalno imati u toku svog veka trajanja. Tolerancija je
prihvatljivo odstupanje od nominalne vrednosti, koja je postavljeni od strane projektanta.
Ovo odstupanje stvara opseg oko nominalne vrednosti koji dozvoljava proizvodu da i dalje
adekvatno ispunjava svoju namenu tokom svog veka trajanja. Tolerancije se dodaju i
oduzimaju od nominalne vrednosti. Granica specifikacije predstavlja granicu kreiranu
dodavanjem ili oduzimanjem tolerancije od nominalne vrednosti. Dvostrana granica
specifikacije se sastoji od sledeeg:
Gornja granica specifikacije (GGS) = Nominalna + Tolerancija
Donja granica specifikacije (DGS) = Nominalna Tolerancija
Jednostrana granica specifikacije se sastoji ili od GGS ili DGS.

Primer: Pretpostavimo da bi se moglo rei da su pojedinane jedinice proizvoda u skladu
sa specifikacijom ako bi prenik bio 5.0 mm + 1.5 mm.

Nominalna vrednost u ovoj specifikaciji 5.0 mm 5.0 mm
Dvostrana tolerancija 1.5 mm
DGS (5.0 mm - 1.5 mm) 3-5 mm
GGS (5.0 mm + 1.5 mm) 6.5 mm
Distribucija
prosenih
vrednosti
Opseg procesa
3o
Distribucije
pojedinanih vrednosti

4

Svaki pojedinana jedinica bie usklaena ako se nalazi izmeu 3.5 mm i 6.5 mm.
Kada se odreuje tolerancija bez uzimanja u obzir opsega tog procesa, posledice mogu
biti velike. Opseg procesa bie oznaen kao sposobnost procesa, i ona je jednaka
(Pogledajte Sliku 25-2).
Gornje i donje "prirodne granice (tolerancije)" procesa nalaze se na + 3 i - 3,
respektivno:
Slika 25-2 Gornje i Donje Granice Prirodne Tolerancije u normalnoj raspodeli.
GPG = + 3
DPG = - 3
Za normalnu raspodelu, prirodne granice tolerancije obuhvataju 99.73% promenljive.
Drugim reima, samo 0.27% od autputa procesa e se nalaziti izvan prirodnih granica
tolerancije. Treba obratiti panju na dve bitne stvari:
Iako 0.27% izvan prirodnih granica tolerancije izgleda zanemarljivo, ovaj broj
odgovara broju od 2700 neusaglaenih delova na jedan milion.
Ukoliko distribucija autputa procesa nije normalna, onda se procenat koji se nalazi van
U 3D moe znaajno razlikovati od 0,27%.
Tri razliite situacije se mogu javiti kada se uporedi opseg procesa i specifikacije: (1)
Opseg procesa je manja od opsega granica specifikacije; (2) Opseg procesa je jednaka
distribuciji granica specifikacije; (3) Opseg procesa je vea od opsega granica specifikacije.

Sluaj I: 6a < GGS - DGS. Sposobnost procesa je manja od opsega granica specifikacije.

Ovo je najpoeljniji sluaj. Slika 25-3 ilustruje ovaj odnos, koji omoguava procesu da
proizvode jedinice koje zadovoljavaju specifikacije ak i onda kada postoji pomeranje u
prosenoj vrednosti tog procesa. Ovaj proces je pod kontrolom na (a). Poto je opseg granica
specifikacije znatno vei od sposobnosti procesa, nema potekoa ak i kada se prosene
vrednosti procesa pomeraju, kao to je prikazano pod (b).





Prosena vrednost procesa

5



Iako ova pomeranja stvaraju situaciju za koju se ini da je van kontrole, ne dolazi do
stvaranja karta, jer je distribucija pojedinanih vrednosti i dalje manja od Gornje Granice
Specifikacije.

Sluaj II 6 = GGS - DGS. Sposobnost procesa je manja od opsega granica specifikacije.
Sve dok je proces pod statistikom kontrolom i centriran, bez promene u varijaciji
procesa, proizvedene jedinice bie u skladu sa specifikacijom (Slika 25-4a). Meutim,
pomeranje u prosenoj vrednosti tog procesa (Slika 25-4b) rezultirae u proizvodnji
neusaglaenih jedinica.






























































































































Procespostajevankontrolekontroleali
supojedinanevrednostiidaljeuskladu
saspecifikacijom
(a)Poeljno
(b)Nepoeljno,alinemakarta
(a) Zadovoljavajue (b) Van kontrole i kart
Slika 25-4 Sluaj II: 6 = GGS
Nesaobrazne
jedinice
Slika 25-3 Sluaj I: 6 < GGS DGS.
Nesaobrazne
jedinice
Cilj
Slika 25-5 Sluaj III: 6 > GGS DGS
Cilj

6

Kad god je sposobnost procesa (6) vea od opsega tolerancije, javlja se nepoeljna
situacija (Slika 25-5a). Iako proces se povinuje prirodnim obrascima varijacije, on nije u
stanju da proizvede jedinice koje zadovoljavaju specifikacije kupaca.
U sutini postoje tri uslova koje objanjavaju zato stabilan proces ne moe biti
sposoban.
1
Prvi uslov se moe videti kada proces pokazuje previe varijacija od jedinice do
jedinice, to dovodi do toga da autput prelazi granice specifikacija. Drugi uslov se javlja kada
srednja vrednost procesa nije centrirana na nominalnoj vrednosti, to dovodi do toga da
autput prelazi granice specifikacija. Trei uslov se javlja kao rezultat bilo koje kombinacije
prva dva uslova.


INDEKSI SPOSOBNOSTI

esto je zgodno imati jednostavan, kvantitativan nain za iskazivanje sposobnosti
procesa. Jedan od pristupa da bi se ovo ostvarilo je kroz korienje indeksa sposobnosti
procesa, C
p
. Postojanje uslova 1 moe se utvrdi izraunavanjem indeksa sposobnosti, C
p
:
6
p
USL LSL
C
o

=
gde su GGS i DGS gornja i donja granica specifikacije, respektivno. Ako je C
p
je
jednaka ili vea od 1.0, proces e proizvoditi delove koji su u skladu sa specifikacijom. C
p

vrednost manja od 1.0 znai da e proces proizvoditi neke neusaglaene autpute. to je ova
vrednost vea, to bolje.

Nedostaci C
p
-a

C
p
se ne moe koristiti bez obe granice specifikacije, gornje i donje. Cp ne uzima u
obzir centriranje procesa. Ako srednja vrednost procesa nije tano centrirana na nominalnoj
vrednosti, Cp indeks e dati varljive rezultate. Ako proces nije centriran, bolja mera stvarne
sposobnosti je C
pk
:
,
3 3
pk
GGS DGS
C Min

o o

=
(
(


U stvari, C
pk
je jednostrani indeks sposobnosti procesa koji se obraunava u odnosu na
granicu specifikacije koja je najblia srednjoj vrednosti procesa. Procena indeksa sposobnosti
procesa, C
pk
, je
,
3 3
pk
GGS X X DGS
C Min
o o

=
(
(


Mnoge amerike kompanije koriste C
p
= 1.33 kao minimalni prihvatljiv cilj i = 1.66,
kao minimalni cilj za snagu, bezbednost, ili kritine karakteristike. Neke kompanije zahtevaju
da interni procesi i oni kod dobavljaa postignu C
pk
= 2.0. Proces sa C
pk
= 2.0 se naziva est
Sigma proces jer udaljenost od srednje vrednosti procesa do najblie specifikaciji iznosi est
standardni devijacija.
2
U est Sigma procesu, ukoliko se srednja vrednost procesa pomeri od
centra za 1,5 standardnih devijacija, C
pk
se smanjuje na 4.5/3 = 1.5. Pod pretpostavkom da
je proces normalno distribuiran, kart pomerenog procesa su 3.4 delova na milion. Shodno

7

tome, ak i kada se srednja vrednost za est Sigma proces pomeri za 1,5 standardnih
devijacija od centra specifikacije, on ipak moe da odri kart od 3.4 delova na milion.



Komentari o C
p
i C
pk


1. C
p
daje varljive rezultate kada se proces nije centriran.
2. C
p
= C
pk
kada je proces centriran.
3. C
pk
je uvek C
p
.
4. C
p
vrednost od 1.0 ukazuje na to da proces proizvodi jedinice koje zadovoljavaju
specifikacije.
5. C
pk
vrednost manja od 1.0 ukazuje na to da proces proizvodi jedinice koje ne
zadovoljavaju specifikacije.
6. C
p
vrednost manja od 1.0 ukazuje na to da proces nije u sposoban.
7. C
pk
vrednost jednaka nuli oznaava da je srednja vrednost jednaka jednoj od granica
specifikacije.
8. Negativna vrednost za C
pk
ukazuje na to da je prosena vrednost van specifikacije.


8

14.2. UVOD U POUZDANOST




UVOD

U prethodnim poglavljima smo diskutovali o konceptu upravljanja kvalitetom u toku
proizvodnje proizvoda ili pruanju usluga. Koristili smo koncepte statistike podgrupa i
kontrolnih karata da bi izmerili ili pratili kvalitet u odreenom trenutku u vremenu. Pitanje na
koje nismo bili u mogunosti da damo odgovor je bilo, "Da li e proizvod nastavi da obavlja
svoju propisanu funkciju tokom svog veka trajanja?"
Pouzdanost je veliina koja nam govori u kojoj e meri proizvod zadrati svoj kvalitet
tokom vremena. Umesto posmatranja jednog trenutka u vremenu, mi razmatramo koncept
kvaliteta u toku dueg vremenskog perioda. Pouzdani proizvodi su proizvodi na koje moete
raunati da e funkcionsati na nain na koji bi trebalo da funkcioniu. Sve to organizacija
radi (od sirovina do projektovanja, proizvodnje, pakovanja i isporuke) mogu imati znaajan
uticaj na pouzdanost proizvoda tokom vremena. Koncept pouzdanosti ima takoe neke
implikacije u uslunom sektoru. Sve to turistiki agent radi (od sastavljanja paket
aranmana, razumevanje potreba i oekivanja, pregovaranja oko cena, provere kvaliteta
smetaja, ishrane, itd.) mogu da imaju veliki uticaj na kvalitet usluge koju doivljavaju svi
lanovi porodice tokom njihovog odmora. Kada proizvod ne funkcionie optimalno tokom
svog veka trajanja, javlja se ogroman troak za kupca, kao i trokovi garancije za
proizvoaa.
Bolnica ima na stotine komada dijagnostike opreme, ureaja i alata koji se
svakodnevno koriste u pruanju nege. Danas, pacijent e u bolnicu najverovatnije doi u
kontakt ili koristiti neto od sledeeg: monitor pacijenta, respirator elektroencefalograpf
(EEG), elektrokardiograf (EKG), visoko-naponska oprema za radio terapiju, oprema za
rendgen , defibrilator, maina za anesteziju,pumpa za srce, maina za dijalizu, usisna pumpa,
aparatura za hipertermiju, ili maina srce-plua. Javlja se stabilan rast u broju, raznovrsnosti i
sloenosti ovih ureaja. Zdravstveni radnici zavise od ovih ureaja za tane dijagnoze,
praenje, leenje i preglede. Da li ste ikada razmiljali o tome ta se deava ako se pokvare?
ta se deava ako je vaa analiza krvi proizvode lane ili netane rezultate? ta se deava ako
je vaan dijagnostiki ureaj potpuno prestane da radi? Bolnice zavise od ovih visoko-
tehnokih ureaja da bi obezbedili tane dijagnoze, kako bi pravilni tretman mogao da pone
blagovremeno. U veini sluajeva, bolnice postaju zabrinute pitanjima pouzdanosti proizvoda
samo onda kada se ureaj pokvari u posebno kritinom trenutku, ili kada budu uvueni u
parnicu.


POUZDANOST

Pouzdanost je verovatnoa da e proizvod vriti svoju funkciju na zadovoljavajui nain, u
propisanom vremenskom periodu, kada se koristi pod odreenim uslovima. Ova definicija
razmatra etiri vana pitanja u studiji pouzdanosti.
1
1. Numerika vrednost - Pouzdanost je numerika vrednost u rasponu izmeu 0 i 1. Na
primer, ako pouzdanost mehanike olovke iznosi 0.94, to znai da postoji verovatnoa

9

od 94% da e olovka obavljati svoju namensku funkciju na zadovoljavajui nain
tokom svog odreenog veka trajanja pod odreenim navedenim uslovima. To takoe
znai da e 94 od 100 olovaka ispuniti fumkciju, dok 6 nee.
2. Namenjena funkcija - Veina proizvoda su projektovani za konkretnu namenu. Na
primer, kuhinjski no nije namenjen za otvaranje konzervi, niti je rafciger dizajniran
za otvaranje metalnih kanti sa farbom. Kuhinjski noevi su dizajnirani za seenje mesa,
povra, itd. a rafcigeri su dizajnirani za okretanje rafova.
3. Planirani Vek Trajanja Proizvoda - Planirani vek trajanja jednog proizvoda je
funkcija vremena, korienja, ili oba. Na primer, planirani vek trajanja automobilskih
guma moe biti naveden kao 36 meseci ili 36.000 milja. Planirani vek trajanja sijalice
je naznaen na 2.000 sati.
4. Uslovi Sredine - Pojedini proizvodi su namenjeni za upotrebu u zatvorenom prostoru,
ili spoljanjoj sredini, ili za oba. Odreene vrste stolova za ping pong su dizajnirani
kako za unutranju tako i za spoljanju upotrebu, dok su drugi namenjeni iskljuivo za
unutranju upotrebu. Odreeni lekovi se trebaju uvati na na sobnoj temperaturi kako
bi se sauvali svoje dejstvo.

Zato je naglasak na pouzdanosti?

Zakon o zatiti potroaa iz 1972 je pretstavljao prelomnu taku u bezbednosti
proizvoda. Godine 1972, Kongres je utvrdio da je "neprihvatljivi broj proizvoda iroke
potronje" predstavljao nerazuman rizik od povrede za potroae. Ovaj akt, zajedno sa
drugim dravnim zakonodavnim aktivnostima, podigao je nivo svesti proizvoaa i potroaa
u stvarima vezanim za performanse proizvoda.
Proizvodi kakve mi poznajemo su postali sve komplikovaniji tokom godina.
Proizvoai se utrkuju ko e dodati vie funkcija i komponenti. Verovatnoa kvara proizvoda
se poveava sa proirenjem mogunosti proizvoda. Proizvoai su sve vie svesni izazova
poveanja pouzdanosti svojih proizvoda da bi odgovorili na proirenje njihovih mogunosti.
U eri automatizacije, proizvoai se bore sa izazovom kako dizajnirati automatizovane
proizvode koji su jo uvek operabilni runo, ak i kada automatska komponenta zakae.
Poveana konkurencija je stvorila bara konkurentnih proizvoda. Pouzdanost
proizvoda je postala oruje za nadmetanje u borbi za trini udeo. U dananje vreme, mnogi
proizvoai su cilj da poveaju pouzdanost svog proizvoda, ukljuili u svoje strateke
planove. Istorija nam je pokazala da kada kompanija konstantno proizvodi nepouzdane
proizvode, ne moe da opstane na traitu.


Kriva ivotnog Ciklusa Proizvoda

Veina proizvoda prolazi kroz tri razliite faze od svog zaetka dok se ne istroe. Slika
26-1 prikazuje tipinu krivu ivotnog ciklusa proizvoda. Kriva,

10














koja se ponekad naziva kriva "kada" (jer njen oblik podsea na kadu za kupanje),
pokazuje grafik stope otkaza u funkciji vremena. Sastoji se od fazi debagovanja
(ispravljanja greki), ansa-otkaz (chance-failure) faze i faze habanja (wear-out).
Faza debagovanja, koja se takoe zove infant-mortality faza se odlikuje jednim
vremenskim periodom, u veku trajanja proizvoda, kada se javlja pad stope kvarova jer se
poetni propusti identifikuju i ispravljaju, posebno tokom testiranja prototipa ili testiranja koji
prethodi slanju narudbine. Tokom ove faze, kriva je eksponencijalna. Neki od tih poetnih
kvarova nastaju usled neodreenog broja faktora, ukljuujui neadekvatne materijale,
neispravne instalacije ili greke u procesu proizvodnje.
ansa-otkaz faza se javlja izmeu vremena t
1
i t
2
, konstantnom uestalou. Kvarovi se
u ovoj fazi javljaju nasumino, a mogu nastati usled pogrene primene ili zloupotrebe.
Pretpostavka konstantne stope kvarova vai za veinu proizvoda, meutim, neki proizvodi
mogu da imaju stopu kvarova koji raste sa vremenom. Zavrna faza ciklusa je na faza
habanja, a karakterie je porast stope kvarova koji nastaju kao proizvod stari i troi se tokom
korienja. Normalno habanje moe dovesti do neporavnatosti delova, loeg uklapanja,
meusobnog uplitanja komponenata, a moe da dovede do poveanja stope neuspeha.
Pre nego to predstavimo komponente pouzdanosti, hajde da prvo razumemo uzroke
nepouzdanosti.

Uzroci Nepouzdanosti Proizvoda
Nekoliko faktora mogu da deluju zajedniki ili pojedinano na pouzdanost proizvoda. Dole
navedeni su meu najeim faktorima:

Na lokalitetu proizvoaa
Nepravilan dizajn proizvoda
Inferiorni graevinski materijali
Pogreno sklapanje
Pogrena proizvodnja
Neprikladano testiranje, to dovodi do pogrenih rezultata i pogrenih zakljuaka
Oteenja u toku isporuke
Neadekvatno pakovanje, to dovodi do oteenja tokom transporta

Figure 26-1 Kriva ivotnog Ciklusa Proizvoda
Faza
Habanja
Faza
debagovanja ansa - Otkaz Faza
S
t
o
p
a

o
t
k
a
z
a

(

)

Vreme (t)

11

Od strane Korisnika
Neodgovarajue postavljanje
Zloupotreba proizvoda
Nedostatak odravanja
Pogrena primena proizvoda (na primer, korienje olovke da bi se na silu otvorila
kutija)


MERE POUZDANOSTI
Jedan od ciljeva testiranja pouzdanosti je da se utvrdi da li postoje prepoznatljivi
obrasci otkaza tokom ivotnog ciklusa proizvoda. Testovi pouzdanosti pokuavaju da daju
odgovore na tri vana pitanja: ta je otkazalo? Na koji nain je otkazalo? I koliko je sati,
ciklusa, pokretanja ili stresa bilo u stanju da se podnese pre kvara?
2
. Postoji veliki broj
testova za odreivanje pouzdanosti proizvoda, ukljuujui i testove okonanja usled otkaza,
okonanja usled vremena, i sekvencijalne testove. Testovi okonanja usled otkaza se
zavravaju onda kada se pojavi predodreeni broj otkaza u uzorku koji se testira. Odluka da
se prihvati ili odbije proizvod zasniva se na broju proizvoda koji su otkazali tokom testiranja.
Testovi okonanja usled vremena se zavravaju kada protekne unapred utvreni broja asova.
Odluka da se prihvati ili odbije proizvod se zasniva na broju proizvoda koji su otkazali pre
isteka roka. Sekvencijalni test se zasniva na sakupljenim rezultatima izvrenih testova.
Stopa otkaza, Proseni vek i Raspoloivost

Kada je performansa sistema funkcija vremena, kao to je broj radnih sati tokom kojih
se oekuje da sijalica gori, u tom sluaju je pouzdanost predstavnjena kao mera prosenog
veka, stope otkaza, dostupnosti, prosenog vremena izmeu otkaza, i specifinih misija
pouzdanost.
3
Podaci o otkazima se sakupljaju tokom korienja sistema. Ovi sakupljeni
podaci se koriste za procenu stope otkaza i srednjeg veka trajanja sistema. Stopa otkaza l+, je
verovatnoa otkaza koji se javlja tokom odreenog vremenskog perioda ili ciklusa. Stope
otkaza se moe proceniti iz testiranih podataka na sledei nain:
( )
est
r
t n r T
=
+

Gde je
= stopa otkaza, koja predstavnja verovatnou da e jedinica otkazati u navedenoj
jedinici vremena ili ciklusa
r = broj testiranih otkaza
t = testirano vreme za otkazalu jedinicu
n = broj testiranih stavki
T = vreme zavretka testa
Na osnovu gornje vrednosti za , moe se proceniti prosean vek .
1

est

=
Stopa otkaza moe biti izraena uz pomo otkaza na sat i obino je predstavljena
simbolom lambda, . Za mnoge proizvoda i komponene, lambda vrednost moe biti prilino
mala, odnosno, ona se u nekim sluajevima izraava preko otkaza na milion sati ili u naunoj
notaciji: 10
6
sati. Ostali oblici izraavanja stope otkaza se takoe primenjuju, kao na primer
broj transakcija - u sluaju broju kvarova na milion ATM transakcija. Vano je napomenuti
da vrednost lambda predstavlja prosenu vrednost.

12

14.3. UVOD U EST SIGMA


est Sigma pristup je sistematska primena poslovnih i statistikih koncepata i tehnika u
cilju smanjenja varijacije procesa i spreavanja nedostataka u proizvodu. est Sigma
predstavlja i tehniki i filozofiju zasnovanu na elji da se otkloni kart i poboljaju
performanse koliko god je to tehniki mogue. Morotola je predstavila ovo inovativno
usavrenje kvaliteta sredinom 1980-ih, u svom pokuaju da smanji defekte kod proizvedenih
elektronskih proizvoda. Glavni cilj est Sigme je da se pobolja performanse procesa do
take gde stopa defekta iznosi 3.4 na milion ili manje. Koncept je dizajniran za upotrebu u
proizvodnji velikog obima ili okolnostima pruanja usluga. Defekt moe biti bilo ta od
sledeeg:
Neispravan deo
Pogrean klijentov raun
Vreme ekanja za pregled rendgenskom analizom
Naziv est Sigma je izveden iz statistikog koncepta standardne devijacije, obino
oznaene grkim slovom sigma (). Varijacija u procesu ili u izlazu tog procesa se obino
meri pomou broja standardnih devijacija od srednje vrednosti (Slika 27-1). Slede primeri
vrednosti Sigme i odgovarajuih defekata na milion sluajeva:
1


Vrednosti
Sigme
DPMO
(statistiki)
% Prihvatljivih
(statistiki)
DPMO
(Motorola)
% Prihvatljivih
(Motorola)
1 317,400 68.26 697,700 30.23
2 45,400 95.46 308,733 69.1267
3 2,700 99.73 66,803 93.3197
4 63 99.9937 6,200 99.38
5 0.57 99.999943 233 99.9767
6 0.002 99.9999998 3.4 99.99966
Slika 27-1 Specifikacija Postignuta na est Sigma Nivou
Opseg Specifikacije

13

Jasno je da se brojevi korieni u Motoroli u njihovom est Sigma programu,
znaajno razlikuju od onih koje proizilaze iz poznavanja statistike. Na primer, na Tri
Sigma, bie 2.700 otkaza na milion sluajeva. Ovo predstavlja stepen uspeha od 99.73%.
U est Sigma, predvianje je da e doi do 0.002 otkaza na milion sluajeva; to
predstavlja stopu uspeha od 99.9999998%. Meutim, najee se navodi da broj otkaza
na milion sluajeva u est Sigma iznosi 3.4. Ovo predstvlja znaajnu razliku. Statistika
predvia jedan otkaz u 500 miliona sluajeva u est Sigma. Motorola koristi 3.4 defekta
na jedan milion, ili 1.700 puta vie otkaza nego to je to predvieno u statistici. Pitanje je,
to je ispravno?
Veina organizacija radi sa vrednostima izmeu 3 i 4 sigma, tj. izmeu 66,800 i
6,210 DPMO (Slika 27-2).













Nisu svi procesi od podjednake vanosti; stoga, bilo bi glupo pokuavati da se
postigne est Sigma nivo performansi za svaki proces u organizaciji. Fokus na est
Sigma treba biti usmeren na kritine oblasti. Kritinost procesa treba biti voen
zahtevima i potrebama kupaca. Kritini aspekti proizvoda, usluge ili procesa se nazivaju
"kritinim-za-kvalitet" zahtevima ili skraeno CTQ-i. est Sigma proces prevodi potrebe
kupaca u zasebne zadatke i definie optimalnu specifikaciju za svaki zadatak u zavisnosti
od toga kako svaki zadatak utie na druge. Jednom kada se kritini procesi i zadaci
definiu, zavisno od analiza i intervencija radi poboljanja, proces est Sigma moe se
koristiti da upravlja performansama proizvoda, usluga i procesa do nesluenih granica.

Neki primeri "Defekata na Milion"
Kod est Sigma, postoje 5.4 smrtnih sluajeva na milion izazvanih anestezijom
tokom operacije.
U Pet Sigmea, postoje 230 smrtnih sluajeva u avionskim nesreama na milion.
U Dva Sigma, postoji 580 000 pacijenata sa depresijom koja nije otkrivena ili nije
leena.
Opseg Specifikacije
Na 3o taki
DPMO = 66.803
Na 6o taki
DPMO = 3.4
Prosek procesa
pomeren za 1.5o
Figure 27-2 Specifikacija Postignuta na pomeraju od 1.5 est sigma nivoa

14

ISTORIJA EST SIGME

Godine 1981, Bob Galvin, tadanji predsednik Motorole, postavio je izazv u svojoj
kompaniji da e postii desetostruko poboljanje u performansama tokom petogodinjeg
perioda. Mororola je postala temeljno uspeana u svojoj upotrebi est Sigme. Poto su
druge organizacije studirale njen uspeh, Mororola je prepoznala potrebu da dodatno
proiri svoju strategiju. U Motoroli, est Sigma je bila i jo uvek se definie kao program
za unapreenje kvaliteta, sa ciljem smanjenja broja defekata na samo 3.4 delova na
milion sluajeva. Toko sledeih deset godina od Garvinovog izazova njegovoj kompaniji,
a kao rezultat primene est Sigma, Mororola tvrdi da je utedela preko 400 milijardi
dolara.
1
Motorola je 1988. godine osvojila Malcolm Baldrige National Quality Award
nagradu za kvalitet, za svoje pionirske napore u razvoju i primeni est Sigma koncepta.
Kao je uspeh est Sigma postao iroko poznat, druge organizacije su prihvatile izazov.
Godine 1995. Dek Vel, izvrni direktor General Electric-a, obavezao je svoju
kompaniju da uvede est Sigma koncept. Ubrzo nakon toga,Allied Signal je postala
druga velika kompanija koja e preuzeti est Sigma. Uprkos injenici da je est Sigma i
dalje bila povezana sa menadmentom totalnim kvalitetom, poela je da se razvija kao
legitimna poslovna strategija.


EST SIGMA KONCEPT

Kada je koncept est Sigma prvi put predstavljen na GE Aircraft Engines-u,
predstavljen je kao metodologija u etiri koraka - Meri, Analiziraj, Poboljaj i Kontrolii
(MAIC). Nedavno je faza definisanja dodata da bi se prepoznao znaaj koji ima pravilno
sagledan projekat. Praksa est Sigma ima oblik projekata koji se sprovodi u fazama
generalno prepoznatim kao Definii-Meri-Analiziraj-Poboljaj-Kontrolii (DMAIC).

Faza Definisanja
Kljuna pitanja koja treba postaviti tokom faze Definisanja su: Ko su kupci i ta su
njihovi prioriteti? Ova faza se karakterie putem identifikacije, evaluacije i izbora
projekata, pripreme misije, odabira i uvoenja tima. Faza Definisanja obuhvata
identifikaciju CTQ-a (karakteristika od kljunog znaaja za kvalitet) za koje kupac
smatra da imaju najvei uticaj na kvalitet.

Faza Merenja
U ovoj fazi, izaberite najprikladnije karakteristike izlaznog kvaliteta koje treba
poboljati, a zatim izmerite obim problema ili utvrdite koji je neprihvatljivi uinak ili
defekat za te karakteristike. Dokumentujte proces, dokumentujte potencijalna otkazna
stanja ili posledice i prikupite preliminarne podatke da bi ste procenili trenutni uinak i
sposobnost procesa.

15


Faza Analiziranja
Planirajte prikupljanje podataka, izvrite analizu podataka, analizirajte glavne
uzroke defekata ili greaka, i uspostavite i potvrdite nekoliko "kljunih" determinanti
performansi.

Faza Poboljanja
Dizajnirajte i izvedite eksperimenate da bi ste odredili matematike uzrono-
posledine odnose, i izvrite optimizaciju procesa. Cilj u fazi poboljanja je da se smanji
stopa defekata ili broj defekata pomou jednostavnih ali monih statistikih alata i
tehnika. Za neke procese, nekoliko rundi poboljanja mogu biti neophodne da bi se
postigao eljeni uinak ili sposobnost procesa.

Faza Kontrole
U kontrolnoj fazi, odrite napredak koji ste ostvarili u fazi poboljanja. Naprevite
kontrole koje su neophodne da bi se odrala poboljanja, i nastaviti sa praenjem.

KARAKTERISTIKE EST SIGME

DMAIC okvir omoguava loginu integraciju tehnika poput Razmetanje Funkcija
Kvaliteta (KFD), Otkazno Stanje i Analiza Efekata (FMEA), Dizajn Eksperimenta
(DOE) i Statistika kontrola procesa (SPC).
Kao i kod menadmenta totalnim kvalitetom, pristup kod est Sigma je "odozgo
na dole".
est Sigma postaje iroko prihvaena u sektoru usluga, naroito kada se
primenjuje u transakcionim situacijama.
est Sigma je voena zahtevima kupaca. Ovo se moe videti kroz svoj kritian za
kvalitet (CTQ) fokus.
Ona naglaava svoju projekat-po-projekat karakteristiku prilikom sprovoenja.
Ishodi est Sigma projekata se obino izraavaju u finansijskom obliku.
est Sigma zahteva razvijenu obuku i reim sertifikacije koji dovodi do
uspostavljanja hijerarhije sertifikacije, kao to su zeleni pojasevi, crni pojasevi,
majstorski crni pojasevi, itd.
est Sigma proces je voen merenjem performansi, definisanih preko sigma nivoa
i defekata na milion sluajeva.


16

Korisniki-fokusiran

est Sigma prevodi potrebe klijenta na pojedinane zadatke i definie optimalnu
specifikaciju za svaki zadatak, u zavisnosti od toga kako zadaci utiu jedni na druge.
Fokus se brzo okree ka tome kako postii proboj korienjem projekat-po-projekat
pristupa. Znaajna unapreenja su potrebna da bi se drastino smanjio hronian kart, tj.
kart koji je sistemski i koji je ugraen u operacije kompanije. Cena koja se pripisuje
ovom hroninom kartu je ono to Dr Juran navodi kao Troak Loeg Kvaliteta (CPQ).


PREDNOSTI EST SIGME

Predstavljene su prednosti primene est Sigma, navedene od strane pojedinih
organizacija:
Motorola (1987-1994)
2
Smanjeni nivo defekata u toku procesa proizvodnje za faktor 200.
Smanjeni proizvodni trokovi za 1.4 milijardi dolara.
etvorostruko poveana vrednost uea akcionara.
Allied Signal (1992-1996)
3

Smanjeno vreme predstavljanja novih proizvoda za 16%.
Smanjena trokova proizvodnje za vie od 1 milijarde dolara.
General Electric (1995-1998)
4

Utede u sklopu cele firme od preko 1 milijarde dolara.

Samsung Electronics (1999-2001)

Znaajna uteda i finansijske beneficije u svih svojih 16 poslovnih jedinica u
Junoj Koreji i u ostatku sveta.
5
Honeywell (nakon njenog spajanja sa Allied Signal) (1999-2001)
Prijavljeni sluajevi u pogledu bezbednosti su smanjeni za 43 odsto a izgubljeni
radni dani za 50% u 1999. godini, u odnosu na prethodnu godinu.
6

Usluge i transakcioni procesi
Smanjena laboratorijske i greke kod prepisivanja lekova i time poboljna
bezbednost pacijenta.
7

Znaajana uteda u vremenu obrade, poboljanje u upravljanju keom i
poveana lojalnost i satisfakcija kupaca.
8