Храна

Храна је било која материја која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе. Храну у ужем смислу чине сљедећи састојци:
• • • • •

Угљени хидрати еланчевине !асти "итамини !инерали

#ве животне намирнице$ осим неких изузетака %вода за пиће$ минералне воде и кухињска со& су животињског или биљног порекла$ па се стога намирнице према поријеклу дијеле на: намирнице биљног и намирнице животињског порекла. 'овјеку је потребна и вода$ коју уноси кроз храну или самостално.

Производња хране
У прединдустријском дру(тву човјек је храну сам узгајао$ а понекад и продавао$ док се данас производњом хране бави мањи део дру(тва. )анас су развијене:
• • • •

месна индустрија %месо и месне прера*евине$ кобасице$ (унке$ па(тете&$ млијечна индустрија %млијеко$ јогурти$ врхња$ сиреви$ млијечни намази&$ рибарска индустрија %улов и конзервирање рибе$ рибље па(тете&$ пекарска индустрија.

Контрола квалитета
+ако неконзервирана храна подлијеже кварењу %(то може довести до епидемија&$ развијени су системи контроле квалитете хране$ од произво*ача до мјеста куповине$ а најпознатији је ХАЦЦП систем.

Прерада хране
,оједине животне намирнице се користе у облику у коме се налазе у природи$ а већина намирница се може користити тек послије одговарајуће припреме и прераде. ,рипремом и прерадом намирница одстрањују се нејестиви дијелови$ постиже се боља сварљивост и боља одрживост намирница. -амирнице се припремају и прера*ују примјеном разних поступака$ као (то су:
• •

• • •

механички поступци %уситњавање$ пресовање$ топљење$ пасирање и др&$ биохемијски поступци . дејством одговарајућих ензима микробиоло(ког поријекла остварује се алкохолно и млијечно киселинско врење %зрење сира$ подизање тијеста& и тако се добијају разни прехрамбени производи$ примјена пови(ених температура %кување$ печење$ пастеризација$ стерилизација$ су(ење&$ примјена ниских температура %хла*ење$ дубоко замрзавање&$ примјена разних /изичко.хемијских метода конзервисања.

,рерадом намирница добијају се прехрамбени производи који се по хемијском саставу мање или ви(е разликују од намирница из којих су произведени. У састав готово свих намирница улази вода. "ећина намирница садржи и основне хемијске материје$ минералне материје и витамине$ само различите врсте и у различитим количинама$ па се отуда намирнице ме*усобно разликују и по нутритивној и по енергетској вриједности.