Kristijan Brombere Tehnologija i semantika analiza predmeta: ka jednoj semiotehnologiji Predmeti kao tehnike, predmeti kao znakovi, predmeti

kao simboli
Poput rei, predmeti su nosioci informacija;1 oni, u skladu sa sistemom oekivanja i steenih navika (Eco 1972: 273) koji definiu njihovu upotrebu u kulturnom smislu, obezbeuju niz jasnih, radikalnih indikacija. Tehniki predmet pre svega je formalni i materijalni odgovor na skup specifinih zahteva koje jedno drutvo eksplicitno prepoznaje.2 Odvajanje predmeta od praktinih namena koje su mu kulturno dodeljene tranformisanje, na primer, kadu u kredenac ili plakar3 pobuuje osmeh, pa ak odobravanje. Definisanje kontekstualnih zahteva koje predmet ispunjava, sistem konvencija koji odreuje njegovu upotrebu, mreu korespondencija izmeu njegove forme i njegovih specifinih funkcija, ini prvu fazu tehnoloke analize. Odea koja se nosi, kua u kojoj se stanuje, hrana koja se jede... u isti su mah i kulturno odreeni odgovori na univerzalna ogranienja i indikatori statusa koji neko ima u drutvu. Poreenje inventara ormana, kredenca, nametaja u nekom nizu enterijera, odmah me obavetava o relativnom poloaju njihovih vlasnika u drutvenom sistemu. Shvatiti veze izmeu formalnih varijacija predmeta i statusnih razlika, ini drugu fazu semantike analiza predmeta. Posmatran iz tog ugla, predmet, budui da
Za definiciju kulture kao skupa informacija, vid. Lotman 1971: 46. Jezik se ne mora shvatati kao jedini kanal koji prenosi te informacije; spoznajui razlike izmeu dnevne sobe jednog buroaskog stana i dnevnog boravka jednog seoskog domainstva, izmeu radne odee, praznine odee, odee u alosti, izmeu svadbenog i pokladnog ruka, dete otkriva drutveni pejza koji ga okruuje, okolnosti obeleene kulturom u kojoj uestvuje. U tom smislu, predmeti ine deo mehanizma enkulturacije. 2 Ukoliko joj se pristupi iz tog ugla, definicija tehnikog predmeta obuhvata definiciju rei upotrebljene da bi se on oznaio. Ona nije nita drugo do inventar formalnih i kontekstualnih odlika koje omoguavaju da se dati predmet identifikuje povezivanjem sa jednim pojmovnim nizom (npr. kua) i razlikovanjem od njegovih suseda (npr. zajednike odlike gostionice i letnjikovca su: kua + na selu; ali ta dva pojma se razlikuju po sledeim specifinim odlikama: gde se jede, na jugu Francuske). Ove minimalne odlike identifikacije oigledno ne obuhvataju sve zahteve na koje predmet odgovara. O semantikoj analizi, vid. Mounin 1972. 3 Za primere ove vrste, vid. Eco 1972: 273.
1

E- 16, (..) 5 (2010)

110 vie nije [prosto] tu da bi inio, ve da bi predstavljao (Moles 1969: 19), moe se smatrati znakom4 koji povezuje formu i znaenje u eksplicitan odnos. Tako, na primer, poljski Jevrejin diferencijalno oznaava svoje etniko poreklo (oznaeno) podunim prorezom svog eira (oznaavajue), moravska varoanka oznaava svoje varotvo (oznaeno) bojom eljeva za kosu (oznaavajue): u oba sluaja, odnos izmeu forme predmeta i naznaenog statusa poiva na sistemu kulturno prepoznatih konvencija ili, ako hoete, na kodu. Meutim, shvatanje predmet kao oznak drutvene identifikacije ne mora voditi ponitavanju njihovog praktinog statusa. Ako bujanje razmetljivih gedeta, ukrasnih starina i drugih funkcionalnih simulakruma (Baudrillard 1969: 25) i uveri analitiara potroakog drutva u prevlast distinktivne funkcije predmet nad njihovim utilitarnim aspektom, ipak se ne moe proglasiti optim pravilom to da je praktina funkcija predmet obian alibi za njihovu drutveno demarkacionu vrednost. Ovde delimo Molovo gledite: Za strunjaka za masovne komunikacije [...], simbolizacija [predmeta] dolazi pre njegovog neposrednog funkcionalnog oznaavanja. Ipak, u tom bi se domenu trebalo uvati preterivanja: olovke se i dalje prave za pisanje, lampe za osvetljavanje, rafcigeri za rafljenje itd., te mada posedovanje itavog arsenala tiganja u kuhinji ima simboliki smisao u pogledu vlasnikovog drutvenog poloaja [...], to bi moglo znaiti i da on esto kuva (Moles 1969: 7). ini se da ove reenice vrlo opravdano ublaavaju tvrdnje Bodrijara koji, dajui prednost fenomenima razmetljive potronje (tipa kula) na utrb tekueg korienja materijalnih dobara, zasniva svoju socioloku teoriju predmeta iskljuivo na teoriji drutvenog predstavljanja i oznaavanja (Baudrillard, 1969: 23). Predmet, kao znak statusa svoga vlasnika, odlikuje se izvesnim brojem stilskih modaliteta: formalne osobenosti, izbor boja, igra materijalima, poloaj u prostoru, itd. Ako bismo sledili Bodrijara, morfoloka obeleja koja neki predmet izdvajaju od ostalih to pripadaju istom nizu, sutinski su proizvoljna. Pravo govorei, pie on, [predmet] postoji taman onoliko koliko jedna fonema ima apsolutan smisao u lingvistici. Taj predmet
Veza izmeu forme i znaenja moe biti arbitrarna, neutemeljena, kao u dva primera data u glavnom tekstu; ili pak moe biti analogna, utemeljena (setimo se, na primer, obeleja u obliku padobrana koje nose padobranci ili zlatnih kljuia koji krase rever recepcionera u hotelima). Sosirovska lingivstika, dakle, suprotstavlja znak (proizvoljan) simbolu (utemeljen) (Mounin 1968: 42-43). Ne ini nam se korisnim da tu distinkciju zadrimo kad je re o predmetima kao identifikacionim oznakama statusa. U sociolokoj problematici zapravo je manje vano da li e statusna obeleja biti oznaena kao proizvoljna ili analogna ukoliko ih, u svim sluajevima, korisnici prepoznaju kroz eksplicitan sistem konvencija. Dakle, znakom emo nazvati svaku formalnu varijaciju koja eksplicitno predstavlja neku statusnu razliku (o diferencijalnoj prirodi znaka vid. nie str. 4 i dalje). O znaenju termina simbol u ovom tekstu vid. nie str. 3.
4

E- 16, (..) 5 (2010)

 111 ne dobija smisao ni u simbolikom odnosu sa subjektom [...] ni u operativnom odnosu prema svetu (predmet-orue), on dobija smisao tek kroz razlikovanje od drugih predmeta, prema kodu hijerarhizovanih znaenja. Samo to,5 pod pretnjom jo gore zbrke, definie predmet potronje (Baudrillard 1972: 61). Da li to znai da, gledano sinhronijski ili dijahronijski, uoene formalne varijacije ne prenose nita od razlika u habitusu,6 u stilu ponaanja izmeu razliitih klasa, razliitih epoha? Tako, za ovog autora, prelazak sa mini suknje na duu suknju jeste prosta reprodukcija distinktivnog materijala (ibid.: 82). U stvari, stilske osobenosti, kao to emo pokazati, isto su tako nosioci, najee implicitnih, simbolikih znaenja. Predmeti se mogu smatrati formalnim prevodom pojmovnih obrazaca, pozadinskih ideolokih tema koje predmeti izraavaju na analoki nain; izmeu uske tunike koja je ula u modu 1976 i vitkosti, afrike nanonice i egzotizma, veza je zapravo unutranja, ak i ako je korisnici neposredno ne opaaju. Prepoznati latentna znaenja to ih prenosi forma predmeta, osvetliti mehanizme veza izmeu stilskih osobenosti i formi miljenja, jeste trea faza analize koju predlaemo. Dakle, predmetu se moe prii sukcesivno kao odgovoru na posebne kontekstualne zahteve, kao znaku vlasnikovog statusa, i kao simbolu habitusa svojstvenog nekoj drutvenoj i/ili etnikog grupi. Ti razliiti aspekti se moraju uzeti u obzir kako bi se objasnili viestruki procesi promene tehnika. U tekstu koji sledi pre svega emo analizirati primere iz industrijskog drutva (moda u odevanju iz 1976, dizajnirani ajnik, savremena praksa u oblasti stanovanja, itd.); s druge strane, sutinski emo se pozivati na tehnike potronje. Za ovakav izbor ima vie razloga: razmetljiva potronja, koja se razuzdava u drutvu pseudo-obilja i dobar je pokazatelj eksplicitnih i latentnih znaenja koja predmeti prenose; s druge strane, potroaki predmeti, budui da su manje podreeni funkcionalnim ogranienjima nego tehnike proizvodnje ili pribavljanja (up. Lerois-Gourhan 1945: 147-149; Balfet et al. 1957: 1), otvaraju izuzetno bogato i raznovrsno istraivako polje; najzad, mada je u poslednje vreme tehnika organizacija bila predmet izuavanja kako bi se situirali drutveni akteri u procesu proiKurziv je na. U stvari, Bodrijar iz teksta u tekst protivrei sam sebi, as od formalnih varijanata zadrava samo njihovu socijalno distinktivnu funkciju, as te varijante tumai kao odraz diferenciranih habitusa (up. nie na str. 16-17 njegovu analizu malograanskog domaeg poretka). U stvari, u analizi treba razluiti dve faze: jednu, u kojoj se predmeti tretiraju shodno njihovoj drutveno distinktivnoj vrednosti, i drugu, u kojoj se tei tumaenju znaenja utvrenih formalnih razlika. 6 Pojam habitus ili mentalna navika pozajmljen je od Panovskog (Panofsky 1974). U pogovoru tom delu Burdije pie: Taj bi se habitus mogao definisati, po analogiji s generativnom gramatikom Noama omskog, kao sistem interioriozovanih obrazaca koji omoguavaju da se iznedre sve misli, percepcije i radnje karakteristine za jednu kulturu, i samo one (ibid.: 152).
5

E-o 16, (..) 5 (2010)

112 zvodnje, zanemarene su varijante u oblasti potronje. Osim toga, ostaje da se uspostavi veza izmeu distribucije sredstava za proizvodnju prema drutvenim grupama i odgovarajuim praksama potronje. I. Kontekstualni zahtevi i forma predmeta Istraivanje odnosa forme, materijala, funkcija i potreba zauzimalo je osnovno mesto u promiljanju, teoriji7 i analizama tehnologije; mi emo tome posvetiti ogranieno izlaganje usredsreeno na odnos forme i specifinih funkcija predmeta. Analiza znaenja tehnikog predmeta pre svega podrazumeva otkrivanje i hijerarhizovanje kontekstualnih zahteva koje predmet ispunjava, a potom I otkrivanje mehanizama prilagoavanja njegove forme kulturno odreenim funkcijama. Kao i sve druge tehnike, prebivalite je formalni izraz izvesnog broja zahteva pedolokog, klimatolokog, ekonomskog, socijalnog, itd. ija vanost varira od drutva do drutva.8 Svakom od njih odgovara jedno ili vie morfolokih reenja: vrsta temelja, kosina krova, poloaj prozora i vrata, oblik prostorija, deoba prostorija u skladu sa statusnom hijerarhijom u okviru porodice, raspored kua u okviru sela ili logora koji simbolizuje drutvene odnose itd.9 Specifina uloga graditelja bio on arhitekta ili ne jeste da ustanovi strogu vezu izmeu forme i konteksta, da u materijalno prevede mreu raznovrsnih zahteva. Dakle, Korbizjeov Ozareni grad je dijagram koji izraava fizike posledice dvaju veoma jednostavnih osnovnih zahteva: da se postigne to vea gustina naseljenosti uz podjednak i maksimalan pristup sunevoj svetlosti i vazduhu (Alexander 1971: 72). Odrediti i razvrstati te zahteve u skladu s formom I upotrebom predmeta osetljiviji je zadatak nego to se moe uiniti. Razmotrimo sa Aleksanderom (ibid.: 50-58, 82-98) jedan jednostavan primer, primer ajnika. Konstruktor (dizajner) koji eli precizno da osmisli takav predmet, mora uzeti u obzir dvadeset jedan specifian zahtev, sve odreda funkcionalne i ekonomske (Aleksander ostavlja po strani estetske i socioloke zahteve stil, cenu i formu predmeta prilagoene najrazliitijoj klijenteli; tu je, kao to e se videti kasnije, jedna od najveih rupa u njegovoj, iskljuivo funkcionalistikoj analizi). Tako, idealan ajnik ne bi trebalo da je teko uhvatiti kada voda u njemu kljua. Ne bi smela da postoji prevelika opasnost da se ajnik ispusti zbog nezgrapnog oblika [...] Voda u njemu ne bi smela da se prebrzo ohladi [...] Mora da izdri temperaturu kljuale vode [...] Unutranjost ne bi smela biti isuvie komplikovano konstruisana budui da bi to kotalo sate runog rada, itd.. Ti razliiti zahtevi prave maksime koje koriste proizvoai mogu se razvrstati na naem
7 8

Up. naroito Leroi-Gourhan 1943, 1945; Balfet et al. 1957 i Baflet 1975. Za obimniju raspravu v. Rapoport 1972. 9 Za primere analize, up., izmeu ostalih, Alexander 1971: 25-26 i Rapoport 1972.

E- 16, (..) 5 (2010)

 113 taksonomskom drvetu. Oni se moraju iskazati i u formi i u materijalu predmeta. Zadatak dizajnera sastoji se, dakle, u tome da pronae, shodno tim zahtevima, najbolji proces materijalnog i formalnog prilagoavanja. Sledea fizika svojstva: ajnik mora imati nizak termiki kapacitet i ajnik mora omoguiti prenoenje toplote samo u jednom pravcu, jesu materijalni odgovori na dva unapred utvrena kontekstualna zahteva: ajnik mora omoguiti da voda dovoljno brzo prokljua i kad je voda ugrejana, ajnik mora sauvati toplotu vode (ibid.: 95-96). Zadatak tehnologa je, takorei, obrnut od zadatka dizajnera: da prepozna, mimo forme i materijala, kontekstualne zahteve kojima se rukovodilo osmiljavanje predmeta. Uoimo da su ti raznoliki zahtevi katkad protivreni ili teko uskladivi (otud potreba da ih dizajner hijerarhizuje ili pomiri). Mnogi predmeti deluju kao kompromis izmeu suprotstavljenih zahteva. Da bi se odredila veliina ajnika, na primer, valja u isti mah uzeti u obzir potrebu za dovoljnim kapacitetom i potrebu za ekonominim rasporedom prostora (ibid.: 90). Takvi primeri protivrenih zahteva poznati su etnotehnologu: tako, u oblasti stanovanja, traganje za optimalnim obrascem kretanja esto se sudara s nastojanjem da se prostorije izdvoje i da im se odredi posebna namena; savremeni unutranji raspored u veini sluajeva deluje kao kompromis izmeu ta dva zahteva. Sueljavanje konteksta i tehnikih reenja omoguava da se osvetli problem promene. Ukoliko se modifikuju kontekstualni zahtevi, modifikovae se, barem logiki gledano, i forma. Ukoliko forma nije priladoena, doi e, osim u sluaju tehnikih prepreka, do poboljanja predmeta. Aleksanderova mehanicistika formula rezimira ovo gledite: neprilagoenost daje nekakav podsticaj promeni; prilagoenost ne daje nikakav (ibid.: 43). Ta formula, koja objedinjuje tehnike promene i logine i linearne fenomene, povruje se u sluaju ajnika. Tradicionalni ajnik podrazumeva tri elementa: gornji otvor koji omoguava punjenje i ienje, poklopac koji zadrava paru u unutranjosti posude i klape kad voda vri, i kljun za izlivanje. Ta tri elementa obavljaju pet neophodnih funkcija. Pa ipak, taj model ima jedan ozbiljan nedostatak. Veita opasnost: uvek mogui pad poklopca. ajnik sa samo jednim otvorom (veliki izlivni kljun) nudi prilagoenije tehniko reenje suzbijajui taj glavni nedostatak i odgovarajui na gorepomenute osnovne zahteve, izuzev jednog, koji je zastareo: pojava metala nepodlonih koroziji na tritu uinila je nepotrebnim pristup unutranjosti ajnika radi ienja (ukidanje poklopca); u tim okolnostima, veliki izlivnik moe sluiti i za punjenje i za izlivanje; on funkcionie i kao zvidaljka (ibid.: 108; kurziv K.B.).

E-o 16, (..) 5 (2010)

114

Taj funkcionalni pristup ini prvu neophodnu fazu dekodiranja tehnikog predmeta.10 Meutim, ograniimo li se na ovaj program odrediti zahteve na koje predmet odgovara, razvrstati ih, shvatiti promenu kao jednostavan proces prilagoavanja forme funkcijama stiemo do mnogobrojnih pitanja bez odgovora, kao to emo pokazati dalje u tekstu. II Predmeti kao identifikacione oznake statusa 1. Raznovrsnost statusa, raznovrsnost predmeta Pokuaj svoenja kontekstualnih zahteva iskljuivo na funkcionalne zahteve zavrava u orsokaku: kako objasniti istovremeno postojanje raznovrsnih predmeta koji pripadaju istom funkcionalnom skupu u datom drutvu u datom periodu? Kako objasniti brze tehnike promene koje ne podrazumevaju nikakvo funkcionalno poboljanje? U stvari, iako predmet pre svega govori o svojoj funkciji, on prua i itav niz indikacija o statusu svog vlasnika. Stoga bi se moglo tvrditi da formalne razlike meu predme-

10

Za funkcionalnu studiju istog tipa up. Moles 1972: 54-55. Autor analizira zahteve koje dizajner mora uzeti u obzir u osmiljavanju stonog ventilatora; on nabraja 38 elementarnih funkcija koje se mogu grupisati u 13 nad-funkcija: bezbednost, stabilnost, dugotrajnost, mogunost odravanja (demontaa i laka zamena delova), itd.

E- 16, (..) 5 (2010)

 115 tima koji imaju istu funkciju saoptavaju relativan poloaj njihovih vlasnika u drutvenom sistemu. Razmotrimo primer odee, koju su nesumnjivo najbolje analizirali etnolozi i sociolozi. Svaka kultura, dakle, preko lepeze odevnih varijanata koju nudi, otkriva lestvicu statusa koja je karakterie (stratifikaciju po dobi, polu, klasi, zanimanju, itd.) i jasne drutvene prilike koje ta kultura istie (praznina odea, crnina, radna odea, itd.). Promena statusa, mesta ili zanimanja znai promenu odee (plavo radniko odelo, trodelno muko odelo, kratke pantalone i sandale). Za dato drutvo mogla bi se bez mnogo muke i s najveom koristi utvrditi tabela veza izmeu statusne lestvice i tipskih drutvenih prilika, s jedne strane, i odevnih varijanata, s druge. Ne manjka etnolokih studija koje prikazuju odeu kao sistem razlika, kao kd drutvenog prepoznavanja. U svojoj studiji o jednoj tradicionalnoj jevrejskoj zajednici u Antverpenu, J. Gutwirth (1970) razlikuje dve, antagonistike i komplementarne, tendencije koje oblikuju hasidsku odeu: tendenciju da se, u oima stranca, zajednikim odevnim inventarom oznai kulturni identitet, i tendenciju da se, na unutranjem planu, iskau statusne razlike. Tako je noenje kape poput tradicionalne jevrejske kapice postojan element muke odee: kao predmet strogog verskog propisa, ona je distinktivna odlika jevrejstva. Ali naini na koji se ona nosi su razliiti: s podunim prorezom ako si poreklom iz Poljske (poljska meka kapa), sa zaobljenijim prorezom ako si poreklom iz Maarske (meka maarska kapa). Nain noenja kape naznaava poreklo ba kao to i druga obeleja (brada, uvojci, obredna krznena toka) ukazuju na profesionalnu pripadnost, versku funkciju ili stepen pobonosti. Postoji, dakle, stroga veza izmeu osobenih formalnih elemenata (odevna obeleja i odlike telesnog izgleda) i socioloki distinktivnih obeleja (zemlja porekla, vrsta profesionalne aktivnosti itd.). Dob i pol su, podrazumeva se, druga dva centralna elementa sistema. Iz iste perspektive, prouavajui vanu zbirku avganistanskih kapa iz Turkistana, P. i M. Santlivr (P. et M. Centlivres 1968), pokazuju kako svakoj formalnoj varijanti odgovara neka statusna razlika (polukruna kapa/belo : starci; polukruna kapa/crno : egrti; kupasta kapa/mainska izrada : varoani; kupasta kapa/runa izrada : seoska deca). Oigledno je da se ne moemo zadovoljiti samo ovim statinim inventarom veza. Kovarijantnost status/predmet ispoljava se i na dinamian nain: u ovom sluaju vie nije u pitanju razlika u formi, ve varijacija u upotrebi koja naznaava statusnu razliku. Zadrati kapu na glavi, lako je odii, ili je skinuti rukom, jesu tri stava koja zavise od relativnog poloaja koji u drutvenom sistemu imaju osobe koje se susreu: ponaanje moe biti simetrino (svi skidaju kapu) ili asimetrino (Post 1937; Goffman 1971: 92; Maccannell 1973: 313). Prema tome da li je u blizini mogueg ili zabranjenog suprunika, Iranka e ostaviti svoj veo da visi ili e ga podii na lice (Tual 1971: 109). Kao to vidimo, statusne razlike se mogu iskazati

E-o 16, (..) 5 (2010)

116 kako varijantama forme tako i upotrebom obinih predmeta koje koriste razliiti drutveni slojevi. 2. Raznovrsnost konteksta i raznovrsnost predmeta Modni asopisi u naem drutvu imaju, izmeu ostalih funkcija, i funkciju da jasno prikau mreu veza izmeu odevnih razlika, s jedne strane, i raznovrsnosti upotrebe, situacije i tipova linosti, s druge strane. Tako vanredno izdanje Femme pratique (Praktina ena), broj 19 (esto emo upuivati na ovaj asopis gde je prikazana kompletna moda prolee/leto 1976. u 300 modela), prua, osim ilustracije preovlaujuih normi lepote, i irok spektar sociolokih situacija koje moraju biti obeleene razliitom odeom. Prema modnoj literaturi, odea mora varirati u skladu s godinjim dobima i prilikama.11 Prolee, odmori i vikendi su tri velika ritualna trenutka u kojima se namee obnavljanje. Izvan tih vanih momenata, svoju odeu treba isto tako umeti prilagoditi situacijama koje, mada su tekue, ipak zasluuju da budu obeleene odeom. Praktina ena belei 54 situacije kojima, barem u idealnom smislu, treba da odgovara isto toliko odevnih varijanata: za grad, za kako pocrneti za vreme doruka, za pie, za ples 14. jula, za posetu svekrvi, za Dovil, za uskrnje krstarenje i, na 47. mestu, za posao.12 Uporedo s tim, modna literatura nudi repertoar preovlaujuih etnotipova;13 as svakom tipu linosti odgovara jedna odea, as ista odea izraava i povezuje vie psiholokih osobina. U Praktinoj eni uoavam sledee varijante ena koje su u modi: smela, sportski tip, precioza, ivahna, nesputana, vragolasta, estoka, razborita, uravnoteena, ona s kojom je lako iveti, drska, sofisticirana, koketa, ozbiljna, naivka. Ono to nam prikazuju asopisi i kolekcije jeste mitska, idealna moda, moda koja proizvodi snove i frustracije. Sueljavanje normi i stvarnosti, odee kakvu elimo i odee kakvu nosimo, nesumnjivo bi bilo veoma sugestivno, meutim, svrha ovog primera je pre svega metodoloka: preko garderobe se sasvim dobro mogu iitati i kanoni telesne lepote (up. nie str. 18 i dalje), kalendar aktivnosti, raznovrsnost statusa, upeatljivih situacija, ponaanja, stavova. Rekapitulirajmo vrste (ne-funkcionalnih) pokazatelja koji, svojim varijacijama, tvore odevni niz:

11 12

Za analizu pisane odee, up. Barthes 1967. Na svu sreu, Praktina ena predlae fazon kako se od samo 6 kompleta odee prave 54 kombinacije. 13 O definiciji i upotrebi pojma etnotip, up. Guilleman 1971.

E- 16, (..) 5 (2010)

 117 - pokazatelji statusa onoga koji nosi odeu: pol, dob, profesija, imovinsko stanje (cena odee), poloaj u porodici, etniko ili regionalno poreklo; - pokazatelji vanih trenutaka ili tipskih drutvenih situacija koji podrazumevaju promenu odee (radna nedelja, praznik, svadba, alost, itd.) - pokazatelji modalne linosti vlasnika (sportska odea, smela odea, itd.). 3. Hijerarhijska analiza znaenja predmeta Odea se, dakle, javlja kao sloena mrea znaenja koju treba odgonetati, analizirati. Meutim, strpljivo popisivanje nije dovoljno. U stvari, razliita znaenja koja predmet sadri nisu ekvivalentna. U jednom trenutku prevladavaju praktine funkcije, dok su u drugom one prognane u drugi plan: svadbena odea je oito zamiljena i nosi se kako bi se naznaio ritual prelaza; srebrna lisica koju su tridesetih godina dame nosile oko vrata ak i leti vie je obavetavala o statusu svoje vlasnice nego to je bila izraz njene brige da se zatiti od hladnoe (Leroi-Gourhan 1945: 210). Trebalo bi, dakle, ustanoviti stvarnu hijerarhiju znaenja predmeta, hijerarhiju koja varira u skladu s funkcionalnim nizovima (tehnike proizvodnje i pribavljanja su u ogromnoj veini sluajeva podreene efikasnosti: prevladava praktina funkcija) i, u okviru jednog niza, meu predmetima ija je funkcija istovetna. Upravo tom procenom relativne vanosti razliitih znaenja bavi se Bogatirjev (Bogatyrev 1971: 43-44) u analizi stratifikacije funkcija moravske svakodnevne, praznine, ceremonijalne i ritualne odee.14 Svakodnevna odea, kae nam on, ima sledee funkcije (razvrstavamo ih po redosledu vanosti): (1) praktinu (najbolje prilagoena zatiti od hladnoe i toplote, najbolje prilagoena seoskim radovima, itd.), (2) drutvene identifikacije; (3) estetsku; (4) funkciju regionalne identifikacije. S druge strane, praznina ili sveana odea (na primer, za nedeljno bogosluenje) prikazuje jednu sasvim drugaiju funkcionalnu stratifikaciju: (1) prazninu ili sveanu funkciju; (2) estetsku; (3) obrednu; (4) funkciju nacionalne ili regionalne identifikacije; (5) drutvene identifikacije; (6) praktinu.
Delo Boratirjeva, nastalo 1937, pripada jednom toku funkcionalnog (ali ne funkcionalistikog) i semantikog istraivanja predmeta i tehnika, toku koji je imao izvesnog uspeha u istonoj Evropi tridesetih godina (up. npr. Hagen-Torn 1933.). Amerikoj semiotici dugujemo to je tom istraivanju posvetila panju koji ono zasluuje. Poto su prevedeni na engleski (1971), radovi Bogatirjeva su podstakli itav niz komentara i teorijskog produbljivanja (up. naroito Ogibeninov predgovor engleskom izdanju: Petr Bogatyrev and Structural Etnography, Bogatyrev 1971; i Glassie 1973).
14

E-o 16, (..) 5 (2010)

118 Funkcionalna lista obredne odee (propisane za sahrane, venanja ili krtenja) nudi sledeu hijerarhiju (1) obredna funkcija; (2) praznina; (3) estetska; (4) funkcija nacionalne ili regionalne identifikacije; (V) statusne ili klasne identifikacije; (VI) praktina. Bogatirjevljevo nastojanje pobuuje dva niza komentara. a) Odea kao znak ili skup znakova Gorenavedene liste belee samo eksplicitna znaenja odee, ona kojih su korisnici neposredno svesni (kasnije emo se vratiti na izuzetak koji ini estetska funkcija i, optije, na latentna, implicitna znaenja odee koja Bogatirjev ne osvetljava). U obzir su uzete samo manifestne funkcije, koje naznaava jedan ili vie formalno osobenih elemenata: tako je po broju dugmadi na jakni ili broju nabora na marami mogue neposredno prepoznati poreklo nekog mukarca ili ene; isto tako, brana kapa odmah uspostavlja razliku izmeu ene i devojke, itd. Analizirana iz tog ugla, odea se moe smatrati znakom ili skupom znakova. Svakom oznaavajuem (nabori marame, eljevi u bojama, brana kapa, vonica: eir ukraen buketom cvea) odgovara jedno ili vie oznaenih (ena iz tog i tog okruga, varoanka, nevesta, mladoenja ili regrut). Bilo da je re o sinonimiji (vie odlika jednog kostima ukazuje na istu funkciju) ili polisemiji (ista odlika ukazuje na vie funkcija: vonica), ne dovodi se u pitanje opta ravnotea sistema, zasnovanog na strogoj povezanosti drutvenih kategorija i formalnih elemenata. Veza izmeu oznaavajueg i oznaenog je eksplicitna, neposredno dostupna svesti korisnika. Iz te perspektive, mogla bi se predloiti dva naina procene meusobnog odnosa vanosti funkcija ili znaenja (Bogatirjev ne daje nikakvu naznaku o metodima koji mu omoguavaju da sastavi svoje liste): (1) utvrditi i uporediti uestalost znakova koji oznaavaju svaku od funkcija: (2) zamoliti korisnike da, radi verifikacije, svakoj prikazanoj funkciji dodele neko mesto u hijerarhiji. Ova dva postupka su sutinski ekvivalentna: nalazimo se u domenu eksplicitnog jedan skup odevnih predmeta ini niz znakova ogranienog broja, ije doziranje i uestalost zavise od tipa kostima. b) Hijerarhija funkcij predmeta i tehnika promena Hijerarhijska analiza znaenja omoguava da se mehanizmi tehnike promene sagledaju pod drugaijim svetlom i time dopunjava ak i problematiku funkcionalnog ili tendencionalnog prilagoavanja. Ukoliko joj se ne dodeli neka nova funkcija, odea ije se glavno znaenje (na primer, profesionalno) gasi po pravilu e ieznuti. Tako Bogatirjev funkcionalnim terminima objanjava preranu regresiju seoske odee u Rusiji, koju suprotstavlja odranju tradicionalne nonje u Moravskoj. Isprva, taj raskorak u sudbini odee deluje paradoksalno: u stvari, tkivo koje povezuje grad i selo u Moravskoj tradicionalno je gue nego u Rusiji. Utoliko bi se moglo oekivati i brzo irenje gradskih modela u MoE- 16, (..) 5 (2010)

 119 ravskoj i izrazitija odevna konzervativnost u Rusiji. Kako objasniti to to se dogodilo upravo obrnuto? U Moravskoj, tradicionalna nonja, barem delimino, svoj opstanak duguje trajnosti funkcije nacionalne identifikacije: Nonja je, primeuje Bogatirjev (1979: 59), bila [naroito u XIX veku] jedan od znakova kojima su se slovaki seljaci iz Moravske suprotstavljali varoanima i germanizovanoj vlasteli. S druge strane, u Rusiji, opoziciju seljak/varoanin nije ojaavala etno-politika opozicija; kada su se u XIX veku gradski i seoski svet pribliili, naroito zahvaljujui sitnoj trgovakoj buroaziji, poele su da se pribliavaju i odevne varijante koje su razlikovale seljaka i varoanina. Tako se tehnika evolucija nadovezuje na evoluciju drutva i predstavlja je. Uoene odevne razlike meu razdobljima jesu prost formalni izvetaj o registrovanim drutvenim promenama. Meutim, funkcionalna analiza tehnike promene koju nudi Bogatirjev postavlja isto onoliko problema koliko ih reava. Kako objasniti odevne varijacije koje se uoavaju iz godine u godinu a koje ne odgovaraju nikakvoj stvarnoj drutvenoj promeni? U stvari, posmatrane dijahronijski, odevne promene odraavaju koliko evoluciju drutvenog konteksta toliko i strategiju statusne diferencijacije koja se slui novim formama da iskae opozicije koje se odravaju. 4. Tehnika taktika drutvene diferencijacije15 Kako bismo ilustrovali ovu strategiju drutvene diferencijacije, povui emo paralelu izmeu lingvistikih varijacija i promena, s jedne, i odevnih razlika i promena, s druge strane. Jezik i odea zapravo vre demarkacionu funkciju na drutvenom planu i u tom svojstvu su podloni istoj vrsti tumaenja. Vie autora je uoilo tu istovetnost sekundarnih funkcija kako jednog tako i drugog. Tako se, u Pamenju i ritmovima, Lerua-Guran, govorei o simbolima drutva, bavi ukrasom (1965: 188-195), a potom stavovima i jezikom (ibid.: 195-201). Odevni dekor, pie on, dovoljan je da se obezbedi prepoznavanje i usmeri potonje ponaanje, ali je, u uobiajenoj praksi, neodvojiv od stavova i jezika koji upotpunjuju i organizuju relaciono ponaanje (ibid.: 195). Ukras i jeziko ponaanje funkcioniu, dakle, kao elementi drutvenog prepoznavanja koji omoguavaju da se govornik (ili onaj koji nosi takvu odeu) situira u sistemu diferenciranih statusa. M. Butor isto tako insistira na funkcijama zajednikim odei i jeziku: Jezik, pie on, ima [...] itav skup funkcija [...] koje bi se mogle nazvati odevnim; na primer, jezik se ui: nain na koji neko govori ukazuje na njegovo poreklo, poloaj, profesiju; u odreenim jezicima, forme nisu iste i zavise od statusa osobe koja govori, njenog poloaja u hijerar-

15

Pozajmiemo, ako ne doslovno, onda duh naslova Bodrijara koji pak govori o stratekoj analizi predmetne prakse (Baudrillard 1969: 28).

E-o 16, (..) 5 (2010)

120 hiji (Butor 1969: 24).16 U ova dva sluaja, odeom koju nosi, nainima obraanja, formulama utivosti, gestovima, upotrebljenim vokabularom itd., ovek diferencijalno oznaava svoj status, svoju pripadnost drutvenoj grupi. Tabela povezanosti statusa i tehnikih varijanata (up. ranije str. 6) mogla bi se dopuniti inventarom socio-diferencijalnih lingvistikih praksi. Kako bilo, znaaj paralele jezik-odea nije toliko u lociranju socioloki osobenih formalnih razlika, koliko u osvetljavanju one iste drutvene strategije koja lei u osnovi te igre varijacija, gledano kako sinhronijski tako i dijahronijski. Primer pozajmljen iz amerike sociolingvistike omoguava nam da utvrdimo funkcije tih varijacija. U svojim mnogobrojnim studijama o varijacijama govornog engleskog u Njujorku, V. Labov (Labov 1966, 1972, 1973) se posvetio otkrivanju sistematskih korelacija izmeu drutvene stratifikacije i lingvistike upotrebe.17 On pokazuje kako imuniji Njujorani esto izgovaraju /r/ na poslednjem ili predsuglasnikom mestu, bez obzira na kontekst ili stil poruke (svakodnevni govor, utiv govor, itd.), ali to se vie sputamo socijalnom lestvicom (u Labovljevoj pomalo sumornoj tipologiji sastavljenoj od devet slojeva), to se /r/ sve ree sree. Govornici koji pripadaju lumpenproleterijatu ili radnikoj klasi upotrebljavaju ovu fonemu samo kad glasno itaju, kad sastavljaju neku listu rei ili kad treba da razlikuju dva elementa koja se minimalno razlikuju (source/souce). Situacija sa srednjom klasom je sloenija. Govornici tokom intervjua ili u svakodnevnim razgovorima ree izgovaraju /r/ nego lanovi vie klase; nasuprot tome, u formalnijim situacijama (predavanja, nabrajanje rei, recitovanje, razlikovanje parova slinih rei) postiu bolji skor od predstavnika vie klase; re je o fenomenu hiperkorektnosti koji je Labov dobro osvetlio i koji je, kako se ini, glavno obeleje jezikih stavova srednje klase: ona se neprekidno, vazda okasnelo, trudi da se asimiluje u viu klasu, ali je njen nezgrapan i izvetaen psitacizam odvaja od njenih uglednih suseda. Stratifikacija upotrebe /r/ u engleskom koji se govori u Njujorku simbolizuje, dakle, jednu sloenu drutvenu stratifikaciju. U zavisnosti od konteksta, opozicije se premetaju, istiu ili ponitaPovlaena analogija izmeu jezika i odee (na utrb ostalih potroakih tehnika) zasluuju nekoliko komentara. Uvek vidljiv element, odea je bez sumnje najoigledniji pokazatelj socio-tehnike. Ona se nosi, pokazuje, eta; poput jezika, i ona se koristi na svim mestima i u svim ivotnim prilikama (posao, proslave, putovanja, itd.). Izraz semantike bliskosti jezika i odee pronalazimo u mnogim primerima metafora koje povezuju ta dva koncepta: odenuti svoje dostojanstvo, kriti se iza oblaka rei, ispredati lai, izmotavati se, itd. (up. Pottier 1970: 9). Primetimo usput vanost koju ima prouavanje metaforikih veza izmeu tehnika i drugim semantikim slojeva. ini se da se isti tipovi veza (odea-jezik, stanite-telo, itd.) mogu pronai u veini kultura. 17 Za dobar pregled Labovljevog stava i njegovih radova up. Marcellesi & Gardin 1974.
16

E- 16, (..) 5 (2010)

 121 vaju. Labovljeve analize omoguavaju da se prevazie prosto konstatovanje kovarijantnosti. Prestina varijanta kakvu predstavlja izgovaranje zavrnog ili predsuglasnikog /r/ pojavilo se u vreme Drugog svetskog rata; najpre je bila iskljuivi prerogativ viih klasa, da bi je potom, mada i dalje relativno, usvojile i druge drutvene grupe. Na drutvenom planu ona i dalje obezbeuje funkciju demarkacije. Taj proces govori o mehanizmima fonetskih varijacija i promena. Ni izbliza podreena fonolokoj ekonomici, ini se da ta promena ovde poiva na istinskoj drutvenoj strategiji podraavanja i razlikovanja. Ciklus tih modifikacija mogli bismo opisati u glavnim crtama: jezika promenljiva /x/, svojstvena jednoj drutvenoj grupi; podraavanje i usvajanje te promenljive od jedne ili vie drutvenih grupa; stvaranje nove promenljive, nove opozicije. Drugaije reeno, ako neka jezika upotreba svojstvena vladajuim klasama postaje uobiajena, uporedo se stvara nova sociolingvistika opozicija koja obezbeuje ouvanje stalne distance izmeu tih klasa i onih koje su im podreene. U krajnjem ishodu, u hronolokom odseku u kome nema krupnih promena drutvenih odnosa, fond sociolingvistikih pokazatelja i oznaka je u isti mah postojan i u pokretu: opozicije se odravaju i pri tom se premetaju. Diferencijalna obeleja na sociolingvistikom planu su u isti mah, da upotrebimo Gobloov izraz (Goblot 1967), barijera i nivo; ona omoguavaju da se uspostavi demarkaciona linija prema drugima i da se prepoznaju svoji. Istu tu strategiju, koja se igra dvama polovima istovetnosti i razlike, pronalazimo na delu u svetu predmeta. Da bismo preciznije omeili tu socio-tehniku taktiku diferencijacije, moemo, sledei Veblena, razlikovati tri tipa potronje koja tee tome da istaknu i ouvaju statusne razlike: - rasipnika potronja (conspicuous waste) kojom amerika buroazija s kraja XIX veka koja je u ii Veblenovog interesovanja neposredno iskazuje svoj statusni identitet (prikladnost odee, rasko enterijera); delegirana potronja (vicarious waste) kojom ene, deca, posluga, istiu status i dareljivost gospodara od kojeg zavise.18 U dokoliarskoj klasi, ene su sluge, kojima je, u okviru diferencijacije ekonomskih funkcija, njihov gospodar naloio da uine oevidnim da on moe da plati (Veblen 1971: 119). Svojom blistavou, toaleta ne odslikava samo ekonomski status supruga i gospodara, ve svojom neudobnou (visoke potpetice, suknja, nemogu eir, korset; loc. cit.) dodatno potvruje da je ena izuzeta od sveg vulgarno produktivnog rada (ibid.: 117): njena odea je osmiljena u skladu s njenom delegatskom dunou (ibid.: 118). Goblo, u poglavlju koje posveuje modi (s poetka XX veka), isto tako pokazuje kako je enska odea pre svega iskaz o muevljevom statusu:
18

Mogli bismo isto tako pokazati kako jedna od funkcija dejeg lingvistikog ponaanja moe biti i ukazivanje na raliziit status njihovih roditelja.

E-o 16, (..) 5 (2010)

122 koliko se muka odea odlikuje jednostavnou, predoavajui buroasku strogost i ozbiljnost, toliko enska moda odvajkada uva svoju rasko. To znai da u buroaskim porodicama, mukarac sav teret nosi sam; njegova drutvena situiranost omoguava da njegova ena ne mora da radi: to je jedna od najvanijih odlika ove klase (Goblot 1967: 58). Tako se odevne razlike, iako ukazuju na statusne opozicije (mukarac/ena, u ovom sluaju), meusobno ipak pomau i nadovezuju, one odslikavaju sloenu strategiju u kojoj se identitet gospodara iskazuje direktno, pod vlastitim imenom, ali i indirektno, preko zastupnika. - potronja kroz opozicije je jedan od osnovnih mehanizama tehnike promene i funkcionie na isti nain kao proces sociolingvistike diferencijacije (up. ranije str. 8-9). Bogatirjev (1971) nas je uzgredno snabdeo odlinim primerom: tradicionalno, oblik kape u moravskoj Slovakoj je, pored ostalih obeleja, odvajao varoanku od seljanke; kasnije, na selu kao i u gradu, za sve vrste kapa e se usvojiti eljevi; opozicija, svojevremeno naznaena oblikom kape, postepeno je iezavala; zapravo, ona se odrala premetajui se: od tada je boja eljeva sluila da razlikuje seoske ene od trgovkinja. Drugaije reeno, ako neko obeleje nestane, distinktivna funkcija koju ono vri vezuje se za neki drugi oblik. Analizirajui fenomen mode, bolje emo razumeti sloenu drutvenu strategiju koja upravlja tom neprekidno obnavljajuom igrom opozicijama. U naem drutvu, moda vri vie funkcija: pre svega ekonomsku funkciju (proizvodnja potroakih dobara obezbeuje reprodukciju privrednog sistema i maksimizaciju profita industrijalaca); funkciju seksualne informacije, da se posluimo Martineovim izrazom: u drutvu u kojem je menjanje partnera proskribovano, funkcija mode je da donekle ouva intenzitet seksualne informacije u ivotu dvaju partnera. Tamo gde je navika otupela privlanost, nekakva odevna ili kozmetika novina moe ju je vratiti u ivot (Martinet 1974: 16); i najzad, funkciju drutvene diferencijacije, koja, barem delimino, objanjava brze promene u domenu odevanja. Sklonou prema modernoj odei, vladajua klasa pre svega nagovetava svoju ekonomsku sposobnost za obnovu: to je prva diferencijacijska oznaka; ali, moderna odea, nova odea par excellence, nadasve omoguava postavljanje nove simbolike barijere izmeu dveju klasa ije se odevne navike s vremenom sve manje razlikuju. Goblo je lepo istakao logiku drutvene segregacije koja vlada modnim fenomenima: kad sluavki poe za rukom da uspeno podraava damsku haljinu, kad obina krojaica naui da podraava poznatu, ono to je bilo ugledno postaje [ili] e ubrzo postati puko: neophodno ga je promeniti. Moda [...] je pre svega barijera, ali pokretna barijera: toliko je ljudi savladava, proirujui krug time to u njega prodire, da se demarkaciona linija vie ne nalazi tamo gde bi trebalo. Zamenjuje je druga barijera. Ali moda je i nivo: ovek je menja onda kada vie ne moe da je rezervie samo za sebe, ali je i usvaja tek onda kad moe da je uini optom. E- 16, (..) 5 (2010)

 123 Jer, ako je za njenu distinktivnu funkciju vano da ne izlazi iz okvira klase, vano je i da ona ne odlikuje osobu ve itavu klasu (Goblot 1967: 49). injenica da ene koje prate modu nose radni kombinezon, odbijanje sve veeg dela vie klase da nosi nedlejno odelo odraz su tog istog procesa diferencijacije; u prvom sluaju, usvaja se u druge svrhe profesionalna odea ija se upotreba gasi (radnik na svom poslu sve ee nosi neutralnu odeu); u drugom sluaju, ono to je nekad bilo klasno znamenje (nedeljno odelo) postalo je tekua praksa; statusna razlika koja se do jue iskazivala otmenou nedeljne odee, danas se oznaava neutralnou, pa ak i nemarnou izgleda koji se suprotstavlja odevnoj hiperkorektnosti niih klasa. U oba sluaja potvruje se isti proces, povezivanje dveju antagonistikih tendencija: tenja niih klasa ka podraavanju viih (radna odea neutralna odea; nedeljno odelo); paralelna tendencija viih klasa ka diferencijaciji budui da demarkacionoj barijeri preti opasnosti da e biti savladana (usvajanje profesionalne odee, odbacivanje nedeljnog odela). Kako bismo istakli analogiju sa jezikim fenomenima, uoimo, osim toga, da se klasne suprotnosti odravaju, ali se pri tom premetaju u zavisnosti od konteksta. Kao to u formalnim situacijama (intervju, nabrajanje rei) pripadnici nie i srednje klase tee hiperkorektnosti, a pripadnici vie klase nimalo ne menjaju svoje uobiajeno jeziko ponaanje (up. gore str. 9), isto tako, u socioloki vanim situacijama (nedelja, izlasci, prijemi) radnici i sitna buroazija tee odevnoj hiperkorektnosti, a veliki deo gornje klase, uz sitne izmene, zadrava svakodnevno odevanje. Ono to smo upravo rekli o odei, vailo bi i za nametaj, prevozna sredstva, pa ak, u nekim sluajevima, i za tehnike pribavljanja. Pedesetih godina, jake maine su bile iskljuivi prerogativ vladajue klase; danas snaga automobila vie nema istu demarkacionu funkciju; danas smo, takoe, svedoci istinskog stratekog povlaenja istih tih vladajuih klasa, koje nabavljaju bilo male modele, bilo rasne automobile (strana vozila koja se mnogo vie istiu po tome to su retka nego po svojim posebnim kvalitetima). Meutim, formalne varijacije predmeta koji imaju istu praktinu funkciju ne bi valjalo svesti samo na igru drutvene strategije i diferencijacije. Drutveni, profesionalni, verski, kulturni i etniki inioci razlikovanja i, kao takvi, pogodni putokazi za prouavanje jednog drutva i predmeti, svojom cenom, oblikom, svojim stilskim osobenostima, predoavaju druge oblike kolektivnog iskustva. Analogija sa jezikim fenomenima se ovde zavrava; u stvari, uoene fonetske razlike meu klasama, ako i govore o statusnom identitetu govornika, ne daju nikakav nagovetaj o sadraju njihovog iskustva; drugim reima, ne postoji analoka veza izmeu konstatovanih formalnih razlika i socijalnih razlika na koje one ukazuju: te varijacije su proizvoljne. Da li se te razlike tiu izgovora /r/, //, // ili neke sasvim druge foneme, socioloki nema nikakvog znaaja. Vano je da se suprotnosti ouvaju, da distinktivna funkcija bude ispunjena. S druge E-o 16, (..) 5 (2010)

124 strane, postoji analoka veza, eksplicitna i implicitna, izmeu forme, materijala, rasporeda predmeta, s jedne strane, i ekonomskog statusa, ukusa, optije uzev mentaliteta pojedinaca, s druge strane. III Formalne razlike: pokuaj tumaenja 1. Predmeti i ekonomski status Shvatanje o predmetima potronje kao obinim statusnim oznakama ishoduje oiglednim paradoksom: raskorak izmeu buroaske i radnike odee, izmeu raskone srebrnine i aluminijumskog pribora odraava ekonomske nejednakosti isto toliko, ako ne i vie, koliko i drutvenu taktiku segregacije. Ekonomsko bogatstvo iziskuje bogatstvo u predmetima, bogatstvo predmet. Veza izmeu statusa i potronje ovde je neposredna, transparentna. U uvenoj studiji A Measurement of Social Status, F. Stjuart epin (Chapin 1935) istie gotovo sistematsku korelaciju izmeu nametaja dnevne sobe (living-room) i socio-ekonomskog sloja kome pripada vlasnik; drutveni status izraava se brojem posedovanih predmeta. Primenjujui skalu dnevne sobe, moe se izmeriti status pojedinca. Veblen je sistematizovao taj kvantitativni, demografski pristup razlikama u sferi potronje. Za njega, sve se svodi na prostu jednainu u kojoj predmet(i) = cena = status; sa tog stanovita, stil, forma, boje, samo su alibi; skup predmet jeste lep predmet; pogreili bismo kada bismo tu traili neka druga znaenja osim neposrednog izraza novanog bogatstva. Kaput ne vredi mnogo, a ne vredi ni ovek, kae poslovica. Veblen daje mnogobrojne primere koji potvruju ovu poslovicu; poredei srebrne i aluminijumske kaike, on zakljuuje da su one oito istovetne u pogledu forme i efikasnosti: razlikuju se samo po trinoj vrednosti; tamparije i izdavai nude nam izuzetan paradoks: tendencija da se podraavaju stare knjige (gotica, runo izraen papir neobrezanih ivica, neobrezani listovi, povezivanje svesno lieno svakog doterivanja i vrlo proraunato nespretno), ni u kom sluaju ne doprinosi lakem itanju; budui da iziskuju runi rad, ti su proizvodi skuplji; takve knjige su i nepogodnije za upotrebu nego one tampane samo korisnosti radi. One potvruju da onaj ko ih kupuje moe da troi u izobilju, a pri tom ima i mogunost da gubi vreme i trud (Veblen 1971: 107). Veblenova analiza, koliko god bila umesna, brzo otkriva svoja ogranienja: 1) Najpre emo primetiti da se novano bogatstvo ne ispoljava istim intenzitetom u svim oblastima potronje. U viim klasama naeg drutva, znatnija sredstva izdvajaju se za stanovanje (kupovina stilskog nametaja, dodatna prebivalita) nego za hranu, na primer; nasuprot tome, radnici, kada to mogu, umesto da trae bolji smetaj, poboljaju enterijer, nametaj, E- 16, (..) 5 (2010)

 125 itd., viak novca kojim raspolau usmeravaju na ciljeve koji su izvan porodice, u drutvu u irem smislu i [...] podreuju stanovanje odei, razonodi, svemu onome to ih dovodi u blii dodir s grupama iz njihove ulice ili njihove klase (Halbwachs 1970: 445). Relativna vanost razliitih budetskih rubrika u pitanjima potronje varira, dakle, u skladu s drutvenom klasom. Istai tu oiglednost pre svega znai naglasiti raznolikost procesa koji lee u osnovi strategije drutvene diferencijacije (ta taktika moe imati razliite forme u zavisnosti od predviene sfere potronje); to potom znai uvati se svakog simplicistikog ekonomskog tumaenja (po bogatstvu garderobe jedne zaposlene ene ne moe se izvoditi zakljuak o uniformnosti potroakih praksi pa ni drutvenih klasa); to naposletku i pre svega znai osvetliti znakovitu vezu izmeu nizova posedovanih predmeta, s jedne strane, i motiva za pribavljanje, sadraja drutvenog iskustva, s druge strane. Albvaks, dakle, pokazuje kako izdvajanje najveeg dela budeta vie klase za izdatak stanovanja neposredno izraava znaaj koji za te klase ima porodica kao preovlaujua socioloka jedinica. Sigurni smo da ne greimo, pie on, ako priznamo da [u visokim klasama] kakav god se znaaj inae pridavao drugim izdacima na ime spoljnih znakova imetka, izdatak za stanovanje ovde najee izbija u prvi plan. Poto jedna od odlika koje karakteriu [te klase], nasuprot radnicima, jeste cena koju pripisuju porodinom ivotu, poto je njegov intenzitet u bliskoj vezi s kvalitetom stanovanja, sigurno je da e cena stanovanja najee biti u odreenom odnosu s ukupnim prihodima i da e taj odnos, kao teite itavog budeta, biti ono to e uslovljavati njegovu ravnoteu (ibid.: 451). Nasuprot tome, malo izdvajanje za stanovanje meu radnikom klasom poetkom XX veka objanjava se, prema Albvaksu, nesavrenom organizacijom porodinog ivota.19 Kakve god rezerve (istinu govorei, mnogobrojne) pobuivalo Albvaksovo objanjenje, ono na ta treba obratiti panju jeste sama vrsta njegovog postupka: pokuaj da se uoene kvantitativne varijacije meu klasama tumae ne samo kao oznake statusa, ve i kao izrazi socio-ekonomskih ponaanja, sistema vrednosti i razliitih normi.20
19

Albvaks pokazuje (1970: 455) da ta nesavrena porodina organizacija i sama proizvod uslova radnikog rada, sveta koji izoluje oveka suprotstavljenog materiji i mainama i koji iskljuuje svaki oblik drutvenih odnosa: Navike steene u fabrici pokazale su se previe trajnim, radniku je bilo previe teko da u sebi probudi drutvenog oveka kako bi bio kadar da porodini ivot izgradi na dovoljno vrstim osnovama. Ova teza je naroito sporna, budui da je fabrika je mesto par excellence gde se prepliu mnogostruki drutveni odnosi i gde se drutveni odnosi neposredno izraavaju. 20 Luisove analize (Lewis 1969) enterijera u siromanim kvartovima Meksika idu u istom pravcu kao i Albvaksova analiza; autor nastoji da otkrije veze izmeu posedovanih predmeta i sadraja drutvenog iskustva. On pokazuje kako

E-o 16, (..) 5 (2010)

126 2) Nijedna analiza koju smo do sada pomenuli ne uzima u obzir znaenje formalnih osobenosti predmeta. Aleksander povezuje formu samo sa funkcijom; Veblen u raznovrsnosti stilova vidi samo izraz raznovrsnosti cena; Albvaks poredi budete, nikad predmete; Martine istie seksualnu funkciju mode, ali ne govori ni re o formi odee koja je u modi; Bogatirjev pak govori o estetskog funkciji odee, jedinoj koja nije naznaena nekakvom odlikom ili skupom distinktivnih odlika; on je izjednaava se erotskom funkcijom i prosto napominje kako nje korisnici nisu svesni.21 Dakle, stilski modaliteti predmeta (proporcije, ritam, skala boja, materijal, poloaj u prostoru, itd.) prenose i znaenja, najee implicitna, latentna, koja dobrim delom izmiu svesti pojedinaca. 2. Stilski modaliteti i simbolika znaenja predmet Analiza stilskih znaenja predmet pokree vane epistemoloke probleme: da li je opravdano uspostaviti sistem veza izmeu formalnih karakteristika predmeta, s jedne strane, i ideologije i mentaliteta, stila ponaanja njihovih vlasnika, s druge strane? Drugaije reeno, da li je iz stila predmeta mogue izvesti zakljuke o karakteristikama habitusa i etosa njihovih korisnika? Pre nego to odgovorimo na ova pitanja, razmotrimo metode koji nam omoguavaju sistematizaciju formalnih osobenosti predmeta.
najsiromanije porodice poseduju vie religijskih i ukrasnih predmeta nego bogatije porodice koje su bolje opremljene nametajem, odeom i upotrebnim predmetima. Zapravo, takve bi analize pretpostavljale, bolje nego prost popis, poznavanje mehanizama vezivanja za predmete. Ovde zadiremo u prostor koji je ve otvorila socijalna psihologija. Autori koji se pozivaju na tu disciplinu (Moles 1972; Lassarre 1974), iz razliitih uglova su razmatrali odnos subjekatsvakodnevni predmeti. Prvi pristup sastoji se u tome da se otkriju, i to diferencijalno prema drutvenim klasama, sadraj i trajanje razliitih faza odnosa sa predmetom, neka vrsta biografije, ukratko: elja, pribavljanje, otkrivanje, ljubav, zabava, zamor, unitenje, zamenjivanje predmeta (Moles 1972: 96); takav tip analize trebalo bi da omogui da se definiu razliite klasne etike u pogledu predmeta ili u pogledu nekog niza predmeta (maksimalno i anksiozno gomilanje, unitavanje i obnavljanje, itd; ibid. 110, 180, 181). Drugi, ne mnogo uverljiv pristup, usredsreuje se na zadovoljstvo koje predmet donosi; pokuava se, po cenu vrlo naune raunice, utvrditi koeficijent zadovoljstva koji je, za datu osobu, vezan za posedovanje datog predmeta. Rezultati primetno variraju u zavisnosti od klasne pripadnosti vlasnika i naina pribavljanja predmeta (zanatski proizvedeni predmeti, predmeti dobijeni kao poklon, naeni, ukradeni, kupljeni, itd.). 21 Glasi (Glassie 1973: 341) veoma ispravno primeuje da Bogatirjev pie skoro iskljuivo o manifestnim funkcijama odee, onim funkcijama koje korisnici direktno prepoznaju, ostavljajui po strani podsvesne ili nesvesne funkcije odee.

E- 16, (..) 5 (2010)

 127 a) Formalna analiza predmeta Estetska etnologija je,22 zahvaljujui podsticaju Lerua-Gurana, pruila sredstva za formalno definisanje skupa predmeta koji pripadaju istom nizu; analitiki klju predloen za skulpturu (Leroi-Gourhan 1968, 1970) mogao bi se, uz izvesna doterivanja, primeniti i na druge tipove predmeta (naroito arhitekturu i nametaj). Okvir (vrsta geometrijskog zapisa), proporcije, prostorna ravnotea (slobodan raspored, ureen raspored, simetrija), razmaci (izometrijski ili ne), materijal i tip povrina, dekorativni elementi, itd. osnovne su kategorije homogenog deskriptivnog jezika koji bi omoguio da se, u okviru etno- ili socio-diferencijalnog istraivanja, utvrde karakteristike formalnih varijanti zabeleenih u domenu, na primer, stanovanja.23 Ustanoviti strukturalni model koji se ponavlja u jednom nizu predmeta nuan je preduslov svakog semantikog tumaenja. Osvetljavanje dominantnog obrasca pretpostavlja serijalno izuavanje i poreenje. Prouavajui skupinu anglo-amerikih zgrada (engleski i pensilvanijski ambari, dordijske jednospratne i dvospratne kue, kue u Novoj Engleskoj, itd.), Glasi (1969, 1973: 328-331) pokazuje da sve te forme proishode iz preobraaja jednog istog strukturalnog modela: pravougaonik koji se sastoji od dva simetrina kvadrata, meusobno odvojena pravougaonikom koji je jednak polovini kvadrata osnove. Trodimenzionalno razvijena, ta osnovna forma daje paralelopiped, modularnu jedinicu zapremine zajedniku skoro svim analiziranim zdanjima. Ta jedinica se moe umnoavati, na primer udvostruiti bono i/ili po vertikali (poput dvospratne dordijske kue); ali, kakva god bila varijanta gradnje, za pravljenje (generate) 27 tipova analiziranih kua i ambara, uvek se koristi isti osnovni koncept: od 2193 prouena ambara u Njujorkom okrugu, 99,2 odsto proishodi iz preobraavanja tog strukturalnog modela. I druge formalne karakteristike tih zdanja podvrgnute su skupu strogih pravila (naroito simetrije): pravac krovnog grebena (paralelan sa osovinom osnove ili upravan na nju), raspored otvora, dimnjaka... Ukratko, broj formula, definisanih zatvorenim nizom mogunosti, jeste ogranien. Ne elei da se ogranii na tu analitiki utvrenu injenicu, Glasi nastoji da utvrdi vezu izmeu uoenog formalnog obrasca i same strukture miljenja. On stoga povlai paralelu izmeu trojne podele, simetrije elemenata (kvadrati u osnovi), arhitektonskih formi i strukture narodne pripovetke ili naune teorije: brzo i opte uspostavljanje odnosa u kojem se nikad ne gubi.
Za uvod u estetsku etnologiju up. naroito Leroi-Gourhan 1957, 1968, 1970 i Perroir 1972. 23 Iz iste perspektive, Mol (1972: 122) predlae korienje izvesnog broja antinomijskih kategorija kako bi se razumeo raspored nametaja u jednom enterijeru: simetrino/disimetrino, gusto/prazno, vertikalno/horizontalno, bono/sredinje, razbacano/koncentrisano, otvoreno/zatvoreno, paralelno/orijentisano, dugako/kratko, usko/debelo.
22

E-o 16, (..) 5 (2010)

128 b) Simbolika analiza forme: formalni obrasci i konceptualni obrasci Kad se, niz po niz, ustanove morfoloke karakteristike predmet a to nije mali posao problemi se javljaju jedan za drugim: najpre, ima li zajednikih imenitelja (formalnih, ritmikih, itd.) izmeu razliitih skupova predmeta (odea, nametaj, kuhinja) koji nemaju ista materijalna i funkcionalna ogranienja? Potom, kakva vrsta veze postoji izmeu formalnih obrazaca predmet optih ili svojstvenih samo jednom funkcionalnom nizu i ideologije, normi, stila ponaanja onih koji ih poseduju? Da li je re o analokoj vezi (tipa: odea ivih boja = pokazivanje; simetrian raspored nametaja = metodino i ureeno ponaanje)? Kognitivni procesi, naini miljenja, osmiljavanje formi, podvrgnuti su istim optim obrascima: principima suprotnosti, diferencijacije, strukturnog rasporeivanja elemenata, itd. Ta temeljna shematinost oblikuje se u zavisnosti od kulturnih konteksta, proizvodei forme miljenja, naine organizovanja predmeta, u isti mah istovetne i razliite od kulture do kulture. Uporedo s tim, u sklopu date kulture, predmetima i diskurzivnim operacijama, na primer, zajedniki je skup strukturnih srodnosti, ali se oni i razlikuju tu je dokaz zbog meusobnih ogranienja koja ih oblikuju (ogranienja materijalna i funkcionalna, logika i jezika). Istraivanjem strukturnih veza, zajednikih imenitelja, formalnih i konceptualnih, izmeu razliitih poredaka drutvene stvarnosti, dosad su se pre svega bavili istoriari umetnosti.24 Panovski (Panofsky 1974) pokazuje da Sumom Tome Akvinskog i klasinom gotikom arhitekturom vlada ista mentalna navika, isti strukturalni obrazac razjanjavanja: stubu sholastike misli, manifestatio, na arhitektonskom planu odgovara, izmeu ostalog, razjanjenje/klarifikacija kompozicije gotikog portala, povinujui se izrazito stereotipnom obrascu koji, nameui poredak formalnom rasporedu, u isti mah razjanjava narativni sadraj (ibid.: 100).25 Dok se Panovski ograniava na to da ustanovi strukturne srodnosti izmeu sholastike misli i gotike arhitekture, nastojanje J.-P. Vernana (J.-P. Vernan 1969) u poglavlju naslovljenom Prostor i politika organizacija u Grkoj (poetkom VI veka p.n.e.) ambiciozniji je poduhvat: autor veoma
24

Volis (Wallis 1973), osim simbolike analize arhitekture hrianskih crkava, daje i bogatu bibliografiju ikonolokih istraivanja. 25 Iz iste perspektive, Vol i Mol (Wahl i Moles 1969) ustanovljuju etiri principa koja definiu formalna svojstva predmeta u stilu kia: princip neprikladnosti igra dimenzijama: prevelike ili premale dimenzije predmeta; principi kumulacije i sinestetike percepcije gomilanje predmeta; neprekinute meusobno povezane krive linije; kombinacija svih duginih boja; sistematsko oblaganje materijala (drvo obojeno tako da podraava mermer, predmeti od cinka koji podraavaju bronzane predmete, itd.) i, najzad, princip mediokritetstva koji vie definie nain korienja predmeta (ki kao masovna umetnost) nego skup formalnih osobenosti.

E- 16, (..) 5 (2010)

 129 sugestivnim poreenjem obuhvata veinu kulturnih ustanova. Klistenove reforme, polazna taka analize, inauguriu demokratiju tj. organizovanje jednog homogenog politikog prostora od strane grada gde centar ima povlaenu vrednost upravo zato to se, u svom odnosu sa njim, svi razliiti poloaji koje zauzimaju graani ine simetrinim i reverzibilnim (ibid.: 161) (budui da u organizaciji polisa teritorijalni princip ima prednost nad rodovskim principom); simetrija i reverzibilnost su dva nova dominanta obrasca koja pronalazimo na delu kako u materijalnim fenomenima tako i u predstavama; razvoj geometrijskog racionalizma, novo shvatanje brojeva, raspored zemalja, mora i reka na prvim kartama koji sledi odnose korespondencije i simetrije (ibid.: 169), prostorni raspored u Antenorovom delu, njegova elja da itavu kompoziciju uravnotei oko centralnog motiva i u skladu s njim, njegovo umee da racionalno opremi prostorni okvir i da za sredinju linost sauva skalu povezanu s meusobno zamenjivim linostima (ibid. 170), nose peat tog novog habitusa. Izmeu drutvenog, politikog, ideolokog i prostornog, dakle, postoji istinska homologija, budui da tim razliitim porecima upravljaju isti strukturni obrasci (simetrija, izonomija i izometrija, itd.). Svaku vanu istorijsku promenu prati promena tih dominantnih obrazaca koja reorganizuje prostorne i vremenske okvire. Ako je relativno lako posvedoiti te veze meu prostornim fenomenima u pravom smislu te rei (teritorijalno ureenje, urbanizam, skulptura, dekoracija, kosmologija, kartografija, itd.), taj poduhvat postaje tei I neizvesniji kada se suoimo s tehnikim nizovima koji su vie podreeni materijalnim i funkcionalnim ogranienjima i, povrh toga, razliitim evolutivnim ritmovima. U stvari, ono to se ovakvim postupkom poima vie je znaenje rasporeda, proporcija predmet, nego svojstva formalnih osobenosti koje ih odreuju. Kad je re o prouavanju nametaja, na primer, u toj fazi analize nastojae se da se utvrde i protumae pravila rasporeda (nametaj u svakoj prostoriji), a ne znaenje svojstveno razliitim elementima. Takav pristup omoguava da se, barem delimino, utvrde karakteristike naina stanovanja svojstvenog nekom kolektivitetu ili drutvenoj grupi. Osim optosti tipa: nametaj rasporeen du zidova (japanska kua), nametaj mahom postavljen u sredite prostorije (evropska kua),26 mogu se utvrditi, na primer, stilske nijanse koje doprinose definisanju prakse suprotstavljenih drutvenih klasa. Bodrijar (Baudrillard 1969) i Hogart (Hoggart 1970) slikaju, svaki na svoj nain: jedan, tipski pejza dananjeg malogaanskog enterijera, a drugi, ivotni okvir radnikih porodica u londonskom predgrau tridesetih godina. Za prvog, malograanski retoriki poredak kakav se nazire u rasporedu i odravanju nametaja, karakteriu dva sutinska obrasca: zasienost i suvinost, simetrija i hijerarhija; suvinost se
26

O tome up. Hol (Hall 1971).

E-o 16, (..) 5 (2010)

130 izraava u taktici lonca i vaze [...], teatarskom i baroknom okviru domaeg poseda (Baudillard 1969: 33-34). Dok je nametaj jednog buroaskog stana rasporeen simetrino i redovno odravan (to je domainski moralni fanatizam), puki enterijer kakav nam opisuje Hogart, hotimino impresionistikim stilom, uvek odaje prenatrpanu i neurednu sliku; svi nagomilani predmeti svojom raznolikou doprinose toliko eljenom utisku domae topline (Hoggart 1970: 67), koju simbolizuju i dva neophodna komada nametaja kakav su sto i poret. Materijal, kao druga drutveno distinktivna formalna odlika, as je prirodan, as vetaki, as neobraen, ak lakiran. Prestinost prirodnog, kae Bodrijar, analizirajui uporedo stilsko znaenje predmeta i drutvenu taktiku diferencijacije, izvodi se iz sklonosti niih klasa ka vetakom (ibid.: 37). Vetako je, prema Hogartu, jedna od glavnih karakteristika opreme radnikih stanova: moderan nametaj koji se u robnim kuama prodaje na kredit, sa svojim furnirom i lanim lakiranim drvetom, zamenio je stari mahagonij. Kutije za keks i kavezi za ptice, hromirani ili od arene plastike, takoe su zaposeli puke enterijere. (ibid.: loc. cit.). Ovo poreenje bi se moglo nastaviti i, u krajnjoj liniji, pokuati da se ustanove naela kojima se rukovode rasporeivanje nametaja i svakodnevno ponaanje. Ukrasne vaze, prekrivai, vitrine, znamenja malogaanskih enterijera, istiui, svaki na svoj nain, ono to se poseduje, u sutini su suvini elementi koji odgovaraju anksioznoj prinudi sekvestracije (ibid.: 34); uporedo s tim, simetrian raspored nametaja, zajedno s moralnim fanatizmom ureivanja i spremanja, svedoi o jednom ritualu disciplinovanja okvira, optije, o vrlo monoj puritanskoj moralnosti (ibid.: 36). Nasuprot tome, naguranost i neurednost nametaja u radnikim stanovima koje je uoio Hogart, ba kao i sredinje mesto koje zauzimaju sto, ognjite i poret, iskazuju, prema ovom autoru, afektivnu bliskost, domau toplinu. ta, meutim, rei o opoziciji prirodno/vetako? Najpre emo, zajedno sa Bodrijarom, primetiti da isti stilski modalitet moe biti polisemian: ogoljenost zida moe biti ogoljenost teke bede, oskudice ali i brutalistike raskoi (ibid.: 38). Primetiemo, pre svega, da se ta opozicija semantiki moe tumaiti samo u vezi s mreom kulturno prepoznatih simbolikih veza (gde je vetako = modernost; prirodno = rustinost). U stvari, opta karakterizacija i interpretacija formi i stilskih modaliteta, koliko god bile plodonosne, moraju biti zamenjene lociranjem i ekspliciranjem vrednosti koje predmet simboliki prenosi. c) Simbolika analiza formi: stilske osobenosti i ideoloke teme Izmeu formalnih odlika, boja, materijala, dekorativnih elemenata predmet i preovlaujuih vrednosti jednog drutva postoji mrea manje ili vie eksplicitnih veza. Neke od tih vrednosti ili referenci svojstvene su jednom funkcionalnom nizu i simbolizuju ih specifina formalna svojstva predmeta: tako, kroj i linija moderne odee simbolizuju preovlaujui ideal E- 16, (..) 5 (2010)

 131 tela, oblik stola i raspored stolica oznaavaju odreeni poredak uesnika u obedu, itd. Druge reference, iako nejednako simbolizovane u zavisnosti od tehnikih nizova, uobiajenije su (egzotinost odee, eventualno i prebivalita; modernost automobila, nametaja, itd.). Igra simbolima nije jednoznana: u istom enterijeru mogu se nai egzotian nametaj, rustini predmeti i najnoviji proizvodi dizajna; ta igra je, meutim, drutveno distinktivna na to smo ve ukazali govorei o formalnoj opoziciji: prirodno (rustino)/vetako (modernost) i njenom sociolokom ekvivalentu: via klasa/radnika klasa. Simboliko znaenje formalnih osobenosti predmet moe biti eksplicitno (takav je sluaj s crnom bojom = smrt, starost; ruiasto = devojka, mladost...) ili implicitno, budui da poiva na sistemu latentnih konvencija (tako noenje afrikih narukvica na glenju, modni hit 1976, upuuje na egzotizam i, optije, na kulturu podignutu u rang vrednosti, ali ono to dobija eksplicitnu pohvalu jesu estetski kvaliteti tih ukrasa). Komentari korisnika i/ili reklamnih listova i prospekata omoguavaju da se lociraju preovlaujue vrednosti koje predmeti simbolizuju. Sainiti panoramu kulturnih verovanja, referenci ili stereotipa koji se vezuju za predmete i njima izraavaju, jedan je od najvanijih zadataka tehnologije. Kako, uostalom, identifikovati te vrednosti izvan njihovih objektivnih ispoljavanja, a ne zapasti u diskurs koji ne nudi nikakvu garanciju verifikacije? Primera radi, ukratko u analizirati preovlaujua simbolika znaenja odevne mode 1976. godine. Butor (1969: 17) s razlogom pie: Nije odea u modi, u modi je ena. ena, kakvu je traila moda 1976, mora da ispuni tri kriterijuma: mravost, mladost, kultura. Svi prikazani modeli, u skladu sa sloenom igrom o kojoj e kasnije biti rei, simbolizuju mravost. Linija sulundar, kako svojim imenom tako i formom, svedoi o tom dominantnom zahtevu za vitkou; komentari Praktine ene ne ostavljaju nikakvu sumnju, samo meke i dugake tunike s visokim razrezom, esto obrubljene, katkad prozirne, a uvek stanjujui figuru (kurziv K.B.) doprinose izduenoj, vretenastoj silueti, pravi izgled 1976. Drugi element tog asortimana, plisirane suknje, takoe treba da istaknu mravost svojih vlasnica: Sve leti, sve se kree... ali se ipak ostaje mrav, jer ti ravni nabori prate liniju tkanja (kurziv K.B.). U poreenju s idealom mravosti, trea modna linija pre svega deluje kao paradoks: to je linija mehur ili bibendum, koju karakteriu jakne koje varaju. Da li bi to bio ustupak oblinama koje su tako omalovaene ve etvrt veka? Nikako. U stvari, re je o triku (sic) kako bi se stvorila iluzija mravosti tamo gde se od nje odustalo: tako pliana jaknica s opivom pri dnu omoguava da se bokovi sakriju ili istaknu, jo bolje, iroki aket lepo obvija obline [...] a njegova dobra duina [...] skriva... sve to je potrebno da bi se osoba usudila da nosi pantalone s uskim nogavicama, ak iako ima malo jae bokove. Re je, dakle, o taktikom triku kojim e se E-o 16, (..) 5 (2010)

132 vladajui model vitkosti uiniti banalnim. Ta linija mehur, napomenimo usput, nudi primer naroito neprozirne formalne odlike koju je teko tumaiti izvan konteksta ili bez komentara: ovek bi bio sklon da na osnovu irokih jaknica izvede zakljuak o preovlaujuem modelu krupne figure; no, kao to smo videli, jedna od vrlina aketa koji varaju jeste upravo to da prevare, u argonskom smislu te rei, da prikriju suvine oblike. Kako bismo ilustrovali sloenost odnosa izmeu simbola i ideolokog modela, napomenimo da se ve dvadeset godina neprekidno glorifikuje isti idealni tip ene, stotinu puta iznova obnavljanim totaletama. Druga sredinja vrednost koju simbolizuje moda 1976, mladost, dobrim delom neutralizuje polne atribute. Boje (esto ive, kao to to vole mladi: iva jarka ruiasta, flourescentno najlonsko jedro, kontrastne: pliani ersej sa ivim prugama; ili nejednako rasporeenim na odei: pamuna tunika s nepravilnim prugama) eksplicitan su znak mladosti. Vrsta situacija za koje su ti modeli predvieni (sport, avantura, putovanje, itd.), starosna dob manekena koji prikazuju kolekcije... doprinose definisanju jedne odluno mladalake mode. Dok se mladost proslavlja mnogobrojnim simbolima, iznenauje nas odsustvo svakog vrednovanja sutinske enstvenosti (naroito grudi). Prema aktuelnoj modi, mlado telo je polno neutralno telo; samo nekoliko odlika ukazuje na enskost (minka, haljina, suknja). Jedan broj asopisa Elle (br. 1576, 22. mart 1976) pod reitim naslovom: Muko u enkskom, donosi seriju fotografija na kojima se vide samo struk i noge manekena: orcevi, pantalone, cipele, koje bi bez razlike mogli nositi i mukarci i ene, samo da su mladi. Bart je analizirao povlaenje enskosti, tu sklonost ka androginiji koja se poslednjih godina ispoljava u modi: Ono to je zanimljivo u tom novom izrazu [junior], jeste to to on brie pol u korist starosne dobi; ini se da se tu odvija jedan duboki proces Mode: vana je starosna dob, a ne pol: s jedne strane, mladost modela se neprekidno istie, brani, [...] njena krhkost je ono to joj daje dra; s druge strane, u jednom homogenom svetu (poto moda tretira samo enu, za ene), normalno je to se fenomen opozicija prenosi tamo gde ima osetnih, znatnih varijacija: starosna dob je, dakle, ono to dobija vrednosti prestia i zavodljivosti (Barthes 1967: 260-261). Poslednja preovlaujua tema mode 1976, kao uostalom i onih pre nje, jeste kultura: istorija i egzotizam. Praktina ena savetuje noenje varvarskog nakita, afrikih nanonica na glenju, kreolskih naunica (nova mladalaka ludost), kape s grkim frizom, prikazuje meke delabe, skupocene tunike za otmene veere, itd. Nazivi kako odee tako i boja takoe otkrivaju tu sklonost ka kulturalizovanju mode: vatoovski ve, Pikasove boje, antiko ruiasto, itd. Ovom sumarnom analizom eleli bismo da ilustrujemo vanost koju za etnologiju ima simboliko prouavanje predmeta. Na taj se nain mogu osvetliti preovlaujue ideoloke teme, hijerarhije vrednosti, norme ika i elegancije. E- 16, (..) 5 (2010)

 133 IV Rekapitulacija, problemi i perspektive 1. Rekapitulacija U ovom smo lanku nastojali da uspostavimo analitiko orue za dekodiranje predmeta, otkrivajui razliite znaenjske nivoe tehnika. Eksplicitno ili implicitno, forma predmeta prua itav niz pokazatelja koje smo grupisali u dole prikazanom dijagramu:

Kao to pokazuju krune strelice, razliiti zahtevi koji su na delu u predmetu strukturalno su povezani. Tako i tehnika promena mora biti zamiljena kao igra vie sastavnih delova, gde modifikacija jednog zahteva ne povlai nuno za sobom i formalnu modifikaciju celine. Shvaena na taj nain, promena moe biti, u promenljivim proporcijama zavisno od tipa predmeta, reakcija na neku izmenu funkcionalnog konteksta (1), hijerarhije status (2); na evoluciju mentaliteta (3) ili vladajue ideologije (3); naposletku, ona moe ispoljavati tendenciju da se odri statusna distinkcija (2). Kao to smo vie puta istakli, evolucija odee je proizvod isprepletenih inilaca; moda, konjukturni fenomen, pre svega reaguje na tendenciju ouvanja statusnih distinkcija, simbolizujui pri tom vladajue ideoloke teme.

E-o 16, (..) 5 (2010)

134 S obzirom na te datosti, moe se rekapitulirati program jedne semiotehnologije, koju praktino tek treba izgraditi. Semantika analiza predmeta podrazumeva vie faza: 1) uspostaviti niz predmeta koji potiu iz iste kulture i imaju istu funkciju; 2) uoiti formalne slinosti i razlike od predmeta do predmeta; 3) ustanoviti vezu izmeu tih morfolokih varijacija, s jedne strane, I kontekstualne varijante i statusne distinkcije, s druge strane; 4) protumaiti formalne slinosti i/ili razlike iz sledeih uglova: - ekonomskog (relativna cena predmeta) - psihosociolokog (motivi za pribavljanje...) - estetskog (stilski modaliteti) - simbolikog (ideoloke teme); 5) sainiti hijerarhiju znaenja, funkcionalnih, drutvenih, ekonomskih, kulturnih ili etnikih, stilskih i simbolikih, koja su pridata predmetu. Kao to smo videli, ne postoji tipska hijerarhija ve, zavisno od kulture i niza predmeta, zavisno od predmeta i konteksta, postoji jedna semantika meavina koju treba proceniti. Procena njenih znaenja ne treba da se oslanja samo da na intuiciju i pronciljivost istraivaa, ve mora biti podvrgnuta strpljivom popisivanju povezanih znakova i simbola po kategorijama. Najzad, poto su znaenja jednog korpusa predmeta koji pripadaju razliitim funkcionalnim nizovima analizirana i hijerarhizovana, trebalo bi da je mogue: 1) razluiti postojane kulturne elemente od promenljivih elemenata; 2) ustanoviti vladajui statusni sistem koji odgovara uoenim formalnim varijantama; 3) ustanoviti estetske kanone, zajednike simbolike teme, stilske i ideoloke varijante, zavisno od niza predmeta i statusa vlasnika; 4) sainiti komparativnu hijerarhiju znaenja predmeta, naznaiti i protumaiti varijacije u rangu zavisno od funkcionalnih celina. Ovakav program iziskuje vie napomena. Najpre jedno podseanje: semantiko prouavanje, rei kao i predmeta, moe biti samo diferencijalno ili, ako hoete, strukturalno. Socioloko znaenje nekog predmeta (na primer, hasidska kapa s podunim prorezom) moe se razumeti iskljuivo u poreenju sa svim ostalim predmetima iz istog niza (kapa s okruglim udubljenjem, itd.), a potom, kroz poreenje sistema uoenih formalnih razlika sa sistemom konstatovanih sociolokih razlika. Ukratko, semiotehnoloko istraivanje mora biti trajna veza izmeu prouavanja formalnih varijacija predmeta i prouavanja drutvene stratifikacije. Taj dvostruki ugao posmatranja nuan je uslov za razlikovanje relevantnih formalnih odlika od onih koje to nisu. Potom emo napomenuti da celina ovih razmiE- 16, (..) 5 (2010)

 135 ljanja moe doprineti ne samo boljem definisanju odnosa izmeu tendencije i injenice, ve bi mogla dovesti i do novog shvatanja o ukljuivanju tehnologije u etnoloka istraivanja, bilo da je re o terenskom istraivanju, monografiji ili muzeografskoj izlobi. 2. Tehnika tendencija i injenica; zajedniko kulturno jezgro i nivoi socio-tehnike diferencijacije Od tendencije, neizbene, predvidljive, pravolinijske, do tehnike injenice, nepredvidljive, izmatane (Leroi-Gourhan 1943: 27-28), postoji, kao to znamo, niz prelaza, stupnjeva. Trei stupanj injenice, kae nam Lerua-Guran, jeste stupanj velikih preloma u okviru etnikih grupa (ibid. 34); ti veliki prelomi mahom odgovaraju tradicionalnim oblastima etnolokog prouavanja tehnika. Na tom prvom nivou, moe se ustanoviti skup odlika zajednikih jednom skupu injenica koje pripadaju istom nizu, ukratko, mogue je definisati kulturni identitet tih injenica. Te zajednike odlike su postojane (pronalazimo ih u svim varijantama) i korisnici ih percipiraju kao oznake svoje etnike linosti. Na drugom mestu sam pokazao (Bromberger 1974: 48-50) da kue u provinciji Gilan u Iranu, ne uzimajui u obzir varijante koje ih izdvajaju u pod-tipove, predoavaju sledee zajednike odlike: ograda, nadgradnja, pregradni zidovi od drveta i ilovae, samostalan drveni kostur koji delimino nosi krov, krov na etiri vode, prisustvo ayvna. Kad je re o stanitu, te razliite odlike definiu zajedniko kulturno jezgro, to je izraz koji se moe upotrebiti da se oznai ukupnost postojanih tehnikih odlika, podjednako distribuiranih u razliitim slojevima jednog drutva. Osim te konstelacije slinih odlika koje definiu tehniki identitet neke etnike grupe mogu se ustanoviti, od niza do niza ili na sintetikiji nain, nivoi socio-tehnike diferencijacije ili kulturni nivoi (Digard 1973: 254). Ti kulturni nivoi, te diferencirane tehnike prakse pripadaju jednom recipronom polju koje omeuje i samo prostiranje kulture: ma kakav bio njihov status, svi korisnici svesni su mree veza izmeu formalnih i sociolokih varijacija; diferencijacija se odvija u jednom zajednikom referentnom polju.27 Tako, da se vratimo na gilanske kue, varijacije elemenata krovne pokrivke odgovaraju statusnim i mikroregionalnim (subkulturnim) razlikama ija kombinacija omoguava razlikovanje speciOigledno je i u tome je zasluga funkcionalne i realistike analize, na primer, Bogatirjeva da, zavisno od spleta okolnosti, konteksta, svest o zajednikom kulturnom jezgru moe izbrisati socio-ekonomske razike i da, obrnuto, interne diferencijacije mogu odneti prevagu nad iniocima identiteta. Moglo bi se, s tim u vezi, mnogo toga rei o dananjem korienju tipske regionalne odee koja tei da oivi jedno oslabljeno etniko jedinstvo, prikrivajui pri tom tradicionalne unutranje tenzije.
27

E-o 16, (..) 5 (2010)

136 finih kulturnih nivoa. Lim (1), crep (2), indra (3), trska (4), slama (5), kovariraju u zavisnosti od imetka itelja (1, 2: skupi materijali; 3, 4, 5: jeftini materijali i materijali koji se ne kupuju) i mesta njihovog prebivalita (1: blizina gradova; 2: sever provincije, 3: umovita podnoja, 4: priobalna ravnica, 5: oblast uzgoja pirina). Na tom drugom nivou, koji odgovara etvrtom i petom stupnju injenice, inioci subkulturne, etno-stilske i socio-ekonomske diferencijacije tesno su isprepleteni. U svakom sluaju bi bilo iluzorno zadrati samo inioce kulturne diferencijacije ne bi li se do kraja shvatili mehanizmi progresivne individualizacije injenica (Leroi-Gourhan 1943, 32). U tom pogledu, izrazi kao to su turkmenska jurta, gilanska kua, beluka nonja, mekinski ilim u isti su mah prikladni i dvosmisleni; tim konvencionalnim nazivima neutralizuju se socio-morfoloke varijante kako bi se naglasak stavio na etniku osobenost predmeta. Za onog ko poznaje raznovrsnost gilanskih kua ili turkmenskih jurti, na primer, to znai nepravedno staviti teite na etno-diferencijalne aspekte na utrb socio-diferencijalnih. eleli bismo da ovih nekoliko teorijskih refleksija zakljuimo dvama u isti mah naivnim i fundamentalnim zapaanjima: - Kako pojmiti drutvene proizvodne odnose, drutvenu stratifikaciju u svim njenim nijansama, ako ne preko predmet sredstava za proizvodnju i praksi potronje shvaenih u njihovim varijacijama? Prouavanje tehnika izuzentno je pogodno za otkrivanje fizionomije i fiziologije jednog drutva (up. gore str. 8-12, ta nam je reklo o tehnikoj taktici drutvene diferencijacije). - Oigledno je, uostalom, da je semio-tehnologija mnogo vie povlaen analitiki metod nego eksplikativna teorija; ona mora prepustiti prvenstvo jednom optijem razmiljanju o temeljnim mehanizmima koji su proizveli raslojenost koju ona belei, estetske norme koje ona razotkriva, itd. Ali na tome insistiramo ona ini nunu etapu koju istraivai preesto preskau, osuujui sebe na to da raspravljaju o nekom drutvu, a da nisu obezbedili sredstva za razumevanje njegove strukture. 3) Perspektive primene S pravom je kritikovana stereotipna formula monografije, to zamorno razvrstavanje, taj mucavi govor (Jaulin 1974 II: 82), taj niz vagona u koje se, jedno za drugim, tovare tehnologija, srodstvo, drutvena organizacija, vrednosti i mitovi. Isto tako su s pravom dovedena u pitanje poglavlja o tehnologiji posveena neizbenom inventaru lonaca i stanita, banalnom nabrajanju sekira, mehova (Leroi-Gourhan 1965: 89). Semio-tehnologija, po naem miljenju, nudi drugaije perspektive, od prikupljanja grae do njenog konanog prikazivanja:

E- 16, (..) 5 (2010)

 137 1) Prilikom terenskog istraivanja, tako to kombinuje prouavanje tehnika, drutvene stratifikacije i ponaanja, s jedne strane, i estetsko, simboliko istraivanje i analizu predmeta, s druge strane. 2) Kad je re o ureenju tehnike dokumentacije: (a) time to smeta predmete u niz, belei odlike koje ga izdvajaju u poreenju sa susedima, uoava njegove varijacije (relativna cena, funkcionalne varijante, statusne distinkcije...); (b) usvaja, potom, metode razvrstavanja predmeta prema sociolokim, a ne vie tehnolokim kategorijama, i belei razliite (formalne) varijante koje ukazuju na postojanje svake od tih kategorija. 3) Kad je re o strukturi monografije, time to prikazuje tehnike injenjice kao sredstvo da se osvetle drutvena stratifikacija i dinamika, estetski kanoni, etniki stil, simbolike dominante. 4) Time to predmete na izlobi ne prikazuje vie u zavisnosti od oblasti aktivnosti koju ti predmeti predstavljaju (zemljoradnja, stoarstvo, stanovanje, itd.) ve u skladu sa sociolokom kategorizacijom koju njihove varijante odraavaju (suprotstaviti, na primer, tehniku opremu razliitih tipova zemljoradnika). Osim izlobi usredsreenih na odnos forma-funkcija, bez insistiranja na odrednici epohe i mesta (mislim na lepe primere kakvi su i dvorana umetnosti i tehnike u Muzeju oveka i studijska galerija Muzeja narodne umetnosti i tradicije), ima mesta i za prezentaciju, preko predmet, sloenosti i jedinstvenosti drutvenih formacija koje se ne mogu na brzinu simbolizovati nekolikim tipskim tehnikama, kao to se previe esto ini. Polje problem i perspektiv primene koje otvara semio-tehnologija je, dakle, ogromno. Ta disciplina, koja je jo u povoju, ima, izmeu ostalih, vrlinu to se uva jednostavnih jednaina: kao to se forma predmeta ne da svesti samo na svoju funkciju, tako se ni tehnike ne mogu tumaiti kao prosti svedoci nivoa razvoja proizvodnih snaga. Semantiko bogatstvo predmeta ne iscrpljuje se tim formulama.

S francuskog prevela Nina Kulenovi Citirani radovi:

Alexander, C. 1971, De la Synthese de la Forme. Essai, Paris, Dunod. Balfet, H. et al, Les Techniques, in A Leroi-Gourhan, ed., L' homme, races et moeurs, Paris, Clartes. Balfet, H. et al, 1975, Technologie, in R Cresswell, ed., Elements d' ethnologie, 2, Paris, Armand Colin. Barthes, R. 1967, Systeme de la mode, Paris, Seuil.

E-o 16, (..) 5 (2010)

138 Baudrillard, J. 1969, La Morale des objets, Communications, I 3: Les Objets. 1972, Pour une Critique de l' economie politique du signe, Paris, Gallimard. Bogatyrev, P. 1971, The Functions of Folk Costume in Moravian Slovakia, Paris-La Haye, Mouton. Bromberger, C. 1974, Habitations du Gilan, Objets et Mondes I 4 (I). Bourdieu, P. 1974, Postface, a E. Panofsky, Architecture gothique et pensee scolastique, Paris, Editions de Minuit. Butor, M. 1969, Mode et moderne, Change 4. Centlivres, P&M. 1968, Calotes, mitres et toques. Essai d' analyse classificatrice d' une collection de bonnets afghans, Geneve, Musee et Institut d' Ethnographie. Digard, J. P. 1973, Techniques et culture des nomades Baxtyari d' Iran, Paris, Institut d' Ethnologie. Eco, U. 1972, La Structure absente. Introduction a la recharche semiotique. Paris, Mercure de France. Glassie, H. 1969, Pattern in the material Folk Culture of the Eastern United States, Philadelphia, Universitu of Pennsylvania Press. 1973, Structure and Function, Folklore and the Artifact, Semiotica 7 (4). Goblot, E. 1967, La Barriere et le niveau, Paris, PUF. Goffmann, E. 1971, Relations in Public, New York, Basic Books. Guillemain, B., 1971, L' Ethnotype en question, Ethno-Psychologie XXVI (2-3). Gutwirth, J. 1970, Vie juive traditionnelle, Paris, Editions de Minuit. Hagen-Torn, N. I. 1933, K metodike izuenya odedu v etnografii SSSR, Sovetskaja etnografija 122 (3-4). Halbwachs, M. 1970, La Classe ouvriere et les niveaux de vie, ParisLondon-New York, Gordon &Breach. Hall, E. T. 1971, La dimension cachee, Paris, Seuil. Hoggart, R. 1970, La Culture du pauvre, Paris, Editions de Minuit. Jaulin, R. 1974, La paix blanche, II: L' Occidente et l' aileurs, Paris, Union Generale d' Editions. Labov, W. 1966, The Social Stratification of English in New York City, Washington, Center for Applied Linguistics. 1972, On the Mechanism of Linguistic Change, in P. P. Giglioli, ed., Language and Social Context, Harmondsworth, Penguin Books. 1973, The Linguistic Concequences of Being a Lame, Language in Society 2. Lassarre, D. 1974, La relation aux objets quotidiens, These de 3 cycle, Paris, Universite Rene Decartes/ Paris V. Leroi-Gourhan, A. 1943, L' Homme et la matiere, Paris, Albin Michel. 1945, Milieu et tehniques, Paris, Albin Michel. E- 16, (..) 5 (2010)

 139 1957, Esthetique, in A. L.-G. ed., L' Homme, races et maeurs, Paris, Clartes. 1965, Le geste et la parole, 2: La Memoire et les rythmes, Paris, Albin Michel. 1968, L' art sans l' ecriture, Paris, Institut d' Ethnologie. 1970, Observations technologiques sur la rythme statuaire, in J. Pouillon & P. Maranda, eds., Echanges et communications. Melanges offerts a Claude Levi-Strauss a l' occasion de son 60 anniversaire, I., Paris-La Haye, Mouton. Lewis, O. 1969, La Cultura material de los pobres, Pensamiento critico, 30, La Havane. Lotman, J. M. 1971, Problemes de la typologie des cultures, in J. Kristeva, J. Ray-Debove, J. J. Uniker, eds., Essays in Semiotics, Paris-La Haye, Mouton. Maccannell, D. 1973, A Note on Hat Tipping, Semiotica 7 (4). Marcellesi, J. B. & B. Gardin, 1974, Introduction a la sociolinguistique. La linguistique sociale, Paris, Larousse. Martinet, A. 1974, La Fonction sexuelle de la mode, La Linguistique 10 (I). Moles, A. A. 1969, Objet et communication, Communications 13: Les Objets. 1972, Theorie des objets, Paris, Editions Universitaires. Mounin, G. 1968, Clefs pour la Linguistique, Paris, Seghers. 1972, Clefs pour la Semantique, Paris, Seghers. Panofsky, E. 1974, Architecture gothique et pensee scolastique, Paris, Editions de Minuit. Perrois, L., 1972, Statuaire fan. Gabon, Paris, ORSTOM. Post, E. 1937, Etiquette, New York, Funk&Wagnalls. Pottier, B. 1970, La Domaine de l' Ethnolinguistique, Languages 18: L' Ethnolinguistique. Rapoport, A. 1972, Pour une Anthropologie de maison, Paris, Dunod. Stuart Chapin, F. 1935, Contemporary American Institutions: a Sociological Analysis, New York and London, Harper &Bros. Tual, A. 1971, Variations et usages du voile dans deux villes d' Iran, Objets et Mondes 11. Veblen, T. 1971, Theorie de la classe de loisir, Paris, Gallimard, NRF. Vernant, J. P. 1969, Mythe et pensee chez les Grecs, Paris, Maspero. Wahl, E. & A. A. Moles, 1969, Kitsch et objet, Communications 13, Les Objets. Wallis, M. 1973, Semantic and Symbolic Elements in Architecture: Iconology as a First Step towards an Architectural Semiotic, Semiotica 8, (3).

E-o 16, (..) 5 (2010)

140 Beleka o autoru Kristijan Brombere, francuski etnolog i antropolog (1946), profesor na Univerizitetu Provans u Eks-on-Provansu, poznat je evropskoj naunoj javnosti kao antropolog sa viestrukim interesovanjem i radovima iz antropologije materijalane kulture, politike i ekonomske antropologije, antropologije sporta i antropologije tela. Prouavao je materijalnu kulturu uz znaajne metodoloke radove iz te oblasti, bavio se ekonomskom i politikom antropologijom Irana, u okviru antropologije sporta intenzivno prouavao ponaanje navijaa i simboliku fudbalskih klubova, a u okviru antropologije tela izuavao je drutvenu ulogu i znaenje odnosa prema telesnoj maljavosti (frizura, brada, maljavost po telu).

E- 16, (..) 5 (2010)