ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA EKONOMIJU I POLITIKE NAUKE

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravlja je jav !m "e#t$r$m Tema: Ul$%a ! & a'aj dr(ave #$d $)e&)e*!va ja jav $% ! tere"a

Me t$r: St+de t: Dr Velibor Lukovi

,e$%rad -./01

UVOD
Iako nam se ini da znamo ta je drava, izuzetno je teko ustanoviti jednu kratku i za sve prihvatljivu definiciju drave. Stoga, nije udno to su nastale ne samo brojne definicije drave, ve to se razvilo i shvatanje o suvinosti nacije drave i njene definicije. ! svojoj ne tako dugoj ali burnoj istoriji "oveanstvo je due ivelo u drutvu bez drave, nego sa dravom#, drava nije bila pred krupnijim iskuenjima nego danas. $aime, savremeni oblik drave, nacija drava, suoava se sa estokim kritikama i sa levice i sa desnice. Savremena neoliberalna misao tvrdi, slino odre%enim neomarksistikim koncepcijama, da nacija drava postaje sve vie novi &evijatan, unitavajui sveukupnu slobodu i autonomiju u civilnom drutvu. 'astupnici ovih gledita, posebno (ridrih )ajek i $ova desnica, reenja nalaze u minimalnoj dravi i davanju prioriteta tritu i trinoj pravdi u odnosu na intervencionistiku dravu i socijalnu pravdu. $ema sumnje da jedan od uzroka ove zbrke u odre%ivanju pojma drave predstavlja postojanje dva razliita pristupa prouavanju drave kao posebne drutvene pojave. *rvi pristup, karakteristian za politiku filozofiju, pokuava da utvrdi odgovor na pitanje+ ,akva treba da bude drava i ta treba da ini - .vako postavljeno pitanje zahteva briljivo razmatranje uslova za pojavu i odranje politike vlasti, odnos drave i njenih lanova, kao i istraivanje granica vlasti drave i aktivnosti koje obavlja. /rugi pristup, karakteristian za politikopravne nauke i politiku sociologiju, pokuava da prui odgovor na pitanje+ ,akva je drava a ne kakva bi trebalo da bude - /rugim reima, trai se analiza injenica, opis a ne vrednovanje, deskripcija a ne preskripcija. Ipak, ne moe se i ne sme se prevideti injenica da ova dva pristupa, zbog same prirode drave, nisu i ne mogu biti potpuno odvojena. 0asprava o pitanju kakva je drava povezana je, u odre%enoj meri i smislu, s pitanjem kakva drava treba da bude. /eskripcija i vrednovanje nisu odvojeni neprobojnim preprekama, posebno u oblasti prouavanja politikih i pravnih pojava. $aravno, u udbeniku ove vrste, ne negirajui povezanost opisa "deskripcije# i vrednovanja, neutralnih i vrednosno obojenih pojmova, u definiciji drave prednost treba dati deskripciji nad vrednovanjem. Istovremeno, u definiciju drave treba uneti osnovna obeleja moderne drave, bez obzira to neka od njih nisu postojala ili su postojala tek u zametku u tradicionalnim, predmodernim, dravama "tako je postupio i 1aks 2eber u definiciji drave koju je dao u svom poznatom delu 3*olitika kao poziv3 iz 4545. godine#. ! mnotvu razliitih znaenja koja su data rei drava izdvajaju se, kako je to dobro zapazio 6ntoni 7idens, dva osnovna znaenja te rei. *rema prvom znaenju, drava predstavlja jednu od drutvenih organizacija u sastavu globalnog drutva s posebnim obelejima. *rema drugom znaenju, drava se identifikuje s posebnom politikom zajednicom "narodnom, nacionalnom ili vienacionalnom#. $aravno, odre%enje drave kao drutvene organizacije "politike ustanove# je ue od odre%enja drave kao posebne politike zajednice. ! prvoj vrsti definicija, teite je na karakteristikama samog dravnog aparata, dok se u drugoj vrsti definicija "drava kao zajednica# poklanja vie panje samoj utemeljenosti drave u stanovnitvu i, posebno, uspostavljenim odnosima izme%u onih koji vladaju i nad kojima se vlada.
2

$i u predmodernim politikim zajednicama demokratske prirode, kakva je bila 8tina, nisu svi slobodni gra%ani efektivno uestvovali u vrenju vlasti. ! srednjovekovnim politikim zajednicama, o tom ueu svih podanika nije moglo biti ni rei. *odela izme%u javnog i privatnog, drave i drutva, zbog naturalnog oblika privre%ivanja, nije postojala. 2last je imala lini "personalni# karakter, bila je rasparana i ostvarivana na odre%enim teritorijalnim povrinama ije granice nisu bile precizno utvr%ene, niti ih je bilo mogue u potpunosti kontrolisati. 9ek sa razvojem moderne drave, iji uspon je bio povezan s razvojem kapitalizma, vojne tehnologije, ratova i uvo%enja redovnih poreza, ustanovljena je jasna razlika izme%u drave kao posebne drutvene organizacije i potpunog "globalnog# drutva "u sastavu potpunog, globalnog, drutva postoje dva dela, dva kruja, javno i privatno, drava kao posebna organizacija i civilno drutvo#. *otpunim "globalnim# drutvom u sociologiji naziva se veoma iroka zajednica ljudi, nastanjenih na odre%enoj teritoriji, u kojoj ti ljudi mogu ostvarivati svoje osnovne materijalne i duhovne potrebe. 9akva potpuna, globalna, drutva u kojima se javlja drava kao posebna drutvena organizacija su prevashodno narodi i nacije kao ljudske zajednice povezane ekonomskim, istorijskim i kulturnim vezama. ! tim globalnim drutvima, pored drave, postoje i druge drutvene organizacije "organizacija obuhvata vie lica s odre%enim zajednikim ciljevima, podelom rada, hijerarhijom i sredstvima neophodnim za ostvarenje tih ciljeva, shodno utvr%enim pravilima organizacije#. $o, u pore%enju s tim drugim drutvenim organizacijama, drava predstavlja najveu i najsloeniju orgamizaciju. /o pojave apsolutne monarhije i njenog prerastanja u modernu dravu, jedino je crkva mogla konkurisati dravi u moi i vlasti nad globalnim drutvom. $o, uspostavljanjem moderne drave i njene suverene vlasti, u me%unarodnom poretku drava "2estfalskim mirovnim ugovorom iz 4:;<. godine, kojim je okonan tridestogodinji verski rat u 'apadnoj 6vropi, priznate su za legitimne i drave utemeljene na luteranskoj i kalvinistikoj veri, drava je postala nezavisna od crkve i uspostavljen je sistem me%unarodnih odnosa utemeljen na pluralitetu nezavisnih drava, koje ne priznaju viu vlast od sopstvene#, moderna drava je nadvladala i svog dugogodinjeg takmaca ",atoliku crkvu kao univerzalnu organizaciju koja je pretendovala na najviu duhovnu i svetovnu vlast# i postala nosilac najvie vlasti u globalnom drutvu "ovaj izraz globalno drutvo koji se ve dugo upotrebljava u sociologiji treba razlikovati od modernih procesa globalizacije sveta kao celine#. /efinisati dravu kao drutvenu organizaciju znai utvrditi specifina obeleja drave u odnosu na druge drutvene organizacije. *ri tom, akcenat se stavlja na organizaciju dravnog aparata ili na funkcije koje taj aparat ostvaruje u globalnom drutvu "organizacione i funkcionalne definicije drave#. I danas, kao i pre sto godina, veoma je prihvaen 2eberov stav da se 3drava ne moe definisati na osnovu sadraja onoga ta ini ... $aprotiv, socioloki se moderna drava moe definisati samo na osnovu jednog specifinog sredstva koje je svojstveno njoj ... sredstva fizikog nasilja3. $o, ako postoji saglasnost u pogledu ovog obeleja, te saglasnosti nema u pogledu drugih obeleja drave kao drutvene organizacije "genus pro=imum# koje je odvajaju od drugih drutvenih organizacija "differentia specifica#. $aime, postoje znaajne razlike u broju obeleja drave koja se navode. ,ristofer *irson navodi osam obeleja, 6ndru )ejvud, *atrik /anlivi i >rendan .?&iri pet, /ejvid )eld etiri a $ikola 2iskovi est "ubrajajui tu i specifine funkcije drave, to ne ine druge pristalice organizacionih definicija drave#. $e moe se rei da bilo koji od ovih pisaca grei. @ednostavno, re je nesumnjivo o obelejima koja se ne mogu primeniti na sve oblike drava, predmodernu, modernu i postmodernu. Sem toga, postojali su i postoje razliiti oblici predmodernih drava "antike, feudalne, staleke, apsolutistike# i
3

modernih drava "ustavna, liberalna, liberalno demokratska, demokratsko socijalna drava i jednopartijska politika zajednica socijalistika drava#. S obzirom na vanost savremenih oblika drave, pisci esto navode vie obeleja pokuavajui da obuhvate kako obeleja karakteristina za pojam drave uopte tako i obeleja savremene drave. *ri tom, u organizacionim definicijama drave esto se ostavlja nereenim pitanje da li stanovnitvo potpunog "globalnog# drutva smatra dravu legitimnom ili nelegitimnom. *olazei od navedenih objanjenja, moglo bi se ustvrditi da se drava razlikuje od drugih drutvenih organizacija sledeim obelejima+ a. 1onopolska kontrola nad sredstvima nasilja. $aravno, kako je to dobro zapazio 1aks 2eber, nasilje nije ni normalno ni jedino sredstvo drave, ali je svakako sredstvo specifino za nju. Stoga, 2eber je definisao dravu kao 3ljudsku zajednicu koja u okviru neke odre%ene teritorije ... sa uspehom polae pravo na monopol na legitimnu primenu fizikog nasilja3. b. 9eritorijalnost. *redmoderne i moderne drave su polagale pravo na odre%enu teritoriju. Ipak, izme%u njih postoji znaajna razlika. 9ek sa uspostavljanjem moderne drave, precizno se utvr%uju i kontroliu granice drava kao teritorijalnih zajednica. 1oderna drava brani svoj teritorijalni integritet 3s divljom strasti3. 9o ine i 3postmoderne drave3 "iako postmoderna politika misao zastupa gledite o potrebi prevazilaenja zastarelih pojmova kao to su suverenost i apsolutnost granica#. $e treba zaboraviti da je !jedinjeno ,raljevstvo 2elike >ritanije i Severne Irske stupilo u rat protiv 8rgentine, u drugoj polovini dvadesetog veka, radi odbrane (olklandskih ostrva udaljenih od !jedinjenog ,raljevstva vie od 4A.AAA milja "sa stanovnitvom od svega nekoliko stotina ljudi#. Stoga, nije udno to teritorijalnost kao bitno obeleje dravnosti priznaje irok krug pisaca, poev od )obsa, preko 6ngelsa i 2ebera, do savremenih pisaca kao to su 1an, 7idens i *irson. $aravno, teritorijalnost drave odnosno fiksiranost njenih granica ne znai izolovanost drava. *o samoj svojoj prirodi, moderna drava je deo sistema konkurentskih drava. Stoga, drave nastaju i nestaju u toj me%usobnoj konkurenciji. Barls 9ili je ukazao da je 4CAA. godine u 6vropi postojalo oko CAA vie ili manje nezavisnih politikih zajednica. Samo ;AA godina kasnije, taj broj se sveo na DC drava. !poredo s tim procesom saimanja drava, tekao je i proces stvaranja nacionalne svesti, tj. proces identifikacije drava s nacijama. ,ao to je ve ukazano, taj proces je doveo do priznanja da se me%unarodni poredak sastoji iz nacija drava. Iz tih razloga, u politikopravnoj teoriji se esto ukazuje na potrebu razlikovanja nacije, nacionalizma i nacije drave "o tome e biti kasnije vie rei#. $astala u 6vropi, nacija drava se ubrzo proirila na svet u celini. Stoga, 6ntoni 7idens, pored evropske nacije drave, navodi kolonizovane nacije drave "S8/, ,anada, 8ustralija, latinoamerike drave i Izrael#, postkolonijalne drave nacije ",enija, $igerija, 'imbabve i druge afrike drave# i modernizovane nacije drave "@apan, @una ,oreja, Singapur, 9urska#. v. Suverenost. Iako se suverenost, kao nezaobilazno obeleje drave, smatra odlikom moderne ali ne i predmoderne drave, to je samo delimino tano. 8ko se suverenost pojmi, kao to to ini )insli, kao konana i apsolutna vlast u politikoj zajednici, nema sumnje da je odre%ena vrsta suverenosti postojala i u predmodernim dravama "posebno u 0imskom carstvu i 2izantiji#. $aravno, moderni pojam suverenosti javio se u 4:. i 4E. veku a najzasluniji za njegovu teorijsku obradu bili su Fan >oden i 9omas )obs " vie o tome u posebnoj taki posveenoj suverenosti#. g. >ezlina struktura vlasti. .vo obeleje drave nastalo je tek s pojavom moderne drave. *retpostavka za nastanak bezlinog i suverenog politikog poretka, kako je dobro primetio /ejvid )eld, bilo je razdvajanje politikih prava i obaveza od religije i tradicije "u tradicionalnim, predmodernim, drutvima postojale su jasne i nepromenljive statusne hijerarhije#. ! takvom poretku, ne vlada, na osnovu svoje subjektivne i arbitrarne volje, posebna linost

"rimski cezar ili po milosti bojoj, apsolutni monarh#, ve se vlast zasniva na pravu. ! tom smislu, 1aks 2eber je pisao o legalno racionalnoj vlasti, vlasti koja je povezana s preciznim pravnim pravilima. /rugim reima, oni koji vre politiku vlast moraju to da ine na zakonit nain i u skladu sa javno priznatim procedurama. .ni ne delaju na personalnoj osnovi, ve kao nosioci javne funkcije, posebne dravne slube. $aravno, tenja ka zakonitoj i ogranienoj vladi, bezlinoj strukturi vlasti, ne znai ograniavanje demokratije ve obezbe%ivanje neophodnih pretpostavki za njeno delotvorno funkcionisanje. Stoga, bezlina struktura vlasti pretpostavlja povezanost drave i prava, kao jedno od znaajnih obeleja drave kao drutvene organizacije "tu povezanost drave i prava, prof. Stevan 2raar je oznaio kao 3dravno pravni poredak3#. d. &egitimitet. $i jedna drava, predmoderna ili moderna, nije mogla i ne moe dugo trajati ako se oslanja iskljuivo na svoje pravo na upotrebu monopola fizikog nasilja. Stabilna drava pretpostavlja da najvei broj ljudi nastanjen u okviru njenih fiksiranih granica u to duem vremenskom razdoblju, iz bilo kog razloga, prihvata i priznaje njenu vlast. ! predmodernim dravama, postojala je tradicionalna legitimnost "utemeljena na religiji i tradiciji#. $o, osporavanjem drave i prava kao boanskih tvorevina i priznanjem njihovog ljudskog porekla "teorija drutvenog ugovora nastala u 4E. veku#, odanost gra%ana postalo je neto za ta se moderna drava morala izboriti "/ejvid )eld#. ! tom smislu, drava je iznela svoj zahtev da bude priznata i prihvaena kao legitimna, poto predstavlja stanovnitvo unutar svojih granica i ostvaruje njegove interese. .pravdanje moderne drave je legalno racionalno, s tim to se postepeno taj legitimitet "posebno u 6vropi u postprosvetiteljskom razdoblju# sve vie zasnivao na uverenju u integritet i autonomiju oveka. .dre%ujui dravu kao drutvenu organizaciju s posebnim obelejima, organizacione definicije posebnu panju posveuju dravi kao aparatu vlasti u najirem znaenju. /rava ne samo to je odvojena od civilnog drutva "civilno drutvo obuhvata autonomne grupe i udruenja, preduzetnike, interesne grupe i druge asocijacije organizovane od pojedinaca za ostvarivanje privatnih interesa#, ve je i unutranje podeljena "ustavno zakonodavna vlast, izvrna i sudska vlast, oruane snage i druge javne institucije#. Stoga, drava bi se mogla definisati kao osnovna politika organizacija u globalnom "potpunom# drutvu, poseban politiki aparat odvojen od civilnog drutva, koja raspolae najviom, suverenom, vlau nad stanovnitvom nastanjenim na odre%enoj teritoriji, utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizikog nasilja i koja uiva bar minimum podrke vlastitog stanovnitva.

JAVNI INTERES I JAVNO DOBRO

/rava i trite su komplementi i me%usobno se trebaju nadopunjavati, jer trite nije savreno u svom delovanju ve GproizvodiH odre%ene eksternalije odnosno niz nesavrenosti, pa se upravo drava javila kao ona koja njegove nesavrenosti ispravlja i koriguje. @edan od temeljnih nedostataka delovanja trita nazire se u ponudi javnih dobara. ,ada se radi o privatnim dobrima svaki gra%anin izraava svoje preferencije kroz koliinu dobara koje eli kupiti, kao i raspoloivim novcem kojim kupuje privatna dobra. /rava kao Gmilosrdan diktatorH naga%a elje potroaa gra%ana za javnim dobrima, jer gra%ani ne iskazuju direktno svoje preferencije za javnim dobrima. ,ako naterati zajednicu da otkrije svoje preferencije za javnim dobrima- 'a razliku od GprivatnihH preferencija, kada se radi o javnim dobrima odluka se donosi politikim procesom odluivanja. .dluke u javnom sektoru donose se u procesu javnog izbora. /rava zapravo treba otkriti sklonosti potroaa za javnim dobrima, odnosno nain na koji drava odluuje o svojoj gospodarskoj politici. @avni izbor polazi od pretpostavke da se politiari ponaaju tako da poveaju svoje izglede za svoj reizbor, pa e u skladu s time verovatno biti odre%ena i struktura javnih dobara. 9ri su temeljna pitanja vezana uz ponudu i proizvodnju javnih dobara+ a# otkrivanje preferencija koja javna dobra drutvo potrauje i koliko je spremno platiti za njihI b# politiko cenkanje kako se donose odluke o dobrima, koju koliinu dobara ukljuiti u javni domen i kako uiniti da svi imaju pristup tim dobrimaI c# proizvodnja samih dobara od strane javnih i privatnih izvritelja. /rava danas prua mnogobrojna dobra. $eka su javna dobra ista "npr. pravni sustav#, a neka su neista "npr. obrazovanje#. $o, injenica je da kako su se drave razvijale i kako su ljudi postajali imuniji, njihove preferencije su postajale sloenije, odnosno eleli su bolji kvalitet i iri spektar javnih dobara, pa tako ele istiji vazduh, bolju zdravstvenu zatitu, zdraviji nain ivota, ele bolje obrazovanje, sigurnije puteve. 8li ta dobra ele uz to je mogue nie trokove, drugim reima za odre%eno javno dobro, ele da plate to je mogue manje poreza. Iako uvek tvrde da su spremni da plate vie poreza za odre%eno javno dobro, na kraju uvek glasaju, za svakog koji im obeava smanjenje poreza.

$o, da li je drava uvek nudila javna dobra kao danas- 1noga javna dobra koja drave danas osiguravaju nisu se nekada pruala. 9okom vremena funkcije drave su se promenile kao i dobra koja ona prua. *re modernih dananjih drava, drave su GproizvodileH samo nekoliko javnih dobara, a njihov je primarni cilj bio najpre nacionalna sigurnost. Besto je koliina i kvaliteta pruenih javnih dobara varirala i zavisila prvenstveno od ekonomske situacije ili od odnosa izme%u gospodara i zakupca. 2rlo esto su u razdoblju izme%u 4J. i 4E. veka izbijale razne bolesti, epidemije, razdoblja oskudice "gladi# pa su se u skladu s time javljale inicijative o "dodatnoj# ponudi javnih dobara. 0azvitak kapitalizma dao je novi zamah nastanku moderne drave, a time i ponude javnih dobara. Industrijska revolucija krajem 4<. veka, nagli rast populacije, urbanizacija u 45. veku postaju svojevrstan preskupi teret za crkvene institucije i odre%eni krug privatnih kapitalista, pa drava na sebe preuzima ponudu novih javnih dobara. 9okom DA. veka dolazi do velikog proboja i irenja palete javnih dobara u koju su ukljueni izgradnja infrastrukture, zdravstvo, obrazovanje, socijalna pomo, stanovanje, prevoz i dr. ,ako su se drave razvijale i njihovi gra%ani postajali bogatiji, njihove preferencije za javnim dobrima postajale su sve sloenije. Svakako, pruanje javnih dobara nije se automatski odvijalo, ve je na irenje ponude javnih dobara uticao itav niz borbi reformista, politikih pokreta, i raznih strunjaka. 1e%utim, u dananjim globalistikim zakonima ivljenja i stvaranja, pitanje ponude javnih dobara mora biti preispitano i revidirano. /rave su sve vie suoene sa manjkom novca sredstava u proraunu, mnogobrojnim trendovima u vidu demografskih promena, starenja stanovnitva, poveanog broja nezaposlenih, opadanja poreznih prihoda radi porezne konkurencije i dr. pa se sve vie zagovara privatizacija u javnom sektoru. /odatno pitanje u dananje vrijeme jeste i pitanje ponude GglobalnihH javnih dobara. ,ada aktivisti za zatitu okoline pozivaju na smanjenje pritiska zaga%enja atmosfere, oni trae da se napravi socijalni izbor o iskoriavanju globalnog javnog dobra K atmosfere. ,ada se poljoprivrednici bune protiv nepotene trgovine, oni u stvari trae reforme u multilateralnim trgovinskim reimima K koji postaju globalno javno dobro. ,aul i 1endoza smatraju da je javno dobro GglobalnoH ako se njegove koristi iLili trokovi dele izme%u zemalja u razliitim regijama, te izme%u sadanjih i buduih generacijaLnarataja i ako se ne diskriminie niti jedna populacijska sredina. 1e%unarodno gledano, ne postoji odgovarajua institucija kao to je drava koja bi pruala me%unarodno javno dobro, pa u buduem razdoblju zasigurno ostaje dalje pitanje reforme ponude javnih dobara s obzirom na ekonomsku i politiku krizu u svetu.

RAZLIITE VRSTE DOBARA

4. *rivatna dobra imaju osobine i iskljuivosti i rivaliteta. 0azmotrimo, na primer, okoladu. Bokoladi je svojstvena iskljuivost, jer je mogue nekog spreiti da je jede jednostavno mu je neete dati. Bokoladi je svojstven i rivalitet, jer ako jedna osoba jede okoladu, druga ne moe da jede tu istu okoladu. 2eina dobara u ekonomiji jesu privatna dobra poput okolade.

D. @avnom dobru nisu svojstveni ni iskljuivost, niti rivalitet. .dnosno, ljudi ne mogu da se spree da koriste javno dobro, a korienje nekog javnog dobra od strane jedne osobe ne smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi. $a primer, sirena koja upozorava na dolazak tornada u malom gradu jeste javno dobro. ,ada sirena zasvira, nemogue je nekoga spreiti da je uje. .sim toga, kad neko stekne korist od ovog upozorenja, on ne umanjuje tu istu korist nekom drugom.

J. 'ajednikim resursima je svojstven rivalitet, ali ne i iskljuivost. $a primer,riba u moru ima osobinu rivaliteta+ ako neko uhvati ribu, manje ih ostaje nekom drugom za ulov. Ipak, riba nema svojstvo iskljuivosti jer, imajui u vidu ogromnu veliinu okeana, teko je spreiti ribare da love ribu u njemu.

;. ,ada neko dobro ima svojstvo iskljuivosti, ali ne i rivaliteta, ono predstavlja primer prirodnog monopola. $a primer, razmotrimo protivpoarnu zatitu u malom gradu. &ako je iskljuiti ljude iz njenog korienja+ vatrogasna stanica moe jednostavno da pusti da kua izgori. Ipak, zatita od poara nema svojstvo rivaliteta. 2atrogasci provode mnogo vremena ekajui da izbije poar, pa je malo verovatno da e zatita dodatne kue smanjiti zatitu koja stoji na raspolaganju ostalima. /rugim reima, kad grad jednom plati vatrogasnu stanicu, dodatni trokovi zatite jos jedne kue su mali.

@avna dobra su karakteristina po tome to je teko, ako ne i nemogue vriti njihovo cenovno odre%ivanje i zato ih privatni ponu%ai ne mogu obezbediti. @avna dobra, ukoliko se daju jednom korisniku bie dostupna i svima ostalima. 2eoma ih je teko, ako ak i nemogue dodeliti onim potroaima koji plaaju. *rivatnim firmama je izuzetno teko da proizvedu i iznesu na trite javna dobra. *oto je javno dobro po prirodi takvo da ga je nemogue isporuiti samo jednom kupcu koji e ga i platiti, potroa nije sklon da kupi to dobro. /rava zato treba da obezbedi sve ono to ljudi pojedinano uopte ne mogu da urade ili ne mogu dobro da kupe, kada deluju odvojeno ili samostalno.

$e postoje potpuno jasno definisana javna dobra " npr. vazduh, radio i 92 program #, ali postoje neka koja su bliska ovoj definiciji i veoma su vana za ekonomski razvoj " odbrana, red, zakon, osnovna infrastruktura, itd. #. $aravno da nije ostvarivo primeniti trite i sluaju odbrane zemlje, jer je to javno dobro, od kojeg koristi ima itava nacija. 9rina reenja za pojedine infrastrukturne objekte i sredstva je mogue primeniti, ali se u tom sluaju otvara pitanje tekoa naplate usluga, zbog visokih fiksnih trokova.

@82$8 /.>08

/a bismo shvatili kako se javna dobra razlikuju od ostalih dobara i kakve probleme predstavljaju za drutvo, razmotrimo jedan primer+ vatromet. .vo dobro nema iskljuivost jer je nemogue bilo koga spreiti da gleda vatromet, a nema ni svojstvo rivaliteta, jer uivanje jedne osobe u vatrometu ne smanjuje uivanje druge osobe.

*roblem 3>esplatne vonje3

Stanovnici Smoltauna u S8/ vole da gledaju vatromet za praznik ;. juli. Svaki od CAA stanovnika ovog grada pripisuje tom doivljaju vrednost od 4A dolara. 9roak
9

organizacije vatrometa iznosi 4AAA dolara. *oto je korist u vrednosti od CAAA dolara vea od trokova u iznosu od 4AAA dolara, za stanovnike Smoltauna je efikasno da organizuju vatromet za ;. juli.

/a li bi individualno trite obezbedilo efikasan ishod- 2erovatno ne bi. 'amislite da 6len, preduzetnica iz Smoltauna, odlui da organizuje vatromet. 6len bi sigurno imala problema sa prodajom karata za vatromet jer bi njihovi potencijalni kupci brzo shvatili da vatromet mogu da gledaju i bez karte. *oto vatromet nema osobinu iskljuivosti, ljudi su podstaknuti da besplatno imaju koristi. 3>esplatnom vonjom3 osoba stie korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati.

.vaj trini neuspeh moe da se shvati ako se ima u vidu da je on posledica eksternalije. ,ad bi 6len zaista organizovala vatromet, izazvala bi eksternu korist za one koji bi ga gledali a da za njega nisu platili. ,ad odluuje da li da organizuje vatromet, 6len ne uzima u obzir ove eksterne koristi. 1ada je organizovanje vatrometa drutveno poeljno, ono nije profitabilno za pojedinca. ,ao rezultat toga, 6len donosi drutveno neefikasnu odluku da ne organizuje vatromet.

1ada individualno " privatno # trite ne uspeva da ponudi vatromet koji potrauju stanovnici Smoltauna, reenje ovog problema je oigledno+ lokalna vlada moe da sponzorie proslavu ;. jula. 7radska optina moe da povea porez svim stanovnicima za dva dolara i iskoristi taj prihod da plati 6len da organizuje vatromet. Svi u Smoltaunu su u boljem poloaju za < dolara 4A dolara vrednost vatrometa umanjeno za D dolara poreza. 6len moe da pomogne Smoltaunu da postigne efikasan ishod kao dravni slubenik, mada to ne bi mogla kao privatni preduzetnik.

*ria o Smoltaunu je pojednostavljena, ali realna. ! stvari, mnoge lokalne vlade u S8/ zaista plaaju vatromet za ;. juli. Mta vie, ova pria ukazuje na opti zakljuak o javnim dobrima+ poto javna dobra nemaju svojstvo iskljuivosti, problem 3besplatne vonje3 spreava individualno trite da ih nudi. 2lada, me%utim, moe potencijalno da rei ovaj problem. 8ko zakljui da je ukupna korist vea od trokova, moe da obezbedi javno dobro i da ga plati dodatnim poreskim prihodom, pa su tako svi u boljem poloaju.

10

$eka vana javna dobra

$8NI.$8&$8 ./>08$8 .dbrana zemlje od strane agresije je klasini primer javnog dobra. ,ad je zemlja odbranjena, nije mogue bilo kome zabraniti da uiva koristi od te odbrane. Mtavie, kad neko uiva koristi od nacionalne odbrane, on ne smanjuje korist bilo koga drugog. /akle, nacionalna odbrana nema ni osobine iskljuivosti ni rivaliteta.

$acionalna odbrana je jedno od najskupljih javnih dobara. 7odine DAAD. amerika savezna vlada potroila je ukupno J<; milijarde dolara na nacionalnu odbranu, ili oko 4DAA dolara po osobi. $e postoji saglasnost da li je ovaj iznos prenizak ili previsok, ali skoro niko ne sumnja da je jedan deo dravne potronje neophodno odvojiti za nacionalnu odbranu. Bak i ekonomisti koji su zagovornici vlade sa manjim brojem lanova saglasni su da je nacionalna odbrana javno dobro koje vlada treba da obezbedi.

(!$/816$98&$8 IS908FI28$@8 ,reiranje znanja je javno dobro. 8ko matematiar dokae novu teoremu, ta teorema postaje deo ukupnog korpusa znanja kojeg svako moe besplatno da koristi. *oto je znanje javno dobro, preduzea koja su u potrazi za profitom obino besplatno koriste znanje koje su drugi kreirali i, kao rezultat toga, izdvajaju premalo resursa za kreiranje novih znanja.

,ada vrimo procenu odgovarajue politike u pogledu kreiranja znanja, vano je da pravimo razliku izme%u opteg znanja i konkretnog, tehnolokog znanja. ,onkretno, tehnoloko znanje, recimo, pronalazak nove vrste akumulatora, moe da se patentira. *ronalaza na taj nain stie veliki deo koristi od boljeg akumulatora, mada svakako ne u potpunosti. $asuprot tome, matematiar ne moe da patentira teoremuI takvo opte znanje je besplatno i dostupno svima. /rugim reima, patentni sistem ini iskljuivim konkretno, tehnoloko znanje, dok opte znanje nema svojstvo iskljuivosti.

11

2lada pokuava na razne naine da obezbedi javno dobro u vidu opteg znanja. 2ladine agencije, kao to su Nacionalni institut zdravlja i Nacionalna nauna fondacija, subvencioniu fundamentalna istraivanja u medicini, matematici, fizici, hemiji, biologiji i, ak, ekonomiji. *ojedini ljudi podravaju finansiranje istraivanja svemira sa obrazloenjem da takva istraivanja poveavaju ukupno znanje drutva. $aravno, i mnoga individualna dobra, ukljuujui 3pancire3 i instant pie Tang, koriste materijale koje su najpre otkrili naunici i inenjeri u pokuaju da spuste oveka na 1esec. 9eko je odrediti u kojoj meri vlada treba da podrava ovakve pokuaje, jer nije lako izmeriti koristi koje oni donose. Mtavie, lanovi ,ongresa koji odre%uju sredstva za istraivanja obino nisu strunjaci za nauku pa, stoga, i nisu u najboljoj poziciji da procenjuju koja e vrsta istraivanja doneti najvie koristi.

>.0>8 *0.9I2 SI0.18M928 1nogi vladini programi imaju za cilj da pomognu siromanima. Sistem socijalne pomoi " koji se esto naziva *rivremena pomo porodicama u nevolji # obezbe%uje mali prihod pojedinim siromanim porodicama. Slino tome, programom >onova za hranu subvencionie se kupovina hrane za one sa niskim dohocima, a razliiti programi vlade za stanovanje ine krov nad glavom pristupanijim. .vakvi programi protiv siromatva finansiraju se od poreza koji plaaju finansijski uspenije porodice.

1e%u ekonomistima postoji neslaganje oko uloge koju treba da ima vlada u borbi protiv siromatva. .vde emo izneti jedan vaan argument+ zagovornici programa protiv siromatva smatraju da je borba protiv siromatva javno dobro.

*retpostavimo da bi svi eleli da ive u drutvu u kojem nema siromatva. 1ada je ova elja jaka i prisutna kod mnogih, borba protiv siromatva nije 3dobro3 koje moe da obezbedi individualno " privatno # trite. $ijedan pojedinac nije u stanju da ukine siromatvo, jer je taj problem suvie veliki. Mtavie, individualni prilozi u dobrotvorne svrhe nisu u stanju da ree taj problem. &judi koji ne daju novac u dobrotvorne svrhe mogu besplatno da 3se voze3 na velikodunosti drugih. ! tom sluaju, oporezivanje bogatih u cilju poveanja ivotnog standarda siromanih moe sve da dovede u bolji poloaj. Siromanima je bolje, jer imaju vii ivotni standard, a onima koji plaaju porez je bolje jer ive u drutvu sa manje siromatva.
12

ZAJEDNIKI RESURSI

'ajednike resurse, kao i javna dobra, ne karakterie iskljuivost+ oni su besplatno dostupni svima koji ele da ih koriste. 'ajedniki resursi, me%utim, imaju svojstvo rivaliteta+ korienje zajednikog resursa od strane jedne osobe smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi. /akle, zajedniki resursi izazivaju novi problem. ,ada se odre%eno dobro obezbedi, kreatori politike treba da vode rauna u kojoj meri se ono koristi.

0azmotrimo ivot u jednom srednjevekovnom gradiu. @edna od najvanijih ekonomskih aktivnosti u tom gradu je uzgajanje ovaca. 1noge porodice iz grada poseduju stada ovaca i izdravaju se od prodaje vune od koje se pravi odea.

$a poetku nae prie, ovce provode veinu vremena pasui na zemlji koja okruuje grad, a zove se 7radski panjak. $ijedna porodica nije vlasnik te zemlje. !mesto toga, stanovnici grada kolektivno poseduju zemlju i svim stanovnicima je dozvoljeno da svoje ovce na njoj napasaju. ,olektivna svojina dobro funkcionie jer zemlje ima u izobilju. Sve dotle dok svi mogu koliko god ele da koriste zemlju za napasanje, 7radski panjak ne predstavlja dobro sa svojstvom rivaliteta, a to to stanovnici besplatno napasaju svoje ovce na njemu ne izaziva nikakve probleme. Svi u gradu su zadovoljni.

13

,ako godine prolaze broj stanovnika u gradu raste, kao i broj ovaca koje se napasaju na 7radskom panjaku. Sa sve veim brojem ovaca i stalnom koliinom zemlje, zemlja poinje da gubi sposobnost obnavljanja. $a kraju, panjak se u tolikoj meri koristi da zemlja postaje neplodna. *oto na 7radskom panjaku vie nema trave, uzgajanje ovaca nije mogue, pa nestaje nekad uspena industrija vune u gradu. 1noge porodice gube svoj jedini izvor prihoda.

Mta je uzrok ove tragedije- 'ato su pastiri dozvolili da se ovce toliko namnoe i unite 7radski panjak- 'ato to se drutveni i privatni podsticaji razlikuju. !nitavanje zemlje za ispau moe da se izbegne samo kolektivnom akcijom pastira. ,ad bi svi pastiri delovali zajedniki, mogli bi da smanje broj ovaca na nivo koji bi 7radski panjak mogao da izdri. Ipak, nijedna porodica nema podsticaj da smanji veliinu sopstvenog stada, jer svako stado predstavlja samo mali deo problema.

! sutini, Tragedija zajednikog poseda nastaje zbog eksternalija. ,ada se stado jedne porodice napasa na zajednikoj zemlji, ono smanjuje kvalitet zemlje koja stoji na raspolaganju drugim porodicama. *oto ljudi zanemaruju ovu negativnu eksternaliju kad odluuju koliko ovaca da poseduju, rezultat je preveliki broj ovaca.

/a je neko predvideo ovu tragediju, grad je mogao da rei svoj problem na nekoliko razliitih naina. 1ogao je da propie broj ovaca u stadu svake porodice, da internalizuje eksterni efekat oporezivanjem ovaca ili da na aukciji proda ogranieni broj dozvola za ispau ovaca. 9o jest, sredenjevekovni gradi mogao je da rei problem prekomernog napasanja na nain na koji savremeno drutvo reava problem zaga%enja.

! sluaju zemlje, me%utim, postoji jednostavnije reenje. 7rad moe da razdeli zemlju gradskim porodicama. Svaka porodica moe da ogradi svoju parcelu zemlje i da je zatim zatiti od prekomernog napasanja. $a taj nain, umesto zajednikog resursa, zemlja postaje privatno dobro. .vaj ishod se u stvari i desio za vreme pokreta za podelu zemlje u 6ngleskoj.

Iz prie o Tragediji zajednikog poseda moe se izvui opti zakljuak+ kad jedna osoba koristi zajedniki resurs, ona smanjuje korienje tog resursa od strane druge osobe. 'bog ove negativne eksternalije, zajedniki resursi se prekomerno koriste. 2lada moe da rei

14

taj problem tako to e smanjiti korienje zajednikog resursa uvo%enjem propisa ili poreza. Ili, vlada ponekad moe zajedniki resurs da pretvori u privatno dobro.

.vaj zakljuak poznat je ve hiljadama godina. Stari grki filozof 8ristotel ukazivao je na ovaj problem zajednikih resursa+ 3. onome to je zajedniko vodi se manja briga, jer svako vodi vie rauna o onome to je njegovo, nego o onome to poseduje zajedniki s drugima.3

1nogo je primera zajednikih resursa. ! skoro svim sluajevima javlja se isti problem kao u 9ragediji zajednikog poseda+ pojedinani " privatni # donosioci odluka prekomerno koriste zajedniki resurs. /a bi ublaile problem prekomernog korienja, vlade esto pristupaju regulaciji ponaanja ili naplauju korienje zajednikog resursa.

BIS9 28'/!) I 2./8 'aga%enje je negativna eksternalija koja moe da se rei regulacijom ili uvo%enjem *iguovih poreza na aktivnosti koje dovode do zaga%enja. .vaj neuspeh trita moe da se smatra primerom problema zajednikog resursa. Bist vazduh i ista voda zajedniki su resursi kao i neogra%ena zemlja za ispau, a prekomerno zaga%enje isto je to i prekomerna ispaa. /egradacija ivotne sredine predstavlja savremenu Tragediju zajednikog poseda.

S8.>08O8@$6 7!F26 $8 *!962I18 *utevi mogu da budu ili javna dobra ili zajedniki resursi. 8ko na putu nema guve, onda njegovo korienje od strane neke osobe ne utie ni na koga. ! tom sluaju, put je zajedniki resurs. 2lada moe da rei problem saobraajnih guvi, izme%u ostalog, i uvo%enjem putarine. *utarina u sutini predstavlja *iguov porez na eksternaliju saobraajnih guvi. *utarina esto nije praktino reenje, recimo, u sluaju lokalnih puteva, jer je troak njena naplate previe visok.
15

*onekad saobraajne guve predstavljaju problem samo u odre%eno doba dana. 8ko su na mostu saobraajne guve, na primer, samo u 3picu3, eksternalija je vea u to doba nego u drugo doba dana. .ve eksternalije mogu se efikasno reiti naplatom veih putarina u vreme 3pica3. 9a putarina bi predstavljala podsticaj za vozae da promene raspored svojih obaveza i smanjila bi saobraaj kada su guve najvee.

@o jedna mera koja bi reila problem saobraajnih guvi, jeste oporezivanje benzina. >enzin je dobro komplementarno s vonjom+ poveanje cene benzina smanjuje traeni obim vonje. 'ato porez na benzin smanjuje saobraajne guve. *orez na benzin, me%utim, ne predstavlja savreno reenje za guve u saobraaju. *roblem je u tome to taj porez utie i na druge odluke osim na obim vonje u vreme guvi. $a primer, on destimulie vonju i na putevima na kojima nema guvi, mada se na njima ne javlja eksternalija u vidu saobraajne guve.

0I>6, ,I9.2I I /0!76 /I2&@6 FI2.9I$@6 1noge ivotinjske vrste su zajedniki resursi. 0ibe i kitovi, na primer, imaju komercijalnu vrednost i svako na okeanu moe da ulovi sve to je na raspolaganju. Svaki pojedinac ima mali podsticaj da odrava vrste za sledeu godinu. >a kao to prekomerno napasanje moe da uniti 7radski panjak, tako i prekomerni ulov ribe i kitova moe da uniti komercijalno vrednu morsku populaciju.

.kean je i dalje jedan najslabije regulisanih zajednikih resursa. /va su problema koja onemoguavaju lako reenje ovog problema. *rvo, mnoge zemlje imaju pristup okeanima, pa bi svako reenje zahtevalo me%unarodnu saradnju me%u dravama koje tome pripisuju razliite vrednosti. /rugo, ogromna veliina okeana oteava sprovo%enje bilo kakvog dogovora u delo. ,ao rezultat toga, prava na ribolov esto su bivala uzrok tenzije me%u, inae, prijateljskim zemljama.

! S8/ se razliitim zakonima titi riba i ostale divlje ivotinje. $a primer, vlada naplauje dozvole za lov i ribolov i ograniava duinu sezone lova i ribolova. 0ibari su

16

esto u obavezi da sitnu ribu vraaju u more, a lovci mogu da ubiju samo ogranien broj ivotinja. Svi ovi zakoni smanjuju korienje zajednikih resursa i pomau ouvanju ivotinjske populacije.

2lade pokuavaju da ree problem slonova na dva naina. *ojedine zemlje, recimo, ,enija, 9anzanija i !ganda, ubijanje slonova i prodaja slonovae proglasile su nezakonitim. /ruge zemlje, pak, poput >ocvane, 1alavije, $amibije i 'imbabvea, proglasile su slonove privatnim dobrima dozvoljavajui ljudima da ih ubijaju, ali samo na sopstvenim imanjima. ,ao rezultat toga, populacija slonova poela je da se uveava. !z privatnu svojinu i sa profitnim motivom na svojoj strani, afriki slonovi e moda, jednog dana, postati isto tako sigurni da nee izumreti kao i krave.

JAVNE USLUGE

@avne usluge se smatraju onim uslugama koje su od sutinske vanosti za funkcionisanje modernog drutva tako da razlozi morala nalau njihovu univerzalnu dostupnosti svim gra%anima zbog ega se one mogu podvesti pod kategoriju ljudskih prava "kao to je pravo na vodu#. ,ao primer javnih usluga koje nisu od sutinske vanosti moemo navesti frizerske usluge. ! modernim, Pobrazovanje Pdistribuciju Pzatitu Pzdravstvo razvijenim zemljama pojam javnih usluga obino i obuhvata gasa poara

elektrine od

energije

17

Ppoliciju Pistou Pproizvodnju

distribuciju

vode

@avne usluge mogu ponekad imati karakteristike javnog dobra "s obzirom na njihovu nekonkurentnost i neiskljuivost#, ali su uglavnom usluna dobra koja predstavljaju usluge koje se po preovla%ujuim drutvenim normama smatraju nedovoljno zastupljenim na tritu. ! najveem broju sluajeva javne usluge su usluge, tj. one ne podrazumevaju proizvodnju dobara kao to su rafovi i matice. 1ogu ih pruati lokalni ili nacionalni monopoli i to naroito u oblastima u kojima postoje prirodni monopoli. 9rend obezbe%ivanja iroke lepeze javnih usluga u razvijenim zemljama zapoeo je u devetnestom veku i to najee kroz razvoj optinskih sektora za pruanje usluga obezbe%ivanja vode i gasa. ,asnije, vlada je poela da obezbe%uje i usluge iz oblasti zdravstva i distribucije elektrine energije. ! mnogim razvijenim zemljama ovakve usluge jo uvek obezbe%uju lokalne ili nacionalne vlade dok najvei izuzetak predstavljaju S8/ i 2.>ritanija u kojima je prednost u pruanju javnih usluga data privatnom sektoru. >ez obzira na to oblast pruanja javnih usluga od strane privatnog sektora detaljno je regulisana pozitivnim zakonskim propisima ovih zemalja "npr. u S8/ kontrolu vri posebna ,omisija za javne usluge#. ! zemljama u razvoju javne usluge su manje zastupljene nego to je to sluaj u razvijenim zemljama. $pr. u nekim zemljama distribucija vode predstavlja privilegiju bogatog srednjeg stalea. Iz politikih razloga esto se spreava irenje obima javnih usluga to za posledicu ima sporiji razvoj siromanih zajednica. !loga drve u tokovima reprodukcije ojaala je posle /rugog svetskog rata, a naroito jaa od pedesetih godina prolog veka. /o tada se drava trudila damo da obezbedi stabilnost u procesu reprodukcije, a od tada je na sebe preuzela ulogu vodje politike rasta i razvoja nacionalne privrede. .na regulie monopol, razvija dravni sektor privrede "nacionalizacija, osnivanje dravnih preduzea#, regulie privredni rast, uskladjuje odnose izmedju rada i kapitala i sl. *oto je osnovni problem uspostavljanja srazmere pravilnosti proirene drutvene reprodukcije obezbedjenje ravnotee ponude i tranje robe "jer u savremenom dobu nedovoljna tranja predstavlja generalni problem#, uloga drave svodi se na otklanjanje tih disproporcija. ! sloenost dananje situacije i ekonomskih odnosa spada i injenica da su politike prilike od /rugog svetskog rata na ovamo u potpunosti odredjivale ekonomiju. @avlja se i pojam drutvene svojine koji je ostavio veliki trag na ekonomiji Srbije.
18

/rutvena svojina se definisala kao jedan od oblika zajednike, kolektivne svojine nad sredstvima za proizvodnju u kojem sredstva u celini pripadaju drutvu. 9aj sistem se pokazao kao izuzetno nepraktian, jer odgovornost za stvari praktino nije postojala, pa su sredstva za proizvodnju u velikom broju sluajeva rashodovana zbog propadanja ili tete. .vaj sistem je takodje ostavio mnogo prostora za korupciju, budui da niko nije vodio evidenciju i smatrao se odgovornim za drutvenu svojinu. 2odjena politikom ideologijom, tadanja @ugoslavija je drutvenu proizvodnju i svojinu nametnula kao obavezu. ! tom procesu QpodrutvenjavanjaR je dobar deo proizvodnje i usluga preao u sferu javnog bez potrebe. 1anje vie svi proizvodi su doivljavani kao javna dobra, a nije postojala javna potranja za njima. 9aj sistem se pokazao kao nefunkcionalan i nakon nekog vremena propao, ostavljajui za sobom velike posledice. $akon raspada federacije, ekonomija Srbije nije imala podrku okolnih drava "bivih republika#, kao ni dovoljno snage da sama odri takav sistem. *ratei globalne tokove pokuavamo da predjeno na kapitalistiku ekonomsku osnovu, za ta je potrebno privatizovati drutveni kapital koji je donedavno predstavljao drutvenu proizvodnju. $alazimo se u sloenom procesu tranzicije, koja sama po sebi zahteva vreme da se naprave promene i vidi njihov efekat. 11( kao jedan od kljunih problema srpske ekonomije navodi upravo preveliki udeo javnog sektora, koji u stvaranju bruto drutvenog proizvoda jo uvek uesvuje sa oko CC odsto. ! drugim, uspenim zemljama u tranziciji udeo privatnog sektora odavno je premaio EA procenata. ! kapitalistikom sistemu koji vlada na globalnom planu, javni sektor predstavlja gubitak budui da njegov cilj nije stvaranje profita ve obezbedjenje osnovnih ivotnih potreba stanovnitva jedne drave. Mto je vei udeo javnog sektora, to je ekonomska snaga privrede, pa i njen razvoj manji. Sam pojam menadmenta u javnom sektoru je od skora uveden u upotrebu i sve vie panje mu se posveuje u skorijoj literaturi. $e postoji zvanina definicija ove funkcije, ali trenutno relevantne definicije govore da je to teorija i praksa dizajniranja, funkcionisanja i obezbedjivanja javnih usluga i izvrne vlasti. ! principu ova funkcija je pre svega menadment, tako se na razlikuje mnogo od funkcije menadmenta u drugim sferama. @edna od specifinosti, dodue jeste njena tenja povezanost sa politikom koja esto dobija bitku nad ekonomski racionalnim reenjima. Savremeno upravljanje javnim preduzeima, organizacijama ili slubama je proces delovanja na odre%enu celinu, pomou koga se realnost ili funkcija te celine menja tako da dostie odre%eni, ranije postavljeni cilj. $ova filozofija i pristupi adaptabilnoj kreativnosti, danas, naglaavaju znaaj i mogunost svesnog delovanja na unapre%enje
19

kreativnosti kako pojedinaca timova, tako i svih vrsta organizacija. 1e%utim nije jednostavno izvriti promene u organizaciji kada nisu jasni mnogi pravci razvoja privrede i drutva u celini, kada prolo iskustvo gubi vrednost kao pouzdan oslonac u tranju reenja i kada je najvei broj faktora van kontrole javnog preduzea, organizacija i javnih slubi.

ZAKLJUAK

0adei ovaj seminarski rad doli smo do zanimljivih saznanja. /obra se razlikuju po tome da li imaju svojstva iskljuivosti i rivaliteta. /obro ima svojstvo iskljuivosti ako je
20

mogue nekoga spreiti da ga koristi. /obro ima svojstvo rivaliteta ako njegovo korienje od strane jedne osobe smanjuje mogunost druge osobe da ga koristi.

@avnim dobrima nisu svojstveni ni rivalitet ni iskljuivost. *oto se ljudima korienje javnog dobra ne naplauje, oni imaju podsticaj da besplatno 3jau3 kada se to dobro privatno nabavlja. Stoga javna dobra nabavljaju vlade, a svoje odluke o koliini donose na osnovu analize trokova i koristi.

'ajednikim resursima je svojstven rivalitet, ali ne i iskljuivost. *oto se ljudima ne naplauje korienje zajednikih resursa, oni ih prekomerno koriste. 2lade stoga pokuavaju da ogranie korienje zajednikih resursa.

&I96089!08

4. *rof.dr Svetolik ,ostadinovi, !pravljanje javnim sektorom D. Internet izvori

21

22