Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Sremska Mirovica

Predmet:Sociologija obrazovanja

Tema:

SOCIJALNA DEVIJANTNOST

Profesor: Dr oran !udovi"

Student:Marija #orii" $%&'()$(

Sadraj
Sadraj.................................................................................................................................... 2 Uvod........................................................................................................................................ 2 Socioloki pristup devijantnosti................................................................................................3 Socijalna patologija.............................................................................................................. 3 Socijalna dezorganizacija....................................................................................................3 Teorije devijantnosti................................................................................................................4 Bioloke teorije.................................................................................................................... 4 Psiholoke teorije devijantnosti............................................................................................4 Socijalizacijska ili teorija u enja...........................................................................................! Teorija etiketiranja............................................................................................................... " Teorija socijalne kontrole.....................................................................................................# $unkcije devijantnosti.............................................................................................................. # $unkcionalisti ko gledite....................................................................................................# %nterakcionisti ko gledite....................................................................................................& 'on(liktno gledite................................................................................................................ & )aklju ak................................................................................................................................. &

Uvod

Devijantno ponaanje je sveprisutna drutvena pojava* to znai da nema drutva u prolosti i danas koje ne poznaje devijantnost+ ,asuprot tome* jednako su proirene nesu-lasice o tome ta je devijantno* a ta normalno. Devijantnost je relativna* to znai da ne postoji apsolutni nain da se define devijantan in+ Devijantnost se mo.e definisati samo u odnosu na neki odre/eni standard* a nema standarda koji bi bili fiksni ili apsolutni+ 0ao takva* devijantnost varira od vremena do vremena ili od mesta do mesta 1 2aralambos* $3%) 4+ To je svako ponaanje* koje odstupa od normi i vrednosti* prihva"enih u nekoj drutvenoj sredini* drutvenoj skupini ili drutvu kao celini 1 2aralambos* $3%)4+ Samo postojanje nekonormativno- i vrednosno- okvira nu.no pretpostavlja i oblike odstupanja od optekorisno-* koje mo.e imati krajnje pozitivne posledice* preko bezazleno-* do krenja normi koje tite privatno vlasnitvo ili -rubo napada na temeljne vrednosti kao to su zdravlje i .ivot+ avisno od oblika odstupanja* ostvaruje se i drutvena reakcija od na-rade preko nezainteresiranosti do bla-e i teke kazne+

Socioloki pri !"p d#vijan!no !i

0rajem devetnaesto- i poetkom dvadeseto- veka* sociolozi ozbiljnije i celovitije pristupaju problemu devijantnosti+ Dva ranija pristupa u kojima sociolo-ija pokuava da da svoj dru-aiji doprinos prouavanju devijantnosti* nazivaju se socijalna patologija i socijalna dezorganizacija 1 vonarevi"* $3%$* &&5 4+ Socijalna pa!ologija Socijalna patolo-ija je pokuaj primene bioloke koncepcije devijantosti na drutvene okvire* jer predstavnici ove teorije polaze od uverenja da zdravo drutvo ima neke univerzalne zakone* pa isto tako mo.e razviti patoloke i abnormalne pojave* kao to su kriminal* samoubistvo* alkoholizam* nasilje* zavisnost* prostitucija i mentalne bolesti+ 6ak i danas nije neobino uti frazu kao to je 7bolesno drutvo8 ili 7drutvo trpi od bolesti8+ Devijantnost se objanjava iz dve perspektive: $+ #olest unutar drutva (+ #olest pojedinih osoba 9zroci su: loe nasledstvo* psihiki poreme"aji* mentalna zaostalost* mentalna poreme"enost* alkoholizam* nedostatak obrazovanja* individualan nemoral* pa osobinska neprila-odljivost ili bolest 1 vonarevi"* $3%$* &&: 4+ Socijalni patolozi ne smatraju bitnom injenicom vremenske i prostorne promenjivosti devijantno-* koje ne mo.e biti upore/eno s bole"u kakav je rak* koji je univerzalno i uviek bolest+ ;judi koji se sla.u oko to-a ta znai 7zdrav or-anizam8 nisu slo.ni oko to-a to znai 7zdravo drutvo8* to je zdravo ili bolesno ponaanje* ili ta je uopte devijantno a to normalno+ Socijalna d#zorganizacija 9mno.avanje kulturalnih razliitosti u drutvu i pitanje e-zistencije univerzalnih vrednosti* znaili su kraj socijalno<patoloke koncepcije+ Posebno su znaajne drutvene promene prouzrokovane Prvim svetskim ratom i Velikom svetskom krizom* pra"ene optim useljavanjem* urbanizacijom i industrializacijom u S=D<u+ ,epre-ledno mnotvo >novopridolih7 osoba iz raznih kulturnih okru.enja u urbana amerika podruja* pokrenuo je brz razvoj inioca potrebnih za porast devijantnosti+ #ila su nu.na neka nova objanjenja+ Potreba za okvirom je zadovoljena s razvojem teorije socijalne dezor-anizacije* koje su

izvorno postavili Thomas naniecki i @ooleA $3$%+ -odine+ 0orien problema vidi se u drutvenim normama i aktivnostima zajednice* a devijantnost je rezultat nejednakodrutveno- razvoja* s mno-o drutvenih promena i sukoba koji deluju na individualno ponaanje+ Socijalna or-anizacija postoji kada je vidljiv visoki stepen unutarnje kohezije* koja povezuje pojedince i institucije u drutvu* a podrazumeva veliko sla-anje oko ciljeva i oko normi koje ravnaju ponaanje 1 vonarevi"* $3%$* &&: 4+ ,asuprot tome* kada je konsenzus va.nih vriednosti i normi izvrnut i kada se tradicionalne norme ne primenjuju* nastupa socijalna dezor-anizacija+ Drutvene promene su esto pra"ene drutvenom dezor-anizacijom* me/utim* malo se pa.ne posve"uje pitanju zato neke promene za posledicu imaju socijalnu dezor-anizaciju* a neke pospeuju socijalnu or-anizaciju+

T#orij# d#vijan!no !i
$iolok# !#orij# naaj or-anskih inioca* kao uzroka devijantno- ponaanja prvi je na-lasio italijanski vojni lekar @esare ;ombroso teorijski oblikuju"i 7ro/eno- zloinca8 1 2aralambos* $3%)* ?3( 4+ Bd $%%:+ do $3$:+ -odine delovalo je svetski poznato Drutvo za kriminalnu antropolo-iju* a potom sve do $3&3+ -odine Drutvo za kriminalnu biolo-iju+ 0riminalna antropolo-ija se bavila 7merenjem8 telesnih sadr.aja* na osnovu e-a je izvodila zakljuke o kriminalnom ponaanju* dok kriminalnu biolo-iju zanima odnos izme/u nasledstva i okru.enja* na-laava znaaj okoline za kriminalno ponaanje* smatraju"i zloin biosocijalnom pojavom+ Cstra.ivanje biolokih inioca ljudsko- ponaanja tek u novije vrieme poprima znaaj koji mu pripada+ Bno ne samo da obuhvata pravac eksperimentalne psiholo-ije* ne-o i ostale pravce+ Posebno mesto zauzima pravac istra.ivanja o humanoj -enetici koja se odnosi na tzv+ kromosomske aberacije+ 0romosomska aberacija se javlja kod spolnih hromozoma+ Tamo se uz normalnu DD i DE kombinaciju pojavi i predbrojni E hromozom* te na taj nain dobijamo .enski kariotip DDE i muki DEE+ 0od .enskih osoba sa kariotipom DDE je ustanovljen ni.i rast* mentalna zaostalost a pone-de i sterilnost+ 0od mukih osoba sa kariotipom DEE javlja se e"i visoki rast* jaka "elavost* kratkovidljivost i manja mentalna zaostalost+ ,eki istra.ivai su ustanovili vezu nosioca DEE kariotipa sa sklono"u kriminalnim delima bez motiva* i to u vrieme ranije mladosti* to je poslje osporavano* jer su uoeni DEE kariotipi koji nikada nisu bili skloni kriminalu 1 Fromm* $3%3* $G 4+ Cstra.ivanja u humanoj -enetici su na ovom polju aktualna* a u nekim se zemljama koriste i u sudskoj praksi 1S=D4+ #ioloke teorije o devijantnosti evoluirale su od oblika 7bioloko- apsolutizma8 do .elje koja .eli izdvojiti samo relativne i znanstveno dokazivane or-anske injenice i procese koji su povezani s nekim oblicima devijantno- ponaanja+ Time su pru.ile svoje rezultate i zakljuke kao mo-u"i prilo- optem* znanstveno obuhvatnom tumaenju devijantnosti 1 vonarevi"* $3%3* &&& 4+ % i&olok# !#orij# d#vijan!no !i Me/u najznaajnijim psiholokim pristupima devijantnom ponaanju pripadaju radovi S+ Freuda* H+ 2+ Hriksona i H+ Fromma+ Freud -ovori da je struktura linosti trodimenzionalna* a ine je Cd* H-o i Supere-o+ Cd je uro/ena komponenta linosti i sadr.i sve ono to je kod osobe psiholoko i nasle/eno* pre sve-a instinkte i na-one+ Deluje primitivno* neo-ranieno* nesputano+ atim* ne poznaje nikakva pravila i zakone* pa je izvor sve-a animalno- i neor-anizirano- u oveku+ H-o deluje po naelu realnosti+ ahvaljuju"i tome* napetost stvorena u or-anizmu zbo- porasta instinktivne aktivnosti* ostaje sauvana sve dok

nije otkriven realan cilj koji "e zadovoljiti neki na-on+ Supere-o se postupno usvaja i razvija socijalizacijskim procesom* pod uticajem pozitivnih i ne-ativnih sankcija+ #udu"i da te.i idealnom* Supere-o ne deluje po naelu realnosti i neprestano se sukobljava s H-om* Cdom i realno"u+ 0ao i onda kada je u pitanju zakon* tako i onda kad je re o obrazovanju i psihoanalizi* svesni smo svoje neodlunosti oko -ranice nakon koje mo.emo na od-ovaraju"i nain koristiti termine kao to su asocijalno* delikventno* kriminalno 1 Freud* ()))* $:: 4+ #rojnost faktora koji su ukljueni u proces socijalizacije od-ovara brojnosti smetnji koje taj proces ometaju+ Delovanje roditelja i unutranji uticaj razvoja na-ona* H-a i Supere-a svaki sa svoje strane pridonose konanom ishodu+ 9ticaj roditelja varira u skladu s kulturolokim* porodinim i individualnim elementima* dok unutranji uticaji zavise od vremensko- faktora* zastoja* re-resija i ostalim razvojnim promenama+ Da su asocijalnost i kriminalnost roditelja ukljueni u detetov Supere-o uz pomo" identifikacije na-laavaju mno-i autori 1=ichhorn* $3(:* =u-usta #onnard* $3:)4+ Da do tekih smetnji socijalizacije dolazi kad je identifikacija s roditeljima nasilno prekinuta uslejed separacije* odbacivanja i dru-ih uplitanja u emocionalnu vezu prvi je na-lasio =u-ust =ichhorn 1$3(:4* a obilnim dokazima potkrepio Iohn #oJlbA 1$3554* pa je to danas opte prihva"ena injenica+ Hrik H+ Hrikson* umesto Cda* -lavnim pokretaem svih psihikih procesa smatra H-o+ Hrich Fromm spada u skup tzv+ neopsihoanalitiara koji su nastojali da doka.u ve"i uticaj socijalnih i okolinskih faktora na razvoj i psihopatolo-iju pojedinca* a sklonost kriminalnom ponaanju analizira u kontekstu ljudske destruktivnosti i karaktera+ 9spore/uju"i ljudsku i animalnu destruktivnost* From postavlja hipotezu o beni-noj i mali-noj a-resiji+ #eni-na a-resija slu.i .ivotu* a zajednika je ljudima i .ivotinjama+ Te.i neutralizaciji opasnosti* destrukcijom ili uklanjanjem izvora u-ro.enosti+ Mali-na a-resija nema bioloko ve" socijalno poreklo i iskljuivo je karakteristina za oveka+ ,jene -lavne manifestacije su: .elja za ubijanjem i okrutno"u bez ikakve dru-e svrhe+ #udu"i da je socijalno uslovljena* autor je smatra iskorenjivom+ From spominje i tre"i oblik < pseudoa-resiju+ To su a-resivna dela koja mo-u prouzrokovati tetu* ali im to nije namera < nehotina a-resija+ Socijalizacij ka ili !#orija "'#nja Socijalizacijska teorija ili teorija uenja zastupa tezu da je devijantno ponaanje fenomen koji se ui+ 0ao to se socijalizacijom ue norme i vrednosti koje drutvo prihvata* ohrabruje ili na-ra/uje* ista naela uenja pojavljuju se i kod usvajanja devijatnih normi i vriednosti* koje drutvo odbacuje i ka.njava+ !abrijel Tard je je $3):+ -odine u Parizu objavio 7;a psiholo-ie penale8* -de navodi zakon imitacije kao osnovu devijantno- ponaanja* koja poinje kao moda* a zatim prelazi u naviku+ Cmitacija se stalno iri me/u ljudima tako da pone u viim drutvenim slojevima koje zatim oponaaju ni.i slojevi+ Tarde prime"uje kako su nekad monopol na pijanstvo* skitnju* trovanje i ubistva imali samo baruni i kraljevi* a danas je to dostupno svima+ Tarde se posebno bavio profesionalnim prestupnicima < ubicama* d.eparoima* varalicama i kradljivcima* koji se 7koluju8 za obavljanje svojih aktivnosti i slino dru-im zanimanjima* ue 7zanimanje8 od rane mladosti po ulicama i tr-ovima+ Southerland+ ;resseA i Mc;a-hA navode karakteristike devijantno- ponaanja: $+ devijantno ponaanje je naueno < to znai da devijantnost nije nasle/ena niti je rezultat manjka inteli-encije* ote"enja moz-a i slinoK (+ devijantno ponaanje je naueno u interakciji s dru-im osobama u procesu komunikacijeK

?+ -lavni deo naueno- devijantno- ponaanja javlja se u bliskim -rupama < najvie komunikacijom mas medija < televizije* asopisa* novina < i-raju sekundarnu ulo-u u uenju devijantnosti+ Statistiki podaci -ovore kako je me/u uhapenim i osu/enim osobama vie mukih osoba* ni.e- socio<ekonomsko- statusa i iz urbanih podruja* a manje pripadnika viih slojeva 1 2aralambos* $3%)* 5)% 4+ Teorija diferencijalne asocijacije objanjava ovu ravnote.u ve"om izlo.en"u nekih -rupa devijatnim normama i skladno tome ve"om mo-u"no"u uenja i primene tih 7devijantnih8 normi+ Teorija je primjenjiva i s obzirom na slu.benu zastupljenost .ena u kriminalu* koje pokazuju da su one tradicionalno odanije zakonu* osim u kratko vreme rata* kada je zabele.en porast* potom -lobalni pad posle rata* s ponovnim porastom u moderno vreme+ To se mo.e objasniti pove"anim mo-u"nostima uestvovanja u drutvenom .ivotu 1izvan ku"e i porodice4* posebno tokom dru-o- svetsko- rata* kada je veliki broj mukaraca bio mobilizovan* a .ene su preuzele bitnu drutvenu ulo-u u javnom .ivotu i tako postale izlo.enije devijantnim normama* to je karakteristino i u novije moderno vreme kada sa promenom tradicionalnih ulo-a* raste i mo-u"nost* pa i izlo.enost uenja devijantnoponaanja+ Socijalizacijska teorija uzima u obzir -otovo sve uesnike koji se pojavljuju na putu uenja* ukljuivanje i .ivljenja drutvene stvarnosti* a zbo- ozbiljnosti kojim se i danas primenjuje u objanjenju devijantnih formi* nastalih nakon njenih poetnih teza* mo.emo joj pripisati i izvanvremensku relativnost+ Mo.e se ipak pri-ovoriti da je devijantnost -otov proizvod* koji se jednostavno mora do-oditi+ T#orija #!ik#!iranja 7;abelin-8 ili teorija etiketiranja spada u razvojne koncepcije* u-lavnom usmerene socijalnoj psiholo-iji devijantnosti* a bavi se pretpostavkama devijantnosti na individualnoj i malim -rupnim nivoima+ Bd-ovaraju"i na pitanje zato neki pojedinci poinju da se devijantno ponaaju* predstavnici ove teorije na-laavaju va.nost drutvenih definicija i ne-ativnih drutvenih sankcija koje su povezane s pritiscima na osobu i koje uslovljavaju vie devijantnih dela+ Pozornost je od individualno- delovanja preusmerena socijalnoj reakciji* tj+ dinamici drutveno- definisanja pojedinih aktivnosti osoba kao devijantnih+ Lazvojni proces kojim rezultira devijantnost sadr.i razliite inicijacije* prihva"anja* usvajanja i zatvaranja u devijantnu ulo-u zbo- uticaja dru-ih+ Svi se teoretiari sla.u da oznake devijanta proizvode temeljne promene u prirodi i primanja devijantnosti za osobu koja je etiketirana* tako* slu.bena etiketa kao delikvent* kriminalac* homoseksualac* narkoman ili prostitutka mo.e imati ozbiljne posledice za dalje ponaanje+ #itna je razlika izme/u primarne devijantnosti koja se sastoji od devijantnih dela pre onih koji su javno etiketirane i koje ukljuuju opasnost i mo-u"nost uslovljavanja sekundarne devijantnosti* koje ;ement opisuje kao ponaanje osobe pomirene s ulo-om devijanta* to je prouzrokovano s oznakom koju nosi+ Htiketiranje osobe kao devijanta mo.e za rezultat da ima nastavak devijantno- delovanja i razvoj devijantne karijere do stepena sekundarne devijantnosti i .elje za odvajanjem od uestvovanja u drutvenim -rupama i or-anizovanju unutar devijantnih -rupama+ ,eki devijanti* kako navodi 0itsuse* ustaju protiv svojih etiketa pokuajem reafirmacije svojih vrednosti i iz-ubljeno- drutveno- statusa+ Takvi tercijarni devijanti mo-u se pridru.iti drutvenim pokretima za borbu protiv ne-ativno- ima-ea* kako bi porekli da su devijanti+ 0itsuse ih razlikuje od sekundarnih* jer oni aktivno protestuju protiv svojih oznaka pokuavaju"i 7da odbace odbaenost8* dok su sekundarni devijanti pasivni primaoci i nosioci svojih etiketa* koji se adaptiraju na proces etiketiranja+

&

T#orija ocijaln# kon!rol# Svrstava se me/u najpopularnija objanjenja devijantnosti* a vie je usmjerena problemima kriminala i delikvencije ne-o dru-im devijantnim formama+ #udu"i da poetna pretpostavka -ovori o devijantnom ponaanju kao rezultatu odsutnosti socijalne kontrole ili spreavanju devijantnosti* autori se u-lavnom sla.u da bi 7bez kontrole8 ljudi bili slobodni da ine sve to im se uini kao prirodna potreba* dok se miljenja razlikuju u po-ledu potrebnostepena kontrole u drutvu+ Teorija kontrole na-laava da je svako motivisan za kriminalni in i da nema posebne motivacije neophodne za objanjenje devijantno- ponaanja* pa sto-a nije neophodno pojasniti motivaciju+ Lazlo- delovanja nekih osoba s takvom motivacijom je u injenici da pritisak dru-ih osoba na tu osobu povremeno poputa i na kraju nestaje+ 2irschi objanjava kako drutvena kontrola neutralizuje sklonost devijantosti: $+ odanost < odnosi se na povezanosti osobe s -rupom kroz ose"aje i afekte* potovanje i kroz socijalizaciju -rupnih normiK (+ obveza < opisuje stepen do ko- osoba razvija najni.e nivoe konformistikoponaanja* znaju"i da devijantni in koji u-ro.ava dru-e uslovljava sankcijeK ?+ ukljuenost < se odnosi na telesne aktivnosti nedevijantne prirode* zbo- kojih ostaje malo vremena za delikvenciju 1primer<bavljenje koarkom* tranjem* fizikim radomM4 5+ verovanje< znai sklonost osoba dominantnom vrednosnom sastavu+ Pokuavi da uka.u na uzroke sklonosti kriminalu* 2irschi navodi da su mno-a istra.ivanja* pa tako i nje-ovo potvrdila hipotezu da je oekivanje ve"e- obrazovno- posti-nu"a vezano uz socioekonomski status porodice+ Postoji povezanost izme/u socioekonomsko- statusa roditelja i obrazovno- oekivanja sinova: Loditelji s boljim socioekonomskim statusom vre pritisak na decu kako bi posti-la vii obrazovni status* ako deca nisu u mo-u"nosti da ostvare obrazovno oekivanje to mo.e biti uzronik njihovo- kriminalno- ponaanja+ Bva lo-ika vie vriedi za pripadnike srednje- ne-o za pripadnike ni.e- socijalno- sloja* budu"i da roditelji s ni.im obrazovanim nivoom ne vre pritisak za viim obrazovnim statusom svoje dece+ Teorija socijalne kontrole posebno te.ite u objanjenju razvoja krminalno- ponaanja stavlja na adolescentni period* jer su obveze adolescenta prema porodici* koli i dru-im socijalnim institucijama* pa i budu"oj radnoj ulozi* eksterni izvori socijalne kontrole* koji izazivaju odbojan stav prema kriminalu+ Primarni interni izvori su sopstveni stavovi* vrednosti i verovanja+ ,a individualnom nivou* uticaj formalnih institucija socijalne kontrole 1policija i sudovi4 zavisi od sopstvenih stavova prema potivanju zakona* stavova prema policiji i sudovima* to spada u internu kontrolu* dok se eksterna kontrola odnosi na predvidiv rizik od policijske prisile i le-alno- sankcionisanja od strane pravosudno- sastava+

("nkcij# d#vijan!no !i
("nkcionali !i'ko gl#di!# Svi se funkcionalisti sla.u da su mehanizmi drutvene kontrole potrebni da bi obuzdali devijantnost i tako titili drutvo+ Me/utim* mno-i tvrde kako odre/ena koliina devijantnosti ima pozitivnu funkciju* kako doprinosi odr.avanju i dobrobiti drutva+ Hmil Dirkem tvrdi da je zloin neizbe.an i normalni aspekt drutveno- .ivota* kako je sastavni deo svih zdravih drutava+ ,eizbe.an je* zato to svaki lan drutva ne mo.e biti jednako odan zajednikim vrednostima i moralnim uverenjima drutva+ loin nije samo neizbe.an* on mo.e biti i funkcionalan+ Dirkem tvrdi da on postaje n nefunkcionalan samo kad mu je stopa neobino visoka+ Bn tvrdi da svaka promena u drutvu

poinje nekim oblikom devijantosti+ Da bi nastupila promena* ono to je jue bila devijantost* danas mora postati normalno+ #udu"i da je odre/ena koliina promene zdrava za drutvo* da bi napredovalo umesto da sta-nira* devijantnost je tako/e potrebna+ =ko je zloin neizbe.an* koja je funkcija kazneN Po Dirkemu bez kazne* drutvene ustane iz-ubile bi mo" da kontroliu ponaanje i stopa zloina dosti-la bi stepen na kojem zloin postaje nefunkcionalan* tako zdravom drutvu trebaju i zloin i kaznua+ C jedno i dru-o je neizbe.no i funkcionalno+ @ohen primje"uje kako neki devijantni postupci mo-u poslu.iti kao korisno upozorenje* koje pokazuje da jedan deo drutva loe funkcionie+ Bni mo-u skrenuti pa.nju na taj problem i potstaknuti mere koje "e -a reiti+ Tako uenici koji be.e iz kole* dezerteri iz vojske ili be-unci iz maloletnikih popravnih domova mo-u da otkriju neslu"ene uzroke nezadovoljstva i da dovedu do promena koje podi.u djelotvornost i moral+ In!#rakcioni !i'ko gl#di!# Cnterakcionistiko -ledite razmatra kako su i zato neki pojedinci ili skupovi definisani kao devijanti* pa kako utiu takve definicije na njihove dalje postupke+ ,pr+ mo.e se analizirati interakcija izme/u devijanta i razliitih posrednika drutvene kontrole kao to su roditelji* nastavnici* lekari* policajci* sudije i socijalni radnici+ Mo.e se prouavati kako na pojedinca djeluje injenica da je definisan kao kriminalac ili delikvent* kao drutveno bolestan ili alkoholiar* prostitutka ili homoseksualac+ Tako se mo.e analizirati predoptu.bu policije o 7tipinom delikventu8 i uoiti kako ona za posledicu ima tendenciju da se delikventi definiu kao prekrioci iz ni.e klase* e"e ne-o iz srednje klase+ naenja* me/utim* nisu fiksirana i jasno ocrtana+ Bna se menjaju i razvijaju u procesu interakcije* npr+ ho"e li neka osoba biti definisana kao duevno obolela* zavisi"e od du-otrajno- do-ovaranja izme/u te osobe i psihijatra+ )on*lik!no gl#di!# 0onfliktna perspektiva na-laava pluralistiku drutvenu prirodu i razliitu raspodelu mo"i izme/u drutvenih -rupa+ bo- mo"i koje posjeduju* neke -rupe mo-u da kreiraju drutvena pravila* posebno zakone* koji "e slu.iti ostvarenju njihovih vlastitih interesa* esto iskljuuju"i interese dru-ih+ Cmaju"i to u vidu* konfliktne perspektive promatraju drutvo u odnosima -rupa* koje se me/usobno nadjaavaju u zastupanju vlastitih interesa+ Tako se esto nalaze u suprostavljenim* pa i konfliktnim odnosima* a -rupe koje ostvare vie mo"i* time i dostupnost kreaciji i normi i zakona* imaju -aranciju da "e njihovi interesi biti ostvareni+ Prema konfliktnom nainu -ledanja* devijantnost predstavlja sukob izme/u interesa razliitih drutvenih delova i .eljene mo"i da se oblikuje javno mnjenje i drutvena politika+ astupnici konfliktnih teorija smatraju kriminal nepromjenjivom injenicom kapitalistikodrutva* to znai da se -lavna od-ovornost i izvor devijantnosti nalaze unutar drutvene strukture* a osobe devijanti nisu od-ovorni jer su prisiljeni da takvi postaju* pa skladno tome ne mo-u biti krivi za svoje ponaanje+

+aklj"'ak
Devijantnost nije tema i problem kojom se bavi uski kru- ljudi+ To je tema koja je zahvatila razne nauke: biolo-iju* psiholo-iju* sociolo-iju itd+ Svaka nauka ima svoje -ledite*

svoje teorije i svaka teorija je u svom po-ledu tana* to ukazuje da devijantnost nije posledica samo jedno- faktora koji utie na ovekovo ponaanje+ 9 po-ledu devijantnosti ljude mo.emo podeliti na tri vrste: sami devijanti* pasivci tj+ ljudi koji ne ine devijantna dela* ali se i ne bore protiv njih* zatim na ljude koji svojim delovanjem i radom pokuavaju da zatvore* rehabiliraju i na kraju da vrate u drutvo bive devijante+ Danas je sve vie ustanova -de se mo.e potra.iti potrebna pomo" u krizi 1 razna utoita* SBS<telefoni* centri za nezbrinutu decuM4* ustanova koje edukuju i od-ajaju drutvo 1 vrti"i* kole* fakulteti* porodica kao temelj vaspitanja pojedinca4 i ustanova koje * napokon* ka.njavaju i brinu se o izdr.avanju kazne devijanata 1sudovi* zatvori* ustanove za pomo" psiho<patolokim sluajevimaM4+ Devijantno ponaanje oznaava neto ne-ativno* to je u ve"ini sluajeva tano+ Devijantnost mo.e biti pozitivna u smislu da unapredi ili promieni oblike ponaanja i obiaje prema boljem+ Tako je @oco Schanell uvela revoluciju nove mode koja je pro-laena devijantnom* ali i razni trajkovi i demonstracije mo-u doprineti u promeni zakona koji nisu savreni i podlo.ni su promeni+ Svaki put kad neko prekri zakon ili normu* istovremeno osporava taj zakon ili normu+ ,eki oblici devijantnosti* prema tome* slu.e kao upozorenje na drutvene probleme i potrebu promene+ Takav primer imamo danas u Srbiji+ Svoje nezadovoljstvo ljudi iskazuju raznim devijacijama* koje su ponekad i preterane+ Devijantnost mo.e slu.iti razvoju drutvene konformnosti+ Tako stavljanje nekih ljudi 7izvan zakona8 jedna je od najpoznatijih metoda kojom se ve"ina ljudi zadr.ava da ne prekri pravila ponaanja+ Devijantnost uvr"uje -rupnu solidarnost+ 0riminalni sudski procesi poboljava veru u zakone i stvaraju emocionalne veze me/u ljudima+ Procesom socijalizacije ve"ina ljudi usvojila je drutvene norme* tako da potuje pravila po navici+ Pojedinci se ra/aju s razliitim sposobnostima* izlo.eni su razliitim socijalnim uincima* razliito interpretiraju norme* tako da je -otovo nemo-u"e ostvariti potpuno 7zdravo8 drutvo+ Teorija uenja objanava najee uzroke devijantnosti+ ,eka socijalna okolina mo.e da ohrabruje kriminalne aktivnosti* dok dru-a to ne"e initi+ Tako se ve"ina devijantnoponaanja ui najprije u -rupama vrnjaka+ 9z ostale otrove dananjice* mladi sve vie konzumiraju video i-rice < Hlektronska dro-a < Deveto-odinji zavisnici u i-raonicama provode po devet sati dnevno+ !eneracijski arobni trou-ao: TV* i-rice i -ubljenje vremena pred o-ledalom+ Masovni mediji previe -ovore o devijantnim delima* umesto o uzrocima i nainu kako da se spree+ Trebalo bi vie pa.nje posvetiti pozitivnim delima* akcijama i posti-nu"ima koja bi druto pokrenulo prema boljoj budu"nosti+